Da bi dete progovorilo mora da postoji dvosmerna komunikacija – da reči koje čuje i koje mu govorite

razume. Vi pitate dete ono Vas razume... Da bi dete progovorilo ono mora da razume govor. Zato kada
govorimo o prvoj detetovoj reči uvek naglasimo da je to prva funkcionalna reč, odnosno da ima
značenje.

Dete usvaja značenje pojmova preko razumevanja. Uvo sluša, usta govore. Beskonačni krug koji ne bi
imao značaja da jedan od elemenata ne funkcioniše.

Dvosmerna komunikacija
DECEMBER 11, 2013 | DRAGOSLAVA
Da li je lako reći ono što želimo i da to bude kratko i jasno, a dovoljno razumljivo? Kakav je kvalitet
Vaše svakodnevne komunikacije? Koliko promišljate kada se obraćate sebi i drugima? Da li Vam je
potreban i važan pogled, dodir, osmeh? Šta vam prija u komunikaciji sa drugima? A šta ne? Koliko
želite da doprinosite razumevanju?

Nema tačnih i pogrešnih odgovora na ova pitanja. Postoji samo mogućnost razmišljanja o tome kako
sebi i drugima možemo život učiniti kvalitetnijim, poštujući sebe i druge i koristeći moć dvosmerne
komunikacije da se sa drugima povežemo i dodjemo do zajedničkih ciljeva koji će biti odraz
zadovoljenih potreba.

Komunikacija se definiše kao proces razmene poruka (verbalnih ili neverbalnih), izmedju najmanje
dve osobe, koji se odvija sa odredjenim ciljem i namerom. Svaka razmena se odvija u okviru neke
situacije, konteksta. Da bi komunikacija bila uspešna neophodno je da svaki učesnik dobije svoje
mesto, značaj i da se prilagodjava.

Proces komunikacije je dvosmeran i sastoji se od izražavanja sebe i slušanja drugih. Načini na koje to
radimo odredjuju da li će doći do povezivanja sa sobom i drugima ili do prekida komunikacije i
gubljenja kontakta.

Aktivno slušanje
Svrha aktivnog slušanja je da vam pomogne da razumete šta je sagovornik želeo da kaže, kao i da mu
jasno stavite do znanja da ste ga razumeli. U procesu aktivnog slušanja obraćamo pažnju i na sadržaj
poruke i na osećanja koja prate poruku sagovornika.

Na primer: “Iz načina na koji si opisao situaciju, zaključujem da si se veoma uznemirio”

Poruke koje vode razumevanju i povezivanju, ja-poruke
“JA PORUKE – poruke koje vode razmevanju i povezivanju.

Uvek se odnose na onoga ko govori, kroz njih govorimo o sebi iz sebe. Govorimo drugima, a u isto
vreme dajemo empatiju sebi, tj. povezujemo se sa sopstvenim osećanjima i potrebama, kao i sa onim
čemu težimo. Pomažu nam da izrazimo sebe, bez optuživanja, kritike i etiketiranje druge osobe.
Njima se izražava lični doživljaj onoga što je druga osoba rekla ili uradila. Na taj način sprečavamo
da osoba kojoj se obraćamo čuje ono što nam smeta kao napad na nju.

JA poruke imaju 4 komponente i važno je svaku od njih jasno formulisati.

1. Opservacija (ono što opažamo da druga osoba kaže, ili radi, a što nam smeta), nastojanje da se
specifično opiše problem, dogadjaj, ako je moguće bez interpretiranja i dijagnostikovanja:

Kada JA (vidim, čujem, setim se) ……….

2. Osećanja (osećanja u odnosu na ono što opažamo). Dajte sebi vremena da prepoznate šta osećate
pre nego što to izrazite. Ako kažete: “Osećam se kao da / da JA/ da ti…” izrazili ste procenu a ne
osećanje. Zato jednostavno recite:

»JA se (sada) osećam ……….

Pokušajte sa osećanjima kao što su: tuga, napetost, strah, ljutnja, razočarenje, zbunjenost, nemoć….

3. Potrebe (potrebe, želje, vrednosti, koje dovode do iskazanih osećanja). Uočite razliku izmedju
potrebe i načina na koji je možete zadovoljiti :

Zato što JA (imam potrebu, želim, cenim)……… (npr: poštovanje, uvažavanje, prihvatanje,
sigurnost, jasnoća, podrška, razumevanje……..).

Ako ne možete da definišete osećanja, recite prvo svoje potrebe, a onda pokušajte da odredite kako
se osećate:

Potrebno mi je/voleo/la bih _________ (poštovanje, uvažavanje, prihvatanje, sigurnost, jasnoću,

podršku, razumevanje…) i zbog toga se osećam _____________ .

4. Zahtev (konkretne akcije koje bismo želeli da budu preduzete). Obratite pažnju da zahtev bude:

· izražen jezikom pozitivne akcije, tj. da kažete šta želite, a ne šta ne želite,

· formulisan sada i ovde,

· konkretan, izražen kroz konkretno ponašanje:

Sada bih želela da ti ………… „