IZGRADNJA PUTA NA

N LABILNIM I
NESTABILNIM TERENIMA

a:
a:

Sadržaj

1. Uvod (postavka problema)

2. Šta je konstrukcija terena
3. Uzroci kliženja i činioci koji ih sprečavaju
s
4. Šta treba znati o padinama pri prrojektovanju i izgradnji
putnih saobraćajnica
5. Istraživanje i procena stabilnostii padinskih (delova) terena
6. Uslovi provođenja trase puta na labilnim i nestabilnim
terenima i principi izbora sanacionih mera.
mera
7. Zaključak
8. Literatura
a:
Zašto je važno poznavati i izučaavati labilne i nestabilne terene?

Zato što:

□ Ključne probleme za projeektovanje, izgradnju i održavanje

savremenih p putnih saobraćajjjnica i drugih
g objekata
j na p
padinama
(tereni čiji su nagibi od 0 (5) do 90°), predstavljaju labilni
nestabilni tereni, zbog brojnih
h (na njima) pojava klizišta, odrona,
t išt i drugih
tecišta d ih vidova
id nesta
tabilnosti,
bil ti koje
k j mogu da d u krajnjem
k j j
smislu, izazovu deformacije terena i (samog) objekta, a time i
otežano odvijanje
j j saobraćaja ja ((sa mogućim
g ppotpunim
p pprekidom),
)
sa po pravilu, pretećim velikkim štetama, a ne retko i ljudskim
žrtvama.
 SRBIJA
a:

MREŽA PUTEVA ZONE KLIZIŠTA I ODRONA

 Šta su to labilni i nestabilni tereni?
a:
‰ L
Labilan
bil t
teren, j prividno
je i id stabila
t bilan u postojećim
t j ći uslovima,
l i ali
li mu određe
d đ
promene napona (usled oscilac cije nivoa izdani, zemljotresa, zasecanj
nasipanja), mogu narušiti ravnote ežu, i dovesti do vidljivih pojava deformac
reljefa i same njegove građe.
građe
‰ Za razliku od stabilnog teren na postojanih svojstava – u razmeram
posmatranja u geotehnici – nes stabilan teren sam od sebe menja građu
reljef.

Šta sve (i kako) utiče na stabilnost te

erena?

Među brojnim činiocima, najznačajniji su:

‰ konstrukcija terena (struktura, sastav, sklop i svojstva zastupljenih sredina
‰ reljef terena (njegove promene)
‰ egzogenii i endogeni
d i procesii i pojjave

Posebno su važni specijalni uslovii (hidrološko – hidrogeološki, mehanično

hemijsko razaranje i erozija),
erozija) jer bez prisustva vode u terenu nema ni klizanja!!
 Šta je to konstrukcija terena?
a: pravogaonik
•Slično
č veštačkoj,
š č pod p
pojmom „konstrukcija terena“,
podrazumevamo određeni raspo ored prirodnih sredina (analogno
elementima, odnosno sklopovima a u veštačkoj konstrukciji), različitih
mehaničkih osobina,
osobina koje se u stattičkom smislu ponašaju kao celina. celina
•Zavisno od prirode deform misanja, koja preovlađuje pri
najverovatnijem stanju napona u terenu (σ1>σ2>σ3), sredine mogu da se
(prema J.
J Perić,
Perić J.
J Šutić,
Šutić D.
D Boženović)), ) podele na: plastične sredine,
sredine plastične do
kvazi plastične, kvazi plastične i krte sred
dine.

Legenda: 1) telo klizišta, 2) gline i peskovi pontskee starosti - zona raspadanja, 3) lapori i gline panonske staros
monoliti, 4) predpostavljena najdublja klizna površina
Šematski presek konsttrukcije terena klizišta »Duboko«
a:

Legenda: (1) plastične sredine; (2) kvaziplastične sred

dine; (3) plastične do kvaziplastične srdine; (4) krute - krte
sredine; (h) visina prirodne konstrukcije terenaa; (h1,h2,h3) visina odgovarajućih prirodnih sredina

Karakteristični modeli (potencijalno) nesta

abilnih prirodnih struktura u terenu (a, b i c) u
nagibu, dominiraju mezozojske i starije steenske mase; (d i e) u relativno horizontalnom
odnosu su tercijjarne stenske mase;
a:

Legenda: (1) padinska drobina; (2) tercijarni fliš; (3) Mezozojski krečnjaci; (4)
(4 podzemna akumulacija vode; (5) zone intenzivno ubrane i deformisane flišnih
sedimenata;
di t (6) zone intenzivno
i t i ispucalih
i lih i deformisanih
d f i ih krečn
k čnjaka;
j k (7) usvojene
j granice
i između
i đ nestabilnih
t bil ih i stabilnih
t bil ih delova
d l terena
t
Geotehnički presek terena u bliizini Budve na obali mora (Modela)

Legenda: (1) zona mrvica – glinoviti eluvijum; (2) zona sitnih blokova; (3) zona
z krupnih blokova; (d) glinoviti deluvijum; (h) visina konstrukcije terena
Šhematski izgled konstrukcije terena sa
a potpuno razvijenom zonom raspadanja
 Većina padina prekrivena je rastresitim produktima raspadanja u vidu
a:
tanjih ili debljih pokrova preko sup
pstrata.
pstrata

Raspadanje stena i padinski proccesi nalaze se u tesnoj vezi,

vezi jer
vremenski regulišu jedni druge (Z
Zlotarjev, 1989).
a:
NASTANAK KLIZIIŠTA NA PADINAMA
U zavisnosti od morfoloških karrakteristika padina, sastava i debljine
produkata
d k raspadanjad j i konkretnih
k k ih fizičko
fi ičk geografskih
f kih uslova,
l postoji
ji velika
lik
raznovrsnost padinskih procesa. Jedan od najznačajnijih i najčešćih,
savremenih geološko ‐ padinskih procesa,
p jeste kliženje terena, zbog toga,
što se ono, javlja u toku morfogeenetskog oblikovanja prirodnih padina u
litološki različitim sredinama, sa složenim mehanizmom gravita‐ cionog
premeštanja stenskih masa.
masa Kliženje se proučava kao proces stvaranja
savremenog reljefa i kao manifesttacija nestabilnosti padina gde se grade
objekti, što je, naročito bitno kod projekto‐
p vanja i izgradnje savremenih
putnih
t ih saobraćajnica.
b ć j i Ona O neposreedno d utičutič na stepen
t ( t j ) stabilnosti
(stanje) t bil ti
padine – terena (stabilno, labilno, nestabilno).
a: UZROCI NASTANKA
A PROCESA KLIŽENJA
Klizište, kao pojava predstavlja, manifeestaciju premeštanja materijala, pa je analiza
karaktera i veličine tog premeštanja, ključna za objašnjenje prirode i aktivnosti
ovakve pojave.
p j
U američkoj literaturi, D.J. Varns (19811), sve padinske procese tretira kao „klizišta“
smatrajući da relativno premeštanje svvakog tela po nagnutoj kosini, bez obzira na
karakter i brzinu tog kretanja, spada a u domen kliznih procesa. Istina, padinski
procesi mogu se klasifikovati prema razznovrsnim kriterijumima,
kriterijumima od kojih je svaki,
svaki u
većoj ili manjoj meri prihvatljiv i koristan, ali je činjenica da se različiti
genetski tipovi padinskih procesa, ne mogu
m svesti pod pojam klizišta.
Dakle, pod „klizištem“ se podrazum meva, deo geološke sredine, ograni‐ čene
površine i dubine, kod koga se bez gu ubitka kontakta sa stabilnom podlogom, vrši
gravitaciono premeštanje stenskih ma asa u hipso‐metrijski niže delove terena, na
prirodnim padinama i veštački formiiranim kosinama, pod uticajem prirodnih i
tehnogenih faktora.
faktora
a:

Genetsski tipovi kliznih procesa na

padinama
a:

Šema blokovsskog tipa klizišta sa istiskivanjem

(preema Kamenovu i Ilijevu)

Blokovsko klizanje
a:
Padine sa mogućim pojavama odrona
zavisno od građe terena i stepena
tektonske dislociranosti:
a) čvrste stene preko mekanih
plastičnih sa nepovoljnim padom
slojevitosti, 
)
b) čvrste stene p
po konjugovanom
j g
sistemu pukotina, 
c) litološki heterogene sredine sa
izraženim selektivnim raspadanjem, 
d) i
) e) čvrste
) stene p
pri p
podsecanju
j p
podinskog
g
oslonca (odron “Joc”), 
f) čvrste stene u kanjonskim i klisurastim
dolinama, 
g) deformacije
g) f j čvrstih stena ppreko mekih
plastičnih u nabranim strukturama, 
h) blokovsko raspadanje stena. 
 □ Pod procesom kliženja (dakle) trreba podrazumevati sukcesivnu promenu,
a: sastava, stanja, svojstva stenskih masa i deformacije unutar stenske mase,
od momenta stvaranja kliziššta, i premeštanja kliznog tela kao
jedinstvene mase, do potpunog smirivanja.
s
□ Kliženje terena, kao savremeni geodinamički
g proces, je geološki prirodni
h
hazardd čija
č aktivnost
k izaziva neg
gativne posledice
l d po prirodu, d materijalnal
dobra i ljude.
□ Hazard od klizanja terena pred dstavlja verovatnoću aktiviranja klizišta
određene magnitude na nekom području
p
području.
□ Magnituda klizišta obuhvata: površinu,
p dubinu i zapreminu pokrenutog
tela klizišta, zatim brzinu kretannja i daljinu do koje pokrenuti materijal
može da dospe.
□ Ugroženost od klizanja terena jee stepen potencijalnih gubitaka vrednosti
prirodnih i materijalnih dobara illi stepen ugroženosti ljudskih života.
□ Rizik od klizanja terena pred dstavlja vrednost očekivanih negativnih
posledica
l di na prirodu,
i d materijijjalna
j l d b
dobra i ljude.
lj d Riziki ik je
j rezultat
l
proizvoda: hazarda, elemenata rizika
r i ugroženosti.
a:

□ Do aktiviranja klizišta dovoode različiti procesi, kako prirodni

(spontan razvoj u prirodnim m uslovima), tako i antropogeni
(delatnošću čoveka), čije razmere zavise od neposrednog
okruženja tj.
okruženja, tj Prirode ossnovnog agensa sila (termičkih,
Prirode, (termičkih
gravitacionih, seizmičkih), koje su inicirale ove pojave.
□ Uspešnost sanacije klizišta (jednog cilja istraživanja ‐ ovih
pojava),
) zavisi, isključivo,
kl č od
d sposobnosti
b istraživača
ž č da d
objektivno utvrdi uzro
oke njihovog nastanka, da njima
suprotstavi efikasne tehničkke mere za zaustavljanje procesa.
 □ Uzroci nastanka klizišta se s nalaze u samim stenama, u
a:
načinu i uslovima njiho ovog nastanka,
nastanka u osnovnim
fizičko ‐ mehaničkim svvoj‐ stvima (sveopšti geološki
uslovi), koji ugrožavaju sposobnost
s stena, da brže ili
sporije reaguju na sve endogene i egzogene geološke
(destruktivne) sile, čiji je osnovni cilj razaranje stena i
kretanje zemljanih massa sa mesta raspadanja. U
većini slučajeva ne može m se govoriti o jednom
j di
jedinom uzročniku
č ik kliže
kliženja,
j većć o međusobno
đ b više
iš
faktora, koji u određenim litofacijalnim sredinama i
različitim fizičko‐geograf
fizičko geograffskim uslovima,
uslovima uslovljavaju
manifestacije spontanog kliženja tla.
a:
□ Uzročnici pojave klizišta mogu
m se generalno podeliti na
prirodne i tehnogene,
tehnogene ko oji su u suštini brojni.
brojni Mada,
Mada
zbog intenzivne graditteljske aktivnosti (naprimer,
izgradnja
g j novih i rehabillitacija j ppostojećih
j puteva),
p ), u
novije vreme, a obziro om na činjenicu da se u
interakciji objekat ‐ terren, često ne uvažavaju (ne
poštuju) prirodni uslovi terena
poštuju), t (u pogledu postojećeg i
naknadno stvorenog intervencijom čoveka,
novogg stanja j stabilnoosti),
), tehnogeni
g uzročnici,,
nažalost, preuzimaju primat u izazivanju ovih
procesa.
□ Prirodni uzročnici pojavee klizišta su veoma brojni i oni
se spontano javljaju u toku morfogenetskog
j savremenog
oblikovanja g reljefa.
r j f
a: □ Tehnogeni uzročnici pojave klizišta nastaju usled
ljudske delatnosti kada a se svesno ili nesvesno,
planski ili stihijski, vršee građevinski, rudarski i dr.
zahvati uz značajnijje narušavanje prirodnih
zahvati,
ravnotežnih odnosa na a padinama. Ovi uzročnici
po svom karakteru su ekscesivni, ekscesivni jer se
manifestacije klizanja a odvijaju relativno brzo.
□ Najčešći uzroci i povod di pojave klizišta, odnosno
aktiviranje starih klizišta
k kod izgradnje i
eksploatacije puteva, su izazvani tehnogenim
uzročnicima.
a:
PROCESI KOJI USLOVLJAVA
AJU AKTIVIRANJE KLIZIŠTA
Povećanjem dejstva aktivnih sila:
1. Povećanje težine stenskih masa tela klizišta (na delu gde je komponenta težine,
tangencijalna
g j na kliznu p površinu veelika i orijentisana
j niz p padinu),
), različitim
procesima akumuliranja (sedimentaccija, klizanje, odronjavanje sa hipsometrijski
viših delova padine i dr.);
2. Povećanje težine veštačkih objekata na n telu klizišta (na delu gde je komponenta
težine, tangencijalna na kliznu povrršinu, orijentisana niz padinu), izgradnjom
različitih veštačkih objekata (izrada, nasipa
n i sl.);
3. Povećanje hidrostatičkog i hidrodinamičkog pritiska podzemnih voda u telu klizišta ili
njegovoj
j j podlozi,
dl i dizanjem
di j slobodnog
l b d ili pijezometarskog
ij t k nivoa
i i d i
izdani;
4. Aktiviranje hemijskih i fizičkih procesa a, koji izazivaju povećanje zapremine, odnosno
unutrašnje pritiske u stenskoj masi, kaao što su procesi prelaska anhidrita i gipsa,
zaleđivanje bubrenja i sl.;
zaleđivanje, sl ;
5. Procesi prirodnih dinamičkih sila (trusoovi, lavine, udari talasa i sl.)
6. Procesi veštačkih dinamičkih sila (minirranje, kretanje vozila, red teških mašina i sl.).
a: Smanjenjem sila otpora klizanjaa:

1. Smanjene otpornosti na smicanje duž postojeće ili potencijalne klizne

površine, vlaženjem stenske mase, naknadnim zaglinjavanjem,
preorijentacijom pojedinih sastojaka;
2. Smanjenje težine stenskih masa tela klizišta (na delu gde je
komponenta težine,
težine tangencijaln
na na kliznu površinu,
površinu orijentisana uz
padinu), erozionim podrivanjem m, potkopavanjem i sl.;
3. Smanjenje težine veštačkih objekkata (zidovi, kameni i zemljani nabačaj
i dr.),
d ) na telu
t l klizišta
kli išt (na
( delu
d l gdde
d je
j komponenta
k t težine,
t ži t
tangencijalna
ij l
na kliznu površinu, orijentisana uz padinu) erodovanjem, rušenjem i
dr.;
4. Smanjenje otpora klizanja ispodd tela klizišta, uklanjanjem prirodnih
ili veštačkih podupirača.
 POSTUPCI ZA SANACIJU KLIZIŠTA
Smanjenjem dejstva aktivnih sila:
a: 1 Smanjenje težine stenskih masa tela klizišta (na delu gde je komponenta težine,
1. težine tangencijalna na
kliznu površinu, orijentisana niz padinu), uklan njanjem dela mase (rasterećenje);
2. Smanjenje težine veštačkih objekata na telu kliizišta (na delu gde je komponenta težine, tangencijalna
na kliznu površinu, orijentisana niz padinu);
3. Smanjenje
j j hidrostatičkog
hid i k i hidrodinamičkog
hid di i k pritiska
i i k podzemnih
d ih voda
d u telul klizišta
kli i ili njegovoj
j j
podlozi (ili sprečavanje povećanja pritiska), posstiže se:
− dreniranjem okolnog terena ili izradom zaštitnih vodonepropusnih
v ekrana u okolnom terenu, sa ciljem da se
spreči
sp eč u
ulazak
a a pod
podzemnih
e voda u teteloo klizišta;
šta;
− dreniranjem podloge klizišta, sa ciljem da se spreči s ulazak podzemnih voda u telo klizišta, ili da se
smanje porni pritisci na telo klizišta;
− izradom kanala ili zaštitnih vodonepropusnih ekrana e na površini tela klizišta, sa ciljem da se spreč
poniranje
i j oborinskih
b i kih voda d u telo
t l klizišta;
kli išt
− dreniranjem tela klizišta, sa ciljem da se smanje ili preorijentišu hidrodinamički pritisc
podzemnih voda u telu klizišta;
4. Smanjeneje
j j efekata ili eliminacije j hemijskih
j i fizičkih pprocesa koji
j izazivaju
j ppovećanjej zapremine
p
stenske mase, preventivnim sprečavanjem raazvoja procesa ili izazivanjem procesa sa suprotnim
efektom;
5. Smanjenje efekata prirodnih dinamičkih sila, zaštiitom od lavina i udara talasa;
6 Smanjenje efekata ili eliminacija veštačkih izazvanih veštačkih sila (miniranjem,
6. (miniranjem kretanjem vozila
radom teških mašina i sl.).
 Povećanjem otpora klizanja:
1. Povećanje otpornosti na smicanje duž postojeće ili potencijalne klizne površine, postiže se:
a: − povećanjem otpornosti na smicanje stenske mase smanjenjem njene vlažnosti (isušivanje klizne zone);
− povećanjem otpornosti na smicanje stenske mase hemijskim izmenama (elektrohemijsko očvršćavanje);
− ispunjavanjem postojećih šupljina u zoni klizanja k materijalom povoljne otpornosti na smican
(injektiranjem različitih injekcionih masa);
− zamenom postojećeg
t j ć prirodnog
i d materijala,
t ij l maaterijalom
t ij l veće
ć otpornosti
t ti na smicanje
i j (ispuna
(i it ž
istražn
i drenažnih objekata materijalom veće otporrnosti na smicanje);
− učvršćivanjem veze tela klizišta sa njegovom podlogom
p (sidra, šipovi i sl.);
2. Povećanjej težine stenskih masa tela kizišta ((naa delu ggde jje komponenta
p težine,, tangencijalna
g j na klizn
površinu, orijetisana uz padinu), ili sprečavanjeem da se ta težina smanjuje:
− intenziviranje akumulacije materijala prirodnnim procesima, preko nožičnog dela klizišta, izrado
»napera« i sl.;
− sprečavanje potsecanja i podrivanja nožičnog delad tela klizišta;
3. Povećanje težine veštačkih objekata ne telu kliizišta (na delu gde je komponenta težine tangencijalna n
kliznu površinu orijentisana uz padinu), izradom
m veštačkih kontrafora i objekata druge namene;
4. Izrada veštačkih pokrivki preko tela klizišta, vezanih
v za podlogu ili slobodnih, kao što su betonska
armirano betonska platna, rešetke rebra, torkret, špric beton i sl.;
5. Izrada veštačkih podupirača kao što su: različiti potporni
p zidovi, kameni i zemljani nabačaji, objekat dru
namene koji imaju i funkciju podupiranja telaa klizišta.
a:
ŠTA JE JOŠ BITNO KOD IZUČ
ČAVANJA PROCESA KLIŽENJA!
Identifikacija klizišta, (na istražnom prostoru), može se lako ustanoviti,
geomorfološkim metodama, jednosttavnim izučavanjem morfologije reljefa i
produkata raspadanja na njemu. njemu. Klizišta su,
su obično,
obično dobro izražena i
prepoznatljiva na padinskim delovima terena.

Gl avni deo
Principijelna šema građe klizišta i glavne
Jezi k
pukotine u kliznom telu, po Varns‐u; 
7 3 1 1 ‐ pukotine otkidanja, (na zatezanje), 
6 2 2‐ čelo klizišta, 3‐ poprečne pukotine, 
4‐ radijalne pukotine, 5‐ nožica klizišta, 6‐
4
Povr { i na
P
smi cawa
bočne strane (bokovi), 
Popr e~ne
5 pukot i ne
8 7‐ telo klizišta, 8‐ klizna zona (klizna ravan), 
9 9‐ podina klizišta
a:

Plan i profil
klizišta sa
osnovnim
elemetima
a:
□ Dinamika svakog geološškog procesa,
procesa pa i nastanka
klizišta, odlikuje se zakonomernom prirodnom
sukcesivnošću, što znači da
d se njihov nastanak vezuje za
određeni mehanizam i fazu aktivnosti. Brzina
premeštanja
p j stenskih massa, kao i sam karakter klizanja
j
odražavaju se na dinamikku i vrstu klizišta, ali ne utiču
na sam mahanizam proceesa.
□ U toku formiranja klizišta,
a, generalno se mogu izdvojiti,
četiri stadijuma: stadijum
m pripreme, stadijum glavnog
premeštanja, stadijum sekundarnog premeštanja, i
stadijum smirivanja.
a:
Stadijumi klizn
nog procesa
a:
KLIZIŠTA NA TEERITORIJI SRBIJE

U p proteklim decenijama,
j , a pposebno 2005.,, 2006.,, 2014. i
2015. g., su bili pogodni uslo ovi za aktiviranje brojnih klizišta
(naročito u Šumadiji) i odro ona na prostoru Srbije. Velika
klizišta, nastala pre više od jed
dnog veka, aktivna su i danas. U
prošlosti su registrovani takvi periodi: četrdesetih, šezdesetih,
sedamdesetih i osamdesetih godinag prošlog veka,
veka itd.
itd Dakle,
Dakle
po pravilu se, kliženja obnavlljaju u inetrvalima od 10 do 20
godina. Nažalost, s obzirom na današnje klimatsko hidrološke
uslove, za očekivati je, da se ti procesi intenziviraju, i ove, a
verovatno, i narednih godina.
 Učestalost i obimnost ovih (bez daljeg), „prirodnih nepogoda“, po
a:
zahvatanju prostora,
prostora posebno o je velika u pojedinim delovima
Centralne Srbije (i do 50% terittorije, a negde i više), u kojima su
padine, ili već zahvaćene kliiženjem i odronjavanjem, ili su
labilne (na granici stabilnostii), pri čemu postoji stalan visoki
„hazard i rizik“ od formiranja, većih
v (novih) klizišta i odrona, kao i
njihovih posledica, odnosno šteta. Ovo se, posebno dešava,
naročito pri visokim atmosfeerskim padavinama (kiša, sneg),
naglim
li opadanjima
d ji maksimaln
k i lnih ih vodostaja
d t j reka k (usled
( l d pojave
j
sušnog perioda), seizmičkim pottresima i dr., što se upravo, danas na
našim prostorima često dešavva, va a rezultat toga je, je masovna
pojava novih, samim tim, i aktivviranje starih klizišta, poplave i sl..
a:
Procenjuje se, da je izmeđuu 20 i 25%, od ukupne površine
Republike Srbije, obuhvaćeeno procesima kliženja i drugim
vidovima nestabilnosti, s tim štoš ima terena, gde su ti
procesi dosta retki (npr. Vojvodina
Vo 2 – 3%), i drugih gde
ih
h ima u izobilju
b l (npr.
( u centralnomm
l d l Srbije
delu b u
Šumadiji, zatim u zapadn noj i jugoistočnoj Srbiji, i dr.).
Samo u širem
š području
d č Grrdeličke
d l čk klisure,
kl registrovano je
nekoliko hiljada, što ma anjih, što većih (aktivnih ili
umirenih)
i ih) klizišta.
kl š
 Mada nije tačno utvrđeno, ali se s predpostavlja, da ovih pojava im
a:
nekoliko stotina,
stotina vrlo velikih (akttivnih i teških za sanaciju),
sanaciju) do nekolik
desetina hiljada manjih (aktivnih h i umirenih), često sklonih ponovnom
aktiviranju. To obilje pojava nestabilnosti je raspoređeno po celo
teritoriji Srbije, ali neravnomeerno. Javljaju se, praktično, u svim
geološkim formacijama, kako u planinskim, tako i u brdovitim, pa
blago zatalasanim terenima,
terenima posebno na padinama, padinama odnosn
obalama, većih rečnih tokova:
Dunava, Save, Morave, Drine, Ibrra, Timoka i dr. u kojima je manje ili viš
zastupljena glinena komponenta. Najviše ih je, po padinama tercijarni
(neogenih), i kvartarnih naslag ga, zatim u flišnim i flišolikim tvor
vinama, u kristalastim škriljcim ma, te u dijabaz ‐ rožnoj i dijabaz
tufitskoj seriji, a manje i u ostalim
m geološkim formacijama.
 NEKA DOBRO POZNATTA KLIZIŠTA, VEĆIH RAZMERA
NA TERITORIJI SRBIJE, KOJA
S SE MOGU
a: TRETIRATI KAO PRIRODNE
P NEPOGODE
To su klizišta: „Umka“ i „Duboko“ na a obali Save, zatim na širem području gra
Beograda, klizišta: Karaburma, Mirijeevo, Vinča, Ritopek, Grocka, Mladenovac,
na padinskim
di ki delovima
d l i užeg
ž gradsdskog
k područja
d čj i dr.;
d klizišta
kli išt na padinamdi
Fruške Gore, duž desne obale Duna ava, kod mosta Slobode i Beške, Sremsk
Karlovaca, Čortanovaca, Čerevića i Bocki; te klizišta u Smederevu „Plavinac“ i
području Đerdapa; pa klizišta,
klizišta duž rečnih obala: Morave,
Morave Drine,
Drine Lima i Ib
klizišta u zoni akumulacija: Zavoj, Ćelije,
Ć Rovni i dr.; klizišta u zoni površinsk
kopova: Majdanpek, Kolubara, Kostolac; K klizišta u urbanim i seosk
područjima:
p j Trstenika – selo Bogd gdanje,j , LJiga,
g , Mionice,, Valjeva,
j , Krušev
Kragujevca, Niša, Novog Pazara, i dr.; te klizišta na koridoru 10: Begaljic
Kolari, Ražanj (koja se nalaze u zoni autoputa E‐75, na potezu od Beograda
Niša), i dr.; klizišta u jugoistočnoj Srrbiji: Jovac, Grdelica, itd., slike 5 i 6; ka
b j klizišta
brojna kli išt u zasečenim
č i padinama
di a, duž
d ž državnih
dž ih puteva
t S bij I i II reda.
Srbije d Š
u principu znatno otežava, stalno o a sigurno i ekonomično obezbeđen
odvijanja saobraćaja na putnoj mrežži Srbije, odnosno racionalno gazdovanje
tom putnom mrežom.
mrežom
 ZAŠTO JE IZUČAVANJE KLIZIŠTA I ODRONA
O VAŽNO ZA PRIVREDNI RAZVOJ
a: (pogotovo putarstva) JEDN
NE ZEMLJE, KAKVA JE SRBIJA, 
KOJA JE ZBOG, PRIRODNIH H (i drugih) USLOVA UGROŽENA
Ž
“KLIZNIM HAZARDOM I RIZIKOM” OD
R OVIH POJAVA?!

ZZato što,
š klizišta
kli iš i odroni
d i (i druge
d sličn
lične pojave),
j ) globalno
l b l gledano,
l d u odnosu
d na
druge, značajne prirodne nepogode (odnosno katastrofa), u pogledu njihove
(potencijalne) učestalosti i nanesenih šteta (ugroženost ljudskih života, velikih
materijalnih
ij l ih ‐ finansijskih
fi ij kih sredstava
d z njihovo
za jih saniranje),
i j ) zauzimaju
i j (kako
(k k se
vidi), po pitanju ukupne opasnosti za državu
d Srbiju, visoko treće mesto.
Poplave 81,00 % 
Zemljotresi 16,70
16 70 % 
%
Klizišta i odroni 2,30 % 
ode, su
Požari i druge nepogo
podređene i ne dosežu ni 1%
Σ =  100 % 

• Slična je situacija i u ostalim državvama u okruženju, koje su na sličan način

po uslovima, ugrožene sa ovim po ojavama.
a: ŠTA TREBA ZNATI O PADIINAMA PRI PROJEKTOVANJU
I IZGRADNJI PUTN
NIH SAOBRAĆAJNICA? 
Kod izučavanja i analize padine, pottrebno je, pre svega, prikupiti sledeće:

Litološki stratigrafski sastav terena

a, uključujući i litogenezu (analiza stensk
masa koje čine padinu), zatim staro ost stenskih masa i facijalnu izmenu (ka
se prostorno javljaju i kakva im je struktura); Genetski tip padine (razvoj
stadijum), koja može biti: eroziona a, deluvijalna, osulinska (siparska), klizišt
solifluk ciona,
solifluk‐ ciona fluvijalno akumulacio
ona abraziona,
ona, abra iona tektonsko rasedna,
rasedna bujičn
eroziona i najčešće složena.

Razvojni stadijum padine (prema Maslo

ovu), razlikuje tri stadijuma:
stadijum pripreme, stadijum aktivvnih izmena nagiba padine, i stadiju
smirivanja geoloških procesa.
procesa
 b c
RAZVOJNI STADIJUM PADINE: 
a:
a) stadijum pripreme, 
a) stadijum pripreme
a b) stadijum aktivnih izmena nagiba
c) stadijum smirivanja geoloških procesa

a) Stadijum pripreme: u ovom stad dijumu obrazuje se inženjerskogeološka

sredina, pogodna za razvoj odgova arajućeg
ć savremenog procesa. Prvo se
stvara zona površinskog raspadanja (lagan no ‐ postupno). Tu se još ne događa
kliženje, već (takvo) stanje koje će da ommogući kasnije taj proces.
b) Stadijum aktivnih izmena nagiba padina, kada se javljaju kliženja različitih
intenziteta, stvarajući ubrzano nove prom mene u terenu. Tu su, ustvari,
aktivni geološki procesi, ti koji nameću nov
n oblik i nove nagibe padina.
c) Stadijum smirivanja geoloških procesa, kad od nestabilnih padina postaje
padina labilna.
labilna Ovde procesi postaju sve sporiji,
sporiji nagib se sve sporije menja i
konačno nastaje ravnoteža, krajnji cilj raazvoja stabilnosti.
Posle toga, ponovo se javlja novi ciklus (ppriprema, aktiviranje i smirivanje), koji se
često naziva „Geostatički ciklus“, i koji može da traje nekoliko godina
(ponekad, preko 100 godina).
a: 3. Starost obrazovanja padine, vrlo jee važno poznavati, zbog interventnih mera
duž nje (daleko je lakše ako je padina stabilizovana i nema trenutno
otkidanja).
Pored toga,
toga kod padina je važno
ažno analizirati,
i irati oblik i vrstu
rst padine,
padine visinu
isin padine
vlažnost padine (njeno poreklo), suvva, umereno vlažna, jako vlažna, zatim
sadašnje stanje padine (svežina i rasppadnutost), seizmičnost, stanje stabilnost
padine (stabilna, uslovno stabilna, nestabilna),
n i sl. zatim, korelacija stanja
istraživane padine sa drugim padin nama, te korišćenje ranijih iskustava u
građenju na toj padini, uključujući i (praktičnu) analizu stabilnosti (efikasnos
ranijih mera stabilnosti, kao i eventuaalne greške, pri saniranju ranijih objekata
na toj padini).
Zato izučavanje prirodnih padina, ne može
m ž imati formalni (zanemaru‐
( jući),
) ve
suštinski značaj, sve dotle, dok se teren posmatra kao građe‐ vinsko tlo
odnosno radna sredina.
 USLOVI PROVOĐENJA TRASE PUTA NA
A LABILNIM TERENIMA
a:
□ Uvažiti geotehničku podobnost terena, tako da ako je moguće, pri
trasiranju saobraćajnica izbegavatii labilne i nestabilne terene.
□ Ako je to neizvodljivo,
neizvodljivo u tom m slučaju sprečiti pomeranje terena
(sanacionim merama), ili saobraćajjnicu učiniti nezavisnom od pomeranja
terena.
□ Za
Z otklanjanje
tkl j j osnovnog uzroka k pojave
p j nestabilnosti,
t bil ti sanacijaij terena
t se
vrši na osnovu projekta sanacije.
□ Od sanacionih radova, posebno suu bitne preventivne mere, jer su njihovi
troškovi i do pet puta manji, za približno iste efekte (ako se na vreme
izvrše) od osnovnih sekundarnih mera,
m koje se izvode kad je klizište već
aktivno.
aktivno
□ U sanaciji klizišta (odnosno labbilnih i nestabilnih terena) naročito
preventivno kao i mera daje doobre rezultate, upotreba vegetacije u
k bi iji sa biotehničkim
kombinaciji bi t h ički meram ma.
 Preventivne mere sanacija padina
a:

Tabela 1. klasifikacija biotehničkih zaštita pad

dina i kontrolne mer protiv erozije
a:

Šematski prikaz stabilizacije: a) padina sa četkastom ispunom (stabljike i grane biljnih

vrsta); b) klizišta armirranom zemljom i vegetacijom
a:

□ Poznavanje zakonomernosti pojavee procesa kliženja omogućava

donošenje korektne prognoze njihovoog razvoja, od regionalnoh za šira
područja do lokalnih, odnosno konkrettnog terena ili objekta.
□ Što praktično predstavlja, bitan preduslov za sigurno i racionalno
planiranje, projektovanje i izgradnjuu, svih objekata, posebno objekata
saobraćajne
b ć j infrastrukture,
i f t kt a naročito
čito kod
k d njihovog
jih održavanja.
dž j