Деградација земљишта

Деградација земљишта је процес нарушавања квалитета и функција земљишта, а

настаје природним путем или људском активношћу, или стога што нису предузете
мере да се спрече штетне последице. Типови деградације земљишта су следећи:

 ерозија – деструкција и уклањање земљишта под дејством воде, ветра,

екстремних климатских услова и антропогеног фактора;
 смањење садржаја органске материје – првенствено у земљиштима под
пољопривредном производњом, а узроци су интензивна обрада земљишта, уз
смањено органско ђубрење, паљење или уклањање жетвених остатака;
 загађење – разликује се локално и дифузно загађење земљишта, а извори
загађења су различити, као нпр. емисије загађујућих материја из индустрије,
саобраћаја, као и неконтролисана примена хемикалија у пољопривреди
(комплексна минерална ђубрива и пестициди);
 сабијање – облик физичке деградације земљишних микро- и/или
макроагрегата деформисаним или уништеним под притиском, најчешће од
тешке механизације или учесталим гажењем при испаши животиња,
поготово по влажном земљишту;
 заузимање (пренамена) земљишта – представља најчешће трајни губитак
земљишта његовим прекривањем урбаном инфраструктуром (насеља,
индустријске зоне, саобраћајнице, депоније, итд.);
 заслањивање (салинизација) – акумулација соли у земљишту узрокована
високим нивоом заслањене подземне воде и/или поплавама заслањеном
површинском водом (примарна салинизација), или применом воде с
повећаним садржајем соли при наводњавању и/или повећаних количина
минералних ђубрива (секундарна салинизација);
 закисељавање (ацидификација) – процес губљења базних катјона (калцијума,
магнезијума, калијума и натријума) испирањем у дубље слојеве и њиховом
заменом с киселим елементима, углавном с растворљивим једињењима
алуминијума и/или гвожђа;
  клизишта – гравитациона кретања масе стена, земљишта и детритуса
(мешавине издробљених стена и земљишта) низ нагиб.

Zagađenje zemljišta poljoprivrednom proizvodnjom

Danas proizvodnja hrane dovodi do značajnih izmena u biosferi Zemlje i značajno utiče na
povećanje zagađenja i izmenu njenih fizičkohemijskih karakteristika. Osnovni načini
zagađenja su:

 primena mineralnih đubriva;

 primena pesticida;
 iscrpljivanje prirodnih hranjivih komponenti i đubriva u zemljištu;
 nakupljanje soli i minerala zbog navodnjavanja;
 odlaganje stajskog đubriva;
 odlaganje otpadaka iz poljoprivrede;
 odlaganje otpadaka iz proizvodnje hrane.

Primena mineralnih đubriva u poljoprivredi, pored povoljnog delovanja na povećanje

prinosa, ima i značajne negativne posledice. Osnovne komponente đubriva su fosfati i
nitrati, kao anjoni, odnosno kalijum i amonijum joni kao katjoni i karbamid, koji je u
momentu primene u molekularnom obliku.

Pored korišćenja mineralnog đubriva, koje postaje pod određenim uslovima zagađujući
agens, kako samog zemljišta tako i voda, površinskih i podzemnih, dodatak i pojačanje
nepovoljnog delovanja ogleda se u paralelnom smanjivanju korišćenja stajskog đubriva.

Zagađivanje pesticidima je rezultat težnje za povećanjem proizvodnje hrane, odnosno

suzbijanjem svih mogućih štetnih delovanja različitih organizama koji umanjuju prinose.
Broj korištenih hemijskih sredstava je dosta veliki, od čega njih oko 50 dolaze u red onih
najviše korištenih. Izvori zagađenja su sve poljoprivredne površine na kojima se pesticidi
primenjuju, kao i nepoljoprivredne površine na kojima se primenjuju zbog drugih potreba
(zaprašivanje radi suzbijanja komaraca i drugi sanitarno-higijenski postupci radi suzbijanja
oboljenja).

Način nanošenja pesticida, tj. zaprašivanje, vrši se mehanički raspršivanjem u vazduh

odgovarajućeg pesticida, prethodno obično rastvorenog u pogodnom rastvaraču, odakle on
pada na površine bilјaka. Za ovo se koriste ručne prskalice, autoprskalice ili avioni,
zavisno od niza drugih uslova. U specifičnim slučajevima, koriste se i druge tehnike.
Ovakav postupak raspršivanja doprinosi širenju rasprostiranja pesticida i na susedne
površine, na koje strujanje vazduha može da ih odnese. Iz njega se čestice pesticida,
zavisno od veličine, talože na većim ili manjim rastojanjima, kao i ostale čestice prisutne u
vazduhu.

Iz vazduha, bilo neposredno u toku raspršivanja, bilo kasnijim procesima taloženja,

pesticidi dospevaju na površinu tla, odnosno površinu voda. Sa ovih površina, zbog
procesa mešanja u vodama, odnosno pod dejstvom vode ili padavina, kada je u pitanju
zemljište, postupno prodiru u dublјe slojeve voda i zemljišta.

Otpaci i ostaci pri sađenju, uzgajanju, žetvi i ubiranju plodova povrća, voća, grožđa i dr.,
proizvodnji mleka, tovu životinja za potrebe klanične industrije i uzgajanju stoke,
obuhvaćeni su opštim nazivom otpaci iz polјoprivredne proizvodnje. Značajan broj ovih
otpadaka nije obuhvaćen sistemom odlaganja otpadaka, pa se o ukupnoj njihovoj količini
mogu vršiti samo procene. Takođe, značajne količine otpada stvaraju i uzgajališta stoke sa
više hiljada grla, čime se stvaraju velike količine stajskog otpada, koji dovodi do
značajnog zagađenja zemljišta, vode i vazduha na mestima njegovog odlaganja. Zbog
ekonomske neisplativosti korištenja stajskog đubriva umesto mineralnog, ovaj otpad danas
čini izvor zagađenja, tj. trenutna ekonomska dobit je od koristi načinila štetu.

Suštinski izvor zagađenja životne sredine otpacima iz polјoprivredne proizvodnje je

koncentrisanje čvrstih otpadaka na relativno malim površinama, zbog intenzivne
proizvodnje, naročito pri uzgoju stoke u

Pesticidi i zemljište

Pesticidi su otrovna hemijska jedinjenja koja se upotrebljavaju za suzbijanje

prouzrokovača bolesti na biljkama, biljnih štetočina i korova u usevima. Oni delimično
ulaze u životnu sredinu, duže ili kraće vreme ostaju u njoj, kao njen integralni sastojak.
Kontaminacija zemljišta pesticidima se odnosi pretežno na njegovu biološku komponentu.
Savremeni pesticidi manje utiču na zagađenje zemljišta u užem smislu reši. Međutim
njihovom primenom zivot u zemljištu se usporeva, zaustavlja, ali se po prestasnku
delovanja ipak opet obnavlja. Kako se upotreba pesticida često ponavlja, nema sulje da se i
ti negativni pocesi u zemljištu ponavljaju. Sve to slabi biološku snagu zemljišta, pa je
biljna proizvodnja sve više upućena na »hemisko gazdovanje«, što neminovno dugoročno
vodi ka smanjenju ukupne plodnosti zemljišta.

Pravilno upotrebljeni herbicidi vrlo retko u zemljištu traju duže od godinu dana, međutim
nihova zloupotreba, kada neupućeni korisnici primenjuju doze veće od propisanih, vodi ka
kontaminaciji zemlišta u dužem trajanju, često sa štetnim posledicama za naredne useve.
Bakterije nitrifikatori privremeno se inaktiviraju, prilikom primene većine herbicida. Kako
upotreba organskih đubriva (stajnjak, kompost, glistenjak, zelenišno đubrivo) povećava
brojnost mikroorganizama u zemljištu, tako pesticidi upotrebljeni sa mineralnim đubrivima
imaju na njih depresivno i redukciono dejstvo. Bez obzira što ti efekti nisu dugog trajanja,
njihova permanentna upotreba dovodi do smanenja biogenosti zemljišta. Poboljšanje stanja
može se ostvariti primenom širih plodoreda i uključivanjem u plodosmenu višegodišnjih
leptirnjača, krmnih smeša i sl. Monokultura kukuruza ili njegovo gajenje u dvopolju, koja
se sve više praktikuje, uz upotrebu mineralnih đubriva i pesticida ima najnepovoljnij uticaj
na životnu sposobnost zemljišta.

Pored dejstva insekticida na štetne inesekte, stradaju i brojni korisni članovi zemljišne
faune, čime se njihova pozitivna uloga u zemljištu smanjuje. Mikroflora razlaže organsku
materiju, a gliste i mikroantropode je usitnjavaju, drobe biljne ostatke i pospešuju njihovo
razlaganje. Utvrđeno je da je razlaganje biljnih ostataka u zemljištu manje za 25%, ako se
mikroantropode fumigacijom eliminišu iz njega.

Neposredno dejstvo insekticida na korisne isekte predatore i parazitoide u zemljištu

uzrokovano je nihovom direktnim primenom. Indirketno, primenom insekticida smanjuje
se brojnost štetnočina, tako da korisni insekti ostaju bez hrane, pa se njihova populacija
smanjuje. Takođe štetočine, naprimer vaši znatno brže obnavljaju svoju brojnost, nego
njihovi prirodni neprijatelji, a brže stiču i rezistentnost na insekticide, pa sve to narušava
prirodnu ravnotežu u agroekosistemu. Najvažniji predatori u zemljištu su trčuljci
(Carabidae). Veliki je broj štetočina kojima se ovi insekti hrane: skočibube, repina pipa,
repičin sjajnik, podgrizajuće sovice, krompirova zlatica, žitne stenice i dr. Očuvanje
trčuljaka od velikog je značaja za higijenu zemljišta, ali upotreba insekticida radi
suzbijanja štetočina u biljnoj proizvodnji, često dovodi do smanjenja broja ovih korisnih
insekata u agrobiocenozama. Takođe intezivna agrotehnika hemijske poljoprivrede
smanjuje brojnost kišnih glista u zemljištu, čime izostaje velika pomoć njihovim
delovanjem u prirodnom poboljšanju fizičkih osobina i strukture zemljišta. Tako su recimo
fungicidi na bazi bakra vrlo toksični za kišne gliste.

Iako današnja nauka radi na iznalaženju najpovoljnih rešenja kada su pesticidi u pitanju, ne
možemo biti potpuno spokojni kada je reč o pritisku hemije u poljoprivredi. Ipak postoje
brojni načini da se taj pritisak smanji: rad prognozne službe u zaštiti bilja, pravilan izbor i
upotreba pesticida, primena plodoreda, uvođenje organskog ratarenja i slično. Za sve to
potrebno je ne samo znaje, već i promena odnosa prema biljnoj proizvodnji, koja treba da
crpi iskustva iz tradicionalne proizvodnje i znanja iz novih tehnologija.1

Ekološki prihvatljivi načini upravljanja usevima

Čovečanstvo dugo traži odgovor na pitanje kako uklopiti poljoprivredu u celokupni

ekonomski razvoj, a zaštiti okolinu? Odgovori se poslednjih decenija nalaze u razvijanju
tzv. alternativnih proizvodnji kao što su: integralna poljoprivreda, ekološka poljoprivreda,
održiva poljoprivreda, poljoprivreda održivog zemljišta, biodinamička poljoprivreda,

1
https://serbiaorganica.info/pesticidi-i-zemljiste/
„Slash and Burn" („poseci i spali“) poljoprivreda, urbana poljoprivreda. Integralni tip
poljoprivredne proizvodnje predstavlja pristup proizvodnji u kojem se racionalnije i
stručnije upotrebljavaju pesticidi i mineralna đubriva. Iako je ona korak ispred
konvencionalne poljoprivrede, ipak ima štetnih delovanja na ekosistem, ali u znatno
manjem obimu od konvencionalne