Kvalitetna komunikacija

Poboljati vetinu komuniciranja na poslu i u odnosima

Kvalitetna komunikacija nam pomae da bolje razumemo osobu ili situaciju, omoguava nam da
prevaziemo razlike, izgradimo poverenje i potovanje, zatim da stvorimo okruenje u kom kreativne ideje,
reavanje problema, ljubav i briga mogu cvetati. Iako se komunikacija ini jednostavnom, mnogi od nas
imaju potekoa u uspenom povezivanju s drugima. Veliki deo onoga to pokuamo da iskomuniciramo i
to drugi pokuaju da iskomuniciraju nama-bude neprimeeno ili pogreno shvaeno, to moe izazvati
sukobe i u linim i u profesionalnim odnosima.
Sreom, vetine kvalitetne komunikacije se mogu nauiti. Bilo da pokuavate poboljati komunikaciju sa
svojim suprunikom, decom, efom ili saradnikom, vano je sluati i prepoznati neverbalne komunikacijske
signale, upravljanje stresom, kao i ostati povezan sa svojim emocijama.

ta je kvalitetna komunikacija?
U ovo doba informacija, moramo slati, primati i obraivati ogroman broj poruka svakog dana. Ali,
kvalitetna komunikacija je vie nego samo razmena informacija. Kvalitetna komunikacija zahteva od vas i
da razumete emociju iza informacije. Ona moe poboljati odnose kod kue, na poslu, u socijalnim
situacijama dok produbljujete svoje veze s drugima i poboljavate timski rad, odluivanje, brige i reavanje
problema. Ona vam omoguava da iskomunicirate ak i negativne ili teke poruke bez stvaranja sukoba ili
unitavanja poverenja. Kvalitetna komunikacija sadri skup vetina neverbalne komunikacije, ukljuujui i
paljivo sluanje, sposobnost da se stres kontrolie u datom trenutku, kao i sposobnost da prepoznate i
razumete svoje emocije i emocije osobe s kojom komunicirate.
Dok je kvalitetna komunikaciju nauena vetina, mnogo je efektivnije kada je ona spontana, a ne formalna.
Govor koji se ita, na primer, retko ima isti efekat kao govora koji je isporuen (ili, se ini isporuenim)
spontano. Naravno, potrebno je vreme i trud da bi se razvile te vetine i da bi neko postao dobar
komunikator. to vie truda i prakse uloite, sve instinktivnije i spontanije e postati vae vetine
komuniciranja.

Vetina kvalitetnog komuniciranja br.1: Sluanje

Sluanje je jedan od najvanijih aspekata kvalitetne komunikacije. Uspeno sluanje znai, ne samo
razumevanje rei ili informacije koja se prnosi, ve i razumevanje kako se govornik osea u vezi onoga to
komunicira.
Delotvorno sluanje moe:

Uiniti da se govornik osea da je sasluan i shvaen, to moe pomoi u izgradnji jae i dublje
vezu meu vama.

Stvoriti okruenje u kom se svako osea sigurnim da izrazi svoje ideje, stavove i oseanja, ili da
planira i rei problem na kreativan nain.
Utedeti vreme tako to e se informacije razjasniti, i tako izbei sukobi i nesporazumi.
Otpustiti negativne emocije. Kad emocije narastu, ako se govornik osea da je sasluan, to moe
pomoi da ih smiri, otpusti negativna oseanja i dozvoli da zapone ispravno razumevanje i
reavanje problema.

Saveti za kvalitetno sluanje

Ako je va cilj da potpuno razumete drugu osobu i poveete se s njom, kvalitetno sluanje e esto doi
prirodno. Ako ne, moete zapamtite sledee savete. to vie ih praktikujete, vaa interakcija s drugima e
postati sve bolja i prijatnija.

Usredsredite se u potpunosti na sagovornika, na njegov ili njen govor tela i druge neverbalne
signale. Ako sanjarite, proveravate sms poruke ili lutate, vi ete gotovo sigurno propustiti neverbalne
signale u razgovoru. Ako vam je teko da se koncentriete na neke sagovornike, pokuajte da
ponovite njihove rei u sebi to e utvrditi njihovu poruku i pomoi vam da ostanete fokusirani.
Izbegavajte prekidanja ili pokuaje da preusmerite razgovor na vaa interesovanja, govorei neto
kao: "Ako misli da je to loe, rei u ti ta se meni dogodilo." Sluanje nije isto to i ekati svoj red
za razgovor. Vi se ne moete skoncentrisati na ono to neko govori, ako smiljate ta ete rei
sledee. esto sagovornik moe itati vae izraze lica i znati da je va um negde drugde.
Izbegavajte predrasude. Da biste imali delotvornu komuniciju s nekim, ne morate ih voleti ili se
slagati sa njihovim idejama, vrednostima ili miljenjem. Meutim, ne treba da stavite po strani vae
prosuivanje i uskratite kritike kako biste u potpunosti razumeli tu osobu. ak i najtea poruka, kada
se prenese uspeno, moe dovesti do neoekivane i duboke povezanosti s nekim.
Prikai zainteresovanost za ono to se govori. Klimajte glavom ponekad, osmehnite se i pazite da
je va stav otvoren i prijatan. Ohrabrite sagovornika da nastavi uz pomo malih verbalnih komentara
poput "da" ili "uh."

Vetina kvalitetnog komuniciranja br.2: Neverbalna komunikacija

Kada prenosimo stvari do kojih nam je stalo, inimo to uglavnom koristei neverbalne signale.
Komunikacija bez rei ili govor tela ukljuuje izraze lica, pokrete tela i gestove, kontakt oima, stav, ton
vaeg glasa, pa ak i napetost vaih miia i disanje. Nain na koji gledate i sluate drugu osobu, kako se
kreete i reagujete govori vie o tome kako se oseate nego same rei.
Razvijanje sposobnosti razumevanja i korienja neverbalne komunikacije moe vam pomoi da se poveete
s drugima, da izrazite ono to stvarno mislite, reite teke situacije i izgraditi bolje odnose kod kue i na
poslu.

Moete unaprediti kvalitetnu komunikaciju putem otvorenog govora tela - neprekrtenih ruku, stojei
s otvorenim stavom ili sedei na ivici svog sedita uz kontakt oima sa osobom s kojom razgovarate.
Takoe moete koristiti govor tela da naglasite ili poboljate svoju verbalnu poruku tapanjem
prijatelja po leima dok ga hvalite za njegov uspeh, na primer.

Saveti da bolje proitate neverbalnu komunikaciju

Vebajte se posmatrajui ljude na javnim mestima, kao to je trgovinski centar, autobus, voz,
kafi, restoran ili ak gledajui neku TV emisiju bez zvuka. Posmatranjem kako drugi koriste govor
tela moe vas nauiti kako da bolje primite i koristite neverbalne signale pri razgovoru s drugima,
primeivanjem toga kako se ljudi ponaaju i reaguju jedni na druge. Pokuajte da pogodite kakav je
njihov odnos, ta priaju i kako se svako osea u vezi onoga to je reeno.
Budite svesni individualnih razlika. Ljudi iz razliitih zemalja i kultura imaju tendenciju da koriste
razliite neverbalne komunikacijske signale, tako da je vano da se uzrast, kultura, religija, pol i

emocionalno stanje uzmu u obzir kada itate signale govora tela. Ameriki tinejder, udovica u
alosti i azijski poslovni ovek, na primer, verovatno e koristiti neverbalne signale drugaije.
Gledajte na neverbalne komunikacijske signale kao na celinu. Ne shvatajte previe iz jednog
gesta ili neverbalnog signala. Uzmite u obzir sve neverbalne signale koje ste primili, od kontakta
oima do tona glasa i govora tela. Svako moe povremeno pogreiti i sluajno spustiti svoj pogled,
na primer, ili nakratko prekrstiti ruke ali nenamerno. Razmislite o signalima kao o celini da biste
dobili bolju "sliku" o osobi.

Saveti da bolje prenesete neverbalnu komunikaciju

Koristite neverbalne signale koji se podudaraju sa reima. Neverbalna komunikacija bi trebalo

da uvrsti ono to je reeno, a ne da osporava. Ako kaete jedno, ali va govor tela govori neto
drugo, va sluatelj e verovatno oseati da ste neiskreni. Na primer, ne moete rei "da" dok klimate
glavom za ne.
Prilagodite svoje neverbalne signale kontekstu. Ton vaeg glasa, na primer, treba da bude
drugaiji kada se obraate detetu u odnosu na to kada se obraate grupi odraslih. Isto tako, uzmite u
obzir emocionalno stanje i kulturnu pozadinu osobe sa kojom razgovarate.
Koristite govor tela da prenesete pozitivna oseanja ak i kada ih zapravo ne doivljavate. Ako
ste nervozni zbog situacije - razgovor za posao, vana prezentacija, na primer, moete koristiti
pozitivan govor tela signalizirajui poverenje, ak i ako ga ne oseate. Umesto da oprezno uete u
sobu s glavom na dole i pogledom koji izbegava susret, i tako kliznete u stolicu, pokuajte da stojite
uspravno s ramenima unazad, nasmejani i odravanjem kontakta oiju i tako pruite ruku za vrsto
rukovanje. To e uiniti da se oseate da imate vie samopouzdanja i pomoi e da se i druga osobu
opusti.

Vetina kvalitetnog komuniciranja br.3: Upravljanje stresom

Saznajte kako prepoznati i smanjiti skriveni stres
U malim dozama, stres moe da vam pomogne da obavljate poslove pod pritiskom. Meutim, kada stres
postane stalan i prejak, moe ugroziti kvalitetnu komunikaciju naruavanjem vae sposobnosti da mislite
jasno i kreativno, i da se ponaate na odgovarajui nain. Kada ste pod stresom, verovatno ete pogreno
shvatiti druge ljude, slati zbunjujue ili odbojne neverbalne signale i upasti u nezdrave obrasce ponaanja.
Koliko puta ste se oseali pod stresom tokom neslaganja s vaim branim drugom, decom, efom,
prijateljima ili saradnicima, a zatim ste rekli ili uinili neto zbog ega ste kasnije zaalili? Ako se moete
brzo osloboditi stresa i vratiti u smireno stanje, ne samo da ete izbei takve situacije, ve ete u mnogim
sluajevima pomoi i drugoj osobi da se smiri. Samo kada ste u mirnom i oputenom stanju, moi ete da
znate da li situacija zahteva reakciju ili da signali druge osobe ukazuju na to da bi bilo bolje utati.

Brzo oslobaanje od stresa za kvalitetnu komunikaciju

Kada se stres pojavi, ne moete uvek da ga ublaite odvajanjem vremena za mediticiju ili tranje, pogotovo
ako ste usred sastanka sa svojim efom ili svae sa svojim suprunikom, na primer. Uei da brzo smanjiti
stres u trenutku, meutim, moete se sigurno suoiti sa bilo kojom jakom emocijom koju doivljavate,
regulisati svoje oseaje, a ponaati se na odgovarajui nain. Kada znate kako odrati oputeno i energino
stanje svesti, ak i kada se neto uznemiravajue dogodi, moete ostati emocionalno dostupni i prisutni.
Kako se nositi sa stresom tokom komunikacije:

Prepoznajte kada ste pod stresom. Vae telo e vam rei da li ste pod stresom tokom
komunikacije. Jesu li vam miii ili va eludac napeti i / ili zategnuti? Jesu li vam ruke zgrene? Je
li vam dah tih? Jeste li "zaboravili" da diete?
Odvojte trenutak da se smirite pre nego to odluite da nastavite razgovor ili ga odgodite.

Ukljuite vaa ula da vam pomognu i brzo iskontroliite stres uzimanjem nekoliko dubokih
udaha, stiskanjem i oputanjem miia ili se prisetite neke lepe slike iz ivota, na primer. Najbolji
nain da se brzo i pouzdano smanji stres je kroz ula: vid, sluh, dodir, ukus i miris. Ali svaka osoba
reaguje drugaije na ulne prijeme, tako da ete morati pronai stvari koje su umirujue za vas.
Potraite neto smeno u datoj situaciji. Kada se koristi na odgovarajui nain, humor je odlian
nain da se otpusti stres pri komunikaciji. Kada vi ili oni oko vas ponete da shvate stvari previe
ozbiljno, pronaite nain da se podigne raspoloenje prianjem nekog vica ili neke zabavne prie.
Budite spremni na kompromis. Ponekad, ako moete oboje malo popustiti, moi ete da pronaete
zlatnu sredinu koja smanjuje nivo stresa za sve. Ako ste shvatili da druga osoba brine o neemu
mnogo vie nego vi, kompromis moe biti laki vama i moe bit dobra investicija za budunost
odnosa.
Sloite se da se ne slaete, ako je potrebno, i odvojte vreme da se razdvojite tako da svako moe da
se smiri. Uzmite kratku pauzu i izaite iz napete situacije. Proetajte se napolju ako je mogue ili
provedite nekoliko minuta u meditaciji. Fiziko kretanje ili nalaenje mirnog mesta da ponovno
steknete ravnoteu moe brzo smanjiti stres.

Vetina kvalitetnog komuniciranja br.4: Emocionalna svest

Nauite da prepoznate i prihvatite svoje emocije
Emocije igraju vanu ulogu u nainu na koji komuniciramo kod kue i na poslu. To je nain na koji
oseamo, vie nego nain na koji razmiljamo, moe da vas motivie za komunikaciju ili za donoenje
odluka. Nain na koji reagujete na emocijama voene neverbalne signale utie i kako razumete druge ljude i
kako oni vas razumeju. Ako ste van kontrole nad svojim oseanjima, i ne razumete ni kako se oseate ni
zato se oseate tako, imaete tekoe da iskomunicirate drugima svoja oseanja i potrebe. To moe dovesti
do frustracija, nesporazuma i sukoba. Kada ne prenesete ta vas stvarno mui, esto ete postajate upleteni u
sitne svae - svaa sa svojim suprugom o tome kako bi pekiri trebalo da budu okaeni, na primer ili sa
saradnikom o tome iji je red da koristi kopir-aparat.
Emocionalna svest vam daje alate za razumevanje i sebe i drugih ljudi, i da znate koje su to stvarne poruke
koje vam ljudi prenose. Iako se moe initi jednostavno da znate svoja oseanja, mnogi ljudi ih ignoriu ili
pokuavaju da ublae snane emocije poput ljutnje, tuge i straha. Ali, vaa sposobnost komuniciranja zavisi
od toga koliko dobro ih shvatate. Ako se bojite snanih emocija ili ako insistirate da komunikacija bude
samo na racionalnoj osnovi, to e uticati na vau sposobnost da u potpunosti razumete druge, da kreativno
reavate problema i sukobe ili gradite srdanu vezu s nekim.

Kako emocionalna svest moe poboljati kvalitetnu komunikaciju

Emocionalna svest - svesnost emocionalnog iskustva svakog trenutka - i sposobnost da upravljate svim
svojim oseanjima na odgovarajui nain jeste temelj kvalitetne komunikacije.
Emocionalna svest vam pomae da:

Razumete i saoseate sa onim ta stvarno mui druge ljude.

Razumete sebe, ukljuujui i ono ta vas stvarno mui i ta stvarno elite.
Ostanete motivisani da razumete i saoseate sa osobom s kojom razgovarate, ak iako vam se ne
dopadaju oni ili njihove poruke.
Jasno i delotvorno komunicirate, ak i da prenosite negativne poruke.
Izgradite jake, korisne i odnose pune poverenja, da razmiljate kreativno, reavate probleme i
konflikte.

Delotvorna komunikacija zahteva i misli i oseanja

Kada je emocionalna svest dobro razvijena, znaete ta oseate bez razmiljanja o tome i - biete u stanju da
koristite ove emocionalne signale kako biste shvatili ta vam neko stvarno govori i da odreagujete u skladu s
tim. Cilj kvalitetne komunikacije je pronai zdravu ravnoteu izmeu vaeg uma i vaih emocija, izmeu
misli i oseanja.

Emocionalna svest je vetina koja se moe nauiti

Emocionalna svesnost je vetina koja uz strpljenje i praktikovanje moe da se naui u bilo koje doba ivota.
Moete razviti emocionalnu svest uei kako da budete u kontaktu sa tekim oseanjima i upravljate
neprijatnim emocijama, ukljuujui ljutnju, tugu, strah, odbojnost, iznenaenje i radost. Kada znate kako to
da uinite, moete ostati u kontroli nad svojim emocijama i ponaanjem, ak i u vrlo izazovnim situacijama,
i da komunicirati jasnije i delotvornije.