Savremena poljoprivredna tehnika

Cont. Agr. Engng. Vol. 37, No. 1, 1-118, March 2011

105

Biblid: 0350-2953 (2011)37, 1: 105-115
UDK:621.798.1:632.95

Originalni nauni rad
Original scientific paper

KORIENJE AMBALAE PESTICIDA KAO GORIVA
UTILIZATION OF EMPTY PESTICIDES PACKAGINGS AS A FUEL

Milan Martinov, Miodrag Vikovi,

ore atkov, Savo Boji, Marko Golub
1
, Milan
Radusin
2
, Branislav Ogrizovi
3

1
Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad
2
Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine
3
PSS Sombor D.O.O.
E-mail: milanmartinov@uns.ac.rs

SAETAK

Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine podstakao je izradu studije o prikupljanju i
zbrinjavanju ambalae pesticida i pesticidima tretiranog semena. Dat je pregled zakonskih
propisa u ovoj oblasti, kao i postupaka prikupljanja i zbrinjavanja. Konstatovano je da je
prvi prioritet zbrinjavanja ove ambalae recikliranjem, a drugi sagorevanjem uz korienje
dobijene energije.
Utvrene su koliine prazne ambalae pesticida, oko 1.100 t godinje, i pesticidima
tretiranog semena, oko 1.200 t godinje, u Srbiji.
Najznaajniji postupak je da se ambalaa pesticida dobro ispere, na jedan od tri mogua
naina, kako bi se dobio neopasan otpad. Zbrinjavanje neopasnog otpada je 1,5 do 3 puta
jevtinije od zbrinjavanja opasnog otpada.
Razmotreni su postupci korienja prazne ambalae pesticida u energetske svrhe,
standardi i praksa. Konstatovano je da ta ambalaa ima toplotnu mo slinu nafti, te da
moe uspeno da se koristi u postrojenjima prilagoenim za njeno sagorevanje. Najtipinije
je sagorevanje u fabrikama cementa.
U budunosti je potrebno da se razmotre postupci korienja prazne ambalae
pesticidima tretiranog semena u energetske svrhe.
Kljune rei: ambalaa pesticida, prikupljanje i zbrinjavanje, gorivo.
1. UVOD
Ambalaa zagaena pesticidima predstavlja balast za poljoprivredne proizvoae, pa i
celu planetu. Direktiva 94/62/EC (Anonim, 1994), koja obrauje ambalau i ambalani
otpad, prednost daje ponovnoj upotrebi ambalae, ukoliko je to mogue, reciklai, te
korienju za sagorevanje, u energetske svrhe. Republika Srbija je gotovo u potpunosti ovu
Direktivu ugradila u Zakon o ambalai i ambalanom otpadu (Anonim, 2009a).
Posebna vrsta je ambalani otpad zagaen pesticidima, dakle ambalaa pesticida, ali i
pesticidima tretiranog semena. Pesticidi se danas najee pakuju u plastine posude,
zapremine od dela litre do preko 50 litara. U navedenom zakonu definisana je obaveza
prikupljanja i zbrinjavanja te ambalae. To se sprovodi u svim razvijenim zemljama i EU.
Martinov M, i dr. (2011). Korienje ambalae pesticida kao goriva. Savremena
poljoprivredna tehnika 37(1): 105-115.

106

Zemlje EU prihvatile su obavezu da recikliraju ili spaljuju bar 60 % plastine ambalae.
Iskustva iz prakse su vrlo razliita. U nekim zemljama dominira recikliranje, u nekim
sagorevanje, pa i najskuplji postupak, insineracija odnosno ko-insineracija. Primenjeni
postupak zavisi od toga kako se ambalani otpad pesticida tretira, kao opasan ili neopasan.
Prikupljanje i zbrinjavanje pesticidnog otpada bilo je tema brojnih istraivako-razvojnih
aktivnosti. Najznaajnija konstatacija je da bi ambalani otpad trebalo da se svrsta u
neopasni. Opasni otpad zbrinjava se uglavnom sagorevanjem u insineratorima, a taj proces
definisan je Direktivom 2000/76/EC (Anonim, 2000). Ovaj postupak je znatno skuplji, te je
cena prikupljanja i zbrinjavanja via za 1,5 do 3 puta (Martinov i dr, 2010).
Kod nas je ovaj problem samo dotaknut. Tako Rodi-Strugar i Proke (2010) navode
potrebu sprovoenja obuke za primenu pesticida, a ne spominju zbrinjavanje ambalae.
Rui i Poznanovi (2010) naglaavaju da zbrinjavanje ambalae zagaene pesticidima
predstavlja problem, ali ga ne kvantifikuju i ne predlau konkretna reenja.
Postavljen je zadatak da se proceni koliina ambalae zagaene pesticidima u Srbiji te da
se razmotre mogunosti zbrinjavanja tog otpada sagorevanjem.
2. MATERIJAL I METOD
Koliina materijala zagaenih pesticidima utvrena je na dva naina: procenom na bazi
prikupljenih podataka o prodaji i masi ambalae pesticida, kao i na osnovu merenja
ambalae semena tretiranog pesticidima. Koliina ambalae semena tretiranog pesticidima
utvrena je na osnovu merenja masa ambalae razliitih pakovanja i podataka o prodatim
koliinama u 2009. godini. Podaci su prikupljeni u Poljoprivrednom institutu Sombor.
Obraena je literatura, standardi, zakonski i podzakonski dokumenti iz ove oblasti, da bi se
ocenila mogunost zbrinjavanja ambalae sagorevanjem u Srbiji. Razmotrena su iskustva u
drugim zemljama i ocenjena njihova primenljivost u Srbiji.
3. REZULTATI I DISKUSIJA
3.1. Koliine ambalae
Koliina pesticida je ranije mogla lako da se proceni na osnovu dobijenih dozvola za
stavljanje pesticida u promet. Danas je promenjena nadlenost dravnih organa koji o tome
vode statistiku. I u novim, liberalizovanim okolnostima utvrivanje stvarnih koliina bie
mogue, ali je neophodno da se uspostavi sistem. Sa utvrivanjem koliine ambalae jo je
tee, jer se primenjuju razliita pakovanja. U tab. 1 prikazani su podaci o masi ambalae, sa
posebnim prikazom merenja poklopaca, za odabrana pakovanja pesticida.
Procena sa kojom se slae veina poznavalaca oblasti je da se u Srbiji godinje proda oko
deset miliona pakovanja (Martinov i dr, 2010). Raunajui da su ona uglavnom litarska i
vea, te da je masa litarske ambalae oko 0,09 kg, procenjuje se da se godinje emituje oko
1.100 t ambalae. Od te koliine epovi predstavljaju oko 9 %, odnosno, njihova masa je
oko 96 t.
Merenjem ambalae semena razliitih pakovanja i utvrivanjem broja pakovanja koja su
bila na tritu Srbije u 2009. godini, izraunata je koliina razliitih ambalanih materijala
zagaenih pesticidima, tab. 2.


Martinov M, i dr. (2011). Korienje ambalae pesticida kao goriva. Savremena
poljoprivredna tehnika 37(1): 105-115.

107

Tab. 1 Mase ambalae pesticida, rezultati merenja
Tab. 1 Mass of measured pesticide packages
Naziv
sredstva-
Name of
pesticide
Proizvoa-
Manufacturer
Materijal-
Material
Zapremina-
Volume (L)
Masa boce-
bottle mass
(g)
Masa
epa-Cap
mass (g)
Napomena o
ispiranju-Rinsing
instruction
Equip Bayer PEPA 10 396,7 18,6
Ne postoji,
No
Laudis Bayer HDPE 5 227,4 17,5
Postoji,
Yes
Laudis Bayer HDPE 5 229,1 17,8
Postoji,
Yes
Goltix
70
Agan chemical
manufacturers
HDPE 5 292,2 15,2
Postoji
Yes
Trend 90
Du pont
international
HDPE 1 80,2 18,2
Postoji,
Yes
Plamen
Galenika
Fitofarm
PE (HDPE) 1 92,9 10,5
Ne postoji,
No
Pulsar
40
BASF PE (HDPE) 1 97,1 13,1
Ne postoji,
No
Focus
ultra
BASF PEPA 1 114,8 12,9
Postoji
Yes
Savazon
480
Chemical
Agrosava
PE (HDPE) 1 78,9 12,5
Delimino
Partially
Pulsar
40
BASF PEPA 1 98,1 13,5
Ne postoji,
No
Magis
Lamberti S.P.A.
Gallarte
HDPE 1 100,7 11,2
Postoji,
Yes
Dimark
Sinochem
Ningbo LTD
HDPE 1 107,2 5,7
Delimino
Partially
Deltazon
48
Delta M PET 1 58,6 8,5
Postoji,
Yes
Tarot 25
Du pont
international
Ne postoji
oznaka, not
declared
0,2 15,4 6,9
Ne postoji,
No
Tarot 25
Du pont
international
Ne postoji
oznaka, not
declared
0,2 15,3 6,7
Ne postoji,
No

Tab. 2 Koliine ambalae pesticidima tretiranog semena u Srbiji 2009. godine (Martinov i
dr, 2010)
Tab. 2 Amount of packagings of seeds treated with pesticides in Serbia 2009 (Martinov et
al., 2010)
Vrsta pakovanja-Package type Masa-Mass (t)
Natron vree-Natron bags 1.142,3
PP vree-PP bags 73,9
PP jumbo vree-PP jumbo bags 10,6
PE vree-PE bags 7,9
Papirnate vreice-Paper bags 9,8
Ukupno-Total 1.244,5

Martinov M, i dr. (2011). Korienje ambalae pesticida kao goriva. Savremena
poljoprivredna tehnika 37(1): 105-115.

108

Ovom procenom nisu obuhvaeni razni vidovi ambalae u kojima domai proizvoai i
formulatori dopremaju aktivne materije iz inostranstva. Ta ambalaa nije predmet ovog
rada.
3.2. Materijal ambalae, prikupljanje i zbrinjavanje
Materijal ambalae obrauje vie evropskih i nacionalnih dokumenata. Najznaajniji je
pravilnik (Anonim, 2009b) i standard (Anonim, 2004). Jasno je definisano da za pakovanje
sme da se koristi neotrovan materijal. Pored toga, ambalaa pesticida treba da je od
materijala koji pesticidi ne razaraju ili u njega difunduju, da ima dobru mehaniku
vrstou, kako bi se spreilo njeno oteenje i isticanje pesticida, te da je takvog oblika da
sadraj, pesticidi, iz njega lako istiu pri pranjenju. Sumirano, ambalaa mora da
ispunjava sledee: izraena je od kvalitetnog HDPE (High Density Polyethylene), da ima
glatke unutranje povrine, da je grlo iroko, da je rukohvat vrst, da se lako ispira, da je
efikasno oceenje i da je povoljna za reciklau.
Plastina ambalaa se klasifikuje, prema Anonim (2010b) na opasan ili neopasan otpad, sl.
1.


Sl. 1. Klasifikacija plastine ambalae
Fig. 1. Classification of plastic packaging

U lanu 4 Pravilnika o kategorijama, klasifikaciji i ispitivanju otpada (Anonim, 2010b)
navodi se u kojim sluajevima se otpad smatra opasnim. Na ambalau pesticida odnose se
sledee kategorije (ovde su citirani samo delovi koji se odnose na ambalau pesticida):
2) jedna ili vie supstanci klasifikovanih kao veoma toksine pri ukupnoj koncentraciji
0,1 %;
3) jedna ili vie supstanci klasifikovanih kao toksine pri ukupnoj koncentraciji 3 %.
Od sutinskog je znaaja da ambalaa pesticida moe da se klasifikuje u oznaku otpada
15 01 02, tj. neopasnu ambalau (Anonim, 2010b), jer takav materijal moe da se reciklira,
da se sagoreva u pogodnim postrojenjima, da se skladiti i transportuje bez posebnih
zahteva koji vae za opasni ambalani otpad (Anonim, 2008). Prikupljanje i zbrinjavanje
neopasnog ambalanog otpada je viestruko jevtinije, te je cilj da ambalaa zagaena
pesticidima moe da se podvede pod ovu kategoriju.
Da bi prazna ambalaa mogla da se razvrsta u neopasnu neophodno je da je korisnik
dobro ispere. To se sprovodi takozvanim trostrukim ispiranjem, ispiranjem pod pritiskom i,
Martinov M, i dr. (2011). Korienje ambalae pesticida kao goriva. Savremena
poljoprivredna tehnika 37(1): 105-115.

109

na savremenim mainama za zatitu bilja, specijalnim ureajem za ispiranje, koji je
sastavni deo maine. Sredstvo kojim je ambalaa isprana ubacuje se u rezervoar maine.
Nakon ispiranja poklopac se ne vraa na mesto. Ova ambalaa se prikuplja tako da se
poklopci odvajaju i proverava se da li ima zaostalog pesticida. Time je ispunjen zahtev da u
praznoj ambalai bude manje od 3 % toksinih supstanci. Ispitivanja su pokazala da je pri
sprovoenju ovakvog postupka i koliina veoma toksinih supstanci manja od 0,1 %
(Huyghebaert et al. 2003, Smith, 1998, Mostade et al, 1997). To mora da se proveri tako to
se periodino uzimaju uzorci ambalae i koncentracija veoma toksinih materija proverava
u ovlaenoj, akreditovanoj laboratoriji.
Veoma je bitno, i od sutinskog znaaja, da se o prijemu i stanju ambalae vodi
dokumentacija. To je zadatak preduzea koje je preuzelo zadatak prikupljanja i
zbrinjavanja ambalae, odnosno operatera. Samo ambalaa za koju postoji dokumentacija,
a to znai i da su sprovedene navedene mere, moe da se smatra neopasnom.
3.3. Iskustva u drugim zemljama
Martinov i dr (2010) obradili su iskustva u sledeim zemljama: Hrvatska, Maarska,
Nemaka, Rumunija i Slovenija. Dolo se do sledeih podataka.
Hrvatska. Celokupna ambalaa tretira se kao opasni otpad. Zbrinjava se insineracijom,
delimino u insineratoru u zemlji, a delimino se izvozi kao opasni otpad i zbrinjava u
inostranstvu.
Maarska. Isto kao i u Hrvatskoj, ali se celokupna ambalaa zbrinjava insineracijom u
domaim postrojenjima, koja su ve ranije izgraena, te je cena usluge relativno niska.
Nemaka. Ima najbolji sistem prikupljanja, PAMIRA, koji sprovodi firma RIGK.
Prikuplja preko 80 % ambalae, koja je uvek neopasna. Preko 60 % se reciklira, a ostatak
sagoreva kao neopasni otpad, uglavnom u cementarama. Poklopci se posebno odvajaju i ne
recikliraju, jer za to nisu pogodni.
Rumunija. Preuzet je sistem PAMIRA, koji je u razvoju. Ranije je razvijen ureaj za
insineraciju kojim se zbrinjava ambalaa proizvoaa i velikih farmi.
Slovenija. U potpunosti se sprovodi prihvaanje i kontrola isprane ambalae, tako da je
celokupna ambalaa neopasna. Ne primenjuje se reciklaa, ve se, zajedno sa drugom
plastinom ambalaom, materijal sagoreva (kao neopasan). Veinom se sagoreva u bekoj
toplani. Specifinost u Sloveniji je to je udeo ambalae pesticida u ukupnoj plastinoj
ambalai mali.
Kako po ispunjavanju postavljenih ciljeva, tako i po trokovima, postupak PAMIRA, te
onaj koji je u razvoju u Rumuniji, su najbolji. Trebalo bi da budu uzor za sistem koji bi se
primenjivao u Srbiji.
3.4. Zbrinjavanje ambalae pesticida sagorevanjem
Korienje ambalae kao energenta preporuuje se, kad god je to mogue, a nije
sprovodljiva ili ekonomski prihvatljiva reciklaa, evropskim i nacionalnim propisima.
Prema evropskim standardima prihvaena je kategorija goriva Refuse-Derived Fuel (RDF),
ili Solid Recovered Fuel (SRF). Ovi nazivi su se prvenstveno odnosili na razliite
komunalne otpade (Municipal Solid Waste MSW), ali su proireni i na druga sekundarna
goriva. Jedan od primera standarda je DIN CEN/TS 15359 Solid recovered fuels -
Martinov M, i dr. (2011). Korienje ambalae pesticida kao goriva. Savremena
poljoprivredna tehnika 37(1): 105-115.

110

Specifications and classes (Anonim, 2006), ali itavim nizom drugih standarda definiu se
osobine i klasifikacija ovih goriva. Naelno, ambalaa pesticida pripada ovoj kategoriji.
Ocena pogodnosti ambalae za sagorevanje i dobijanje toplotne energija definie se u
standardu SRPS EN 13431 (Anonim, 2005), pod nazivom:
Ambalaa Zahtevi za ambalau koja je ponovno iskoristiva u obliku energije,
ukljuujui specifikaciju minimalne donje toplotne moi.
Verovatno, u nameri da se cela problematika prilagodi i onima koji nisu struni za
tehniku sagorevanja i goriva, standard je u nekim delovima nejasan, a objanjenja
nedoreena.
Taka 3.1 definie: donja toplotna mo (inferior calorific value, q
net
) q
net
neto toplotna
mo (net calorific value). Donja toplotna mo je termin koji se koristi u Mandatu M 200
rev. 3 za neto toplotnu mo, koja se definie u ISO 1928 i meri pri konstantnoj zapremini.
Ovo je nedovoljno jasna terminologija. Jednostavno, to je donja toplotna mo i nita vie.
Nadalje se u 3.2 definie: zahtevana energija (required energy, H
a
), H
a
je energija
neophodna za adijabatsko zagrevanje produkata posle sagorevanja i vika vazduha od
odreene temperature okoline do utvrene krajnje temperature. U taci 3.3 definisana je:
toplotna dobit (calorific gain), pozitivna razlika izmeu osloboene energije tokom
sagorevanja materijala i H
a
. U taci 3.4 definie se: teorijska minimalna donja toplotna
mo (theoretical minimum inferior calorific value, q
net.min.teor.
). Pri tome je q
net.min.teor.
deo
osloboene energije tokom sagorevanja, dovoljan za adijabatsko zagrevanje produkata
posle sagorevanja supstanci, materijala ili proizvoda i vika vazduha od utvrene
temperature okoline do utvrene krajnje temperature.
Nadalje se u taci 3.5 definie: raspoloiva toplotna energija (available thermal energy),
kao deo osloboene energije pri sagorevanju u stvarnim industrijskim sistemima, koji se
prenosi, na primer, na parni ciklus kotla, tj. ukupna osloboena energija umanjena za
toplotne gubitke.
Zahtev za toplotnu dobit definie da ambalaa stvara energiju kada sagoreva pri uslovima
utvrenim u direktivi 2000/76/EC. Toplotna dobit se odreuje za idealan, adijabatski,
sluaj, pri ravnotenom stanju i bez gubitaka toplote. U stvarnim industrijskim sistemima,
raspoloiva toplotna energija uvek je vea od teorijske toplotne moi. Iako postoje gubici
toplote u postrojenjima za sagorevanje, iskorienje toplote vrelih dimnih gasova dovodi do
ukupne toplotne efikasnosti od 75 % do 90 %. U tabeli B.1 standarda date su vrednosti za
q
net
, toplotnu dobit i raspoloivu toplotnu energiju za neke tipine ambalane sastojke,
ambalane materijale i celu ambalau. Neki od prikazanih ambalanih materijala nisu u
uobiajenoj upotrebi, ali su izabrani da bi se prikazao mogui opseg pomenutih vrednosti.
Utroak energije za preiavanje dimnih gasova i rukovanje ostacima su po pravilu
nekoliko procenata od unete energije. Bilo za ponovno iskorienje ili operacije odlaganja,
zahteva se energija za transport i rukovanje. Ona svakako varira u zavisnosti od okolnosti,
ali je uobiajeno da je znatno ispod 1 MJ/kg otpada.
Ova su objanjenja skoro nepotrebna. Vaan podatak je donja toplotna mo, a za svako
postrojenje postoji stepen iskorienja, koji se ovde naziva toplotna efikasnost, te se na
osnovu toga izraunava dobitak toplotne energije. Da bi nedovoljno strunim korisnicima
bilo olakano da donesu ocenu, dat je podatak o raspoloivoj toplotnoj energiji. Svi podaci
Martinov M, i dr. (2011). Korienje ambalae pesticida kao goriva. Savremena
poljoprivredna tehnika 37(1): 105-115.

111

su za razne materijale koji se koriste za ambalau, dati u posebnoj tabeli. U nastavku je dat
izvod iz te tabele za polietilen i polipropilen.
Tab. 3 Toplotna dobit izraunata za temperaturu okoline od 25 C i krajnju temperaturu od
850 C pri 6 % O
2
(Anonim, 2005)

Tab. 3 Calorific gain calcuated for ambient temperature 25 C and final temperature 850 C
by 6 % of O
2
(Anonim, 2005)
Materijal,
material
qnet
MJ/kg
Ha
MJ/kg
qnetHa
Toplotna
dobit,
calorific
gain, MJ/kg
Raspoloiva
toplotna energija
a
,
available thermal
energy
a
, MJ/kg
Pepeo ili vrsti
ostatak
b
, ash or
solid residue
b
,
maseni, mass %
PE 43,0 21,0 22,0 32,2 <0,1
PP 44,0 20,4 23,6 33,0 <0,1
a) Uslovi u postrojenjima za iskorienje otpada u energetske svrhe su takvi da se ostvaruje
25 % gubitaka toplote. Raspoloiva toplotna energija = 0,75 q
net
. The losses in the
combustion facility are calculated to be 25 %. Available thermal energy is 0.75 of q
net
.

b) Odreeno prema ISO 1171. Estimated in accordance with ISO 1171.

Kao to se vidi, raspoloiva toplotna energija jednog kilograma ovog materijala je iznad
toplotne energije koja bi se dobijala sagorevanjem normalnog metra kubnog zemnog gasa
(donja toplotna mo je oko 33 MJ/Nm
3
, a uz stepen iskorienja postrojenja oko 0,9,
raspoloiva toplotna energija, kako je koriena u standardu, je oko 29,7 MJ/Nm
3
). To je
orijentaciono poreenje i vai za u standardu usvojene pretpostavke.
Naredna slika preuzeta je iz ovog standarda, a daje opis postupka sagorevanja.


Sl. 2. Opti zahtevi za optimizaciju ambalae kritika podruja za iskorienje energije,
preuzeto iz SRPS EN 13431 (Anonim, 2005)
Fig. 2. General demands for packaging optimization critical areas of energy utilitization,
referred to SRPS EN 13431 (Anonim, 2005)

Martinov M, i dr. (2011). Korienje ambalae pesticida kao goriva. Savremena
poljoprivredna tehnika 37(1): 105-115.

112

Na slici su navedeni uslovi koji se propisuju u navedenim direktivama. lan 11 direktive
94/62/EC propisuje granine vrednosti olova, kadmijuma, ive i heksavalentnog hroma, u
ambalanom materijalu.
Prilog II 3(b) iste direktive odnosi se na to da gorivo mora da ima vrednost donje
toplotne moi iznad granine, a to je objanjeno i u standardu.
Prilog II 1, pasusi 2 i 3 iste direktive, navodi generalne zahteve koje ambalaa mora da
ispuni, na primer, odsustvo otrovnih komponenti i onih komponenti koje mogu da
prouzrokuju generisanje nepoeljnih komponenti u produktima sagorevanja. To je
definisano u vie propisa i standarda, pre svega SRPS EN13427 (Anonim, 2004).
Moe da se zakljui da su ovim standardom dati preduslovi za korienje neopasne
ambalae kao goriva. Ipak, da bi bilo potpuno jasno, standard bi trebalo da bude potvren
odgovarajuim zakonskim dokumentom. On bi trebalo ne samo da definie zahteve koje
treba da ispuni ambalaa, kao gorivo, ve i granine vrednosti emisija u produktima
sagorevanja.
Ne postoje smetnje za primenu sagorevanja plastine ambalae pesticida u Srbiji.
Najbolje bi bilo da se to sprovodi u cementarama, koje su opskrbljene ureajima za
preiavanje produkata sagorevanja. Preduslov je da je ta ambalaa neopasna, oznaka
otpada 15 01 02, to mora da bude dokumentovano i proverivo.
U sluaju da se radi o opasnom otpadu, obavezno se primenjuje insineracija, uz
potovanje svih zahteva definisanih u direktivi 2000/76/EC (Anonim, 2000). Postrojenja za
insineraciju su viestruko skuplja od uobiajenih. Razloga ima vie: mora da se odreeno
vreme ostvare temperature iznad zacrtane granice, na primer, 1.200 C, da se obezbedi
gotovo kontinualno merenje sastava produkata sagorevanja, sa beleenjem podataka i
obustavom rada ako se dostignu granine vrednosti, neophodnost ureaja za preiavanje
produkata sagorevanja i periodina zamena supstanci u njima (koje u veini sluajeva
predstavljaju opasan otpad), te druge mere zatite od poara i havarije. Stoga se gorivo za
insinerator ne preuzima bez nadoknade, ili uz plaanje, ve se usluga insineracije
naplauje. Zemlje koje nemaju odgovarajui insinerator, kao to je to Srbija, opasan otpad
izvoze, uz posebne mere za njegov prevoz, to dopunski poskupljuje ovakav nain
zbrinjavanja.
4. ZAKLJUAK
Ekonomski, a i sa stanovita zatite ivotne sredine najznaajnije je da se ambalaa
pesticida propisno ispere i na taj nain svrsta u neopasni ambalani otpad, oznaka otpada
15 01 02. Dobrim ispiranjem i predajom prazne ambalae sa sigurnou je ispunjen uslov
da u njoj ima manje od 3 % toksinih materija. Kontrolisanje prisustva veoma toksinih
materija, kojih sme da bude do 0,1 % obavlja se periodino, uzimanjem reprezentativnih
uzoraka, a obavlja ga ovlaena laboratorija. Viegodinja iskustva u drugim zemljama
pokazala su da se pri pravilnom ispiranju i prijemnoj kontroli ambalae ne dogaa da
sadraj veoma toksinih materija bude iznad postavljene granice. Dakle, dobro ispiranje,
osnovni je preduslov za dobijanje neopasnog ambalanog otpada, a treba da se podstie
obrazovanjem korisnika i merama ekonomske nagrade, odnosno kazne.
Najbolji postupak bio bi da se ovakva ambalaa reciklira, osim poklopaca, koji se
odvajaju pri prikupljanju i koji, zbog heterogenosti sastava, ne mogu da se recikliraju.
Martinov M, i dr. (2011). Korienje ambalae pesticida kao goriva. Savremena
poljoprivredna tehnika 37(1): 105-115.

113

Mogunosti recikliranja, kao i cene, se menjaju, te se u mnogim sluajevima pribegava
sagorevanju ambalae. Ukoliko ona nije opasna, sagoreva se u kotlovima prilagoenim
ovoj vrsti goriva, pri emu je toplotna mo HDPE uporediva sa toplotnom moi nafte ili
mazuta. Ukoliko se ambalaa svrstava u opasnu, zbrinjavanje sagorevanjem mora da se
obavi insineracijom ili ko-insineracijom. U oba sluaja bi energetsko korienje ambalae
pesticida moglo da se svrsta u kategoriju obnovljivih izvora energije, pre svega zbog
pozitivnog delovanja na zatitu ivotne sredine.
U budunosti bi trebalo da se iznau mogunosti za efikasno, ekonomski opravdano i po
zatitu ivotne sredine povoljno zbrinjavanje ambalae semena koja je zagaena
pesticidima. Pretpostavlja se da bi to bilo mogue takoe da se obavi sagorevanjem, uz
korienje dobijene energije.

































Martinov M, i dr. (2011). Korienje ambalae pesticida kao goriva. Savremena
poljoprivredna tehnika 37(1): 105-115.

114

5. LITERATURA
[1] Huyghebaert B, Mostade O, Sawa J. 2003. Management of empty pesticide containers. Teka
Komis. Mot. Energ. Rol. 3: 117-126.
[2] Martinov M, Ivakovi B, Vikovi M, Radusin Tanja, Ogrizovi, B. 2010. Idejno reenje za
nain prikupljanja, skladitenja i transporta celokupnog opasnog otpada, te postrojenja za
njegovu eliminaciju na teritoriji AP Vojvodine I deo Studija izvodljivosti za ambalau
repromaterijala u poljoprivredi. Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad. Mostade O, Huyghebaert B,
Seutin H, Pigeon O, Galoux M, Oger R. 1997. Efficiency of rinse systems for pesticides
containers. Aspects of Applied Biology 48: 121-128.
[3] Rodi Strugar Jelka, Proke B. 2010. Upravljanje rizikom kod primene pesticida u poljoprivredi
u skladu sa dokumentima sistema menadmenta kvalitetom. Savremena poljoprivredna tehnika
34(4): 473-480.
[4] Rui D, Poznanovi N. 2009. Opasne materije u poljoprivredi na teritoriji AP Vojvodine.
Savremena poljoprivredna tehnika 35(3): 191-200.
[5] Smith R. K. 1998. Effective container cleaning for crop protection products. In Proc. British
Crop Protection Council Symposium Proceedings n. 70, 71-84.
[6] Anonim. 2010a. Uredbu o izmenama i dopunama uredbe o proizvodima koji posle upotrebe
postaju posebni tokovi otpada, obrascu dnevne evidencije o koliini i vrsti proizvedenih i
uvezenih proizvoda i godinjem izvetaju, nainu i rokovima dostavljanja godinjeg izvetaja,
obveznicima plaanja naknada, kriterijumima za obraun, visinu i nain obraunavanja i
plaanja naknade. Sl. glasnik Republike Srbije br. 8/10, Beograd.
[7] Anonim. 2010b. Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada. Sl. glasnik
Republike Srbije br. 56/10, Beograd.
[8] Anonim. 2009a. Zakon o ambalai i ambalanom otpadu. Sl. glasnik Republike Srbije, br. 36/09,
Beograd.
[9] Anonim. 2009b. Pravilnik o kriterijumima za odreivanje ta moe biti ambalaa, sa primerima
za primenu kriterijuma i listi srpskih standarda koji se odnose na osnovne zahteve koje ambalaa
mora da ispunjava za stavljanje u promet. Sl. glasnik Republike Srbije, br. 36/09, Beograd.
[10] Anonim. 2008. Guidelines on management options for empty pesticide containers. Food and
agriculture organization of the United Nations, Rome.
[11] Anonim. 2006. DIN CEN/TS 15359 Solid recovered fuels - Specifications and classes. DIN
Deutsches Institut fr Normung e.V., Berlin.
[12] Anonim. 2005. SRPS EN 13431, Ambalaa Zahtevi za ambalau koja je ponovo iskoristiva u
obliku energije, ukljuujui specifikaciju minimalne donje toplotne moi. Institut za
standardizaciju Srbije, Beograd.
[13] Anonim. 2004. SRPS EN13427 Ambalaa. Zahtevi za primenu evropskih standarda u oblasti
ambalae i ambalanog otpada. Institut za standardizaciju Srbije, Beograd.
[14] Anonim. 2000. Directive 2000/76/EC of 4 December 2000 on the incineration of waste. Official
Journal.
[15] Anonim. 1994. Directive 94/62/EC of 20 December 1994 on packaging and packaging waste.
Official Journal.








Martinov M, i dr. (2011). Korienje ambalae pesticida kao goriva. Savremena
poljoprivredna tehnika 37(1): 105-115.

115

UTILIZATION OF EMPTY PESTICIDES PACKAGINGS AS A FUEL

Milan Martinov, Miodrag Vikovi,

ore atkov, Savo Boji, Marko Golub, Milan
Radusin, Branislav Ogrizovi
SUMMARY
Vojvodina Capital Investment Fund supported the study regarding collection and
disposal of empty packages of pesticides and seeds treated by pesticides. Here is presented
review of legislation in this field, as well as procedures for collection and disposal. It was
identified that recycling has the first, and energetic use of packaging has the second
priority.
The amount of empty packaging of pesticides in Serbia is about 1.100 t, and packaging
of seeds treated by pesticides about 1.200 t per year.
The most important for the packaging of pesticides is to be fully rinsed, whereby this
material can be treated as non hazardous.
Procedures for energetic utilization of empty pesticides packaging, standards and practice
have been considered. Disposal of hazardous waste costs 1.5 to 3 times more than non
hazardous. This packaging has the similar calorific value as oil, and it can be successfully
combusted at specialized facilities. The most common this type of combustion is in cement
factories.
The future activities should be focused on procedures and practices of combustion
package of seeds treated by pesticides.
Key words: pesticide packaging, collection and disposal, fuel.

Rad predstavlja deo rezultata rada na projektu: Idejno reenje za nain prikupljanja,
skladitenja i transporta celokupnog opasnog otpada, te postrojenja za njegovu eliminaciju
na teritoriji AP Vojvodine I deo Studija izvodljivosti za ambalau repromaterijala u
poljoprivredi, koji finansira Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine.

Primljeno: 10. 01. 2011. Prihvaeno: 09. 02. 2011.