UNIVERZITET U BEOGRADU

RUDARSKO-GEOLOŠKI FAKULTET
KATEDRA ZA POVRŠINSKU EKSPLOATACIJU LMS

Бунари
Бунари

Објекти одводњавања који налазе примену код површинских

копова са водоносним наслагама које дубоко залежу и које су
велике дебљине, са средњом и високом водопропусношћу, или
имају мању дебљину а велику оводњеност.
Вертикални дренажни објекти са
пречником најчешће до 1200 mm у
које се уграђује бунарска
конструкција.
Основни делови бунара
 Потапајући пумпни агрегат,
 Потисни цевовод у бунару,
 Потисни цевовод ван бунара,
 Манометар, Водомер, Вентил,
 Разводни орман пумпе (РОП),
 Опрема за регистрацију ефеката обарања
НПВ (сонде),
 Напојни каблови и
 Бунарска конструкција.
Бунарска конструкција

 Уводна колона,
 Таложник,
 Пуна цев,
 Филтер,
 Засип,
 Набачај и
 Заштитна капа бунара.

Бунари за водоснабдевање
Треба да обезбеде стални проток
воде, при сталној депресији и за
релативно дуго време.
Бунари за одводњавање
Треба да у што краћем времену обезбеде максималну
депресију и то најчешће у нестационарном режиму.
Зато они могу бити грађени од материјала мање
издржљивости, при чему се мора испунити услов
Правилно изабран систем одводњавања бунарима

Да обезбеђује сигуран рад људства и механизације на

површинском копу.

Да је заснован на основу правилно интерпретираних

хидрогеолошких података.

Да је документован одговарајућим прорачунима.

Да обезбеђује поузданост, у односу на стабилност косина и

носивости тла у границама неопходним за сигуран и безбедан
рад на површинском копу.
Да је синхронизован у погледу одводњавања и одвођења вода
са водоснабдевањем дате области у широј и ужој околини
копа.
Да је усаглашен по динамици и правцима развоја
површинског копа.
Да обухвата, у својој техничкој и технолошкој структури све
специфичности које прате површинску експлоатацију.
Генерално гледано, бунари се користе за стварање баријере
према извору прихрањивања подземних вода, за одводњавање
етажа или као водозахватна целина једног површинског копа.

reka - izvor napajanja

zona površinskog kopa

linija bunara
završna kontura površinskog kopa

Положај линије бунара у односу на

површински коп и извор прихрањивања
Када се бунари налазе у функцији стварања баријере према
извору прихрањивања, улога им је слична екранима.

Екрани су међутим пасивни објекти одводњавања и морају

бити грађени уз коришћење других објеката одводњавања,
којима се снижава ниво подземних вода у зони копа.
Етажни бунари

Углавном се израђују као допунски објекти одводњавања.

O.B. O.B.

B-1 B-2

Њихова локација мора бити прилагођена динамици развоја

радова и несметаној манипулацији рударских машина по
етажној равни.
Често се употребљавају и за одводњавање међуслојних
водоносних серија или за подинске партије, нарочито ако се
ради о средини са лошијим хидрогеолошким карактеристикама,
где ефекти одводњавања кратко трају.
Такође се користе и за одводњавање ножица угљених етажа.
 Бунари се у системима одводњавања постављају у сталној или
променљивој шеми одводњавања.
B B B B B B B B B
Стална шема одводњавања B B
B B
 Захтева већи број бунара, B B
 Остварује се већа депресија, B B
B B
 Већа су инвесициона улагања.
B B B B B B B B B

Променљива шема одводњавања B B

 Има мањи број бунара, B B

B B
 Остварује мању депресију, B B

 Мања су и равномернија улагања. B B

Код промељиве шеме одводњавања бунарима потребно је и да

се бунари скраћују и ликвидирају у функцији динамике
рударских радова.
Бунари су посебно погодни за одводњавање лежишта са
сложеним хидрогеолошким условима, када захваљујући својим
радним параметрима могу да пруже ефикасну заштиту.
granica kopa
B-1
glina

ugalj
pesak
šljunak

ugalj
pesak sa šljunkom
pesak glina
prašina

Бунар у сложеним хидрогеолошким условима

У овим случајевима испред фронта рударских радова, израђује

се баража са једном линијом бунара или баража са две линије
бунара. a) b) B B B B B B B 2 2 2 2 2 2 2

B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B2
B1 B1 B2 B1 B1

B1 B1 B1 B1
B2 B2
B1 B1 B1 B1
B2 B2
B1 B1 B1 B1
B2 B2
B1 B1 B1 B1
B2 B2
B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1 B1

B2 B2 B2 B2 B2 B2 B2 B2 B2 B2 B2
Подела бунара
Савршени бунари су они чије се дно
(таложник) налази у водонепропусној
подлози.
Несавршени бунари су они чији се
таложник налази у водопропусној
средини.
a) b)
Савршени и насевршени бунари
Плитки бунари су дубине до 7 m, и
пумпни агрегати се налазе на површини
терена, непосредно поред бунара.
c) Дубоки бунари су дубине од 7 m, и код
њих је пумпни агрегат на дну бунара са
потисним деловањем.
Спроводни бунари не користе пумпе,
већ везивањем више водоносних
Бунари за одводњавање хоризоната омогућавају да се вода из
a)плитки (усисни),
b) дубоки (потисни),
виших хоризоната гравитацијски
c) спроводни спусти у ниже водоносне хоризонте или
одговарајуће подземне објекте.
 Бунаром се може дренирати подземна вода из само једног или
из више водоносних слојева.

a) b) 10
Погодност код примене бунара у
14 1
системима одводњавања је то
14 10 1 14
11
les 11 2 les 11 2

NPV 6 3
NPV
6 3 што се они израђују са површине
7
4
4 терена, а и истовремено се може
šljunak šljunak
израђивати више бунара од
12 12

6 7 13
једном.
13

ugalj ugalj 6
9 5
1 - uvodna kolona
2 - glineni tampon
NPV Последњих година се бунари
3 - zid bunara (bušotine)
4 - kvarcni zasip u šljunku фаворизују и са еколошког
аспекта, јер се уградњом
5 - kvarcni zasip u pesku pesak
6 - puna cev bunarske konstrukcije
7 - filterski deo konstrukcije u šljunku 8
8 - filterski deo konstrukcije u pesku
9 - taložnik bunarske konstrukcije
12 еколошких филтера смањује
10 - bunarska kapa
11 - puna cev konstrukcije pijezometra
ugalj
13 количина минерализације у води.
12 - filterski deo konstrukcije pijezometra
13 - taložnik pijezometra 9

Одводњавање подземне воде из једног

Као ограничавајући фактор код
водоносног слоја (a) примене бунара јавља се
и из два водоносна слоја (b) снижење нивоа подземних вода у
широј зони.
Технологија израде бунара
 Геодетско позиционирање локације бунара,
 Припремни радови на локацијама бунара,
 Бушење за уводну колону,
 Уградња и вађење привремене уводне колоне,
 Бушење од дна привремене колоне до дна бунара,
 Уградња бунарске конструкције,
 Уградња пијезометра у засипу,
 Уградња засипа и набачаја изнад засипа,
 Освајање и разрада бунара,
 Прирпремни радови за тестирање бунара,
 Тестирање бунара и интерпретација резултата тестирања,
 Испитивање квалитета воде,
 Израда заштитне капе бунара,
 Ликвидација радилишта,
 Израда техничког извештаја,
 Геодетско мерење,
 Примопредаја бунара.
Геодетско позиционирање бунара
Пре почетка радова на локацијама пројектованих бунара, треба
одредити координате и коте сваког бунара.
Тако одређену локацију треба обележити дрвеним кочишћем са
видно обележеном ознаком бунара у црвеној боји.

Припремни радови на локацијама

Величина радилишта се креће од 500 до 1000 m2.
Радилиште се ограђује.
Израђује се прелазни пут ширине око 5 m и то на растојању од 2 m
од спољних страна бунара.
Доводи се електрична струја и обезбеђује се посебан агрегат.
Обезбеђује се вода за бушење (уколико није у близини река или
неки дуги бунар, довози се систерна).
Бушење за уводну колону
Бушењу бунара се може приступити тек када је комплетна
бунарска конструкција допремљена на радилиште, а одлуку о томе
доноси Надзорни орган.
Бушење се може вршити различитим типовима бушаћих гарнитура.
6
1-бушаћа глава; 2-вентил за испуштање ваздуха;
5 8 3-ваздушни простор; 4-уводна колона;
7
4 5-довод ваздуха; 6-глава за испирањ;
7-обртни сто; 8-одводна цев; 9-базен за испирање;
10
9
3 10-материјал из бушотине.

2
1

Поступак бушења бунара

Бушење за уводну колону се врши

од саме површине до дубине од 6
или 8 m ии то ротационом методом
пречника 1.020 mm.
Уградња и вађење привремене уводне колоне
По завршетку бушења до дубине 6 или 8 m, приступа се уградњи
привремене уводне колоне пречника 1.000 mm, којом се штите
зидови бушотине од зарушавања.
Уводна колона треба да буде од челика и вади се након уградње
комплетне бунарске конструкције и освајања бунара.

Бушење од дна привремене колоне до дна бунара

Након уградње уводне колоне, приступа се изради бушотине до
његове пројектоване дубине.
Пречник бушења зависи од гранулометријског састава тла, а
посебно од дебљине водоносне серије, карактеристика бушаће
гарнитуре, пречника филтера и конструкције бунара.
Бушење главног дела бушотине бунара треба извести истим
пречником по целој дубини (820, 650, 420 mm и др).
Ако су стенске масе хидрогеолошких колектора сачињене од
ситнозрних пескова, онда се бушење врши реверсном методом, где
испирни флуид мора бити вода.
Ова метода бушења захтева велике количине воде (3*запремина
бунара), па се обично копају два базена од којих један служи за
таложење материјала из бушотине, а други за одржавање воде у
бушотини. Базени су међусобно спојени
преливним каналом, а посебним
каналом су спојени и са бушотином.
Зидови и дно базена се заптивају
глином, како би губитак воде био
сведен на минимум.

У току бушења треба узимати узорке набушеног материјала са сита

у циљу дефинисања реалног литолошког стуба терена и његове
корелације са прогнозним литолошким стубом.
При сваком узимању, узима се по 3 kg материјала, пере се и суши,
аaзатим се по 1 kg пакује у ПВЦ кесу са ознаком бунара, дубине,
датума и имена лица које је извршило узорковање.
Извођач радова мора да води дневник бушења, који мора увек да
буде доступан Надзорном органу.
Уграђивање бунарске конструкције
Одмах по завршетку израде бушотине бунара, у бушотину
испуњену водом уграђује се бунарска конструкција.
Конструкција бунара се састоји од
надфилтерског дела од пуних цеви,
водопријемног дела (филтер), таложника,
пешчано шљунчаног засипа око филтера,
набачаја изнад филтера до површине терена
и пијезометра у засипу бунара.
Прво се уграђује таложник, који се израђује
од пуне цеви истог пречника као и
филтерски део.
Доњи део таложника је затворен металним
поклопцем и на њему је наварен центрирник
који обезбеђује концентричну уградњу у
односу на зидове бушотине.
Таложник се израђује у дужини од 2 до 10 m, а у случају да се
пумпа поставља у таложник, неопходно је да се његова величина
повећа за величину радног дела пумпе.
Водопријемни део (филтер) треба да задржи песковите, шљунквите
и прашинасте честице материјала.
Надфилтерски део бунарске конструкције истог је пречнка као и
филтерски део и њихове дужине зависе од дебљине хидрогеолошке
серије.
Спајање бунарске конструкције може бити варењем, навојима,
прирубницама, сигуроносним прстеном и др., и оно треба да
обезбеди сигурност и вертикалност бунарске конструкције.

Прирубница Навој Сигуроносни прстен

По завршетку уградње бунарске конструкције, бушаће шипке се
ослобађају и извлаче на површину.
Врх пуне бунарске цеви изнад филтера треба да буде бар 0,5 m
изнад површине терена.
Преко филтера треба уградити централизаторе на сваких 15 m,
чији спољашњи пречник треба да буде за 20 mm мањи од пречника
бушења.
Уградња пијезометра у засип бунара

У циљу праћења квалитета рада бунара у сваком бунару је

предвиђена уградња унутрашњег пријезометра (у засипу).
Пијезометар се састоји из таложника, филтера и надфилтарске
цеви.
Спајање пијезометра и цеви бунара врши се прстеновима од
метала, који се монтирају на сваких 10 m.
30
Пијезометар сеобично израђује од ПВЦ
цеви пречника 50,8 mm, а дужина треба
63

3000 3000 3000

да буде за 6 m мања од дужине бунарске
Plasticna cev

10000

420 конструкције, односно дно таложника

30
треба да буде на дубини већој за 2 m од
дубине водоносног слоја.
210 98

Пијезометри се израђују на растојању од

Шематски приказ спајања
пијезометра са цевима бунара
0,1 m од цеви бунара.
Таложник пијезометра је дужине до 3 m,
док је филтер код плићих бунара до 3 m,
а код дубљих и до 6 m.
Филтер пијезометра израђује се од перфориране (отвори пречника
6 mm распоређени у шах-мат распоред) поцинковане цеви.
Преко префориране цеви поставља се спирална поцинкована жица
дебљине 2 mm са ходом 3 cm.
Преко поцинковане жице поставља се пластично сито (са
отворима величине 1*1 mm) са преклопом.
Преко сита се спирално поставља поцинкована жиица дебљине 2
mm са ходом 3 cm, али у супротном смеру од намотаја жице између
перфориране цеви и сита.
Преко сита се спирално поставља поцинкована жиица дебљине 2
mm са ходом 3 cm, али у супротном смеру од намотаја жице између
перфориране цеви и сита.
Надфилтерска цев је променљиве дужине и
зависи од дубине бунара и дебљине
хидрогеолошких колектора.
Уградња засипа
Бунарски засип се уграђује између бунарске конструкције и зида
бушотине и има задатак да попуни тај простор и да омогући
слободан прилив воде, а да спречи пролаз шљунка, песка и
прашине у бунар.
Избор врсте материјала за засип зависи од геолошког састава
средине где се уграђује бунар, као и саме конструкције бунара.
Правилним избором засипа могуће је смањити улазну брзину воде
ка бунару, чиме се повећава издашност бунара.
При избору материјала за засип потребно је водити рачуна да
уједначеност зрна буде што већа, а коефицијент неравномерности
што мањи.
Осим квалитетног избора материјала за
засип, велики утицај има и начин и
технологија уградње засипа.
Лоша и нестручна уградња засипа доводе
до пескарења и смањења капацитета
бунара.
Технологија уградње засипа зависи од дубине и пречника бунара,
врсте и гранулометријског састава засипа, као и врсте и
гранулометријског састава водоносног слоја у коме је израђен
бунар.
Уградња засипа може бити ручна (код великих пречника бунара),
помоћу цеви и преко пумпе.
Ручна уградња је наједноставнија и не захтева посебна помоћна
средства, односно засип услед тежине тоне кроз воду упростор
између зида бушотине и бунарске конструкције.
Уградња помоћу цеви се примењује код бунара већег пречника и
заснива на спуштању цеви у бунар, кроз коју се убацује засип.
Уградња помоћу цеви се заснива на спуштању цеви у бунар, кроз
коју се убацује засип.
У току рада цеви се повлаче навише, а засип пада са висине од
најмање 1 m.
Трећи начин уградње је помоћу пумпи са кружном циркулацијом
воде (вода носи засип и депонује га у зони филтера).
Овај метод уградње даје добре резултате код засипа који је
неуједначеног квалитета.
Контрола уградње се врши помоћу манометра (када се на
манометру покаже нагло повећање потпритиска, значи да је засип
засут до врха цеви).
Код избора карактеристика засипа користи се критеријум
Терцагија, кроз услов 4d15D154d85, где је d – пречник зрна
водоносног слоја, а D – пречник зрна засипа.
Британски стандард (BS 8004) за избор засипа користи критеријум
Терцагија уз одговарајуће допуне, које карактеришу начин
примене.
Однос између засипа и материјала радне средине одређен је
условом D50  25d50, при чему крива гранулометријског састава
засипа треба да прати облик криве материјала радне средине.
Засип не треба да садржи више од 5% зрна ситнијих од 0,075 mm, а
максимални пречник зрна не треба да пређе 80 mm.
Када материјал радне средине има велики проценат шљунка или
крупнијих зрна, засип се бира према гранулометријском саставу
зрна ситнијих од 19 mm.
Када се материјал састоји из две фракције, тако да крива
гранулометријског састава има изломљен облик, засип се бира
према карактеристикама ситније фракције.
Отвори на филтерској цеви се
усвајају према
1-Zona granulometrijskih krivih filterskog zasipa
2-moguce krive zasipa 3-Originalni materijal

карактеристикама засипа, док 90

3
10

Kolicine u % po težini zrna vecih od D

димензије отвора треба да 80

70
1
d 85
20

30

задовоље критеријум DoD85/2. 60 40

50 50

Критеријум за избор карактери- 40

30
60

70
стика засипа је однос D50/d50=8-12. 20 2 d 50 80

10 90

У случају када је D50/d50<7 долази 0 100

2.0

0.5

0.0010

0.0002
1.5
1.0

0.15
0.10
10

0.010
0.05

0.015
100

0.005
до зачепљења контакта матер-
D15 =4*d 85 D15 =4*d 15 d
15

Precnik zrna D u mm

ијала радне средине и засипа, а Избор карактеристика засипа

када је D50/d50>15 долази до
пескарења бунара.
У случају када се бунари израђују у водоносном слоју од облутака
шљунка не мора се уграђивати засип.
Освајање и разрада бунара
Након уградње засипа, а најмање у року од 24 h приступа се
разради бунара.

Основна намена разраде бунара је:

Добијање чисте воде без садржаја чврстих честица;
Формирање стабилне филтрационе зоне бунара и за протицај
50% већи од максимално планираног капацитета бунара у
експлоатационим условима;
Избегавање оштећења на пумпама због евентуалног пескарења
бунара у првој фази рада.

Процесом разраде врши се елиминисање и најфиније фракције из

филтарске зоне бунара, као и формирање природног филтера са
стабилним дотицајем на отворима филтера.
Постоји више метода за разраду бунара, и ретко се примењују
самостално, већ се комбинују две или више метода.
 Методе разраде бунара
 Хемијске методе;
 Класичне (разрада чистом водом, разрада клиповањем, разрада
кашиковањем, разрада ерлифтом и разрада потапајућом пумпом)
metode;
 Специјалне (хидроелеватором, хидрауличким ударом,
ултразвуком и експлозивом) методе.
У Србији се на површинским коповима за разраду бунара
искључиво користе класичне методе.

Разрада бунара чистом водом

У бунар се спуштају бушаће шипке до таложника и кроз њих се
убацује чиста вода, која истискује исплаку.
Испирање траје до појаве бистре воде, а затим се пар сати прекида,
након чега се наставља.
Поступак се понавља док се не обезбеди бистра вода на улазу
бунара и то након двочасовног мировања између два циклуса
испирања.
Разрада бунара клиповањем
Разрада је заснована на наизменичном стварању потпритиска,
померањем специјалног клипа изнад филтерске конструкције.
Клип се креће само у пределу пуних цеви, док његово кретање у
зони филтера није дозвољено.
Кретање клипа омогућава да количина воде која се увлачи у бунар
клиповањем не прелази троструки капацитет бунара.
Код растреситих песковито шљунковитих материјала, брзина
кретања клипа треба да се постепено повећава.

Разрада бунара кашиковањем

Ова метода се користи код плитких бунара са малим пречником и
капацитетом, а сама процедура се састоји у спуштању вентил
кашике највећег пречника који може да уђе у бунар, како би зазор
између зидова био што мањи а ефекат већи.
Вода из бунара се захвата кашиком уз истовремено изношење
наталоженог материјала, и поступак се наизменично понавља све
до избистрења воде.
 Разрада бунара ерлифтом
Обавља се помоћу цеви за убацивање ваздуха, на чијем је дну у
зони филтера уграђена млазница кроз коју се убацује ваздух у зону
филтера и тиме ствара мешавина воде, испраних честица и
ваздуха, која затим излази кроз цев на површину.
Усисна цев треба да се налази на дубини која износи у просеку 2/3
дубине бунара, а млазница на половини дубине бунара.
Разрада бунара треба да траје све до избистрења избациване воде
(садржај чврстих честица < 5 gr/m3 vode).
Код ове методе потребно је изабрати одговарајући компресор са
радним притиском (8 до 9 бара) који треба да омогући дизање
мешавине на површину терена.

Разрада бунара потапајућим пумпама

Спуштањем пумпе и њеним укључивањем, ситне честице које
пролазе кроз дно и филтер бунара, избацују се кроз потисно црево
ван бунара.
Величине честица које се могу одстранити једнаке су величини
отвора на усисној корпи пумпе.
Уградња набачаја изнад засипа
После уградње бунарске конструкције треба извадити уводну
колону, па у међупростор између зида бушотине и бунарске цеви
од површине терена па до горње површине засипа уградити
набачај, односно материјал који је извађен из терена у току
бушења, а који је био претходно сачуван.
Као алтернатива могуће је уградити глинени тампон, јер глина
спречава продор површинске воде у бунар.

Уградња потапајуће пумпе

У бунарску конструкцију потребно је уградити потапајућу
пумпу одговарајућег капацитета и манометарске висине
пумпања.
За уградњу потапајућих пумпи користе се аутодизалице,
аутокранови и друга помоћна механизација.
Почетни ниво постављања пумпе је у делу бунарске
конструкције где се налази пуна цев изнад филтера, а најнижи
положај пумпе је испод најнижег филтера у горњем делу
таложника.
Тестирање бунара
По завршеној уградњи потапајуће пумпе и потисног цевовода,
приступа се опитном црпењу воде из бунара, које са осматрањем
повраћаја нивоа воде у бунару траје 120 сати.
Опитно црпење воде врши се половином предвиђеног
капацитета бунара, затим предвиђеним капацитетом и са 150%
предвиђеног капацитета.
Опитно црпење представља крајњу и најпоузданију контролу
исправности бунара, односно контролу спроведеног процеса
разраде бунара.
Пре почетка црпења мери се ниво воде у бунару, пијезометру у
засипу и у 5 контролних објеката, и то 3 пута у интервалу од 1 h.
Уколико нема промена у регистрованим нивоима воде приступа
се опитном црпењу.
Уколико се 3 пута узастопно у временском интервалу од 1 h
региструје исти ниво воде у бунару, значи да је дошло до
устаљења нивоа воде. Дозвољена разлика ниво воде у бунару и
пијезометру не треба да пређе 3 cm.
Мерење капацитета црпења воде из бунара врши се водомером и
Томсоновим преливом.

Водомер на бунару

За време црпења воде, контролише се 3 пута дневно количина

песка у води, на сваких 8 сати.
У случају да вода из бунара за време опитног црпења садржи
више од 5 mg песка у 1 m3 воде, исти се не признаје и Извођач
мора да изради нови бунар.
Квалитет израђеног бунара утврђује се на основу капацитета
црпења, снижења у бунару и пијезометру, затим преко
најближих осматрачких објеката, специфичне издашности,
количине песка у води и преко парцијалних и укупних отпора
бунара.
Интерпретација резултата тестирања

Интерпретација података добијених на терену у току тестирања

се врши у кабинету у неколико фаза, и то:
У првој фази се врши основна интерпретација која
подразумева сређивање теренских података у облику табела и
добијање основног графичког приказа резултата праћења опита.
Дају се неопходна објашњења и упутства.
У другој фази прво се примењују једноставне графоаналитичке
методе интерпретације, директном применом ових поступака
или коришћењем наменских софтвера и компјутерских
апликација.
У трећој фази се примењује метода анализе комплетног
хидрограма коришћењем одговарајућих компјутерских
програма.
Испитивање квалитета воде
Испитивање квалитета исцрпене воде треба да се изведу са два
степена детаљности.
Први је да се ураде комплетне анализе квалитета на узорцима
воде из сваког десетог (1, 10, 20, 30, и тд.) бунара у линији и да се
након 12 месеци понове.
Други је да се ураде непотпуне хемијске анализе из 5, 15, 25, 35 и
тд., бунара по реду извођења и на амонијум јон, амонијак,
нитрате, сулфате, фосфате, хлориде. Хидрокарбонате, калцијум.
Магнезијум, гвожђе, манган, натријум и калијум. И ова
испитивања треба поновити након 12 месеци.
Израда заштитне капе бунара
После завршетка тестирања бунара и након демонтаже опреме,
треба извршити постављање привремене заштитне капе бунара.
Заштитна капа се израђује од истог материјала као што су пуне
цеви.
Заштитна капа се поставља и на пијезометар у засипу.
Ликвидација радилишта
По завршетку свих теренских радова на изради бунара, треба
ликвидирати радилиште, односно терен треба довести у
пређашње стање затрпавањем базена и канала за исплаку.

Израда техничког извештаја

Извођач радова на бушењу после завршетка радова на сваком
појединачном бунару треба да изради посебан технички
извештај, са описом технологије извођења и спецификацијом
материјала и времена свих техничких операција које су
извршене у току израде бунара.

Геодетска мерења
После завршетка свих теренских радова на изради сваког бунара,
треба извршити инструментално геодетско снимање њихових
географских координата (X, Y i Z).
Снимањем треба обухватити коту врха бунара, хоризонталне
координате (X, Y) осе бунара, коту врха пијезометра у бунару и
коту терена.
Примопредаја бунара
Завршни чин израде бунара је његова примопредаја,, која се
врши најкасније 3 дана по завршеном пробном црпењу воде.
Примопредаја се врши заједнички, а записник садржи:
Назив локације и објекта, ознаку и број бунара,
Датум почетка и завршетка бушења,
Тип гарнитуре и методу бушења, дубину и пречник бушења,
Техничке карактеристике израђеног бунара,
Гранулометријски састав водоносног слоја и уграђеног
филтерског засипа,
Датум почетка и завршетка испирања, методу и добијени
капацитет,
Садржај песка при максималном капацитету испирања,
Датум почетка и завршетка пробног црпења,
Податке о нивоу подземне воде регистроване пре, за време и
после опитног црпења на свим утврђеним мерним местима,
Податке о капацитету бунара за депресије S1, S2 и S3,
Количину песка у води при капацитету Q1, Q2 и Q3,
Податке о бетонском обезбеђењу, бунарској и пијезометарској
капи, као и о ликвидацији радилишта.
 Бунарска опрема и уређаји
Основна бунарска опрема
Бунарске цеви Филтери Бунарске пумпе
Потисни цевоводи Пијезометри Мерно-управљачки
Бунарски филтери уређаји
Један од најважнијих делова бунара и основна намена им је да
кроз себепропусте подземну воду, а да задрже честице шљунка,
песка и прашине.
Добар и квалитетан филтер треба да:
спречи неконтролисано истицање материјала водоносне средине у
бунар и омогући минималне отпоре кретању подземне воде,
није скуп и да омогући максималну издашност бунара,
је трајан и отпоран на хемијско деловање подземних вода,
је отпоран на спољне бочне притиске и има добру пропусну моћ,
при црпењу спречи пролазак бунарског засипа или материјала у
бунар,
омогући испирање и разраду бунара,
омогући дуг век експлоатације бунара.
 Подела филтера Филтер са
намотаном жицом
Према материјалу од кога су израђени:
 метални,  пластични,  шљунчани,
 пешчани,  дрвени,  синтетички. L1

L2
d

Према врсти израде: L1 =L2 (2,5 do 3)*d

 Метална цев са округлим или правоугаоним прорезима,

 Филтерска цев са мрежом,
 Лепљени од шљунчаног или пластичног гранулата,
 Са омотачем од жице на завареном скелету,
1
 Филтерске цеви са шљунчаном облогом, Мрежасти филтер
2
 Филтерске цеви са пластичним гранулама. 3
1. Филтерска цев,
2. Вертикална жица,

3. Жичана мрежа
Према технологији примене:
 усадни,  спроводни,  ваздушни,  сишући.
Спајање филтера
 навојима,  клиновима,  заваривањем,
 лепљењем,  прирубницама,  прстеновима.

Најбоље резултате спајања филтера обезбеђују навоји, јер

захтевају кратко време и омогућавају непосредан контакт
између сегмената филтера.

ПВЦ филтер омотан

пластичном жицом

Еколошки бунарски филтери

 Бунарске пумпе

Уређаји помоћу којих се вода црпи из бунара.

Пумпа и мотор су једна целина повезана потисним цевоводом.
Произвођачи бунарских пумпи
Јастребац из Ниша
PLEUGER, KSB, GWE, WILO (Немачка)
VOGEL (Аустрија)
LOWARA, PEDROLLO (Италија)
GRUNDFOS (Данска)
KIWI (Индија)
 Додатна бунарска опрема

 Потисни цевовод у бунару,

 Колено под углом од 90o,
 Потисни цевовод ван бунара,
 Аутоматски ваздушни
вентил,
 Мерач протока воде,
 Ручни вентил,
 Напојни каблови за пумпу,
сонде и сензоре за мерење
нивоа подземне воде,
 Разводни орман пумпе.
Потисни цевовод у бунару би требао да буде од челичних цеви,
док потисни цевовод ван бунара може бити од челичних цеви,
ПВЦ цеви, цеви од полиетилена или цеви од полиестера.

Ако бунар има фреквентну регулацију, онда не мора имати и

вентиле.
 Електромагнетни мерачи протока уједно могу да мере и притисак.
Сонде са сензорима се израђују од нерђајућег челика и служе за
мерење НПВ, док кондуктивне сонде служе као крајња заштита од
сувог рада пумпе.

Аутоматски
ваздушни вентил Сонда Напојни каблови Електромагнетни мерачи протока и притиска

Разводни орман пумпе (РОП) је смештен поред бунара.

Kucište za Orman sa
osigurace elektronskom Ventilator Otvor za
opremom Frekventni
regulator ventilaciju

Provetravanje

PLC i
merna oprema
Prekidac
sa rastavnim
osiguracima

Motorna
Otvor za
prigušnica
ventilaciju PE+N

Prekidac sa Otvor za
РОП termo-magnetnim
dejstvom
ventilaciju
Пијезометри
Уређаји за прелиминарно тестирање издани, мерење снижења
нивоа подземне воде и за прикупљање података о режиму
подземних вода у току рада бунара.
Састоје се из пуне цеви, филтера и таложника и могу бити
савршени и несавршени.
Уједној бушотини може бити уграђен један, два или три
пијезометра, који мере нивое подземних вода у различитим
водоносним слојевима.
Dubina Litološki stub Dubina Litološki stub
(m) (m) (m) (m)

0.0 0.0 0.0 0.0

2.0 Humus 0.5 Humus

natfilterski deo

Nabacaj
Puna cev
natfilterski deo

Nabacaj
Puna cev

Les Les 16.5 Glineni

21.5 tampon

Filter
26.4 Pešcano
27.5 šljuncani

Taložnik
31.8 29.1 Pesak
zasip
32.2 32.5 Šljunak
Glina Glineni 32.5
37.0 tampon 35.5
37.2 Glina Glineni
41.3 tampon
Pešcano 42.7
šljuncani Pešcano
Pesak zasip šljuncani

Filter
47.2 Pesak 48.7 zasip
Taložnik

Filter
53.2 54.7 Taložnik
53.2 54.7
56.2 Glina 56.2 57.7 Glina 57.7

Приказ пијезометара у песковитој средини

 Dubina Litološki stub a) b) c) d)
(m) (m) 7
0.0 0.0
0.5 Humus
6

Nabacaj
250mm
Laporovita
glina i
lapor 4
1
Glineni
29.9 tampon
29.9 2 3
35.9
39.9 5
Ugalj sa
proslojcima Pešcano 200mm
šljuncani
lapora
zasip

58.9
Glineni
tampon Pešcano
Приказ уградње конструкције пијезометра
58.9

Laporovita
a-бушење и облагање; b-спуштање конструкције;
šljuncani
zasip
116mm
c-вађење колоне и уградња филтерског
glina 61.9
66.5 64.9

засипа уз испирање
Приказ пијезометра у лапоровитој средини d-завршни изглед пијезометра;
1-зид пијезометра; 2-колона; 3-конструкција
пијезометра;
Конструкција пијезометра је од4-центрирник;
металних5-засип; или 6-тампон;
пластичних цеви,
7-бетонски блок
пречника од 50 до 143 mm.
a) b) c) d)

a) Шах распоред,
b) Нормални распоред
c) Филтер са жицом без сита,
d) Филтер са ситом и жичаним намотавањем

Приказ распореда отвора и

врсте филтера за пијезометре
 ПРИМЕР – Димензионисање бунара на ПК Дрмно
Током 2009. године на ПК Дрмно предвиђена је израда линија
бунара LC-XII (93), ŠLA (7) и LB-V (3), који се планирају пустити
50.0 411.3
у рад 2010. године.
T5
15° 6.7
D9

TS_RUDNIK 5
c
154.8

D-10
Dunava
ac
Š-12/9

Kanal K-2
Dunav
Š-12/8 ŠLC-X II-1
PLC-X II-1 ŠLC-XII-2
ŠLC-X II-3
PLC-XII-2
ŠLC-X II-4
PLC-X II-3
ŠLC-XII-5
PLC-X II-4
PLC-X II-5 ŠLC-X II-6
ŠLC-X II-7
PLC-X II-6
T4 ŠLC-X II-8
PLC-X II-7
PLC-XII-8 ŠLC-XII-9

Kanal K-3
PLC-X II-9 ŠLC-X II-10
ŠLC-XII-11

2
PLC-X II-10
ŠLC-XII-12
PLC-X II-11 ŠLC-X II-1 3
PLC-X II-12 Š-12/7
PLC-X II-13 ŠLC-X II-14

Kanal K-4
PLC-XII-14 ŠLC-XII-15
Bara
T1`
ŠLC-X II-16
PLC-XII-15 ŠLC-XII-17 za b
ŠLC-X II-18 unar
PLC-X II-16 PLC-X
II-17
ŠLC-XII-19 a LC 124. 9

-XII
125.2

PLB-V-5` PLC-X II-18

ŠLC-X II-20
PLC-XII-19
124. 3

ŠLC-X II-21
124. 5

Kanal 10 PLC-XII-20 ŠLC-XII-22

Kana
PLC-XII-21
PLB-V-4`
l-2 2% ŠLC-X II-23 84 123. 0
123.2

PLC-X II-22 ŠLC-X II-24

121.94

PLC-XII-23 ŠLC-X II-25

PLC-X II-24
De
PLB-V-3`
ŠLC-X II-26

1
PLC-XII-25
on ŠLC-X II-27

Kanal K-5
PLC-XII-26
121.8
122.0

ica ŠLC-X I-1

PLC-XII-27
ŠLC-X II-28
TS_RUDNIK 4 e
Kana
l-3 2% PLC-X II-28
ŠLC-X II-29
kra PLC-X I-1 ŠLC-X I-2
ŠLC-X II-30
PLC-X II-29
na ŠLC-X II-31
PLB-V-2 `
PLC-XI-2 ŠLC-X I-3 Š-12/5
PLC-X II-30
119.8
120.1

ŠLC-X I-4 ŠLC-X II-32

PLC-X II-31
PLC-X I-3
ŠLC-XII-33
PLC-X II-32
PLB-V-1` ŠLC-X I-5
PLC-XI-4
ŠLC-X II-34 c
va
PLB-V-23
ŠLC-IX '-15
PLC-X II-33 ce
ŠLC-X II-35 Kli
ŠLC-X I-6 117.7
PLC-X I-5 

PLC-X II-34

T1
za
117.9

ŠLC-XI-7
ŠLC-X II-36 ut
PLC-X II-35 ri p
PLC-XI-6
ŠLC-X II-37


PLC-IX '-15

Sta
ŠLC-IX'-14 ŠLC-X I-8
PLC-XII-36
PLC-X I-7
PLB-V-22 ŠLC-XII-38
PLC-XI-8 ŠLC-X I-9
PLC-XII-37 II-39
ŠLC-X
PLC-X II-38
ŠLB-V-23
ŠLC-X II-40
PLC-IX'-14 ŠLC-IX'-13 ŠLC-X I-10

TS_RUDNIK 3
PLC-X I-9 116.5

PLC-X II-39
116.7

Kana
l-1 2% PLC-X I-10 ŠLC-XI-11 ŠLC-XII-41

???
PLC-X II-40

??


?
TS_MO2 ŠLC-X II-42

???
PLB-V-21 PLC-IX'-13
PLC-X II-41
ŠLC-IX '-12 PLC-X I-11 ŠLC-X I-12

ŠLC-X II-43
PLC-X II-42
ŠLB-V-22
ŠLC-XII-44
PLC-X I-12 ŠLC-X I-13 115. 3

111
115.5

??.
PLC-X II-43

???
PLC-IX '-12

???
ŠLC-IX '-11

??
ŠLC-X I-14

?-
PLC-X I-13

?
PLC-XII-44

??
? ???
? ??
ŠLC-X I-15
PLC-X II-45
PLB-V-20 PLC-X I-14
PLC-IX'-11 ŠLC-IX'-10
PLC-X II-46 Š-12/1 ? ? ? ? ??. 12?
114. 2

PLC-X I-15 ŠLC-XI-16 114.3

ŠLB-V-21

P LC-XI-16
ŠLC-XI-17 PLC-X II-47
4

PLC-IX '-10
ŠLC-IX'-9
PLC-XII-48
PLC-X II-49
ŠLC-X I-18
ŠLA-68


PLC-X I-17
dnik

PLB-V-19
112. 3
kanal

???
112.5

PLC-XI-18 ŠLC-X I-19

???
PLC-IX '-9

???
ŠLC-IX '-8
 
ŠLB-V-20
T3 ŠLC-X I-20
Ru

69.2
PLC-X I-19
ŠLA-67


 

 



70.0
ŠLC-X I-21
Š-0


PLC-XI-20 ? ? ? ? ??. 13
PLB-V-18
PLC-IX '-8 ŠLC-IX '-7
T-8 ? ? ? ? ??. 13
TS

72.5 PLC-X I-21 ŠLC-X I-22

ŠLB-V -19 ŠLA-66 


ŠLC-IX'-6 75.0
PLC-XI-22 ŠLC-X I-23
P LC-IX '-7 ? ? ? ? ??. 12?
 
-

ŠLC-X I-24
ŠLA-65
108.6

PLB-V-17 PLC-X I-23

3
108.9

St.br.12
no

ŠLB-V-18 
108.0

PLC-X I-24 ŠLC-XI-25 ? ? ? ? ??. 12

60.0
Drm

80.0 PLC-XI-25 ŠLA-64

ŠLB-V-17 82.5

PLB-V-16
85 .0
87.5 ŠLC-X-1 PLC-X I-26
ŠLB-V-16 108.7
TS

108.9

ŠLC-X-2 PLC-X I-27







88.2
PLC-X- 1
ŠLA-63
 65.0 87.5 PLC-X- 2 ŠLC-X- 3 PLC-X I-28


ŠLC-VIII '-9
90 .0
PLB-V-1 5 

 PLC-V III '-10 PLC-X- 3 ŠLC-X-4 P LC-X I-29

TS_MO1
ŠLB-V-15 90.0
60


34.0 22 2








 


 ŠLC-V III '-8
PLC-X- 4
ŠLC-X-5
PLC-X I-30
ŠLA-62 108.4

  
PLC-VIII '-9  107.2

T-4
   
St.br.11


 PLB-V -14 


70.0 90.0
 

   PLC-X- 5 ŠLC-X- 6 PLC-X I-31 

22
 
 
60

VIMINACIJUM

ŠLB-V-14 82
VIMINACIJUM PLC-X- 6 ŠLC-X- 7

82.4 ŠLA-61
PLC-X- 7 ŠLC-X- 8

PLB-V-13 82.3 PLC-X- 8 107.2

107. 5
ŠLB-V-13 ŠLC-X-9 Š-1
30
30
2 5
4 0

P LC-X-9 ŠLC-X- 10 ŠLA-60

16 91.0
16 8 -3 92.5

PLC-X- 10 ŠLC-X-11
3 7
2 9 2 5 4
2
3 7 3 1

TS

ŠLB-V-12 7
3 7 3 2
3 7 3 0

82.3 16 106.3
PLB-V-12 ŠLC-X-12
0 6 7
4
TE

PLC-X -11
4 0 6
5
2 4 7
6

106. 5

0 6 8
4 ŠLA-59 
St.br.10

ŠLC-X-13
4 0
6 6

P LC-X-12
58.1
Drm

PLB-V-11 6 -1 95 .0

ŠLB-V-11
-2 PLC-X -13
-11
1

5 3 5
2
5 2
2 0

-2
ŠLA-58
MO

PLC-X- 14
no

ŠLC-VII-1
PLB-V-10 97.5
T-1
-11 PLC-X-15
T-0

Пројектоване линије бунара на ПКК Дрмно у 2009. години

ŠLB-V-10 31
ŠLC-VII-2
TS


P LC-X- 16
PLC-V II-1
-10.0 ŠLA-57
De

3 7
4
2
PLC-X- 17
80.0
7 2 2
3

78.0
2
PLB-V-9 30
6
ik -

-5 25
po

PLC-X- 18
ŠLB-V-9 22
TE

-29 104.4


100.0
ŠLA-56 St .br.9

0.0
nija

dn

80.3
KO

10 0.0
PLB-V-8
95 3 750
7
GR

1)

103.2
103.2 333
Ru

333

v
ŠLB-V-8


K
MO
uglj
-B

103.2

00
6.7
103. 2
OB

1-Линија LB-V; 2-Линија LC-XII; 3-Линија ŠLA

7 2 3
3

ŠLA-55
3 7
2 1

p4

d
n ik

vo
TS

PLB-V-7 10.0 102.9

a

a
7
LJE

vo

10 1.5
ud

jevrd
3 9 9

2
77.7
3 3 9 7
Ce

ŠLB-V-7
S-R

102.6

D0K
29.5
3 5
1 3

3 5
1 0
3 3 9
8

40
3 3 9
6

20.0

-B
101.0
(T

ŠLA-54

ap
KjeOrd

3 5 1
4

3 5
1
PLB-V-6
V

T-BED
K

ŠLB-V-6 29.6 18
53.6

od O
0 9
7
3

77.7
35

65.0 101.7

ovT EK
101.9

101.7
ŠLC-VI-1 

18
DV

St.br .8

ŠLA-53
3 5 5 1

30.0

leovk od
3 5
6
3 5
4
3 5
1
3 5
0

5 1 2
3 3 5 5

PLB-V-5
5 5
3 2
3 5 5
4
3 5
4 9
5 5 3
3

18
5 4 6
3
5 4 8
3
3 5
4 7

DDalaek
 P
ŠLC-XII-16
PLC-XII-15
ŠLC-XII-17
Вода из бунара LB-V-3' и LB-V-4’ ће PLC-XII-16
ŠLC-XII-18

се пумпама преко потисних цевовода

PLC-XII-17
ŠLC-XII-19
PLB-V-5`
PLC-XII-18
ŠLC

спровести до цевовода OLC-XI, док PLC-XII-19

PLC-XII-20
ће се вода из бунара LB-V-5' PLB-V-4`
PL

препумпавати до цевовода
OLC-XII.
PLB-V-3`

Ови бунари су постављени на ŠLC-XI-1

међусобном растојању од 80 m. На PLC-XI-1 ŠLC-XI-2

Улив воде из бунара линије LB-

PLB-V-2`

основу постојећих истражних радова PLC-XI-2 ŠLC-XI-3

V
прво је израђен прогнозни подужни у одводне линије
пресек по траси бунара. Са профила се види да је у делу
X=4955324.7
Y=7518936.7
X=4955634.2
Y=7518937.5
ближе северној граници радова
80

70
Humus i Les
PLB-V-3`
0.0
LDEL-170
PLB-V-4` PLB-V-5`
0.0
LT-159 вода издренирана из шљунка,
60

50
Šljunak

Prašinasti pesak
док НПВ расте идући ка северу –
линији бунара LC-XII.
40

30

20 50.0 50.0

10

0
Pesak

Пречник бушења код ових

-10

-20
бунара је 820 mm, бунарска
конструкција је од ПВЦ цеви са
-30 100.0 100.0

-40

шљунчано пешчаним облогама

-50
Ugalj

-60

Подужни профил по траси линије бунара пречника 300/330/364 mm.

LB-V у 2009. години
Прорачун параметара бунара овом приликом извршен је у
софтверском пакету Groundwater Vistas, где је утврђено да потребан
капацитет пумпи у бунарима линије LB-V износи по 12 l/s.
c
Dunava 2027. godina
Š-12/9

64 c

Kanal K-2
Dunava

64
64 60
T4

Kanal K-3
64

Kanal K-4
T1`
56 52 PLB -V-5`

60
12 4. 9

1 25 .2

56
12 4. 3

1 24 .5

Kanal 10

484440
P LB-V -4`
84 123 .0
12 3. 2

121. 9
4

De
P LB-V -3`

on

Kanal K-5
12 1. 8
12 2. 0

ica Š LC-X I-1

TS_RUDNIK 4

60
e kra PLC- X I-1 Š LC-X I-2

na
PLB-V -2`
P LC-X I-2 ŠLC -X I-3 1 19 .8
1 20 .1

4 8 52
PLC-X I-3 ŠLC -X I -4

P LB-V -1` P LC-X I-4 ŠLC-X I- 5

PLB -V -23
ac
Š LC-IX '-1 5
ev
Klic
Š LC-X I-6 1 17 .7

P LC-X I-5 

T1
1 17 .9

ŠLC -X I-7
t za
i pu
Bara
P LC-X I-6 

56
P LC-IX '-15
ŠLC -IX ' -14 ŠLC -X I-8 ar
PLC-X I -7
St

44
za
PLB -V -22
ŠLC-X I-9

bun
PLC-X I -8
ŠLB -V-2 3
P LC-IX '-14 ŠLC -IX ' -13 Š LC -X I-10

ara TS_RUDNIK 3
PLC-X I-9 11 6. 5
11 6. 7

LC-X
PLC- XI-1 0 ŠLC -X I-11

? ????


TS_MO2

???
P LB-V -21 P LC- IX '-13

I
ŠLC-IX '-1 2 ŠLC -X I-1 2
P LC- X I-11

Š LB-V -22
Š LC-X I-13
PLC-X I -12
11 5. 3
1 15. 5

111
??.
???????
PLC- IX ' -12
Š LC-IX '-11

- ?
PLC- X I-13 ŠLC-X I-1 4

???
?????
???
52
P LC-X I-14 ŠLC -X I -1 5
PLB -V -20
P LC-IX' -11 Š LC-IX '-10
? ? ? ? ??. 12?
1 14 .2

P LC-X I-15 ŠLC -X I-1 6 1 14 .3

ŠLB-V -21

48
ŠLC -X I -17
P LC-X I-16

4
Š LC-IX '-9

40
PLC- IX' -10
PLC- XI-1 7 Š LC-X I-1 8 

dnik
PLB -V -19
112 .3
ka nal

? ????
1 12. 5

P LC-X I-18 ŠLC -X I-1 9

P LC-IX '-9

??
Š LC-IX '-8

?


Š LB-V -20
T3 Š LC-X I-20

Ru
P LC-X I-19


 

 

69
 
 

ŠLC -X I-21
P LC-X I-20
P LB-V -18
? ? ? ? ? ?. 13
P LC- IX '-8 ŠL C-IX '-7 ? ? ? ? ??. 13

S
PLC- X I-2 1 ŠLC -X I- 22
Š LB-V -19

- T
59.5 

Š LC-IX '-6 PLC-X I-22 ŠLC -X I-23

? ? ? ? ?? . 12?

56
PLC- IX ' -7
 

Š LC-X I-24 108 .6

PLB-V -17

60
60 .0 PLC-X I-23
St.br.12
10 8. 9

no
ŠLB -V-1 8 108 .0

36


P LC-IX '-6 ŠL C-IX' -5 PLC- XI -24 ŠLC -X I-2 5 ? ? ? ? ??. 12

rm

36 4440
45
P LC-X I-25
ŠLB -V -17
D
P LC-IX '-5 ŠL C-IX '-4 P LC-X I-2 6
PLB -V-1 6
46.5

87.
ŠLB -V-1 6 108 .7
TS

1 08 .9

48 P LC-X I-27



 
65.0

5


32.4 65.0 P LC-X I-28

48



ŠL C-VII I'-9

34


PLB -V -1 5 

 PLC -VIII '-10

P LC-X I-29

TS_MO1
Š LB-V -15 60 50.0 
222
35

32



  ŠLC- VIII' -8 10 8. 4
 


P LC-XI-30






 P LC- VIII '-9  107 .2

23
S .b
t r .11
 

P LB-V -14



22

70.0



PLC- XI -31
60

 
 



ŠLB -V -14
 

60 35.0 70.0

VIMINACIJUM
82
VIMINACIJUM 22
17
18 Š L A -61
82.4 19

34
55.0
P LB-V -13 82.3 8

8
1 07. 2

Š-1
1 07. 5

ŠLB -V -13
30
30
91.0 ŠLA -60
16 -3 40.0
TS
16 8

Š LB-V -12 16 7
82.3 10 6.3

PLB-V -12
TE
TE

106 .5

Š L A-59 
Dr

S t.b r. 10

40
mnD

58.1

36 38
o

-1
PLB -V -11 6
-2 23
rm


Š LB-V -11 -11

O1
28
-2 23 ŠL A-58
no

ŠLC -VII -1
PLB-V -10

SM
-11
-10.0
Š LB-V -10
31
 ŠLC -V II-2
PLC -VII -1
-10.0 ŠL A-57

- T
Dep Dep
U-I-1

80
-5 , L=9
22
2
54.6 22
onij 30
P LB-V -9
15 m 10
78 .0

80.5 6 60.0

UZ-2 15% -5 0.0 25
a uglja
TEK

ŠLB -V-9 22
T EK

ik
U-II-
onija
1 04. 4

1, L=1 45.0 

SRs
O-B

Š L A-56 St .br. 9

5% 0.0 130

dn
80.3 14. 100 0+VR
P LB-V -8
-3 m
953 750
UZ 7
O-B
GR
GR

33 3

1)
1 03.2.2
103 333

Ru
Š LB-V -8 6.7 

v
0K
ug

MO
OBOB

1 03 .2

10 3. 2

50.0

p 40
6.7 Š LA -55
LJ

d
lja

nik

vo
10.0 SRs
E

TS
52
P LB-V -7
470+
1 02. 9

7
LJE

erda
vo
ud
BRs

101.0
77 .7

Š LB -V -7
42 ERs 240

Ce

DjKv
-R
710 0
1 02. 6

29.5 40

-B400
( TS
20. 0
101.0 Š LA-54

KOrd ap
SRs
1300

PLB -V-6
20. 0
+VR

Dje
KV
10
7 60.0

65

TE
29.6 18 50 65.0

-B
Š LB-V -6
7 7. 7
53.6

odKO
65.0

35
10 1. 7
101 .9

80

TE

ŠLC -VI-1 1 01 .7

18 S t.b r.8

DV
Š LA -53

ov
30. 0

od
PLB -V-5
18 U-I-2

lek
kov
29 , L=9

Dale
15 m

Da
ŠLB-V -5
TS Dr

7 7. 7


PLC -V I-1
40.0 ŠLA -52

PLB -V -4

26
77 .6 
ŠLB-V -4 44 9 9. 6
56

9 9. 8

B U R D E LJ
mno -

40
77 .7
38 ŠLA -51
B U R D E LJ

25
P LB-V -3
31
31
33
ŠLB -V-3

-4
33


UZ
 
98 .3
98 .5

24
97. 4
S .b
t r.7

42 Š L A -50

71
PLB -V-2

 
 
71.0
TS Ko

7 7. 5  

25
  95. 8

Š LB-V -2 

72
77 .4  55
48

7 7. 9 

1
   77 .0 

  
 77 .7  
 

MO
 
  
ŠLA -49




 
7 7. 7
 47
- TS
P LB-V -1


 
77. 6

77 .7



Š LB-V -1
7 7. 7 
77. 8

nik
  77. 5
 7 7. 9
   
   96. 0
stolac

 7 8. 2 96 .0
 

68.0
ud
MO 1)

  

-R PLC -V -8
Rud nik
ŠLC -V -8 UZ ŠL A-48
TS udnik MO1) -5. 

8080 51
KV (TS- 1
95 .0  

KV
95 .0

KV (TS-R 53
353535

26
77 .9

DV
DV PLC-V -7 79. 8

ŠLC -V-7
DV
95 .7

c
96. 2
21

va
7 8. 3

St .br. 6

ŠL A-47

ice
55.5 26
65

c-Klvac
P LC -V -6
54.6

ara lice
ŠLC -V -6

adr ac-K
56.1 53
ŠL A-46

Br ada
PLC -V -5 55.6

Br
ŠLC -V -5
96 .0
96. 1

95. 8 K OD SPO MENI KA

55.4 4 44

ŠLA -45
P LC-V -4
Š LC-V -4
9 4. 7

94 .9

ŠL A- 44  9 4. 9
St .br. 5

ŠLC -V -3
90
P LC-V -3

9 2. 7

Rim
92. 9

ŠLA -42
ski
9 2. 2
akv
Rim
92 .4

adu
ski kt
a kva
duk
t
Kontejnjersko
Kont.naselje
PLC-V -2 naselje PLC -VIII- 14

Selo Drmno
92. 1

92. 2

 91. 4

S t.b r.4

PLC -V -1

Selo Drmno
P LB-IV -5

Š LA -38

TS_RUDNIK 2 Š LB-IV -3

P LB-IV -3
92 .9

9 3. 0

ŠL A-36
Š LB-IV -2
92 .7

P LB-IV -2 92 .9

 92. 9
S .b
t r.3

Š-3 ŠLB -IV -1

ŠLA-34
P LB-IV -1

Pr
Š-4

.5

uga
87
P LC-4-1`
9 2.3

DB B-2-1
DBB-3-1
DB -72
Š LA-32
ŠLB-III-26

TS_RUDNIK 1
PLB -III- 25
ŠLC-4-8 PLC-4-7 Š-2 DB-69
PLC-4-11 DB-71 9 1. 5

91 .6


PLB -II I-23 PLC-4-13 9 1. 6

ŠLB-III-24 ŠLC-4-14 DB-68 St .br .2

?
?
?
?
?
?

85
DB-70
74. 6 Š-0

44
4952000 8 9. 9
9 0. 4

Š-1
89. 8
PLB-I II-21 90 .3

ŠLB -II I-22

8 9. 2
?
?
?
?
?

PLB -I II-19 ?
?
?
??

?
?
?
?
?

ŠLB-III-20

?
?

P LB-III -17

??
?
?

6
? ? ??

6
?
-??
?
?

??
?-
?
?

?
?
ŠLB -III-18

9
9
7
7
22

?
?
Š-5
?
?
?

c
e va
20 16
1 6
3
?

3
?

20
?

PLB -II I-15

55 4
?
?

lic
4 11

-K
11
11
?
?
?

12
12

noc
va
li ce
rm
ŠLB-III-16
14
1 4 8
8

o-K
?
? ?

D
??

b
?-
?
?-
?
?

mn
ut
19 13
13
17

it Drp
17
19

pu
altn
52 48

tni
60
18
18
PLB -I II-13

AAssffal
b
10
101 15
15
Odvod u Zbirna šahta

56
Š-16
Mlavu
22
7 1 .2
80

ŠLB-III-12

PLB-II-9

ARs2000
ŠLB-II-10
60

PLB -I I-7

64
b

ŠLB-II-8
TS R

PLB-I I-5

Š LA -4

ŠLB-II-6
udni

PLB-I I-3 Š L A-3

105
105
ŠLB-I I-4

4951000 ŠLA -2
68
k2-

Š -O/0
PS -O
PLB-I I-1

ŠLB-II -2’ ŠLA -1

TS Ru

PLB -II -0
dnik
1

TS Kostol
ac -TS
Rudnik
1

7517000 7518000 7519000 7520000 7521000 7522000

Распоред пијезометарског НПВ у песковима изнад

III угљеног слоја (2010.)
  (mm)/dužina (m)

 (mm)/dužina (m)
Precnik bušenja
Apsolutna visina

Apsolutna visina
Koordinate položaja bunara

Litološki stub

Precnik filtera
Precnik kolone

meduprostoru
 (mm)

Ispuna u
X Y

Dubina
Dubina
(m)

(m)

(m)

(m)

(m)
4955454.66 7518936.75
Konstrukcija bunara

69.3 0.0 0.5

Након одређивања капацитета
69.7 0.0

бунара, одређени су прогнозни

Humus i Les
69.0 0.3 Pesak 69.1 0.6
65.2 4.1
1020 65.3 4.4
Pesak

330/20.2
62.0 7.3 nabacaj 61.5 8.2

попречни профили бунара линије

Šljunak
53.4 15.9 53.0 16.7
Pesak
51.4 17.9 20.2 52.0 17.7
Prašinasti i

LB-V са комплетном опремом.

zaglinjeni peskovi 330/364/8.3
40.8 28.5 41.4 28.3
Ugalj 330/1.3
39.5 29.8 40.0 29.7

Сваки бунар треба да има комплет

kvarcni zasip
Pesak
820
који обухвата потапајући пумпни

330/364/81.6
агрегат са фабрички повезаним
напојним каблом потребне дужине
-42.1 111.4
(дубина бунара + 10 m), цеви
-43.7 113.4

-50.1 119.4
Ugalj 330/8
потребне дужине, по једно колено
-51.7 121.4

Dubina bunara (m) 119.4 Kolicina nabacaja (m3) 6.2

(90o) и мерач протока воде
Dubina bunara (m)

Dužina uvodne kolone precnika 1020 mm (m) 6.0 Potreban kapacitet pumpe (l/s) 12
Dužina pune cevi precnika 330 mm (m) 22.0 Potrebna visina pumpanja (m) 115.0
Dužina kvarcnog filtera u pesku precnika 330/364 mm (m) 89.9 Dužina potisnog cevovoda u bunaru (m) 114.0
Dužina kvarcnog filtera u šljunku precnika 330/364 mm (m) Dužina potisnog cevovoda van bunara (m) 50.0
Dužina taložnika precnika 330 mm (m) 8.0 Precnik potisnog cevovoda (mm) 100
Ukupna dužina pijezometra precnika 50.8 mm (m) 114.9 Dužina napojnog kabla pumpe (m) 129.4
Dužina filtera pijezometra (m) 3.0 Broj centralizatora precnika 800 mm (kom) 6.0
Dužina pune cevi pijezometra (m) 111.9 Precnik kolena pod uglom 90 stepeni (mm) 100
Kolicina kvarcnog zasipa granulacije 0.8-2 mm (m3) 42.4
Kolicina kvarcnog zasipa granulacije 2-4 mm (m3)
Три бунара линије LB-V имаће пумпе капацитета 12 l/s. Комплетан
прорачун пумпи урађен је у софтверском пакету Win CAPS Version 7,
компаније Grundfos.

Радни дијаграм пумпе за капацитет од 12

l/s и висином пумпања од 120 m

Редни Ознака Потребан Потребан Прикључне Снага

број бунара проток напор мере пумпе
1 LB-V-3’
2 LB-V-4’ 12 l/s 120 m 100 mm 30 kW
3 LB-V-5’