Zemljiste

Analiza zemljista
Analiza zemljista je veoma bitna i potrebna pre bilo kakvog planiranja vocnjaka
ili povrtnjaka. Moze se obaviti u PSSS ( poljoprivredno savetodavna strucna
sluzba ) u svim vecim mestima, kao i kod privatnih firmi. Kada je PSSS u pitanju,
cena analize po uzorku je oko 15eur. Analizom zemljista dobijamo podatke o
stanju odredjenih parametara zemljista, kako bi mogli da izplaniramo primenu
raznih mera - djubrenje, kalcifikaziju i sl, a u cilju poboljsanja kvaliteta zemljista i
kako bi ga prilagodili odredjenim kulturama ili poboljsali kvalitet zemljista uopste.
Ova mera dovodi do znaajne racionalizacije upotrebe ubriva u odnosu na, na
alost kod nas zastupljeno ubrenje bez prethodnih analiza zemljita.
Kod uzimanja uzoraka treba znati sledece:
- Kako bi se utvrdio kvalitet zemljista, vrsi se analiza dva prosecna uzorka :
jednog sa 30cm dubine i drugog sa 60cm dubine, sa proizvodnog zemljista
povrsine do 5ha. Ako je povrsina veca od 5ha, tada je potrebno i vise uzoraka.
- Pod proizvodnom parcelom se podrazumeva zemljite koje je u proteklih
nekoliko godina korieno na istovetan nain (na celoj povrini u toku godine ista
biljna kultura, ista agrotehnika npr. ubrenje)
- Prosean uzorak se formira od 20-25 pojedinanih uzoraka zemljita (broj
zavisi od povrine proizvodne parcele). Do pojedinacnog uzorka se dolazi pomocu,
sonde, asova, burgije za zemlju... Prosecan uzorak se formira od izmesanih
pojedinacnih uzoraka i to u tezini od oko 1kg. Pri tom se odvoji kamenje i biljni
ostaci, i sve to se stavi u polietilensku kesu, obelezi sa koje je dubine i parcele
( ako ima vise parcela).
- Ukoliko se po uzimanju uzorci ne dostavljaju odmah u laboratoriju, treba ih
izvaditi i rairiti na istom mestu i na sobnoj temperaturi, kako bi se prosuili.
Ovim se takodje skrauje vreme potrebno za analizu.
Ja sam analizu obavio u PSSS Kragujevac, ali sve sto sam kod njih dobio je list
papira sa podacima analize. Ili nisu strucni, ili nemaju interesovanja za bilo kakav
savet, tako da sam prema podacima sa analize, na internetu, sam nasao resenja
za poboljsanje kvaliteta zemljista na mojoj parceli. Takodje, s obzirom da ne
planiram upotrebu hemijskih sredstava za poboljsanje kvaliteta zamljista,
definitivno nisu mogli da mi daju bilo kakve savete, jer na moje pitanje: "da li u
PSSS Kragujevac postoji osoba koja me moze posavetovati o organskoj i
biodinamickoj proizvodnji?" dobio sam odgovor da kod njih ne postoji zaposleni
koji je upucen u to, kao i da su pojedinci isli na seminare povodom toga, ali da
nisu stekli nikakvo znanje.
Mere za poboljsanje kvaliteta zemljista
Kod zemljista na mojoj parceli je bio problem nizak nivo humusa i dosta kiselo
zemljiste. Zemljiste je u tom slucaju potrebno u jesen nadjubriti stajnjakom i
izvrsiti kalcifikaciju, a na prolece naredne godine potrebno je posejati travnu
mesavinu za zelenisno djubrenje.
Stajnjak
Prvenstveni cilj organskog ubrenja jeste poveanje bioloke aktivnosti zemljita,
a time i njegove plodnosti. Unoenjem organske materije popravljaju se fizike,
hemijske i bioloke osobine zemljita. Zbog vee aktivnosti organska materija ima

veliki uticaj na celokupnu dinamiku zemljita i na svenjegove osobine.

Unoenjem organskih ubriva u zemljite unose se i korisni mikroorganizmi, a
istovremeno se aktivira rad mikroorganizama u zemljitu. Razgradnjom, uneta
organska materija se delimino mineralizira, ali iz produkata razgradnje se
sintetizuju nova visokomolekularna organska jedinjenja humusne materije.
Humus je izuzetno znaajan u zemljitu, jer utie na itavu dinamiku i na sve
osobine zemljita i zato se i naziva regulatorom plodnosti zemljita. Od te
regulatorske funkcije posebno je znaajan njegov uticaj na sposobnost zemljita
za bolje primanje i zadravanje vode, zatim uticaj na strukturu, na vodni,
vazduni i toplotni reim. Teka glinovita zemljita unoenjem organske materije
postaju rastresitija, a laka peskovita vezanija, vie zatiena od erozije i deflacije.
Mineralizacijom organske materije oslobaaju se biljna hraniva i ugljen-dioksid,
neophodne materije u procesu fotosinteze. Ugljen-dioksid osloboen razlaganjem
organske materije doprinosi aktiviranju hraniva iz postojee rezerve zemljita,
poveavajui njihovu pristupanost za biljke.
Zbog najmanjih gubitaka korisnih materija zgoreli stajnjak je najbolje rasturiti i
zaorati u jesenjem periodu, kako bi se izbegle visoke temperature, a takodje to je
i period kada su zavrseni ostali radovi u polju. Stajnjak odmah po rasturanju
treba zaorati na odgovarajuu dubinu. Ako se stajnjak kasnije zaorava nastaju
veliki gubici::
- vrednost odmah zaoranog stajnjaka, posle rasturanja, je 100%;
- vrednost stajnjaka zaoranog 6 sati posle rasturanja je 80%;
- vrednost stajnjaka zaoranog 24 sata posle rasturanja je 70%;
- vrednost stajnjaka zaoranog 4 dana posle rasturanja je 50%.
Preporucene kolicine stajnjaka su 8-10 t/ha. Time se oivljava aktivnost
zemljinih organizama, to veoma pozitivno deluje na plodnost zemljita. Na
zemljitima siromanim u humusu i hranivima i gde dugo vremena nije ubreno
organskim ubrivima, zatim na glinovitim i peskovitim zemljitima treba ubriti
obilnije, jer stajnjak popravlja fizike, hemijske i bioloke osobine zemljita, tako
da se u tim slucajevima preporucuje i do 20t/ha.
Kalcifikacija
Pod kalcifikacijom zemljita podrazumevamo meru kojoj je cilj da kiselo zemljite
preobrati u slabo kiselo i normalno. Ovaj zadatak se postie unoenjem velike
koliine krea u zemljitu.
Na osnovu pH vrednosti, zemljita su podeljena u pet grupa:
- I alkalna (>7,20 pH u M KCI),
- II neutralna (6,51-7,20),4
- III slabo kisela (5,51-6,50),
- IV kisela (4,51-5,50) i
- V jako kisela (<4,50).
Optimalne pH vrednosti za uspevanje pojedinih vonih vrsta su: jabuasto (5,27,7), kotiavo (5,7-7,7), jezgrasto (6,0-7,0) i jagodasto (5,1-6,5). Kao to se
vidi sve vone vrste bolje uspevaju na zemljitu sa slabo kiselom do blago alkalne
reakcije.
Koliine unetog krenog materijala se kreu, u zavisnosti od pH zemljista i vrste
krecnog materijala, od 1-3 t/ha a mogu ii max do10 t/ha. Takodje je bitno znati
da je istovremena upotreba krecnjaka i stajnjaka izuzetno efikasna jer se ova
djubriva medjusobno dopunjuju iz razloga sto bi krec unet bez organskog djubriva
ostao nevezan i neiskoriscen. Takodje, organsko djubrivo, iako bogato makro i
mikro elementima, nije kompletno i ne pruza sve ono sto je neophodno za biljku.
U vezi kalcifikacije treba znati:
- kalcifikacija ne iskljucuje djubrenje organskim i mineralnim djubrivima
- efekat kalcifikacije u prvoj godini je najslabiji, a u narednim godinama je mnogo
jaci
- dejstvo kreca na prinose traje veoma dugo, tako da se na istoj parceli obavlja

ponovo tek za 5-10 godina, i to sa manjom kolicinom krecnog materijala nego

prve godine
Glavni trosak kod kalcifikacije je prevoz krecnog materijala, a sama sredstva za
kalcifikaciju su jeftina jer uglavnom predstavljaju otpadni materijal u velikim
pogonima, npr. krec se koristi u proizvodnji secera gde secerane dobijaju na kraju
procesa proizvodnje saturacioni mulj, koji je izvrstan za kalcifikaciju jer takodje
sadrzi i velike kolicine organskog materijala. Podatke o kolicini krecnjaka u
pojedinim sredstvima za kalcifikaciju, kao i potrebne kolicine sredstva po ha,
mozete dobiti kod samih prodavaca. Sadrzaj CaO u pojedinim vrstama krecnih
materijala koji se mogu koristiti za kalcifikaciju:
- negaseni ( peceni ) krec 70-90% CaO
- gaseni krec 60-70% CaO
- krecnjak 50-55% CaO
- dolomit 30% CaO + 20% MgO
- saturacioni mulj 20% CaO + 15% organske materije
- lapor 10-90% CaO
Za kalcifikaciju sam koristio "NJIVAL", proizvod rudnika "PLANA" kod Paracina,
jer mi je bilo najblize za transport, a rasturanje je obavljeno prikljucnom masinom
"ciklonom". Nakon rasturanja zemljiste je potanjirano jer je dan pre zaoran
stajnjak.
Zelenisno djubrenje
Zelenisno djubrenje predstavlja unosenje u zemljiste nadzemne mase za to
posebno gajenih biljaka. Ono obogauje zemljiste hranljivim materijama,popravlja
strukturu,suzbija korove,podstice mikrobiolosku aktivnost zemljista. Moze se
koristiti zasejavanjem povrsina nakon zetve u jesen, a moze se koristiti i kao
medjuusev - kod vocnjaka npr.
Za zelenisno djubrivo se mogu koristiti razlicite vrste biljaka, ali najbolji rezultat
daju leguminoze. Svojim razlicito razvijenim korenskim sistemima ( plitko i
duboko korenje ) mogu da nastane najrazlicitija stanista. Velika prednost
leguminoza je sto uz pomoc bakterija fiksiraju azot i ispustaju ga u zemlju. Te
bakterije zive u tesnoj simbiozi sa korenom biljke i na njemu stvaraju kvrzice, tzv
nodule. U nodulama se vezuje azot koga ima u vazduhu i on se dalje preko
korena prosledjuje biljci koja ga ukljucuje u svoj ciklus ishrane. Bakterije za
uzvrat od biljke dobijaju potrebne ugljene hidrate. Kada biljka umre ona se
razlaze u humus koji obogacuje zemljiste. U najcesce koriscene leguminoze
spadaju : grasak, pasulj, razne deteline, lupina...
Najcesce se na parcelama koristi samo monokulturno zelenisno djubrenje,
odnosno koriscenje samo jedne vrste biljaka. Bolja varijanta je da se napravi
dobra mesavina biljaka, kako bi se pojedine biljke medjusobno dopunjavale u
obogacivanju zemljista. Razlicite biljke koje zajedno ucestvuju u zelenisnom
djubrenju obezbedice i razlicite insekte i mikroorganizme potrebne zemljistu.
Zanemaren znacaj biomase na zemljistu je sto se odrzavanjem ovog bio
pokrivaca stiti tlo od uticaja vremenskih prilika -vetar, nevreme, padavine,
temperatura, sunce, i sto se zadrzava sva potrebna vlaga i hranjive materije.
Biljni pokrivac stiti tlo od mraza, tako da se ono mnogo teze smrzava i mraz ne
prodire duboko. Na taj nacin zivi svet u tlu moze da nastavi svoj rad u gornjim
slojevima do kasne jeseni pa i u zimu. Zato treba razmisliti o izbegavanju
najcesce primene zaoravanja bio mase u jesen. Ako se bio masa jednostavno
ostavi na zemljistu, priroda ce sav posao obaviti sama. Sneg ce pritisnuti biljni
pokrivac, i pocinje lagani proces raspadanja.

Podelabiljaka

Kod uzgoja biljaka, razliciti delovi se koriste u ishrani, pa ih prema

tome delimo u cetiri grupe:
-

biljke
biljke
biljke
biljke

ploda
korena
lista
cveta

Takodje u setvenom kalendaru imamo dane za svaku od ove

cetiri grupe, kada je najpovoljnija sadnja, presadjivanje,
odrzavanje, orezivanje, berba, skladistenje.
U biljke ploda spadaju sve biljke koje se uzgajaju zbog ploda koji
se formira u podrucju semena:
pasulj, grasak, socivo, soja, kukuruz, paradajz, krastavac, bundeva,
tikvice, sve vrste jarih i ozimih zitarica...
Setva, obrada i prikupljanje biljaka ove grupe je najpogodnije u
danima za plod.
Biljke korena donose plod u podrucju korena:
rotkvice, rotkva, celer, repa, cvekla, sargarepa, krompir, luk...
Setva, obrada, sakupljanje i skladistenje je pogodno vrsiti u
danima za koren.
U grupu biljaka lista spadaju:
kupusnjace, zelena salata, persun, krmno bilje, blitva, spanac...
Dani za list su pogodni za setvu i obradu ove grupe biljaka, ali za
sakupljanje i skladistenje su bolji dani za plod i cvet.
U biljke cveta spadaju:
sve vrste cveca, mnoga lekovita bilja, brokoli, karfiol...
Cvece ubrano u danima za cvet najduze zadrzava svezinu i
intenzivan miris, a takodje ce maticna biljka pruziti puno novih
izdanaka. I biljke koje se beru radi susenja, kao sto su lekovite
biljke, pogodno je brati u danima za cvet.