Dopunski rudarski projekat povr{inskog kopa kre~njaka “Ra{~i}i” - Ivanjica

13.0. TEHNI^KA ZA[TITA

Na osnovu Zakona o rudarstvu Srbije, kao i Pravilnika o sadr`ini

rudarskih projekata, organizacija koja izra|uje tehni~ku dokumentaciju za
objekte i proces rada, a koji se obavlja na otvorenom prostoru u konkretnom
slu~aju, du`na je da uradi poseban prilog za{tite na radu sa ozna~avanjem svih
opasnosti i {tetnosti sa predvi|enim merama za njihovo otklanjanje ili dovo|enje
u granice dozvoljenih normi (hemijske i fizi~ke {tetnosti, buka i vibracije, {tetna
zra~enja i drugo).
Ovim na~inom posti`e se unapre|enje za{tite na radu koju treba
obezbediti zaposlenom radniku na radnom mestu i ukazati na sve potencijalne
opasnosti i {tetnosti koje ga prate na povr{inskom kopu “Ra{~i}i” - Ivanjica.

13.1. PRIKAZ [TETNOSTI I OPASNOSTI KOJE

UGRO@AVAJU
BEZBEDAN RAD I ZDRAVLJE RADNIKA

Tehnologija otkopavanja, transport, miniranje i klasiranje kre~njaka u

konkretnom slu~aju, kao i pomo}ni radovi na proizvodnji prouzrokuju brojne
{tetnosti i opasnosti kao: pra{inu, gasove, buku, vibracije i dr.

13.1.1. PRA[INA

Posebnu opasnost pri proizvodnji kre~njaka na povr{inskom kopu

“Ra{~i}i” - Ivanjica predstavlja pra{ina koja se javlja pri bu{enju minskih
bu{otina, miniranju, utovaru kre~njaka, transportu kre~njaka, istovaru i
separisanju kre~njaka, a zastupljena je u raznim vrstama i vidovima, radi ~ega
se daje pregled MDK ukupne respirabilne i organske pra{ine izra`ene u %
mase.

Tabela 13.1.
Aerodinami~ki pre~nik (pre~nik Prolaz kroz
~estice oblika kugla ~isto}e 1) selektor %
Manje od 2 mikrometra 90
Iznad 2 do 2,4 75
Iznad 2,5 do 3,0 50

73
Dopunski rudarski projekat povr{inskog kopa kre~njaka “Ra{~i}i” - Ivanjica

Iznad 3,5 do 5,0 25

Iznad 5 do 10 0

Pod respirabilnom pra{inom podrazumeva se masa pra{ine koja prolazi

kroz selektor (ciklon i dr.) karakteristika navedenih u tabeli 13.1.
Vrednosti MDK respirabilne pra{ine data je u tabeli br. 13.2. dok je MDK
~estica pra{ine data u tabeli 13.3.

Tabela 13.2.
Pra{ina Respirabilna Ukupna
3 3
mg/m mg/m
MDK za mineralnu pra{inu izra~unava se 10 mg/m3 30 mg/m3
prema % SiO2 po formulama % Respir. % SiO2+2
SiO2+2
Pra{ina granita 2 6
Pra{ina azbesta 1 3
Pra{ina staklene i mineralne vune 4 12
Pra{ina uglja bez SiO2 3 10
Pra{ina silikata sa manje od 10 % SiO2 4 12
Pra{ina mineralna sa manje od 1 % SiO2 5 15
Pra{ina plasti~nih materija 3 10
Pra{ina pamuka, lana, jute, konoplja 3 5
Pra{ina biljnog i `ivotinjskog porekla
bez SiO2 i toksi~nih materija 3 10

Vrednosti koncentracije iz tabele 13.2. i broja ~estica iz tabele 13.3., ne

odnose se na pra{ine koje izazivaju specifi~ne toksi~ne efekte i ne mogu se
primeniti u slu~aju vrlo kratkih ekspozicija i velikih koncentracija pra{ine.

Tabela 13.3.
Pra{ina Broj ~estica
3
xx u cm
1. Mineralna pra{ina sa 70 do 100 % SiO2x 110
2. Mineralna pra{ina sa 50 do 70 % SiO2x 135
3. Mineralna pra{ina sa 30 do 50 % SiO2x 200
4. Mineralna pra{ina sa 15 do 30 % SiO2x 300
5. Mineralna pra{ina sa 5 do 15 % SiO2x 600
6. Mineralna pra{ina sa oko 5 % SiO2x 880
7. Mineralna pra{ina sa manje od 1 % SiO2x 1750
8. Pra{ina azbesta 175
9. Pra{ina grafita 530

74
Dopunski rudarski projekat povr{inskog kopa kre~njaka “Ra{~i}i” - Ivanjica

x - SiO2 odnosi se na % slobodnog SiO2 i pod tim se podrazumevaju tri

kristalne modifikacije: kvarc, kristobalit i trimidit.
xx - broj ~estica pra{ine odnosi se na pra{inu veli~ina do 5 mikrona. Taj
broj odre|en je metodom impind`era, a izra~unava se po formuli: 8800/ % SiO2
+5 ~est./cm3
Ako se merenje vr{i kaniometrom, vrednosti iz tabele uve}avaju se za 10
%.

13.1.2. GASOVI

Jedna od {tetnosti koje ugro`avaju bezbedan rad i zdravlje radnika je i

izdvajanje {tetnih gasova (CO, CO2, SO2, NO i dr.) kao i produkata rada motora
sa unutra{njim sagorevanjem (akrolein i dr.).

13.1.3. BUKA I VIBRACIJE

Buka i vibracije su pratioci savremene proizvodnje i transporta. Svesni

~injenice o vi{estrukoj {tetnosti i opasnosti po zdravlje ~oveka sve se vi{e
organizovano bori uz upotrebu nau~nih dostignu}a da se buka odstrani ili bar
smanji na dopu{ten nivo. Merenja fizi~ke i subjektivne veli~ine zvuka ili buke
vr{e se po JUS N N4.010.-VI-1972. god. i JUS S N.N4.011.

Tabela 13.4.
Standardne frekvencije 1/1 1/2 1/3
oktava oktava oktava
16 x x x
31,5 x x x
63 x x x
125 x x x
250 x x x
500 x x x
1000 x x x
2000 x x x
4000 x x x
8000 x x x
16000 x x x

Nivo subjektivne veli~ine zvuka ili buke dat je u fonima, dok se glasnost
zvuka ili buke izra`ava u sonima. Veza izme|u glasnosti u sonima (S) i
subjektivne ja~ine u fonima data je izrazom:
-40/10, gde je S = 2
Nivo buke dat je u decibelima (dB), te se kao kriterijum smatra vrednost
80 dB.

75
Dopunski rudarski projekat povr{inskog kopa kre~njaka “Ra{~i}i” - Ivanjica

13.1.4. MIKROKLIMATSKI USLOVI

Shodno Pravilniku za ocenu klimatskih uslova u tabeli 13.5, izneti su

kriterijumi za ocenu klimatskiih uslova, koji se primenjuju kako za radnu okolinu,
tako i za bagere, ku}ice glavne mehanizacije i pomo}ne mehanizacije.

Tabela 13.5.
o
Zimski i prelazni period temperature spoljnjeg vazduha do 10
Radna Vrsta rada Optimalna Dozvoljena
prostorija Tempe- Relativn Brzina Tempe- Relativn Brzina
ratura a strujanja ratura a strujanja
o o
C vla`nost m/s C vla`nost m/s
% %
Manji Laki 18 - 21 60 - 40 max 0.2 17 - 22 max 75 max 0.3
izvori Srednji 14 - 18 60 - 40 max 0.3 15 - 17 max 75 max 0.3
toplote Te{ki 12 - 14 60 - 40 13 - 15

Ve}i izvori Laki 18 - 21 60 - 40 max 0.2 22 - 24 max 75 max 0.5

toplote Srednji 16 - 18 60 - 40 max 0.3 17 - 22 max 75 max 0.5
Te{ki 14 - 16 60 - 40 14 - 17

Tabela 13.6.
o
Zimski i prelazni period temperature spoljnjeg vazduha do 10
Radna Vrsta rada Optimalna Dozvoljena
prostorija Tempe- Relativn Brzina Tempe- Relativn Brzina
ratura a strujanja ratura a strujanja
o o
C vla`nost m/s C vla`nost m/s
% %
Manji Laki 22 - 25 60 - 40 max 0.3 28 55 max 0.3
izvori Srednji 20 - 23 60 - 40 max 0.3 28 60 max 0.7
toplote Te{ki 17 - 20 60 - 40 max 0.3 28 69 0.5 - 1

Ve}i izvori Laki 22 - 25 60 - 40 max 0.3 max 0.5

toplote Srednji 20 - 23 60 - 40 max 0.3 1 - 1.5
Te{ki 17 - 20 60 - 40 max 1.5

Manji izvori toplote ( 83.7 kJ/m3 i manje )

Ve}i izvori toplote ( 83.7 kJ/m3 i vi{e ).

Normativi za temperaturu, relativnu vla`nost i brzinu strujanja vazduha u

radnim prostorijama

Toplotna okolina radnog mesta treba da bude takva, da u svako vreme

postoji toplotna ravnote`a izme|u organizma i okoline. Ako se brzina stvaranja
toplote metabolizmom ozna~i sa (Hm), konvencijom sa (Hk), toplotnim
zra~enjem sa (Hr), a isparavanje vode sa (He), onda se izmena toplote izme|u
organizma i okoline mo`e izraziti jedna~inom:
HM+-Hko+-Hk+-Hr - He+-HA = 0

76
Dopunski rudarski projekat povr{inskog kopa kre~njaka “Ra{~i}i” - Ivanjica

gde je:
HA - brzina akumulacije toplote u organizmu, koja mo`e biti pozitivna
(telo se greje), negativna (telo se hladi) ili jednaka nuli (stanje toplotne
ravnote`e);
Hko, Hk, Hr - mogu biti pozitivne ili negativne veli~ine, ve} prema tome
da li se telu dovodi ili iz njega odvodi toplota. He je uvek negativno, tj.
isparavanjem vode sa povr{ine tela, toplota se uvek odvodi. Izmena toplote
izme|u organizma i okoline vr{i se prete`no preko vazduha, tako da je uvek Hko
= 0.
Merenja temperature, vlage, kretanja vazduha i toplotnog zra~enja treba
da nam poslu`e za uticaj toplotne okoline na ~oveka i njegovu radnu
sposobnost. Mo`e se kazati da stanje toplotne udobnosti postoji onda ako se
regulacije temperature organizma posti`u uz minimalno fiziolo{ko
prilago|avanje, ili drugim re~ima, ako je pojedinac nesvestan toplog ili hladnog,
ako se ose}a udobno.
Upravo zbog velikog broja razli~itih faktora, koji uslovljavaju ose}aj
toplotne udobnosti, mnogi su autori poku{ali da spoje bar fizi~ke faktore u jedan
toplotni indeks, koji bi jednim brojem opisao stanje toplotne okoline.
Iz dole navedenog, prou~avanjima se do{lo do dopu{tenog trajanja
ekspozicije koje je definisano kao prose~no vreme potrebno da se frekvencija
pulsa povisi od 70÷80 na 125 udaraca u minutu, a rektalna temperatura od
36,7÷37 na 38,3oC. Simptomi patolo{kih stanja ne javljaju se kod zdravih ljudi,
dok frekvencija pulsa ne raste preko 38oC uz ekspoziciju od preko 1 sat.
Gornja granica izdr`ljivosti u vru}im sredinama - okolinama pri efektivnoj
temperaturi od 35 oC predstavlja gornju granicu izdr`ljivosti za kratkotrajni rad u
vru}oj okolini.
Granica izdr`ljivosti u hladnim okolnostima, pri normalnoj mi{i}noj
aktivnosti i odelu, gde najtoplije prakti~no od 10 ima vrednosti toplotne izolacije
4,5 "elo jedinica", najtoplije rukavice 1,5 "elo jedinica", a najtoplija obu}a 2,5
"elo jedinica", a pri stanju mirovanja su kod -12oC {est sati, kod -40oC - 90 min.,
a kod -55oC - 25 min.

13.1.5. OPASNOSTI OD MEHANI^KOG POVRE\IVANJA

Izvori opasnosti od mehani~kog povre|ivanja radnika javljaju se po svim

fazama monta`e rada i odr`avanja u blizini ma{ina sa pokretnim i obrtnim
delovima. Ovde se podrazumeva i bezbednost kretanja radnika pri radu i
transportu na platformama i stepenicama.

13.1.6. OPASNOST OD DEJSTVA ELEKTRI^NE ENERGIJE

77
Dopunski rudarski projekat povr{inskog kopa kre~njaka “Ra{~i}i” - Ivanjica

Opasnost od dejstva elektri~ne energije su prakti~no prisutne u svim

delovima tehnolo{kog procesa bilo od dodira visokog napona, bilo od
atmosferskog pra`njenja.

13.1.7. OPASNOSTI OD PO@ARA

Potencijalne opasnosti od po`ara su: sagorljive ~vrste materije

organskog porekla (drvo, ugalj, i dr.), zapaljive te~nosti (benzin, ulja, alkohol i
dr.), elektri~ni ure|aji (elektromotori, transformatori, uljni prekida~i i dr.) i
eventualno zapaljivi gasovi pod pritiskom (acetilen, etan i dr.).

13.1.8. OPASNOSTI OD ELEMENTARNIH NEPOGODA

Elementarne nepogode koje bi mogle ugroziti ovaj povr{inski otkop su:

zemljotresi, atmosfersko pra`njenje i velike vode. Ovaj otkop u odnosu na
zemljotrese spada u izrazito zemljotresna podru~ja, dok u odnosu na padavine
spada u podru~ja iznenadnih, ali kratkotrajnih velikih voda.

13.2. MERE ZA[TITE NA RADU ZA NAVEDENE [TETNOSTI

I
OPASNOSTI KOJE SU NAVEDENE (13.1.1. do
13.1.8.)

Supstance navedene u koncentracijama po prilo`enim tabelama, ne bi

smele da izazovu o{te}enje zdravlja normalnih - zdravih radnika pri normalnim
uslovima rada i svakodnevnom osmo~asovnom radu. To ne zna~i da navedene
koncentracije ne izazivaju nikakve promene u organizmu. Promene mogu da
postoje, ali su one po pravilu takve prirode da u svakom zdravom organizmu, a
posle redovnog odmora (16 sati) nastaje potpuni oporavak.
Zato treba nastojati da u vazduhu radnih prostorija, radnih mesta i
radili{ta bude {to manje {kodljivih supstanci, odnosno da njihova koncentracija
bude {to manja, a ispod vrednosti datih u prilo`enoj tabeli, {to se u ve}ini
slu~ajeva mo`e posti}i primenom za{titnih mera.
Kratkotrajna prekora~enja MDE nekih {kodljivih supstanci mogu biti
bezopasna, dok ~e{}a prekora~enja u toku osmo~asovnog radnog vremena
mogu dovesti do o{te}enja zdravlja, dok kod nekih materija mo`e i samo jedno
prekora~enje dovesti do o{te}enja zdravlja.
Va`no je napomenuti da se ustanovljena koncentracija u radnoj atmosferi
ne mo`e smatrati kao jedino merilo za ocenu stvarne opasnosti za zdravlje
zaposlenih lica, jer se moraju uzeti u obzir i drugi elementi koji mogu potencirati
{tetno dejstvo pojedinih supstanci kao {to su: forsiran rad, povi{ene
temperature, vla`nost vazduha i pove}an vazdu{ni pritisak.

78
Dopunski rudarski projekat povr{inskog kopa kre~njaka “Ra{~i}i” - Ivanjica

Maksimalno dopu{tenom koncentracijom, smatra se ona koncentracija u

vazduhu radnih mesta koja ne prouzrokuje o{te}enje zdravlja pri svakodnevnom
osmo~asovno radu (pri normalnim klimatskim uslovima i neforsiranom disanju),
a izra`ava se:
3 3
 za gasove i pare: u mg mase po m vazduha ili u cm zapremine po
3
m vazduha (p.p.m.),
3
 za otrovne pra{ine, dimove i magle: mg/m vazduha,
3 3
 za minimalne pra{ine: mg/m vazduha i brojem ~estica u cm
vazduha.
[to se ti~e pra{ine ukoliko su naru{eni dozvoljeni kriterijumi mere za{tite treba
obezbediti i sprovesti na slede}i na~in:
a) Obezbe|enje sredstava radnicima - uposlenom osoblju u vidu
respiratora, respiratornih maski i sl.
b) Za radne prostorije ili mesta gde je mogu}e izvesti pra{inu, ugradnja
ve{ta~kog provetravanja.
c) ^e{}a izmena zaposlenih sa ugro`enih na neugro`ena radna mesta,
radi filtracije i i{~i{}enja respiratornih organa.
d) Najmanje dva puta godi{nje (u letnjem i zimskom periodu) vr{enje
periodi~nog ispitivanja radne sredine od strane stru~ne ustanove u
cilju pronala`enja najadekvatnijih mera za{tite na radu.
e) Na presipnim mestima, utovarnim mestima i mestima gde se stvara,
zadr`ava ili pada od drugog sredstva i dolazi {tetna pra{ina,
predvideti ugradnju kabina sa nadpritiskom u cilju spre~avanja
ulaska pra{ine u radnu prostoriju uposlenog radnika.
U pogledu buke ukoliko je pre{la grani~ne vrednosti onda se kao mera
za{tite predvi|a:
a) Obezbe|enje sredstava uposlenim radnicima koja smanjuju buku
(antifoni u ili na uvo, "{vedska vata") i dr.
b) Eventualni prelaz sa odre|enih sredstava koja stvaraju buku, a
izra|ena su od gvo`|a i sl., na sredstva od presovane ko`e, plastiku,
azbestne ili liskunske naprave i sl.
Normalne mikroklimatske uslove obezbe|uju:
1. Zagrevanje prostorija i kondicioniranje vazduha od visokih
temperatura u letnjem periodu, re{ava se ugradnjom odgovaraju}ih
ure|aja za zagrevanje (zimski period), kao i obezbe|enjem otvora od
1/8 povr{ine poda, ukoliko nema izvora i izdvajanja zaga|iva~a
vazduha, za provetravanje prostorija.
2. Lokacija stacionarnih i drugih objekata mora zadovoljiti uslov da
koncentracija lebde}e pra{ine u zonama ne pre|e maksimalno
dozvoljenu koncentraciju 0,5 mg/m3 kao trenutnu i 0,15 mg/m3 kao
prose~nu dnevnu koncentraciju.
3. Gra|evinski objekti, ma{inska oprema i ure|aji za otpra{ivanje (ukoliko
za istim postoji potreba), moraju se projektovati tako da ne ispu{taju
{tetne materije u vazduh, u konkretnom slu~aju pra{inu i gasove, u

79
Dopunski rudarski projekat povr{inskog kopa kre~njaka “Ra{~i}i” - Ivanjica

koli~ini koja bi mogla u vazduhu stvoriti koncentracije van MDK po

JUS-u.

Na oru|ima za rad i ure|ajima koji se upotrebljavaju u procesu

proizvodnje moraju biti primenjene mere za{tite shodno odre|enim merama
za{tite koje predvi|aju Zakoni, Propisi i Pravilnici koji va`e u Rudarskim
organizacijama, te parcijalno tretiraju elemente za{tite, a koji se ogledaju u
slede}em:
 Svi radni delovi ma{ina koji, dok rade, ne mogu da stvaraju lete}e
~estice, treba da budu odgovaraju}e za{ti}eni, tako da se osigura
bezbednost rukovaoca ma{ina.
 Svi delovi ma{ina koji su pod opasnim elektri~nim naponom, treba da
budu za{ti}eni na takav na~in da pru`aju potrebnu za{titu radnicima.
 Na oru|ima moraju biti ugra|ene za{titne naprave od pokretnih i
obrtnih delova koji bi mogli ugroziti bezbednost radnika.

Za nabavku opreme va`no je napomenuti da je svaki proizvo|a~ oru|a za

rad i ure|aja na mehanizovani pogon du`an da uz proizvedeno oru|e ili ure|aj
pored uputstva za upotrebu i odr`avanje propisane mere za{tite na radu, koje je
javna isprava (atest), a nakon periodi~nog pregleda (Certifikat).
Za{tita od dejstva elektri~ne energije bi}e u posebnim merama za{tite
detaljnije obra|ena, me|utim ovde u na~elu treba naglasiti slede}e:
 Napajanje elektroenergijom mora da se vr{i iz trafostanice.
 Razvod niskog napona treba da se predvidi sa grupno postavljenim
kablovima na relejima ili u cevima sa propisanim me|usobnim
razmakom.
 Celokupna oprema elektropogona za kori{}enje elektri~ne energije
treba da bude izra|ena sa za{titom.
 Rasveta unutar objekta treba da bude izvedena sa sijali~nim
armaturama sa za{titom.
 Za{tita od previsokog napona dodira treba da bude predvi|ena
sistemom nulovanja.
 Za{tita od atmosferskog pra`njenja treba da bude izvedena sa
gromobranskom instalacijom.
 Za povr{inski otkop mora se uraditi plan po`arne prevencije i
intervencije, koga mora odobriti nadle`ni organ SUP-a zadu`en za
protiv-po`arnu za{titu u saradnji op{tinskog organa uprave.

Ovaj plan mora sadr`ati slede}e elemente:

 Objekte, na~in gradnje, spratnost, mogu}nost upale.
 Stepen po`arne opasnosti.
 Snabdevenost objekta p.p. aparatima.
 Razvod vodovodne mre`e sa ucrtanim i ugra|enim potrebnim brojem
hidranata.
 Plan obuke kadrova (dobrovoljnih ili profesionalnih).

80
Dopunski rudarski projekat povr{inskog kopa kre~njaka “Ra{~i}i” - Ivanjica

 Na~in alarma u slu~aju izbijanja po`ara.

 Zadu`enost lica po glavnim elektro-prekida~ima u cilju isklju~enja
istih u slu~aju po`ara.
 Snabdevenost vodom, itd.

Mere za{tite od elementarnih nepogoda koje mora da sadr`e tehni~ku

dokumentaciju za izgradnju i rekonstrukciju kopa, treba da obezbede objekte i
okolinu u slu~aju zemljotresa, poplava, bujica, sne`nih nanosa, odronjavanja i
klizanja zemlji{ta, kao i slu~aj iznenadnih eksplozija i po`ara.

Tehni~ka dokumentacija treba da sadr`i:

 Opis i vrstu elementarne nepogode.
 Analizu mogu}ih intenziteta i u~estalosti pojava elementarnih i drugih
nepogoda i mogu}ih posledica na objekat i okolinu.
 Analizu za za{titu objekata i okoline od elementarnih nepogoda i
potrebnog stepena za{tite.
 Usvojene mere za{tite.

13.2.1. ZDRAVSTVENA ZA[TITA

Radi eventualnog povre|ivanja, nesre}a na poslu, kontrola zdravstvenog

stanja radnika, interventnih postupaka i sl. preduze}e treba da ima de`urna
sanitetska kola u slu~aju potrebe prevoza obolelog ili povre|enog radnika, kao i
dovoljan broj obu~enih lica, a pravilno raspore|enih po smenama za ukazivanje
prve pomo}i. Obu~enost ovih radnika vr{ila bi se preko odgovaraju}e ili
pripadaju}e zdravstvene ustanove. S obzirom na blizinu grada Ivanjice od 4 km,
gde je lociran dom zdravlja i bolnice, postojanje samostalne zdravstvene
stanice nije nu`no.
Raspored nosila, sandu~i}a za ukazivanje prve pomo}i, mesto de`urstva
sanitarnog dru{tvenog vozila, odredi}e slu`ba za{tite na radu RO, a sanitetski
potreban materijal u sandu~etu prve pomo}i, odredi}e nadle`ni lekar, a shodno
postoje}em Pravilniku.

13.2.2. KOLEKTIVNA ZA[TITA

Primena li~nih za{titnih sredstava, kao i individualne za{tite sekundarnog

je zna~aja u odnosu na kolektivnu za{titu.
Me|utim, njena primena se ne isklju~uje i pored primenjenih svih mera
kolektivne za{tite. Sredstva i opremu li~ne za{tite treba predvideti na mestima
gde kolektivnom za{titom nije mogu}e posti}i ili odr`ati pune efekte.
Shodno Pravilniku o postupku i rokovima periodi~nih podloga i
ispitivanja radne sredine i oru|a za rad ("Sl. glasnik SR Srbije", br. 8/80)
Preduze}e treba da izvr{i pregled i sa~ini "Elaborat o periodi~nim ispitivanjima

81
Dopunski rudarski projekat povr{inskog kopa kre~njaka “Ra{~i}i” - Ivanjica

radne sredine - letnji i zimski period", kako bi se dobili pregledi mikroklime,

pra{ine, gasova, buke, vibracija, osvetljenosti i sl., te u slu~aju negativnih
nalaza, koje i kakve se mere za{tite predvi|aju da bi rezultati bili u granicama ili
ispod M.D.K.
U ovakvim slu~ajevima potrebno je preduzeti slede}e:
 Obezbediti zaposleno osoblje prigodnim i adekvatnim respiratorima.
 Pri}i re{avanju izgradnje kabina sa nadpritiskom u cilju spre~avanja
ulaza pra{ine u odre|ene kabine bagera, buldozera i sl.
 Obezbe|enje odgovaraju}e ode}e i opreme pri vremenskim mikro-
klimatskim uslovima.
 Ukoliko mogu}nosti dozvoljavaju, polivanje odre|enih radnih mesta
vodom, vode}i ra~una o hidrofobnosti ili hidrofilnosti pra{ine, uz
konstataciju da su ~estice ispod 2-5 mikrona nekva{ljive, a one su
ba{ te koje prouzrokuju odre|enu {tetnost organizma, na respiratorne
organe.
 Radi spre~avanja dizanja pra{ine pri vo`nji raznih vozila daje se
potrebna formula radi odre|ivanja koli~ine vode za oro{avanje:
q = qv  qm  T(m3)
3
qv - specifi~na potro{nja vode (m /h);
qm - kapacitet bagera (t/h);
T - vreme izme|u dva polivanja.

Specifi~na potro{nja vode izra~unava se po formuli:

3
qv = (W m -W e/100)  Ki  Kf  Kr  Km (m /h)
W m - maksimalna molekularna zapremina vlage ovla`ene stenske mase,
7,5 %;
W e - prirodna vla`nost materijala 3 %;
Ki - 1,05÷1,15 koeficijent koji obuhvata isparenje vlage;
Kf - 1,05÷1,15 koeficijent koji obuhvata gubitke na filtraciji;
Kr - 1,10÷1,20 - koeficijent koji obuhvata dodatne gubitke zbog
neravnomernosti
raspodele vode u masivu.
Km = koeficijent koji obuhvata postojanje sitnih fracija u ovla`enom
masivu.

Potreban broj autocisterni u aktivnoj eksploataciji na povr{inskom

otkopu, dobija se preko obrasca:
N=(1,25 La  B  q  u)/Qc, gde je:
La - maksimalna du`ina put na pov.kopu;
B - srednja {irina puta;
2
q - specifi~na potro{nja vode (obi~no 1,5 l/m );
u - broj oro{avanja u toku dana;
Qc - kapacitet cisterne.

82
Dopunski rudarski projekat povr{inskog kopa kre~njaka “Ra{~i}i” - Ivanjica

Kapacitet cisterne se odre|uje preko obrasca:

Qc = Qe/(1,2  (Qe/qh+Qe/qp+Lc/Vk+Lc/Vr)) = m3/h
gde je:
Qe - zapremina cisterne;
qh - kapacitet pumpe;
qp - kapacitet pumpe na stanici punjenja;
Lc - srednje rastojanje od stanice punjenja do puta koji treba da se
poliva;
Vk, Vr - Srednja brzina kretanja prazne i pune cisterne (obi~no 10-15
km/h).

83
Dopunski rudarski projekat povr{inskog kopa kre~njaka “Ra{~i}i” - Ivanjica

13.3. OBAVEZA PREDUZE]A NA POSTOJE]E ZAKONE

KOJI VA@E U OBLASTI RUDARSTVA

Preduze}e je du`no predvideti i regulisati za{titu na radu tako da mora

biti definisano:

Utvr|ivanje za{tite na radu:

Da li su radnici uredili za{titu na radu, kao i da li su ura|ena sva pitanja
odre|ena ~l. 45. Zakona o za{titi na radu.
Da li je utvr|en godi{nji program mera za{tite na radu, kao i da li su
obezbe|ena sredstva za njegovo ostvarivanje.
Da li je donet poseban program u obu~avanju i vaspitanju radnika iz
oblasti za{tite na radu i da li su tim programom ura|ena sva pitanja u vezi
tehnolo{kog procesa, opasnostima i {tetnostima koje ugro`avaju bezbednost na
radu, kori{}enja za{titnih sredstava, posebne uslove, odnosno mesta sa
posebnim uslovima rada itd.

Organizovanje za{tite na radu:

Na~in na koji je organizovano vr{enje poslova za{tite na radu (posebna
stru~na slu`ba, zajedni~ka stru~na slu`ba za{tite na radu, odnosno radnik
pojedinac).
[kolsku spremu radnika koji rade na poslovima za{tite na radu, odnosno
radnika koji rukovodi slu`bom za{tite na radu.

Obu~avanje i vaspitavanje radnika:

Da li je radnik pre prvog raspore|ivanja upoznat sa uslovima rada,
opasnostima i {tetnostima u vezi sa radom, merama i sredstvima za{tite na
radu, kao i da li je upotpunjavano njegovo znanje u toku rada.
Da li je po zavr{enom obu~avanju u utvr|enim rokovima vr{ena provera
sposobnosti radnika za samostalan i bezbedan rad na poslovima koje radnik
obavlja.
Da li se vodi evidencija o obu~enosti radnika iz oblasti za{tite na radu

Obavljanje poslova, odnosno radnih zadataka sa posebnim uslovima

rada:
Da li radnik koji radi na poslovima, odnosno radnim zadacima sa
posebnim uslovima rada ispunjava Zakonom propisane uslove.
Da li se radnici koji rade na poslovima sa posebnim uslovima rada
upu}uju na predhodne i periodi~ne preglede.

Vr{enje periodi~nih pregleda i ispitivanja:

84
Dopunski rudarski projekat povr{inskog kopa kre~njaka “Ra{~i}i” - Ivanjica

Da li se vr{e periodi~ni pregledi i ispitivanja, kao i ispitivanja mikroklime,

fizi~ke i hemijske {tetnosti, eventualnih {tetnih zra~enja, buke i vibracija, kao i
da li se o tome vodi propisana evidencija.
Da li se vr{e periodi~ni pregledi i ispitivanja propisanih oru|a za rad i
ure|aj, kao i da li se o tome vodi evidencija.

Primena predhodnih mera za{tite:

Da li je obezbe|ena predhodna za{tita pri projektovanju, izgradnji i
rekonstrukciji investicionih objekata, kao i pri dobijanju odobrenja za upotrebu
izgra|enih objekata.
Da li je obezbe|ena predhodna za{tita u proizvodnji, nabavci i uvozu
oru|a za rad na mehanizovani pogon.
Da li je obezbe|ena predhodna za{tita u proizvodnji, nabavci i uvozu
sredstava li~ne za{tite.

13.4. ZA[TITA RADNIKA PO ZAKONU O RADNIM

ODNOSIMA

Aktima preduze}a mora biti definisano:

Da li su radnici utvrdili osnove za ure|ivanje radnog odnosa.
Da li su radnici uredili prava, obaveze i odgovornosti radnika u radnom
odnosu u skladu sa odredbama Zakona o radnim odnosima i drugim
odgovaraju}im propisima sa posebnim osvrtom na:

 zasnivanje radnog odnosa;

 prijem pripravnika;
 raspore|ivanje radnika;
 radno vreme;
 osnove i merila ure|ivanja rada za raspodelu sredstava za li~ne
dohotke;
 raspore|ivanje radnika u skladu sa ~l. 82. Zakona o radnim
odnosima;
 odgovornost radnika za neizvr{enje radnih obaveza i odgovornosti za
{tetu;
 za{tita prava radnika;
 poslove i radne zadatke koji se ne smatraju radnim odnosom i sl.

Sprovo|enje propisa o radnim odnosima pored op{tih odluka o pove}anju

broja radnika, prijavi Zajednici za zapo{ljavanje, prijavama na konkurs, izbor
kandidata itd, naro~itu pa`nju treba obratiti na slede}e:

85
Dopunski rudarski projekat povr{inskog kopa kre~njaka “Ra{~i}i” - Ivanjica

 dono{enje odluke o raspore|ivanju radnika na druge poslove,

odnosno radne zadatke;
 dono{enje odluke nadle`nog organa u obavljanju rada du`eg od
punog radnog vremena, broj ~asova rada du`eg od punog radnog
vremena i da li je rad du`i od punog radnog vremena u skladu sa
postoje}im Zakonom;
 da li je u Organizaciji uveden rad `ena no}u u skladu sa Zakonom;
 da li je radnicima obezbe|en odmor u toku dana, dnevni, nedeljni i
godi{nji odmor i u dane dr`avnih praznika;
 da li se vodi evidencija o izre~enim merama zbog povrede radnih
obaveza;
 dono{enje odluke o prestanku rada po svim osnovama.

13.5. POSEBNE MERE TEHNI^KE ZA[TITE

Na osnovu ~lana 33 i 34 Zakona o rudarstvu Srbije, kao i Pravilnika o

sadr`ini rudarskih projekata, organizacija koja izra|uje tehni~ku dokumentaciju
za objekte i proces rada, a koji se u konkretnom slu~aju obavlja na otvorenom
prostoru, du`na je da uradi poseban prilog za posebne mere za{tite na radu sa
ozna~avanjem svih opasnosti i {tetnosti sa predvi|enim merama za njihovo
otklanjanje ili dovo|enje u granice dozvoljenih normi.
U ovom poglavlju prikazane su posebne mere tehni~ke za{tite za celinu
tehnolo{kog procesa: pripremu, bu{enja i miniranja, utovar i transport
kre~njaka.
Otkopavanje tehni~ko-gra|evinskog kamena vr{i se na eta`ama visine
12, 15 i 20 m sa nagibom radnih kosina od 70o i uglom nagiba zavr{ne kosine
od 50o po~ev{i od nivelete 595 pa do nivelete 722.
U tehnolo{kom procesu anga`ovana je slede}a osnovna oprema:
1. Bager BGH-700;
2. Utovara~ ULT-160 (V = 1.6 m3);
3. Kamioni D22 (V = 12 m3 22 t);
4 Bu{ilice INGERSOLL-RAND ECM-350 i BOHLER;
6. Kompresor INGERSOLL-RAND, kapaciteta 21 m3/min;
7. Buldozer TG-140.
Navedenu mehanizaciju anga`uju tre}a lica kojima se poveri izvo|enje
radova na povr{inskom kopu.
Napredovanje povr{inskog kopa je odozgo na dole pojedina~nim
otkopavanjem na eta`ama.

13.5.1. MERE ZA[TITE PRI KOPANJU, UTOVARU I TRANSPORTU

Dobijanje kre~njaka regulisano je miniranjem po {emi koja se daje u

poglavlju o tehnologiji otkopavanja, {to zna~i da nema direktnog kopanja nego
se vr{i samo utovar odminiranog i oborenog materijala sa osnovnog radnog
platoa.

86
Dopunski rudarski projekat povr{inskog kopa kre~njaka “Ra{~i}i” - Ivanjica

U konkretnom slu~aju parametri su slede}i:

1. Visina eta`e 15 m
o
2. Nagib radne kosine 70
o
3. Nagib zavr{ne kosine 50
4. [irina radnog platoa 18 m
5. [irina berme u zavr{noj kosini 7.0 m

[irina eta`ne ravni mora biti takva da osigurava:

 Nesmetan rad primenjene mehanizacije,

 Nesmetano kretanje ljudstva i otkopne mehanizacije,
 Nesmetan prilaz i postavljanje transportne mehanizacije,
 Nesmetan prilaz i pristup pomo}ne mehanizacije i rad na odr`avanju,
 Bezbedno kretanje i rad zaposlenog ljudstva i mehanizacije,
snabdevanje energijom, materijalom, osvetljenje i sl.,
 [irina eta`ne ravni se odre|uje prema prose~nom nagibu kosine u
njegovoj visini, kao i prema veli~ini i masi bagera i druge
mehanizacije, a konkretno je min 5 m,
 Za guranje materijala koji se skida sa jedne na drugu eta`u, za{titna
{irina od ivice eta`e sa koje se materijal obara, a u koju ne sme do}i
ma{ina sa svojim gusenicama je 2 m od osovine prednjih to~kova
buldozera,
 Ako tehnika dobijanja mineralne sirovine ne isklju~uje ugro`avanje od
odvaljene, rastresite ili ~vrste stene, onda se pre po~etka rada
(naro~ito kod mraza, jugovine, posle pljuskova i kod obnavljanja
obustavljenih radova) moraju od strane nadle`nog rukovodstva
radnika ili stru~nog radnika kontrolisati radne ravni i kosine na kojima
se ili ispod kojih se radi, u odnosu na postojanje pukotine, ispiranje,
provala i odvaljenja od masiva rastresite stene. O ovim pregledima
rezultati se moraju unositi u formiranu evidenciju.
 Kod znakova pokreta kosina radnici moraju odmah da napuste radno
mesto u ugro`enoj sredini. Ma{ine za dobijanje i transport moraju se
odstraniti iz ugro`ene oblasti, te spre~iti pristup u ugro`enu oblast.
 Radovi koji se obavljaju u radnoj kosini moraju se izvoditi odozgo na
dole, uz obaveznu upotrebu konopca u~vr{}enog na odgovaraju}i
na~in, a koji mora imati najmanje deset puta ve}u prekidnu ~vrsto}u
od ja~ine prekidne ~vrsto}e ja~eg radnika. Ovi se radovi obavljaju uz
isklju~ivo prisustvo odgovornog rukovodnog radnika.

Mere za{tite na utovarnom sredstvu:

 U cilju bezbednijeg rada posade na utovarnom sredstvu, moraju se

preduzimati slede}e mere:

87
Dopunski rudarski projekat povr{inskog kopa kre~njaka “Ra{~i}i” - Ivanjica

 Za rad sa utovarnim sredstvom rukovodilac radova na povr{inskom

kopu “Ra{~i}i” du`an je da izda odgovaraju}a uputstva o na~inu rada i
merama za{tite na radu koje se primenjuju pri utovaru u transportno
sredstvo. Ovo uputstvo du`an je predati radnicima koji rukuju
utovarnim sredstvima uz potpis da su isto primili, a jedan primerak
ovih uputstava du`ni su ista}i u kabini utovarnog sredstva.
 Dosledna primena propisa o tehni~kim merama i o za{titi na radu pri
radu na povr{inskim otkopima uz ovu vrstu mehanizacije, kao i
primena internih akata i uputstava koje reguli{u materiju u vezi sa
ovim.
 Pridr`avanje nare|enja koja budu izdata od strane nadle`nih slu`bi
za{tite na radu.
 Svakodnevna kontrola kosina eta`a i posebno u periodu velikih ki{a i
otapanja snega.
 Za slu~aj ve}ih kvarova i zastoja moraju se ukloniti dalje od bo~ne i
~eone kosine eta`e pa tek onda pristupiti opravci.
 Nijedan ~lan posade ne sme vi{e raditi (posebno bagerista) od 8
~asova u toku 24 ~asa. Ovo iz razloga da se ne dozvoli produ`eni
rad, kao {to su zamene i sli~no.
 Celokupna posada bagera mora biti opremljena pripadaju}om li~nom
za{titnom opremom i istu koristiti u skladu sa normativnim aktima.
 Posada na utovarnom sredstvu mora biti psihi~ki i fizi~ki spremna i
sposobna dok je na radu u cilju obavljanja redovnih poslova svakog u
svom delokrugu rada.
 Da se svi gelenderi i ograde obavezno ofarbaju crvenom bojom radi
lak{eg uo~avanja.
 Zabrana zloupotrebe signalnih i drugih ure|aja na bageru.
 Odstranjivanje sa posla onih radnika koji se vizuelno mogu primetiti
da su pod dejstvom alkohola i drugih {tetnih droga.
 Sve table upozorenja moraju biti tako ura|ene i postavljene da se
mogu lako uo~avati, a natpisi na njima ~itko ispisani odgovaraju}ih
veli~ina radi br`eg o~itavanja.
 Table sa karakteristikama proizvo|a~a moraju biti prevedene na
srpskohrvatski jezik.
 Ukoliko do|e do o{te}enja bilo koje table upozorenja ista mora odmah
da se zameni novom.

Za{titna i protiv po`arna sredstva na utovarnom sredstvu:

 Apoteka prve pomo}i sa sanitetskim materijalom za ukazivanje prve

pomo}i koja se nalazi kod rukovaoca utovarnog sredstva.
 Utro{eni sanitetski materijal mora da se evidentira u knjigu o potro{nji
sanitetskog materijala.
 Na utovarnom sredstvu mora da postoje ispravni protivpo`arni aparati
CO 2-6 koji se nalaze na onim mestima gde postoji najve}a opasnost
od po`ara, a tako postavljena da mogu lako da se upotrebe.

88
Dopunski rudarski projekat povr{inskog kopa kre~njaka “Ra{~i}i” - Ivanjica

 Slu`ba protivpo`arne za{tite mora da kontroli{e sve aparate najmanje

jednom u {est meseci.
 Svaka upotreba protivpo`arnog aparata mora da se upi{e u dnevnik
kao i mesto gde je po`ar uga{en.
 Rukovaoc utovarnog sredstva mora odmah da obavesti da je
protivpo`arni aparat upotrebljen i na kojem mestu je upotrebljavan.
 Rukovodilac radova mora da konsultuje protivpo`arne slu`be da
provere ispravnost protivpo`arnih aparata i da vodi evidenciju o
pregledima.

13.5.2. POSEBNE MERE BEZBEDNOSTI

 Na po~etku smene posada mora svestrano da pregleda utovarno

sredstvo, svako u svom delokrugu rada. Nedostaci utvr|eni pri
pregledu upisuju se u dnevnik utovarnog sredstva i o njima treba da
se obavesti nadzorno-tehni~ko osoblje. Ako posada utovarnog
sredstva ne zapazi nikakve nedostatke rukovaoc utovarnog sredstva
}e da upi{e u dnevnik da je utovarno sredstvo primio u ispravnom
stanju.
 Ako se na utovarnom sredstvu pojavi neki nedostatak za vreme rada,
rukovaoc utovarnog sredstva }e o tome da obavesti nadzorno-
tehni~ko osoblje, a nastali kvar ili neki drugi nedostatak mora
rukovaoc bagera da evidentira u dnevnik utovarnog sredstva.
 Rukovaoc ne sme nikome da dozvoli da rukuje utovarnim sredstvom
osim licima koje obu~ava, i to samo pod njegovim nadzorom.
 Ako nosivost tla ne obezbe|uje siguran rad utovarnog sredstva,
rukovodilac radova du`an je da preduzme mere za pove}anje
nosivosti tla i da utovarno sredstvo postave na sigurno mesto.
 Pri bilo kom radu na opasnoj visini na utovarnog sredstva ili
buldozeru svaki radnik mora da bude obezbe|en od pada za{titnim
pojasom.
 Posada na utovarnom sredstvu mora da poseduje i da koristi
celokupnu za{titnu opremu (i za{titna sredstva) koja je predvi|ena
Pravilnikom o za{titi na radu i Pravilnikom o raspodeli za{titne
opreme prema radnom mestu.
 Za siguran rad bagera posada utovarnog sredstva mora da vodi
ra~una da ne do|e do havarije za vreme rada ili do bilo kakve
nezgode - povrede radnika na bageru.
 Rukovaoc je du`an da obezbedi bager da ne do|e do pokretanja
pojedinih radnih elemenata dok se kvar (nedostaci) otklanja, a to se
da u~initi tako {to }e da isklju~i komandni napon i da zaklju~a
sigurnosnu bravu na pultu, a klju~eve da dr`i kod sebe.

13.5.3. MERE ZA[TITE PRI PREVOZU KAMIONIMA

89
Dopunski rudarski projekat povr{inskog kopa kre~njaka “Ra{~i}i” - Ivanjica

 Proizvodni putevi na povr{inskom kopu, a koji vezuju eta`e, odnosno

po kojima se vr{i prevoz kamena i kretanje mehanizacije, kao i veza
kopa sa pristupnim putem, moraju biti tako izra|eni da odgovaraju
maksimalnom optere}enju mehanizacije.
 Usponi, {irine i radijusi krivina puteva zavise od tehni~kih
karakteristika kamiona. Za vreme zime moraju se redovno ~istiti od
snega, a deonice u krivinama i usponima posipati odgovaraju}im
materijalom (so, pesak i dr.).
 Izme|u ivica i eta`a i privremenog puta mora se odrediti za{titna {irina,
koja zavisi od geomehani~kih osobina materijala i te`ine kamiona, ne
sme biti manja od 2 m.
 Kamioni sa neispravnim ure|ajima za upravljanje, ko~enje i
signalizaciju ne smeju se pustiti u rad.
 Prilaz kamiona utovarnom mestu, odnosno utovarnoj ma{ini mora se
obavljati uz davanje zvu~nih signala.
 Teret u kamionu mora biti ravnomerno raspore|en po du`ini i {irini
kamiona. Kamioni se ne smeju pretovarivati, niti {irina tereta sme biti
ve}a od {irine kabine kamiona.
 Zabranjeno je kretanje kamiona po magli u toku intenzivnih padavina,
kao i u drugim slu~ajevima smanjene vidljivosti, kada je vidljivost
manja od ko~ionog puta kamiona.
Pri utovaru kamiona sa utovara~em moraju se ispuniti slede}i uslovi:
 Kamion koji se utovara mora se nalaziti u zoni radijusa dejstva
utovarnog sredstva, a postavljanje kamiona za utovar mo`e se izvr{iti
posle datog signala od strane rukovaoca utovarnog sredstva.
 Kamion koji se nalazi u polo`aju za utovar mora biti zako~en i u
granicama vidljivosti rukovaoca bagera.
 Utovar mineralne sirovine ili otkrivke u sanduk kamiona mora se
izvoditi samo sa strane ili sa zadnje strane.
 ZABRANJENO je prela`enje ka{ike bagera preko kabine kamiona.
 Polazak kamiona posle zavr{enog utovara dozvoljen je samo posle
datog zvu~nog signala od strane rukovaoca utovarnog sredstva.
 Kamion mora imati pouzdanu za{titu iznad kabine voza~a.

U toku eksploatacije kamiona ZABRANJENO JE:

a) kretanje kamona sa dignutim sandukom,
b) prela`enje preko kablova koji nisu specijalno obezbe|eni,
c) prevo`enje ljudi u kabini utovarnog sredstva,
d) parkiranje na nagibima,
e) mimoila`enje kamiona na kosoj ravni - rampi pri prevozu kamena
f) upotreba bilo kod drugog prenosa pri spu{tanju niz rampu za izuzev II
prenosa po prospektu i isti obezbe|uje najve}u snagu motornog
ko~enja - najmanji stepen prenosa.

90
Dopunski rudarski projekat povr{inskog kopa kre~njaka “Ra{~i}i” - Ivanjica

13.5.4. MERE ZA[TITE PRI MINIRANJU

Prilo`enom {emom minskog polja i konstrukcijom minske bu{otine kao i

zonama sigurnosti, dati su osnovni parametri koji garantuju sigurnost pri
dobijanju mineralne sirovine i koji obezbe|uju najmanje prostiranje seizmi~kih
talasa koji se javljaju pri masovnom miniranju, a mogu {tetno uticati na
postoje}e objekte i mehanizaciju. Va`no je napomenuti da se {ema miniranja,
konstrukcija punjenja minske bu{otine, promena minisekundarnog intervala i
drigi parametri miniranja NE SMEJU samostalno menjati, bez saglasnosti
odgovornog projektanta, izuzev manjih korekcija prilago|avanja trenutnom
stanju, a koji bitno ne odstupaju od osnovnih parametara bu{enja i miniranja.

Da bi se odredila sigurnosna rastojanja pri izvo|enju minerskih radova

moraju se odrediti:
 sigurnosna rastojanja usled dejstva seizmi~kih potresa na objekte
koji mogu biti ugro`eni,
 sigurnosna rastojanja usled dejstva vazdu{nih udarnih talasa,
 radijusi ospasne zone od razletanja komada za ljude i objekte.

Intenzitet nastalih elasti~nih seizmi~kih talasa zavisi od:

 koli~ine eksploziva,
 rastojanja od mesta miniranja,
 karakteristike tla,
 vrste eksploziva,
 na~ina miniranja itd.

U poglavlju bu{enje i miniranje, dati su osnovni pokazatelji koji

obezbe|uju sigurnost za ljude i objekte pri miniranju sa pripadaju}im prilozima:
 {ema konstrukcije minskih bu{otina,
 {ema minskog polja i na~in paljenja,
 geometrija miniranja,
 sigurnosno odstojanje usled seizmi~kih potresa - bezbedno
rastojanje,
 sigurnosno rastojanje usled dejstva vazdu{nih udarnih talasa,
 bezopasna rastojanja usled razletanja komada.

Izneti pokazatelji su uslov koga se Izvo|a~ radova mora strogo

pridr`avati uz dodatne mere za{tite pri rukovanju eksplozivnim sredstvima i
miniranju na povr{inskom kopu kako sledi:
 Za organizaciju rada sa eksplozivnim sredstvima i organizovanje
stru~ne kontrole toga rada odgovorno je rukovodno lice izvo|a~a
radova.
 Za sprovo|enje rada u vezi rukovanja sa eksplozivom i sredstvima za
miniranje, odgovorno je rukovodno lice izvo|a~a radova.

91
Dopunski rudarski projekat povr{inskog kopa kre~njaka “Ra{~i}i” - Ivanjica

 Za organizovanje i kontrolu izve{tavanja za{titnih mera pri radu sa

eksplozivom i eksplozivnim sredstvima odgovorno je rukovodno lice
izvo|a~a radova.
 Za izvr{avanje za{titnih mera pri radu sa eksplozivom i eksplozivnim
sredstvima odgovoran je palioc mina.
 Za vr{enje nadzora nad sprovo|enjem Propisa koji se odnose na
eksplozivna sredsetva i miniranje, odgovorno je rukovodno lice
izvo|a~a radova.
 Rukovodno lice izvo|a~a radova, du`an je da izda uputstva za
primanje, transportovanje, sme{tanje, ~uvanje, izdavanje, upotrebu i
uni{tavanje eksplozivnih sredstava licima koja rade i rukuju sa tim
sredstvima uz potpis, a koja su svojim potpisom du`na da potvrde
prijem ovih uputstava.
 Poslove miniranja vr{e palioci mina, osposobljeni za samostalno
vr{enje poslova miniranja. Ova lica jedan put godi{nje idu na kontrolni
lekarski pregled, a posle 55. godina starosti 2 puta godi{nje u cilju
utvr|ivanja da li su fizi~ki i du{evno zdravi i sposobni za vr{enje
du`nosti.
 Ako se uvodi nova vrsta eksploziva ili se menja na~in miniranja,
palioci mina se moraju obu~iti za upotrebu novog sredstva ili na~ina
upotrebe i dobiti saglasnost Projektanta.
 Pri radu sa eksplozivnim sredstvima, a naro~ito sa eksplozivnim
upalja~ima, ode}a osoblja ne sme da bude od materije koja
prouzrokuje stati~ki elektricitet (najlon, ksilon, sintetika i sl.).
 Palioci mina ne smeju vr{iti poslove miniranja po po normi.
 Pri poslovima miniranja i rada sa eksplozivnim sredstvima, kao
pomo} se mogu koristiti kvalifikovani radnici koji su obu~eni u tim
poslovima, a radili su najmanje jednu godinu u pogonu sa istom ili
ve}om opasno{}u. Oni ne smeju opremati udarne patrone njih spajati
sa inicijatorima eksplozije niti pomo}u ma{ine vr{iti paljenje mine.
 Zabranjena je upotreba eksplozivnih sredstava koja nisu prijavljena
nadle`nom organu MUP-a Skup{tine op{tine na ~ijoj se teritoriji
izvode radovi.
 Transport i obezbe|enje eksplozivnog materijala od proizvo|a~a do
Preduze}a mo`e da vr{i i proizvo|a~ eksplozivnih sredstava, a ukoliko
to vr{i Izvo|a~ radova moraju se ispuniti slede}i uslovi:
 da se dobije odobrenje od nadle`nog MUP-a,
 da se od nadle`nog MUP-a obezbedi pratnja eksplozivnog
materijala,
 da se obezbedi tehni~ki ispravno vozilo sa dva voza~a,
 da saobra}ajno vozilo poseduje i ciradu, dva aparata za
ga{enje po`ara, dve oznake koje ozna~avaju prenos
eksplozivnog materijala, pijuk, lopatu i sanduk sa peskom,
 da brzina pri prevozu NE PRELAZI 50 km/h,

92
Dopunski rudarski projekat povr{inskog kopa kre~njaka “Ra{~i}i” - Ivanjica

 da je punjenje vozila sa eksplozivnim materijalom do 60 %

maksimalne nosivosti vozila, odnosno najmanje 20 cm ispod
stranica vozila,
 da je najstro`ije zabranjeno zadr`avanje i ostavljanje vozila
koje prevozi eksplozivna sredstva u naseljenim mestima,
 da se pri prevozu eksplozivnih sredstava ne smeju primati i
prevoziti druga lica,
 da voza~ i suvoza~ koji prevoze eksplozivna sredstva
MORAJU poznavati mere za{tite pri utovaru, prevozu i istovaru
eksplozivnih sredstava.
 Pri istovaru i uop{te prenosu eksplozivnih sredstava i inicijatora
eksplozije naradili{te moraju se po{tovati slede}e mere za{tite na
radu:
 primaju}i eksplozivna sredstva palioci mina i njihovi pomo}nici
(obu~eni radnici) moraju i}i direktno kuda prenose eksplozivna
sredstva ne zadr`avaju}i se nigde i mimoizlaze}i grupe ljudi,
 prenos eksplozivnih sredstava se vr{i na mestima gde je
prisutan najmanji broj radnika, a ti radnici pri prolazu pored
njih moraju prekinuti posao dok se ne prenesu eksplozivna
sredstva,
 pri prenosu eksplozivnih sredstava udaljenost izme|u
pojedinaca je najmanje 10 m.
 Na pojedina~nom prenosu eksplozivnih sredstava i inicijatora
eksplozije bilo sa vozila u spoljni magacin ili iz spoljnjeg magacina na
radili{te MORAJU se primeniti slede}e mere za{tite:
 Jedan radnik sme prenositi do 1000 kom. kapisli ili 500 kom.
elektri~nih upalja~a u originalnim kutijama, odnosno omotima
sme{tenim u sanduke u kojima se kapisle i upalja~i ne mogu
preklapati,
 Ako vi{e radnika istovremeno prenosi kapisle ili o{tre upalja~e ti
radnici moraju i}i jedan za drugim na me|usobnom rastojanju od 10
metara, nose se u specijalnim torbama ili kutijama u kojima je
onemogu}eno kretanje pojedina~nih inicijatora,
 Pri prenosu kapisli u original pakovanju ve}em od 1000 kom. (sanduk
od 5000 kom.), takav sanduk moraju prenositi dva radnika dr`e}i ga
za posebne ru~ice, na odstojanju od ostalih od najmanje 20 m,
 Jedno lice sme prenositi do 30 kg eksploziva i to u originalnim
pakovanjima, a ako je originalno pakovanje ve}e od 30 kg, onda isti
nose dva lica,
 Koli~ine ispod originalnog pakovanja eksploziva nose se u torbama,
zatvorenim kutijama ili sanducima,
 U slu~aju istovremenog no{enja eksploziva i inicijatora eksplozije,
palilac mina mo`e nositi najvi{e 10 kg eksploziva i najvi{e 40 kom.
inicijatora eksplozije i to u zasebnim torbama ili kutijama, odvojene
jedne od drugih tako da se eksploziv nosi na jednoj, a inicijatori
eksplozije na drugoj strani,

93
Dopunski rudarski projekat povr{inskog kopa kre~njaka “Ra{~i}i” - Ivanjica

 Inicijatore eksplozije nosi SAMO palilac mina.

 Miniranje se ne izvodi kako je to obra|eno u poglavlju, bu{enje i
miniranje, a postoje}a uputstva o radu sa eksplozivom i eksplozivnim
sredstvima, nadopunjuje je i izdaje rukovodno lice izvo|a~a radova.
 Pripremanje udarne patrone vr{i se neposredno na radili{tu, ali tek
posle povla~enja radnika i mehanizacije. Udubljenje u udarnu
patronu gde dolazi kapisla ili o{tri elektri~ni upalja~, vr{i se pomo}u
{iljka koji ne varni~i. Pri ovim radovima ZABRANJENO je pu{enje.
 Pre punjenja minskih bu{otina na ovim prilaznim mestima MORAJU
se postaviti stra`e, koje onemogu}uju prilaz oko mesta miniranja.
 Udarna patrona pre stavljanja u bu{otinu NE SME se pritiskivati.
Punjenje bu{otine eksplozivom vr{i se utvr|enim redom po projektu i
konstrukciji punjenja bu{otine, uz pa`ljivo spu{tanje svake patrone
posebno.
 Svaka minska bu{otina ima projektovanu du`inu ~epa koji se puni
nezapaljivim sipkim materijalom ili ilova~om, glinom, materijalom od
bu{enja i miniranja bu{otina i sl.
 Dovo|enje paljenja - vatre potrebne za paljenje minskih bu{otina
izvodi se preko: sporogore}eg {tapina, kapisle br. 8 ili elektri~nih
upalja~a koji se ativiraju preko elektri~nih ma{ina za paljenje mina.
Pri paljenju mina sporogore}im {tapinom moraju se primeniti slede}e mere:
 najkra}i {tapin je 1.0 m u bu{otini,
 svaki naredni {tapin je du`i 10 cm od predhodnog,
 najvi{e se sme paliti 5 minskih bu{otina, u kom slu~aju najdu`i {tapin
iznosi 1.40 m,
 izuzetno se odobrava paljenje jednom paliocu 6 mina, pod uslovom
da je najkra}i {tapin 1.30 m du`ine, odnosno 1.80 m najdu`i {tapin,
 paljenje {tapina se izvodi minskom {ibicom ili {tapinom,
 pri paljenju {tapina uvek se pali najdu`i {tapin prvi, a najkra}i
poslednji,
 za vreme paljenja {tapina, palilac mina ako nema minersku {ibicu,
mora imati rezervni {tapin u ruci, koji mu signali{e na vreme
povla~enje sa radili{ta. Ovaj {tapin je du`ine 0.7 m.
 paljenje sporogore}eg {tapina palilac ne sme vr{iti sam, odnosno bez
prisustva rukovodioca radili{ta ili lica obu~enog za rad sa
eksplozivnim sredstvima iz razloga li~ne bezbednosti (eventualne
nesvestice i sl.).
 u slu~aju potrebe paljenja ve}eg broja minerskih bu{otina
sporogore}im {tapinom od 5 odnosno 6 komada, obavezna je
primena minerske ~aure ili sa}a.
Pri paljenju mina detoniraju}im {tapinom primenjuju se slede}e mere za{tite:
 detoniraju {tapin je eksplozivan i jako osetljiv na udare i trenje, te se
mora odrezati na komade potrebne du`ine, pre nego {to }e se staviti
u patronu eksploziva,

94
Dopunski rudarski projekat povr{inskog kopa kre~njaka “Ra{~i}i” - Ivanjica

 detoniraju}i {tapin re`e se laganim kretanjem ~istog o{trog no`a na

~istoj drvenoj podlozi. Prilikom rezanja mora se {tapin razvu}i u
pravoj liniji tako da kalem sa preostalim namotanim {tapinom bude
udaljen od mesta rezanja najmanje 25 m, a ako kalem ima manje od
25 m {tapina treba da celog razvu}i u pravoj liniji, ali na sigurnom
mestu od pada sa visine.
 posle svakog rezanja moraju se sa no`a i podloge dobro o~istiti
ostaci od {tapina,
 lice koje re`e detoniraju}i {tapin mora kalemu okrenuti le|a,
 u mre`i detoniraju}ih {tapina zabranjeno je upotrebljavati detoniraju}e
{tapine raznih vrsta i raznih proizvo|a~a, paljenje detoniraju}eg
{tapina MORA se izvoditi rudarskom kapislom br. 8,
 kapisla ne sme biti donesena u podru~je miniranja niti postavljena na
glavni vod detoniraju}eg {tapina, dok nije sve pripremljeno za
paljenje,
 pri prenosu detoniraju}eg {tapina, slobodni kraj mora biti izolovan.
 Elektri~nim putem mine se pale preko serijskog, paralelnog ili
kombinovanog na~ina povezivanja, a moraju se primeniti slede}e mere
za{tite:
 svaka ma{ina za paljenje mina mora imati tablicu na kojoj mora biti
ispisana vrednost otpora izra`ena u omima,
 najmanje jedanput mese~no se proveravaju na ispravnost ma{ine za
paljenje mina i elektri~ni merni ure|aji u radionici,a ovi se nalazi
upisuju u knjigu eksplozivnih sredstava,
 najmanje jedanput godi{nje elektri~ni ure|aji za paljenje mina se
ispituju od ustanova ili organizacije specijalizovane za ovaj posao,
 elektri~ni vod za peljenje mina treba da bude od bakra, preseka
najmanje 0.8 mm2 sa izolacijom od gume ili PVC-a,
 pri vezivanju elektri~nih upalja~a jednih za druge, kao i za vod za
paljenje, krajevi se moraju dobro o~istiti,
 vezivanje za glavni dovodni vod ne sme se vr{iti dok svi upalja~i
izme|u sebe nisu povezani,
 pri razvla~enju glavnog dovodnog voda za paljenje kraj voda koji se
vezuje na mestima za paljenje mina mora biti kratko spojen,
 ma{ina za paljenje mina se nalazi kod palioca mina, a ako ima klju~,
onda je klju~ kod palioca mina s ~ime se isklju~uje mogu}nost da
neovla{}eno lice mo`e izazvati opaljenje,
 elektri~ni vodovi signalizacije, osvetljenja i drugi NE SMEJU se
koristiti kao vodovi za paljenje mina,
 vodovi za paljenje mina se postavljaju na strani tunela gde nema
elektri~nih vodova, cevovoda, ~eli~nih u`adi i sl.,
 pre prevezivanja vodova za paljenje mina za ma{inu za paljenje, kraj
koji je bio kratko spojen treba privezati za OM-metar, te ako je
dobijen odgovaraju}i otpor, onda se isti privezuje za ma{inu za
paljenje, a ako nije, treba prona}i kvar u vezi,

95
Dopunski rudarski projekat povr{inskog kopa kre~njaka “Ra{~i}i” - Ivanjica

 pri opaljenju ma{inom za paljenje, ma{ina za paljenje mora se

postaviti na drvo, koleno, ili drugu podlogu, u cilju spre~avanja da
ma{ina za paljenje mina do|e u dodir sa eventualnim lutaju}im
strujama,
 povremeno vr{iti proveru provodnika od lutaju}ih struja.
 Kada je radili{te potpuno obezbe|eno, ljudi i mehanizacija povu~eni,
postavljene stra`e, istaknute table i dr. pristupa se miniranju sa uzvikom
"Vatra !", a kad je isto obavljeno, palilac objavljuje da je miniranje zavr{eno
re~ima "Gotovo".
 Posle otpucavanja mina MORA se najmanje sa~ekati 30 minuta napolju, pa
po{to se vidi da je radili{te oslobo|eno gasova, tek onda oti}i na radili{te i to
slede}im redosledom: na otpucano radili{te dolazi palilac mina i njegov
pomo}nik, pregledaju radili{te, te konstatacijom da je sve u redu pozivaju
radne grupe na normalno vr{enje poslova.
 Ukoliko se konstatuje da neka mina nije otpucala, pristupa se njenom
otklanjanju, bu{enjem nove bu{otine na 30 cm levo ili desno od zaostale
mine i vo|enjem evidencije. Po otklanjanju zatajale mine pozivaju se radne
grupe da nastave normalan rad.
 Ukoliko se nai|e na eksploziv ili kapisle i elektri~ne upalja~e koje je
eksplozija izbacila ili nisu eksplodirali iz nepoznatih razloga, MORA se
postupiti kao {to je re~eno.
 Pri miniranju na pov.kopu moraju se primeniti slede}e za{titne mere:
 ista}i table o vremenu miniranja i znacima miniranja - signali,
 miniranje se izvodi isklju~ivo pod dnevnom svetlo{}u,
 ako se miniranje izvodi pored javnih puteva ili drugih puteva na drugi
znak sirene se zaustavlja saobra}aj, od stra`a koje su unapred
poslate na obezbe|enje i koje imaju u rukama zastavice upozorenja,
 ako se miniranje vr{i pod vodom koji je pod naponom, pre bilo kakvih
radova, tra`i se saglasnost isklju~enja voda od napona od vlasnika i
pristupa se po njegovom nare|enju,
 ukoliko se miniranje vr{i neposredno u blizini `elezni~ke pruge ili
postoji opasnost da do|e do razletanja komada na `elezni~ku prugu,
saglasnost i dozvolu miniranja, kao i vreme odre|uje neposredno
nadle`ni organ `eleznice,
 ukoliko se miniranje izvodi u naseljenom mestu izve{tava se organ
nadle`nog SUP-a koji odre|uje za{titne mere pri miniranju radi za{tite
naselja,
 ako ugro`eno podru~je nije odre|eno druga~ije, tehni~ki rukovodilac
gradili{ta odre|uje za{titne mere pri miniranju i mesnim uslovima,
 pri miniranju na povr{ini moraju se uvek postaviti stra`e, a radnici
skloniti na sigurna i za to odre|ena mesta.
 U magacinu eksplozivnih sredstava mora se voditi evidencija o zatajalim
(neeksplodiranim) minama u kojoj se evidentiraju:
 datum i smena zatajale mine,
 naziv i broj radili{ta,
 broj zatajalih mina i njihov polo`aj na radili{tu,

96
Dopunski rudarski projekat povr{inskog kopa kre~njaka “Ra{~i}i” - Ivanjica

 vrsta zatajalog sredstva (kapisla, eksploziv i dr.),

 datum proizvodnje zatajalog sredstva,
 ime palioca mina, datum, smena, vreme kada je prona|ena zatajala
mina, odnosno lice koje je zatajalu minu otklonilo i na koji na~in.
 U magacinu eksplozivnih sredstava vodi se knjiga u koju se unose koli~ine
eksplozivnih sredstava koja se ne smeju koristiti tj. koja su na|ena pri
otklanjanju zatajalih mina ili nisu eksplodirala pri redovnom otpucavanju ili
su neupotrebljiva. Ovakva eksplsozivna sredstva NE SMEJU se
upotrebljavati, nego se odmah moraju preneti u magacin na mesto odre|eno
za neupotrebljiva sredstva i smestiti odvojeno od ostalih eksplozivnih
sredstava, a s tim da se sa njima ima postupati prema datim odredbama.
 Kod upotrebe eksplozivnih sredstava VODI SE I ^UVA DNEVNIK
MINIRANJA. Ovaj dnevnik popunjava rukovodilac miniranja, a isti sadr`i:
 skicu minskog polja na situacionom planu,
 koli~ine eksploziva po bu{otinama i ukupno,
 na~in iniciranja i {ema veze,
 vremenske uslove miniranja (suvo, sun~ano, obla~no, ki{no vreme i
sl.)
 pregled radili{ta i njegov izgled posle otpucavanja,
 va`nija zapa`anja,
 potpis lica koje je izvr{ilo i rukovodilo miniranjem.
Ovaj dnevnik je dokumenat trajne vrednosti i kao takav se mora trajno
~uvati.

13.5.5. MERE ZA[TITE NA BU[ENJU MINSKIH BU[OTINA

 Pored mera za{tite koje su date za bu{ilice od ~l. 9.÷20. Pravilnika o

tehni~kim normativima za povr{insku eksploataciju le`i{ta mineralnih
sirovina (Sl. list SFRJ br.4/86) i pri radu na pov{inskom kopu “Ra{~i}i”,
moraju se predvideti dodatne mere za{tite i to:
 Pri radu sa bu{a~im garniturama, koristiti ru`u vetrova na taj na~in {to
}e ista momentalno odvoditi pra{inu sa radili{ta.
 Osoblje zaposleno na bu{a~im garniturama MORA biti snabdeveno
respiratorima za pra{inu i antifonima.
 Osoblje mora biti stru~no osposobljeno za rad na bu{ilicama.
 Prostor oko bu{a}e garniture, a naro~ito onaj koji je u sklopu kosine
pov{inskog kopa, MORA biti ogra|en, kako bi se spre~io pad sa vi{eg
na ni`i nivo.
 Za vreme nepogode, oluje, grmljavine i sl. ZABRANJEN je rad na
bu{a}oj garnituri.
 Na svakoj bu{a~oj garnituri mora da postoji dnevnik rada bu{a}e
garniture i knjiga primopredaje.
 Rukovaoc bu{a}e garniture MORA da poseduje sredstva za prvu
pomo}.

97
Dopunski rudarski projekat povr{inskog kopa kre~njaka “Ra{~i}i” - Ivanjica

 Obu}a osoblja pri radu sa bu{a}om garniturom MORA da bude takva

da ne postoji opasnost od klizanja

13.5.6. MERE ZA[TITE PRI ODVODNJAVANJU POVR[INSKOG KOPA

S obzirom da nema opasnosti od iznenadnog prodora bilo povr{inskih

bilo podzemnih voda, kao i konstataciju da u delu le`i{ta okonturenog
povr{inskim kopom nisu konstatovane nikakve akumulacije, niti su uo~eni
kolektori vode, to se ne predvi|aju nikakve mere za{tite pri odvodnjavanju
povr{inskog kopa, izuzev da radne eta`e imaju laki nagib prema ju`noj strani,
koja }e prihvatiti vode. Prema tome nisu projektovana nikakva sredstva u vidu
pumpnih agregata i vodosabirnika.

Ovim prilogom o za{titi na radu nisu obuhva}ene za{titne mere pri

snabdevanju i radu sa elektri~nom energijom, jer ovaj rudarski projekat ne
predvi|a nikakve dopunske radove u vezi razvoda elektri~ne energije.

98
Dopunski rudarski projekat povr{inskog kopa kre~njaka “Ra{~i}i” - Ivanjica

14.0. IDEJNO RE[ENJE REKULTIVACIJE

Rekultivacijom terena koji je degradiran rudarskim radovima vr{i se

njegovo privo|enje nameni. Namena ovih prostora defini{e se detaljnim
urbanisti~kim planovima i ona se mo`e obezbediti tehni~kom i biolo{kom
rekultivacijom.
Tehni~ka rekultivacija obuhvata radove koji se izvode na konturi
povr{inskog kopa u njegovoj likvidaciji i ima osnovni cilj da se izvr{i oblikovanje
terena sa ambijentalnim uklapanjem u okru`enje. Biolo{ka rekultivacija
podrazumeva privo|enje oblikovanih terena odgovaraju}oj kulturi.
Na povr{inskom kopu “Ra{~i}i” mogu se generalno izdvojiti tri razli~ite
zone povr{ine terena i to:
 Za{titni pojas prema magistralnom putu Gu~a-Ivanjica
 Zona sa horizontalnim ili blago nagnutim povr{inama terena
 Zona sa kosim povr{inama terena
Zona koja se tretira kao za{titni pojas prema putevima treba da bude
biolo{ki rekultivisana sadnjom visokog drve}a. Funkcija visokog drve}a je
vizuelni zaklon i za{tita od rasprostiranja mineralne pra{ine.
Blago nagnute ili horizontalne povr{ine terena koje se dobijaju na
osnovnim radnim platoima povr{inskog kopa mogu imati vi{e namena. Dobra
komunikacijska povezanost otvara niz mogu}nosti od izgradnje industrijskih
pogona i infrastrukture, pa do sportsko-rekreativnih i poslovnih sadr`aja.
Kose povr{ine terena dobijaju se obaranjem radnih eta`a na ugao nagiba
zavr{ne kosine. Tehnolo{ki ovaj postupak izvodi se glatkim miniranjem u
zavr{noj fazi radova na povr{inskom kopu. Na ovim kosinama mogu}e je
realizovati i odre|ene mere biolo{ke rekultivacije usmerene na sadnju niskog
rastinja. Za definisanje tehni~ke i biolo{ke rekultivacije na nivou tehni~kog
projekta, potrebno je znati zavr{no stanje radova na povr{inskom kopu “Ra{~i}i”
i orjentaciju urbanisti~kih re{enja u odnosu na dobijene prostore. Ovim
projektom definisano je privremeno stanje radova koje se dobija posle pet
godina eksploatacije, a urbanisti~ka re{enja ne postoje tako da se u ovom
projektu daje samo Idejno re{enje rekultivacije prikazano na prilogu br. 1.7.
Definisanjem zavr{nog stanja eksploatacije na le`i{tu “Ra{~i}i” stvaraju se uslovi
za izradu Tehni~kog projekta biolo{ke i tehni~ke rekultivacije.

99