Predavanja iz mehanike tla

Školska 2019/20

IDENTIFIKACIJA I 
KLASIFIKACIJA TLA 
 Predavanja iz mehanike tla Školska 2019/20

IDENTIFIKACIJA I KLASIFIKACIJA TLA

 Klasifikovanje podrazumeva proces grupisanja i etiketiranja.

 Klasifikacioni sistem mora da pruži informacije o očekivanim inženjerskim

osobinama tla: deformabilnost, čvrstoća, vodopropusnost i ugradljivost.

 Krajnji cilj nije klasifikacija, već sagledavanje mogućeg ponašanja mase tla
u uslovima od interesa.
a
 Osnovni klasifikacioni pokazatelji su veličina zrna tla i plastičnost tla.

 Postoji više različitih klasifikacionih sistema kojima je pokušano

grupisanje materijala prema sličnim osobinama. Svaki od njih prilagođen
je posebnoj nameni (geotehenika, izgradnja saobraćajnica, hidrotehnički
radovi i dr.). Nijedan od njih nije jednoznačno prihvaćen za širu primenu
jer svaki ima nedostatke ili prednosti za određenu namenu.
 Predavanja iz mehanike tla Školska 2019/20

IDENTIFIKACIJA I KLASIFIKACIJA TLA

 Generalna osnova za klasifikaciju pretežno neorganskog tla je podela na dve
glavne klase sa graničnom vrednošću veličina zrna od 0,075 mm (u nekim
zemljama za granicu se usvaja veličina zrna od 0,074 ili 0,06 mm).

 Pored navedenih klasa u prirodi se nalazi i treset, materijal koji ima vlaknastu
strukturu i nepovoljne geotehničke karakteristike.

 Tako se tlo generalno može podeliti: a

1. Krupnozrna tla sadrže preko 50% zrna krupnijih od 0,075 mm (ili 0,06 mm)
2. Sitnozrna tla sadrže preko 50% zrna sitnijih od 0,075 mm (ili 0,06 mm)
3. Organska tla
 Predavanja iz mehanike tla Školska 2019/20

IDENTIFIKACIJA I KLASIFIKACIJA TLA

KRUPNOZRNA TLA variraju sa veličinama zrna
od komada stene do šljunka i peska:
• Blokovi d>200 mm
• Obluci (drobina) 200>d>60 mm
• Šljunak 60>d>2 mm
• Pesak 2>d>0.06 mm a

 Kvarc je mineral koji preovladava u sadržaju

mnogih šljunkova i peskova
 Terenska identifikacija je relativno
jednostavna, jer se skoro sva zrna vide golim
okom
 Krupnozrno tlo može da sadrži primese sitnih
frakcija
 Kvalitativni pokazatelji o veličinama i obliku
zrna su najčešće dovoljni za identifikaciju.
 Predavanja iz mehanike tla Školska 2019/20

IDENTIFIKACIJA I KLASIFIKACIJA TLA

SITNOZRNA TLA se najvećim delom sastoje od zrna
prašine i gline:
• Prašina 0.06>d>0.002 mm
• Glina d<0.002 mm
 U pogledu mineralnog sastava postoje veće
varijacije, jer su za formiranje zrna, osim
a
mehaničkih uticaja, uključeni i hemijski procesi.
 Ne mogu se sva zrna videti golim okom, tako da
se primenjuju indirektni opiti za identifikaciju, a
zasnivaju se na osobini da sitnozrni materijali,
naročito ako sadrže glinene čestice, menjaju
konzistentno stanje sa promenom sadržaja vode.
 Za ovu osobinu, koju nemaju krupnozrni
materijali, koristi se izraz plastičnost.
 NAPOMENA: Plastičnost, kao pojam, se koristi i
za opis naponsko‐deformacijskog ponašanja u
sasvim drugom i znatno preciznijem kontekstu.
Predavanja iz mehanike tla Školska 2019/20

a
 Predavanja iz mehanike tla Školska 2019/20

IDENTIFIKACIJA I KLASIFIKACIJA TLA

a
 Predavanja iz mehanike tla Školska 2019/20

IDENTIFIKACIJA I KLASIFIKACIJA TLA

ORGANSKA TLA sadrže organske materije

nastale raspadanjem biljnih i životinjskih
produkata.

 Organske materije su od vitalnog značaja za

poljoprivrednu upotrebu zemljišta i od
manjeg značaja su za građevinskog
inženjera, jer se površinska zona tla uklanja a
pre izgradnje većine građevinskih objekata.

 Relativno visoko prisustvo organskih

materija reda 5% do 10% može ukazivati na
relativno veliku kompresibilnost.

 Ova tla su izrazito nepovoljna sa

građevinske tačke gledišta.
 Predavanja iz mehanike tla Školska 2019/20

IDENTIFIKACIJA I KLASIFIKACIJA TLA – Granulometrijski sastav

GRANULOMETRIJSKI SASTAV je definisan krivom koja opisuje sadržaj

zrna različite veličine izražen u procentima težine. Određuje se:
1. Metodom sejanja (krupnozrno tlo)
• Suvo sejanje
a
• Mokro sejanje
2. Metodom hidrometrisanja (sitnozrno tlo)
3. Kombinovanom metodom (kada više od 10% uzorka prođe kroz 
sito otvora d=0.075 mm)
Predavanja iz mehanike tla Školska 2019/20
krupnozrno tlo

a
Predavanja iz mehanike tla Školska 2019/20

sitnozrno tlo

a
 Predavanja iz mehanike tla Školska 2019/20

IDENTIFIKACIJA I KLASIFIKACIJA TLA – Granulometrijski sastav

a
 Predavanja iz mehanike tla Školska 2019/20

IDENTIFIKACIJA I KLASIFIKACIJA TLA – Granulometrijski sastav

Osim oblika granulometrijske krive, za opis krupnozrnog tla upotrebljavaju se i

sledeći numerički pokazatelji:

 Koeficijent jednoličnosti ili koeficijent uniformnosti d 60

Cu 
d10
d302
 Koeficijent zakrivljenosti Cz 
d10  da60

dobro graduiran šljunak:  Cu > 4 1 < Cz < 3

dobro graduiran pesak:  Cu > 6 1 < Cz < 3

d10 ‐ efektivna veličina zrna predstavlja najveće zrno od kojeg je 10 % materijala

u uzorku manje od ove veličine. Analogno se definišu i veličine d30 i d60
 Predavanja iz mehanike tla Školska 2019/20

IDENTIFIKACIJA I KLASIFIKACIJA TLA – Površinski efekti

 Specifična površina se definiše kao odnos ukupnih površina svih
zrna u jedinici mase tla (m2/g).
 Ukoliko su zrna sitnija utoliko je njihova specifična površina veća
 Površina zrna tla je u načelu negativno naelektrisana.
 Intenzitet električnog naboja zavisi od vrste minerala i može biti
modifikovan prisustvom elektrolita u pornoj vodi.
a
 Ovi površinski efekti su uzrok pojave sila između zrna, kojima se
dodaju i sile usled sopstvene težine zrna tla.
 Slojevi molekula vode prianjaju uz površinu čestica minerala gline Zrna minerala gline
hidrogenskom vezom, molekuli tako da su zrna obmotana slojem
adsorbovane ("vezane") vode
 Ovako ponašanje vode u interakciji sa česticama gline
makroskopski se odražava u obliku ponašanja materijala koji
pokazuje plastična svojstva, odnosno materijal ima osobinu da
menja konzistentno stanje pri promeni vlažnosti.
 Predavanja iz mehanike tla Školska 2019/20

IDENTIFIKACIJA I KLASIFIKACIJA TLA – Granice konzistentnih stanja

GRANICE KONZISTENTNIH STANJA (Aterbergove granice konzistencije,

granice plastičnosti ) se odnose isključivo na sitnozrna tla.

 Aterbergove granice služe da se bliže definišu, na indirektan način,

osobine glinovitih komponenti u tlu.

 Za glinovite materijale je karakteristično da menjaju konzistentno stanje

a
pri promeni sadržaja vode.

 Predstavljaju vlažnosti pri kojima tlo prelazi iz jednog konzistentnog

stanja u drugo:

1) Granica tečenja wL (LL)

2) Granica plastičnosti wP (PL)

3) Granica skupljanja wS (SL)

 Predavanja iz mehanike tla Školska 2019/20

IDENTIFIKACIJA I KLASIFIKACIJA TLA – Granice konzistentnih stanja

a
 Predavanja iz mehanike tla Školska 2019/20

IDENTIFIKACIJA I KLASIFIKACIJA TLA – Granice konzistentnih stanja

GRANICA TEČENJA (LL) wL je granična vlažnost pri kojoj tlo prelazi iz tečnog u 
plastično konzistentno stanje

wL < 20 % ‐ neplastično (NP)

20 % < wL < 30 % ‐ niska plastičnost (L)
35 % < wL < 50 % ‐ srednja plastičnost (I).
a
wL > 50 % ‐ visoka plastičnost (H)

GRANICA PLASTIČNOSTI (PL) wp je granična vlažnost pri kojoj tlo prelazi iz

plastičnog u polučvrsto konzistentno stanje.

GRANICA SKUPLJANJA (SL) ws je granična vlažnost pri kojoj tlo prelazi iz

polučvrstog u čvrsto konzistentno stanje. To je vlažnost pri kojoj je sitnozrno tlo
dostiglo minimalnu zapreminu pri sušenju, tako da pri manjoj vlažnosti ne
dolazi do promene zapremine tla.

ODREĐUJU SE LABORATORIJSKIM OPITIMA!!!

 Predavanja iz mehanike tla Školska 2019/20

IDENTIFIKACIJA I KLASIFIKACIJA TLA – Granice konzistentnih stanja

GRANICA TEČENJA (LL) wL je granična vlažnost pri kojoj tlo prelazi iz tečnog u 
plastično konzistentno stanje

Kasagrandeova treskalica

a
 Predavanja iz mehanike tla Školska 2019/20

IDENTIFIKACIJA I KLASIFIKACIJA TLA – Granice konzistentnih stanja

INDEKS PLASTIČNOSTI Ip definiše interval:

Ip = wL ‐ wp [%]
Najznačajniji ili najveći deo mehanike sitnozrnog tla bavi se područjem u granicama
vlažnosti tla u ovom rasponu od LL do PL!!!

INDEKS KONZISTENCIJE Ic je pokazatelj kojim se numerički definiše stanje

konzistencije: a
IC < 0 Tečno stanje
w w 0 < IC < 1.00 Plastično stanje
IC  L
IP 1 < IC < 1.25 Polutvrdo stanje
IC > 1.25 Tvrdo stanje

INDEKS TEČENJA (LI) IL je alternativni pokazatelj konzistentnog stanja:

w  PL
LI   1  IC
IP
 Predavanja iz mehanike tla Školska 2019/20

IDENTIFIKACIJA I KLASIFIKACIJA TLA – Granice konzistentnih stanja

INDEKS KONZISTENCIJE je pokazatelj kojim se numerički definiše stanje

konzistencije:

IC = 0.00 ‐ 0.25 Vrlo meko konzistentno stanje, može se utisnuti pesnica.

IC = 0.25 ‐ 0.50 Meko konzistentno stanje, može se utisnuti palac.
IC = 0.50 ‐ 0.75 Srednje‐plastično konzistentno stanje, može se utisnuti
a
palac sa većim naporom.
IC = 0.75 ‐ 1.00 Tvrdo‐plastično konzistentno stanje, ne može se utisnuti
palac,  ali može vrh zaoštrene olovke. 
IC = 1.00 ‐ 1.25 Polutvrdo konzistentno stanje, tlo se praktično ne
deformiše pod opterećenjima koja se mogu naneti rukom,
ili zašiljenim predmetom.
IC > 1.25 Tvrdo tlo, praktično nedeformabilno za tipična opterećenja
od građevina uobičajenih dimenzija.
 Predavanja iz mehanike tla Školska 2019/20

IDENTIFIKACIJA I KLASIFIKACIJA TLA

KOLOIDALNA AKTIVNOST GLINE A indirektna je mera specifične površine

izražena empirijskim pokazateljem koji je definisao Skempton (1953)
neimenovanim brojem u obliku:

IP
A  CF ‐ procenat zrna gline, tj. zrna manjih od 2 mikrona (0.002 mm).
CF
a
 Tla sa većom aktivnošću imaju veću tendenciju da menjaju zapreminu pri 
promeni vlažnosti i bez znatnije promene napona. 

 Za realna tla, koja predstavljaju mešavine različitih minerala, prihvaćena je 
sledeća klasifikacija prema aktivnosti: 
A < 0.75 Neaktivne gline 
A= 0.75 ‐ 1.25 Normalne gline 
A > 1.25 Aktivne gline 
 Predavanja iz mehanike tla Školska 2019/20

JEDINSTVENA KLASIFIKACIJA
USCS klasifikacija (Unified Soil Classification System) ili
AC klasifikacija (Airfield Classification)
 Osnovni princip: svaki tip tla se može opisati koristeći dva slova, a mogu se
upotrebiti i dvojni simboli prema šemi prikazanoj u narednoj tabeli.
 
                                          PRIMARNA OZNAKA            OPISNA OZNAKA  
 
a
 Krupnozrna tla sa    G (šljunak)     W  dobra 
 preko 50 % zrna     S (pesak)     U   jednolična  graduiranost   
 većih od 0,075 mm         P  slaba 
 
                F  prašine    primese 
               C  gline 
 
 Sitnozrna tla sa     M (prašina)     L  niska 
 preko 50 % zrna     C (glina)     (I)  (srednja)    plastičnost 
 manjih od 0,075 mm    O  (organsko tlo)   H  visoka 
 
 Vlaknasta struktura             Pt (treset) 
 
 Predavanja iz mehanike tla Školska 2019/20

JEDINSTVENA KLASIFIKACIJA ‐ USCS

a
 Predavanja iz mehanike tla Školska 2019/20

JEDINSTVENA KLASIFIKACIJA TLA ‐ USCS

 Krupnozrna tla se klasifikuju prema veličini zrna, obliku granulometrijske

krive izražene koeficijentom jednoličnosti CU i koeficijentom zakrivljenosti CZ,
ukoliko je sadržaj primesa sitnozrnih frakcija relativno mali (<5%), dopunski
simbol je W ili U ili P:
dobro graduiran šljunak GW: Cu > 4 1 < Cz < 3
a
dobro graduiran pesak SW: Cu > 6 1 < Cz < 3

 Ukoliko krupnozrno tlo sadrži više od 12% sitnih frakcija, dopunski simboli je
F ili C

 Ukoliko krupnozrno tlo sadrži između 5% i 12% sitnih frakcija, koriste se

dvojni simboli (GW/GF, SU/SC)
 Predavanja iz mehanike tla Školska 2019/20

JEDINSTVENA KLASIFIKACIJA TLA ‐ USCS

 Sitnozrna tla klasifikuju se na osnovu pokazatelja konsistentnog stanja, prema 
Kasagrandeovom dijagramu plastičnosti

 Grupe M (prašine) i O (organska tla)

definisane su istim poljima ispod "A
linije"
a  U takvom slučaju određuje se granica
tečenja na prirodnom tlu i na uzorku
koji je prethodno bio izložen sušenju
na temperaturi višoj od 1050C.
 Tlo se klasifikuje kao organsko i prvi
simbol je O ako je:
wL(sušeno)/wL(prirodno) < 0.75. 
 Ukoliko ovaj uslov nije ispunjen, tlo se 
klasifikuje kao neorganska prašina M. 
 Predavanja iz mehanike tla
Školska 2019/20

VODA U TLU
 Predavanja iz mehanike tla Školska 2019/20

VODA U TLU

 Sva tla su vodopropusna, jer voda može da se kreće kroz prostor

međusobno povezanih pora između čvrstih čestica.

 Količina, raspored vode u tlu i raspored pritisaka u vodi imaju

veoma veliki uticaj na svojstva tla i na njegovo ponašanje u
a
uslovima delovanja sopstvene težine i drugih opterećenja.

 Određeni broj praktičnih problema pri građenju u tlu ili pri

korišćenju tla kao materijala za građenje, ne potiče samo od zrnaste
prirode tla već i od prisustva vode u porama.

 Kada ne bi bilo vode, mehanika tla bi bila znatno jednostavnija, ali

i manje interesantna!!!
 Predavanja iz mehanike tla Školska 2019/20

VODA U TLU – hidrostatički uslovi

a
 Predavanja iz mehanike tla Školska 2019/20

VODA U TLU – hidrostatički uslovi

Na Slici sve šupljine tla ispod NPV su
međusobno povezane. Prema tome, voda u
porama tla izložena je hidrostatičkom pritisku:

u =  w hw

gde
a je hw vertikalno rastojanje između tačke A i
nivoa slobodne površine vode.

Pritisak u se naziva pritiskom 
porne vode ili pornim pritiskom!
 Predavanja iz mehanike tla Školska 2019/20

VODA U TLU – hidrostatički uslovi

U odnosu na izabrani referentni nivo na Slici

totalna visina h u Bernulijevoj jednačini je:

2 2
v u v
h  z  hw  zA
2g w 2g

u =  w hw
 Predavanja iz mehanike tla Školska 2019/20

VODA U TLU – hidrostatički uslovi

a
 Predavanja iz mehanike tla Školska 2019/20

VODA U TLU – kapilarni efekti

 U tački B koja je iznad hidrostatičkog nivoa

podzemne vode, stanje je znatno složenije zbog
kapilarnih efekata

 Iznad nivoa podzemne vode, u kapilarnoj zoni

kapilarne
a sile nastaju usled efekata površinskog
napona na graničnoj površini vode u kontaktu sa
vazduhom.

 Fenomen površinskog napona proističe iz

međumolekularnih sila koje deluju u području
površine vode u kontaktu sa vazduhom
 Predavanja iz mehanike tla Školska 2019/20

VODA U TLU – kapilarni efekti

 U kontaktnoj zoni se pojavljuje površinski napon zatezanja intenziteta Ts koji ima
dimenziju sile po jedinici dužine
 Površinski napon deluje tangencijalno na površinu vode u kontaktu sa
vazduhom, tako da se cela površina ponaša kao zategnuta elastična opna na
koju deluju membranske sile
 Ukoliko je membrana zakrivljena, ona može da primi opterećenja upravna na
njenu površinu. a
 U nezasićenom tlu, membrana je
izložena pritisku vazduha ua koji
je veći od pritiska vode uw.
 Razlika pritisaka (ua ‐ uw) naziva
se sukcijom.
 Ova veličina predstavlja jednu od
najvažnijih promenljivih u
tumačenju svojstava delimično
zasićenog tla.
 Predavanja iz mehanike tla Školska 2019/20

VODA U TLU – kapilarni efekti

 Ako bi cev sa malim prečnikom, "kapilarnu cev", uronili u sud sa vodom, voda bi
se u cevi popela do izvesnog nivoa hc koji predstavlja visinu kapilarnog penjanja
 Ova pojava je posledica kombinovanih efekata površinskog zatezanja i
privlačenja između stakla i molekula vode.
 Predavanja iz mehanike tla Školska 2019/20

VODA U TLU – kapilarni efekti

0.3
hc = [cm]
d (cm)

a
Predavanja iz mehanike tla Školska 2019/20

HVALA NA PAŽNJI