10/14/2019

Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA

KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20 KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20

4. Zbijenost tla

GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA
SADRŽAJ:
1. Struktura tla
4. ZBIJENOST TLA
2. Zbijenost tla
3. Proktorov opit
4. CBR opit
5. Opit pločom
6. Uslovi kvaliteta materijala
7. Kriterijumi zbijenosti
8. Kontrolna ispitivanja

Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA

KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20 KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20

4. Zbijenost tla 4. Zbijenost tla

STRUKTURA TLA STRUKTURA TLA

 Mineralna zrna, voda i vazduh mogu biti raspoređeni na mnogo raznih načina formirajući
materijal koji poznajemo kao tlo. Predstavlja necementirani skup granularnog (zrnastog)  Zavisnost između stanja poroznosti datog tla i njegovih graničnih poroznosti
materijala mineralnog i organskog porekla. se opisuje pokazateljem koji se naziva relativna zbijenost Dr:
 Pojam struktura, ili tačnije mikro‐struktura, koristi se da opiše geometriju i vezu skupa zrna i
emax  e
pora između njih. Dr  x 100 (% )
e max  e min
 Strukturu krupnozrnog tla čine kompaktna zrna a mogu se predstaviti kuglicama ili sličnim
pravilnim oblicima  d max   d   d min 
Dr  x 100 (% )
 d   d max   d min 

 Umesto pokazatelja Dr koji se izražava u procentima može se koristiti i

indeks zbijenosti Id:

 d   d min
Granične poroznosti Id 
(određuju se laboratorijski)  d max   d min
emax emin
Vmax Vmin  Pokazatelj relativne zbijenosti se koristi isključivo za krupnozrna tla koja sadrže
γd, min γd, max manje od 15% sitnozrnih frakcija!
 10/14/2019

Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA

KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20 KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20

4. Zbijenost tla 4. Zbijenost tla

STRUKTURA TLA STRUKTURA TLA

 Relativna zbijenost se u terenskim uslovima procenjuje standardnim penetracionim
opitima SPT i opitima statičke penetracije CPT. Empirijska korelacija relativne zbijenosti  Kvalitativni opis zbijenosti dat je u Tabeli gde se u koloni (a) nalazi opis koji daju
sa rezultatima statičkog penetracionog opita prikazana je na Slici: Lambe i Whitman (1969), a u koloni (b) je opis po Meyerhofu (1956):

Relativna zbijenost (%)

Opis (a) (b)
Orijentaciona zavisnost
između penetracione Veoma rastresito 0 - 15 0 - 20
otpornosti, vertikalnog  Rastresito 15 - 35 20 - 40
efektivnog napona i
relativne zbijenosti peska Srednje zbijeno 35 - 65 40 - 60
Zbijeno 65 - 85 60 - 80
Jako zbijeno 85 - 100 80 -100

 Mehaničko ponašanje krupnozrnih materijala u znatnoj meri zavisi od relativne

zbijenosti. Ukoliko je veća relativna zbijenost manja je deformabilnost, veća
smičuća čvrstoća, a manja vodopropusnost.

Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA

KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20 KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20

4. Zbijenost tla 4. Zbijenost tla

STRUKTURA TLA ZBIJENOST TLA

 Struktura sitnozrnog tla sa znatnim učešćem gline uslovljena je oblikom veoma
malih pločastih zrna i pratećim površinskim efektima. Karakteristične strukture
prikazane su na Slici:
 U primeni tla kao građevinskog materijala za izradu nasipa, zapunjavanje prirodnih
depresija i u raznim drugim okolnostima nastaje potreba da se materijal iskopa,
prenosi i ugradi nasipanjem.
 Da bi se poboljšale karakteristike nasutog materijala on se podvrgava zbijanju.
 Zbijanje je postupak kojim se povećava gustina, tj. zapreminska težina tla, zrna se
pakuju bliže jedno drugom uz smanjivanje zapremine vazduha, ali se na ovaj način
najčešće ne menja znatno zapremina vode u tlu.

Flokulacija je postupak okupljanja koaguliranih čestica

 10/14/2019

Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA

KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20 KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20

4. Zbijenost tla 4. Zbijenost tla

ZBIJENOST TLA ZBIJENOST TLA

 Ukoliko je veća zbijenost, veća će biti smičuća čvrstoća i manja defomabilnost

Razastiranje tla.
 Stanje zbijenosti se opisuje jediničnom težinom tla u suvom stanju. Ako je
zapreminska težina vlažnog tla γ i vlažnost w, zapreminska težina u suvom
stanju je:


d 
1w

 Zapreminska težina u suvom stanju γd dobijena zbijanjem zavisi od vlažnosti w i

primenjene energije zbijanja
Zbijanje  Za datu energiju zbijanja postoji OPTIMALNA VLAŽNOST koja odgovara maksimalnoj
zbijenosti

Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA

KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20 KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20

4. Zbijenost tla 4. Zbijenost tla

ZBIJENOST TLA – Proktorov opit ZBIJENOST TLA – Proktorov opit

 Zavisnost vlažnosti i suve zapreminske težine određuje se standardizovanim SRPS ЕN 13286‐2:2012 – Proktorov opit 

laboratorijskim opitima:
1. Standardni Proktorov opit  Tlo se zbija nabijanjem u 
2. Modifikovani Proktorov opit cilindričnom kalupu primenom
određene energije zbijanja. 
 Standard SRPS ЕN 13286‐2:2012 Nevezane i hidrauličkim vezivom vezane mešavine
 Za materijale dmax≤63 mm
– Deo 2: Metode ispitivanja za laboratorijsku referentnu zapreminsku masu i sadržaj
vode – Zbijanje po Proktoru  U zavisnosti od veličine zrna u 
materijalu se određuje se veličina 
 Određivanje odnosa vlažnosti i suve zapreminske mase SRPS U.B1.038:1997– kalupa i količina uzorka 
povučen
 10/14/2019

Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA

KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20 KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20

4. Zbijenost tla 4. Zbijenost tla

ZBIJENOST TLA – Proktorov opit ZBIJENOST TLA – Proktorov opit

SRPS ЕN 13286‐2:2012 – Proktorov opit   SRPS ЕN 13286‐2:2012 – Proktorov opit  
 Standardna i modifikovana energija zbijanja se postižu u skladu sa podacima u Tabeli:

Opit broj broj masa  visina energija zapremina

udaraca slojeva malja pada zbijanja cilindra
(kg) (cm) (kJ/m3) (cm3)
Mehanika tla:
Standardni 3 x 25 3 2.5 30.5 590 950
Modifikovani 5 x 25 5 4.5 46.0 2671 950

Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA

KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20 KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20

4. Zbijenost tla 4. Zbijenost tla

ZBIJENOST TLA – Proktorov opit ZBIJENOST TLA – Proktorov opit

 Nakon zbijanja po jednom od navedenih postupaka odredi se zapreminska težina γ i
vlažnost w. 
 Za dato tlo postupak se ponavlja najmanje pet puta sa različitim vlažnostima. 
 Iz dobijenih podataka se računa zapreminska težina u suvom stanju γd
 Na dijagram se nanosi γd u funkciji vlažnosti w i dobija kriva prikazana na Slici

Pokazatelj koji služi kao kriterijum 

za postignut efekat zbijanja ‐
stepen zbijenosti:

d
RC  (·100) [%]
 d max
 10/14/2019

Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA

KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20 KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20

4. Zbijenost tla 4. Zbijenost tla

ZBIJENOST TLA – Proktorov opit ZBIJENOST TLA – Proktorov opit

 Zavisnost između energije zbijanja, zbijenosti i optimalnih vlažnosti je kvalitativno  Postupak zbijanja tla različitim mehaničkim sredstvima predstavlja jedan od najjednostavnijih
prikazana na Slici načina, ali ne i jedini način za poboljšanje karakteristika tla. 
 Proktorov opit ima za cilj da ispita pogodnost tj. uslove najpovoljnijeg ugrađivanja tla!!!

 Kod dobro graduiranih peskova i

šljunkova (SW, GW) povećanje
zbijenosti je reda veličine od 3%
Krive zbijanja za različite tipove tla
do 5%,
 Kod visokoplastičnih glina i
prašina (CH i MH) povećanje
zbijenosti može iznositi 10% do
15%.

Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA

KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20 KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20

4. Zbijenost tla 4. Zbijenost tla

ZBIJENOST TLA – CBR opit ZBIJENOST TLA – CBR opit

 CBR – Kalifornijski Indeks Nosivosti (California Bearing Ratio)
1. Materijal se zbija u standardnom
 Standard SRPS ЕN 13286‐47:2012 Nevezane i hidrauličkim vezivom vezane 
cilindru pri optimalnoj vlažnosti do 
mešavine – Deo 47: Metode ispitivanja za određivanje kalifornijskog indeksa 
maksimalne zbijenosti po Proktoru
nosivosti, neposrednog indeksa nosivosti i linearnog bubrenja
2. Optereti se prstenastim tegovima
 CBR opit je opit za ocenu kvaliteta tla, odnosno krutosti tla!!! (opterećenje mora da odgovara
opterećenju kolovozne konstrukcije
 Naročito bitno za ocenu krutosti/nosivosti POSTELJICE!!!
3. Potapanje u vodu i praćenje 
 Postoje laboratorijski i terenski CBR opiti bubrenja 4 dana

 Određuje se kvalitet prirodnog ili zbijenog materijala u odnosu na nosivost 4. Postavljanje na presu

zbijenog, dobro graduiranog drobljenog kamena (čiji je CBR=100%)!

 Za materijale dmax≤22.4 mm
 10/14/2019

Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA

KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20 KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20

4. Zbijenost tla 4. Zbijenost tla

ZBIJENOST TLA – CBR opit ZBIJENOST TLA – CBR opit

8. Vrši se korekcija početka zavisnosti 
5. Klip prečnika 50 mm se utiskuje u uzorak  Y – sila (otpor tla) sila‐pomeranje ako nije bio 
brzinom 1,27 mm/min.  X – dubina utiskivanja obezbeđen kontakt uzorka i opreme
KLIP
6. Beleži se sila pri utiskivanju klipa i dubina  P5.0mm 9. Za dubinu utiskivanja od 2.5 mm i 
utiskivanja  5.0 mm se vrši očitavanje sile 
7. Formira se dijagram zavisnosti sile i  10. Računa se CBR vrednost:
pomeranja (dubine utiskivanja)
P2.5mm P2.5mm
CBR1= 13.2 kN · 100 %
P5.0mm
CBR2= 20 kN · 100 %
Sila
Veća vrednost predstavlja CBR 
Komparater ‐ pomeranja
KLIP vrednost ispitanog materijala!
Tegovi
Vrednosti sile 13.2 kN i 20 kN su 
Uzorak referentne vrednosti (za dobro 
Kalup Novi koordinatni početak
graduirani drobljeni kamen)

Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA

KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20 KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20

4. Zbijenost tla 4. Zbijenost tla

ZBIJENOST TLA – CBR opit ZBIJENOST TLA – CBR opit

 Terenski CBR opit

 Sitnozrno tlo min CBR=5‐7%
 Pesak min CBR=8‐12%
 Šljunak min CBR≥15%
 CBR< 3% potrebna je stabilizacija tla
 10/14/2019

Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA

KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20 KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20

4. Zbijenost tla 4. Zbijenost tla

ZBIJENOST TLA – CBR opit OPIT KRUŽNOM PLOČOM ‐ Modul stišljivosti

 Kontrola kvaliteta zbijenog materijala (posteljica, 
 CBR vrednosti za pojedine vrste tla: nasip, slojevi gornjeg stroja)!!!
 Švajcarska metoda
 SRPS U.B1.046:1969 Geomehanička ispitivanja ‐
Određivanje modula stišljivosti metodom kružne ploče
 Pokazatelj ‐ Modul stišljivosti Ms (parametar 
deformabilnosti)
 Prečnik ploče Dpl=16 cm ili Dpl=30 cm
 Podloga se opterećuje kružnom pločom i meri se 
sleganje (komparaterima)  Prečnik zrna materijala dmax≤(1/3‐1/5)Dpl
 Dubina rasprostiranja značajnih
Kontrateret napona Dpl

Zp≈2Dpl

Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA

KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20 KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20

4. Zbijenost tla 4. Zbijenost tla

OPIT KRUŽNOM PLOČOM ‐ Modul stišljivosti OPIT KRUŽNOM PLOČOM ‐ Modul stišljivosti
1. Početno (nulto) opterećenje iznosi 20 kPa da bi se   Određivanje Modula stišljivosti Ms (Mv)
ostvario dobar kontakt i komparateri se postavljaju 
na nulu
2. Prvo opterećenje iznosi 50 kPa 
3. Beleži se sleganje tla do završene konsolidacije
4. Nanosi se sledeća stepenica opterećenja od 50 kPa  Ms = · Dpl
i postupak merenja sleganja se ponavlja

 Maksimalno opterećenje:
‐ 250 kPa za posteljicu
‐ 450 kPa za noseći sloj (gornji stroj)
‐ 550 kPa za gotov put bez zastora
 10/14/2019

Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA

KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20 KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20

4. Zbijenost tla 4. Zbijenost tla

OPIT KRUŽNOM PLOČOM ‐ Modul deformacije OPIT KRUŽNOM PLOČOM ‐ Modul deformacije
 Postupak ispitivanja je sličan postupku za određivanje Ms
 Kontrola kvaliteta zbijenog materijala (posteljica, nasip, slojevi gornjeg 
stroja)!!!  Tri ciklusa: opterećenje, rasterećenje i ponovno opterećenje 
1. Opterećenje i rasterećenje se nanose u 
 SRPS U.B1.047:1997 Geomehanička ispitivanja ‐ Određivanje modula 
stupnjevima
deformacije pomoću opterećenja kružnom pločom
2. Opterećenje se nanosi najmanje u 6 
 DIN 18134 (Nemačka metoda) inkremenata sa vremenskim intervalom od 2 
min do dostizanja sleganja od 5‐7 mm
 Pokazatelji ‐ Moduli deformacije Ev1 i Ev2 3. Rasterećenje se vrši u tri koraka: 
 Prečnik ploče Dpl=30, (45), 60 cm 0.5Pmax ‐ 0.25Pmax ‐ 0
4. Ponovno opterećenje
 dmax≤ 16 mm ploča Dpl=30 cm
5. Crtamo dijagram zavisnosti napona i sleganja
 dmax≤ 63 mm ploča Dpl=60 cm
ΔP ΔP
 Ako se koristi ploča Dpl=60 cm na nju se postavljaju i ploče od 45 cm i 30 cm Ev1 0.75 D Ev2 0.75 D
Δs1 pl Δs2 pl

Prvo opterećenje Drugo opterećenje (elastične deformacije)

Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA

KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20 KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20

4. Zbijenost tla 4. Zbijenost tla

OPIT KRUŽNOM PLOČOM ‐ Modul deformacije OPIT KRUŽNOM PLOČOM – Koeficijent posteljice
 Za ploču prečnika 30 cm opterećivanje se vrši do s=5 mm ili do Pmax=0.5 MPa  Određuje se koeficijent reakcije podloge Ks kojim se izražava elastična reakcija tla pod 
površinskim opterećenjem
 Za ploču prečnika 60 cm opterećivanje se vrši do s=7 mm ili do Pmax=0.25 Mpa
Ks=Napon / Sleganje [MN/m3]
 Za gline i prašine Ev1/Ev2≤2
 Westergard‐ova metoda
 Za pesak i šljunak Ev1/Ev2≤2.2
 Prečnik ploče Dpl=76 cm

0.07 MPa P MPa

Ks ili Ks
Δs m 0.0012 m

 Opseg:
1 MN/m3 ≤ Ks ≤ 50 MN/m3
 Za krutost posteljice
Ks ≥ 20 MN/m3
 10/14/2019

Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA

KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20 KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20

4. Zbijenost tla 4. Zbijenost tla

OPIT KRUŽNOM PLOČOM – Dinamički opit OPIT KRUŽNOM PLOČOM – Dinamički opit
 Dinamički opit pločom sa padajućim tegom 
omogućava jednostavnije i brže ispitivanje i 
1. Kruta čelična ploča prečnika 30 cm opterećuje se 
trenutno dobijanje rezultata (Dpl=30 cm)
udarom tega mase 10 kg
 Nije potreban kontrateret
2. Teg (ručno izdignut) sa kalibrisane visine slobodno 
 Ispitivanje moguće na manje pristupačnim  pada niz vođicu na opruge
lokacijama
3. Ostvaruje se najveći pritisak na tlo p = 100 kPa
4. Elektronski uređaj meri sleganje s
5. Opit se ponavlja tri puta – srednja vrednost
6. Zona uticaja – dubina dejstva je 2Dpl

ΔP 0.1 22.5
Ed 0.75 D 0.75 300 MPa
Δs pl Δs Δs mm

 Veza sa Ev2:  Ev2=(1.3‐1.6) Ed C, M

Ev2=(2.0‐2.3) Ed S, G

Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA

KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20 KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20

4. Zbijenost tla 4. Zbijenost tla

Povratni modul Mr Povratni modul Mr

 Povratni modul (The Resilient Modulus) MR (dinamički 
modul elastičnosti) je mera krutosti posteljice
 Predstavlja odnos napona i deformacija pri veoma 
brzom cikličnom opterećenju!  Rezultati opita:
 Određuje se u laboratoriji triaksijalnim opitom
 Primenjuje se veoma brzo aksijalno ciklično opterećenje 
pri konstantnoj magnitudi i konstantnom trajanju ciklusa
 Simulacija saobraćajnog opterećenja

 Korelacija sa CBR vrednošću:
 10/14/2019

Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA

KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20 KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20

4. Zbijenost tla 4. Zbijenost tla

KORELACIJE POKAZATELJA NOSIVOSTI I DEFORMABILNOSTI TLA KORELACIJE POKAZATELJA NOSIVOSTI I DEFORMABILNOSTI TLA

Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA

KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20 KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20

4. Zbijenost tla 4. Zbijenost tla

Ostali opiti za određivanje nosivosti/krutosti podloge: Opiti za kontrolu zapreminske težine tla:

1. Dinamički konusni penetrometar  DCP (Dynamic  1. Metoda sa kalibrisanim peskom (približno ista veličina zrna – teško se zbija –

cone penetrometer) – dobra korelacija sa CBR  DCP slična suva zapreminska težina u rastresitom i zbijenom stanju)
vrednostima
2. Nuklearna sonda (Troxler)
3. Sonda na bazi prostiranja elektromagnetnih talasa

2. Nuklearna sonda (Troxler) za 
određivanje vlažnosti i 
zapreminske težine

Troxler
 10/14/2019

Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA

KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20 KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20

4. Zbijenost tla 4. Zbijenost tla

USLOVI KVALITETA MATERIJALA USLOVI KVALITETA MATERIJALA

SRPS U.E1.010:1981 – Zemljani radovi na izgradnji puteva SRPS U.E8.010:1981 – Nosivost i ravnost na nivou posteljice

Materijali za izgradnju nasipa moraju ispunjavati sledeće uslove: Materijali za izradu posteljice moraju ispunjavati sledeće uslove:
 wL < 65%, Ip < 30%  γd, max ≥ 16.0 kN/m3

 Proktorov broj Pb=0‐0.2           Pb  wL < 50%, Ip < 20%
 Bubrenje posle 4 dana natapanja u CBR opitu < 3%
 γd ≥ 15.0 kN/m3 za nasipe visine do 3 m
 Cu=d60/d10 ≥ 9 (≥ 4 za drobljeni kameni materijal)
 γd ≥ 15.5 kN/m3 za nasipe više od 3 m
 Sadržaj organskih materija < 6%
 Cu=d60/d10 ≥ 9
 Vlažnost pri ugrađivanju |wopt‐w| ≤ 2%
 Sadržaj organskih materija < 6%
 CBR ≥ 3%
 Vlažnost pri ugrađivanju |wopt‐w|≤ 2%, wopt < 25%
 Za mešovito tlo: dmax=150 mm
 Za krupnozrno i kamenito tlo: dmax=40 cm u nasipu i dmax=10 cm u završnom sloju nasipa

Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA

KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20 KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20

4. Zbijenost tla 4. Zbijenost tla

KRITERIJUMI ZBIJENOSTI PODTLA KRITERIJUMI ZBIJENOSTI NASIPA

SRPS U.E1.010:1981 – Zemljani radovi na izgradnji puteva SRPS U.E1.010:1981 – Zemljani radovi na izgradnji puteva

Prirodni teren RC % Položaj sloja u nasipu Materijal od koga  Ms Ev2 RC 

Od sitnozrnog tla Projektovani  ≤ 2 m 97 je nasip [MPa] [MPa] %
nasip > 2 m 95 Nasip visine preko 2 m za slojeve na Sitnozrno tlo 95
dubini većoj od 2 m ispod planuma 
Usek  100 Krupnozrno i  35 95
(donji deo nasipa)
Od krupnozrnog i  Projektovani  ≤ 2 m 100 mešovito tlo 20
mešovitog tla nasip > 2 m 95 Nasip visine do 2 m i gornjih 2m za  Sitnozrno tlo 100
nasipe preko 2m Krupnozrno i  40 100
Usek 100
mešovito tlo
 10/14/2019

Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA

KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20 KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20

4. Zbijenost tla 4. Zbijenost tla

KRITERIJUMI ZBIJENOSTI POSTELJICE KONTROLNA ISPITIVANJA

SRPS U.E8.010:1981 – Nosivost i ravnost na nivou posteljice SRPS U.E1.010:1981 – Zemljani radovi na izgradnji puteva

Na mestima na kojima se vrši kontrola zbijenosti mora se izvršiti i ispitivanje

Vrsta materijala RC  Ms Ev2 granulometrijskog sastava i vlažnosti, a za sitnozrni materijal i određivanje optimalne
% [MPa] [MPa] vlažnosti.
Sitnozrno tlo i sitnozrni pesak 100 20 30

Mešani kameni i zemljani materijal  100 30 45 Minimalna kontrolna ispitivanja koja se moraju vršiti u toku izrade nasipa su:
(glinoviti šljunak, glinovita drobina,   Ispitivanje zapreminske težine i vlažnosti na svakih 2000 m2 nasutih slojeva
lapor, glinoviti škriljci i sl.)
 Ispitivanje zapreminske težine i vlažnosti na svakih 1000 m2 posteljice
Kameni materijal (kamena drobina,  100 40 60
šljunak i sl.)  Ispitivanje granulometrijskog sastava na svakih 4000 m2 nasutih slojeva
 Ispitivanje granulometrijskog sastava na svakih 200 m2 posteljice
 Određivanje modula deformacije za planum donjeg stroja na svakih 200 m puta

Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA Univerzitet u Beogradu GRAĐEVINSKI FAKULTET GEOTEHNIKA SAOBRAĆAJNICA

KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20 KATEDRA ZA GRAĐEVINSKU GEOTEHNIKU Školska 2019/20

4. Zbijenost tla 4. Zbijenost tla

REKAPITULACIJA
KONTROLNA ISPITIVANJA
 Ukoliko je veća zbijenost manja je deformabilnost, veća smičuća čvrstoća (veća nosivost), 
SRPS U.E8.010:1981 – Nosivost i ravnost na nivou posteljice a manja vodopropusnost.
 Pokazatelji zbijenosti:
Relativna zbijenost Dr
Obim kontrolnih ispitivanja u vreme građenja i minimalni broj potrebnih opita određuju Stepen zbijenosti RC
se u zavisnosti od kategorije puta, načina izvršenja radova, vremenskih uslova i dr. (Zapreminska težina / suva zapreminska težina)
 Uslovi najpovoljnijeg ugrađivanja tla – Proktorov opit
 Za ocenu kvaliteta tla ‐ krutosti/nosivosti
Postignuta zbijenost i vlažnost ugrađenog materijala posteljice kontroliše se merenjem CBR opit – CBR vrednost % (laboratorijski i terenski)
zapreminske mase i vlažnosti ili opitom pločom i to: Opit pločom (terenski):
Statički SRPS – Ms
 Na svakih 50 m puta (tekuća ispitivanja)
Statički DIN – Ev1 i Ev2
 Na svakih 200 m puta (kontrolna ispitivanja) Statički SRPS – Ks
Dinamički – Ed
Određivanje povratnog modula Mr (laboratorijski)
Opit sa dinamičkim konusnim penetrometrom – DCP (terenski)
Opit sa nuklearnom sondom (Troxler) (terenski)
Opit na bazi prostiranja elektromagnetnih talasa (terenski)
 Za određivanje zapreminske težine
Opit sa kalibrisanim peskom 
Opit sa nuklearnom sondom (Troxler)  ‐ zaprem. težina i vlažnost