FUNKCIJE JEZIKA

Prof.dr Vesna Radoman

FASPER
 Jezik ne služi samo za
sporazumevanje
• Jezik osim ove važne funkcije ima i niz
drugih
• Nas interesuju i funkcije jezika povezane
sa mentalnim aktivnostima , psihičkim i
psihosocijalnim planom
• Postoje brojni i različiti pokušaji da se
namene i funkcije jezika klasifikuju ali
nijedan od njih ne daje iscrpnu i potpunu
sliku raznovrsnosti koja postoji
 STANČIĆ V. i LJUBEŠIĆ M.:
psihološki relevantne funkcije su
• Semantička
• Komunikaciona
• Funkcija sticanja iskustva
• Funkcija delovanja
_____________________
Knjiga: Jezik govor spoznaja,Hrvatska
sveučilišna naklada, Zagreb 1994.
 Semantička funkcija
• Reč je nosilac značenja, odnosno ona sadrži
odredjeno značenje ili tačnije pobudjuje
(predstavlja draž) odredjeno značenje.
Istovremeno samo značenje determiniše koje
ćemo reči izabrati kao odgovarajuće za njegovu
prezentaciju.
• Reč koja nema značenje /neki oblici afazije ili
reč stranog jezika
• Brojne su teorije značenja :Ozgudova,
Skinerova, Ogden i Ričardsa
(simbol,misao,referent)
 Ogden i Ričards:
misao

simbol ---------- referent

 U trouglu referencije
Veza između simbola i referenta se ostvaruje u
ljudskom umu
Odnos simbola i referenta je arbitraran (veza nije
nužna)
Na primer:
-Sinonimi jednog jezika (glagol: ogovara,opada,
opanjkava, otrcava)
-Različ.reči različ.jez. (child,l`anfant,otrok )
-Gestovni ili ikonički znak (simbol)
 Ideaciona funkcija

• Jezik služi za saopstavanje naših ideja i

misli

• Primer: “Smatram da je govor

fundamentalno važna i distinktivna
karakteristika ljudske vrste”
 Emotivna funkcija jezika
• Jezik ne služi samo za emitovanje ideja
• Jezik (govor)služi za emitovanje emocija
tj. izražavanje našeg afektivnog i
emotivnog odnosa prema onome o čemu
govorimo ili pišemo

• Primer: “Uvredjena sam zbog tako ružnih

stvari koje mi imputiraš”
 Rubinštajn,Džekson,Brajović
• SMATRAJU DA JE EMOTIVNA FUNKCIJA
GOVORA GENERIČKI PRIMARNA I NA NIŽEM
NIVOU SLOŽENOSTI

• NEUROLOG DŽEKSON KOJI SE BAVIO

AFAZIJAMA UOČIO JE DA NEKI PACIJENTI NE
MOGU DA IZGOVARAJU ALI MOGU DA
OTPEVAJU

• BRAJOVIĆ: TERAPIJA MUCANJA I DRUGIH

GOV. POREMEĆAJA PEVANJEM
 Konativna funkcija
• Jezik može imati motivacionu tj. konativnu
funkciju. Jezik u ovom slučaju služi za
izražavanje spremnosti i volje da se
učestvuje u nekoj akciji ili delatnosti.
• primer: “Ja želim da mojim studentima
napravim power point prezentaciju za
slededeći čas predavanja jer im to pomaže
u spremanju ispita”
 Jezik služi za saopštavanje ili
ekspresiju
• Misli
• Emocija
• Namera
kod sve tri nabrojane funkcije jezika:
ideacione,emotivne i konativne
 Fatička funkcija
• Odnosi se na uspostavljanje i održavanje
kontakta (neki autori dodaju i prekidanje
kontakta)
• Zadovoljava opšte ljudsku potrebu za
društvenošću (Mek Dugal:gregarni instinkt)
• Ima ulogu u svim oblicima zajedništva kao
sto su ceremonije,obredi,neki porodični
razgovori,ljubavni razgovori itd.
• Primer: “Kako ste” – “Dobro sam”
 Konstrukciona funkcija
• Jezik je važno sredstvo mišljenja kojim se
formiraju, konstruišu misli.Govor služi kao
instrument pomoću koga se misli, dakle on
konstruiše našu misao.
• Vigotski: ( “Mišljenje i govor”) unutrašnji
govor služi organizovanju, usmeravanju,
kontroli mišljenja. Reč je okosnica za razvoj
pojma pa tako i za razvoj pojmovnog,
apstraktnog mišljenja.
 Funkcija rasterećenja
(abreakcija)
• Oslobadjanje emocionalnog naboja koji
može da stvara manje ili veće teškoće u
funkcionisanju ličnosti postiže se i preko
govorenja (pisanja).
• Tako jezik može da ima i rasterećujuću
funkciju
• Primer: psovanje ili pričanje “golicavih”
viceva
 Funkcija emocionalnog
rasterećenja u psihoterapiji
• Govor pacijenta u
psihoterapiji često ima
funkciju
EMOCIONALNOG
RASTEREĆENJA
• Pisanje takođe može
poslužiti za
emocionalno
rasterećenje
 Funkcija samopotvrdjivanja
(samopodcenjivanja) ličnosti
• Govor i jezik mogu imati ulogu pribavljanja
osećanja važnosti,sigurnosti i
samopouzdanja,uspostavljanja ličnog
identiteta,integriteta,učvršćivanja self koncepta.
• Samopotvrđivanje u iskazu dobrog govornika i
samopodcenjivanje u iskazu lošeg govornika

Primer: trogodišnji dečak kaže:”Ja (sam)

Marko,Marko dobar, Marko veeeliki, Marko jak”
 Funkcija sticanja znanja i
iskustva
• Jezik se koristi kao sredstvo saznavanja o svetu oko
nas, o ljudima, dogadjajima,činjenicama.
• Posebna vrsta je školsko učenje i sticanje školskog
znanja
• Često se ostvaruje povezivanjem govornih
informacija sa informacijama neposrednog
perceptivnog iskustva ali i sa višim nivoima mišljenja
• primer: reč “sto” ili “vatra” se slepom tumači rečima i
njihovim povezivanjem sa informacijama iz iskustva
stečenog drugim perceptivnim kanalima (npr.
dodirom)
 Funkcija sticanja znanja-
nastavak
• Vrlo kompleksno područje koje je malo
istraživano jeste kako se povezivanjem reči i
njihovih značenja proširuje iskustvo, odnosno
znanje, naročito kod apstraktnih sadržaja.
• To je pitanje širenja saznanja koje započinje
poznatim značenjima reči (pojmova) da bi se
dostigli nepoznati pojmovi tj.duhovno osvajanje
stvarnosti.
• Primer : studenti npr. verbalnim sredstvima
savladjuju koncepte “uslovnog refleksa” , I Q i
drugih psiholoških pojmova
 Funkcija kontrole sopstvenih
postupaka
• Korišćenjem verbalnih simbola upućenih sebi
postajemo sposobni da organizujemo,
koordiniramo i izvedemo niz aktivnosti i
uspostavimo kontrolu nad njima

• Primer: Kada pojedinac kaže sebi:“Sada se

smiri, koncentriši i kreni da radiš polako-
jednu po jednu stvar”
 Funkcija sredstva delovanja
• Čovek govori da bi uticao na druge, na
njihovo mišljenje,osećanja,ponašanja, savest.
• Molbe,traženje, zapovedanje,savetovanje
drugog,nagovaranje,uveravanje,upozora-
vanje itd.(Posebno prisutna kod vaspitavanja
dece, u odnosu terapeut-klijent,politicari-
glasači itd.)
• primer: prve reči deteta kao sto su “voda”
“digni” itd. Najčešće nemaju karakter
konstatacije nego zahteva ili zapovesti
 Funkcija socijalizacije
• Jezik može imati ulogu društvenog
oblikovanja deteta ali i odraslog
prenešenjem društvenih zabrana, normi,
stavova koje utiču na novo intrapsihičko
preoblikovanje (npr Super-ego)i na novo
usvojeno društveno prihvatljivo ponašanje
• Primer: “To nije lepo, to se ne sme raditi”
 Funkcija izražavanja socijalnog
identiteta
• Upotreba jezika može ukazati na socijalno i
geografsko poreklo, socijalno ekonomski
status, obrazovanje i profesiju govornika
• Primer: “Pigmalion” Eliza Dulitl i prof.Higins
• Značaj za specijalnu edukaciju i
rehabilitaciju tj. logopediju: uticaj govornog
treninga i habilitacije na promene u
celokupnoj ličnosti
George Bernard Shaw

Njegova poznata drama

“PIGMALION”

Govori o jezičkom podučavanju, od

strane aristokrate, profesora
engleskog jezika, jedne
neobrazovane žene iz nižih
društvenih slojeva koja govori
“kokni”