Zelenišno đubrivo

žetveni ostaci kao organsko

đubrivo

Student: Radosavljević Luka

Profesor: Olivera Košanin
• Ovde se podrazumeva zaoravanje zelene mase biljaka (raznih
biljnih ostataka).
• Na određenoj površini se gaje kulture koje se zaoravaju na
mestu proizvodnje.
• Ne donosi se biljna masa sa strane.
• Omogućava fertilizaciju teško pristupačnih terena i deluje kao
stajnjak
Direktno delovanje na
plodnost zemljišta

Povećava procenat organske

materije u zemljištu i samim tim:
• poboljšavaju strukturne i fizičke
osobine zemljišta (toplotne,
vodne, vazdušne)
• povećavaju zalihe hranljivih
elemenata
• suzbijaju korove
• pojačava se mikrobiološka
aktivnost zemljišta
Indirektna dejstva na plodnost zemljišta
• iznošenje biogenih elemenata iz dubljih slojeva zemljišta
• sprečavanje ispiranja nitrata
• usvajanje biogenih elemenata iz teže rastvorljivih jedinjenja
• usvajanje atmosferskog azota
• obogaćivanje zemljišta humusom
Kakve treba da budu biljke koje se kaje u svrhu
zelenišnog đubrenja?
Trebalo bi da:
• iskorišćavaju atmosferski azot i time da obogaćuju zemljište
• poseduju snažan, moćan i dubok korenov sistem sa izraženom
sposobnošću iskorišćavanja teže rastvorljivih jedinjenja
• brzo rastu, stvaraju velike količine vegetativne mase (kako nadzemne,
tako i podzemne)
• su skromne u pogledu ishrane
• imaju kratak vegetacioni period
• podnose zasenu
• visoka klijavost i pri manjku vlaženja
Najbolje biljke za zelenišno
đubrenje
Leguminoze iz porodice leptirnjača (mahunarke)

• Lupina (Lupinus)

Usvaja 160-300 kg N /ha. Naročito je pogodna zbog

dubokog korenovog sistema (130-150cm) i kratkog
vegetacionog perioda (110-140 dana).
• Zimska grahorica usvaja 80-130 kg N /ha
• Grašak (Pisum sativum)
Usvaja 75-130 kg N /ha

• Crvena detelina (Trifolium pratense)

Usvaja 75-130 kg N /ha

Navede količine su srazmerne sa

količinom od 2-4 vagona stajnjaka!
 Uslovi za funkcionalnost

• Područja sa < 500 mm padavina godišnje ne dolaze u obzir za ovaj

način đubrenja. Razlog je izostajanje efekta sideracije zbog:
- smanjenja biljne mase useva
- njeno sporo razlaganje, kao posledica nedostatka vode.
• Zaoravanje useva gajenog za zelenišno đubrivo vrši se na 25-35 cm
kod lakih i na 15-20 cm kod teških zemljišta. To se izvodi u periodu
postizanja maksimalne vegetativne mase dok nije nastupila migracija
azota iz vegetativnih u reproduktivne organe (seme), a to je faza
cvetanja.
 Primena

• Zelenišno đubrivo je vrlo korisno u periodu pripreme zemljišta za

zasnivanje zasada voćaka i vinove loze i u mladim voćnjacima i
vinogradima, jer međuredni prostor još nije prožet korenovim
sistemom, što omogućava zaoravanje useva.
• Rezultati pokazuju da primena zelenišnog đubriva u zasadima
povećava prinos grožđa i breskve za 32-35%.

• U vinogradima u proljeće se seje najviše lupina, u leto grahorica u

smeši sa ječmom, kukuruzom i dr., a u jesen deteline, ozima grahorica
ili grašak, uljana repica.