ВЈЕЖБЕ ИЗ ПРЕДМЕТА МЕХАНИКА ТЛА -1-

вјежба број 1
Гранулометријски састав тла

ПОДЈЕЛА ТЛА ПРЕМА ВЕЛИЧИНИ ЗРНА

Да би смо знали механичке карактеристике тла морамо утврдити његов састав и

његово стање. Састав тла се дефинише кроз крупноћу зрна од којих се тло
састоји. Одређивање крупноће зрна је корак ка класификацији и
идентификацији тла а самим тим и индиректној оцјени његових физичко-
механичких карактеристика. Према крупноћи зрна тло дијелимо на:
- крупнозрна тла
- ситнозрна тла

У крупнозрна тла спадају она тла која имају више од 50% зрна пречника већег
од 0.075mm (0.06mm). У крупнозрна тла убрајамо:
- шљунак (G-gravel) код кога је више од 50% зрна веће од 2mm
- пијесак (S-sand) код кога је више од 50% зрна мање од 2mm

У ситнозрна тла спадају она тла која имају више од 50% зрна пречника мањег од
0.075mm. У ситнозрна тла убрајамо:
- прашина (М-silt) код које је више од 50% зрна веће од 0.002mm
- глина (C-clay) код које је више од 50% зрна мање од 0.002mm
- органско тло (O-organic clay)
- тресет (Pt-peat)

За одређивање гранулометријског састава код крупнозрног тла користимо

методе сувог и мокрог сијања, док за ситнозрна тла примјењујемо методу
хидрометрисања или ареометрисања. Ови поступци се примјењују у
сагласности са стандардом JUS U.B1.018.

СУВИ ПОСТУПАК СИЈАЊА

Просијавање сувим поступком се врши за крупне фракције кроз решета а за

ситне фракције кроз сита. Просијавање сувим постуком се спроводи тако што се
узме одређена количина тла, осуши се до сталне тежине на температури од
105oС. Овако осушено тло се ставља апарат за вибрирање са међусобно
повезаним ситима и вибрира се најмање 10min. Послије вибрирања, приступамо
 ВЈЕЖБЕ ИЗ ПРЕДМЕТА МЕХАНИКА ТЛА -2-

вјежба број 1
Гранулометријски састав тла

мјерењу остатака на ситима, гдје остатак на i-том ситу означавамо са mi.

Уколико кроз сито са најмањим окцима (0.075mm) прође више од 10% од
укупне масе у потпуно сувом стању (m), неопходно је примијенити и методу
хидрометрисања. Проценат пролазности кроз сито израчунавамо на следећи
начин:
i
m − ∑ mj
j=1
pi = ⋅100(%)
m
i
Овдје m представља укупну масу а ∑m
j=1
j представља суму тежина остатака на

ситима до i-тог сита. Овако добијене резултате наносимо на гранулометријску

криву.

МЕТОДА МОКРОГ СИЈАЊА

Овај поступак је по свему исти као и поступак сувог сијања стим што приликом
просијавања користимо воду као и челичну шипку којом спречавамо да се
ситније фракције залијепе за крупне. Послије просијавања остатке на ситима
сушимо на температури од 105оС до сталне тежине. Проценат пролазности
pi(%) се срачунава на исти начин као код сувог сијања. Овако добијене
резултате наносимо на гранулометријску криву. Према стандарду су строго
одређене количине тла које се просијавају.

МЕТОДА АРЕОМЕТРИСАЊА

Ситнозрно тло има више од 50% зрна чији је пречник мањи од 0.075mm, а то је
најмања вриједност величине окца на ситима. Даље просијавање је технички
неизводљиво па гранулисани састав ситнозрног тла одређујемо методом
хидрометрисања или ареометрисања. Ове методе су засноване на Стоксовом
закону.

Према Стоксовом закону брзина тоњења честица је функција квадрата пречника

зрна, што значи да већа зрна брже тону. Постоји ограничење у величини зрна
која се овим огледом могу мјерити. Горња граница је 0.2mm а потиче од тога
 ВЈЕЖБЕ ИЗ ПРЕДМЕТА МЕХАНИКА ТЛА -3-

вјежба број 1
Гранулометријски састав тла

што се овај оглед изводи по законима ламиларног и турбулентног кретања.

Доња граница је 0.002mm и испод ове границе се не може мјерити јер је ова
вриједност реда величине молекула воде. Ситнозрна тла су састављена од
честица које су плочастог и љуспастог облика, а Стоксова формула важи за
лоптасте честице па трба користити еквивалентни пречник.

Сами опит почиње тако што узорак ситнозрног тла осушимо на температури од
105оС до константне тежине. Овако осушено ситнозрно тло измјеримо а затим
прелијемо са водоник-пероксидом. Овако припремљену смјесу оставимо да
преноћи. Следећи дан смјеса се прокува и остави да се суши на температури од
60оС. Осушени узорак се мјери. Следећег дана се узорак просије кроз сито са
окцима од 0.10mm а затим му се дода дестилисана вода и антикоагулатор па се
промијеша са мјешалицом за земљу и сипа у мензуру запремине 1000cm3 коју
након тога допунимо дестилисаном водом. Прије самог очитавања суспензија у
мензури се мора интезивно мућкати. Мензуру поставимо на сто на коме се
налази још једна мензура са чистом дестилисаном водом и ареометром.
Ареометар је справа за мјерење густине течности и састоји се од живе и
стаклене изградуисане цјевчице. Мјерење густине суспензије и мјерење густине
воде се спроводи наизмјенично након 0.5min, 1min, 3min, 5min,15min, 45min, 2h,
5h i 24h. Истовремено са мјерењем густине неопходно је извршити и мјерење
температуре ваздуха зато што густина течности зависи од температуре.
Приликом мјерења могу се јавити двије врсте грешака: сталне и промјенљиве.
Сталне грешке су:
- фабричка грешка при прављењу ареометра. ∆ читања се додаје или
одузима свакој измјереној вриједности. ∆ читања се одређује из услова да
ареометар у дестилисаној води на температури од 20оС треба да показује
вриједност 1.0000
- грешка због додавања антикоагуланса
- грешка због мениска који ствара привид веће количине течности.
Промјенљиве грешке настају због температурних промјена.
 ВЈЕЖБЕ ИЗ ПРЕДМЕТА МЕХАНИКА ТЛА -4-

вјежба број 1
Гранулометријски састав тла

Очитани подаци у назначеним временским интервалима се могу користити за

срачунавање пролазноси и величине зрна користећи следеће формуле:
Gs 1000
pi = ⋅ (R c − G w ) ⋅100%
G s − G w M1

Li
di = K i ⋅
Ti

Литарска мензура са ареометром Ареометар

 ВЈЕЖБЕ ИЗ ПРЕДМЕТА МЕХАНИКА ТЛА -5-

вјежба број 1
Гранулометријски састав тла

ГРАНУЛОМЕТРИЈСКА КРИВА

Када методама просијавања за крупнозрно тло и методом ареометрисања за

ситнозрно тло одредимо гранулометријски састав тла, резултате уносимо у
дијаграм направљен у полулогаритамској размјери. Овај дијаграм као ординату
има пролазност зрна кроз сита у ознаци pi изражену у процентима, а као апцису
има величину зрна d(mm) у логаритамској размјери. Логаритамска размјера се
користи зато што је уочено да је log d i +1 − log d i = log 2 = const. Гранулометријска
крива има највећу примјену при класификацију крупнозрног тла јер се помоћу
ње одређују коефицијенти униформности и коефицијент закривљености. За
класификацију ситнозрног тла се користи Касаграндеов дијаграм.

Гранулометријске криве за пијесак (S) и глину (М)

 ВЈЕЖБЕ ИЗ ПРЕДМЕТА МЕХАНИКА ТЛА -6-

вјежба број 1
Гранулометријски састав тла

Коефицијент униформности (Cu) и коефицијент закривљености (Cz) су два

показатеља који нам ближе одређују гранулометријску композицију и користе
се за класификацију код крупнозрног тла.

Коефицијент униформности (Cu) или коефицијент једноликости је показатељ

вариабилности зрна у грануларној мјешавини. По дефиницији коефицијент
d 60
униформности је дат формулом: Cu = , гдје је
d10
- d60 доминантни пречник и представља пречник највећег зрна од кога је
мање 60% зрна у грануларној мјешавини
- d10 ефективни пречник и представља пречник највећег зрна од којег је
мање 10% зрна у грануларној мјешавини

Коефицијент закривљености (Cz) је показатељ градуисаности гранулометријске

мјешавине. Коефицијент закривљености је дефинисан као:
d 30 2
Cz =
d10 ⋅ d 60
- d30 представља пречник највећег зрна од којег је мање 30% зрна у
гранулометријској мјешавини

Вриједности d10, d30, d60 очитавамо директно са гранулометриске криве као што
је приказано на слици.