1.1.

Opšta svojstva prašine u rudničkom vazduhu

Prašinom se smatraju sve sitrodisperzne krute čestice koje mogu lebdeti u

vazduhu. Lebdeća prašina čini s vazduhom disperzni sistem u kojem je vazduh
disperzna sredina, a prašina disperzna faza. Ovaj disperzni sistem sličan je koloidnim
rastvorima (sol), pa lebdeću prašinu u vazduhu možemo nazvati "aerosolom" prašine.

Nataložena prašina predstavlja "aerogel" prašine. Aerosol prašine sadrži

čestice različitog oblika i veličine (polidisperzan sistem). Veličina čestica prašine
izražava se u mikrometrima. Krupnoća čestica izražava se srednjim promerom koji se
uslovno naziva "dijametar čestice prašine".

Prema stepenu disperznosti, prašina je klasifikovana u tri kategorije:

- prašina sa česticama većim od 10 mm (taloži se povećanom brzinom kad vazduh

miruje),
- prašina sa česticama od 10 do 0,1 mm (taloži se konstantnom brzinom kad vazduh
miruje),
- prašina sa česticama ispod 0,1 mm (ne taloži se).

Prašina različitog mineraloškog sastava stvara kvalitativno različitu zagađenost

rudničkog vazduha. Veliku ulogu pri određivanju stepena opasnosti od prašine i izboru
mera za obaranje prašine imaju njena fizičko-mehanička i mineraloška svojstva.

Prisustvo prašine u rudničkom vazduhu je nepovoljno usled opasnih svojstava

prašine, i to:

1. rudnička prašina pod određenim uslovima iskazuje zapaljiva i eksplozivna

svojstva,

2. rudnička prašina može biti štetna po zdravlje.

Prema karakteru stvaranja prašine, postoje sledeći izvori:

a. svi tehnološki procesi, neposredno vezani za razrušenje ugljenih slojeva, ruda i

pratećih stena,

b. ventilacione struje, vazdušni talas pri izvođenju minerskih radova, transporta uglja
i drugo.

Stvaranje prašine pri razrušenju uglja i drugih mineralnih sirovina i stena

karakteriše se intenzivnošću, tj. količinom prašine izdvojenom u jedinici vremena (g/s),
ili specifičnim izdvajanjem prašine, tj. količinom prašine izdvojenom u jedinici
zapremine rudne mase (g/t). Koncetracija izmešane prašine u vazduhu karakteriše
njegovu zaprašenost i izražava se masom prašine u jedinici zapremine vazduha
(mg/m3). Ti pokazatelji mogu biti neposredno izmereni ili određeni pri poznatoj
proizvodnosti rudarskih mašina, količini vazduha koji prolazi kroz prostoriju i brzini
vazdušne struje. Važno svojstvo je i disperzni sastav izdvojene prašine, koji se
određuje različitim načinima i izražava sadržajem čestica različitih prečnika u aerosolu
prašine, u procentima.

Na površinskim kopovima razlikuju se tehnološki i prirodni izvori prašine. U

tehnološke izvore spadaju svi radni procesi na površinskim kopovima a u prirodne svi
procesi pri kojima se izdvaja ranije nastala i nataložena prašina (erozija površine etaža,
odlagališta, uzvitlavanje prašine s tih površina, saobraćajnica i drugo).
Ugljena prašina, s obzirom da spada u organske prašine pod određenim
uslovima iskazuje eksplozivna svojstva čije su posledice znatno razornije nego u
slučaju eksplozije metana. Da bi nastupila eksplozija ugljene prašine ista mora biti
uzvitlana, imati određenu koncentraciju i disperzni i minerološki sastav i mora postojati
izvor paljenja.

Dejstvo lebdeće mineralne prašine na ljudski organizam može biti otrovno,

radioaktivno i agresivno.

Pri stalnom i dugotrajnom udisanju zaprašenog vazduha mogu se razviti

profesionalne plućne bolesti - pneumokonioza. U zavisnosti od vrste prašine koja se
udiše oboljenja su dobila sledeće nazive: pri ugljenoj prašini - antrakoza, pri kvarcnoj
- silikoza, pri azbestnoj - azbestoza, pri aluminijiskoj - aluminoza, pri prašini oksida
željeza - sideroza i dr. Pored bolesti pluća, prašina može izazvati i bolesti kože i očiju.

Po našim propisima maksimalno dozvoljeni sadržaj prašine u vazduhu (mg/m 3)

i (čest/cm3) zavisno od sadržaja slobodnog SiO2 prikazan je u tabelama 2.6. i 2.7.

Tabela 2.6. MDK lebdeće prašine u vazduhu (čest./cm3)

Broj
Prašina čestica
u cm3
Mineralna prašina sa 70-100% SiO2 110
Mineralna prašina sa 50-70% SiO2 135
Mineralna prašina sa 30-50% SiO2 200
Mineralna prašina sa 15-30% SiO2 300
Mineralna prašina sa 5-15% SiO2 600
Mineralna prašina sa oko 5% SiO2 880
Mineralna prašina manje od 1% SiO2 1750
Prašina azbesta 175
Prašina talka, liskuna (muskovita) 700
Prašina grafita 530

Tabela 2.7. MDK lebdeće prašine u vazduhu (mg/m3)

 Respirabilna Ukupna
Prašina
mg/m3 mg/m3
Prašina granita 2 6
Prašina azbesta 1 3
Prašina staklene i mineralne vune 4 12
Prašina uglja bez SiO2 3 10
Prašina silikata sa manje od 10% SiO2
4 12
(talk, olivin)
Prašina mineralna, sa manje od 1% SiO2
(glinica, korund, karborund, vapnenac, 5 15
potland-cement, barit, apatit, fosforit i sl)
Prašina plastičnih materija
3 10
(polivinilhlorida, aminoplasta, fenoplasta)
Prašina pamuka, lana, svile, konoplje 1 5
Prašina biljnog i životinjskog porekla
3 10
bez SiO2 i toksičnih materija

Određivanje MDK prašine prema JUS Z.B0.001 vrši se:

1. za masenu metodu
Na osnovu utvrđenog prosečnog sadržaja slobodnog SiO u prašini određuje se po
obrazcu:

a. respirabilna prašina

10 mg / m3
MDK  (mg / m3 ) (2.5.)
% resp. SiO2  2

b. za ukupnu prašinu

30 mg / m3
MDK  (mg / m3 ) (2.6.)
% SiO2  2

2. za količinsku metodu

ukoliko je zaprašenost merena konimetrom, tada se vrednost uvećava za 10%

8800
MDK   10 (čest/cm3) (2.7.)
% SiO2  5