15-Mar-21

Univerzitet u Beogradu – Građevinski 
fakultet www.grf.bg.ac.rs

Studijski program:  GRAĐEVINARSTVO
Modul: K, PŽA, HVE, MTI
Godina/Semestar: 2. godina / 3. semestar
Naziv predmeta (šifra): MEHANIKA TLA (B2O2MT)
Nastavnik: doc. dr Sanja Jocković
Naslov predavanja: IDENTIFIKACIJA TLA
KLASIFIKACIJA TLA
Datum: 3.3.2021.

Beograd, 2021.
Sva autorska prava autora prezentacije i/ili video snimaka su zaštićena. Snimak ili prezentacija se mogu koristiti samo za nastavu na daljinu studenta Građevinskog fakulteta 
Univerziteta u Beogradu u školskoj 2020/2021 i ne mogu se koristiti za druge svrhe bez pismene saglasnosti autora materijala.

Predavanja iz mehanike tla
Školska 2020/21.

IDENTIFIKACIJA TLA
KLASIFIKACIJA TLA
 15-Mar-21

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

IDENTIFIKACIJA I KLASIFIKACIJA TLA

 Klasifikovanje podrazumeva proces grupisanja i etiketiranja.

 Klasifikacioni sistem mora da pruži informacije o očekivanim inženjerskim osobinama tla:

deformabilnost, čvrstoća, vodopropusnost i ugradljivost.

 Krajnji cilj nije klasifikacija, već sagledavanje mogućeg ponašanja mase tla u uslovima od interesa.

 Osnovni klasifikacioni pokazatelji su veličina zrnaatla i plastičnost tla.

 Postoji više različitih klasifikacionih sistema kojima je pokušano grupisanje materijala prema sličnim
osobinama. Svaki od njih prilagođen je posebnoj nameni (geotehenika, izgradnja saobraćajnica,
hidrotehnički radovi i dr.). Nijedan od njih nije jednoznačno prihvaćen za širu primenu jer svaki ima
nedostatke ili prednosti za određenu namenu.

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

IDENTIFIKACIJA I KLASIFIKACIJA TLA

 Generalna osnova za klasifikaciju pretežno neorganskog tla je podela na dve glavne klase sa
graničnom vrednošću veličina zrna od 0,075 mm (u nekim zemljama za granicu se usvaja veličina
zrna od 0,074 ili 0,06 mm).

 Pored navedenih klasa u prirodi se nalazi i treset, materijal koji ima vlaknastu strukturu i nepovoljne
geotehničke karakteristike.

 Tako se tlo generalno može podeliti: a

1. Krupnozrna tla sadrže preko 50% zrna krupnijih od 0,075 mm (ili 0,06 mm)
2. Sitnozrna tla sadrže preko 50% zrna sitnijih od 0,075 mm (ili 0,06 mm)
3. Organska tla
 15-Mar-21

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

IDENTIFIKACIJA I KLASIFIKACIJA TLA

 Strukturu krupnozrnog tla čine kompaktna

zrna a mogu se predstaviti kuglicama ili
sličnim pravilnim oblicima

 Struktura sitnozrnog tla sa znatnim učešćem

gline uslovljena je oblikom veoma malih
pločastih zrna

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

IDENTIFIKACIJA I KLASIFIKACIJA TLA

KRUPNOZRNA TLA variraju sa veličinama zrna od
komada stene do šljunka i peska:
• Blokovi d>200 mm
• Obluci (drobina) 200>d>60 mm
• Šljunak 60>d>2 mm
• Pesak 2>d>0.06 mm a

 Kvarc je mineral koji preovladava u sadržaju

mnogih šljunkova i peskova
 Terenska identifikacija je relativno jednostavna,
jer se skoro sva zrna vide golim okom
 Krupnozrno tlo može da sadrži primese sitnih
frakcija
 Kvalitativni pokazatelji o veličinama i obliku zrna
su najčešće dovoljni za identifikaciju.
 15-Mar-21

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

IDENTIFIKACIJA I KLASIFIKACIJA TLA

SITNOZRNA TLA se najvećim delom sastoje od zrna prašine i
gline:
• Prašina 0.06>d>0.002 mm
• Glina d<0.002 mm
 U pogledu mineralnog sastava postoje veće varijacije, jer su za
formiranje zrna, osim mehaničkih uticaja, uključeni i hemijski
procesi. a
 Ne mogu se sva zrna videti golim okom, tako da se primenjuju
indirektni opiti za identifikaciju, a zasnivaju se na osobini da
sitnozrni materijali, naročito ako sadrže glinene čestice,
menjaju konzistentno stanje sa promenom sadržaja vode.
 Za ovu osobinu, koju nemaju krupnozrni materijali, koristi se
izraz plastičnost.
 NAPOMENA: Plastičnost, kao pojam, se koristi i za opis
naponsko‐deformacijskog ponašanja u sasvim drugom i znatno
preciznijem kontekstu.

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

IDENTIFIKACIJA I KLASIFIKACIJA TLA

a
 15-Mar-21

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

IDENTIFIKACIJA I KLASIFIKACIJA TLA

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

IDENTIFIKACIJA I KLASIFIKACIJA TLA

ORGANSKA TLA sadrže organske materije nastale

raspadanjem biljnih i životinjskih produkata.

 Organske materije su od vitalnog značaja za

poljoprivrednu upotrebu zemljišta i od manjeg
značaja su za građevinskog inženjera, jer se
površinska zona tla uklanja pre izgradnje većinea
građevinskih objekata.

 Relativno visoko prisustvo organskih materija reda

5% do 10% može ukazivati na relativno veliku
kompresibilnost.

 Ova tla su izrazito nepovoljna sa građevinske tačke

gledišta.
 15-Mar-21

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

GRANULOMETRIJSKI SASTAV TLA

 GRANULOMETRIJSKI SASTAV je definisan krivom koja opisuje sadržaj zrna različite veličine izražen u
procentima težine.

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

GRANULOMETRIJSKI SASTAV TLA

1. Metoda sejanja (krupnozrno tlo)
• Suvo sejanje
• Mokro sejanje
2. Metoda sedimentacije (sitnozrno tlo):
a
• Metoda hidrometrisanja
• Metoda sa pipetom
3. Kombinovana metoda (kada više od 10% uzorka prođe kroz sito 
otvora d=0.075/0.063 mm)
 15-Mar-21

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

GRANULOMETRIJSKI SASTAV TLA

 Metoda sejanja se koristi za određivanje

granulometrijskog sastava krupnozrnog
materijala (pesak, šljunak, drobina)

npr. za pesak 

 Standard propisuje da se koriste sita koja će

obezbediti kontinuitet granulometrijske krive

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.
Krupnozrno tlo
GRANULOMETRIJSKI SASTAV TLA

a
 15-Mar-21

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

GRANULOMETRIJSKI SASTAV TLA

 Metoda hidrometrisanja (areometrisanja) se koristi za određivanje
granulometrijskog sastava sitnozrnog materijala (prašina, glina, organsko tlo).
Čestice sitnozrnog tla su zalepljene jedna za drugu i ne može se primeniti
metoda sejanja

 Veličini zrna sitnozrnog tla pripisuje prečnik kuglice (ekvivalentno sferično

zrno) koja tone u stubu vode određenom brzinom u procesu sedimentacije
(taloženja) a

 Zrna većeg prečnika imaju veću brzinu taloženja

 Metoda je bazirana na Stoksovom zakonu koji važi za laminarno strujanje:
Brzina taloženja ekvivalentnog sferičnog zrna u suspenziji proporcionalna je
kvadratu prečnika zrna, a obrnuto proporcionalna viskozitetu suspenzije

NEDOSTACI: ne važi za turbulentno strujanje, pretpostavljeno je sferično zrno, 
približna metoda, indirektna

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

GRANULOMETRIJSKI SASTAV TLA

Metoda hidrometrisanja 
a
Sitnozrno tlo
 15-Mar-21

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

GRANULOMETRIJSKI SASTAV TLA

Metoda hidrometrisanja 

Sitnozrno tlo

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

GRANULOMETRIJSKI SASTAV TLA

a
 15-Mar-21

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

IDENTIFIKACIJA I KLASIFIKACIJA TLA

Osim oblika granulometrijske krive, za opis krupnozrnog tla upotrebljavaju se i sledeći numerički
pokazatelji:

Koeficijent jednoličnosti ili koeficijent uniformnosti: d 60

Cu 
d10
d302
Koeficijent zakrivljenosti: Cz 
d10  d 60
a

dobro graduiran šljunak:  Cu > 4 1 < Cz < 3

dobro graduiran pesak:  Cu > 6 1 < Cz < 3

d10 ‐ efektivna veličina zrna predstavlja najveće zrno od kojeg je 10 % materijala u uzorku manje od ove 
veličine. Analogno se definišu i veličine d30 i d60

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

IDENTIFIKACIJA I KLASIFIKACIJA TLA

P (%)
d 60
Cu 
d10

60%
a

d302
Cz 
30% d10  d 60

10%
d (mm)
d10 d30 d60
 15-Mar-21

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

GRANICE KONZISTENTNIH STANJA

 Specifična površina se definiše kao odnos ukupnih površina svih
zrna u jedinici mase tla (m2/g).

 Ukoliko su zrna sitnija utoliko je njihova specifična površina veća

 Slojevi molekula vode prianjaju uz površinu čestica minerala gline

a
hidrogenskom vezom, molekuli tako da su zrna obmotana slojem Zrna minerala gline
adsorbovane ("vezane") vode

 Voda uz česticu gline ima relativno visok viskozitet, koji opada sa

rastojanjem od zrna. Dalje od zrna se nalazi tzv. slobodna voda.

 Usled interakcije vode sa česticama gline, ovakvi materijali

pokazuju plastična svojstva, odnosno materijal ima osobinu da
menja konzistentno stanje pri promeni vlažnosti.

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

GRANICE KONZISTENTNIH STANJA

 GRANICE KONZISTENTNIH STANJA (Aterbergove granice konzistencije, granice plastičnosti ) se

odnose isključivo na sitnozrna tla.

 Aterbergove granice služe da se bliže definišu, na indirektan način, osobine glinovitih

komponenti u tlu.

 Za glinovite materijale je karakteristično da menjaju

a konzistentno stanje pri promeni sadržaja
vode.

 Predstavljaju vlažnosti pri kojima tlo prelazi iz jednog konzistentnog stanja u drugo:

 Granica tečenja wL (LL)

 Granica plastičnosti wP (PL)

 Granica skupljanja wS (SL)

 15-Mar-21

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

GRANICE KONZISTENTNIH STANJA

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

GRANICE KONZISTENTNIH STANJA

 GRANICA TEČENJA (LL) wL je granična vlažnost pri kojoj tlo prelazi iz tečnog u plastično konzistentno 
stanje
wL < 20 % ‐ neplastično (NP)
20 % < wL < 35 % ‐ niska plastičnost (L)
35 % < wL < 50 % ‐ srednja plastičnost (I).
a
wL > 50 % ‐ visoka plastičnost (H)

 GRANICA PLASTIČNOSTI (PL) wp je granična vlažnost pri kojoj tlo prelazi iz plastičnog u polučvrsto
konzistentno stanje.
 GRANICA SKUPLJANJA (SL) ws je granična vlažnost pri kojoj tlo prelazi iz polučvrstog u čvrsto
konzistentno stanje. To je vlažnost pri kojoj je sitnozrno tlo dostiglo minimalnu zapreminu pri
sušenju, tako da pri manjoj vlažnosti ne dolazi do promene zapremine tla.

ODREĐUJU SE LABORATORIJSKIM OPITIMA!!!

 15-Mar-21

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

GRANICE KONZISTENTNIH STANJA – Granica tečenja wl

 GRANICA TEČENJA (LL) wL je granična vlažnost pri kojoj tlo prelazi iz tečnog u plastično konzistentno stanje
 Tlo ima malu, ali merljivi smičuću čvrstoću

 Metode određivanja:

 Kasagrandeovom treskalicom
a
 Metoda sa konusom

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

GRANICE KONZISTENTNIH STANJA – Granica plastičnosti wp

 GRANICA PLASTIČNOSTI (PL) wp je granična vlažnost pri kojoj tlo prelazi iz plastičnog u polučvrsto
konzistentno stanje.

 Plastično konzistentno stanje – oblik tla se može menjati bez narušavanja kontinuiteta (bez pojave
pukotina u tlu)

 U domenu vlažnosti između granice tečenja i granice plastičnosti čvrstoća tla se menja za oko 100 puta.
 15-Mar-21

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

GRANICE KONZISTENTNIH STANJA

 INDEKS PLASTIČNOSTI Ip definiše interval:
Ip = wL ‐ wp [%]

Najznačajniji ili najveći deo mehanike sitnozrnog tla bavi se područjem u granicama vlažnosti tla u ovom 
rasponu od LL do PL!!!

 INDEKS KONZISTENCIJE Ic je pokazatelj kojim se numerički

a
definiše stanje konzistencije:

IC <0 Tečno stanje

wL  w 0 < IC < 1.00 Plastično stanje
IC 
IP 1 < IC < 1.25 Polutvrdo stanje
IC > 1.25 Tvrdo stanje
 INDEKS TEČENJA (LI) IL je alternativni pokazatelj konzistentnog stanja:

w  PL
LI   1  IC
IP

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

GRANICE KONZISTENTNIH STANJA

 INDEKS KONZISTENCIJE je pokazatelj kojim se numerički definiše stanje konzistencije:

IC = 0.00 ‐ 0.25 Vrlo meko konzistentno stanje, može se utisnuti pesnica.

IC = 0.25 ‐ 0.50 Meko konzistentno stanje, može se utisnuti palac.
IC = 0.50 ‐ 0.75 Srednje‐plastično konzistentno stanje,
a može se utisnuti palac sa većim naporom.
IC = 0.75 ‐ 1.00 Tvrdo‐plastično konzistentno stanje, ne može se utisnuti palac,  ali može vrh zaoštrene
olovke. 
IC = 1.00 ‐ 1.25 Polutvrdo konzistentno stanje, tlo se praktično ne deformiše pod opterećenjima koja se
mogu naneti rukom ili zašiljenim predmetom.
IC > 1.25 Tvrdo tlo, praktično nedeformabilno za tipična opterećenja od građevina uobičajenih
dimenzija.
 15-Mar-21

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

GRANICE KONZISTENTNIH STANJA

 KOLOIDALNA AKTIVNOST GLINE A indirektna je mera specifične površine izražena empirijskim pokaz‐
ateljem koji je definisao Skempton (1953) neimenovanim brojem u obliku:

IP
A  CF ‐ procenat zrna gline, tj. zrna manjih od 2 mikrona (0.002 mm).
CF

a
 Tla sa većom aktivnošću imaju veću tendenciju da menjaju zapreminu pri promeni vlažnosti i bez znatnije 
promene napona (bubrenje tla). 

 Za realna tla, koja predstavljaju mešavine različitih minerala, prihvaćena je sledeća klasifikacija prema 
aktivnosti: 
A < 0.75 Neaktivne gline 
A= 0.75 ‐ 1.25 Normalne gline 
A > 1.25 Aktivne gline 

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

JEDINSTVENA KLASIFIKACIJA
USCS klasifikacija (Unified Soil Classification System) ili
AC klasifikacija (Airfield Classification)
 Osnovni princip: svaki tip tla se može opisati koristeći dva slova, a mogu se upotrebiti i dvojni simboli
prema šemi prikazanoj u narednoj tabeli.
 
                                          PRIMARNA OZNAKA            OPISNA OZNAKA  
 
 Krupnozrna tla sa    G (šljunak)    a  W  dobra 
 preko 50 % zrna     S (pesak)     U   jednolična  graduiranost   
 većih od 0,075 mm         P  slaba 
 
                F  prašine    primese 
               C  gline 
 
 Sitnozrna tla sa     M (prašina)     L  niska 
 preko 50 % zrna     C (glina)     (I)  (srednja)    plastičnost 
 manjih od 0,075 mm    O  (organsko tlo)   H  visoka 
 
 Vlaknasta struktura             Pt (treset) 
 
 15-Mar-21

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.
JEDINSTVENA KLASIFIKACIJA ‐ USCS

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

JEDINSTVENA KLASIFIKACIJA TLA ‐ USCS

 Krupnozrna tla se klasifikuju prema veličini zrna, obliku granulometrijske krive izražene koeficijentom
jednoličnosti CU i koeficijentom zakrivljenosti CZ

 Ukoliko je sadržaj primesa sitnozrnih frakcija relativno mali (<5%), dopunski simbol je W ili U ili P:

dobro graduiran šljunak GW: Cu > 4 1 < Cz < 3a

dobro graduiran pesak SW: Cu > 6 1 < Cz < 3

 Ukoliko krupnozrno tlo sadrži više od 12% sitnih frakcija, dopunski simboli je F ili C

 Ukoliko krupnozrno tlo sadrži između 5% i 12% sitnih frakcija, koriste se dvojni simboli (GW/GF, SU/SC)
 15-Mar-21

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

JEDINSTVENA KLASIFIKACIJA TLA ‐ USCS

 Sitnozrna tla klasifikuju se na osnovu pokazatelja konsistentnog stanja, prema Kasagrandeovom 
dijagramu plastičnosti

 Grupe M (prašine) i O (organska tla) definisane su istim

poljima ispod "A linije"

 Ua takvom slučaju određuje se granica tečenja na

prirodnom tlu i na uzorku koji je prethodno bio izložen
sušenju na temperaturi višoj od 1050C.

 Tlo se klasifikuje kao organsko i prvi simbol je O ako je:
wL(sušeno)/wL(prirodno) < 0.75. 

 Ukoliko ovaj uslov nije ispunjen, tlo se klasifikuje kao 
neorganska prašina M. 

Predavanja iz mehanike tla
Školska 2020/21.

ZBIJENOST TLA
 15-Mar-21

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

ZBIJENOST TLA
 U primeni tla kao građevinskog materijala za izradu nasipa, zapunjavanje prirodnih depresija i u raznim
drugim okolnostima nastaje potreba da se materijal iskopa, prenosi i ugradi nasipanjem.
 Da bi se poboljšale karakteristike nasutog materijala on se podvrgava zbijanju.
 Zbijanje je postupak kojim se povećava gustina, tj. zapreminska težina tla, zrna se pakuju bliže jedno
drugom uz smanjivanje zapremine vazduha, ali se na ovaj način najčešće ne menja znatno
zapremina vode u tlu!!!
a

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

DONJI STROJ SAOBRAĆAJNICE
Nasipanje i zbijanje

a
 15-Mar-21

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

DONJI STROJ SAOBRAĆAJNICE
Nasipanje i zbijanje

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

DONJI STROJ SAOBRAĆAJNICE
Nasipanje i zbijanje

a
 15-Mar-21

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

ZBIJENOST TLA

Razastiranje

Zbijanje

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

STRUKTURA KRUPNOZRNOG TLA

 Pojam struktura, ili tačnije mikro‐struktura, koristi se da opiše geometriju i vezu skupa zrna i pora između
njih.
 Strukturu krupnozrnog tla čine kompaktna zrna a mogu se predstaviti kuglicama ili sličnim pravilnim oblicima

Najrastresitije stanje Najzbijenije stanje
a

Granične poroznosti: emax emin (određuju se laboratorijski)

Vmax Vmin
γd, min γd, max
 15-Mar-21

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

STRUKTURA KRUPNOZRNOG TLA

 Zavisnost između stanja poroznosti datog tla i njegovih graničnih poroznosti se opisuje
pokazateljem koji se naziva relativna zbijenost Dr:
emax  e
Dr  x 100 (%)
e max  e min
 d max   d   d min 
Dr  x 100 a(% )
 d   d max   d min 

 Umesto pokazatelja Dr koji se izražava u procentima može se koristiti i indeks zbijenosti Id:

 d   d min
Id 
 d max   d min

 Pokazatelj relativne zbijenosti se koristi isključivo za krupnozrna tla koja sadrže manje od 15% sitnozrnih 
frakcija!

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

STRUKTURA KRUPNOZRNOG TLA

 Kvalitativni opis zbijenosti dat je u Tabeli gde se u koloni (a) nalazi opis koji daju Lambe i Whitman
(1969), a u koloni (b) je opis po Meyerhofu (1956):
Relativna zbijenost (%)
Opis (a) (b)

Veoma rastresito 0 - a15 0 - 20

Rastresito 15 - 35 20 - 40
Srednje zbijeno 35 - 65 40 - 60
Zbijeno 65 - 85 60 - 80
Jako zbijeno 85 - 100 80 -100

 Mehaničko ponašanje krupnozrnih materijala u znatnoj meri zavisi od relativne zbijenosti. Ukoliko
je veća relativna zbijenost manja je deformabilnost, veća smičuća čvrstoća, a manja
vodopropusnost.
 15-Mar-21

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

STRUKTURA SITNOZRNOG TLA

 Struktura sitnozrnog tla sa znatnim učešćem gline uslovljena je oblikom veoma malih pločastih 
zrna i pratećim površinskim efektima. Karakteristične strukture prikazane su na Slici:

Flokulacija je postupak okupljanja koaguliranih čestica

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

ZBIJENOST TLA
 Stanje zbijenosti se opisuje jediničnom težinom tla u suvom stanju. Ako je zapreminska težina
vlažnog tla γ i vlažnost w, zapreminska težina u suvom stanju je:


d 
1w
a
 Zapreminska težina u suvom stanju γd dobijena zbijanjem zavisi od vlažnosti w i primenjene 
energije zbijanja
 Za datu energiju zbijanja postoji OPTIMALNA VLAŽNOST koja odgovara maksimalnoj 
zbijenosti

 OPTIMALNA VLAŽNOST se određuje PROKTOROVIM OPITOM
 15-Mar-21

Predavanja iz mehanike tla Školska 2020/21.

HVALA NA PAŽNJI