ZEMLJANI RADOVI

TEHNOLOGIJA POSTUPKA STABILIZACIJE

Redosled operacija je : iskop, rastresanje-aerisanje (pulverzacija), homogenizacija, dodavanje

stabilizacionog sredstva, mešanje, razastiranje, aerisanje i zbijanje.
Razlikuju se tri vrste postupaka stabilizacije:
1. upotreba nekoliko mehaničkih sredstava tj. za svaku radnu operaciju posebna mašina;
2. upotreba pokretne mehanizacije koja u jednom kontinualnom procesu obavlja sve potrebne
operacije i “isporučuje”
isporučuje finalni proizvod;
3. upotreba stacionarne baze za pripremu i mešanje tla i stabilizacionog sredstva.
Komentar navedenih postupaka:
1a povoljnost je u korišćenju mehanizacije opšte namene,
1a. namene uz manji broj dodatnih mašina ali
proces zavisi od vremenskih uslova i nije garantovano homogen proizvod;
2a. povoljnost je u precizno kontrolisanom postupku sa visokim učinkom, ali je potrebna
specifična skupa mehanizacija i proces se zaustavlja pri kvaru bilo koje komponente;
3a. povoljnost je u preciznosti procesa, ali je učinak ograničen uslovima transporta i zbijanja,
koštanje postaje vrlo visoko, ako se u bazu dovozi materijal “sa strane”.
Primeri specijalizovane mehanizacije:
a)) roto
t frezer
f k ji se vrši
kojim ši mešanje
š j prirodnog
i d tl (podtla)
tla ( dtl ) i stabilizacionog
t bili i sredstva,
d t aeracija
ij i
razastiranje
ZEMLJANI RADOVI
 ZEMLJANI RADOVI

IZGRADNJA NASIPA NA NEPOVOLJNOM TLU

Pod nepovoljnim tlom podrazumeva se stišljivo (vodom zasićeno), meko podtlo, male
čvrstoće cu=5-10 kPa, Ms=1-1,5 MPa. Postoji nekoliko načina izgradnje nasipa na
nepovoljnom
lj podtlu:
dtl
1. uklanjanje tla (iskopom) do dubine 3-5 m tzv. zamena materijala zbijenim zasipom od
povoljnog tla;
2. izrada nasipa “rasplinutog” profila sa bermama, uz sporo građenje i drugo
“odležavanje”

3 izrada nasipa sa predopterećenjem (nadopterećenjem)

3.
 ZEMLJANI RADOVI

Usred nadopterećenja ΔP postiže se Δs(tp) kojim se skraćuje potrebno vreme

odležavanja do pune kosolidacije.
ZEMLJANI RADOVI
DEO 1.13
 ZEMLJANI RADOVI
UGRAĐ
UGRA ĐIVANJE MATERIJALA - KRITERIJUMI
Trup saobraćajnice (nasip) pored kritrerijuma navedenih u SRPS U.E1.010 treba da
zadovolji uslove stabilnosti i male deformabilnosti (krutosti), što se pored izbora
materijala po granulometrijskom sastavu postiže primenom zbijanja (zgušnjavanja)
mehaničkim sredstvima (nabijači,
( valjci, vibratori i sl).
)
Dovoljna zbijenost definiše se pojmom “stepena zbijenosti”:

γd
D= 100(%)
γ dn
gde je:
γd – postignuta
ti t jedinična
j di ič težina
t ži u suvom stanju
t j u nasipu
i ili posteljici
t lji i podtla
dtl i
γdn – normativna jedinična težina u suvom stanju, određena laboratorijskim ili terenskim
postukom.
D se kređe od 95-100%
9 100% (nekad
( i do 105%)
10 %) u zavisnosti od energije zbijanja pri
postizanju normativne jedinične težine.
Za gline, prašine i njihove mešavine sa peskom , pri max d≤5 mm, za određivanje
normativne jedinične težine koristi se standardni Proctor-ov opit laboratorijskog zbijanja,
zbijanja
prema SRPS U.B1.038.
 ZEMLJANI RADOVI

Zbijanje se vrši u dvodelnom metalnom kalupu,

kalupu prečnika D=10 cm,
cm visine H=12+12 cm,
cm
u tri sloja debljine oko 7 cm u rastresitom stanju, maljem mase 25N koji pada sa visine
od 30,5 cm, 25 puta po sloju. Energija zbijanja je 600 kN/m3.
Zbijenim uzorcima određuje se vlažnost i
jedinična težina u suvom stanju i formira
dijagramom sa “Proctor-ovom” krivom”, krivom
zasićenja i krivama konstantnog sadržaja
vazduha.
vazduha
 ZEMLJANI RADOVI

Alternativne normativne zbijenosti:

a) modifikovani Proctor-ov opit
Zbijanje se vrši u trodelnom metalnom kalupu
prečnika D=10 cm, visine H=12+12+12 cm,
zapremine V=948 cm3, u pet slojeva, maljem
mase 50 N koji pada sa visine od 45 cm,
25 puta po sloju.
sloju Energija zbijanja je 2660 kN/m3
a max d≤8 mm.

b) modifikovani AASHO opit

Zbij j se vrši
Zbijanje ši u metalnom
t l k l
kalupu, prečnika
č ik
D=25 cm, visine H=20cm, zapremine V=9817 cm3,
maljem mase 147N koji pada sa visine od 60 cm. Ako
se uzorak ugrađuje
g j u tri sloja
j maljj p
pada 25 pputa p
po
sloju, a ako se ugrađuje u pet slojeva malj pada 60
puta po sloju. Energija zbijanja je 600 kN/m3 ili 2660 kN/m3
a max d≤50mm.
N
Normativna
ti zbijenost
bij t za granularne
l materijale
t ij l (S,G,A
(S G A1,A
A2,A
A3) definiše
d fi iš se preko
k
relativne zbijenosti:
 ZEMLJANI RADOVI

emax − e γ ( γ − γ d min )
Dr = 100(%) = d max d 100(%)
emax − emin γ d ( γ d max − γ d min )
gde je:
emax – maksimalni koeficijent poroznosti i odgovara γdmin, a određuje se sipanjem
suvog tla u menzuru i
emin – minimalni
i i l i kkoeficijent
fi ij poroznostii i odgovara
d γdmax, a određuje
d đ j se zbijanjem
bij j
vlažnog uzorka na vibro stolu.
Zapremine kalupa se menjaju prema veličini max d.

V(l) 30 150 300

max d (min) 10 20 60
 ZEMLJANI RADOVI
Kriterijumi
j zbijenosti
j su:
0<Dr<15% vrlo rastresito tlo;
15<Dr<30% umereno rastresito tlo;
30<Dr<50% osrednje zbijeno tlo;
50<Dr<100% vrlo zbijeno tlo;
Uobičajen uslov dobro zbijenog tla je Dr>70%.
Za mešavine finozrnog g i krupnozrnog
p g tla može se uspostaviti
p veza njihovih
j sadržaja
j ((Pk i Pf) i
jedinične težine mešavine u suvom stanju γdm na osnovu “modela” u kome su zrna krupnozrnog
tla obavijena finozrnom masom.
zapre min e : Vu = Vk + Vf
t i : Wdm = Vk γ s + Vf γ d
tezine
nk ≅ 0, nf ≅ nm
Wdm V γ + Vf γ d
γ dm = = k s
Vk + Vf Vk + Vf
Pk + Pf = 100%
Vk Pk
γs + γd γs + γd
Pk Vk γ s Vf Pf
Usvajanje odnosa = dobija se : γ dm = =
Pf Vf γ d Vk Pk γ d
+1 +1
Vf Pf γ s
 ZEMLJANI RADOVI

odnosno relacija :
1
γ dm =
Pk Pf
+
γs γd

koja se može primeniti ako je Pk≤40% tj. ako se ostvaruje “model” tla sa krupnim zrnima
obavljenim
j finozrnom masom.
Uobičajen kriterijum dovoljne zbijenosti-krutosti podtla i planuma izvodi se iz CBR (Kalifornijski
indeks nosivosti) opita, prema SRPS U.B1.042.
Koristi se kalup p zapremine
p V=2305 cm3, a za max
d≤20 cm, pri čemu je malj za zbijanje mase 50 N i
pada sa visine 45,7 cm. U zavisnosti od energije
zbijanja, koja iznosi 530 kN/m3 ako se uzorak zbija
u 5 slojeva
j visine ppo 7 cm sa p
po 25 udaraca p po sloju
j
ili 2430 kN/m3 ako se uzorak zbija sa po 55 udaraca
po sloju i sl, formira se uzorak koji se zasićuje 4x24
časa, a zatim se u uzorak utiskuje valjak d=50 cm
brzinom 1 mm/min i meri otpor p utiskivanju.
j
 ZEMLJANI RADOVI

Aproksimacijom zavisnosti (σ,δ) pravom linijom određuju se vrednosti σ1 (2,5 mm) i σ2 (5 mm) i
formiraju odnosi:
σ1 σ2
CBR1 = 100((%)) CBR2 = 100((%))
P1n P2n
gde su P1a=7000 kPa i P2n=10200 kPa normativne vrenosti za δ1=2,5 mm i δ2=5 mm.
Veća vrednost CBR usvaja j se kao merodavna za ocenu krutosti tla,, a minimalne vrednosti indeksa
nosivosti za pojedine vrste tla su:
finozrno tlo min CBR=5-7%
pesak min CBR=8-12%
šljunak min CBR≥15%
CBR opit se može vršiti i na neporemećenim uzorcima ili na terenu.
Drugi način utvrđivanja dovoljne zbijenosti-krutosti podtla i planuma je opit pločom, prema SRPS
U.B1.046.
 ZEMLJANI RADOVI
Za opit se koristi kruta metalna ploča prečnika 16, 30 ili 75 cm, koja se postavlja na zbijeni sloj tla
čija
j debljina
j iznosi hsl≥1,5 Dpl, a max d≤(1/3-1/5)
( ) Dpl. Postupak
p ispitivanja
p j jje sledeći:
a) predopterećenje od oko 0,02 MPa i vraćanje na 0,00 MPa – postizanje kontakta;
b) opterećivanje u intervalima ΔP=0,05 MPa do konsolidacije (u intervalu 2-3 min pomeranje
manje
j od 0,05 mm), ) dok se ne dostigne
g Pmax=0,25 MPa za p posteljicu
j ip
podtlo ili Pmax=0,45-0,55
MPa za slojeve kolovozne konstrukcije i tampon.
Opit se vrši brzinom Δs/Δt≤0,005 cm/min, a rezuktat daje moduo:

ΔP(MPa)
MS = Dpl (cm)
Δs(cm)
pri ΔP≅50 kPa≤0,1 Pmax.
Postupak ispitivanja prema DIN 18134 (Nemačke norme) predviđa najmanje dva ulazno-silazna
ulazno silazna
ciklusa opterećenje-rasterećenje, a za određivanje modula koristi se interval ΔP=(0,7-0,3) Pmax
gde je Pmax=P(5→7mm).
 ZEMLJANI RADOVI
0,0
07MPa a
K= ⇒ (MN / m3 )
Δs(m)
ili
6MPaa
K= ⇒ (MN / m3 )
0,0012(m)
gde je 0,07 MPa fiksna velicina P, a 0,0012 m fiksna
e c a Δss.
velicina
Moduo reakcije tla (Vinklerov broj) određuje se postupkom Westergard-a.

ΔP ⋅ Dpl
E v1 = 1,5
Δs1 ⋅ 2
ΔP ⋅ Dpl
E v 2 = 1,5
Δs2 ⋅ 2
pri tome treba da je ispunjeno :
Ev1
≤ 2 za C i M tlo i
Ev2
Ev1
≤ 2,2 za S i G tlo
Ev2
 ZEMLJANI RADOVI

Za krutost
Z k t t posteljice-planuma
t lji l ttreba
b dda se d
dobije MN/m3≤K≤50 MN/
bij 1 MN/ MN/m3
(0,1dN/cm3≤K≤5 dN/cm3).
Kriterijumi za kvalitetno urađen nasip, prema SRPS U.E1.010, dati su u tabeli:

vrsta podtla visina nasipa min D=γd/γdm (po standardnom

Proctor-ovom opitu)
MiC H<2 m 97%
H>2 m 95%
SiG H<2 m 100%
H>2 m 95%

Za nasip od lomljenog kamena (d≤20 cm, γd>17,5 kN/m3, M>40 MPa), visine do 6 m:
 ZEMLJANI RADOVI

R l ij iindeks
Relacija d k nosivosti
i i CBR – Vinklerov
Vi kl b
brojj K
K-AASHO
AASHO klasifikacija
kl ifik ij tla:
l
CBR (%) 3 → 6 10 20 40 60
K(MN/m3) 30 → 45 60 75 120 180
AASHO A7-A6-A5 A2-6-A2-A3 A1 A2-4 A2-5
 MEĐUSOBNE KORELACIJE
MODULA DEFORMACIJE TLA
MERENIH
DINAMIČKIM I STATIČKIM
OPITIMA KRUŽNOM PLOČOM
 METODI ISPITIVANJA ZBIJENOSTI IN SITU
DIREKTNO, merenjem gustine (ρd) tla ili agregata in situ
i određivanjem stepena zbijenosti Dpr = (ρd/ρdmax)100 Š%]
Š
u odnosu na najveću laboratorijsku gustinu (ρdmax) po Proctor-
u (SRPS U.B1.038/1997)
INDIREKTNO, merenjem deformabilnosti tla
● kružnom pločom sa statičkim opterećenjem
– Ms prema SRPS U.B1.046/1968
– Ev1, Ev2, Ev3 prema SRPS U.B1.047/1997
● kružnom
k ž pločom
l č sa udarnim
d i opterećenjem
t ć j
– Evd prema nemačkoj i austrijskoj regulativi
● opitom CBR,
CBR Benkelmanovom gredom i dr. dr
 ISPITIVANJA ZBIJENOSTI PLOČOM Ø30 cm
A) statičkim opterećenjem B) udarnim

Ö Ms
Ö Ev1
Evd Õ

Ms = ?(E
( v1) Ev1 = ?(E
( vd) Ms = ?(E
( vd)
A) OPITI PLOČOM SA STATIČKIM OPTEREĆENJEM

SRPS U.B1.046/1968
U B1 046/1968 (“švajcarski”
( švajcarski opit):

Δp p − p1
Ms = D= 2 D [MPa]
Δs s2 − s1

SRPS U.B1.047/1997
U B1 047/1997 (“nemački”
( nemački opit):

Δp p − p1
E v 1 = 0,75 D = 0,75 2 D [MPa]
Δs s2 − s1
 Оптерећење тла p [kPa]
0 100 200 300 400 500 600
0,0

0,3p max
0,5
Za pravolinijski dijagram
лоче s [mm]

1,0
Δp за M s
Ev1 = 0,75Ms tj. Ms = 1,33Ev1
pa je, prema toku dijagrama, za:
15
1,5
Слегање пл

Δp за E v1
- sitnozrna tla Ms > 1,33Ev1
2,0 Т уцаник
- krupnozrna Ms < 1,33Ev1
2,5 0,7p max
Шљунак
Глина
3,0
MEĐUSOBNE KORELACIJE
STATIČKIH MODULA DEFORMACIJE Ms-Ev1

Imajući u vidu napred navedeno i realne oblike

eksperimentalnih krivih, moguće korelacije su za:
– sitnozrno tlo Ms ≤ 33 MPa: Ms = 1,40Ev1
Ev1 = 0,71Ms
– krupnozrno
k tl Ms = 33-65
tlo 33 65 MPa:
MP Ms = 1,30E
1 30Ev1
Ev1 = 0,77Ms
Ms > 65 MPa: Ms = 1,20E
1 20Ev1
Ev1 = 0,83Ms
B) OPIT PLOČOM SA PADAJUĆIM TEGOM
p 0,100 22,5
E vd = 0,75 D = 0,75 300 = [MPa]
s s s[mm]
pmax =100 kPa
p p
к
pmax

s
smax
Δp
E v = 0,75 D
Δs
smax p
E vd = 0,75 max D
smax
22,5
E vd [MPa ] =
smax [mm]
s
KORELACIJE Ev1-Evd (Adam,D.,2007)
KORELACIJE Ev1-Evd

Prethodne zavisnosti (Adam,2007)

(Adam 2007) mogu se
formulisati za
– sitnozrno tlo Evdd ≤ 30 MPa: Ev11 = 1,25(E
1 25(Evdd-10)
10)
– krupnozrno tlo Evd ≤ 30 MPa: Ev1 = 0,83Evd
Evd > 30 MPa: Ev1 = 1,25(E
1 25(Evd-10)
10)

i takve uneti u napred prikazane relacije Ms = f(Ev1),

či
čime se dobija
d bij korelacija
k l ij Ms-(E (Ev1)-E
) Evd i,
i u praksi,
k i
veličina Ms koja odgovara izmerenoj vrednosti Evd.
KORELACIJE Ms-(Ev1)-Evd

Uvođenjem u Ms = f(Ev1) navedenih zavisnosti Ev1 = f(Evd),

za praksu se može predložiti za
– sitnozrno tlo Evd ≤ 30 MPa Ms = 1,75(E
, ( vd–10))
(Ms ≤ 35 MPa): Evd = 0,57Ms+10
– krupnozrno
p tlo Evd ≤ 30 MPa Ms = 1,16E
, vd
(Ms ≤ 35 MPa): Evd = 0,86Ms
Evd > 30 MPa Ms = 1,42(Evd –30)+35
(Ms > 35 MPa): Evd = 0,71(Ms–35)+30
kao na narednom dijagramu:
 KORELACIJE Ms-Evd I Dpr-Evd
90 70

80
Dpr=(ρd/ρdmax)100
Крупнозрно тло 60
70 Ситнозрно тло а Evdmax =5Dpr-450
50
60
M s = 1,75(E vd-10)
E vd = 0,57M s+10

E vd [M P a]
Evd [MPa]

50 40
Evd = 0,71(Ms-35)+30 Evdmin =5Dpr-455
40 Ms = 1,42(Evd-30)+35
30
E

30 Сажето:
Сажето,крупнозрно: Evd =3Dpr-275
Ms [MPa]
Evd Ms/Evd
Ms/Evd Ms 20
20 Крупнозрно тло max
20-50
< 40 1,2 1,20
< 50
Evd = 0,86Ms 50-701,25 1,25 10 Крупнозрно тло min
10 40-55 50-70
Ms = 1,16Evd > 70-100
55 1,3 1,30 > 70 Ситнозрно тло
0 0
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110 120 95 96 97 98 99 100 101 102 103
Ms [MPa] Dpr [%]

Дијаграм корелацијe Ms-Evd Захтеване вредности Evd

према предлогу аутора за збијеност Dpr по Proctor-у
према немачкој регулативи
V)) KORELACIJA Ms-Evd NA OSNOVU UPOREDNIH MERENJA

U okviru NI projekta TR-16021 (GAF u Nišu), uporednim ispitivanjem Ms i

Evd rečnog
gppeskovitogg šljunka
j ((dobro g
graduiran, Dmax = 34-40 mm, w =
4,4-7,2%) na 21 mernom mestu dobijeno je:
90

80
a
70

60

MPa]
50
E vd [M M s = 2,54E vd - 58
40
E vd = 0,39M s + 23
2
30 R = 0,5172

20

10

0
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110 120
M s [MPa]

Ms = 2,54Evd–58 тј. Evd = 0,39Ms+23

● Primena
e a stat
statičkih
č modula
odu a de
deformacije
o ac je ((Ms,,Ev1,,Ev2) zasnovana
as o a a je na
a
značajnom iskustvu projektanata i izvođača ali znatno racionalniji opit
pločom sa padajućim tegom (Evd) postaje aktuelan - uz neophodne
dopune tehničke regulative na osnovu dovoljno pouzdanih korelacija.
● Korelacije Ms-Evd i Dpr-Evd su moguće na osnovu obimnijih uporednih
ispitivanja za razne vrste i stanja tla i agregata
- uz bitna ograničenja (pre svega za gline) zbog odsustva konsolidacije
slabije propusnog tla pod udarnim opterećenjem i teškoća poređenja
inicijalnog (Evd) sa sekantnim (Ms,Ev1,Ev2) modulima deformacije tla kao
fizički nelinearnogg materijala.
j
● Ovde predložene korelacije Ms-Evd i Dpr-Evd generalno su u skladu sa
postojećom inostranom regulativom i dovoljno su saglasne sa
rezultatima uporednih merenja na peskovitom šljunku.
šljunku
DEO 1.7
 ZEMLJANI RADOVI
KOSINE USEKA I NASIPA

Nagib kosine je funkcija stabilnosti, zaštite od erozije, načina izvođenja i održavanja.

Zaštita kosina od erozije obavlja se na sledeći način:
-I,II i III kategorija humus, busen;
-IV kategorija biotorket;
-V kategorija prskani beton,beton;
-VI kategorija sidrenje, putarske mreže

dubina useka (m)

GN200 γp(km/s) ϕ’vršno(o) <3 3-6 6-9 9-12
I <0,2 10-15 1:2 1:3 1:4 1:5
II 0205
0,2-0,5 15 35
15-35 1 1 75
1:1,75 12
1:2 13
1:3 14
1:4
III 0,5-1,0 35-40 1:1,5 1:2 1:2,5 1:3
IV 1,0-2,0 40-50 1:1 1:1,5 1:1,75 1:2
V 2,0-3,0 50-60 1:0,5 1:0,75 1:1 1:1
VI >3,0 >60 1:0,2 1:0,2 1:0,2 1:0,2
 ZEMLJANI RADOVI
Zavisno od nagiba kosina zaštita od erozije se vrši na sledeći način:
-zatravljen humus, biotorket i busen na nagibu 1:1,5 do 1:2, usled održavanja;
-kamena obloga, betonski blokovi, ploče i torket na nagibu 1:1 i strmijem;
-zaštitna mreža (bezbednosna mera) na kosinama koje su podložni degradaciji u materijalu V, VI i
VII kategorije.
Dreniranje kosina obavlja se na sledeći način:
-I,II i III kategorija tranšejna (rovovska) drenaža, geodrenovi;
-IV kategorija tranšejna drenaža, drenažne bušotine;
-V i VI kategorija drenažne bušotine.
Kosine u lesu je potrebno totalno zaštititi od vode ili zameniti tlo,
tlo dok se kod ekspanzivnog tla
obavlja zaštita od vode (vlage) i zamena tla.
KLIZITA - NESTABILNE PRIRODNE PADINE

Klizišta su prirodno predisponirane padine na kojima građevinski radovi (iskopi) izazivaju

pokrete zemljanih ili stenskih masa na većem prostoru (van početne granice
nestabilnosti)
 ZEMLJANI RADOVI
Aktivna klizišta su u povremenim pokretima i pre izgradnje saobraćajnice, i to:
-0,3<γ<3m/s
0 3<γ<3m/s vrlo brzo pomeranje (lavine,
(lavine tecišta);
-0,3m/min<γ<1,5m/dan brzo pomeranje (klizanje);
-1,5m/mesec<γ<1,5m/god umereno pomeranje (plaženje);
-1,5m/god<γ<0,1m/god vrlo sporo puzanje.
Osnovni uzroci pojave klizišta su:
-promena konfiguracije terena (opterećenje, rasterećenje);
-promena u režimu strujanja podzemne vode (nivoi, pravci);
-promena svojstava (Φ‘,c’);
-vibracije,
vibracije zemljotresni potresi
potresi, slom strukture tla i sl;
-zasićivanje terena atmosferskom vodom (kiše, otapanje snega).
Potencijalna klizišta su:
-umirena tj. fosilna ili teren transformisane konfiguracije koji veći je već bio u pokretu.
Postoji jedna ili više fosilnih kliznih površina sa karakteristikama Φ’→Φ’, i c’→c’.;
-predisponirana procesima erozije, degradacije, natapanja vodom, povremenim potresima i sl.
Plazišta predstavljaju pomeranja tla bez jasno izražene klizne površine (razdvajanja kretanog i
nekretanog dela terena) do većih dubina (10-20m).
 ZEMLJANI RADOVI
Sanacione mere kod klizišta
Primen juje se princip optimizacije troškova sanacije, održavanja i rizika.
Za velika klizišta (najčešće sa većim brojem uzroka, volumen >50000-100000m3) primenjuju se
postupne (fazne) mere sanacije i osmatranje efekata ili se vrši relociranje saobraćajnice, dok se
za mala klizišta (jedan uzrok) primenjuju radikalna rešenja sanacije(izrada vijadukta, zamena tla
i sl).
l)
Sanacione mere su:
-promena konfiguracije (balastni nasipi, rasterećenje, ublažavanje strme kosine, formiranje bermi);
-odvodnjavanje (površinsko i podzemno);
-izrada potpornih geotehničkih konstrukcija (zidovi, zatege, šipovi, zamena tla i sl);
ojača je, geote
-ojačanje, geotehnička
č a melioracija
e o ac ja ttla
a (te
(termičko,
č o, injektiranje
je t a je i ssl))

Faze rešavanja
M
Moguće
ć je
j id
identifikovati
tifik ti sledeće
l d ć faze
f u rešavanju
š j problema
bl kli
klizišta:
išt
1. uočavanje problema (ugroženosti saobraćajnice);
2. ocena težine problema i uticajnih faktora (ispitivanje terena, materijala);
3. razmetranje (kreiranje) varijantnih rešenja;
4. optimizacija (izbor rešenja i realizacija istog);
5. osmatranje ponašanja terena nakon sanacije.
DEO 1.9
1 9 i 1.10
1 10
 ZEMLJANI RADOVI
DRENIRANJE (ODVODNJAVANJE) SAOBRA]AJNICA

Voda nepovoljno deluje na sve elemente saobraćajnice (podtlo, putno zemljište, trup
saobraćajnice, posteljicu i kolovoznu konstrukciju).
Funkcionalno delovanje vode je plavljenje kolovoza, nanošenje mulja i stvaranje uslova
za zaleđivanje. Mehaničko delovanje vode ogleda se u stvaranju uzgona, filtracionih
(erozionih) sila, zasićavanja podtla i nasipa, stvaranja uslova za likvifakciju (pri
vibracijama) bubrenje,
vibracijama), bubrenje tonjenje (kod lesa) i promeni mehaničkih svojstava,
svojstava dok se
hemijsko delovanje vode iskazuje kriz rastvaranje soli u tlu i mineralnu transformaciju.
Dotok vide se javlja:
a)sa površine terena (stalni ili povremeni vodotoci,
vodotoci stajaće vode,
vode slivanje vode posle kiše
i otapanja snega, izvorske vode i sl) i
b)ispod površine terena (poniruće vode, izdanska-gravitaciona voda, “geološka”-fosilna
voda).
Drenažni geotehnički obkjekti (konstrukcije) služe za:
-presretanje i skretanje voda (površinskih i podzemnih);
-provođenje
provođenje ispod ili iznad saobraćajnice;
-vođenje vode paralelno sa saobraćajnicom do prirodnog vodotoka;
-izolovanje saobraćajnice od delovanja vode.
 ZEMLJANI RADOVI
POVRINSKO DRENIRANJE

Drenažne konstrukcije dimenzionišu se da imaju tranzitni (sprovodni) kapacitet veći ili

jjednak dotoku vode kojij se p
prihvata.
Delovanje vode je direktno (erozija,plavljenje, rastvaranje i sl) ili indirektno (promena
svojstava tla, uzgon-porni pritisci i sl).
 ZEMLJANI RADOVI
Dotok vode Q uslovljen je prosečnim intezitetom padavina i (l/s/ha), koji se javlja na
slivnoj
li j površini
ši i F (h
(ha)) kkoja
j gravitira
iti kka kkolektoru
l kt (d
(drenu)) i uslovima
l i površinskog
ši k oticanja-
ti j
koeficijent oticanja Ko (oblik sliva, obraslost vegetacijom, padovi i depresije, vrsta tla-
poniranje, isparavanje, zasićenost tla i sl):
Q=iFKo
Polazni podatak za proračun su visina padavina Pt (mm ili l/m2) i interval trajanja
padavina t=5, 10,15...100 min. Višegodišnjim osmatranjima utvrđuje se učestanost
(verovatnoća pojave) visina padavine od trajanja kiše
kiše.
Prosečni intezitet dobija se iz izraza:
Pt,p 2
= it,p (l/m / min)
t
tj. visina padavina nekog trajanja i
verovatnoće podeljena sa dužinom trajanja
padavine.
 ZEMLJANI RADOVI
Maksimalna velicina prosecnog inteziteta max i t,p zavisi od velicine povrsine F na kojoj
padavine pri cemu se max i t,p postize za F → 0,
se javljaju padavine, 0 tj.
tj u tzv
tzv. centru kise,
kise pase usvaja
veza :
max i t,p ( F ) = β ( F ) max it , p ( F → 0)
zaa F → 0 ⇒ β (F) → 1
kada F raste ⇒ β (F) → 0,5

Uobicajeni kriterijum za odredjivan je maxQ p je za t = 60 min sa ucestanosc u minimalno

1 put godisnje, sto znaci da ako postoji stogodisen je osmatranje padavina P = 1%, a za
pedesetogo disnje osmatranje P = 2%.
Q p = max it , p ( F )ϕδδ1δ 2 F = max qt , p F
maxQ
gde je :
ϕ - funkcija velicine slive,
δ1 − funkcija
f k ij morofi fi log ije
ij (zabarivan
( abari an ja),
ja)
δ 2 − funkcija vrste i gustine vegetacij e i
max q t,p − mod uooticanja
 ZEMLJANI RADOVI

Na osnovu izohijeta max Pt,p ili max it,p i odgovarajućih površina vrši se sumiranje dotoka
(max qt,p F).
Uslovi dotoka sa slivne površine u kolektor ((sabirni kanal)) definišu se preko vremena
trajanje kiše tk i vremena slivanja vodene kapi tt na dužini puta L brzinom v=L/tt.

T=tk+tt
gde je :
tt – vreme koncentracije (slivanja),
td – vreme dreniranja (tt≅td) i
tk – vreme trajanja kiše.
ZEMLJANI RADOVI
 ZEMLJANI RADOVI

Određivanje drenažnih konstrukcija za površinske vode obavlja se u sledećim koracima:

1. određuje se površina sliva F koja gravitira drenažnom objektu (mernom izlaznom profilu);
2. određuje se maksimalni prosečni intezitet max it,p ( t = 60 min, P = 1/ god);
t
3. sračunava se maxQ = maxiFKo za tk>tt ili max iF k K o za t k < t t ;
tp
j se ((ili p
4. određuju proveravaju)
j ) dimenzije
j sabirnih kanala.
 ZEMLJANI RADOVI

Paralelno
P l l odvođenje
d đ j voded može ž se primeniti
i iti za max Q=150-300
Q 150 300 l/s,
l/ prii čemu
č j voda
je d u
kanalu visine hw≤30 cm, dok su oblici kolektora-kanala:

Podužni pad kanala obično je 0,2-4%, dok su maksimalne brzine vode (max v) 90-180
cm/s za stabilno (zbijeno) tlo i zatravljene kosine
kosine, a 30-60
30 60 cm/s za peskovito tlo (bez
trave). Oblaganje kamenom ili betonom primenjuje se za ipod=3-7% i za male padove
ipod<1% radi sprečavanja taloženja, a za ipod>7% uvode se kaskade.
ZEMLJANI RADOVI
ZEMLJANI RADOVI
ZEMLJANI RADOVI
 ZEMLJANI RADOVI
DIMENZIONISANJE

Dimenzioni sanje ili kontrolni proracun :

Q = v sr A = AC RI
1 A
C = R1/ 6 R =
n O
gde jje :
g
A - povrsina i
O - okvasen obim

N materijal dozv v (m/s) materijal

0.02 glina 0.12-0.17 prašina
0 04
0.04 neravna stena
t 0 17 0 27
0.17-0.27 sitan
it pesakk
0.014 beton 0.27-0.53 krupan pesak
0.019 neravan torkret 0.53-0.65 sitan šljunak
0.025 kaldrma 0.8-0.95 krupan šljunak
0.03 vegetacija (trava, žbunje) <3 kaldrma
 ZEMLJANI RADOVI

Za bezbednost putnog saobraćaja najbolji su rigoli (segmentni kolektori) u visini planuma, dok se za
gradske saobraćajnice rade zatvoreni kolektori (kada se zahteva veći proticaj).
p
Poprečno odvodnjavanje
j j pprimenjuje
j j se za p
propuštanje
p j vodotoka,, i to na širini do 6 m p
primenjuju
j j se
propusti, a na većim mostovi.
Materijal za građenje propusta je : beton (kružni, zasvedeni, pločasti), talasasti lim, azbest-cement,
liveno gvožđe, keramika i dr.
Minimalni prečnik otvora je 50-100 cm, a maksimalni 2-3 m.
Osnovni elementi propusta su:
-ulazna konstrukcija-šaht
j kaskada,, p
portalna g
građevina sa krilima (p
(paralelna,, upravna,
p , kosa)) i
-sprovodna-kolektorska konstrukcija sa zemljanim nadslojem (zasvedena , kružna) ili bez
zemljanog nadsloja (pločasta, sandučasta).
Ulazna ggrađevina (g
(glava)) pprihvata vodu iz p
podružnogg kolektora,, umiruje
j jje i p
preusmerava (p
(pod
uglom od 90 ) u sprovodnu konstrukciju, obezbeđuje trup saobraćajnice od erozije i raskvašavanja.
o

Prihvatni deo je u nivou ili sa šahtom, a sastoji se od čeonog zida (prema nasipu), krilnih zidova i
podne konstrukcije.
 ZEMLJANI RADOVI
Sprovodna građevina izrađuje se kao monolitna armirano betonska, kompaktna livena ili od
prefabrikovanih elemenata sa brtvama na spojnicama
spojnicama. Minimalni pad je 0
0,5%,
5% a maksimalni zavisi
od uslova umirenja vode na izlazu.
Izlazna građevina prihvata vodu, umiruje je i preusmerava u prihvatni-odvodni kolektor (u nivou ili
sa šahtom), obezbeđuje nasip i teren od erozije i raskvašavanja. Sastoji se od čeonog zida, krilnih
zidova i podne konstrukcije.
Propust u nivou terena (u kineti vodotoka)
 ZEMLJANI RADOVI
propust sa šahtom i kaskadom (u gabionima)
 ZEMLJANI RADOVI
Statički uticaj na građevinu propusta zavise od načina izvođenja, i to:
a) Propust se gradi u iskopu izvršenom kroz trup saobraćajnice, pa se pri zasipanju javlja “silosni
efekat”, odnosno pojava sila trenja na površinama iskopa koje vrše redukciju vertikalne težine
nasipa (“lučno dejstvo” u tlu).
 ZEMLJANI RADOVI
b)) Propust
p se g
gradi p pre izvođenjaj nasipa,
p , ppa se ppri izradi nasipa
p na delu iznad
propusta javlja uvećana vertikalna sila usled veće deformabilnosti materijala u nasipu
od krutosti propusta. Isto se javlja pri postavljanju konstrukcije propusta na šipove ili na
stensko podtlo.

H
Eo = γ Ko K o ≅ 1 − sin φ'
2
T = E o tg ϕ'
V = Ds γH + γK oH2 tg ϕ'

c) Propust se izvodi nakon izvođenja nasipa, ali se lokacija propusta optereti

nadopterećenjem
d t ć j tj nadvišenim
tj. d iš i nasipom,
i či
čime se otklanja
tkl j efekat
f k t nejednake
j d k
deformabilnosti konstrukcije propusta i nasipa.
 ZEMLJANI RADOVI
DRENIRANJE PODZEMNE VODE

Podzemna voda se može nalaziti u različitim uslovima prihranjivanja i oticanja (akumulisanja).

Odvođenje vode vrši se u cilju:

j j vode sa planuma ((posteljice);
-uklanjanja j )
-snižavanja nivoa podzemne vode u podtlu;
-poboljšanja uslova u kosinama iskopa i terena.
Drenažna konstrukcija u nivou posteljice povezuje se sa donjim nosećim slojevima fleksibilne
k l
kolovozne k
konstrukcije
t k ij ili baznim
b i drenažnim
d ž i slojem
l j (t
(tamponom)
) betonskog
b t k kolovoza.
k l
 ZEMLJANI RADOVI
Za vodu koja se infiltrira kroz kolovoz primenjuje se dvostrano dreniranje.

Za podtlo sa visokim novoom podzemne vode primenjuju se podužni kolektori.

Tipska rešenja dreniranja posteljice:

 ZEMLJANI RADOVI
podužna drenaža za dvostran dotok

podužna drenaža pored potpornog zida

konstrukcija upijajućih bunara (u propustljivom tlu G,S ili steni)

 ZEMLJANI RADOVI

Bušeni drenovi (u kosinama useka i prirodnim padinama) primenjuju se u materijalu koli ima
k≥5x10-4 cm/s (G,S,SM), u CL-CH koje su ispucale ili uslojene sa S i SM.