Prof.

dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Edafon (zemljini uslovi)

U agrosferi biljke ive na kopnu i u vodi. biljke su gotovo sve kopnene, prilagoene umerenoj vlazi zemljita, premda ima izuzetaka (ria). biljke mogu uspevati u vodi opskrbljenoj biljnim hran jivima i kiseonikom (krastavac, paradajz npr,). Gajenje useva u Voda Organski deo 5-10% vodi poznat je pod nazivom hidroponino gajenje ili (tena faza) gajenje u hidroponima. Pored hidropona, biljke se mogu gajiti na podlogama od sterilnog peska, ljunka, ljake, usitnjenog stakla (drip kultura) i gajenje bez zemlje (supstrat napravljen od polistirena ili poliuretana). Svi navedeni naini gajenja biljnih vrsta bez prirodnog zemljita su po opsegu proizvodnje vrlo ogranieni, iziskuju specijalistiko znanje, a po investicijama su vrlo skupi. Iz toga razloga emo panju posvetiti zemljitu kao prirodnom kategorijom po kojoj Vazduh su zemljita rastresita prirodno-istorijska tela nastala od Mineralni deo 90-95% (gasovita faza) listosfere delovanjem pedogenetskih faktora od kojih faktor vreme ima vrlo vanu ulogu. Tako se zemljite smatra etverofaznim disperzni m sistemom, sastavljenim od krutih estica (organskih i mineralnih), vode odnosno vodene otopine krutih tvari i apsorbovanih plinova, vazduha i organizama (mikroba i makroba). Da bi neko zemljite bilo supstrat za gajenje biljaka, mora biti plodno. A ono je plodno ako biljkama prua dovoljno hranjiva, vode, kiseonika i toplote. Kulturno zemljite mora u potrebnoj meri sadravati biljna hranjiva i u obliku pristupanom za biljke. Nepovoljno je kako vee ispiranje, tako i prelaenje hranjiva u neaktivan oblik. Jednako je nepovoljno preveliko nakupljanje aktivnih hranjiva. Poljoprivredno zemljite mora imati dovoljno fizioloki aktivne vode i kiseonika. Obnavljanje koliine kiseonika postie se aeracijom zemljita.

Mehaniki sastav zemljita (tekstura)

Mehaniki sastav zemljita (tekstura) je u velikoj meri konstantna veliina o kojoj ovisi vrednost zemljita kao supstrata za gajenje poljoprivrednih biljaka, odnosno njihov bonitet. Bonitetna vrednost kulturnog zemljita raste od skeleta prema ilovai i pada prema glini. Tekstura zemljita predstavlja odnos pojedinih frakcija u njemu. Podela zemljita prema teksturi (mehanikom sastavu) Grupa zemljita Peskovita zemljita (peskue) Veliina agregata Peskua Krupni Ilovasta peskua Peskovita ilovaa Sitna (fina) peskovita ilovaa Vrlo sitna (fina) peskovita ilovaa. Ilovaa Prakasta ilovaa Prah (prahulja) Glinasta ilovaa Prakasto glinasta ilovaa Peskovita glina Prakasta glina Glina Tipovi zemljita

Umereni krupni Ilovasta zemljita

Srednji Umereno sitni

Glinasta zemljita

Sitni

16

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Dimenzije mehanikih frakcija u zemljitu Naziv frakcije Kamen ljunak Krupni pesak Sitni pesak Krupni prah Sitni prah Glina Koloidi Promer (u mm) >20 20-2 2.0-0.2 0.2-0.05 0.05-0.02 0.02-0.002 <0.002 <0.0002

Na ekstremno skeletnim zemljitima ne mogu uspevati gajene biljke, a jednako tako i na ekstremno tekim zemljitima, pogotovo ako se nalaze u nepovoljnim klimatskim uslovima s vikom ili nedostatkom oborina. Meutim, ako se porede skeletna i vrlo teka zemljita, onda skeletna pruaju vie anse kao supstrati, pa su poznati primeri gajenja nekih kultura (vinova loza, lucerka) na ljunkovitim zemljitima pod uslovom da je osigurana voda u takvom supstratu (natapanjem). Za uspevanje veine kulturnih biljaka najpovoljnije uslove pruaju ilovae i to lake ilovae kod slabo humusnih i bezkarbonatnih zemljita ili tee ilovae kod karbonatnih i humoznijih zemljita. Naa najplodnija obradiva zemljita pripadaju zoni umo -stepe junog dela Panonske nizije. Formirana su na karbonatnom lesu (ernozem, smea i smea lesivirana) to ukazuje da je veina poljoprivrednih zemljita (obradivih) nastala na raun uma i travnjaka.

Oblici mehanikih frakcija zemljita: A-prizmatian, B-stubast, C-uglast, D-amorfan, E-horizontalno ploast, Dmrviast (granulast)

Dubina zemljita
Kod dubine zemljita podrazumevamo dvije kategorije: apsolutna dubina i dubina fizioloki aktivnog profila. Apsolutna dubina zemljita je zapravo dubina pedosfere a uslovljena je pedogenezom, u prvom redu poloajem zemljita u reljefu. Zato su najdublja zemljita u ravnicama gde je materijal nanesen vodom, vetrom u velikim koliinama. Duboka zemljita ili debeli sedimenti nastaju i taloenjem finih estica u mirnoj vodi stajaica (jezera i mora), pa se takva subakvalna zemljita iskoritavaju kao obradiva tek nakon odvodnjavanja. Na strminama i na visokim poloajima, zemljita su plitka zbog poetnih procesa stvaranja zemljita ili zbog erozije vodom. Tu se na povrini javlja geoloka podloga. Za iskoritavanje zemljita gajenjem biljaka merodavna je dubina fizioloki aktivnog profila, a to je ujedno i efektivna dubina zemljita. Fizioloki aktivna dubina zemljita obuhvaa onaj deo pedosfere (dentrita, troine) koja slui kao supstrat za ukorenjavanje odnosno ishranu gajenih biljaka. U fizioloki aktivnom profilu se nalazi ivotni prostor gajenih biljaka, aktivna hranjiva, korisna voda, kiseonik i korisni mikroorganizmi.
Slojevi antropogenog zemljita

17

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Klasifikacija efektivne dubine zemljita (Kovaevi i Jaki Vojna, 1964) Tip zemljita Vrlo plitka Plitka Srednje duboka Duboka Vrlo duboka Dubina u cm < 25 < 50 <90 <150 >150

Potencijalna vrednost zemljita raste s dubinom fizioloki aktivnog profila, jer se samo na zemljitima vee dubine, mogu gajiti biljke dubokog ukorenjivanja. Za savremeno gajenje poljoprivrednih biljaka, potrebno je da efektivna dubina zemljita bude 90-100 cm.

Dreniranost ocednost zemljita

Ova osobina je od vanosti u iskoriavanju nekog zemljita jer su u njima odreeni vodovazduni odnosi, a oni su kljuni za biokomponentu zemljita. Ocednost utie na oksidacijske procese zemljita u kulturnom zemljitu u globalu moraju p revladavati oksidacijski nad redukcionim procesima. U odnosu na prirodnu dreniranost Mihali, (1985) je podelio zemljite na; Podela zemljita prema prirodnoj dreniranosti (Mihali, 1985) Razred I II III IV V VI VII Dreniranost Ekstremno ocedna Jae ocedna Ocedna Umereno ocedna Nepotpuno ocedna Slabo ocedna Vrlo slabo ocedna Osobine Brzo gube vodu-nepovoljna za gajenje biljaka Pogodna za vinovu lozu Imaju povoljne vodno-fizike osobine za gajenje poljoprivrednih kultura Srednje tekog su mehanikog sastava. Povoljna su za gajenje leguminoza. Prisustvo visokih podzemnih voda, na njima su zastupljene kulture sa veim zahtevom u vodi. Popravka se vri hidro i agotehnikim zahvatima. Teeg su teksturnog sastava, pogodna za travnjake. Nalaze se u depresijama, teeg su mehanikog sastava, permanentni travnjaci, pirina i sl.

Zemljita sa vie peska i ljunka, sa veim sadrajem gline, manje su ocedita, podlona su zabarivanju i biljke trpe zbog suvika vlage.

Brzina proceivanje vode ovisno o teksturi zemljita

18

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Za savremenu biljnu proizvodnju najbolja su zemljita umerene ocednosti jer imaju optimalan odnos gline i peska, kao i povoljan vazduni reim.

Struktura zemljita
Struktura zemljita predstavlja osnov njegove plodnosti, a od nje zavisi vodni, vazduni i toplotni reim zemljita, pristupanost vode i hranjiva, aktivnost mikroorganizama i mogunost korenovog sistema. Sposobnost zemljita da obrazuje agregate razliite veliine i forme nazivamo strukturnost zemljita, a celina koja se dobija pri obradi zemljita naziva se struktura. Zemljite moe biti u strukturnom i bestrukturnom stanju. Ako estice nisu povezane (pesak) ili suvie povezane ili slepljene (teka glina), onda takvo zemljite nazivamo bezstrukturna nestrukturna zemljita. Prema veliini, neovisno od oblika svi agregati se dele na: 1. 2. Mikroagregate ..< 0.25 mm Makroagregate ..>0.25 mm

Strukturni agregat zemljita

Znaaj strukture u poljoprivrednoj proizvodnji, naroito u ratarsko -povrtarskoj, isto tako je velika kao znaaj mehanikog sastava zemljita. Struktura koriguje mehaniki sastav kao integralni indikator produktivnosti zemljita. Ilovae samo onda vae kao najproduktivnije zemljite, kada su strukturne. Nestrukturne ilovae su neproduktivne od strukturnih glinua, pa ak i od nekih peskua, jer se pod uticajem strukture menja niz drugih vanih osobina zemljita, fizikih i biolokih. Za razliku od pedologije, u ratarstvu se smatraju kao strukturna zemljita samo ona koja se odlikuju mrviastom i sitnogrudviastom strukturom. Zrnasta struktura, koja je jo bolja i otpornija od mrviaste, praktino se ne moe nai u dananjim oranicama. Ona se pod uticajem dugogodinje obrade modifikuje u mrviastu, vrlo dobru, ali manje otpornu prema vodi i oruima. Oranica mrviaste strukture prua najbolje uslove za setvu, nicanje i razvoj ila gajenih biljaka, a i za intenzivan razvoj mikroorganizama. Mrviasta struktura ima vrlo povoljnu poroznost agregata, koja omoguava oticanje suvika vode, istovremeno zadrava kapilarnim snagama i porama unutar agregata veliku koliinu vode pristupane biljnim ilama. Krupnije pore izmeu agregata obezbeuju odvoenje suvine vode i dobar vazduni reim sredine. U ratarstvu se mrviasta struktura u oraninom sloju postie pravilnom obradom. Dakle, ovek svojom delatnou menja prirodnu strukturu zemljita. To menjanje varira, ve prema sistemu ratarenja, obradi, ubrenju i prema samom tipu zemljita. Ako je prirodna struktura toliko promenjena da se vie ne raspoznaje, govori se u vetakoj strukturi. Prirodna struktura zemljita se menja i pod uticajem razliitih meliorativnih zahvata. Trajanje procesa u kome se stvara zemljite i koje utie na njegov razvojni stadijum, a time i na tip, utie tako e na strukturu. i na kraju, reljef utie na strukturu time to utie na tip zemljita, ili na nie sistematske jedinice. Postoje i pokuaji stvaranja strukture vetakim putem i sintetskim organskim preparatima (200 -1000 kg/ha) koji dugo deluju i otporni su na mikrobioloko razlaganje. Veoma su skupi. Kod nas su poznati pod trgovakim nazivom, terasan, higromul, strimul. Danas se u globalu struktura zemljita popravlja na jeftiniji i jednostavniji nain i to putem: 1. Nakupljanja organskih materija podzemnih i nadzemnih ostataka gajenih biljaka. 2. Regulisanja razlaganja organske materije. 3. Unoenja odgovarajuih organskih i mineralnih ubriva.

19

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

4. Odgovarajueg uea siderata u plodoredu namenjenih zeleninom ubrenju. 5. Stvaranja dubokog oraninog sloja zemljita. Pojednostavljena klasifikacija strukture zemljita Osnovne grupe strukture Struktura Oraasta (uglovi i ivice slabo izraeni, ravni sa hrapavom povrinom) Izgled strukturnih agregata

Kubomorfni agregati (agragati razvijeni u pravcu tri osi)

Zrnasta (uglovi i ivice jako izraeni)

Blokoidna (ravni i ivice nejasne, povrina neravna

Stubasta (agregati imaju zaobljene vrhove i ravan donji kraj) Prizmomorfna (agregati jae razvijeni po vertikalnoj osi) Prizmatina (ivice agregata otre, plohe ravne i ponekad sjajne)

Laminomorfni (agregati jae razvijeni u pravcu dve horizontalne osi)

Ploasta (agregati u vidu ploa i ploica razliite debljine)

20

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Vodne osobine zemljita

Bioloki znaaj vode potie iz injenice da je ivot nastao u vodi i da bez vode nema ivota. Voda je odluujui faktor u biljnoj proizvodnji. Redovni je sastojak zemljita i ini njegovu tenu fazu. Ima znaajnu ulogu u rastvaranju organskih i neorganskih i materija u zemljitu, omoguuje usvajanje i transport tih materija kroz biljku, kao i njihovo uee u metabolizmu biljaka. Spoljanji inioci koji utiu na usvajanje vode su: koliina pristupane vode u zemljitu, njena temperatura i aeracija, koncentracija i sastav zemljinog rastvora. U zavisnosti od naina vezivanja molekule vode u zemljitu razlikuju se: opnena, kapilarna i gravitaciona voda a za biljke su samo pristupane kapilarna, gravitaciona i jednim delom opnena.

Oblici vode u zemljitu

Usvajanje vode zavisi od osmotskog potencijala zemljinog rastvora, a do smanjenja usvajanja moe doi u letnim mesecima i to na zaslanjenim zemljitima. Pri niskim temperaturama smanjuje se usvajanje vode i tada kod biljaka dolazi do fizioloke sue. Do ove pojave esto u naim uslovima ratarenja dolazi u prolee kad usled relativno visoke temperature vazduha i niske temperature z emljita nastaje debalans u vodnom reimu biljaka, i pored toga to zemljite sadri dovoljne koliine vode. U daljnjem tekstu navodimo detaljniju podelu oblika vode u zemljitu: 1. Hemijski vezana voda - nema znaaja za biljku 2. Voda u gasovitom stanju (vodena para) - fizioloki je korisna ako kondenzacijom pree u teno stanje, a i stalni je sastojak zemljinog vazduha 3. Adsorpciona- higroskopna voda - fizioloki nepristupana biljkama 4. Opnena voda - nalazi se oko zemljinih estica, a biljkama koristi samo kada se zemljite isui do opnene vlage 5. Kapilarna voda - veoma je pokretna i ima veliki znaaj pri obezbeenju biljaka vodom, kao i za fizike i hemijske procese u zemljitu. U suvljim klimatskim zonama ona je jedina rezerva za biljku, a mere koje omoguuju zadravanje kapilarne vode su: duboka obrada, primena mala, praenje strnita, kultivacija. 6. Gravitaciono-filtraciona - to je ona voda koja se nesmetano proceuje do podzemne vode, a veoma je znaajna ako se nalazi u zoni korena. Malo se zadrava i za biljku je od malog znaaja. 7. Podzemna voda - obrazuje se iznad ili ispod nepropusnog sloja 8. Voda se u zemljitu javlja i u obliku leda. Za veinu gajenih biljaka najpovoljnije je ako zasienost zemljita vodom iznosi oko 70 % od poljskog vodnog kapaciteta (PVK) ili neto iznad njega. Zemljite na kome se uzgajaju biljke mora biti vododrivo i drenirano, odnosno takvih osobina da zadrava koliinu vode koja je biljci potrebna, a da viak vode koji bi bio tetan proputa nanie. Kapacitet zemljita za vodu je sposobnost zemljita da u sebe moe primiti manju ili veu koliinu vode to zavisi od:

1. 2. 3. 4.

Stanja zemljine povrine (obradivo-golo ili pod biljnim pokrivaem). Oblika reljefa (blago-nagnuto). Vrste i karaktera padavina. Mehanikog sastava i strukture zemljita.

21

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Zemljita sa izrazitim nedostacima u pogledu vododrnosti se popravljaju unoenjem organskih materije. Osim toga, tekstura se moe popraviti meanjem horizonata u profilu, a ako ima takvih mogunosti, pa ak i dovoenjem peska za teka zemljita a ilovaa za laka zemljita. Ova dva posljednja naina popravljanja dolaze u obzir samo na malim povrinama (zbog prevelikih trokova). Pored toga, mogu se primenjivti i sintetska sredstva za poboljanje vodnog reima zemljita. Moramo imati na umu da biljka vodu ne prima direktno iz atmosfere, ve preko zemljita kao posrednika, pa je i snabdevanje biljke vodom zavisno od vodnog reima zemljita.

Vazdune osobine zemljita

U svakom zemljitu, pored vrste mase i vode, ima i vazduha. Koliina vode i vazduh a menja se svakog momenta. Izmeu vode i vazduha u zemljitu postoji antagonizam. Na mesto vode u zemljine pore ulazi vazduh i obratno. Zbir koliine vode i vazduha u zemljitu je stalan i uvek ravan ukupnoj zapremini pora. Za gajene biljke optimalan odnos vode i vazduha, pri poljskom vodnom kapacitetu, treba da je priblino voda:vazduh = 60:40 % od ukupne zapremine pora. Povoljan odnos vode i vazduha u zemljitu postie se na dva naina: stvaranjem strukture i razrahljivanjem, odnosno obradom zemljita. Prva mera je trajnija a druga privremena. Vazduh u zemljitu sadri uvek izvestan procenat vodene pare, utoliko vie, ukoliko je zemljite vlanije. Za vazduni reim zemljita kljuni znaaj imaju pore iz kojih voda gravitaciono otie i koje su uvek ispunjene vazduhom. Sadraj tih pora uzima se kao mera kapaciteta zemljita za vazduh. Normalan vazduni reim obezbeen je ako zemljite ima vazduni kapacitet vei od 10 %, a onaj ispod 5 % je vrlo nepovoljan, 5 10 % slab, 10 - 15 % srednji, a preko 15 % smatra se da nema ekoloki znaaj. Smanjenjem vazdunog kapaciteta smanjuje se aktivnost bakterija u zemljitu, a isto tako i infiltracioni kapacitet. Razmena gasova izmeu zemljinog vazduha i atmosfere naziva se aeracija zemljita. Taj proces je vrlo znaajan za korenov sistem biljaka, mikrofloru, faunu i oksidaciju organske materije u zemljitu. Vri se pod uticajem difuzije i meteorolokih faktora (temperaturne promene, razlike u barometarskom pritisku, dejstvo vetrova i promene procenta vlage u zemljinim porama od padavina ili navodnjavanje). Difuzija gasova je osnovni faktor aeracije zemljita. Pod tim pojmom podrazumeva se kretanje gasova i pare pod uticajem razliite koncentracije i parcijalnih pritisaka gasova i pare. Poto zemljini vazduh sadri vie CO2 a manje O2 od vazduha u atmosferi, proces difuzije u zemljitu sastoji se od kretanja CO 2 iz zemljita u atmosferu i kretanja O2 iz atmosfere u zemljite. Poto difuzija ide u pravcu nie koncentracije ili u pravcu nieg parcijalnog pritiska, to se pod njenim uticajem O2 suprotno od CO2, sputa iz atmosfere u zemljite, CO2 se, naprotiv, die iz zemljita u atmosferu. Ukoliko aeracija nije dovoljna, stvara se viak CO2 i manjak O2 (naroito u zabarenim zemljitima ili bezstrukturnim glinovitim zemljitima). U tom sluaju, poveana koncentracija CO 2 u zemljitu preko 1% deluje toksino na gajenu biljku (onemoguava klijanje i blokira rad mikroorganizama). Vazduni reim zemljita se poboljava gajenjem okopavina, unoenjem organske materije, dubokom obradom, gajenjem leguminoza.

Toplotne osobine zemljita

Toplota je znaajna za klijanje i nicanje biljaka, rad mikroorganizama, biohemijske i oksido -redukcione procese. Sve razvojne faze biljaka vezane su za odreenu temperaturu zemljita i pr izemne atmosfere. Temperatura zemljita utie na uzimanje hranljivih materija, njihov transport do lisne povrine i na samu sintezu. Podzemni delovi biljaka diu na 00-350C, izvan tih granica disanje naglo opada. Sposobnost zemljita da u svakog momenta regulie svoje toplotno stanje naziva se toplotnim reimom zemljita. Intenzitet primanja toplote zavisi od koliine toplote koja doe na povrinu zemljita, toplotnog kapaciteta zemljita i biljnog pokrivaa. Zemljita se prema toplotnim osobinama dele na hladna, umereno topla i topla. Hladna zemljita su veinom teka i vlana, teko se zagrevaju a brzo se hlade. Slabo drenirana zemljita ne sadre vazduh, a on se javlja kao uvar toplote, jer u veim porama spreava njegovo sprovoenje. Sprovoenje toplote u zemljitu zavisi od: sadraja vode, vazduha u zemljitu, mineralokog sastava zemljita. Umereno topla su veina naih zemljita. U topla zemljita se ubrajaju drenirana zemljita na toplim ekspozicijama, koja se relativno brzo zagrevaju a spo ro hlade zbog mrviaste strukture i veeg sadraja humusa.

22

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Plodnost zemljita
Plodnost zemljita ima nekoliko definicija. Prema Graaninu (1947), to je kompleksno svojstvo, koje ga ini manje ili vie sposobnim supstratom za gajenje biljaka. On razlik uje potencijalnu i efektivnu plodnost zemljita. Prva je definisana konstalacijom svih faktora zemljita, a druga intenzitetom svih vrednosti edafskih i vegetacijskih faktora. Za stvaranje prinosa najvanija je efektivna plodnost zemljita, pa nju treba poveati ako se eli postii glavni cilj-poveanje prinosa gajenih biljaka. Drugi autor Edelman (1965) je plodnost zemljita podelio na sledee kategorije: 1. 2. 3. 4. Primarna plodnost. Prirodna plodnost. Tradicionalna plodnost. Tehnoloka plodnost.

Primarna plodnost je akumulisana u zemljitima slobodne prirode koja se razvijala pod prirodnom vegetacijom. Kod ovih zemljita u prvom momentu su vani sadraj humusa i hranjiva. Ako se ova zemljita privode korienju za gajenje poljoprivrednih biljaka, nazivaju se devianska zemljita. Prirodna plodnost nastaje nakon iscrpljivanja primarne plodnosti. Ona je rezultat pedolokih svojstava nekog zemljita. Ovde dolazi do izraaja apsolutna dubina, teksturni sastav, graa profila, prirodna dreniranost. Na zemljitima koja su due u eksploataciji, prirodna plodnost je glavni pokazatelj sposobnosti zemljita kao supstrata za gajenje biljaka. Tradicionalna plodnost odraava uticaj antropogenizacije zemljita kroz due vreme. Ona je zapravo klimaks plodnosti zemljita nastala primenom raznih agrotehnikih zahvata u prvom redu ubrenje stajnjakom, plitka obrada i gajenje leguminoza. Tehnoloka plodnost "poremeenih zemljita" oslanja se na prirodnu plodnost ili se od neplodnih supstrata stvaraju antropogena zemljita sposobna za gajenje biljaka. Tehnoloka plodnost rezultat je radikalnih i sloenih mehanikih zahvata ukljuujui u to i hidrotehnike melioracije, a dopunjena efikasnim vetakim ubrivima i drugim uzgojnim merama. Tehnoloka plodnost zemljita je jedno od obelej a savremene biljne proizvodnje. Na kraju, moe se rei da tehnoloka plodnost zemljita u osnovi ovisi o: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Dubine zemljita. Tekstrure. Strukture. Dreniranosti. Vrednosti pH. Sadraja i oblika humusa. Vodno-vazdunog i toplotnog reima i drugih faktora.

Za planiranje odreenih mera u intenzivnoj biljnoj proizvodnji potrebno je, da se pored trenutnog stanja zna, koliko je efektivna produktivnost ispod maksimalnog proizvodnog potencijala. Ona se moe definisati kao veliina oekivanog prinosa u uslovima kada je posejana/posaena vrsta, sa najveim biolokim potencijalom i kada je primenjen sistem gazdovanja s najracionalnijim iskoriavanjem resursa i ulaganjima u agro i hidromelioracione zahvate.

Reakcija zemljita (pH vrednost)

Reakcija zemljita ili njegova pH vrednost, javlja se kao edafski faktor, a upozorava na stepen zasienosti bazama adsorptivnog kompleksa i otopine zemljita. Ukoliko u otopini zemljita prevladavaju H iona, onda je zemljite kiselo, a ako prevladavaju OH ioni onda je ono alkaln o a ukoliko je podjednako H i OH iona, onda je zemljite neutralne reakcije. Pri tome razlikujemo: 1. Aktivna kiselost je kiselost zemljinog rastvora, odnosno , to je ukupna koliina H iona u tom rastvoru. 2. Supstitucijska kiselost ili izmenjiva kiselost se dobije istiskivanjem adsorbovanih H iona i Al iona pod uticajem rastvora neutralnih soli (1 n KCl). Time se ne istiskuje celokupna koliina adsorbovanih H

23

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

i Al iona, nego samo oni koji su slabije vezani. Tako odreena supstitucijska kiselost u sebi sadri i aktivnu kiselost. Hidrolitika kiselost se dobije istiskivanjem adsorbovanih H iona pod uticajem bazinih soli (1 n CH2COONa ili sa 1 n (CH3COOH)2Ca). Zbog bazine reakcije ovih soli, mogu se istisnuti svi apsorbovani H i Al ioni, odnosno oni slabije i oni jae vezani. Hidrolitika kiselost ukljuuje u sebi aktivnu i skoro celokupnu supstitucijsku kiselost. Zato se ponekad naziva i ukupna kiselost zemljita.

3.

Oblici kiselosti zemljita

Za pedodimatske procese zemljita i uspevanje gajenih biljaka, optimalna zona reakcije zemljita nalazi se oko neutralne take s laganim pomakom u kiseli medijum. U kiseloj sredini prevladavaju procesi ispiranja, a to znai da adsorptivni kompleks nema dovoljno hranjiva. Kiselost ne pogoduje radu bakterija, pa prevladavaju gljivice i u zemljitu se nagomilavaju fulvokiseline. Nagomilavanjem fulvokiselina podupire se proces razaranja kompleksa apsorpcije, to je vrlo tetno za plodnost zemljita. Ni jaa alkalinost nije pozitivna. Ona blokira vei broj mikroelemata, ubrzava mineralizaciju organske materije, favorizuje pojavu nekih biljnih bolesti. Osobito su tetne lako topive alkalijske soli jer poveavaju koncentraciju otopine zemljita do stepena toksinosti. Osim toga, pH zemljita uveliko odreuje stepen primanja hranjivih elemenata od strane gajenih biljaka kao i njihov stepen toksinosti. Gajene biljke mogu rasti u rasponu pH 4-8, ali to su ekstremne vrednosti. Odreivanje pH zemljita vri se u poljoprivrednim ustanovama opremljenim posebnim aparatima (pH-metrima), a pH vrednost se odreuje u suspenziji zemljita sa H2O i u nKCl. Za naa zemljita pouzdanija je ocena reakcije zemljinog rastvora u nKCl.

Uticaj pH na aktivnost biljnih hranjiva

Tipovi zemljita prema pH vrednosti (efer-ahtabel) Oznaka reakcije Vrlo jako kisela Vrlo kisela Umereno kisela Slabo kisela Neutralna pH <4 4.0-4.9 5.0-5.9 6.0-6.9 7.0 Oznaka reakcije Slabo alkalna Umereno alkalna Jako alkalna Vrlo jako alkalna pH 7.1 -8.0 8.0-9.0 9.1-10.0 >10.0 -

Najbolji uslovi za normalan porast i razvie gajenih biljaka je u intervalu pH 6 - 7,5 .

24

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Bioloke osobine zemljita

Od obilja organizama izdvajaju se one koji su za ivot zemljita s obzirom na plodnost najvaniji. Prvo je korenje gajenih biljaka, a drugo saprofagna mezofauna antropogenog zemljita.

Koren gajenih biljaka

Korenje viih biljaka (gajene vrste i korovi) deluje u zemljitu dvostruko. S jedne strane prima edafske vegetacione faktore (vodu, hranjiva i kiseonik), a s druge strane izluuje ugljen dioksid, organske kiseline, eere, alkaloide, vrlo komplikovana organska jedinjena (aminokiseline i dr), pa i sama hranjiva koje je biljka ranije primila. Posebno su vane izluene tvari nazvane alelopatici (kolini) koje na druge vie biljke deluju negativno ili pozitivno i fitocide koje su nepovoljni za mikroorganizme zemljita. Korenje prima hranjiva neposredno s adsorpcijskog kompleksa, iz tekue faze zemljita, a posredno preko bakterija zemljita. U zoni sisajueg korenja (rizosfera), stvara se aktivni sloj bogat mikroorganizmima. U toj zoni javlja se mutualizam. Korenje od bakterija prima antibiotike i druga jedinjenja, a bakterije od biljaka eer, organske kiseline i druge materije. Meutim, mikroorganizmi se mogu prema biljkama ponaati kao konkurenti za neke materije ili delovati tetno putem svojih izluevina koje se nazivaju marizmini. Tako se nesimbiotksi fiksator Azotobacter sp. javlja kao konkurent za fosfor. Korenje viih biljaka rahli zemljite prilikom prodiranja u njega, to se naziva bioloka drenaa. Osim toga, korenje oblepljuje grudice zemljita ime poboljava njegovu strukturu., uvajui ga istodobno od odnoenja putem eolske i hidroerozije. Ostaci podzemnih organa viih biljaka izvor su humusa i energije za poljoprivredna zemljita. Detelinsko travne smee, npr., ostavljaju u zemljitu najvie svojih podzemnih organa. Pri tome treba imati na umu, da je odnos nadzemnog i podzemnog dela biljke u vrlo irokom proseku 1:1, to znai da je masa korenja poljoprivrednih biljaka jedan od faktora stvaranje antropogenog zemljita.

Saprofagna mezofauna zemljita

Zemljite je supstrat u kojem ive mnogobrojni mikroorganizmi ija je aktivnost tesno vezana za njegov postanak i plodnost. ivotna zajednica raznih vrsta flore i faune u zemljitu zove se edafon. Pored mikroorganizama, u zemljitu ivi itav svet viih ivotinja pa se zemljina fauna deli na: 1. Mikrofaunu - sitni beskimenjaci veliine 0,02 - 0,2 mm (protozoe i metazoe - hrane se rastvorenom organskom materijom i mikroorganizmima). 2. Mezofaunu - krupniji beskimenjaci (0,2 - 2 mm) - nematode, pregljevi, Collembolae . 3. Malerofaunu - ine je beskimenjaci (2 - 20 mm) i kine gliste, stonoge, mravi, puevi, insekti. 4. Megafaunu - to su najkrupniji predstavnici zemljine faune (razni glodari). Njegova je bitna karakteristika da neki lanovi ive u zemljitu, jer su ishranom vezani za njegove hranljive sastojke. Sutina aktivnosti zemljinih organizama sastoji se u posrednoj ili neposrednoj transformaciji organske materije. Intenzitet aktivnosti ovisi o broju organizama i prisustvu organske materije, a ona je razliita zavisno od godinjeg doba unutar odreenog geografskog prostora. Pedofauna posredno razlae mrtvu i ivu organsku materiju, i to uglavnom prethodnim mehanikim sitnjenjem i meanjem. Meutim, delovanje mikroorganizama u daljem procesu transformacije je neposredno i vodi potpunoj mineralizaciji organske materije. Kao rezultat ovog oksidativnog procesa oslobaaju se CO2, H2O i NH3 i mineralni sastojci (mineralna hranjiva izmeu ostalog), te se ponovo ukljuuju u kruno kretanje materije. Proces mineralizacije organske materije je najvaniji izvor CO2 u zemljitu. Stepen otputanja CO2 iz zemljita ukazuje na njegovu mikrobioloku aktivnost. Bez ovog procesa - disanja siunih ali brojnih zemljinih organizama, ivot biljaka bio bi onemoguen, a na povrini zemljita dolo bi do nepoeljne akumulacije nerazloenih organskih ostataka. U normalnim okolnostima, sva organska materija se ne razloi odjednom potpuno, ve se jedan njegov deo transformie u relativno stabilnu formu humus. U humus, kao visokomolekularnom organskom jedinjenju, ugraena je znatna energija. U ovim sloenim procesima naroito je vana aktivn ost bakterija, u nitrifikaciji, oksidaciji sumpora i fiksaciji azota. Prema nainu disanja, bakterije se dele: 1. Aerobne, za svoj ivot zahtevaju slobodan kiseonik. Od velikog su znaaja za poljoprivredna zemljita.

25

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

2. Anaerobne , koriste vezani kiseonik, odnosno razvijaju se bez molekularnog kiseonika. Utiu negativno fiziko-hemijska svojstva zemljita. Na fizike osobine zemljita prvenstveno utie aktivnost pedofaune, naroito kinih glista, koje rove, prevru i temeljito meaju organsku materiju sa mineralnim esticama, te formiraju strukturne agregate koje su uzgred reeno, vrlo stabilne na razorno dejstvo vode. Ova se stabilnost objanjava vezivanjem agregata ne samo pomou sluzi, ve i otpornijom materijom, humusom, to znai da je organska materija u digestivnom traktu izvrgnuta dejstvu fermenata i crevne flore. Pored toga, svojim hodnicima, kine gliste vre prirodnu drenau to se itekako odraava na ukupni kvalitet zemljita. Najpovoljniji ishod transformacije organske materije (sinteza humus), javlja se onda kada u tim sloenim biohemijskim procesima, pored mikroflore, sudeluje i zemljina fauna. Sadejstvo svih lanova biocenoze kroz dui niz godina, zadovoljava princip kontinuiteta, koji ima veliko znaenje Kina glista Lumbricus sp.) za itavu ivu prirodu. Postoje meutim, i antagonistiki odnosi prema viim biljkama ili ak izmeu pojedinih mikroorganizama (privremena prevaga heterotrofnih organizama nad malobrojnim autotrofnim, kad se zemljitu dodaje svea organska materija). Sve agrotehnike mere zahvataju plie ili dublje u ivotni prostor zemljinih organizama. Obrada (ugar, plodored), ubrenje organskim i vetakim ubrivima, borba protiv korova i tetoina, kalcizacija, odvodnjavanje i navodnjavanje utiu na sastav i ravnoteu u zemljitu. Intenzivna agrotehnika, primena jednobraznih ubriva, nedostatak mikroelemenata, teka mehanizacija i monoprodukcija (monokultura) dovela je do naruene ravnotee ivotne zajednice u veini poljoprivrednih zemljita. Iz toga razloga, danas se namee potreba iskoriavanja zemljita na nain koji moe obezbediti kontinuirani razvoj ivota u njemu.

Slojevi kulturnog zemljita

Pod pojmom kulturnog zemljita podrazumeva se ono zemljite koje se nalazi pod trajni m i dominantnim uticajem oveka, to dalje podrazumeva poboljanje fizikih, hemijskih i biolokih osobina, dakle stvaranje novog sloja koga nema u zemljitima slobodne prirode. Taj sloj se naziva ornica ili mekota povrinski sloj u kome se obavlja setva/sadnja, klijanje, poetni rast i glavno ukorenjavanje kulturnih biljaka. Nastala je obradom i ukupnim sistemom biljne proizvodnje. Obogaena je humusom, ima dobru strukturu, povoljan vodno-vazduni reim, intenzivniju mikrobioloku aktivnost, vie hranjiva i bolju pristupanost istih korenovom sistemu biljaka. Za stvaranje mekote ili ornice, potrebno je odreeno vreme, pa je vreme vaan faktor u njezinom stvaranju. Sigurno je da taj proces tee osetno bre nego prilikom stvaranja tipova zemljita i prirodnih horizonata. Jednom stvorena mekota se razlikuje od drugih slojeva zemljita. Budui da je mekota glavni ivotni prostor podzemnih organa gajenih biljaka, nastoji se da ona bude to dublja. Po dananjoj klasifikaciji monosti orninog sloja razlikuje mo: 1. Vrlo plitku ornicu...do 10 cm 2. Plitku ornicu...do 20 cm 3. Srednje duboku ornicu..do 30 cm 4. Duboku ornicu ..preko 30 cm Dubina ornice (mekote) je kompleksan pokazatelj apsolutne dubine zemljita, reljefa, glavnih osobina zemljita, sistema biljne proizvodnje, vune sile i instrumenata za obradu zemljita. Vrlo plitka mekota upozorava ili na nepovoljne prirodne inioce za stvaranje antropogenog zemljita ili na ekstenzivnu poljoprivrednu proizvodnju. Duboka mekota, naprotiv, je znak povoljnih prirodnih faktora i intenzivne poljoprivrede. Ispod mekote nalazi se sloj zemljita nazvan zdravica. Zdravica je zapravo deo pedosfere koji nije obuhvaen antropogenizacijom zemljita. Kadkad se zdravica oznauje kao mrtvica ili sirovo zemljite to upozorava na slabu biogenost i humoznost. Na apsolutno dubokim zemljitima s dubokim fizioloki aktivnim profilom, dele se i zdravice u dve kategorije: zdravicu I i zdravicu II.
Slojevi antropogenog zemljita

26

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Zdravica I je dio fizioloki aktivnog profila, pa se u njemu nalazi jo korenja i drugi organizmi zemljita. Zdravica II ili donja zdravica nalazi se izvan fizioloki aktivnog profila i bez uticaja korenja viih biljaka. Slabih je fizikih, hemijskih i biolokih osobina. Ispod zdravice nalazi se matini supstrat odnosno litosfera. Ako je rastresit onda se oznauje sa C a ako je stenovit onda se oznauje sa R. Ako se zemljite obrauje dubinskim rahljenjem, ispod mekote se formira dopunski podoranini sloj podmekota. Ona se obino ne ubri, iako takva mogunost postoji. Prisutnost podoraninog sloja, poveava ukupnu dubinu antropogenog sloja i moe biti uvodni stadijum za njezino kasnije ukljuivanje u mekotu, a time i za produbljivanje aktivnog sloja zemljita. Pored odnosa mehanikih frakcija unutar zemljita, bitna je njihova veliina odnosno, promer pojedinih frakcija jer ona odreuje pripadnost teksturnoj klasi pojedinih zemljita.

uvanje plodnosti zemljita

Intenzivno iskoritavanje zemljita sa sobom nosi i negativne uticaje na njegovu plodnost. To znai, da se sa gajenjem biljaka javlja opadanje poetne plodnosti i da se u iskoritavanje antropogenog zemljita, moraju ukljuiti zahvati koje uvaju, obnavljaju, pa i poveavaju plodnost iznad poetne razine. Faktori koji negativno utiu na plodnost zemljita jesu klima, gajena biljka i ovjek., odnosno radovi koji se obavljaju u gajenju biljaka. a) Klima deluje na plodnost zemljita insolacijom, oborinama i vetrom. Naime, antropogena zemljita su u jednom delu godine "gola", a nakon setve/sadnje su i dalje nezatiena do porasta gajenih biljaka. Zemljita slobodne prirode su naprotiv, stalno pokrivena biljnim pokrivaem, te sama sebe tite od tetnog uticaja atmosferilija. a) Padavine svojom mehanikom snagom razaraju strukturne agregate, zamuljuju ih, a posledica je stvaranje tanje ili deblje pokorice koja spreava aeraciju i ulaenje vode u zemljite. To se neposredno odraava na klijanje i nicanje gajenih biljaka jer onemoguava njihov izlazak na povrinu i biljka ugiba. Kia u obliku pljuskova jakog intenziteta uzrokuje eroziju na golom zemljitu pogotovu na nagnutim terenima.
Razorno delovanje kine kapi na zemljite

Oblik hidroerozije uz morske i rene obale

Posledice hidroerozije

Delovanje vodene erozije usled jakih pljuskova

27

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Delovanje vetra na estice zemljita

Zabarivanje proizvodnih povrina usled jakih pljuskovitih kia

b) Insolacija ultraviolentnim zrakama ubija mikroorganizme zemljita na povrini i time ga bioloki umrtvljuje. Toplotni efekat insolacije izaziva poveanju evapotranspiraciju ime naglo isuuje zemljite. c) Biljke prinosom iz zemljita iznose ogromne koliine hranjiva i time smanjuju plodnost. Neke biljke ubrzavaju razgradnju humusa ili destimuliu ugorenje zemljite. d) Vetar na golim povrinama bez biljaka, pogotovo na obraenim i usitnjenim zemljitima moe u odreenim okolnostima uzrokovati eolsku eroziju. Hidro i eolska erozija smanjuju plodnost jer odnose najplodniji dio zemljita (mekotu). e) ovek najvie deluje na smanjenje plodnosti nainom iskoritavanja zemljita. Tu su ukljueni agrotehniki zahvati i skidanje plodina. Od agrotehnikih zahvata u prvom redu je to obrada zemljita. Obradom zemljita se potie aeracija i tako stimulie proces razgradnje organske materije (mineralizacija). Veom frekvencijom obrade kvari se struktura, jedan od vrlo vanih faktora plodnosti zemljita ime se otvara put mikroeroziji na obraenim zemljitima. Najnepovoljniji uticaj na plodnost zemljita u vezi je s gaenjem proizvodne povrine.

Uticaj sabijanja zemljita na razvoj korenovog sistema kukuruza (Mici, 1985)

Pri obavljanju agrotehnikih zahvata, zahvata etve, berbe i konje, po proizvodnim povrinama se kreu razni poljoprivredne maine. One gaze zemljite, to se negativno odraava na njegovu plodnost. Gaenje zemljita je zajedniki pojam za negativan uticaj radnih zahvata na proizvodnoj povrini. Postoji nekoliko oblika gaenja zemljita (Rid, 1956): 1. Stvarno zbijanje je mehaniki uinak gaenja zemljita. 2. Rupa i razmazivanje su zemljita je fenomeni koji se javljaju ako je zemljite mokro. Rupe su bile redovito dok su se u obradi zemljita koristile zaprege, a razmazivanje je sada u epohi traktora i to prilikom njegovog naglog menjanja pravca kretanja na mokrom zemljitu. To je takozvani "efekat kara". Do razmazivanje moe doi i kretanjem transportnih sredstava preko mokrog zemljita. Sva zemljita nisu jednako osetljiva na zbijanje, pa s poveanjem mineralnih koloida izraene lepljivosti u zemljitu raste osetljivost, dok su lagana, a pogotovu skeletoidna zemljita neosetljiva na zbijanje.

28

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Rupa i razmazivanje su ne tekim mineralnim zemljitima apsolutno tetni, zato se ne sme prelaziti preko takvih zemljita kada su vlana. Plodno zemljite podrazumeva zemljite koje je strukturno, humusno, bogato pristupanim hranjivima i korisnim mikroorganizmima. Takvo zemljite je stabilnije prema nepovoljnim uticajima i bre obnavlja naruenu plodnost. Da se odri ravnotea prirodnih sila, ovek mora ukljuiti zahvate koji obnavljaju, uvaju, pa i poveavaju plodnost zemljita. Zato ovek mora biti usmeren na zahvate koji stabilizuju strukturu, odravaju optimalan sadraj humusa, vraaju oduzeta hranjiva i aktiviraju mikrobioloke procese u zemljitu. U tim korisnim zahvatima vanu ulogu ima ubrenje kalcijumom, fosforom i azotom, te obogaivanje zemljita organskom materijom.

Tragovi guma i povrinskog zbijanje pri predsetvenoj pripremi

Korisno je i obradu zemljita svesti na odgovarajuu meru, a zemljite ostaviti to manje vremena "golo". Podrivanje je delotvorna mera uvanja plodnosti zemljita . Da bi se sauvala stabilna mrviasta struktura, treba ako je to mogue, ukljuiti u plodored detelinsko travne smee. U uvanje plodnosti zemljita, ukljuuju se danas razni tehniki zahvati. Osnovno je smanjiti broj prohoda a time i gaenje. To se postie primenom irokozahvatnih orua (metoda stalnih tragova), korienje pneumatika irokog profila na pogonskim i transportnim mainama, uduplavanje tokova ili ugradnja metalnih ili gumenih gusenica. Primena avijacije je takoer jedna od mera smanjenja gaenja zemljita. Meutim, ona je mogua samo u radnim zahvatima ubrenja i zatite useva.

Klasifikacija zemljita
Zemljita se stvaraju i razvijaju pod uticajem pedogenetikih faktora ( organizmi, matini supstrat, klima i reljef), a u toku vremena se menjaju na nain koji ima karakter evolucije. Budui da oblik i intenzitet delovanja faktora varira u irokom intervalu, mogu da se jave bezbrojne kombinacije dejstva faktora i kao posledica toga, veoma raznovrsne forme zemljita. Ako se tome doda, da razvoj zemljita ne poinj e istovremeno na svim delovima kopna, i da se stalnim spiranjem razvijenih zemljita njihov ciklus ponavlja iz poetka, onda je razumljivo to se i u rejonima gde vladaju jednaki pedogenetiki faktori javljaju raznovrsni razvojni stadijumi zemljita. Time se objanjava ogromna raznovrsnost zemljinog pokrivaa, a zadatak je klasifikacije da, primenom adekvatnog logikog sistema, to mnotvo raznovrsnih formi zemljita uini preglednim. Kada se, primenom takvog sistema, srodne forme grupiu, broj jedinica kojima se operie, svodi se na razumnu meru. Ako se takve jedinice, s obzirom na srodnost, razlike i genetiku vezu meu njima, razvrstaju po hijerarhijskom principu, dobija se pregled koji omoguuje lako snalaenje u mozaiku zemljinog pokrivaa i brzo informisanje o bitnim osobinama zemljita. Proces grupisanja i razvrstavanja zemljinih individua, prema nekim zajednikim obelejima naziva se klasifikacija zemljita, pa razlikujemo: 1. Naunu, (geoloko-petrografske, hemijske, fizike, meovite i genetike). 2. Praktinu, (agronomske - bonitetne, meliorativne i sanitarne). 3. Ekonomsku, (prema ukupnoj ceni zemljita, prema dohotku i prema istom prihodu). Danas se mahom koristi genetika klasifikacija (zasnovana na genezi), a u najiroj primeni je sistem koji su izradili kori, Filipovski i iri (1973), a prihvatilo ga je Jugoslovensko drutvo za prouavanje zemljita.

29

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Automorfna zemljita
Klasa zemljita I) Nerazvijna zemljita Profil (A)-C Tip zemljita 1. Kamenjar (litosol) 2. Sirozem (rigosol) 3. Eolski pesak (aerosol) 4. Koluvijalni nanos (koluvijum) 1. Krenjako dolomitne crnice (kalkomelanosol) 2. Rendzine 3. Humusno-silikatno zemljite (ranker) 4. ernozem 5. Smonice (vertisol) 6. Ranker 1. Eutrino smee zemljite (eutrini kambisol) 2. Kiselo-smee zemljite (distrini kambisol) 3. Smee zemljite na krenjaku i dolomitu (kalkokambisol) 4. Crvenica (terra rosa) 1. Ilimerizovana zemljita (luvisol) 2. Podzol 3. Smee podzolasto zemljite (brunipodzol) 1. Rigolovano zemljite (regosol) 2. Vrtna zemljita (hortisol) 3. Zemljita deponije (deposol) 1. Zemljita deponija 2. Flotacijski materijal 3. Nanosi iz vazduha

II) Humusno akumulativna zemljita

A-C

III) Kambina zemljita

A-(B)-C

IV) Eluvijalno-iluvijalna zemljita V) Antropogena zemljita

A-E-B-C

P-C

VI) Tehnogena zemljita

b. Hidromorfna zemljita Klasa zemljita I) Epigeljna zemljita II) Hipoglejna zemljita III) Fluvijalna i fluviglejna zemljita IV) Tresetna zemljita Tip zemljita 1. Pseudoglej A-Eg-Bg-C 2. Stagnoglej 1. Movarno glejno zemljite (euglej) A-G 2. Kiselo-smee zemljite (semiglej) 3. Amfiglejno zemljite 1. Recentni reni nanosi (fluvisol) (A)-I:A-I,II..A2. Fluvijalno livadsko zemljite (A-C-G) Gpo 3. Ritska crnica (molini fluviglej) 1. Visoki treset (acro-histosol) T-G 2. Prelazni treset (p.o. histosol) 3. Niski treset (plano histosol) 1. Rigolovani treset P-C 2. Zemljita pirinanih polja (rizosol) 3. Hidromeliorisana zemljita C. Halomorfna zemljita Profil
Profil Asa-C-Gp A-E-Bt, Na-C 1. Solonak 2. Solonec Tip zemljita

V) Antropogena zemljita

Klasa zemljita I) Akutno zasoljena Zemljita II) Eluvijalno-iluvijalna alkalna zemljita

Postoji i FAO/UNESCO klasifikacija zemljita. Ovde neemo dati detalje ove klasifikacije, ve samo nazive grupa zemljita i njihove oznake: Fluvisols (FL), Gleysols (GL), Regosols (RG), Cambisols (CM), Calcisols (CL), Gypsisols (GY), Solonetz (SN), Solonchaks (SC), Kastanozems (KS), Chernozems (CH), Phaeozems (PH),Gryzems (GR), Luvisols (LV), Planosols (PL), Podzoluvisols (PD), Podzols (PZ), Lixisols (LX), Acrisols (AC), Alisols (AL), Nitisols (NT), Ferralsols (FR), Plinthosols (PT), Histosols (HS) i Anthrosols (AT)

30

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Prinos
Rast organizama je glavno obeleje ivota. Ue, bioloki shvaeno, rast omoguuje da asimilacija bude vea od disimilacije. S biohemijskog stajalita, rast znai da je prirast vei od utroenih a ekonomski, da je efekt u produktu vei od uloenih trokova. Fenomen ivota, pa prema tome i rast javlja se u takvom ekolokom ambijentu koji osigurava opstanak ivih bia. Zakoni ivota vrede za sve organizme, autotrofne, heterotrofne, za one u slobodnoj prirodi i gajene biljke. Ukupnu biljnu masu (nadzemnu i podzemnu) stvorenu gajenjem neke kulture na jedinici povr ine smatramo biolokim prinosom, a deo biolokog prinosa koji predstavlja glavni cilj gajenja i ima odre enu upotrebnu poljoprivrednu vrednost, odnosno ekonomsku, trinu vrednost prinosom. Prema tome, prinos je odreen u biolokom prirodu i ini njegov najvaniji deo. Svaki prinos ima dvije komponente: kvantitet i kvalitetu. Obe komponente su vrlo vane, a za podmirenje osnovnih potreba oveka i domaih ivotinja primarna je koliina. Nakon toga, dobija na znaaju kvaliteta, iako je kod nekih kultura ona uvek dominantna (npr. duvan). Prirod i prinos su rezultanta pozitivno i negativno deluju ih ambijentalnih faktora, kapaciteta rodnosti i otpornosti biljke prema negativnim faktorima. Svaki od tih faktora ima svoj raspon odnosno gradaciju delovanja, zato se ni prirod ne moe smatrati apsolutnom ili statikom, nego promenljivom, dinamikom veliinom i za istu biljnu vrstu. Samo u potpuno kontrolisanim uslovima i postizavanjem optimalne konstelacije svih vegetacijskih faktora, mogla bi se realizovati maksimalna rodnost neke biljke odnosno kulture.

Faktori stvaranja prinosa

Gajena biljka uklopljena na stanitu u dve sredine (zemljite i atmosfera) daje rod ili, drugim reima, stvara prinos.

ematski prikaz stvaranja prinosa

Na prinos deluju unutranji i vanjski faktori. Vanjski se faktori dele na one koji deluju putem zemlji ta (edafski) i one koje deluju iz atmosfere (klimatski). Na prinos jako deluje ovek, stvaranjem sorata i hibrida te zahvatima u gajenju biljaka. Napokon, na prinos deluju ovi kompleksni faktori: zemljite, klima, biljka, ovek. Iz prikazane sheme, jasno se vidi da plodnost zemlji ta nije identina prinosu, ali se ona pored ostalih faktora produktivnost nalazi u prinosu. Plodnost se ne moe izraziti u brojanom veliinom, jer je ona rezultat itavog niza elemenata, za razliku od prinosa, koji se mo e izraziti brojanom veliinom odnosno masom uroda po jedinici povrine ( npr. kg/ha). Postoji kompenzacija izmeu faktora produktivnosti (plodnost zemljita, klima, sorta ili hibrid, agrotehnika), u odnosu prema prinosu, ali samo u odre enim granicama, jer preko toga svaki faktor deluje kao limitirajui na prinos.

31

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Zakoni stvaranja prinosa

Plodnost zemljita i rast biljaka oduvek su bili predmet panje, razmiljanja i raznih tumaenja. S dananjih naunih pozicija uoavamo razne zablude o objanjenju prinosa u toku iskustvene epohe razvoja poljoprivrede. Razvojem fundamentalnih prirodnih nauka, omoguilo je razvoj naune agrikulture u 19. stoleu. Prinos je poeo biti tretiran sa naunog gledita. Priv zakon o prinosu postavio je Justus v. Liebig (1855), koji je ujedno i tvorac teorije o mineralnoj ishrani biljaka. Njegov zakon je glasio: " Visina je prinosa polja u omeru s onim, za puni razvoj biljke preko potrebnim hranjivom kojeg ima u najmanjoj koliini (in minimo)". Zato je Liebigov zakon poznat pod nazivom "zakon o minimumu". Po njegovom tumaenju, prinos raste pravolinijski s porastom doze biljnog hranjiva bez obzira na druge vegetacijske faktore. Nedostatak Liebigova zakona je to nije ispitivao ostale faktore koji utiu na prinos (vode, temperatura, svetlost itd). Pored toga, po njegovom zakonu bi znailo, kad bi dodavali hranjiva u neogranienim koliinama, prinos bi srazmerno pravolinijski rastao. Herllriegel je u drugoj polovini stolea uz biljna hranjiva ispitivao i druge ivotne faktore (npr.vodu), a Liebscher (1985) je dalje razradio ematski prikaz Libig-ova zakona Liebigov zakon davi mu novu formulaciju, po kojoj je delovanje nekog biofaktora u minimumu ovisno o optimalnom sudelovanju ostalih vegetacijskih inilaca. Veliki napredak je u tumaenju prinosa uinio Wollny (1897-1898), jer je prvi istodobno pratio delovanje nekoliko vegetacijskih faktora (svetlost, voda, toplota i hranjiva). Wollny je utvrdio da jedan biofaktor utie na poveanje prinosa dakle, pozitivno od minimumima od optimuma, a zatim efekt opada. To je zakon optimuma. Wollnyeva je zasluga to je u eksperiment uveo nekoliko faktora, menjao njihove koliine i pratio kako kompleks faktora deluje na prinos.

Grafikon promene visine prinosa pod uticajem promene u jednom faktoru ivota biljaka

Wollnyev ogled (neprekidno poveanje prinosa pod uticajem istovremene promene tri faktora- svetlost, voda i hranjiva (Hellriegel-ov ogled).

32

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Grafiki prikaz Mitscherlich-ova zakona

Na Wollnyevu ogledu Viljams (1938) je formulisao zakon o jednakoj vanosti i nezamenjivosti vegetacijskih faktora. To bi znailo da su svi biofaktori jednako vani i nezamenjivi, meutim, neki su faktori relativno vaniji (npr. voda, azot) jer ih biljke trebaju u velikim koli inama. Mitsherlich (1954), je postavio zakon o delovanju vegetacijskih faktora koji ka e da: "Prinos raste s porastom svakog vegetacijskog faktora proporcionalno razlici do maksimalno mogueg prinosa". Njegov se zakon jo zove "zakon o opadajuem porastu prinosa" ili jednostavno Mitscherlich-ov zakon. Na grafikonu se jasno vidi da biofaktori u poetnim koliinama najjae deluju, a kako koliina raste, uticaj se na visinu prinosa smanjuje prema teoretskom maksimumu "A", zato nema pravolinijskog poveanja prinosa. Na visinu prinosa deluju svi prisutni faktori prema koli ini i intenzitetu pojedinog faktora. Za poveanje prinosa, Mitscherlich je postavio sledeu jednainu:

log A y log A cx
-gde je A maksimalni prinos, y ostvareni prinos, c-inilac intenziteta pojedinih vegetacionih faktora, xprimenjena koliina nekog inioca (npr. ubriva) i A-x razlika izmeu maksimalnog i ostvarenog. Sam Mitscherlich je primetio da prinos opada kad je preen maksimum, kao to je to kod prejakog ubrenja (npr. azota). Tada se govori o " tetnom faktoru". Iako je Mitscherlich-ov zakon vidno unapredio nauno shvatanje i tumaenje prinosa, on ipak ima nekih nedostataka. Prvo, ako u eksperimentu nisu potpuno kontrolisani svi faktori, nemogu e je ostvariti maksimalni prinos "A". Zatim, pojedini se faktori meusobno ne odnose samo harmonino nego i konkurentno, pa ako se povea doza jednog faktora, drugi moe biti potisnut. To ne znai da antagonistiko delovanje iona mora uvek biti negativno. Na kraju, u zemljitu kao heterogenom sistemu, hranjiva nisu apsolutne nego relativne veli ine. Willcox je na osnovu Mitccerlich-ova zakona zakljuio da: Delovanje nekoga faktora ne ovisi o tipu zemljita i gajenoj biljci, da najvei broj vegetacijskih inioca mora biti pod kontrolom ako se eli ostvariti maksimalan prinos nijednog faktora ne sme biti previe jer inae poinje delovati negativno. Boguslawski i Schneider (1962) su izvrili daljnju interpretaciju Mitscherlich-ova zakon, to je prikazano u sledeem grafikonu.

Mitscherlichov zakon prema Bogoslowskom i Schneideru (1962)

33

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

U jednaini

Y M 10 z (log

xi ) vezanom za ovaj grafikon Y= srednji prinos, x = data mi

koliina faktora rasta, M = maksimalni prinos, m = maksimalnom prinosu pripadajua doza faktora, i = udaljenost poetne take krivulje od nulte osi (mereno u jedinicama doza faktora), z = konstanta. Iz ovog grafikona se moe zakljuiti da se u zoni maksimuma postie najvei prinos optimalnim dozama vegetacijskih faktora, i da se ova zona ne sme prekora iti jer poinje prinos opadati (zona depresije). Iz toga proizlazi da je teko dozirati sve vegetacijske faktore, tako da se optimalno dopunjuju sve do teoretskog maksimalnog prinosa.

34