Univerzitet za poslovne studije Fakultet za Ekologiju

Seminarski rad

TEMA: Sumpor

Mentor: Prof. dr.

Student:

I. Sarajevo, novembar !"#.god

Sadr$aj:
Uvod..1 1.0. 1.1. 1.2. 1.3. 1.". 2.0. 2.1. 2.2. 2.3. 2.". 2.). Sumpor tri oksid, opte karakteristike...2 Fizika svojstva SO3.....2 emijska svojstva SO3.....2 Upotre!a SO3....2 #$dustrijsko do!ija$je....3 Sumpor%dioksid opte karakteristike.3 &o!ija$je SO2....3 Upotre!a SO2....." &je'ova$je $a zdrav'je 'judi..." (a'azita.....) Uk'a$ja$je......) *ak'juak...........+ ,iteratura........-

Uvod: Sumpor .S, 'ati$ski sulphur/ je $emeta' 0#1 2rupe. Sumpor je 3emijski e'eme$t, 3emijske oz$ake S. 4ed$i !roj sumpora je 15, dok mu je masa 30,05". Sumpor je vrsta 6uta supsta$7a i veoma je rasprostra$je$ u prirodi u s'o!od$om sta$ju, vu'ka$ski i sedime$t$i i u o!'iku jedi$je$ja .su'fidi, 2ips i s'./. U istom sta$ju sumpor je vrst svjet'o%6ute !oje, !ez ukusa i mirisa. S'a! je provod$ik e'ektri7iteta i top'ote, a tre$jem se $ae'ektrie $e2ativ$im statikim e'ektri7itetom. (ajistak$utije svojstvo e'eme$tar$o2 sumpora je sposo!$ost stvara$ja jake, jed$ostruke kova'e$t$e veze izme8u atoma .%S%S%/. Sumpor se jav'ja u ve'ikom !roju vrsti3, te$i3 i 2asoviti3 a'otropski3 modifika7ija. Sumpor je reaktiva$ e'eme$t. 0e9 kod umjere$o povie$e temperature spaja se sa 2otovo svim e'eme$tima, osim s jodom, azotom, te'urijumom, iridijumom, z'atom, p'ati$om i p'eme$itim 2asovima. Staja$jem $a v'a6$om vazdu3u s'a!o se oksidie, a za2rijava$jem $a vazdu3u zapa'i se i sa2orjeva modrim p'ame$om daju9i SO 2. Postoja$ je prema dje'ova$ju 3'orovodi$e i sumpor$e kise'i$e. (ajvie e'eme$tamo2 sumpora .oko -0: svjetske proizvod$je/ upotre!'java se za proizvod$ju sumpor$e kise'i$e koja je po'az$a sirovi$a za do!ija$je !roj$i3 dru2i3 3emika'ija i proizvoda. Ostatak proizvede$i3 ko'ii$a koristi se za vu'ka$iza7iju kauuka i u proizvod$ji 2ume, !aruta, i!i7a, or2a$ski3 !oja i s'. ;ako se sumpor spaja sa skoro svim e'eme$tima, !roj $je2ovi3 jed$i$je$ja vr'o je ve'ik. Sa meta'ima, tj. e'eme$tima $iske e'ektro$e2ativ$osti, sumpor stvara jo$sku 3emijsku vezu i ima oksida7io$i !roj %2. U ve9i$i svoji3 jed$i$je$ja sumpor je veza$ kova'e$t$om vezom.

Slika 1. Sumpor
3

".!. Sumpor tri%oksid, op&te karakteristike:

Slika 2. Vizuelni izgled strukture sumpor tri-oksida O$ je jeda$ od va6$iji3 oksida sumpora. Sastoji se od jed$o2 atoma sumpora i tri atoma kiseo$ika, me8uso!$o poveza$i3 dvostrukim vezama. ".". Fizika svojstva< =ez!oja$ je 2as 12re2at$o sta$je< 2asovito >o'ar$a masa< +0.052 mo'%1 ?usti$a< 1.-22 7m%1 @aka top'je$ja< 15.- AB @aka k'jua$ja< ") AB

Cav'ja se u tri a'otropske modifika7ije. Prva je D, dru2a , tre9a je E. D je te$ost koja mrz$e $a 15,+ AB u vidu prozrae$i3 krista'a. ". . emijska svojstava

Pri staja$ju $a vazdu3u po'imerizuje se, tj. spajaju se vie mo'eku'a sumpor, est oksida u ve9i mo'eku' .SO3/$. @ako do!ije$a vrsta supsta$7a krista'ie u o!'iku svi'asti3 krista'a koji 'ii $a az!est i to je modifika7ija . Sumpor trioksid se sa vodom !ur$o jedi$i uz os'o!a8a$je top'ote i pri tome daje sumpor$u kise'i$u.Prema tome, o$ je a$3idrid sumpor$e kise'i$e. (a v'a6$om vazdu3u se jako dimi pa se uptre!'java za prav'je$je vjeta7ke ma2'e. =ur$o rea2uje sa vodom uz os'o!a8a$je top'ote i pri tome daje sumpor$u kise'i$u. O$ je jako va6$a supsta$7a jer s'u6i za do!ija$je sumpor$e kise'i$e. ".#. Upotre!a< *$aaj$a je supsta$7a jer s'u6i za do!ija$je sumpor$e kise'i$e, koja spada u Sumpor 0# oksid koji $astaje u ko$takt$oj pe9i .ko$takt$a pe9 za sitezu SO 3/ uvodi se u -+: sumpor$u kise'i$u i u $joj se odma3 apsor!uje. O$ se $e apsor!uje u vodi jer !i pri tome $asta'a !ur$a reak7ija i jeda$ dio sumpor 0# oksida !i se iz2u!io $e vezaju9i se sa vodom. 1psorp7ijom SO3 u -+: sumpor$oj kise'i$i, $astaje pirosumpor$a kise'i$a. SO3 F
2

SO" G

2 2

S OH

".'. #$dustrijsko do!ija$je< 2 SO2 F O2 G 2 SO3 F I Ovo su $ajva6$ija jedi$je$ja 3emijske i$dustrije. Ova reak7ija je jako e2zoterm$a i sa porastom temperature, rav$ote6a se pomjera $a 'ijevo. @ada do'azi do raspada$ja sumpor 0# oksida. Pro7es oksida7ije sumpor #0 oksida te9e i pri so!$oj temperaturi,a'i vr'o sporo. #spitiva$jem je utvr8e$o da pro7e$at $asta'o2 sumpor 0# oksida i !rzi$a $je2ovo2 $astaja$ja zadovo'java ako se smjesa sumpor #0 oksida i vazdu3a prevodi preko kata'izatora, p'ati$sko2 az!esta, $a temp. od "00%)00 AB. .!. Sumpor%dioksid opte karakteristike

Slika 3. Vizuelni izgled strukture sumpor-dioksida Sastoji se od jed$o2 atoma sumpora i dva atoma kiseo$ika. >o'eku'ar$a formu'a SO2 Svojstva !ez!oj$i 2as >o'ar$a masa 5",0)" 2 mo'J1 12re2at$o sta$je< 2asovito ?usto9a< 2,))1 2K, @aka top'je$ja< JH2." AB .200.H) ;/ @aka k'jua$ja< J10 AB .253 ;/ 4astvor'jivost< -." 2K100 m, .2) AB/ &ipo'$i mome$t< 1.53 &

.". &o!ija$je< Sumpor dioksid se do!ija veziva$jem sumpora s kiseo$ikom iz vazdu3a< S F O2 G SO2 i'i pr6e$jem su'fid$i3 ruda, o!i$o pirita< "FeS2 F 11O2 G 2Fe2O2 F +SO2 Pri o!i$oj temperaturi se mo6e 'ako vezati, z!o2 postoja$ja dipo'a a'i i strukture mo'eku'a. Sumpor dioksid ima $eu2oda$ miris i otrova$ je za $i6e or2a$izme, pa se upotre!'java za steri'iza7iju su3o2 vo9a.
5

. . Upotre!a< U vi$u s'u6i kao a$tioksida$s i a$ti!iotik. Osim to sprjeava kvare$je vo9a, s'u6i i za odr6ava$je od2ovaraju9e kise'osti. Sumpor dioksid ima reduk7io$o dje'ova$je, jer mo6e 'ako pre9i u vie oksida7ijsko sta$je. Ova oso!i$a omo2u9ava $je2ovo korite$je kao iz!je'jiva. Sa vodom daje su'fit$u kise'i$u, koja $ije poz$ata u istom sta$ju i postoji samo u vode$om rastvoru< SO2 F
2

OG

SO3

@o je s'a!a kise'i$a i daje so'i su'fite i 3idro2e$su'fite. # su'fit$a kise'i$a kao i sumpor dioksid ima reduk7io$o dje'ova$je. Sumpor%dioksid se upotre!'java za< proizvod$ju sumpor$i3 jedi$je$ja Su'fat$e kise'i$e, !isu'fta, tio$i'3'orida, or2a$ski3 su'fata sredstva za dezi$fek7iju, za iz!je'jiva$je teksti'a, vu$e i papira u i$dustriji ras3'ad$i3 ure8aja i u m$o2im i$dustrijskim 2ra$ama.

.#. &je'ova$je $a zdrav'je 'judi Sumpor Ldioksid dje'uje $adra6uju9e $a s'uz$i7e i 2or$je disaj$e puteve. 0e9e ko'ii$e udisa$o2 sumpor%dioksida zadr6ava se u $osu i 2r'u,a samo ma$ja ko'ii$a dospjeva u p'u9a .pri $orma'$om disa$ju kroz $os/. 4eak7ije 'judi su raz'iite,jer im osjet'jivost $a sumpor%dioksid $ije ista. &okaza$o je da ko$7etra7ija od 1ppm kroz 5 sati $ije izazva'a ve9e potesko9e. ;o$7e$tra7ije iz$ad 20 ppm su iritiraju9e. SO2 rea2uje sa v'a2om $a ko6i izazivaju9i irita7iju. @e$i SO2 stvara prom'z'i$e. ;od oz!i'j$i3 povreda mo2u $astati p'ikovi, $ekroza tkiva # 2a$2re$a. &u2otraj$a iz'o6e$ost $iskim ko$7e$tra7ijama . do ) ppm/ izaziva traj$a ote7e$ja p'u9a i'i 3ro$i$i !ro$3itis. Me9a pos'jedi7a je upa'a s'uz$i7e 2r'a i $osa, zamor,pome$e $a u'o mirisa kao i kaa'j. Opas$ost od po6ara< Sumpor dioksid $ije zapa'jiv $iti podr6ava 2ore$je, pa $e predstav'ja po6ar$u opas$ost. 4adioaktiv$ost< Sumpor dioksid je sta!i'a$ i s'a!o reaktiva$ 2as. 4ea2uje sa vodom i daje sumpor$u kise'i$u, koja dje'uje koroziv$o.
6

&je'ova$je $a !i'jke Ovaj 2as direkt$o dejstvuje $a 9e'ije koje re2u'iu stepe$ otvara$ja stoma $a 'is9u. 0e9 pri $iskoj ko$7e$tra7iji u vazdu3u, SO2 izaziva zatvara$je stoma. U !i'j7i se sa sumpor dioksid rastvara u vode$oj !azi daju9i u2'av$om !isu'fat$i i vodo$ikov jo$ .zavis$o od uspostav'je$o2 p mo2u da !udu prisut$e i ma'e ko'ii$e sumporaste kise'i$e i'i su'fit$i jo$i/. .'. (a'azita< Prirod$i je proizvod vu'ka$ski3 2asova # emisija a$aero!$i3 sredi$a. #sto tako poti9e iz ve'iko2 !roja a$tropo2e$i3 izvora, pre sve2a, od sa2oreva$ja fosi'$i3 2oriva koje sadr6e sumpor, u2'jevi, koks, dize' L 2orivo, zatim iz rafi$erijski3 # dru2i3 i$dustrijski3 pro7esa .meta'ur2ija o!oje$i3 meta'a # 2vo68a, a'umi$ijuma/. Sumpor dioksid se $a'azi u otpad$im 2asovima iz pripreme !izume$a za 2ra8evi$arstvo. ?'av$i je sastojak kise'i3 kia. .(. Uk'a$ja$je< (ajve9i deo sumpor%dioksida emituje se u atmosferu iz sta7io$ar$i3 izvora. @o su u prvom redu e$er2etski o!jekti, fa!rike sumpor$e kise'i$e i s'. #pak, e$er2etski o!jekti emituju vie sumpora $e2o sve osta'e aktiv$osti zajed$o. *a istovreme$o uk'a$ja$je azot$i3%oksida i sumpor%dioksida razvije$o je vie metoda, a'i $aje9e se u kom!i$a7iji prime$juju metode desu'furiza7ije 2asa i kata'itike reduk7ije. Ovim metodama posti6e se sma$je$je emisije (ON za oko 30%+0: i -0%--: emisije SO2, uz do!ija$je ko$7e$trova$o2 sumpor%dioksida, odak'e se kao seku$dari proizvodi mo2u do!iti sumpor$a kise'i$a i e'eme$tra$i sumpor. Sumporovi oksidi .SON/ $astaju tokom pro7esa sa2oreva$ja 2oriva koje sadr6i sumpor. *a odstra$jiva$je sumporovi3 oksida u ko$ve$7io$a'$im termoe$er2etskim postroje$jima $aj9e9e se koristi mokri postupak odsumporava$ja kojim se iz dim$i3 p'i$ova odstra$juje do -) : SON. ;od mokro2 postupka, dim$i 2asovi rea2uju s raspre$om smesom ka'7ijumovo2 kar!o$ata i vode, pri emu se stvara 2ips .ka'7ijumov su'fat/ koji se odstra$juje i koristi u 2ra8ev$oj i$dustriji. ;od suvo2 se postupaka za odsumporava$je koristi ka'7ijum kar!o$at, a iz'az$i se materija' depo$uje i'i prera8uje. Stepe$ odsumporava$ja dose6e -0:.

Slika 2. Procesi odsumporavanja ;od re2e$erativ$o2 mokro2 postupka $a !azi $atrijumovi3 jedi$je$ja proizvodi se 2as !o2at sa SO2, koji se mo6e po potre!i da'je preraditi do e'eme$tar$o2 sumpora. Stepe$ odsumporava$ja mo6e dose9i vrijed$ost preko -) :. (ajprime$je$iji je mokri postupak s proizvod$jom 2ipsa. Postup7i odsumporava$ja samo2 u2'je$ika i'i !it$a reduk7ija SO2 u 'o6itu 2e$eratora pare uo!iaje$e izved!e i'i su $eeko$omi$i i'i te3$iki $eizvodivi. Prema tome da$a$ji stepe$ razvoja opreme za odsumporava$je pretpostav'ja $je$o prik'juiva$je u $astavku 2e$eratora pare. (a s'i7i 3. prikaza$a je tipi$a e'ektra$a sa pro7esom odsumporava$ja.

Slika 3. Elektrana na ugalj sa procesom odsumporavanja

@okom sa2orjeva$ja emisija se mo6e sma$jiti korite$jem ve9 pome$ute metode u f'uidizova$om s'oju. Sagorijevanje u fluidizovanom sloju je jeda$ od $ai$a za sma$je$je emisije sumpora pri upotre!i u2'ja. Omisija sumpora mo6e !iti sma$je$a mea$jem u2'ja sa materija'om koji vezuje sumpor izdvoje$ pri sa2oreva$ju. O!i$o se za ovu svr3u koristi $eki jefti$ materija' kao to je do'omit i'i prirod$i kre$jak. u praksi se $a ovaj $ai$ mo6e uk'o$iti )0: sumpora prevo8e$jem BaO u BaSO " to je jo uvijek $edovo'j$o da !i se zadovo'ji'i postoje9i sta$dardi.Odre8e$im modifika7ijama pro7esa mo6e se efikas$ost odsumporava$ja z$at$o pove9ati. @o se od$osi prije sve2a $a odr6ava$ja optima'$o2 od$osa BaKS .P2/ i mo2u9$ost re7ik'u'a7ije pepe'a. Primje$om re7ik'u'a7ije 'ete9e2 pepe'a mo6e se pro7es odsumporava$ja pove9ati $a iz$os preko -0:. @e3$o'o2ija sa2orjeva$ja u f'uidizova$om s'oju poiva $a sa2orjeva$ju ma'i3 esti7a u struji usis$o2 i$ert$o2 materija'a. #$ert$i materija' .pijesak, kre$jak,pepeo i s'./ koji je u ve'ikom viku .-)%-H:/ prostrujava$jem vazdu3a dovodi se u f'uidizova$o sta$je i $e uestvuje u sa2oreva$ju. Sa2orjeva$je se odvija $a temperaturi od oko +00%-00oB.Pred$osti ovo2 postupka su viestruke< mo2u se efikas$o sa2orijevati i ma$je kva'itet$a 2oriva, posti6u se $i6e temperature sa2orijeva$ja i efikas$o uk'a$ja$ja sumpor%dioksida i s'. #spitiva$je jed$o2 usavre$o2 postupka ve9 je uve'iko odmak'o u pojedi$im 'a!oratorijama. Umjesto kre$jaka, kao sor!e$t SO2, koristi se u2a'j, koji je jo$skom izmje$om o!o2a9e$ ka'7ijumom. Co$ska izmje$a se o!av'ja $atapa$jem i mjea$jem fi$i3 esti7a u2'ja u kre$o m'eko u toku odre8e$o2 perioda. Ovim postupkom se posti6e pro7e$at jo$ske izme$e od oko 10: Potom ovako do!ije$i materija' podvr2ava piro'izi, koja daje veoma fi$e esti7e BaO od samo $eko'iko mikrometra. *a3va'juju9i ovako ma'im dime$zijama, ukup$a povri$a esti7a je jako ve'ika a time i $ji3ova reaktiv$ost, to o!ez!e8uje efikas$ost od oko -0: u uk'a$ja$ju sumpora.

*ak'juak Svojom dje'at$o9u ovjek je izmje$io i jo uvijek mije$ja prvo!it$i sastav atmosfere. *a2a8uju9e materije iz m$o2i3 izvora za2a8e$ja, $eiz!je6$i3 prati'a7a ur!a$o2 6ivota, u o!'iku 2asa, dima, prai$e, pepe'a, vrsto2 otpada i otpad$i3 voda u!a7uju se u prirod$e resurse< vazdu3, zem'jite i vodu me$jaju9i i3. Pove9a$a je top'ota zem'jita i sma$je$a ko'ii$a padavi$a. Padaju kise'e kie. *a2a8uje se zem'jite i vode$i sistemi. Ote9uje se !i'j$i svijet a time ometa pro7es samoprei9ava$ja vazdu3a. Svaku promje$u u sastavu i sta$ju vazdu3a, koja pre'azi 2ra$i7u pri'a2od'jivosti 'judsko2 or2a$izma i dovodi do $je2ovo2 o!o'jeva$ja. U =os$i er7e2ovi$i je svijest o zatiti oko'i$e i prirode $a veoma $iskom $ivou. Sa jed$e stra$e radi se o $edostatku os$ov$e ku'ture i $edovo'j$oj edu7ira$osti dok sa dru2e stra$e kod odre8e$o2 s'oja sta$ov$itva postoji jas$a 6e'ja za sti7a$jem profita raz$im $epri3vat'jivim sredstvima pri emu se $e preza $i od $ajradika'$iji3 za3vata u oko'i. Ceda$ od 2'av$i3 za2a8e$ja vazdu3a potie direkt$o od sumpora u vidu sumpor dioksida. Pro2ramom eko'oke moder$iza7ije, istovreme$o sa o!$ovom postroje$ja, pokre$uo !i se $iz projekata % od uspostav'ja$ja sistema mo$itori$2a i ko$tro'e uti7aja $a okru6e$je do te3$o'oki3 mjera za sa$ira$je svi3 izvora za2a8e$ja vazdu3a.

10

,iteratura 1. 2. 3. =ai9 Q., Rtr!a7 &., Uvod i principi zatite okruenja, Faku'tet te3$iki3 $auka,(ovi Sad, @omaevi9, S., O$er2etika, oko'i$a i odr6ivi razvoj, 200+. Br$omarkovi9 (., 4epi9 =., >'ade$ovi9 4., edukcija emisije S!" i #!" na energetskim postrojenjima, 4udarsko%2eo'oki faku'tet, =eo2rad &a$i'o 0ukovi9 i >iomira Re'mi9 Udz!e$ik #eorganska $emija za tre%i razred srednje kole, Sremska >itrovi7a 1-H-. 2od.

11