Terzaghi K. - Mehanika Tla PDF

KARL TERZAGHI ..
. TEORIJSKA
- -~~-- -----..C----·-·-·------- · ·--·MEHANIIZA TLA
. .
~ ·~
,.. ,.~
y
" ·. .... •. .
- - ="~~
· BEOGRAD, · 1972.
BIBLIOTEKA NAUCNIH I STRUCNIH DELA
N aslov originala:
THEORETICAL SOIL MECHANICS
By
KARL TERZAGHI
JOHN WILEY AND SONS, INC.

New York- London- Sydney
Copyright 1970. by »Naučna -knjiga«. All Rights · reserved. Autorized

treanslation -from _.Engli~.l'l__g_J?,g:t!_~gt! edition published by John Wiley
and Sons, Inc., New York. Copyright 1943 by Karl Terzaghi. All Rights
reserved.
Xopirajt 1970. »Naučna knjiga<<. Sva prava rezervisana. Autorizova.n i

l)revod sa engleskog illillattzt?.<fiit!j\11o!ttr.~flE!Y.'an4~ Inc. NjujoFk.
Kopirajt Kai-T"'terzaghi 1943; Sva prava r~~rv&"na.
BIB L.>-·. i:~'~
RI~EKA
liJ3
Preveo:
·MIROSLAV. STEFANCIC
Stručni redaktor:
Dr ing. PETAR ANAGNOSTI
(p,tL(.1
- ..
~---·-·--------··--~ Tt'ff ~ FJG H l
-------·-·· ·-t:····· ·-:6·· ·
Ovo izdanje je publikovano na osnovu jugoslovenska-američkog PL-480

_programa o izdavanju dela za 'besplatnu raspodelu prosvetnim instituci-
jama i ni~e za prodaju.
Za izdavača Dragoslav Joković, urednik Gordana Nikotić, tehnički urednik

Mihailo Jozić, korektor Dušanka Galović
Stampa: Grafičko preduzeće »Radiša Timotić« Beograd, Jakšićeva 9.

HARVARDSKOM UNIVERZITETU
posveĆ'!Ljem ovu knjigu u znak poštovanja
·za velikodušno ..p.odsticanje težnje za stica-
njem znanja.
·- ------·-·--·- --····-·----- - · · · - - - - - - - - -
i'' PREDGOVOR
l Petnaest godina koje su prošle od kako je pisac objavio svoju prvu
knjigu o mehanici tla bile su svedok probuđenog interesovanja u .celom
.
l .svetu za predmet kojim se ona bavi, dok se njegov sadržaj, praktički i
----....,tc-=eorijsluTstoVremeno, brzo proširivao-:-Tmf Proceedings of the First In-
. !. , - -
ternational Conference on Soil Mechanics1 (Cambridge, 1936) sadrže sami

:!
'
!
više kvantitativne ip.formacije .u pogledu tla i temelja : nego celokupna
tehnička literatura do 1910. godine. No, kao što se to ~dešavalo u svim
f~l
t,,:, drugim oblastima;. prvom. prezeriti~ariju teorijskih pi1il1Ćjpa sledio je pe-
riod prelaska čije ~u karakteristike bile težnja za ptinienom teorij e po
svaku cenu i nedovoljno osnovane generalizacije. Za.~g; je pisac, započi
njući;" ovu knjigu, smatrao pot"-ebiiim ·da .p_otpuno oq~l;i teoriju od prak-
tičnih primena. Ova se knjiga, prema tortl.e, bavi i*ljučivo teorijskim
principima. ·
Teorijska mehanika tla je je4an od mnogih·Qdeljaka primenjene me-
hanike. U svakoj oblasti primenjene mehanike · istraživač operiše ·samo
f materijalima sa idealnim svojstvima. Teorije armiranog betona, na pri-
l· mer, ne bave se armiranim betonom onakvim kakav je on u stvarnosti~
!: Njihov predmet izučavanja su idealni materijali, čija su preflpostavljena
! svojstva izvedena iz svojstava realnog armiranog betona postt,tpkom radi-
[ _k alnog uprošćenja. Ovo tvrđenje važi za svaku teoriju o ponašanju tla.
i Veličina odstupanja u ponašanju realnih tla, pod uslovima koji vladaju
' u prirodi, od ponašanja predviđenog na osnovu teorije može se utvrditi
;·:==~=-~=:::.::::_::_samo. ispitivanjima na terenu. Ova se knj-iga ograničava na teorije koje
· su izdržale ispit konfrontacije sa i·s kustvom i koje se mogu, uz određene
j uslove i ograničenja, primeniti za dobijanje približnih rešenja za prak-
~ · . , •.;.;.:c.:.•••_ .." ....... tične · probleme. ·
Pored toga što će čitaoca upoznati sa korisnim metodama analize,

teorijska mehanika ·tla ima i važan vaspitni cilj. Jasna linija koja odvaja
!· teoriju od primene omogućuje čitaocu precizan pregled uslova pod kojim
važe različiti racionalni postupci, poznati kao teorije. Kad jedanput, na
-osnovu rezultata analize, shvati mnogostruke činioce koji uslovljavaju po-
našanje prostih, idealnih ma<terijala pod uticajem unutrašnjih !i spolja-
šnjih sila, či•t alac će ređe podleći svuda prisutnoj opasnosti prenagljenih
uopštavanja na osnovu nedovoljn-ih podataka.
Da bi bilo korisno, poznavanje teorije se _mora kombinovati sa pro-
: -~~-::=.-::-.:·~=:·----- :auoljenim~·poznavanjem fizičkih svojstava r ealnih tla i razlika u ponaša-
nju između tla na terenu i uzoraka u laboratoriji. Bez ovoga <inženjer ne
1
Izveštaj prve međunarodne konferencije o mehanici tla. Prim. prev.
VI Predgovor
bi mogao da proceni granice g~eške -u rezultatima proračuna. Svoj\Sitva

realnih tla u uslo~~ma koji vla:dajuna terenu biće predmet posebne knjige-
koja će kompletirati oy:y,., ~ · . . ·
Teorijska mehanika tla nije za pi·sca nikaci bila sama sebi. cilj. većin~
njegovih napora je posvećena Sistematizaciji iskustava u pogledu tla na.
terenu i razradi tehnike primene našeg poznavanja fizičkih svojstava tla
na praktične probleme. Cak i svoja teorijska ispitivanja je pisac vršio·
isključivo sa ciljem da se rasvetle nelci praktični problemi. Otuda ovoj;
knjizi vidljivo nedostaju svojstva kojima se pisac divi u delima kompe-·
tentnih stručnjaka opšte primenjene mehanike. Svejedno, pisac nije mo-·
gao izbeći zadatak da on lično napiše knjigu, jer je za nju bio potreban
njegov pregled praktičnih problema, da bi se svakoj teoriji dalo njeno·
. pravo mesto u celokupnom sistemu. . ·
Izvori kojima se pisac služio navedeni su u bibliografiji. Približne·
metode proračuna nosivosti temeljnih stopa u članovima 46 do 49, zem-
lji:rni ·pritisak na 2Jidove okana u članu 74, kritični hidraulički pad u
pogledu' unutar!ije:-erozi}e''U:'tluu članovima 94 do 96, pritisak gasa u:
mehurlćima i porama,'u- članu 112, i približna rešenja za probleme dreni-
ranja, izložena u članovima 118, 119 i 122, nisu dosad objavljivani.
, Prvi nacrt rukopisa detaljno su .pregledali g. Albert E. Cummings
(Kamings) i g. Ralph B. Peck (Pek). Njihove primedbe su bile toliko kori-
sne i konstruktivne ·da· su dovele do potpune revizije nekih glava knjige
i delimične revizije nekih drugih glava. Pisac je zahvalan svojoj supruzi
dr ·Ruth D. Terzaghi za brižljivu kontrolu rukopisa u različitim stadiju-
mima i g.~ dr phil. M. Fergusonu za vredne sugestije.
Karl Terzaghi
Graduate School of. Engineering
Harvard - University l
Cambridge, Mass.
Decembar, 1942.
; .
PREDGOVOR IZDANJU NA SRPSKOHRVATSKOM JEZIKU

· Osnivač naučne i tehničke discipline - Mehanike tla - prof. K. Ter-·
·cagi je u :knjizi »Teorijska mehanika tla« koja je izdata 1942. godine dao·
pregled teorijskih osnova i radova iz ove oblasti. Izdavanje ove knjige na.
-------'s::.::r~p-~kQ!l_!:Va~!o~. j~z*u čitavih 27 g9q!I.la_ nak-on. _njenog izdavanja na.
engleskom jeziku ima ipak puno opravdanje i to ne samo zbog rezultata.
koji su izneti u knjizi već i zbog naučne metodologije kojom je prožeto
svako njen-o poglavlje. Prof. K. Tercagi je imao pored zavidnog teorijskog
doprinosa nauci o tlu i veliki smisao za praktičnu primenu teorijskih re-·
,,
\
šenja na probleme u građevinskoj praksi. Zbog toga se mnogi praktični.
problemi i danas mogu uspešno rešavati na teorij·skim osnovama i meto-
dologiji k-oje je postavio prof. K. Tercagi, a koje su na jasan i građevin
skom inženjeru dostupan način izložene u ovoj knjizi.
Oskudna literatura na srpskohrvatskom jeziku iz oblasti Mehanike
tla, dobija ovim prevodom jedno fundamentalno delo koje će biti od ko-
risti kako za naučnika-istraživača tako i za inženjera praktičara.
Razvitak u naučnim dostignućima i praktičnim primenama teorijske
mehanike tla u godinama posle drugog svetskog rata je bio v;eoma brz.
Redovni međun~i'rodni kongresi, regionalni kongresi i nacion;alni kon-
gresi dali su obilje novih koncepcija metodologija. i praktičnih primena.
Korišćenje dostignuća savremene teorijske mehanike, računske i model-
ske tehnike otvorilo je takve mogućnosti za studije i rešavanja problema
koji ni prof. K. Tercagi nije mogao 1942. godine da sagleda i predvidi u
....· -··-·--- svome delu. Međutim, za ispravno razumevanje i primenu ovih rešenja
··---~·-········-··--·--temeljno poznavanje osnova teorijske mehanike tla je ne<>phodan uslov.
Knjiga prof. K. Tercagi-ja u potpunosti zadovoljava tu potrebu i u tome
l •..... . leži jedna od trajnih vrednosti ovog fundamentalnog dela iz mehanike tla.
( ·····--------··--··· ·· ···· · Srpskohrvatski stručni termini u ovom prevodu su prilagođeni uobi-
čajenim terminima koji su se. javljali u stručnim publikacijama iz oblasti
l .•
mehanike tla. Treba odmah napomenuti da postoji veći broj sinonima
koji se danas primenjuju u srp$ohrvatskoj terminologiji te da stručni
termini u ovom prevodu odražav:.aju u izvesnoj meri i lično shvatanje
stručnog redakto:Ea o njihovoj primenljivosti.
Beograd, Stručni redaktor
Novembar 1969. Dr Petar Anagnosti, dipl. ing.
naslovni docent Građevinskog
fakulteta sveučilišta u Zagrebu
'·( . .. .
SIMBOLI
·· ' Goddne .1941. Američko društvo građevinSkih •i nženjera1 izdalo je pri-
ručnik sa Hstom simbola koje treba koristiti u mehanici tla (Soil
Mechanies Nomenclature, Manual of Engineering P.ractice .)\f!! 22). Pisac
je koristio ove simbole, sem simbola za opterećenja i otpore i neke line-
arne dimenzije. U priručniku je pokušano da se. povuče oštra granica
između opterećenja (p i P) i otpora (q i Q). Pošto su ove dve veličine u
nekim slučajevima jednake iako suprotnog znaka, njihovo razlikovanje
nije ni nužno ni korisno. Prema tome, pisac j-e zadržao konvencionalne
simbole q i Q za spoljašnja opterećenja a p i P ili f i F za pritiske i sile
koje deluju na unutrašnje površine, kao što su, recimo, površina kontakta
između .p otpornog zida i ispune. Simboli za neke druge od ovih veličina
koje se vidljivo javljaju na dijagramima, kao što je, na primer, dužina
___ _ilLširina,_iz.os.tayljeni su iz liste, pošto--kruta standardizacija simbola za
ove veličine nije nužna.
U listi koja sledi dimenzije veličina izraženih simbolima date su u
CGS--sistemu. No, one se mogu izraziti u ·bilo kojim drugim jedinicama,
na primer, u sistemu stopa-funta-čas (pt.::J·b -hr), i pri tom se eksponenti
ne menjaju. Termini gram i funta označavaju težinu, koja je sila. Ako je
veličina data u jedn:om·'!"sis~emu, na"·primer .
E = 120 OOO.(gi:n cin-2),

• • . • ' •. ·~ ~: -! . • •
a želimo je izraziti u drugom sistemu, na primer u funtama i stopapta,

moramo u gornju jednačinu uvrstiti:
l 1
lgm=-L b lcm=-Jt
454 . 30,5 ~
posle čega ćemo dobiti:

1 30 52
E= 120 COO (- - l b X • )=
45t jt 2
= 120 000 (2,005lb ft-2) = 245 000 lb ft-2.
-· Ako tiz simbol ne stoje nikakve dimenzije, simbol označava apstraktan
broj.
Kad je birao nazive za veličine koje predstavljaju simboli, pisac je
primenjivao naziv koeficijent za one veličine koje su iste u svakoj tački
u datom prostoru, kao što je, na primer, koeficijent propustljivosti, ili u
ravni, na primer, koeficijent zemljanog ·p ritiska. Za veličine koje se od-
nose na proseke (faktor nosivosti) ili na celinu (faktor stabilnosti) pisac je
··· izabrao naziv faktor. Termin »koeficijent hidrostatičkog pritiska« je iz-
begnut jer se primenjuje i u vezi sa ukupnim zemljanim pritiskom i sa
- - - --=z=emijanim_pritiskom po jedinici površine, što bi moglo biti izvor nespo-
-- - - - -razuma. ····· ··· ·
l American Society of Civil Engineers. - Prim. prev.

X Simboli
A {cm2) = površina.
AA koeficijent zemljanog ·pritiska (odnos između normalne kom-
ponen.tj:l :ukup11og zemljanog pritiska rta datu, ravnu površinu-
i :ukt.ipnpg _priti$ka e~vivalentn;e·. tečnosti na istu ovu povr-
šinu u "slučii'jevima : Riad·: raspodela· ova; dva. pritis]{a nije ista).
a (cm) a·mr)iituđa ·( vitiracii_e). _ -- -
av (cm) koeficijent stišljivosti (a..) ili . koeficijent elastične restitucije
(a.,). Odnosi ·se na jedinicu zapremine čvrstih sastojaka. Drugl
indeks se može izostaviti. ·
e fgm- 1 cm2) rezultujuća koheziJa.
e (bilo koje dimenzije) konstanta integracije.
c(gm cm- 2) kohezij<l u Coulombovoj (Kulon) jednačini.
Ca (gtn cm,.- 2) athezija (potporni zidovi); korigovana_kohezija (stabilnost ko--
sina). · ·
Cc (gm cm:- 2} = kritična kohezija (teorija stabilnosti kosina).
cv(cm2 sec- 1} = koeficijent konsolidacije (e,. za konsolidaciju i e,. za bubrenje),.
· č,i(fiin čffi-=i ..s·e-čf_____lioeiicil"ent--visk:oil:iog priii.i'šenja (vib~acije).
Cr (gm cm- 2) = potrebna kohezija (teorija kosina).
Cs (gm cm- 1} = konstanta opruge (vibracije).

ds (gm cm- 3} koeficijent dinamičke reakcije temeljnog tla (vibracije).
E (gm cm~) moduo elastičnosti. (Ako s.e E odnosi na određeno _ stanje ili:.
interval napona, koriste se indeksi.)
E (gm cm) gubitak energije (pobijanje šipova}.
e = koeficijent poroznosti = . zapremina pora po jedinici zapremi--
ne čvrstih sastojaka tla.
F(gm ili gm cm- 1) ukupna_unutrašnja sil_a. .
f (gm m gm eni-l) sila po jedinici površine (f. normalna i f, tangencijalna-.
komponenta}.
f (sec- 1) frekvencija (vibracije).
f 0 (sec- 1) prirodna frekvencija (vibracije).
G(gm cm- 2) moduo smicanja (vibracije).
Ga indeks vazdušnog prostora (dreniranje).
Gs faktor sigurnosti.
g (cm sec-2) ubrzanje sile teže. _ .
ffc=--kritičmrvisina-kosine+·vertikalnog zaseka.
h (cm) hidraulički pad.
hp (cm) = kritični hidraulički pad u odnosu na unutarnju eroziju tla_
h,., (cm) = _piezometrijska visina.
l (cm4) = moment inercije grede.
lo = uticajni faktor za raspodelu pritiska.
Jp = uticajni faktor za sleganje.
i = hidraulički gradijent.
K0 koeficijent ~emljanog pritiska u mirovanju (odnos između
normalnog napona na vertikalni i horizontalni presek u datoj
tački zemljane mase u početnom stanju elastične ravnoteže·
mase).
KA kol:)ficijent aktivnog zemljanog pritiska (odnos između nor-
-. malne komponente pritiska koji vrši nekoherentna masa· na
ravnu površinu i odgovarajućeg pritiska tečnosti, ako je ras--
podela pritiska hidrostatička) .
Kp = koeficijent pasivnog zemljanog pritiska nekoherentnog Ua.
Simboli XI
..
KPm= ko~ficijen.t" m:bi:inisa~og- d~la·:\pasivhdg zefulja~ot'--pritiska -ne-

koherentnog tla = Kp podeljen faktorom sigurnosti (teorija
•·prH:ioja) - .. . ·· · ..· . · ·
k(cmsec- 1) koeficij~nt · propustljivosti' '(Darc~jeV: (D~~~i} koeficijent).' .
ku (cm sec-1) koefiCijent' ptopustljivosti u pravcu paralelnom odnosno nor-
malnom na ravni stratifikacije.
kh(gmcm- 3} koeficijent horizontalne reakcije šipa ili tla.
kp(gm cm-3) koeficijent vertikalne reakcije šipa.
ks(gmcm-3) koeficijent reakcije temeljnog tla.
(gm cm ili gm) ukupni ·moment ili moment po jedinici dužine.
(gm cm-1 secz masa = težina podeljena ubrzanjem sile teže (vibracije).
m., (gm- 1 cm2) koeficijent zapreminske stišljivosti ili zapr. ekspanzije (m,~ za
konsolidaciju, m., za bubrenje), odnosi se na jedinicu ukupne
zapremine.
N odnos, faktor ili koeficijent koji .je apstraktan broj (Ne, N. i.
Ny = faktori nosivosti, N, = faktor stabilnosti u teoriji sta-
bilnosti kosina, N = faktor uvećanja u teoriji prinudnih vi-
bracija). · ------·--··· · · · ·· ·
koeficijent bočnog otpora tla.
n= poroznost odnos između ukupne zapremine pora i ukupne zapremine·
zemljane mase.
na = odnos između visine napadne tačke zemljanog pritiska i
ukupne visine bočnog oslonca.
nv = faktor dubine (stabilnost kosina).
ne = koeficijent elastične restitucije (pobijanje šipova).
ng = odnos između ubrzanja koje proizvodi udar zemljotresa i ubr--
zanja sile teže.
aktivni zemljani pritisak ako nema lučnog dejstva (potporni
zidovi) Hi ako se ono zanemaruje (ankerisani priboji).
PAn (gm cm- 1) normalna komponenta sile P A.
PAt (gm cm- 1) tangencijalna komponenta sile RA.
Pp(gmcm-1) pasivni zemljani pritisak bez komponente athezije.
Pp~ (gm cm- 1) rezultanta sile Pp i athezije izmedu zemljane mase i kon-
taktne površine.
aktivni zemljani pritisak na oslonce koji izazivaju lučno dej-
stvo (podgrade u usecima).
p(gm cm-2) ukupni normalni pritisak po jedinici površine.
p(gm cm-2) efektivni normalni pritisak po jedinici površine (crtica se·
rriože izostaviti).
Pa(gm cm-2) atmosferski pritisak.
pg(gm cm~) pritisak gasa, na primer, u mehurićima.
Q (cm3 Sfc- 1 ili
cm2 sec- 1) ukupni proticaj ili proticaj po jedinici dužine u jedinici vre-
mena; upotrebljava se i -kao simbol za ukupno opterećenje
' (gm) ili za opterećenje po jedinici dužine (gm cm-t).
granična nosivost trakastih temeljnih stopa na dubini D ispod
površine, po jedinici dužine. Ona se sastoji od tri dela čije
vrednosti zavise od kohezije (Qc), od dubine temeljenja (Qq), i
od zapreminske težine tla (Q).
Qa(gm) dinamički otpor pobijanju šipova.
q(gm cm- 1) opterećenje po jedinici površine.
· •q'.(glll cm-l) linijsko opterećenje po jedinici dužine.
qn (gm cm- 2 Qv podeljeno širinom temeljne stope. Sastoji se od tri dela,
q. q. i qr , koji odgovaraju veličinama Qc, Qq i Qr .
XII Simboli
S (gm ili gm cm- 1) ukupna smičuća sila.

S% = stepen zasićenja.
s (gm cm-,) = otpornost na smicanje po jedinici površine.
T (stepeni Celzija) = temperatura.
T, (gm cm-1) = površinski napon vode.
T., = faktor vremena (t~rija konsolidacije).
t (sec) = vreme.
U( gm ili gm cm-1) = .ukupni hidraulički natpritisak.
U% = stepen konsolidacije.
U.., (gm ili gm cm-1) = ukupna neutralna sila (ukupni neutralni napon).
u (gm cm- 2) = hidrostatički natpritisak.
u.., (im cm=2r · ·-neutra1rii ria!ion::
V (cm3) = ukupna zapremina.
v (cm sec-•) == brzina isticanja.
Vs (cm sec-=-•;. =-br,zina- str.ujan3a ..
W (gm ili gm cm-1) ukupna težina ili težina po jedinici dužine.
W (gm ili gm cm- 1) = efektivna težina.
· W' (gm m gm cm-1) ·= potopljena<težina.
· . WR (gm) .·.= .težh~a ..malja; .·
Wp (gm) .'";", 'težina. šipa ..
a:, 13 (stepeni) = uglovi.
y (gm cm-3) = zapreminska .težina.
yr.:;(gm cm-3) .~ zapremmska težina vode l mn cm--' = 62,4 lb ft---l.·
a = priraštaj.
8 (stepeni) = ugao trenja na zidu. "
t = . osnova prirodnih logaritama, specifična deformacija.
q (gm cm-2 sec) koeficijent viskoznosti.

6 (stepeni) centralni ugao.
;.,. (sec- 1) koeficijent prigušenja.
!t Poissonov koeficijent.
v = faktor koncentracije (teorija nosivosti).
p (cm) = sleganje; vertikalno pomeranje.
a (gm cm-2) = ukupni normalni napon.
-----------·--if(gm-c·m-2)~fektivni-norm-a"lni-·napon· (crtica·se ·može izostaviti).
01, ou, om, = najveći, intermedijalni i najmanji glavni napon.
r (sec) perioda (vibracije).
• (gm cm-2) smičući napon.
q> (stepeni) ugao unutrašnjeg trenja ili otpornosti na smicanje.
t (stepeni) ugao.
w (sec-1) ugaona brzina.
; i ~(cm) = komponente ukupnog pomeranja u dva ra zličita pravca.
lg a Neperov ·(prirodni) logaritam od a.
og0a logaritam od a po osnovi 10.
ab rastojanje između tačaka a i b mereno duž prave linije
""
ab lučno rastojanje između a i b.
~ simbol za t>.r i b l i ž n o j e d n a k o.
15 (3) označava · jednačinu 3 u članu 15. Redni broj člana se nalazi
na vrhu svake strane.
Imena iza kojih slede datumi, na primer (Darcy, 1858), označavaju referencije u
bibliografiji po alfabetskom redu.
SADRžAJ
DEO A. OPSTI PRINCIP! SADRZANI U TEORIJAMA MEH;ANIKE TLA
GLAV A I
Strana
UVOD . . . . . . . . . . . . . l
·-····- · -·-· - -· .·
Domen i cilj predmeta - Teorija i stvarnost -Nevezana (nekoherentna)
i vezivna (koherentna) tla - Problem stabilnosti i elastičnosti
·
r;;·:L
:o--~~
··"-·~·~
GLAVA II .
NAPONSKI USLOVI ZA LOM U T . · . . . . . . 6
Odnos između normalnog napona i otpornosti na smicanje - Efektivni
i· neutralni naponi - Mohrov dijagram i uslovi plastične ravnoteže za
idealna tla - Uzgon ili hidrostatički pri.b:::::'s;oa~--....
....... ,_,,,,_,,_,_,_ PLAST;CNA RAVNOTEZA

POVRSINOM . .
~OJ . . . .
MASI SA RAVNOM
. . 21
Definicije - Aktivno i pasivno Rankineovo stanje u polubeskonačnoj
nevezanoj masi - Plastična ravnoteža u opterećenim ili slojevitim ili
delimično potopljenim nevezanim. m. as~.m. a~.'zontalnim površinama
'~
PRIMENA OPSTIH TEORIJA NA PRAKTICNE--Pli'OBLEME . . . . . 34
Naponski uslovi i uslovi deformacija - Rankineova teorija zemljanog
pritiska na potporne zidove- Uticaj trenja između' zida i zemljane mase
na oblik klizne površine - Plastična ravnoteža izazvana opterećenjem
dela površine polubeskonačnih masa - Stroge i uprošćene metode reše-
nja praktičnih problema
DEO B.· USLOVI ZA LOM SMICANJEM ZA IDEALNA TLA

GLAVA V
LUCNO DEJSTVO KOD IDEALNIH TLA . . . . . 54
Definicije - Naponsko .stanje u ravni luč-nog dejstva - Teorije !učnog
dejstva -- . _
---"~J.
GLAVA VI
___, /
POTPORNIH ZID . . . 63
DE~fi111icij - Pretpostavke. i uslovi - Coulombova teorija aktivnog zem-
ljanog pritiska idealnog peska - Culmannovo grafičko rešenje - En-
gesserovo . grafičko rešenje - Položaj. napadne tačke aktivnog zemljanog
pritiska- --Ispuna--sa-izlomljenom spoljnom površinom - Zid sa izlom-
ljenom stranom - Bočni pritisak usled ravnomernih opterećenja - Li-
XIV Sadržaj
Strana
nijsko opterećenje paralelno gornjoj ivici zida - Zemljani pritisak na
potporne zidove od armiranog betona - Zemljani pritisak koji vrše slo-
jevite ispune - Zemljani pritisak ispune od vezivnog tla - Tablice i
grafikoni zemljanog pritiska
~~-==::~AVA VII
~f)IVNI ZEMLJANI PRITISAK__..- . . . . . . . . . . . . 82
- ·-pasivni--zemljani-pritisa"K-u inženjerskoj praksi - PretpO'stav-ke-i-uslml.i
- Napadna tačka pasivnog zemljanog pritiska ~ ( Coulombova t~()rijil
pasivnog zemljanog pritiska idealnog peska - Meto'c:la-logaritam:ske spi-
rale - Metoda kruga trenja - Pasivni zemljani pritisak mase koherent-
pogJla k()ja llQSi re~yn()merno opt(!rećenje - Sumarni pregled metoda za
proračun pasivnog zemljanog pritiska
~~ GLAVA VIII
_ ..--- 4"~.·:;;:,' ' '''~'~'"'' ''oooO' ooH'oOo O'o'O " '•'oooo'O ''''''''''' '"'''"""''''"'''''"'''''''''''''''''''''''''""'""''''"''''"''"'''''"''''''""' '"''""""''' ' " ' ''''''
( . /NOSIVOST . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . 97
'-------...__Definicije - Lokalni i opšti lom smicanjem - Uslovi za opšti lom smi-
canjem tla pod plitkim temeljnim trakama - Uprošćena metoda za pro-
račun nosivosti - Uslovi za lokalni lom smicanjem tla pod plitkom te-
meljnom trakom - Raspodela kontaktnog pritiska pod temeljnim tra-
kama - Nosivost plitkih kvadratnih ili kružnih temelja - Nosivost ci-
cindričnih stubova - Nosivost pojedinih šipova - Formula za šipove -
Dinamička i statička otpornost šipova - Otpornost šipova protiv izvi-
janja
GLAVA IX
STABILNOST KOSINA .. . . . . . . . . . . . . 118
PretpoStavke_- Nožičili lom i podno.žični lom - Kritična visina verti-
kalnih zaseka- Faktor stabilnosti i 'kritični krug ako je q> = O :,.._· Pro-
račun stabih:tOsti.ako je.. q> = O ......: Faktor stabilnos~i i kritični krug ako
je q> > o - ·Proračun· stabiir10sti ako· je 
usled zatezanja - .. Klizne površine u. 'slojevitom, tlu (IZlomljene- klizne
površine) -' Lom nasipa bočnlm ,·širenjem (rasplinjavanjem) - Smičući
naponi duž osnove ri.asipa od nevezanih materijala
GLAVA X
PRITISAK ZEMLJANIH MASA NA PODGRADU USEKA, TUNELA I OKANA 150
Opšte karakteristike loma smicanjem iza podgrada - Zemljani pritisak
na podgrađu useka u idealnom pesku - Zemljani pritisak na podgrađu
useka u idealnom koherentnom tlu - Uslovi stabilnosti dna useka -
Tuneli u pesku - Primena Rankineove teorije na proračun pritiska
peska na oblogu tunela - Tuneli u koherentnom tlu - Stanje napona u
tlu uz zidove bušotina - Uslovi ravnoteže peska uz zidove- okna koje se
nalazi iznad nivoa vode - Pritisak na zidove okna
GLAVA XI
ANKERISANI PRIBOJ! . . . . . . . . . . .. . . · .. 178
Definicije i pretpostavke - Uslovi podupiranja donjeg kraja priboja -
Raspodela aktivnog zemljanog pritiska na priboje - Opšta metoda -
Priboj i sa slobodnim oslanjanjem ·-'- · Ukljušteni priboj i - Metoda ekvi-
valentnog grednog nosača - Upoređenje metoda za proračun priboja -.
Ankerisanje priboja i otpornost ankera - Rastojanje između priboja i
ankernog zida - Otpornost ankernih ploča
. \··.·
Sad~aj xv
DEO C. MEĐUSOBNO MEHANICKO DEJSTVO VODE I CVRSTIH CESTICA
U TLU
GLAVA XII
Strana
. \USLOVI RAVNOTEZE U PESKU KROZ KOJI SE PROCEDUJE VODA . . 194
! .
Otpornost na smicanje zasićenog . peska - Cirkulisanje vode kroz tlo -
Struj na mreža - Brzina . prqceđivanja - Uticaj pljuskova na pritisak
zemljanih masa na potporne zidove - Uticaj pljuskova i plime sa ose-
kom na stabilnost ankerisanih priboja - Dejstvo proceđivanja vode na
stabilnost kosina - Mehanizam unutarnje erozije u tlu i kritični hidra-
ulički pad - Uticaj opterećenog filtera na kritični hidraulički pad i koe-
ficijent sigurnosti Bočni pritisak na priboje u temeljma građevina
····-_:;...--- ..•.....:~"'-'"-~~-----·-- GLA V A XIII

-:~:- ·TEORIJA KONSOLIDACIJE . . . . . . . . . . . 220
·· novn · o.v:i- '"'- očetne hipoteze teorija konsolidacije Diferen-
cijalna-jednačina procesa konsolidacije- horizontalnih slojeva idealne gli-
ne - Termodinamička analogija procesa konsolidacije - Hidrostatički
nadpritisak za vreme konsolidacije - Sleganje usled konsolidacije -
Približne metode za rešavanje problema konsolidacije ~ Konsolidacija
za vreme i posle postepenog nanošenja opterećenja - Uticaj gasa sa-
držanog u glini na brzinu konsolidacije - Dvodimenzionalni (ravni) i
trodimenzionalni procesi konsolidacije
GLAVA XIV
SILE . . . . . . . . . 247
Kapilarne pojave Površinski napon - Penjanje vode u _kapilarnim
cevima i žlebovlma -Kapilarne kretanje vode-u ·stubu suvog peska -
Kapilarno sifonsko dejstvo - Pritisak g,?Sa u mehurićima i porama tla
GLAVA XV
DRENIRANJA . . . . . . . . . . . . 257
Ra:dičiti tipovi dreniranja -:- Dreniranje sloja idealnog peska kroz nje.:
govu osnovu - Dreniranje idealnog peska pumpanjem iz bunara -'- Dre-
niranje peš~anih nasipa posle naglog povlačenja vode - Dreniranje sloja
idealne gline kroz njenu osnovu - Uticaj gasnih mehurića na brzinu dre-
niranja sloja idealne gline kroz njegovu osnovu - Dreniranje idealne
gline· kroz zidove okna - Dreniranje nasipa od gline posle naglog povla-
čenja vode - Dreniranje isušivanjem - Uticaj dreniranja na zemljani
pritisak i stabilnost
DEO D. PRIMENA TEORIJE ELASTICNOSTI U MEHANICI TLA ·

GLAVA XVI
REAKCIJE TEMELJNOG TLA I SIPOVA U TEORIJAMA

TLA . . . . . . . . . . . . . . . . . 287
Definicija reakcije temeljnog tla - Koeficijent reakcije tla ili šipa -
Reakcija temeljnog tla na osnovi krutih stopa - Reakcij a temeljnog tla
na osnovi elastičnih stopa - Slobodni, kruti priboji i temelji stubova za
dalekovode - Slobodni fleksibilni priboji i šipovi pod delovanjem boč
. .....
~ ~~=;:~~0:::::::~.·::-.J t:i:lf_..S
...:..~:il_ --_···~ Stabilnost šipova na izvijanje pod aksijalnim opterećenjem
- Raspodela vertikalnog opterećenja na šipove koji nose krutu temeljnu
stopu - Temelji na šipovima za obalne zidove
XVI Sadržaj
GLA VA XVII
Strana
TEORIJA POLUBESKONACNIH ELASTICNIH TELA . . . . . . . 305
Elastična i plastična ravnoteža - Osnovne pretpostavke - Stanje na-
pona u elastičnoj prizmi sa sprečenim bočnim deformacijama pod delo-
vanjem samo njene težine - Naponi i pomeranja koja izaziva koncen-
trisana opterećenje na polubeskonačnom telu sa horizontalnom površi-
nom - Naponi izazvani opterećenjem na fleksibilnoj površini koja po-
kriva deo horizontalne površine - Sleganje površine polubeskonačnog
tela usled fleksibilnog, vertikalnog opterećenja na površini konačne veli-
čine - Prelaz iz stanja elastične u stan~plastične ravnoteže pod flek-
sibilnim "ol'iieiić.eni~iii.-=Ifaspodeia -kontaktnog priliska_dUž_osnove
-stopa - Promena u raspodeli kontaktnog pritiska koju izaziva povećanje
opterećenja - Naponi proizvedeni vertikalnim opterećenjem koje deluje
na horizontalnoj površini ortotropnih i nehomogenih polubeskonačnih
_tela = .:Uticaj ~eličine opterećene . površine na sleganje - Naponi u polu-
beskonačnom telu usled opterećenja koja se prenose posredstvom trenja
na omotaču šipova ili talpi - Raspodela napona u unutrašnjosti polu-
beskonačnih elastičnih klinova. - Raspodela napona uz okna i tunele
u polubeskonačnim elastičnim telima sa horizontalnom površinom
.. --·
· ····~-~ --- -·---------------- --------- -----------~-- --~-~---· '
GLA V A XVIII
TEORIJA ELASTICNIH SLOJEVA I ELASTICNIH KLINOVA NA KRUTOJ
PODLOZI . . . . . . . . . . . . . . 346
Formulacija problema - Uticaj krute donje granice na napone koje pro-
izvode površinska opterećenja - Pritisak na krutu podlogu elastičnog
sloja opterećenog koncentrisanim ili linijskim opterećenjem - Elastični
sloj na koji deluje fleksibilno opterećenje na konačnoj površini - Pri-
bližna metoda za proračun sleganja usled opterećenja na površini ela-
stičnih slojeva - Raspodela vertikalnog pritiska u sloju gline između
slojeva peska - Elastični klinovi na krutoj podlozi - Eksperimentalno
određivanje napona zasnovano na zakonima sličnosti i matematičkim
analogijama - Fotoelastična metoda za određivanje napona
GLAVA XIX
PROBLEMI VIBRACIJE . . .. . .. . . • . . . . . . . . 361 ·
Uvod- Slobodne harmonijske vibracije ·- Prinudne harmonijske vibra-
cije -·Koeficijent dinamičke reakcije temeljnog tla - Prirodna frek-
vencija vodotornja __, Prirodna frekvencija temelja za mašine - Talasi i
prostiranje talasa - Longitudinalni udar . na šipove - Ispitivanje tla
__________J)Q_JTI..Q..ć_u_e."k.sPJ.9~ija_i_vib.r.at.o.ra_.=-.T.alasLkoje . izazivaju zemljotresi
DODATAK
UTICAJNI FAKTORI ZA VERTIKALNE NAPONE U POLUBESKONACNOM
ELASTICNOM TELU USLED OPTERECENJA NA POVRSINI . . . . 399
Koncentrisano opterećenje - Ravnomerno raspoređeno _opterećenje na
pravougaonoj površini - Vertikalni normalni napon na vertikali ispod
centra ravnomerno opterećene. kružne površine
D E O A
OP$TI PRINCIP! SADRžANI U

TEORIJAMA MEHANIKE TLA
GLAV-A- r- -·
UVOD
l. Domen i cilj predmeta. Mehanika tla je :primena zakona mehani!t~
na probleme inženjerstva koji se bave sedimentima i drugim nekonsoli.:.
dovanim akumulacijama čvrstih čestica nastalim raspadanjem stena, bez
obzira da li one ~adrže ili ne sadrže pdmesu organsk;ih sastojaka. U ·geo-
logiji se ovakve a:kumulacije nazivaju pokrivačem. Termin tlo (zemljište)
rerervisan je za ·g ornji sloj koji je završio raspadanje i nosi biljke. S druge
strane, materijal koji geolog naziva pokrivačem u građevinarstvu· je opšte
poznat kao tlo ili zemlja. Ono što geolog ili agronom naziva tlom (ili zem..,
ljištem) u oyoj knjizi se uopšte ne raZJmatra, jer se ne može upotrebiti ni
kao podloga za građevine niti kao građevinski materijal. Pošto se ova,
knjtga bavi jednom granom građevinarstva, neophodno je, na žalost, za-
držati dvosmislene izra2e tlo ,i zemlja za materijale koje bi ispravno tre~
balo nazivati pokrivačem. · · · · ·
Mehanika tla uključu}e (l) teorije ponašanja tla pod naponom, za-
snovane na radikalno uprošćavajućim pretpostavkama; (2) ispitivanje
'+:';-"--'~;;;:-.u•-~--·"-lu svoj·s tava realnih tla, i (3) primenu našeg teorijskog i empirijskog
predmeta na praktične probleme. ·
Razvoj nekih t eorija čiji su predmet tla
je praktički završen pre pola veka,
bio
tla
= .a.u.. uC1''" .1-'v•'-'"...vanje.. fizičkih.-svojstava realnih ·
sakupljeno je gotovo isključivo u
poslednj 25 godina. Pre toga, nedovoljno poznavanje svojstava realnih tla vodilo je
veoma često do pogrešne primene teorijskog rasuđivanja na probleme inženjerstva
koji se bave tlima, a rezultat je bio gubitak poverenja u teorije.
Brzi napredak našeg znanja o fizičkim svojstvima tla i detaljima u
pogledu sastava .slojeva prirodnog tla doveo nas je do shvatanja da su
.- izgledi za tačan proračun efekta promene uslova opterećenja ili dreniranja
tla u toku građenja obično veoma slabi. Ovo posebno važi kada je reč o
... ... onim slučajevimau kojima je prisutno delovanje vode, jer ovo delo-
e često zavisi od sitnih detalja ·stratifikacije koji se ne mogu otkriti
-~~~;::;:::..t'~,~~~·~··"·!c·.~..H . ~'"'·':·u Jima. .Iz ovih razloga, uloga teorijske mehanike tla u inže-
~---;;;;·::,•::··;::;: · Jl~erstvu zemljanih radova se veoma razlikuje od -primene teorije na pro-
··;;..
: jektovanje konstrukcija. Kad se koristi u vezi 6a projektovanjem čeličnih
2 Uvod
konstrukcija ili konstrukcija od armiranog betona, oprimenjena mehanika.

nam od samog početka daje presudnu informaciju, jer su podaci na kojim
se zasnivaju proračuni relativno pouzdani. S druge strane, teorije meha-
nike tla daju nam samo radne hipoteze, jer je naše poznavanje prosečnih
fizičkih •svojstava tla i položaja graničnih površina između pojedinih slo-
jeva uvek nepotpuno i često sasvim nedovoljno. Pored toga, s praktičkog
gledišta, radna hipoteza koju nam daje mehanika tla je isto toliko korisna
kao i teorija konstrukcija u drugim granama građevinarstva. Ako je inže-
njer potpuno svestan nesigurnosti koje su sadržane u fundamentalnim
pretpostavkama njegovih proračuna, moći će da predvidi prirodu i veli-
činu razlika koje mogu postojati između stvarnosti i njegovog prvobitnog
shvatanja situacije. Na osnovu svog poznavanja ovih mogućih razlika on
može unapred planirati sve ono što treba uočiti u toku građenja da bi se
projekt saobrazio stvarnim uslovima dok još nije kasno. Tako on popu-
njava praznine u svom poznavanju situacije dok građenje napreduje i
nikad neće biti iznenađen.
- -- Uz pomoc ·ovemetode -·>>učtmo -·dok --napredujemo« bićemo često u
stanju da obavljamo naše operacije u zemljanim radovima bez ikakvog
rizika pored nižeg faktora sigurnosti od onog koji se obično traži u dru-
gim oblastima građevinarstva, na primer u projektovanju konstrukcija od
armiranog betona. Prema Q:ome, praktična vrednost istrajnog oslanjanja na
teorije mehanike tla verovatno ne može biti precenjena. Premda se ove
teorije bave samo idealnim materijalima i idealnim geološkim uslovima,
one predstavljaju ključ za inteligentno rešenje kompleksnih problema
koje ćemo sresti na terenu. . -
Svako empirij-sko pravilo koje se zasniva na prošlim iskustvima važi
samo statistički. Drugim rečima, ono izražava v-erovatno6u a ne izvesnost.
Kad to ne bi bilo tako, ono bi se moglo zameniti matematičkom j-ednači
nom. U tom,.pogledu empirijsko pravilo se ne razlikuje od radne hipoteze
koju daje mehanika tla. Međutim, ako svoje operacije započnemo sa jed-
nom takvom radnom hipotezom, ·:P-Otpuno smo ~vesni nesigurnosti koje tu
mogu biti skrivene. Prema tome, element iznenađenja je eliminisan.
S druge strane, ako se pouzdamo u -empirijska pravila, kao što je to či
njeno u prošlosti, predajemo se milosti i nemilosti statističkih zakona.
Delovanje ovih zakona pokazalo se samim faktom da nijedna godina ne
-----·----·~------------. . . . --·prolt-e-b~~z-više-:--većlh-udesa-u_-rnžEffiJerstvtl-----zemljanih ·r adova. Nije samo
čista koincidencija što je većina ovih lomova nastupala usled delovanja
vode koje nije bilo predviđeno. Delovanje vode zavisi od sitnih geoloških
detalja u mnogo većoj meri nego što od njih zavisi ponašanje tla. Prema
tome, odstupanje od proseka izraženog empirijskim pravilima, kao što su
pravila koja se koriste u projektovanju brana na propustljivim slojevima,
1zvanredno je. važno. Iz i:stih razloga rezultate teorijskih proračuna o de-
lovanju vode na konstrukcije treba kor~stiti samo kao osnovu za plani-
ranje rasporeda manometara koji služe da nas informišu o stvarnim uslo-
vima kretanja vode dok građenje napreduje. Ako se prihvataju onakvi
kakvi su, rezultati proračuna nisu nikako bolji nego ponekad i gori od
€mpirijskih pravila. To j-e smisao u kojem mehanika tla treba da bude
proučavana i primenjivana.
2. Teorija i stvarnost. Sa izuzetkom čelika podvrgnutog naponima u

granicama elastičnosti, ne postoji nikakav građevinski materijal čija su
Teorija i stvarnost 3
Jut~uc•u•'-"'" svojstva dovoljno jednostavna da bi bio prihvatljiv kao osnova

i teorijske analize. Prema tome, praktično uzevši, svaka teorija u primenje-
noj mehanici zasnovana je na skupu pretpostavki o fizičkim svojstvima
· ala o kojima je reč. Ove pretpostavke se uvek u izvesnoj meri
..........u•~ ...Ju od ·stvarnosti. No i pored ovakvog postupka, stroga matematička
su obično suviše komplikovana za opštu upotrebu u vezi sa pro-
.;;..lr,+;.,,."m konstrukcija. U takvim slučajevima smo primorani da usvo-
/ .. : .,\. ,_·: jim dodatne uprošćavajuće pretpostavke da bismo olakšali matematički
·.proučavanja.
·· Priroda i posledice spomenutih aproksimacija mogu se ilustrovati metodom

. je prihvaćena za proračun maksimalnih napona u vlaknima grede od armiranog
~:·.·.:..i:::·.·;· ::. ·: ..··,,·-.J)et:on,a. sa slobodnim oslanjanjem krajeva na koju deluje neko opterećenje. Prvi korak
u određivanju maksimalnog momenta savijanja analitičkim ili grafičkim
1')os1tUI>kc•m. Rezultat ove operacije je apsolutno pouzdan, jer se proračun zasniva
l ·· \· >·< <.is~~llČi.v na zakonima matematike i teorijske mehanike. Sledeći korak je proračun
. preseku pomoću jedne od uobičajenih jednačina. Ova druga operacija
. ~2d.:::§2k~jif;~;:k,.;,,::~h~.;.;·;:.;:; _četiri · dopunske pretpostav!Ce-:-..Ove su pretpostavke:· (a) svaki ravni
. normalan na neutralnu osu grede ostaje ravan u toku procesa savijanja,
·. čvrstoć·a na zatezanje betona je jednaka nuli, (e) pod pritiskom beton se ponaša
Hookeovom (Huk) zakonu, i (d) odnos modula elastičnosti čelika i betona jednak
određenoj vrednosti, možemo uzeti 15. Prva od ovih pretpostavki je donekle
u.,,,«e;•.,,,,.~," .. s teorijom elastičnosti, a veličina greške zavisi od odnosa visine grede
anja između oslonaca. Tri ostale pretpostavke se upadljiyo ne slažu sa svoj-
stvarnog betona. Iz ovih razloga termin »teorija armiranog betona«, kako se
metoda proračuna, nije tačan. To nije teorija armiranog betona. To je teorija
.zamene za armirani beton, a mehanička svojstva koja pripisujemo ovoj zameni
j ... L .,::j·(;~;::li: ;:;~;~~dl~t~:'! radikalno uprošćenje· ·svojsta~a- materijala kakav je on u stvarnosti.
uzevši, postupak je savršeno prihvatljiv, je,r kad se primenjuje na
normalnih'. k9n_strukcija- od anpiranog,.'Qetona, zna se da su greške zbog
sasyrm U gi'anic-$la koje:•·su o))ezbe~ene f&ktOrom sigurnosti. U betonskim
.:, :·._ ,,,. . ,·,:·. ·: .:·<p,ro;je~~tirna ovaj faktor je obično jednak 3;5 ili 4.
"\
Pošto, pretpostavke o mehaničkip1 syoj:stvima materijala koji se ispi-

.. ,'.'. tuje određuju granice u kojim važe zaključci, nijedna se teorija ne srne
··.···.-:.. ... .... prezentirati bez kompletnog i konciznog definisanja pretpostavki na ko-
.. jim se teorija zasniva. Inače bi rezultati verovatno bili primenjivani i na
·· ·. ·slučajeve van granica njihovog važenja.
u . U praksi utvrđivana nesaglasnost između praktičnog iskustva i Coulombove

7777-:,...·-·.:;~Kulon)
;;;.~-::·~~
n: teorije aktivnog zemljanog pritiska je instruktivan primer pogrešnog prosu-
<livanja zbog nedovoljnog poznavanja granica u kojima važi teorija. U jednom od
!=~$::E~·-c.·· ~'sfl~e~~dl~ećih članova biće pokazano da Coulombova teorija važi samo pod uslovom da se
··· ··· ivica--b-očnag· · oslorica pomera u horizontalnom pravcu do ili preko izvesnog
odstojanja. Do pre nekoliko godina ovaj važni uslov ograničenja nije bio
toga je postojala opšta praksa da se teorija primenjuje na proračun
bočr.og anog pritiska na razupirače rovova u pesku. Zbog krutosti gornjeg reda
.razupirača, gornja ivica bočnog oslonca u rovu ne može da se pomera na način koji
.smo upravo opisali, pa Coulombova teorija, prema tome, ne v.aži u ovom specijalnom
.slučaju. Neki inženjeri koji su iz iskustva naučili da se proračunata raspodela priti-
ska u usecima radikalno razlikuje od raspodele pritiska koju su otkrivali u stvar-
·nosti, došli su do pogrešnog zaključka da je teorija bez vrednosti i da se treba
ii' ......:... ~.:c:;;;;":'.c:"··odbaciti. Drugi inženjeri su produžili da primenjuju teoriju i na slučaj razupiranja
u rovovima, na štetu ekonomičnosti i sigurnosti i nikakav razumni kompromis se
nije mogao postići sve dok se nije otkrio stvarni uzrok prividne nesaglasnosti.
~=.:i:::~;:;;.:,--,-... .. .. Slično ovome,-gotovo svaka od navođenih kontradikcija između teorije i prakse
:ir-""-"-'-S";;::;;"-·-rnr>7<> se slediti unazad do nekog pogrešnog shvatanja u pogledu uslova za važenje
:teori;e. Iz ovih razloga se mora posvetiti specijalna pažnja ovim vitalnim i funda-
mentalnim uslovima.
4 Uvod
3. Nevezana (nekoherentna) i vezivna (koherentna) tla. Mehanička

svojstva tla vrstaju se od svojstava ;plastične gline do svojstava čistog, sa-
vršeno suvog ili potpuno potopljenog peska. Ako kopamo u sloju suvog
ili potopljenog peska, materijal na stranama i'Skopa klizi prema dnu. Po-
našanje materijala poka:lluje potpuno odsustvo veze između pojedinačnih
čestica peska. Materijal neće ;prestati da klizi sve dok ugao nagiba kosina
ne postane jednak izvesnom uglu koji je ;poznat kao ugao mirovanja (ili
prirodnog nagiba). Ugao mirovanja suvog peska, kao i ugao mirovanja
potopljenog peska, ne zavisi od visine kosine. S druge strane, u krutoj
plastičnoj glini može se iskopati rov 20 do 30 stopa dubok sa nepoduprtim
vertikalnim stranama. Ova činjenica pokazuje da postoji čvrsta veza iz-
među čestica gline. No, čim visina rova pređe izvesnu kritičnu vrednost.
koja ·zavisi od jačine- veze- između čestica gline, strane rova se lome, a_
obrušena masa koja 'pokriva dno rova posle loma daleko je od toga da
bude vertikalna. Veza između čestica tla naziva se kohezijom. Tlo sa ko-
h.~zHe>m nema_ n~k~_k_a_y_Q:Q,~~-đeni_ uga_ o _mirovanja, jer najstrmiji nagib pri
koj~m se njegove strane još ne obrušavaju smanjuje se kad se visina ~o
sine povećava. Cak i pesa'k, ako }e vlažan; ima izvesnu koheziju. Ta;ko naj-
strmiji nagib pri kojem on još miruje opada sa visinom kosine.
I pored prividne jednostavnosti njihovih opštih karakteristika, me-
hanička svojstva realnih peskova i glina toliko su složena da stroga mate-
matička analiza njihovog ponašanja nije moguća. Zbog toga se teorijska
mehanika tla bavi isključivo imaginarnim materijalima, koje ćemo nazi-
vati idealnim peskovima i idealnim glinama, čija mehanička svojstva pred-
stavljaju uprošćenje ..svojstava realnih peskova i glina. Većina realnih tla
mogu da podnesu znatnu deformaciju bez znatnij·eg gubitka otpornosti na_
smicanje. Da bismo uprostili naše teorije, pretpostavljamo da je otpor--
nost na smicanje idealnih tla potpuno nezavi·sna od stepena deformacije.
Zbog ove pretpostavke, sve teorije koje u sebi uključuju otpornost na smi--
canje tla odstupaju u manjoj ili većoj meri od stvarnosti. Stroga matema-
tička rešenja problema ne eliminišu grešku koja nastaj-e zbog ovakve fun--
damentalne pretpostavke. U mnogim slučajevima ova greška je mnogo-
veća od greške zbog radikalnog uprošćenja matematičke razrade proble-'-
ma. Međutim, razlika između pretpostavljenih i realnih mehaničkih svoj--
-_ §_t_~va j~_veo_m<!_ razl_ičita_z_a_r_azli_čjt_a__tla. Ispitivanj e .. ove razlike i njenog
uticaja na stepen pouzdanosti teorij,skih rezultata spada u okvir fizike-
. tla i pr:menjene mehanike tla, što je van domena ove knjige.
U primenjenoj mehanici, materijali čija je otpornost na smicanje
nezavisna od stepena deformacije nazivaju se plastičnim materijalima.
Saglasno našoj pretpostavci, idealni pesak je plastični materijal bez kohe--
zije. U plastičnim materijalima 'lom smicanj·em prati plastično tečenje.
Termin plastično tečenje označava neprekidnu deformaciju pri konstant-
nom naponskom stanju.
4. Problem stabilnosti i elastičnosti. Problemi mehanike tla se mogu.
podeliti u dve grupe: na probleme stabilnosti i -probleme elastičnosti. Pro-
blemi stabilnosti se bave uslovima ravnoteže idealnih tla koji neposredno.
prethode konačnom lomu plastičnim tečenjem. Najvažniji problemi u ovoj
kategoriji su proračun minimalnog pritiska koji masa tla vrši na bočni
oslonac (problemi zemljanog pritiska), proračun maksimalnog otpora tla.
spoljašnjim silama, kao što je vertikalni -pritisak na tlo koji vrši optere-
Problem stv:olrnosti i elastičnosti 5
.··.··. ćeni
temelj (problemi nosivosti), i ispitivanje uslova ravnoteže kosina.
' Da bi se rešili ovi problemi dovoljno je da se znaju na~ponski uslovi za
. Jom tla. Nisu potrebna nikakva razmišljanja odgovarajućeg stanja defor-
-·-··"•'' '····'-' ··"""·'·'.···-· macija, sem ako ne postoje neka ograničenja u pogledu deformacije tla,
kao što je ograničenje koje se sastoji u tome da jedan deo oslonca ne
može da rpromeni svoj položaj. Cak ako i postoje ovakva ograničenja, do-
, _._ voljno je razmatrati ih samo generalno, bez pokušaja kvantitativne ana-
...,_. ..
lize odgovarajućih efekata stanja deformacija.
-~:~:~:,'}\::· Problemi elastičnosti se bave deformacijom tla usled njegove sop-
ilf
/L: ·,, stv.ene tbefin~ usle? delo~~ja spoljaskvntih si~~· k;o šbt~ je te~_i:r:a z~rađa.
1
a ::••
1_
•.
8
-i\·2·,~~:- .: ._b~:r!~ m~~~~
0
ali naponski uslovi ovde ne ulaze u analizu;

· ····· .· '·
0 1
e;::lt :J:osaJi~e~~u~a;o~~ ~ J~peci~ič~es~~~~a~rJe Pfi~~
.. Jb:~~-:::=~;: Između ovih dveju grupa je problem određivanja uslova opterećenja
l i oslanjanja potrebnih za uspostavljanj-e plastičnog stanja u jednoj tač~i
-·i
.'
tt • · · .
mase~t-1-a:-l:J-vezi sa- problemima ovo-g- tipa; moraju se razmatrati kako
elastična svojstva tla tako i naponski uslovi loma. Prelaz iz početnog
st~nja na konačni lom tla plastič_nim tečenjem poznat je kao progresivni
l - ·:"· "'. lom. ·

U prirodi su pore svakog tla delom ili potpuno ispunjene vodom.
Voda može biti u stanju mirovanja ili u stanju tečenja. Alko je ona u
.
il ::Jr:.
~:- : stanju mirovanja, metode za rešenje problema stabilnosti i deformacija,
,. ,·__..~: .· generalno uzevši, u suštini su istovetne sa metodama za rešenje sličnih
-·- -~:=:f'·:·.·:_. problema u mehanici čvrstih tela. S druge strane, ako se vođa proceđuje
kroz pore tla, problemi se ne mogu rešavati bez prethodnog određivanja
-~ napon-skog stanja u vodi sadržanoj u porama tla. U ovom slučaju smo pri-
da kombinujemo mehaniku čvrstih tela sa primenjenom hidra-
l
1,_
. .-:-:-:-::--
·r~witc-··
.···•"··~w~.c.:..•,,..,.,.,.,, .. .., -·~·~·~-~-" , •.• ·•-- -.-.•.~ ... -····-~·····•· ~·~ • ~- .~........ • •••- ·
GLAVA II
NAPONSKI USLOVI ZA LOM U TLU

5. Odnos između normalnog napona i otpornosti na smicanje. U ovoj
knjizi · termin · napon--se ··upet-rebljava· ·isključivo
za silu na jedinicu povr-
š!ne preseka kroz masu. Generalno se pretpostavlja da se odnos između
normalnog napona <t na bilo kojem preseku kroz masu vezivnog (kohe-
rentnog) tla i odgovarajuće otpornosti na smicanj-e po jedinici površine
može predstaviti empirijskom jednačinom: ·
· s == e + <t tg q>, [l]
pod pretpostavkom da je <t napon pritiska. Simbol e predstavlja koheziju,
koja je jednaka otpornosti na smicanje po jedinici površine ako je <t=O.
Ovo je poznata Coulombova jednačina. Za nevezana tla (c=O) odgovara-
juća jednačina je: ·
s= (f tg cp. [2}
Vrednosti e i q> sadržane u ovim jednačinama, mogu se odrediti l~bo

ratorijskim opitima, :merenjem otpornosti na smicanje na ravnim prese-
cima kroz tlo pri različitim vrednostima normalnog napona. U praksi nas
najčešće interesuje otpornost na smicanje zasićenih ili gotovo zasićenih
tla. Promena napona u zasićenom ttlu uvek je vezana sa nekom promenom
sadržaja vode u tlu. Brzina promene sadržaja vode koja j'e izazvana datom
promenom napona zav1siođ-V1še-cin:ttaca;-u.ključujući tu i stepen propu-
stljivosti tla. Ako se na:poni koji na kraju dovode do loma uzorka nanose
brže no što odgovarajuće promene sadržaja vode u uzorku mogu da na-
stupe, deo nanetog normalnog napona <t primiće, u momentu loma, do-
datni hidrostatički pritisak koji je pmreban da se obavi oticanje viška
vode iz 1pora tla. Pri datoj vrednosti <t, deo od <t koji prima voda zavisi od
uslova opita. Otuda u ovom slučaju obe vrednosti e i cp ne zavise samo od
prirode tla i njegovog početnog stanja već i od brzine priraštaja napona,
od propustljivosti materijala i od veličine uzorka. Vrednost q> koja se
dobija iz ovakvih opita naziva se ugao otpornosti na smicanje. Za gline
ovaj ugao može da ima vrednost do 20" (izuzetno i veću vrednost), a za
rastresite, zasićene peskove vrednost do 35". Drugim rečima, ni za koje
tlo ne možemo pretpostaviti neku određenu vrednost ugla cp, jer on zavisi
i od drugih uslova a ne samo od prirode i početnog stanja tla.
Nasuprot ovome, ako se naponi nanose na uzorak dovoljno sporo, nor-
malni napon <t koji deluje na kliznoj površini u trenutku loma prenosi
Normalni napcn i otpornost na smicanje 7
···.· •· gotovo u celini sa čestice na česticu. Opiti ove vrste poznati su kao
· · sporog smicanja. Brzina kojom se ovi opiti moraju vršiti zavisi od
vasti tla.
Ako ·se opiti smicanja peska date početne· zbijenosti vrše tako da se
u celini prenose sa zrna na zrno, otkriva se da je otpornost na
~u 1,. ..., . . .Je s = fJ tg q> praktički nezavisna od karaktera naponskih promena
e su prethodile lomu. Na primer, praktički uzevši, sasvim je isto da li
povećati opterećenje uzorka po jedinici površine od O do l tone po
l;.... no"'r<>1·.-. stopi kontinuiranim procesom ili ćemo opterećenje prvo po-
do 5 tona po kvadratnoj stopi pa ga zatim svesti na l tonu po
, •.l"..,",,.tr!'!Tnt'\1 stopi. Ako je opterećenje uzorka u trenutku loma jednako
···• . toni po kvadratnoj stopi, otpornost na smicanje je u oba slučaja ista.
rečima, otpornost na smicanje s zavisi samo od normalnog napona
·'P<>tenc.l]alnoj kliznoj površini. Otpornost tla na smicanje ove vrste
·se trenja, a odgovarajuća vrednost ugla q> predstavlja
rrmcn~11.'1'1.'7l.f1rtr~:??. 1<Prr '- f1rP??:1'rt . U granicaifua· p:riti'Ska S kojim Se SreĆemO U pr0-
U1t:LU.11U.<t građevinarstva, ugao unutrašnjeg trenja peska može se, za prak-
svrhe, smatrati ;konstantnim. Njegova vrednost zavisi od prirode i

zbijenosti peska. On varira u granicama negde između 30• i 50•.
·""'~•.u.n... između uglova unutrašnjeg trenja datog peska ·u najzbijenijem i
stanju može da iznosi i do 15·.
Prvi istraživači problema tla pretpostavljali su generalno da je ugao unutra-
eg trenja peska identičan sa uglom prirodnog nagiba opisanim u ~lanu 3. Međutim,
smo malopre utvrdili, laboratorijski opiti pokazuju da ugao unutrašnjeg trenja
zavisi u velikoj meri od početne zbijenosti. Suprotno uglu unutrašnjeg trenja,
nrirl'~<lnn.u nagiba suvog peska ima skoro konstantnu vrednost. On je uvek pri-
uglu unutrašnjeg trenja peska u najrastresitijem stanju. Neki udžbe-
čak i listu vrednosti za ugao prirodnog nagiba vezivnih tla, iako, kako je
poka:~allLO u članu 4, ugao prirodnog· nagiba ovakvih tla zavisi od visine kosine.
Ako se jednačina 2 koristi u proračunima stabilnosti, vrednost q> uvek

a ugao unutrašnjeg trenja peska. U ovoj knjizi neće biti u tom
nikakvog izuzetka.
Rezultati opita sporog smicanja sa vezivnim (koherentnim) materi-
. alima mogu se obično izraziti sa dovoljnom tačnošću jednačinom l,
s= e+ fJ tg q>.
Da bismo se uverili da li član fJ tg q> zadovoljava zahteve da pred-
lj a otpot-ti·enja, tj. da li otpor fJ tg q> zavi~i samo od normalnog napona
G', izv.t."Šićemo s našim materijalom koji ima dati početni sadržaj vode dva
različita opita. U jednom opitu ćemo povećati <1 od nule do G'1 i odrediti
. odgovarajuću otpornost na smicanje st. U drugom opitu ćemo najpre kon-
solidovati materijal pod pritiskom G'2 koji je mnogo veći od <11 ; posle toga
ćemo p:ritisalk svesti na G'1 i na kraju odrediti pomoću opita sporog srni-
. canja odgovarajuću čvrstoću smicanja sl. Proces privremenog držanja
·pod pritiskom koji je veći od krajnj·eg pritiska poznat je kao
prekonsolidacija. Eksperimenti pokazuju da otpornost na smicanje sl pre-
konsolidovanog materijala može biti veća ili manja od st. Ako su obe
· jednake, fJ tg q> u jednačini l predstavlja otpornost
trenja, pa je opravdano da ugao q> smatramo za ugao unutrašnjeg trenja.
Nasuprot tome, ako je sl veće od st, znamo da otpornost fJ tg q> predstavlja_
8 Naponski uslovi za lom na tlu
zbir unutrašnjeg trenja i nekog drugog otpora, koji je nezavisan od lJ".

Najznačajnija stalna promena koju izaziva prekonsolidacija sastoji se u
povećanju zbijenosti materijala i odgovarajućem smanjenju sadržaja vode
u njemu. Ako je st' znatno veće od st, nalazimo uvek da je sadržaj vode
koji odgovara vrednosti sl manji od sadržaja vode koji odgovara vred-
nosti st. Znamo iz iskustva da se vrednost e u jednačini l povećava za
datu glinu ukoliko se smanjuje početni sadržaj vode. Prema tome, u naj-
većem broju slučajeva možemo izvući ·sledeći zaključak. Ako j·e sl znatno
veće od st, otpornost lJ" tg cp u jednačini l sastoji se od dva dela, koji imaju
različite fizičke uzroke. Prvi deo je trenje usled normalnog napona lJ",
drugi deo predstavlja povećanje kohezije zbog smanjenja sadržaja vode
koje j~ usledilo do~ je pritisak na uzorak podizan od nula do (J',
Ova Činjenica se moŽe izraziti jednačinom
[3]
gde O'! i rt JIJ predstavljaju največi i najmanji napon pri lomu u opitu sporog smi-
canja, a N je neki empirijski faktor. Deo rt tg q> otpornosti na smicanje se menja sa
,. or+om
pravcem preseka kroz datu tačku, dok su članovi e i N nezavisni od pravca.
2
Uobičajeni metodi eksperimentalnog ispitivanja čvrstoće tla daju samo vrednosti e
i q> na levoj strani jednačine. Određivanje vrednosti cp1 i N zahteva složena naknadna
ispitivanja koja spadaju u okvir fizike tla.
.. Za vezani pesak vrednost s/ je obično bHska vrednosti st. Za ovakve
materijale vrednost (J' tg <P u jednačini l predstavlja samo otpornost trenja.
Nasuprot tome, kad eksperimentišemo sa glinom, otkrivamo da je otpor-
nost r:ia smicanje sl prekonsolidovanog uzorka znatno veća od st pri
istom opterećenju. Prema tome, kod glina ugao cp u jednačini l ne pred-
stavlja niti ugao unutrašnjeg trenja niti neku konstantu gline, čak i kad
se njegova vrednost određuje pomoću opita sporih smicanja. Ako se iz-
vrši niz opita sporog smicanja sa glinom određenog početnog sadržaja
vode nakon povećavanja pritiska na uzorke od nul::J, do različitih vrednosti
0"1, cr2, itd., dobija se jednačina · ·
·······-·····-··-·---- ------ ------- -s--=--e-=F---a-tg cp.
Ako se izvrši drugi niz eksperimenata sa uzorcima istog materijala
koji su prethodno konsolidovani pod pritiskom koji je veći od pritiska pri
opitu, dobija se druga jednačina
s = e' + O"' tg cp',
u kojoj je e' znatno veće od e, a cp' znatno manje od cp. Prema tome, kad
je reč o Coulombovoj jednačini l u vezi sa glinom, čitalac mora da ima
na umu da vrednosti e i cp koje figuriraju u ovoj jednačini predstavljaju
samo dva empirijska koeficijenta u jednačini prave. Termin kohezija se
zadržava samo iz istorijskih razloga, a upotrebljava se samo kao kraći
naziv za termin prividna kohezija. Nasuprot prividnoj koheziji, prava ko-
hezija predstavlja onaj deo otpornosti na smicanje tla koji je funkcija
samo sadržaja vode. Ona ne uključuje samo e iz Coulombove jednačine već
i znatan deo O" tg cp. Između prividne i prave kohezije nema nikakve druge
veze sem istog naziva.
Efektivni i neutralni naponi
Da bismo očigledno istakli razliku između prividne i stvarne kohezije, posma-

traćemo ponovo materijal čija kohezija raste sa povećanom zbijenošću. Ako izvr-
šimo niz opita smicanja sa takvim materijalom, dobijamo:
s= e+ O'tg<p.
Kad, međutim, ispitujemo koji deo otpornosti na smicanje dolazi od kohezije,
dobijamo jednačinu 3:
Upoređujući ove dve jednačine, zaključujemo da prava kohezija materijala nije

jednaka e, već vrednosti
u celini prenosi sa čestice na česticu, prava kohezija nije
Ako je (j tg q> u jednačini l jednako nuli, dobijamo:

s= e. [4]
Za tečnosti vrednosti e i q> su jednake nuli, što znači da je
s= o. [5]
6. Efektivni i neutralni naponi. Na terenu su pore svakog ·sitnozmog
delom ili u celini ispunjene vodom. Ako se kroz zasićeno tlo napravi
presek, deo preseka će prolaziti kroz čvrste čestice a deo kroz vodu. Da
bismo utvrdili posledice ove činjenice, posmatrajmo opit prikazan ml.
sl. l. Ova Slika. predstavlja presek kroz sloj nevezanog tla koji zauzima
dno posude. Neka je u početku opita slobodna površina vode u posudi
neposredno iznad površine uzorka i neka je sloj
r
tla toliko tanak da možemo zanemariti napon ----
usled težine tla i vode koji leže -neposredno iznad ----
horizontalnog preseka ab. Ako podignemo nivo
vode do visine hw iznad prvobitnog nivoa, onda će
napon na preseku ab narasti od gotovo
(j= hw Yw,
vode. No; ovo pove- ft
t
e napona pritiska praktički od nule do (j na 'Sl. l. Uređaj za demon-
horizontalnom preseku u tlu neće izazvati striranje razlike između
uut'L!JLu zbijanje sloja tla. Nasuprot tome, ako efektivnog i neutralnog
intenzitet pritiska na sloj za istu napona
......,.• v"'"' hwYw, opterećujući sloj olovnom sačmom,
zbijanje sloja biće veoma primetno. Odgovarajućom modifi-
opita može se, isto tako, pokazati da nivo vode u posudi nema
uticaja na otpornost na smicanje s tla, dok ekvivalentno optere-
telom povećava otpornost na smicanje veoma primetno. Ovi
"opitLdovode do zaključka da se napon pritiska u zasićenom
sastoji od dva dela, sa vrlo različitim mehaničkim efektima. Jedan
koji je jednak pritisku u vodi, ne izaziva ni primetno zbijanje ni
lO Naponski uslovi za lom na tlu
primetno povećanje otpornosti na smicanje. Ovaj deo se naziva neutraL--

nim naponom u.w1 • On je jednak proizvodu zapremi:nske težine vode Yw i.
visine hw do koje se podiže voda u piezometrijskoj cevi u posmatranoj
tački. Jednačina koja odgovara ovom pritisku glasi:
'Uw = hwYw. [l]'

Visina hw predstavlja piezometrijsku visinu. u posmatranoj tački. Ona.
može biti pozitivna ili negativna. Prema tome, i Uw može biti pozitivno-
ili negativno. Ako je Uw pozilf:ivno, naziva se pritiskom porne vode.
Drugi deo, rr, ukupnog napona jednak je razlici između ukupnog na--
pona i neutral~og napona Uw. Ovaj drugi deo
(j = 0"-Uw [2)
naziva se efektivnim naponom, pošto on predstavlja onaj deo ukupnog·
11apona koji izaziva merlji:v:.e.efekte kao što su zbijanje ili uvećanje otpor--
nosti na smicanje. Ukupni normalni napon je:
(j = (j+ Uw. [3l
Uticaj pritiska parne vode na odnos između napona, deformacija i.
otpornosti na smicanje u vezivnim tlima može se najpreciznije ispitivati
pomoću opita triaksijalne kompresije na cilindričnim uzordma, jer ovaj
opit dopušta istovremeno merenje ukupnog i neutralnog napona.
Princip opita triaksijalne kompresij.e prikazan je na slici 2. Ova slika.
predstavlja presek kroz uspravan cilindrični uzorak zasićene gline. Gornja.
površina uzorka je pokrivena metalnom pločom, a njegova osnova počiva.
na poroznom kamenu čije pore komu--
Aksiiafni pritisak O
niciraju sa ispusnim ventilom V. Spolj-
(Au po ;edinici površine}
na površina uzorka i poroznog kamena.
je obavijena nepropustljivom membra--
nom, kao što je pokazano na slici. Uzo--
rak je potopljen u ulje ili vodu koja se·
Pritisak Nepropustliiva može držati pod pritiskom pomoću
tečnosti membrana pumpe ili opterećenog klipa. Spoljni,.
-------~-::...OJ.r"O'___ --:·-:;-··-- ---------···hidrostatički ·pritisak rr tečnosti na ne--
Porozni ' ·/ propustljivu oblogu uzorka može se-
kamen Manometar kombinovati sa dod atnim, a ksijalnim .
pritiskom Arr po jedinici površine gor- .
nje osnove uzorka. Spoljni hidrostatički
pritisak kombinovan sa dodatnim aksi--
Sl. 2. Uredaj za opit triaksijalne jalnim pritiskom izaziva naponsko sta-.
kompresije
nje koje je simetrično u odnosu na .
vertikalnu osu uzorka. Prema tome, za.
vreme opita na svakom horizontalnom -p reseku kroz uzorak deluje verti- ·
kal ni napon rr t = rr + Arr i na svakom vertikalnom preseku - horizo n t alni
napon rr 11 = ·rrm = rr, koji je jednak spoljnom hidro-statičkom pritisku.
. 1 Na. osnovu ove jedilačine je očevidno da neutralni napon ne predstavlja stvar--
ni pritisak u vodi jer ne uključuje pritisak usled težine atmosfere. Kad god smo.
zainteresovani za ~tvarni pritisak u vodi, kao, na primer, u teoriji kapilarnosti u.
XIV glavi, neutralnom naponu moramo dodati atmosferski pritisak.
Efektivni i neutralni naponi ll
Opiti se mogu vršiti na dva načina, sa zatvorenim ili otvorenim ispusnim

ventilom V (sl. 2). U prvom nizu opita držimo ventil zatvoren, da bismo-
sadržaj vode u glini održali konstantnim za sve opite. Dovodeći u vezu
stub vode iznad zatvorenog ispusnog ventila sa osetljivim manometrom,
možemo eksperimentalno dokazati da je svaka promena stanja ukupnog
napona u uzorku povezana sa nekom promenom pritiska porne vode; ist&
tako, možemo izmeriti pritisak porne vode koji neposredno prethodi lomu
uzorka usled smicanja. Tako dolazimo do skupa podataka koji nas infor-
mišu o odnosu između napona, deformacija, otpornosti na smicanje i pri-
tiska porne vode.
U drugom nizu opita držimo i-spusni ventil otvoren i u svakom sta-·
dijumu opita odlažemo očitavanje veličine deformacije dok sadržaj vode-
u uzorku ne postane konstantan, kad pritisak porne vode bude približno-
jednak nuli. Tako nas podaci dobijeni na ovaj način informišu o odnosu
između deformacija i otpornosti na smicanje pri pritisku parne-
nuli.
Oba opita, oni sa zatvorenim i oni sa otvorenim ispusnim ven-
tilom, su više puta vršeni. Kombinujući podatke dobijene iz ovakva dva
niza opita sa prašinastom glinom, Rendulic (Rendulic) je, 1937, došao do
sledećih zaključaka. Naponski uslovi loma, kao i promena zapremine, za-
vise samo od intenziteta efektivnih napona, tj. mehanički efekti uspo-
stavljanja datog stanja ukupnog napona zavise samo od razlike ukupnog
napona i pritiska parne vode. Isti se rezultati dobijaju ako se slični opiti
izvrše sa peskom ili bilo kojim drugim tlom u zasićenom stanju. Prisustvo.
gasnih mehurića u porama tla utiče samo na brzinu deformacije, ali ne·
i na krajnji rezultat opita. Prema tome, prinuđeni smo da prihvatimo da
i specifična deformacija u tlima i naponski uslovi loma zavise isključivo.
od efektivnih napona
đr-đr-Uw,
· dn= dn- u,. [4J
Zbog odlučujućeg uticaja pritiska parne vode Uw na naponske uslove-

i ovaj .prirtisak se mora posmatrati povezano sa uslovima loma iz-
raženim jednačinama 5(1) i 5(2).
;f:::o=::.::~~"'---········· · nevezanih materijala, kao što je pesak, od_:
ređena jednačinom 5(2). Kad je u članu 5 bila reč o toj jednačini, na-
glasili smo da normalni napon O' predstavlja u njoj napon koji se prenosi
sa čestice na česticu i koji je sinonim za efektivni normalni napon. Prema
...."_, ·.c.c..~.•c..c...•·· tome, tu jednačinu možemo zapisati kao
s=otg·r,
je <r ugao unutrašnjeg trenja. Otpornost ~tgq> je čista otpornost tre-
zavisi samo od efektivnog normalnog napona na
ako je ukupni normalni napon r:r i pritisak parne-
smicanje peska je određena jednačinom
[5}.
12 :Naponski uslovi za iom na tlu
Iz opita sporog smicanja sa vezivnim (koherentnim) materijalima do-
bijamo jednačinu
S=C+~ tg<p. {6)
Za vezane peskove i njima slične materijale član ff tg cp predstavlja
čistu otpornost trenja, tako da je opravdana supstitucija
Tako se dobija:
. [7)
Nasuprot tome, kad je reč o glinama, član ff tg cp uključuje u sebi kako ·
<>tpornost trenja tako i jednu drugu otpornost, koja zavi\Si od sadržaja vode
u glini (vidi čL 5). Pošto ova druga ·otpornost nije prosta funkcija nor:-
·m alnog napona ·na :kliznu površinu, supstitucija koja vodi d.o jednačine 7
:l!!te.. ..QP.F.2:Y~.~-_Qsim .P.9_c!..Y~~<2ffi~_-.Qg!:~!lJ~~nim uslovima, kao što su oni
koji postoje u glini za vreme opita triaksijalne kompresije. Staviše; kad
je reč o glinama, samo retko smo u mogućnosti da izračunamo priti<sak
koji se razvija u parnoj vodi dok se približava trenutak loma. Iz ovih
razloga, podaci koji su ·potrebni za proračun stabilnosti za gline mogu se
.z~ad dobiti samo na osnovu sledećeg, čisto empirijskog postupka. Ispi-
tujemo gline u -laboratoriji pod uslovi!Da pritiska i dreniranja koji · su
slični uslovima kod kojim je verovatno da će nastupiti lom usled smi-
-canja na samom terenu i vrednosti e i <p tako dobijene uvrštavamo u naše
jednačine. Očevidno je da uspeh ovog postupka zavisi u najvećoj meri
od stepena do kojeg je eksperimentator uspeo u podražavanju ·terenskih
uslova; Uticaj uslova opita na numeričke vrednosti e i cp ·U jednačini 5(1)
biće razrađen u udžbeniku primen_tene mehanike tla.
U odeljcima koji slede, simbol rT za efektivni napon biće upotrebljavan
.samo kad to bude nužno da bi se izbegli nesporazumi. U ostalim slučaje
·vima efektivni normalni napon je predstavljen simbolom rT, koji takođe
{)Značava mešovite normalne na;pone.
7. Mohrov (Mor) dijagram i uslovi plastične ravnoteže za idealna tla.
·Opit triaksijalne kompresije prikazan na sl. 2 informiše nas o intenzitetu
............--vertikalnog-priti'Ska- crr-na:- jedinicu-·površine;· koji·· je potreban i dovoljan
da bi izazvao lom uzorka pri datom horizontalnom pritisku rTJI =ff m Pošto
lom nastupa duž kose klizne površine, interesuje nas stanje napona duž
kosih preseka kroz uzorak. SL 3a predstavlja uzorak. Na svaki horizon-
talni presek 1 kroz uzorak deluje normalni napon ff r , a odgovarajući
smičući napon je jednak nul1. Prema usvojenoj nomenklaturi u prime-
·njenoj mehanici, normalni napon na svakom preseku u kojem ne deluje
smičući napon naziva se glavni napon. Sam presek ,p redstavlja glavnu ra-
v an. Normalni napon na svakom vertikalnom preseku kroz naš uzorak
je <T11=ffm . Odgovarajući smičući napon mora takođe biti jednak nuli.
Kad to.ne bi bilo, uslovi ravnoteže u uzorku ne bi bili zadovoljeni. Prema
tome, napon rT n =ff m takođe predstavlja glavni napon.
Ako su rTH i r; m različiti među sobom, uslovi ravnoteže zahtevaju da
-se pravci od ar; o-rr; i <Til! sekt.Cpod pravim uglovima. Ma kakvo bilo na-
ponsko stanje, uvek je moguće kroz svaku tačku tela položiti ·t ri glavna
preseka na koje deluju samo glavni nap·oni. Kad god bude potrebno raz-
Mohrov dijagram 13
likovati glavni i obični normalni napon, glavni napon ćemo označavati

simbolom O' sa rimskim indeksom. _O' 1 je najveći glavni napon, a simbol
O'li će biti rezervi-san za glavni napon čiji je intenzitet između intenziteta
ar i am.
U mehanici tla reč je uglavnom o neprekidnim masama zemljanih
materijala sa konstantnim poprečnim presekom, čije su spoljne površine
normalne na neku vertikalnu ravan. Na svaki odsečak zemljane mase pa-
ralelan sa ovom ravni deluju iste spoljne i unutrašnje sile. Debljina od-
sečka se ne menja ako se .promeni naponsko stanje. U pri:menjenoj meha-
nici ovakva vrsta deformacije je poznata kao ravna dej01·macija. Kad je
reč o problemima u vezi sa ravnom deformacijom, dovoljno je ispitati
napone koji deluju paralelno stranama odsečka.
Da bi se odredili naponi na proizvoljnom kosom preseku aa kroz uzo-
rak pri-kazan na sl. 3a, treba ispita-ti uslove ravnoteže prizme malih di-
menzija (koja je na slici osenčena), čija jedna strana leži u kosom pre-
51. 3. Naponski uslovi u tlu za vreme opita triaksijalne

.kompresije
seku. Druge dve strane 1prizme parale1ne -su .s pravcima glavnih napona.
ar i a11. Nagib kose površine je određen uglom ·(/.. Ugao(/. se meri u obr-
. . : nutom smislu od kretanja satne kazaljke, · od ·preseka II, na koji deluje
veći od glavnih napona O'J. Sem toga naponima pritiska priphsaćemo, po-
definiciji, pozitivne vrednosti. Sl. 3 predstavlja prizmu u većim razme-
rama. Za ravnotežu prizme potrebno je da bude:
ii------·''-..:.;,-..........,~.,.-- horizontalnih sila =O' u1sin (/.ds- (f' sm (/.ds + 't' cos(/. ds = O
vertikalnih sila = O' 1 cos (/. ds -O' <::<?S ~ 4_s .- ' t ' sin (/. ds = O.
Alko se ove jednačine reše po (f' i 't', dobija se:

l l
đ = - {đr + đm)
2
+-
2
(đr -dm) cos 2 ex,
. (lf
-r= l_ (dr-dm) sin 2 a. (2Ji

2
~~5~~~Či~~~ -3 -ugao .. (f. je manji od 90". Za takve vrednosti dobija se iz jed-·

1 2 pozitivna vrednost za smičući napon 't'. Odgovarajući rezultantnL
odstupa od normalnog napona u smislu kretanja satne zakaljke..
'f
Pošto je smičući napon "t' pozitivan, odgovarajućem uglu o između nor-

malnog napona i rezultantnog napona pripisaćemo pozitivnu vrednost.
Vrednosti napona a i "t' mogu se izračunati uvrštenjem brojnih vrednoSti
.za o- I> o m i IX u jednačine l i 2. Međutim, ove vrednosti možemo, isto tako,
odrediti pomoću grafičkog postupka prikazanog na sl. 4. Na tom dijagra-
mu naponi pritiska ~pozitivni) su naneseni na horizontalnu osu, od ko-
ordinatnog početka O udesno, a pozitivni smičući naponi na vertikalnu
-osu, od početka O naviše. Prema tome, pozitivne vrednosti ugla osu iznad
:horizontalne ose. Horizontalna osa je namenjena za glavne napone, jer su
smičući naponi koji im odgovaraju jednaki nuli.
Da bi se odredile vrednosti a (jedn. l) i "t' (jedn. 2) za bilo koju ravan
koja sa glavnom ravni II na sl. 3a gradi proizvoljan ugao IX, treba na ho-
tizontalntCosu naneti"OIII=ai[i,OI=a 1 (sl. 4), zatim opisati kružnicu
:prečnika I III=a1-o- wčiji je centar A na sredini između tačaka I i III i,
na kraju, položiti kroz A pravu Aa
........ --.+r-· . . . ·---- _ _ _ ..koja sa AI gradi ugao 21X. Na osnovu
...f-----.,.Ar::;':-"--...... geometrij,skih stavova, apscisa tako
dobijene tačke a jednaka je normal-
nom naponu o- (jedn. 1), a njena or-
dinata je jednaka smičućem naponu
o +d "t' (jedn. 2). Duž Oa predstavlja re-
zultantni napon na kosom preseku
kroz uzorak prikazan na sl. 3.
· Na dijagr~mu (sl. 4) koordinate
tačke na gornjem polukrugu pred-
~l. 4.
stavljaju . dve kqmponente rezultant-
nog ·napona za određeni ravni pre-
sek koji sa glavnim pravcem II gradi
· proizvolj~_n ugao IX< 90~ (sl. 3a). P.re-
ma tome, krug čiji je prečnik jednak duži I ·. III predstavlJa geometrijsko
mesto svih tačaka definisanih jednačinama l i 2. Zato se ovaj krug gene-
i-alno naziva krugom napona.
Postupak prikazan na slici 4 može se, takođe, upotrebiti za 'izračuna
vanje stanja napona na bilo kojem ravnom preseku aa kroz tačku B (sl.
·· --- -5a)-veli-ke~mase-t-la;-ako-su-poznati--intenziteti i pravci glavnih napona
-a1 i tJ m Ako ravan aa seče glavnu ravan I I (sl. 5a) pod uglom a, stanje
napona na ravnom preseku je određeno koordinatama tačke a na krugu
.napona prikazanom na sl. 5b.
Tačka a se dobija tako što se ugao 21X nanese od A I na sl. 5 u smeru
Qbrnutom od 'kretanja satne kazaljke. Položaj tačke a može se, međutim,
.odrediti i bez konstruisanja ugla IX ili 2a, sledećim postupkom. Treba kroz
l ('sl. 5b) položiti pravu -paralelnu glavnoj ravni I I na sl. 5a. Ova prava
seče krug u tački P. Zatim se kroz tačku P položi prava paralelna sa aa
:sa sl. 5a. Ona seče pravu P I pod uglom IX. Na osnovu geometrijskih sta-
vova, ovaj ugao je jednak polovini ugla aAI. Iz toga sledi da prava mora
.seći krug napona u tački a čije koordinate predstavljaju stanje napona na
kosom preseku aa :na sL 5. Ovi jednostavni odnosi omogućuju da se na
dijagramu (sl. 5b) odredi položaj tačke čije koordinate predstavljaju na-
pone na bilo kojem ravnom preseku, tako što se kroz tačku P položi prava
Mohrov dijagram 15
..------------------------------~
:paralelna sa presekom o kojem je reč. Tačka P se naziva pol dijagrama

.i na slici je označena dvostrukim .kružićem.
Princip ovog postupka može se sažeti u sledeći i•skaz. Svaka tačka
.na krugu napona na sl. 5b predstavlja stanje napona na jednom od poje-
dinih preseka proz tačku B na sl. 5a. Tako, na primer, tačka a predstavlja
.stanje napona na preseku aa. Ako se izabere nekoliko takvih tačaka na
:krugu napona i kroz ·svaku od njih položi prava paralelna sa odgovara-
_jućim pn~sekom na sl. 5a, sve tako -dobijene ·p rave seku krug napona u
:istoj tački, polu P . Prema to-
:me, ako je poznat pravac pre- I
.seka koji odgovara nekoj
tački na krugu napona, pol se
dobija tako što se kroz tu
tačku položi prava paralelna
.sa presekom.
Grafički postupci prika-
--r-~--_"".."-"__cn "---, - -4T5 vazezasvaki
,.,...a
:materijal, i nezavisno od toga

da li naponi ".1 i ".m sadrže
ili ne sadrže u sebi pritisak +7
po me vode Uw, jer · nikakva
pretpostavka nije učinjena u
_p ogledu fizičkih svojstava t
.materijala koji se ispituje.
U mehanici tla najvaž- Fo--'-+=~---7--l~----;+----:--
nija primena metode kruga +"
:napona ilustrovanog na sl. 4
i 5 je u rešavanju sledećeg '
problema: Poznati su nam llll1i1(a)
\
pravci ekstremnih glavnih ~r (b)
:napona i intenzitet je-dnog od
njih. Isto tako, poznato namsl. 5. Grafičko određivanje napona metodom pola
je - na primer, iz rezultata ·
opita smicanja - · da dolazi do sloma tla usled smicanja čim smi-
čući naponi u bilo kom · preseku zadovoljavaju Coulombovu je-dnačinu
···---·-·····-····- ···-······ --- · S =C +đ tg <p . 5(1)
···'i'":::::::;:;=~---·-·········-· · 2elimo
da codredimo intenzitet drugog ekstremnog glavnog napona.
Sa jednačinom 5(1) uvodimo po prvi put jedan empirijski element u
našu analizu, zbog čega postaje nužno da se veoma pažljivo ispitaju pret-
postavke u vezi sa ovom jednačinom. U prvom r edu, pretpostavljamo, u
dovoljnoj meri s aobrazno iskustvu, da jednačina važi za svaku među
vrednost glavnog napona koji deluje normalno na ravan slike (sl. 6a).
Primorani smo, isto tako, da pretpostavimo u sledećem i·s pitivanju da su
vrednosti e i cp u jednačini 5(1) konstantne za svaki presek kroz tačku B.
U pogledu ove važne pretpostavke moramo praviti razliku između ne-
vezanih materijala, kao što je pesak, i vezivnih materijala, kao što je
:'---Ir-J.In;a;-··Ut:oorn.ost -na... smicanje
' .. .. -
~···
peska je određena j ednačinom
,
S=đ tg <p , 5(2)

gde rr predstavlja efektivni normalni napon, a cp ugao unutrašnjeg trenja.

Iz iskustva znamo da ~aženje ove jednačine bez izuzetka opravdaya gore-
spomenutu pretpostavku. Prema tome, rezultati teorijskih istraživanja
zasnovanih na jednačini 5(2) su uvek dovoljno tačni za svaki praktički
cilj. Otpornost na smicanje gline je odveđena jednačinom:
s=c+d tg <p 5 (1)
gde je r1 bilo efektivni, bilo ukupni normalni napon a cp ugao otpornosti
na smicanje. U članu 5 je pokazano da se sabirak r1 tg cp sastoji od dva
dela. Jedan deo je otpornost trenja, čiji intenzitet zavisi samo od vred-
nosti normalnog napona r1. Ova vrednost je različita za različite ravne
preseke kroz da tu tačku. Drugi deo od r1 rtg cp zavisi od sadržaj a vode i isti
+r
(a)
Sl. 6. Grafički prikaz Mohrove teorije loma za idealne plastične materijale

(Mohrov dijagram)
je duž svih preseka. Prema tome, kad je reč o glinama, pretpostavka da

je vrednost r1 tg cp u jednačini 5(1) nezavisna od pravca preseka kroz datu
tačku nije ni -p ribližno opravdana. No, radi jednostavnosti proračuna, ne
~-mož.emo_j_e..Jzheći.....P.riroda.j,__v:eličina .grešaka..kojezbog toga nastaju biće
ukratko prodiskurtovane na kraju ovog člana. Na .početku ovog razma-
tranja pretpostavljeno j-e da su pravci ekstremnih glavnih napona rr 1 i cra
i intenzitet jednog od ovih napona poznati. Naš problem je da odredimo
vrednost koju mora imati drugi glavni napon da bi se zadovoljili uslovi
za lom smicanjem u izabranoj tački (B na sl. 6a) i pravac površina kliza..,
nja kroz tačku B. Na sl. 6a glavne ravni su prikazane pravama II i III III,
koje se uvek seku pod pravim uglom. Na dijagramu napona (sl. 6b) jed-
načina 5(1) predstavljena je pravim linijama M()M i MoM1. Za ove dve
prave je usvojen naziv linije loma. One seku horizontalnu osu pod uglom
cp a vertikalnu osu na odstojanju e od koordinatnog početka O.
Da bismo rešili naš problem, dovoljno je da se setimo da su za datu
vrednost r11 naponi na svakom .preseku kroz tačku B predstavljeni na sl.
6a koordinatama odgovarajuće tačke na nekom krugu napona koji prolazi
kroz .tačku I na dijagramu napona (sl. 6b), gde je OI=(fl. Pošto smo za
nepoznati napon r1 w pretpostavili da predstavlja glavni napon, odgova-
Mohrov dijagram 17
rajući krug napona mora ležati levo od tačke J. Ako krug napona koji
predstavlja stanje narpona u rtački B i ne seče linije loma MoM i MoM1
(sl. 6b), ne postoji presek kroz tačku B na sl. 6a koji zadovoljava napon-
ske uslove za lom, predstavljen€ linijama loma. S druge strane, ako krug
napona kao što je, na primer, krug I III na sl. 6b seče linije loma, ne
može postojati ravnoteža ni na jednom od preseka koji odgovaraju tač
kama na luku a'a". Prema tome, jedini krug napona koji zadovoljava uslov
da može predstavljati stanje koje postoji u tački B u trenutku loma usled
smicanja je krug koji tangira linije loma. On prolazi kroz tačku III na
horizont·a lnoj osi, na odstojanju rr m od koordinatnog početka. Ovaj krug
se naziva krug loma, a dijagram - Mohrov dijagram (Mor, 1871). Da bi
se odredili pravci ravni loma u odnosu na glavne ravni na sl. 6a, treba
povući IPA (sl. 6b) ll II (sl. 6a) i tako dobiti pol P A dijagrama. Lom na-
stupa i-stovremeno duž d ve ravni, SS (sl. 6a) ll P AS (sl. 6b) i S1S1 (sl. 6a) ll
ll P A S! (sl. 6b). Ove ravni seku glavnu ravan II na sl. 6a pod uglom
--------- 45~o-F<p/2,-P-r-ema -tome, pravac ravni smicanja ne zavisi od vrednosti e
(jedn. 5(1)). Smičući napon u ravnima smicanja jednak je ordinati tačke
S (ili S! na sl. 6b.
Ako odredimo pomoću dijagrama (sl. 6b) pravce rezultantnih napona
na ravnima smicanja, dobićemo da je pravac rezultantnog na't)ona na sva-
koj od ovih ravni paralelan sa drugom ravni, ako je c=O ~nevezani ma-
terijal) . Tako, na primer, ako je c=O, rezultantni napon na SS na sl. 6a
je paralelan sa S1S1, a rezultantni napon na S1S1 - paralelan sa SS. U
primenjenoj mehanici se svake dve ravni koje zadovoljavaju ovaj uslov
nazivaju spregnute mvni. Tako u nevezanim materijalima ravni smicanja
predstavljaju spregnute ravni.
Geometrijski odnosi prikazani na Mohrovom dijagramu pokazuju da
lom nastupa čim glavni naponi zadovolje jednačinu:
đ1=2c tg (45°+q>/2)+đmtg2 (45°+q>/2)=2q/N<p+đmNcp [3)
Vrednost:
[4]
javlja se u mnogim jednačinama u vezi sa plastičnom ravnotežom zem-
ljanih materijala; Ovu vrednost ćemo nazivati koeficijent bočnog otpora
, tla. Kad je reč o pesku (c=O), operišemo samo sa efektivnim normalnim
~-----------~~p~~E:.~· A~o~~~ jednačinu 3 uvrsti vrednost c=O, dobija se:
đ1=dm tg2 (45°+q>/2)=Ncrđm, [5]
gde je <p ugao unutrašnjeg trenja. Prema tome, ako je masa nevezanog
tla u stanju plastične ravnoteže, odnos između najvećeg i najmanjeg
glavnog napona mora biti jednak u svakoj tački ove mase vrednosti koe.:.
ficijenta N cp . Ova vrednost zavisi samo od ugla unutrašnjeg trenja ma~
terijala. ·
Jednačina 3 se može napi-sati i u obliku:
dt +a'm . đ1 +đm
- - - sm q>= -e cos q>. (6]
2 2
2 Teon~ska mehanika tla
11~--------------------------------------------------
Za normalne napone o-,. i o-, na nekom proizvoljnom paru ravni koje se seku
pod pravim uglom, kao što su one prikazane pravama xx i zz na sl. 6a i
tačkama xi z na sl. 6b, dobija se iz Mohrovog dijagrama za stanj-e na gra-
nici loma (početka loma):
- - ---"---
ll ( dz- dx )'2 + 't2 - dz+ dx sin cp =C cos <p. [7)
v 2 xz 2
Za idealne peskove kohezije e je jednaka nuli. U svakoj jednačini koja
se odnosi na idealne peskove ugao <P predstavlja ugao unutrašnjeg trenja,
a normalni napon~ su efektivni naponi. Uvrštenjem c=O u gornje jedna-
čine dobija se:
18]
i
···--····--·-···-- -·-· · ---·-- -·--v(oz-=ox)2 +4-.; --· : -
oZ +oX =sm <P· [9]
Ako naponi u svakoj tački mase tla zadovoljavaju bilo koju od jedna-
čina 3, 6 ili 7, za .zemljanu masu kažemo da je u stanju plastične ravno-
teže. Ovom stanju može da prethodi bilo stanje plastičnog tečenja, bilo
stanje elastične ravnoteže, u kojem vladaju naponi koji su svuda ispod
tačke loma. Teorija na kojoj se zasniva proračun napona u stanju pla-
stične ravnoteže naziva se teorija plastičnosti. Postoji više teorija plastič
nosti, koje se zasnivaju na različitim pretpostavkama u pogledu uslova
plastičnog tečenja (Nadai, 1931). Ove su pretpostavke dobijene pojedno-
stavljenjem stvarnih naponskih uslova za plastično tečenje materijala
koje ispitujemo. Teorija .plastičnosti koja se odnosi na tla je zasnovana na
Mohrovoj teoriji loma zato što još uvek nemamo zamenu za nju koja bi
opisivala plastična svojstva tla na bolji način. Na osnovu Mohrovog kon-
cepta smo dobili j·ednačine 3, 6 i 7, koje predstavljaju tri različita oblika
fundamentalnih jednačina teorije plastične ravnoteže u i'Clealnim tlima,
koju tretiraju sledeće glave ove knjige. Jednačine su izvedene pod pret-
postavkom, utvrđenom na početku izlaganja, da jednačina 5(1) važi ne
---- -----------šainoza:ravan smicanJa yeć-1tlCl>i1o- kojt--drugi" presek kroz datu tačku
mase u stanju plastične ravnoteže ..
· Mohrov dijagram nije ništa drugo nego sredstvo za grafičko rešava-
nje nekih od problema iz oblasti plastičnosti, pod pretpostavkom da su ,
.. .
Mohrovi naponski uslovi za lom ispravni. Ova pretpostavka, isto tako, •'
_predviđa da kohezija e materijala koji se ispituje predstavlja konstantu
·m aterijala.
· Ako je e u jeQ.načini 5(1) jednako nuli (nevezani materijali) i ako, uz
to, o- predstavlja ·e fektivni normalni napon, ova pretpostavka je približno
t~čna. Odstupanja mehaničkih svojstava realnih glinaod ove pretpostav-
ke biće opisana u knjizi pdmenjene mehanike tla. Analiza njihovog uti.,.
caja na valjanost Mohrovog dijagrama i odgovarajućih jednačina za gline
dovodi do -sledećih zaključaka. Uprkos odstupanja, jednačine 3 do 7 uvek
su prihvatljivo -pou,zdane. S 'druge strane, razlika između realnog i izra-
čunatog pravca površina klizanja u odnosu na glavne ravni je uvek
znatna. Generalno uzevši, ako naponi u jednačinama ili na dijagramima
Uzgon ili hidrostatički potisak 19
predstavljaju efektivne napone, greška će verovatno biti manja od greške

.koja je rezultat sl~čnih proračuna na osnovu mešovitih napona.
Ove analize su, isto tako, zasnovane na prećutnoj pretpostavci da pla-
stično tečenje, koje podrazumeva neprekidnu deformaciju pod konstant-
nim naponom, nema nikakvog uticaja na vrednost e i q> u jednačini 5(1).
Na taj način se za idealni pesak. i idealnu gl1nu pretpostavlja da mogu
neprekidno teći pri nepromenjenim vrednostima e i <p. Prema tome, oprav-
dano je da ih nazivamo plastičnim materijalima. Ipak, ne postoje realna
tla čija fizička svojstva strogo opravdavaju jednu ovakvu pretpostavku.
Odstupanje u ponašanju realnih tla od idealnog plastičnog ponašanja va-
rira osetno ne samo sa prirodom čestica tla već i sa poroznošću. Ova od-
stupanja i njihov uticaj na veličinu grešaka teorijske analize će takođe
biti prodiskutovana u knjizi primenjene mehanike tla.
8. Uzgon ili hidrostatički potisak. U praksi se uglavnom bavimo tlima
-čije su pore vodom. Da bi §~. Qc:lredili efektivni naponi ·u takvim
· poznati neutralni naponi. Metode za proračun pritiska
porne vode u fi1trirajućoj vodi biće izložene u glavi
XII. Ako je, međutim, voda u :stanju statičke rav- -.-.,-,...,-----
no teže, proračun je tako jednostavan da se problemi . : __. .-~~j;---:.: ~-;.:..__
koji se odnose na stanje napona mogu rešiti bez raz- 1
matranja detalja hidraulike ila. Kao primer, ispi-
taćemo stanje napona u sloju sedimenta koji je pot-
puno potopljen. Slika 7 predstavlja vertikalni presek
kroz ovaj sloj. Ukupni napon na horizontalni presek
kroz tlo na dubini z ispod površine vode je jednak Sl. 7. Presek kroz po-
zbiru težine čestica čvrstog tla i vode iznad tla. topljeni sloj peska.
Neka je:
n - poroznost sloja (odnos između zapremine ·pora i ukupne zapre-
mine tla),
Ys - zapreminska težina čvrstih čestica,
Yw - zapreminska težina vode,
D - dubina vode iznad površine sloja.
Težina -čestica čvrstog tla po jedinici površine horizontalnog preseka
e Ys(l-n) (z-D), a odgovarajuća težina vode je ny .. (z-D)+rwD.
L;~;~~2zt!.::~~~ .t.~~~!. . .~~l!rpni_ normalni napon .na .. horizontalnom preseku j e:
O" = y. (1-n) (z - D)+ny.. (z-D)+y..D.
Na osnovu jednačine 6(1), neutralni napon na dubini hw = z ispod,slo-

. . površine vode je jednak uw=YwZ a odgovarajući efektivni napon po
. . . ,.,",,.",..,,.,·.. ·,··· jedinici povr~_ine je:
d=đ-y wZ=(y,-yw) (1-e) (z -D). [l]
U ovoj jednačini proizvod (Ys - Yw) ( l - n) predstavlja težinu čestica

~-4~~~-,.4~V.I'St<>g. . tla.--Ova-težina se naziva zapreminskom težinom potopljene mase
1!'---"-~3S':::C.:....7c1'tt a označava:-·se simbolom y'. Dakle, ·
[2]
{---------------------------------------------------------
Prema tome, efektivni normalni napon na horizontalnom preseku je
d=y'(z-D). [31
Potrebno je još jedanput naglasiti da gornje jednačine važe samo
ako je voda sadržana u porama tla u stanju potpune ravnoteže.
Pošto je ·površina tla horizontalna, smičući napon u horizontalnim
presecima je jednak nuli, što pokazuje da normalni napon cr (j'edn. 3) pred-
stavlja bilo najveći, bilo najmanji .glavni napon. Prema tome, ako je sloj
u stanju plastične ravnoteže, drugi ekstremni glavni napon može se izra-
čunati pomoću jednačine 7 (5).
l
·-
"l:
.'
GLAVA III
PLASTIČNA RAVNOTEZA U POLUBESKONAČNOJ MASI

SA RAVNOM POVRSINOM .
- - - - ---- - ---· - 9. Definicije.. Polubeskonačna ma•sa je homogena masa ograničena

horizontalnom ravni koja se prostire u beskonačnost naniže i, isto tako, u
beskonačnost u svakom horizontalnom pravcu. Zapreminska težina ma-
terijala je jednaka y. N<l!ponsko stanje u svakoj tački naslage može se
predstaviti krugom napona u Mohrovom dijagramu, čiji je jedan primer
prikazan na slici 6b. Ako nijedan od ovih krugova ne dodiruje linije loma
MoM i MoMt, masa je u stanju elastične ravnoteže ili u stanju mirovanja.
Termin elastična ravnoteža ne implicira nikakav određen odnos između
napona i deformacija. On samo znači da beskonačno mali priraštaj napona
izaziva samo beskonačno mali priraštaj specifične deformacije. Suprotno
ovome, ako krugovi napona dodiruju linije loma, beskonačno mali prira-
štaj napona izaziva stalno povećavanje odgovarajuće specifične deforma-
cije. Ova pojava predstavlja plastično tečenje. Tečenju prethodi stanje
plastične ravnoteže (vidi čl. 7). Na osnovu dijagrama, svaki krug koji ne
dodiruje niti seče linije loma predstavlja stanje elastične ravnoteže. Kroz
svaku tačku ~a apscisnoj osi ovakvog dijagrama - na primer, kroz tačku
.Z na ISL 8b - prolazi beskonačan broj različitih krugova koji zadovolja:-
vaju uslov za elastičnu ravnotežu, ako je jedan od glavnih napona jednak
apscisi OZ tačke z. Krug C je jedan od njih. Međutim, kroz tačku Z pro-
laze samo dva kruga koji zadovoljavaju uslove za :plastičnu ravnotežu.
Prema tome, dok postoje dva stanja plastične ravnotež-e, predstavljena sa
ova dva kruga, stanje elastične ravnoteže ili mirovanja je statički neodre-
..-.c~=...:.=--.o...__đeno ..Odgov:arajućLodnos O"hohvo vertikalnog i horizontalnog glavnog na-
pona za masu tla u stanju mirovanja zavisi od vrste geološkog porekla
tla, i od prolaznih opterećenja koja su delovala na površini tla. Vrednost
ovog odnosa može ali ne mora biti nezavisna od dubine. Ako priroda mase
tla i njena geološka prošlost opravdavaju pretpostavku da je odnos O"!wiO"vo
približno i'sti za svaku tačku mase, nazivaćemo ga koeficijentom pritiska
zemljane ?l'Ul.Se u stanju mirovanja i označavati sa Ko.
Da bismo definisali predmet ispitivanja kojem pristupamo, pretpo-
stavimo homogenu zemljanu masu sa horizontalnom površinom. Zapre-
minska težina mase je y. Zamislimo da je u svakoj tački ove mase uspo-
. .·. · ._.. ·. ·. · stavljeno.stanje.neposredno pred plastični lom, tako što smo masu pod-
.. ... .:.....:....:.'~'-'-·-
·· vrgli procesu deformacije paralelne sa ravni koja je normalna na povr-
šinu mase. Ovakva deformacija je poznata kao ravna deformacija. Svaki
22 Plastična ravnoteža
vertikalni presek kroz masu predstavlja ravan simetrije celokupne mase.

Prema tome, smičući naponi u vertikalnim i horizontalnim presecima su
jednaki nuli. SL 8a predstavlja prizmatični blok iz ove mase, sa širinom
jednakom jedinici. Deformacija mase vrši se paralelno ravni crteža. Pošto
Aktivno Pasivno
Zbiianie
- mase ~
~'~*T
~ajveći
(d) · glavni napon
. (d)
.(b)
Sl. 8. Polubeskonačna nevezana zemljana masa sa horizontalnom površinom.

(a) Naponi na graničnim površinama prizmatičnog elementa; (b) grafički pri-
kaz stanja napona pri lomu; (e) mreža površina klizanja za aktivno stanje;
(d) mreža površina klizanja za pasivno stanje.
su naponi smicanja u vertikalnim stranama prizme jednaki nuli, normalni

napon crv na osnovu prizme je glavni napon. On je jednak težini prizme:
- ---·- ---- --------------- -- --- ------· .::..- -;:.:r;.- ---
--a~
Početno stanje elastične ravnoteže inase čiji je jedan element prizma

može da se promeni u stanje plastične ravnoteže pomoću dve različite l
operacije. Možemo, naime, rastezati celu masu jednoliko u horizontalnom ").
pravcu ili je zbijati jednoliko u istom pravcu. Ako je rastežemo, pritisak
na vertikalne strane prizme se smanjuje sve dok se ne zadovolje uslovi
za plastičnu ravnotežu, dok pritisak na osnovu prizme ostaje neprome-
njen. Svako dalje rastezanj·e samo izaziva plastično tečenje, ne menja-
jući stanje napona. Prelaz iz stanja plastične ravnoteže u stanje plastič
nog tečenja predstavlja lom mase. S obzirom na fizička svojstva koja pri-
pisujemo idealnim tlima, sasvim j'e svej-edno da li se stanje plastične rav-
noteže dostiže istovremeno u svim tačkama tla. Pošto težina tla pomaže
istezanje u horizontalnom pravcu, ovakav lom se naziva aktivnim lomom.
Suprotno ovome, ako masu zbijamo u horizontalnom pravcu, priti-
J
sak na vertikalne strane prizme se povećava, dok priUsak na njenu osnovu
Rankineovo stanje u nevezanoj masi 23
ostaje nepromenjen. Pošto težina tla pruža otpor svom bočnom zbijanju,
ovakav lom se naziva pasivnim lomom. Pošto se za napone pri kojima
počinje plastično tečenje pretpostavlja da su identični naponima koji sti
potrebni za održavanje stanja plastičnog tečenja, svako dalje sabijanje
tla nema nikakvog uticaja na naponsko stanje.
Tako prelaz tla iz stanja elastične ravnoteže u stanje plastične ravno-
teže može da se postigne pomoću dve različite operacije, bočnog rasteza-
nja ili bočnog zbijanja. U oba slučaja sam prelaz predstavlja početak loma
smicanjem duž dva skupa površina klizanja (vidi slike 8c i 8d). Presek
površine klizanja i ravni crtanja naziva se linija klizanja ili, ako· je za-
krivljena, kriva klizanja. Linije 'smicanja ili krive klizanja, koje predstav-
ljaju dva skupa kliznih površina obrazuju mrežu površina smicanja.
Naš problem je da se odrede naponi koji odgovaraju stanjima plastič
ne ravnoteže u polubeskonačnoj masi i pravci površina klizanja. Ovaj
problem je prvi rešio Rankine (Renkin), 1857. Prema tome, plastična sta-
·-·~-~-~-· ·· nja- proizvedena ·rastezanjem i zbijanjem ·pblubeskonačne zemljane mase
paralelno njenoj površini nazivamo aktivno i pasivno Rankineovo stanje.
U sledećem odeljku ćemo pokazati da se površina •smicanja za polube-
skonačne mase sa horizontalnom spoljnem površinom sastoji od dva skupa
paralelnih linija koje su simetrično raspoređene u odnosu na vertikalu.
Za aktivno Rankineovo stanje klizne površine se spuštaju sa površine tla
pod uglom od 45• +q>/2 prema horizontali (vidi sl. 8c). Za pasivno Ranki-
neovo stanje klizne površine se spuštaju pod uglom od 45°- q>/2 prema
horizontali (vidi sl. 8d).
Ako aktivno ili pasivno Rankineovo stanje postoji samo u jednom
delu polubeskonačne mase sa horizontalnom površinom, ovaj deo. ćemo
nazivati Rankineovom zonom. Unutar Rankineove zone mreža površina
smicanja je identična jednoj od dve mreže smicanja prikazane na sl. 8c
ili 8 d. Tako, na primer, sl. 15a pokazuje aktivnu Rankineovu zonu desno
od tačke a i pasivnu zonu levo od nje.
Očevidno je, međutim, da se operacija rastezanja ili zbijanja svakog
dela polubeskonačne mase do tačke loma može izvršiti samo u našoj mašti.
Nema nijednog postupka u građevinskoj praksi koji bi bio iole sličan ova-
kvoj operaciji. Ipak, putem niza zamišljenih operacija, koje ćemo opisati
u glavi rv, moguće je prilagoditi rezultate sledećih ispitivanja za rešenje
nekih problema građevinarstva od znatnog praktičnog značaja, kao što je,
recimo, proračunzemljanog pritiska na potporne zidove ili nosivostitra-
- "kasfili' temel}n1li" stopa.
10. Aktivno i pasivno Rankineovo stanje u polubeskonačnoj neveza-
noj masi. Sl. Ba prikazuje prizmatični element polubeskonačne, nevezane
mase sa horizontalnom površinom. Zapreminska težina materijala je jed-
naka y, a naponski uslovi loma su određeni linijom loma OM na sl. 8b,
čija j e j ednačina
s= O"tg<p. 5 (2)
Normalni napon na osnovu elementa (prizme) je jednak težini, ele-
menta Yz. Pošto je smičući napon u horizontalnim ravnima jednak nuli.
n.ormaln.i n.apon Yz na osnovu elementa je glavni napon. Na Mohrovom
dijagramu (sl. 8b) ovaj glavni napon predstavlja dužina OZ.
Dok je masa u svom prvobitnom stanju elastične ravnoteže, inter-

medijalnom između aktivnog i pasivnog Rankineovog stanja, odnos iz-
među horizontalnog i vertikalnog glavnog napona je jednak koeficijentu
zemljanog pritiska mirovanja, Ko (vidi član 9), a horizontalni glavni
napon je:
O"ho = KoY: Ill
Da bi se uspostavilo aktivno Rankineovo \Stanje u tlu, potrebno je tlo
rastezati dok se ne ispune naponski uslovi za plastičnu ra,vnotežu. Pošto
prelaz u aktivno Rankineovo stanje znači i opadanje horizontalnog glavnog
napona do konstantne vrednosti jednake vertikalnom glavnom naponu,
krug napona koji predstavlja Rankineovo stanje na dubini Z leži levo od
tačke Z. On dodiruje liniju loma OM u tački a. Odgovarajući pol naziva-
ćemo·aktivni pol, P.A~ Prema: člami 7 i slici 5, pol leži u preseku kruga i
prave položene kroz Z -p aralelno ravni na kojoj deluje napon 'Yt· Pošto je
ravan horizontalna i pošto, uz to, tačka Z pripada horizontalnoj osi, aktiv.,.
nLpoLEA -leži u . preseku--kruga-i -hor.izontalne -ose Mohrovog dijagrama:
Ravni smicanja na sl. 8c paralelne su pravama P A a i P A a1 na sl. 8b.
Oba skupa ovih ravni nagnuta su prema horizontali pod uglom od 45.+cp/2.
Na osnovu uglova i veličina prikazanih na \SL 8b, dobija se za normalni
napon O" A (aktivni pritisak) na vertikalni presek, na dubini z ispod povr-
šine, vrednost:
[2]
gde je N <p koeficijent bočnog otpora tla (jedn. 7 (4)).

Pritisak po jedinici površine horizontalnog preseka na istoj dubini je
Yt· Odnos
đA =tg2(4so-
rz
.:t)=
2
~1
N'f!
[3}
ne zavisi od dubine. Prema tome, normalni napon na vertikalni -presek

raste kao hidrostatički pritisak- proporcionalno dubini. Za kose preseke
vrednost O" •1 se može brzo odrediti pomoću Mohrovog dijagrama. Metod
je objašnjen u članu 7. Ovaj pritisak takođe raste proporcionalno dubini,
····-- ·kao- hidrosta:titki-p1'ittsak:-··---- ---- -- ·-·····--···· ·· · · ·· ····
Ako lomu tla prethodi bočno zbijanje, što podrazumeva povećavanje
horizontalnog glavnog napona, naponsko stanje u času loma mora bitl
predstavljeno na sl. 8b krugom koji prolazi kroz tačku Z i tangira liniju
loma OM (u tački b). Odgovarajuće ravni smicanja (sl. 8d) su paralelne sa
Ppbt i P p b (sl. 8b). One obrazuju sa vertikalnim pravcem ugao od
45° +; .Na osnovu uglova i napona na sl. Sb dobija se:
đp=y ztg2 (45°- ~ )=yZNcp, [4}
a odnos horizontalnog i vertikalnog pritiska je
đp =tg2(45°+<p/2)=Ncp. (5l
yz
Rankineovo stanje u nevezanoj masi 25
Naponi na kosim ravnima ::;e mogu odrediti na osnovu Mohrovog dijagra-

-ma. Pošto odnos GP/Yz ne zavisi od dubine, pa•sivni zemljani pritisak na
ravne rpreseke raste kao aktivni zemljani pritisak, tj. proporcionalno du-
bini. Iz jednačina 3 i 5 se dobija
VeSA eSP= y z [6J
Da bismo ispitali Rankineova stanja u polubeskonačnoj masi sa rav-
:nom površinom koja je nagnuta prema horizontali pod nekim uglom ~ < q>,
ispitaćemo uslove za ravnotežu prizmatičnog elementa prikazanog na
sl. 9a, sa uspravnim stranama i osnovom ,p aralelnom površini mase. Pošto
je naponsko stanje du~ vertikalnog preseka nezavisno od lokacije preseka,
(d) .;.,."/'
Najveći glavni napOJ1 Ojp
(b)
9. Polubeskon ačna nevezana masa sa nagnutom površinom. (a) Na-

poni na stranama i osnovi prizmatičnog elementa; (b) grafički prikaz
napona pri lomu; (e) mreža površina klizanja za aktivno stanje; (d) mreža
--'-'-""==~~:;.:..---------------- površina klizanja za pasivno stanje.
na dve vertikalne strane elementa moraju biti jednaki i suprotnog

····:-:'-::::,:\icif'±;;,:: ::naooJni
P-r ema tome, sila koja deluj·e na osnovu elementa mora biti jed-
·--g~~~~!~!k~~~~ težini Yz elementa i suprotnog znaka od nje. Ako ovu silu razložimo
~''' i tangencijalnu komponentu i uzmemo u obzir da je širina
elementa jednaka l/cos~. dobićemo za normalni napon na osnovi
: :.c;:;~~~~~~A~-~~~·
O" = 'Yz cos2 ~. [7]

a-'-smtču(~i -l1čit:>On ·vrednost
-. = Yz sin~ cos~. [8]
Na osnovu dijagrama (sl. 9b), naponski uslovi za lom određeni osu.

linijama loma OM i OMt. Stanje napona na osnovi elementa koji leži na-.
dubini z ispod površine predstavljeno je tačkom Z sa apscisom a- (jedn. 7)
i ordinatom 't (jedn. 8). Pošto rezultantni napon na osnovi prizme deluje·
pod uglom ~u odnosu na normalu osnove, tačka Z na sl. 9b mora da leži.
na pravoj koja prolazi kroz O i obrazuje ugao ~ sa horizontalom. Krug·
koji predstavlja naponsko stanje u času aktivnog loma prolazi kroz Z 1
dodiruje liniju loma u tački a.
Da bi se odredio pol P A, treba kroz Z položiti pravu paralelnu sa,
ravni na kojoj deluje napon predstavljen tačkom Z, tj. paralelnu osnovi
elementa (vidi članove 7 i 5). Ova ravan obrazuje ugao ~ sa horizontalom.
Isti ovaj ugao obrazuje sa horizontalom i prava OZ. Prema tome, pol P A
leži-u preseku kruga i prave OZ, Jedan skup površina smicanja na sl. 9c·
je paralelan na P A a, a drugi skup- paralelan sa P 11 at (sl. 9b). One obra-.
zuju sa pravce~ najvećeg glavnog napona ugao od 45° _ _!_ • Intenzitet
-----·-····-·······- ·····- ··-----'----···---····----·-------------···-·····-····-·------- ·-------- · .. ·-.. . .. 2
najvećeg glavnog napona je jednak dužini 0/A (sl. 9b). Na sličan način.
ćemo se uveriti da krug napona za pasivni lom prolazi kroz tačku Z i
dodiruje liniju loma OM u tački b. Jedan od dva skupa površina smicanja
na sl. 9d je paralelan sa P p b, a drugi skup- paralelan sa P P bt (sl. 9b).
Intenzitet njegovog glavnog napona je određen dužinom OI P (sl. 9b), a
njegov pravac je normalan na Pp lp.
Rankine je probleme prikazane na slikama 8 i 9 rešio analitički. Me-
đutim, pomoću grafičkih postupaka koje smo ovde opisali rezultati se·
mogu dobiti mnogo brže nego pomoću analitičkog rešenja.
11. Plastična ravnoteža u opterećenim ili slojevitim ili delimično po--
topljenim nevezanim masama sa horizontalnim površinama. Ako površina
mase pri.Jkazane na sl. 8 nosi jednoliko raspoređeno opterećenje q po jedi-
nici površine, napon na osnovi priZJme prikazane na sl. Ba postaje jednak.
dv = q +y z= y ({-+ z)- fl]
a-v je glavni napon. Za odgovarajući normalni napon na vertikalnom pre-.

....... --~~_kg_ggQ_ij_g__~_~,_JJ..!!...Q$.!!.~Y.!,Lj~4!:l.~~!.D:~..7 (Q), ..za ..aktivno stan j e:
l
dA=Y(!l_+
'r
z)l_,
N'-P
{2)
ll
i za pasiv no stan j e: (
dp=(-; +z)Mv, _ l j
gde
l
l
i
i
\
predstavlja koeficij ent bočnog otpora tla. Vrednosti o- A i a- P i?:emljanog: 1
pritiska na kose preseke mogu se brzo odrediti pomoću Mohrovog dija- . .r~
grama (sl. 9b). Slika lOa predstavlja presek kroz naslagu nevezanog tla
sa horizontalnom površinom, koja se sastoji od niza horizontalnih slojeva l
l
Ravnoteža u opterećenim nevezanim masama 27"
čije su debljine dt, d2, .. ., zapreminske težine yt, 12, ... i uglovi unutra-·
šnjeg trenja cpt, cp2, ... Pošto su smiču_ći naponi duž horizontalnih preseka
jednaki nuli, normalni naponi na horizontalnim i vertilkalnim presecima.
su glavni naponi i njihove vrednosti se mogu izračunati pomoću jedna-
čine 7 (5). Na bilo kojoj dubini z< dt vertikalni glavni napon cr 1 je y1z, a.
odgovarajući horizontalni glavni napon je
l
dAt= YtZ-N , 14]'
'Pt
gde je Nrr1 =tg2 (45°+ ~~).

Na sl. lOa je ova jednačina predstavljena pravom abt. Na bilo kojoj,
dubini z> dt vertikalni glavni napon je
a.,2=Y1 d1 +Y2 (z-dt),
i horizontalni glavni napon na istoj dubini
· · · · aA2 · [Yt dd-y2 (z-d1)] N~
2 = ~;2 [z+ d1 (~: --l) J (5}
gde je Nrr2=tg2 ( 45° + ~}

Odgovarajući raspored pritiska je prikazan na sl. lOa pravom b2c2,
koja seče liniju referencije sa ea u tački at na visini dt (yt/y2- l) iznad po-
vršine. Vrednost dt (yt/y2) pred-s tavlja ·debljinu sloja zapreminske težine·
"(2 koji bi vršio isti pritisak na drugi sloj kao i sloj koji stvarno leži na toj
površini. · ·
Na sl. Sc ·klizne ·p ovršine su nagnute prema horizontali pod uglom od.
45" + _:e__, Pošto je svaki od slojeva rprikazanih na sl. lOa potpuno neza--
2
visan od drugih slojeva, pravac kliznih površina je onakav ikako je to pri-
kazano na sl. lOb. . ·
SL lOe je presek kroz nevezanu naslagu čija se horizontalna površina
nalazi na vis1ni D iznad nivoa vode. Kad je reč o nevezanim materijalima,
kao što je to =p esak, uvek operišemo sa efektivnim rraponima. To znači da
je čvrstoća smicanja materijala određena jednačinom
----·--- -·-·- .... .... ... .. . .. .. ... s = O' tg cp
gde cr predstavlja efektivni normalni napon a cp ugao unutrašnjeg trenja ..
U saglasnosti sa iskustvom ·pretpostavljamo da prisustvo vode u porama.
···---- ·· ·-· - -f>eskanemauticaja-· naugao unutrašnj-eg trenja cp. Zapreminska težina.
peska iznad nivoa vode neka je y a neutralni napon je jednak nuli. Zapre-·
minska težina potopljenog peska, onako kako je definisana jednačionom
8 (2), je y'. Naponi izračunati pomoću y' su efektivni naponi. Pošto duž·
horizontalnih ravni ne postoje smičući naponi, naponi koji deluju na ho--
rizontalnom i vertikalnom preseku su glavni naponi. Odnos između ovih.
napona je određen jednačinom 7 (5)
.......... . . . . -................... l
dm= dr - ,
Ncp
~-""-~~--_g__q_~:::j_~::cr.,p.~jveći, . crii_~ajmanji glavni napon i ~cp = tg2 ( 45o + ; ) . Ako je·
naslaga u aktivnom stanju, vertikalni glavni napon odgovara najvećem
"28 Plastična ravnoteža
,g lavnom naponu 0'. Između površine i nivoa vode neutralni napon je jednak
nuli, vertikalni glavni napon je Yz, .a horizon~alni glavni napon:
l
dA=yZ-. {6)
N'f'
Ispod nivoa vode neutralni napon je: l
l
Uw=(z-D) Y w > [7] i
i
gde je Yw zapreminska težina vode; efektivni vertikalni glavni napon je: i
yD + y' (z-D),
.a efektivni horizontalni glavni na~pon:
dA={yD+),.(z-D)J-=-
l y' [ z+ ( -
y - 1) D . J [8] l
· N'f' N~ y'
·----------·-------~----------- ·---- -·-·-.-.. ····- ····~ - ~---·--·· --···.".",,
_t j
r------~\
a,1I l'
ll
~Ti l \
a1 . \ 1
(«)
Sl. 10. (a) Horizontalni pritisak na vertikalnom preseku kroz polubesko- i
--ri ·
načnu nevezanu masu sastavljenu od različitih slojeva u aktivnom stanju;
(b) odgovaraju ća · mreža površina klizanja; ·(e) vertikalni prese k kroz polu- .... r
beskonačnu · delom potopljenu masu u aktivnom Rankineovom stanju;
(d) horizontalni pritisak na verllikalnom preseku kroz ovu masu. j
Rankineovo stanje u vezanim masama 29•
Na sL lOd efektivni horizontalni pritisak na j€dinicu površine r:t A je

predstavljen apscisama izlomljene linije abtct. Na dubini z neutralni pri-
tisak Uw (jedn. 7) je jednak horizontalnom rastojanju između pravih b1c1 i
b1c2 na toj dubini. Raspored horizontalnog 'pritiska na vertikalnom pre-
seku ac predstavljen je dijagramom priti>Ska acc2b1, a nj,egova ukupna.
vrednost površinom ovog dijagrama.
12. Aktivno i pasivno Rankineovo stanje u polubeskonacnim vezivnim
masama. Slika 11a predstavlja vertikalni presek kroz prizmatični element
polubeskonačne mase vezivnog tla sa horizontalnom površinom. Zapre-
minska težina tla je 'Y, a uslovi loma su određeni linijom loma MoM (sl.
11b), čija je jednačina:
s = e + O' tg q>. 5 (l)
Pošto je svaki vertikalni presek kroz homogenu, polubeskonačnu masu
čija je površina horizontalna njena ravan simetrije, smičući naponi duž
r'i J
A~~ivnC!
Prosrren1e
~ ,m~~~ ;;+-
Pasivno
Zbiian;e
~-mase
lt: lcm(J5"-
..,___
· ~
1
ftihJcftm(45"+f1)
_""~j· ;z : 2ctttn(45'~{2)''{ 'y' Zona·
QJ."!_~~:,,_
·~~ ~~,z!!tezanja
~ ~a-
L_
P
Za. t.e·
•
Pasrvno
+ ... _h _ 45"-# b zanie
(a) ( e) ! · 4~~ Aktivno _e"
Na}vec, )
" ;;_ " (d) glavni napon e 'A (e)
45-"fz f 45"-fh
Naiveći glavni napon / M
'-,bl·..,?--~
+s
......
(b)
Sl. .11. Polubeskonačna vezivna masa sa horizontalnom površinom. (a) Naponi
na graničnim površinama prizmatičnog elementa; (b) grafički prikaz stanja
napona pri lomu; (e) mreža površina klizanja za aktivno stanje; (d) mreža
površina klizanja za pasivno stanje; (e) naponi na vertikalnom preseku
kroz masu.
ovih preseka su jednaki nuli a normalni naponi na vertikalnoj strani i na

osnovi elementa- jesu glavni naponi. Normalni napon O'v na osnovi ele-
menta jednak je težini prizme:
O'v = 'Y~·
... ~.-.:::. -.Na::Mohrovom
dijagramu (sl. 1lb) napon O"v je predstavljen dužinom
OZ. I,inije loma MoM i MoMt seku ordinatnu osu na odstojanju e od ko-
ordinatnog početka O. Odgovarajuće aktivno Rankineovo stanje predstav-
.30 Plastična ravnoteža
.!}eno je krugom C..., koji leži levo od tačke z i tangira linije loma. Ako
-ovaj krug seče apscisnu osu levo od početka O, kao što je to slučaj na slici
llb, horizontalni glavni napon na dubini z je napon zatezanja. Za z=O
se dobija krug Cr, čiji presek predstavlja prostu čvrstoću na zatezanje tla.
-Sa porastom dubine z odgovarajući napon zatezanja opada i na izvesnoj
dubini Zo napon zatezanja postaje jednak nuli. Naponsko stanje pri kojem
tlo počinje na dubini Zo da teče predstavlj-eno je krugom C o, koji prolazi
kroz koordinatni početak i tangira linije loma. Na osnovu geometrijskih
-odnosa na slici llb može se pokazati, trigonometrijski, da je:
Z 0 = - tg
q:>) =-'/Nrp.
2e · ( 45°+- 2c - [l)
y 2 y
'""" " "
Između površine i dubine Zo aktivno Rankineovo stanj·e uključuje u

.sebi stanje zatezanja .u horizontalnom pravcu . . Za idealni plastični mate-
rijal pretpostavlja se da stanje zatezanja može da postoji permanentno i
=da·plastično · tečenj'e-:može-n"3:stati-u-zonr zatezanja ne povlače·ći za sobom
smanjenje čvrstoće na zat-ezanje. .Međutim, u realnom tlu naponi zateza-
.nja uvek dovode, ranije ili kasnije, do obrazovanja pukotina usled zate-
.zanja. Ispitivanje uticaja ovakvih pukotina na stanje napona u tlu je
iznad cilja ove teorije. Praktične posledice obrazovanja pukotina biće pro-
diskutOvane u čL 57 ~ i 62.
Ako je z veće od zo, ceo odgovarajući krug loma leži desno od koordi-
natnog početka O. Za svaku dubinu z pol P A se poklapa sa !evom tačkom
:preseka kruga i apscisne ose. Slika llc prikazuje dva skupa ravni smica-..
.nja za z > Zo. Ove ravni su paralelne sa pravama P A b i PA bt na slici 1lb,
koje povezuju dodirne tačke kruga napona i linija loma. One obrazuju sa
vertikalom ugao od 45°- ~.p/2.
Za pasivno Rankineovo stanje, nastalo usled bočnog zbijanja tla, svi
krugovi napona koji predstavljaju stanje pri lomu leže u celini desno od
tačke O, jer u ovom stanju napon težine yz je najmanji glavni napon. Po-
sledica toga je lom usled smicanja na svim dubinama, Krug .CP pred-
.stavlja naponsko stanje pri lomu za neku proizvoljnu dubinu z. Linije
loma dodiruju ovaj krug u tačkama b i b1 a dva skupa ravni klizanja
•(sl. 11d) su paralelni ravnima Ppb i P p b (sl. llb). One seku horizontalu
---'J>·oo·~rgloYrcod·-45 - cp12-:-:-----·-- -- - ----·-- -
Zemlj ani pritisak ~na kosim presecima može se odrediti pomoću Mo-
hrovog dijagrama. Normalni naponi na vertikalnim presecima su glavni
naponi. Prema tome, oni se mogu izračunl,lti pomoću jednačine 7 (3). Sup-
:stitucijom vrednosti O' A za najmanji glavni napon O' mu jednačinu 7(3) i
vrednosti yz za O' 1 dobija se za aktivni ·p ritisak zemlje po jedinici površine
·vertikalnog preseka na dubini z ispod površine
l
đA = --- 2 e - + y z -1 , [2)
Nrp Ner
-gde N = tg2 (45" + ~.p/2) predstavlja koeficijent bočnog otpora tla. Pasivni
:pritisak zemlje dobija se supstitucijom ·G' P za najveći glavni napon G' 1 u
jednačinu 7 (3) i rz za najmanji glavni napon O' m. Tako izlazi
,.
đp = 2 e VN!(l+ y z Nrp. [3]
Rankineovo stanje u vezanim masama 31
Prema ovim j ednačinama i aktiv ni i pasivni pri tisak zemlj ane mase
·mogu se razložiti na dva dela: jedan koji je nezavisan od dubine i drugi
:koji raste kao hidrostatički pritisak, tj. proporcionalno dubini. Drugi deo,
·yz/N cr od a- A (jedn. 2), je identičan sa aktivnim zemljanim pritiskom na
vertikalnim presecima kroz nevezanu masu čija je zapremimska težina y
i ugao otpornosti na smicanje cp. Drugi deo yzN cp pasivnog zemljanog
pritiska O' p (jedn. 3), identičan je sa pasivnim pritiskom u nevezanoj masi
koju smo malopre opisali. Na slici lle horizontalni pritisak po jedinici
površine za aktivno stanje O' A predstavljen je a:pscisama prave aA CA , a
horizontalni pritisak po jedinici površine za pasivno stanje predstavljen je
-apscisama prave Op Cp.
Ako površina mase nosi ravnomerno raspoređeno opterećenje q po
jedinici površine, iz jednačine 7 (3) dobija se za vertikalne preseke kroz
masu:
dA= -2C-= l .+Y ( z+ ----- l
VN'P · · · · · ··
q) Ner
[4]
y
i
dp=2cVNr - + y (z+~
q) Mr.. [5)
Slika 12 prikazuje grafičku metodu za određivanje stanja napona u masi vezivnog
tla na granici pasivnog loma, čija se spoljna ravan uzdiže prema horizontali pod
uglom ~ koji je manji od q>. Na Mohrovom dijagramu (sl. 12b) sve tačke koje pred-
s~?fZ
..---
Trajektarije
Najveći
glavni napon
.,._.,y·-"'
~ .,c-f.f<7!- zccx>
45'!..~ f \ /IZ•"" ':"f-7--7-'
h•:.,;c-·1':.7' 7-
Trajektarija i 1 'j-''\ /\ ~{ . ( )
Najveći i '.,/!'1 /< '1-~ d
glavni napon ' t
(e)
+s
............... .. SL.12.. Polubeskonačna masa vezivnog tla čija. površiz:a obrazuje sa horizontalom
ugao·- ~ <q>. (a) Naponi na stranama i osnovi prizmatlčnog elementa; (b) grafički
prikaz naponskog stanja pri lomu; (e) mreža površina klizanja za aktivno stanje;
(d) mreža površina klizanja za pasivno stanje.
stavljaju napon na presecima paralelnim spoljnoj površini mase leže na pravoj koja
prolazi kroz O i sa horizontalnom osoro obrazuje ugao a.
Zašto je to tako objašnjeno
je u tekstu koji se odnosi na sl. 9b (vidi čl. lO); Krug e., koji dodiruje ordinatu osu
i linije loma predstavlja naponsko stanje na dubini z. ispod površine. Aktivni pol
PA (z= z.) se poklapa sa koordinatnim početkom O. Prema tome, na dubini ZD naj-
veći glavni napon je vertikalan, a najmanji glavni napon je jednak nuli. Na osnovu
geometrijskih odnosa, iz slike 12b se dobija:
2c 2c - -
Zo=- tg (45°+cp/2)= - VN<(>,
y y
dakle, jednačina identična jednačini l. Između površine i dubine z. aktivno Ren-
kinovo stanje obuhvata u sebi stanje zatezanja. Na dubinama većim od zo oba glavna
napona su naponi pritiska. Sa povećanjem dubine z aktivni pol P A se pomera duž
prav_e ~-oja pJ:~~<!_<IL!{,J;Q:? _Q. i obrazuje .s a horizontalom ugao (3. Prema tome, sa pove-
ćavanjem ·dubine pravac površina klizanja u odnosu na vertikalu se menja. Za
z=oo pravac površina klizanja postaje istovetan s pravcem površina klizanja u neve-
zimoj masi sa uglom unutrašnjeg trenja q>, čija spoljna površina obrazuje ug:ao ~ sa
horizontalom, pošto na beskonačno velikoj dubini kohezija postaje zanemarljiva ako
se uporedi sa -otpornošću-··na·-smi:canje usled unutrašnjeg trenja. Posledica toga jeste
to da su površine klizanja nešto zakrivljene, kao što je prikazano na slici 12c. Crti-
SI. 13. Polubeskonačna masa vezivnog tla čija površina zaklapa sa hori-
a
zontom ugao > q>. (a) Desni presek prikazuje mrežu površina klizanja
za aktivno, a levi presek za pasivno stanje loma; ispod dubine zs masa
nije u stanju ravnoteže; (b) grafički prikaz naponskog stanja pri lomu.
cama izvučene linije na donjem rubu slike predstavljaju pravac površina klizanja za
beskonačno veliku dubinu. U pasivnom Rankineovom stanju površine klizanja su ta-
kođe ;zakrivljene, ali seku spoljnu površinu tla pod uglom od 45" - q>/2. Ki~ se
dubina povećava, površine klizanja teže položaju koji zauzimaju u ekvivalentnom
nevezanom tlu.
Rankineovo stanje u vezanim masama 33
Ako se površina mase vezivnog tla penje pod uglom ~ > q> prema horizontali,
ispitivanja dovode do dijagrama prikazanog na slici 13. Sv.e tačke koje predstavljaju
naponsko stanje duž preseka paralelnog površini tla leže na pravoj ON, koja prolazi
kroz tačku O i obrazuje ugao ~ sa horizontalnom osom. Ova prava seče liniju loma
MoM u tački b. Na osnovu geometrijskih odnosa prikazanih na slici 13b može se
dokazati da je normalni napon, predstavljen apscisom tačke b, jednak
e
0=---- [6]
tg ~-tg cp
i da je odgovarajuća dubina jednaka
e
z~~·-------------- [71
(tg ~- tg rp) cos2 ~ y
i Krug loma Ct kroz tačku b seče pravu ON u tački Pt. Prema teoriji prikazanoj sli-
~ kom 5 ova tačka predstavlja pol kruga Ct. Ako se kroz ovaj pol polože prave koje
1 prolaze respektivno kroz dodirne tačke b i bt, dobija se pravac odgovarajućih povr-
j~ šina klizanja. Jedna od ovih površina je vrlo strma, a druga je paralelna površini
-]r-----tla:-Đesno·od··tačke· b· prava ON leži iznad'Iihije loma OM. Prema tome, ispod du-
.]
il bine z tlo mora biti u stanju plastičnog tečenja, jer desno od tačke b naponsko stanje
predstavljeno pravom ON postaje nekonzistentno sa uslovima ravnoteže.
U aktivnom Rankineovom stanju tlo koje leži između površine i dubine z., lomi
l
i
.~
l•
se usled zatezanja. Na osnovu g::metrijskih odno;: prikazanih na slici 13b dobija se-
Zo= - tg (45° + ~/2)= - Nq~.

y y '
Ova jednačina je identična sa jednačinom l. Na dubini većoj od z. nema zatezanja.
pa se tlo lomi usled smicanja. Naponsko stanje na dubini z. je predstavljeno krugom
-~ e•. Odgovarajuće površine klizanja su prikazane na desnoj strani slike 13a. U pa-
sivnom Rankinsovom stanju cela masa je pod kompresijom. Odgovarajuće površine-
klizanja su prikazane na levoj strani slike 13a. Na dubini Zt površjne klizanja za
aktivni i pasivni lom su istovetne. To je indicirano činjenicom da na slici 13b postoji
jedan krug loma koji u tački b tangira linija loma. Ista slika pokazuje da su na
·' dubini zt naponska stanja za oba tipa loma istovetna.
Analitičko
.
'l" rešenj-e problema prikazanih slikama ll , 12 i 13 dao je
J . Resa! (Rezal, 1910). Jednačine površina klizanja prikazanih na slici 13a
dobio je ·Frontard (Frontar, 1922). On je pokušao da iskoristi svoje rešenje
l
··• · ·..
; ··
~----
. .. . -
da bi utvrdio kritičnu visinu kosina od vezivnog tla. Međutim, :njegovi
.· ..·. rezultati se mogu podvrći ozbiljnim primedbama.
l.
]l . ·.· ........ """""' •"
' 1'~-·-H· -----···~···~-·-••• "
"
' ',-. ·•" •""'''"''' ~ " '''
t
1..j.;
11
33
,-~
GLAVA IV
PRIMENA OPSTIH TEORIJA NA PRAKTICNE PROBLEME

13. Naponsk(uslovi i uslovi deformacija. Ako rešenje problema zado-
voljava--fundamentalne-~ednačine - opš.te-..teorije, kao što su teorija elastič
nosti ili teorija plastičnosti, ono takođe zadovoljava uslov da je ;proraču
nato stanje napona i deformacija u unutrašnjosti tela koje se ispituje sa-
glasno sa pretpostavkama 1,1 pogledu mehaničkih svojstava materijala na
kojim je teorija zasnovana. Međutim, za specifični problem proračunato
stanje napona i deformacija mora, isto tako, da bude saglasno sa uslovima
za koje se unapred zna da postoje na graničnim površinama tela koje se
ispituje. Ovi granični uslovi se mogu podeliti u dve grupe, na granične
naponske usLove i granične uslove po deformacijama. Njih ćemo kratko
nazivati naponski uslovi i uslovi deformacija.
Kad je reč o problemima elastičnosti, retko kad postoji bilo kakva
sumnja u pogledu prirode mvponskih uslova, niti tu može biti dvoumljenja
u pogledu uslova deformacija. Uzmimo kao primer problem proračuna
stanja napona izazvanog opterećenjem q po jedinici površine koje deluje
na mali deo gornje površine jednog elastičnog sloja čija donja površina
leži na krutoj podlozi. Sigurno je da rešenje mora zadovoljavati uslov da
l
je vertikalno pomeranje osnove elastičnog sloja svuda jednako nuli.
Kad je, pak, reč o problemima plastičnosti u mehanici tla, uslovima
deformacija je retko posvećivana pažnja koju oni zaslužuju. Kao primer
- ·······--uticaja--uslova--"defo-rma-cija··nastanje·napona··u· masi tla u trenutku početka
klizanja, uzmimo praktičke primere teorije plastične ravnoteže u polube-
skonačnoj masi nevezanog tla, opisane u odeljku 10. Tamo je bilo nagla-
, šeno da prelaz polubeskonačnih masa iz stanja elastične u stanje plastične
ravnoteže može da se izvrši samo jednim imaginarnim procesom proši-
renja ili zbijanja tla i da nikakav proces sličan ovome ne postoji u stvar-
nom fizičkom svetu. Stanja plastične ravnoteže izazvana u tlu građevin r
I
skim radovima nikad se ne protežu preko granica vrlo uskih zona. Da
bismo teoriju plastične ravnoteže u polubeskonačnim masama primenili
na građevinsku praksu, ispitaćemo uslove ravnoteže prizmatičnog preseka
abc (sl. 14a) polubeskonačne mase u aktivnom Rankineovom stanju. Uzeli
smo da ovaj presek leži između površine klizanja bc i vertikalnog preseka
ab. U toku prelaženja mase iz njenog početnog stanja u aktivno Ranki-
neovo stanje, tlo unutar ovog pres~ka je podvrgnuto izduženju u horizon-
tj
talnom pravcu. Veiičina izduženja je predstavljena širinom osenčene po-

vršine aatb ('sl. 14a). Na bilo kojoj dubini z ispod površine širina A.x osen-
1
i
Naponski uslovi i uslovi deformacija 35
čene površine j-e jednaka smm prizme na toj dubini puta horizontalno
izduženje e po jedinici dužine koje je ;potrebno da 1'3e tlo na dubini z pre-
vede iz njegovog prvobi~nog stanja elastične ravnoteže u stanje plastične
ravnoteže. Dakle, mi dubini z širina osenčene površine je jednaka e: • x .
.Vrednost E ne zavisi samo od vrste . tla, od njegove zbijenosti i dubine z
već i od početnog stanja na;pona. Prema tome, jedini opšti zaključak do
kojeg možemo doći u pogledu osenčene površine je da njena širina mora
da raste od nule u tački b do maksimalne vr~dnosti u t~čki a. Za pesak
1·avnomerne zbijenosti može se pretpostaviti, uz jednu grubu, aproksima-
dju, da e ne zavisi od dubine z. Uz ovu pretpostavku, osenčena površina
je trougao, kao što je prikazano na slici. Za dato početno stanje napona
u pesku vrednost e smanjuje sa povećanom zbijeno~ću. Cim se dostigne
aktivno stanje, rezultanta F napona na površini bc deluje pod nekim
uglom <p prema normali na bc (sl. 14a). Napon na ab je horizontalan i raste
proporcionalno sa dubinom . dajući rezultantu P A čija je napadna tačka
- - - · ud~ena g_<LQ za jednu trećinu dužine ab-.--.. Težina tla u pri:zmi je W. Tri
sile F, W i P A obrazuju zatvoreni poligon sila u ravnoteži.
-Ako pri:mapregnuto tlo .ispod i desno od bc zamenimo masom tla u
elastičnom naponskom stanju ne menjajući stanje na·p ona i deformacija
unutar zone abc, sila F će zadržati kako svoj pravac tako i intenzitet.
Težina tla u zoni abc ostaje nepromenjena. Ako sad tlo levo od ab zame-
nima veštačkim osloncem ne menjajući stanje napona i deformacija unu-
tar zone abc, za ravnotežu sistema je potrebno da oslonac obezbedi gore
opisanu horizontalnu reakciju P A. Drugim rečima, ako zamene koje smo
izvršili ne menjaju stanje napona i deformacija unutar zone abc, sile F,
W i PA su identične sa onim koje smo gore opisali.
Ako je zemljana masa nasuta iza nekog veštačkog oslonca ab, zaklju-
čak koji smo malopre izveli zadržaće svoju važnost ako su l,spunjeni sle-
deći uslovi. Prvo, prisustvo veštačkog oslonca ne srne izazvati nikakve
napone smicanja duž ab. Ovaj uslov predstavlja granični naponski uslov.
Drugo, oslonac mora u toku ili posle proc~sa tpunjenja da se pomeri iz
svog prvobitnog položaja ab u položaj atb ili preko ove , linije (sl. 14a).
Ovaj zaključak se zasniva na sledećem rezonovanju. Prig1ećeno je da je
bočni zemljani prit isak na zadnju stranu savršeno krutog, ~epokretnog
zida mnogo veći od . aktivnog zemljanog , pritiska. Da bi prešla u aktivno
··- ···· --- .....-·Raiikirie-civo ·s tanje, z·e,mljana masa uza zid mora da se bočno proširi barem
u onolikoj meri koliko je to potrebno da se proizvede ista promena u na:..
-·----'--··._..._ _ponskom..stanju.. u trougaonom preseku. abc polubeskonačne mase prika-
zanom na slici 14a. Ovo širenje zahteva bočno pomeranje zida koje smo
gore ·s pomenuli, što predstavlja granični uslov deformacija. Ako bilo koji
od ova dva spomenuta granična uslova nije zadovoljen, identifikacija
.. ispune veštačkog oslonca sa presekom abc na slici 14a nije oprayda:na.
Može se, na primer, zamisliti da je bočni O$lonac nepokretan u tački a na
slici 14a, dok se njegov donji kraj može pomeriti daleko preko tačke b. U
. --'-_:.::..'-'-'.. -·Q_Y!m. uslo,vima se gornji deo mase iza zida ne može širiti u horizontalnom
· ·. pravcu, što onemogućuj·e ovom delu .mase da pređe u aktivno Rankineovo
stanje. Ipak, ako se donji deo oslonca pomeri dov.o ljno daleko,· ;nizviće _se
--~'---:jedan-drugi-tip plastične ravnoteže. U glavi V ćemo pokazati da sprečeno
·~=-~lfočno-·širenje- gornjeg dela pod uprte mase izaziva lučno- dejstvo koje po~
>> : •većava bočni pritisak n,a gornj~- deo osl~!,lca i smanjuje ,pritisak na· njegoV
·----~--·----
36 Primena opštih teorija
donji. deo. Klizna površina kroz osnovu bočnog oslonca j-e veoma zakriv-
ljena i seče površinu Ua pod pravim uglom. Dakle, a:ko gornja ivica boč
nog oslonca ne mož-e da se pomeri u položaj označen sa a1 na slici 14a, ni
oblik klizne prizme ni pravac sila koje deluju na prizmu nemaju nikakve
sličnosti sa onim što je prikazano na slici 14a, iako svi drugi uslovi u po- l
l
J
l
-.. ·- --'·-'--·~--~-----------"\--
\ .. -------r
-15°r#
·•
!
l
l
y
l
l
l
\ l
B \
(e} (d)
Sl. 14. Dijagrami koji ilustJ;uju lokalno stanje plastične ravnoteže u idealnom pesku.
Osenčene površine na slikama (a), (e) i (e) predstavljaju minimum pomeranja jedne
prvobitno vertikalne ravni koji je potreban da bi se proizvelo takvo stanje. Tip
plastične ravnoteže prikazan je odgovarajućom mrežom površina klizanja. (a) Mreža
površina klizanja koja odgovara aktivnom stanju duž glatke (bez trenja) vertikalne
površine; (b) dijagram koji pokazuje da pomeranje rapave površine obrtanjem oko
ivice b izaziva pozitivnu silu trenja između zida i zemljane mase; (e) mreža površina l
l"'
klizanja koja odgovara stanju duž rapave površine ako je trenje između zida i zemlje
pozitivno; (d) grafički metod za određivanje nagiba površina klizanja u tačkama
njihovog...preseka sa.. rapavom površinom; (e) mreža površina klizanja koja odgovara ;
pasivnom stanju duž rapave površine ako je trenje između zida i zemlje pozitivno; .. -~-
(f) mreža površina klizanja za aktivno i (g) za pasivno stanje duž rapave površine
ako je trenje između zida i zemlje negativno.
Rankineova teorija zemljanog pritiska 37
gledu važenja naših razmatranja, uključujući i odsustvo smičućih napona

.duž ab (sl. 14a), mogu biti ispunjeni.
Na kraju, ako se zid može da pomeri samo u položaj između ab i atb
{sl. 14a), uslovi za lom tla neće nigde biti zadovoljeni, a pritisak po jedi-
nici površine na ab imaće neku vrednost između zemljanog pritiska u
miru po jedinici površine određenog jednačinom:
đ1.o=Korz 10(1)
i aktivnog zemljanog priti-ska po jedinici površine
đA = Y Z tg2 (450 - _!_) = y Z _J l o(2)

2 N<f)
Stanje plastične ravnoteže neće :postojati ni u jednoj tački.

· Ova analiza pokazuje da praktična važnost graničnih uslova defor-
macija ne može zapravo biti prenaglašena. Da su praktične posledice ovih
----..----·-·-· uslova oile. shv-aćeiie, . inženjeri ne bi nikad pokušavali da primene Ran-
kineovu ili Coulombovu teoriju zemljanog pritiska na potporne zidove da
bi izračunali zemljani pritisak na razupirače rovova ili na cevi tunela.
Ni uslovi koji određuju raspodelu zemljanog pritiska na razupirače rovo-
va, ni uslovi koji određuju intenzitet i raspodelu zemljanog pritiska na
cevi tunela nemaju nikakve sličnosti sa fundamentalnim uslovima za va-
.ženje Rankineove t·e orije i njenih generalizacija. Da bi se predupredile
očevidne pogrešne primene ove ili one slične analize, svakom od sledećih
teorijskih ispitivanja će . prethoditi potpuno definisanje uslova i pretpo-
stavki. Na svaku od teorija u sledećim glavama ove knjige možemo se
osloniti da će dati dovoljno tačne rezultate kad se primeni na praktične
.slučajeve, ako uslovi na terenu odgovaraju barem približno formulisanim
uslovima i pretpostavkama. Ako to nije slučaj, teorija je neprimenljiva
bez obzira koliko je ispravna u granicama u kojim važi.
14. Rankineova teorija zemljanog pritiska na potporne zidove. Naj-
poznatija primena principa izloženih u prethodnom odeljku je Rarikineova
teorija zemljanog pritiska na potporne zidove. Ako se potporni zid pomeri,
.ispuna iza zida se ·proširi u horizontalnom pravcu zbog čega se bočni pri-
tisak koji vrši zemljana masa na zadnju stranu zida postepeno smanjuje
·i približava donjoj graničnoj vrednosti, koja se naziva aktivni zemljani
pritisak. S druge strane, ako zid potiskujemo u horizontalnom pravcu
.. .....-------- _ prema._isp_unLzbij.ajućLtako zemljanu masu u horizontalnom pravcu, otpor
tla raste 'SVe dok ne dostigne gornju graničnu vrednost, pasivni zemljani
:pritisak. Kad kretanje zida izazove jednu od ove dve granične vrednosti,
nastupa lom tla tako što ono počinje da plastično teče. Da bismo ilustro-
vali bitne karakteristike i nedostatke Rankineove teorije, izračunaćemo
:zemljani pritisak koji vrši ispuna od nevezanog tla sa horizontalnom po-
vršinom na zadnju stranu vertikalnog veštačkog oslonca visine H. Otpor-
nost na S1llicar1je tla je određena jednačinom:
S-=đ tg <p 5 (2)
...........----------·-- a- zapreminska- težina joe y. Prema Rankineovoj teoriji
bočni pritisak na
---------· ····ao (sl. · 14ar-je iaentičan ·sa
naponima na vertikalnom preseku kroz polu-
'beskonačnu masu sa horizontalnom površinom, za aktivno Rankineovo
.38 ·. Primena opštih teorija
stanje. Smičući naponi duž ovakvog preseka su uvek jednaki nuli. Prema
tome, na vertikalnom preseku deluju samo normalni naponi.
U slučaju aktivnog loma normalni napon na vertikalnom preseku je:
. 1
dA=Y ztg2 (45°-q>/ 2) = y z-, 10 (2)
N'P
gde N rp = tg2 (45°+<p/2) predstavlja vrednost koeficijenta bočnog otpora
tla. Ukupni pritisak na vertikalni presek visine H po jedinici dužine
zida je:
.f H
l
· _ _:pA~ -- . d4 dz=2y _H2 Np.
.. l
[5)
o
Ako iom
nastaje usled potiskivanja zida prema ispuni (pasivni lom),
dobijamo: -· ·------ · ·
dv=r z N<r>
·
10 (4)
J
H
Pp ~I dpdZ= ~ y H2 N'f!. [2J

o
U oba slučaja raspodela vertikalnog pritiska duž (ravni) ab je hidro-
statička i napadna tačka pritiska nalazi se na visini H/3 iinad osnove peska.
Ako je ispuna od vezivnog materijala, njena otpornost na smicanje je:
S=C+d tg <y.
U trenutku aktivnog loma normalni naponi na vertikalnom pre-
seku su:
12 {2)
H
---------·-------- -...,.,PA 7' {-aA dz , -·Tf-H-V-~--+-~--;;(H2~'f!· [31
o
·'
. Raspodela aktivnog pritiska duž vertikalne ravni ab je predstavljena l
linijom pritiska aA . CA na slici lle. Napadna tačka pritiska se nalazi na
visini manjoj od H/3 iznad osnove preseka. Ako je:
4c -
H=Hc= - VNcp .
y :.l
ukupni bočni pritisak na ravan ab je jednak nuli. Prema onome što je
rečeno u odeljku 12, tlo sve do dubine
·.. ,. . .. •..
z 0 ==-
2c-
· VN'P
y
12 (l} --,.
--r
l
!
je u stanju zatezanja. . .i
.,l
·-1
i
i
Uticaj trenja između zida i zemljane mase 39
Kombinujući jednačinu 12(1) sa prethodnom jednačinom, dobijamo:

4c -
Hc= -· '/N({> = 2 Zo. [4]
'(
Ako lom nastupi usled zbijanja (pasivni lom), napon na vertikalnom

preseku na dubini z j'e:
đp=2 e VNfP + y z N'fl 12 (3)
H
- l
dz=2c HVNrp + - y H2 Ncp.
Pp=
o
J dp
. 2
Raspodela pasivnog zemljanog pritiska duž vertikalne ravni ab pri-

~---- kazan~-_j_~_liill,jom _ pritiska ap Cp na slicLlle. Napadna tačka pritiska se
nalazi u srednjoj trećini visine H, jer površina dijagrama pritiska ap, Cp, e,
prikazana na slici . lle, ima oblik trapeza.
Ako tlo nosi ravnomerno raspoređeno opterećenje q po jedinici po-
vršine, horizontalni pritisak po jedinici površine na dubini z je:
12 (5)
a ukupni pasivni zemljani pritisak je:

2
Pp=2 e H NIP + ..!_H2( q + 1) NIP [6]
,2 yH
Rankine je izveo i jednačine za izračunavanje zemljanog pritiska
ispuna sa nagnutom površinom na zidove s nagnutom zadnojm stranom.
Pošto su ove jednačine prilično .komplikovane, neosporno je bolje određi-·
vati ovaj pritisak grafički, pomoću Mohrovog dijagrama, kao što je obja-
šnjeno u glavi III.
15. Uticaj trenja između zida i zemljane mase na oblik klizne površi-
-~-~--~~~-~~~--~--~~:-·.... . __.rie~ ..Kad.je . reč o ·potpornim zi-dovima, jedan od graničnih uslova za važenje
jednačina 14· (1) i 14 (2) nije nikad zadovoljen, jer nema potpornih zidova
sa potpuno glatkom zadnjom stranom. Uticaj rapavosti zadnje strane zida
-..·-·-------·······. ···-rra-aktiVI1i'-zemljani' priti•sak j e prikazan na slici 14b. Ova slika predstav-
lja presek kroz ispunu od nevezanog tla poduprtu duž vertikalne ravni ab.
Pomeranje zida obrtanjem oko ivice b će izazvati spuštanje gornje povr-
šine pri~me abc, kao što je prikazano nagibom linije caz (sl. 14b). Kreta-
nje tla, naniž·e duž rapave površine ab promeniće pravac zemljanog pri-
tiska na ab od njegovog prvobitnog položaja u položaj pod uglom o u od-
nosu na normalu na ab, kao što Je pokazano na slici. Ugao o se naziva
· uglom trenja između tla i zida. Za aktivni zemljani pritisak o smatramo
pozitivnim ako je ispod normale, kao što je na slici.
______ _____ _____O.YSI~:VO. :.definisanje znaka ugla o nije ničim povezano sa dogovorom u pogledu
- -- ..··- ----.:..znaka ... smičućih napona u Mohrovom dijagramu. U Mohrovom dijagramu smičući
napon je pozitivan ako odgovarajući rezultantni napon odstupa od svoje normalne
komponente u smislu kretanja satne kazaljke. Kad je reč o aktivnom zemljanom
pritisku na potporne zidove, trenje između tla i zida je pozitivno ako deluje naviše.
Kao što je pokazano na slici 14b, pozitivno trenje između zida i tla odgovara na
Mohrovom dijagramu negativnom smičućem naponu. Ako, pak, pretpostavimo da tlo
leži na levoj strani zida, trenje bi se na Mohrovom dijagramu pojavilo kao pozitivan
smičući napon. Ugao trenja između tla i zida može biti i negativan. Negativno trenje
između tla i zida nastaje ako je sleganje zida zbog teškog opterećenja na njegovoj
kruni ili iz nekog drugog razloga, veće od sleganja ispune. U svakom slučaju činje
nica da postoji trenje između tla i zida demantuje Rankineovu jednačinu 14 (1), pošto
je ona izvedena pod pretpostavkom da je 6= 0.
Ako o nije jednako nuli, određivanje stvarnog oblika klizne površine

··
r
je veoma t-eško. Problem je rešen rigorozno samo .p od uslovom da je ko- l
hezija jednaka nuli. Međutim, jednačine su i suviše komplikovane za .~
praktičnu primenu. Sledeći članovi knjige sadrže sumarni pregled rezul-
tata ispitivanja koja su izvršili Reissner (Rajsner) i drugi istraživači na
ovom polju. U cilju što elementarnije obrade ·problema, neki stavovi će
morati da budu prihvaćeni bez strogog dokaza. .
Slika 14c predstavlja vertikalan presek kroz polubeskonačnu masu
idealnog peska. Ako se ova masa podvrgne proc-e su deformisanja ravno-
mernim proširenjem u horizontalnom pravcu, materijal prolazi kroz aktiv-
no Rankineovo stanje i lomi se duž dva skupa ravnih površina klizanja,
kao što su one na desnoj strani linije aD. Ako u ovu masu unesemo dija-
gramu aB sa rapavim stra<nama pa zatim počnemo izvlačiti dijagramu,
naponsko stanje u pesku će se menjati samo unutar prizmatičnog prostora
DaB između dijagrame i Rankineove :klizne površine aD, koja prolazi kroz
gornju ivicu a dijafragme. ·
Da bismo sebi .predstavili uzroke ove važne karakteristike stanja pla-
stične ravnoteže, zamislimo da <postepeno povećavamo ugao trenja između
zida i tla od nule do njegove krajnje vrednosti o, dok masa peska ostaje ,:
u stanju plastične ravnoteže. U toku ovog procesa smičući naponi na sva- t
kom ravnom preseku kroz a, koji leže između dijafragme i aD, narastaće. ·t
Međutim, smičući napon! na kliznoj površini aD ostaju .nepromenjeni jer
je masa peska iznad aD od samog početka na granici klizanja duž aD
naniže.
Rezultanta P A bočnog pritiska na bilo koji deo dijafragme je nagnuta
prema horizontali pod uglom o, kako je prikazano na slici.
-- - ugao pod kojim površine klizanja seku dijalragmu može se brzo odrediti po-
moću Mohrovog dijagrama (sl. 14d). Na· ovom dijagramu krug C predstavlja stanje
napona za neku tačku· neposredno uz desnu stranu dijafragme. Pošto rezultantni
napon na površini ab na slici 14c odstupa od normale na ab u smislu kretanja satne
kazaljke, odgovarajući smičući napon se mora naneti na Mohrov dijagram (sl. 14d)
- sa negativnim znakom (vidi član 7). Tačka A, koja predstavlja stanje napona na
ovoj strani dijafragme, leži na pravoj koja prolazi kroz O i spušta se udesno pod
·uglom 6 prema horizontali. Ova prava seče krug u dve tačke. Tačka A je leva tačka
preseka, jer na dijafragmu deluje aktivni zemljani pritisak. Pol P A za aktivni zem-
ljani pritisak leži na pravoj APA (sl. 14d) koja je paralelna sa aB (sl. 14c). Ako se
pol A spoji sa dodirnim tačkama D i DJ kruga C i linija loma OM i OM1, dobijaju
se prave P A D i P A D1. Ove dve prave određuju pravac kliznih površina neposredno
uz desnu stranu dijafragme. Vidi sl. 14d.
Reissner je (1924) pokazao da članovi oba skupa 'kliznih površina koji

leže unutar pri2lmatične zone abD mora da budu zakrivljeni. Pritsak na
rapavu dijafragmu su -sukcesivno ispitivali Karman (Karrpen, 1926), Jaky
(Jaki, 1938) i Ohde (Ode, 1938). J-ednačine za pritisak ze~je koje su oni
Uticaj trenja između zida i zemljane mase 41
<dobili su suv1se komplikovane za praktičnu upotrebu. Međutim, sledeći

opšti rezultati -su od praktičnog interesa. Ako plastična ravnoteža postoji
u svim tačkama polubeskonačne mase peska na koju deluje rapava dija-
.fragma, oblik članova svake od dve familije kliznih površina koji leže
unutar zone BaD može se predstaviti jednačinom r=rof (9), gde je r od-
stojanje tačke klizne površine od a (sl. 14c) a epripadajući centralni ugao;
ro predstavlja vrednost od r za 8= 0.. Ovo karakteristično svojstvo kliznih
:površina implicira r.ašćenje pritiska zemlje proporcionalno sa dubinom.
Prema tome, normalna komponenta P A.n aktivnog zemljanog pritiska po
jedinici površine dijafragme se može izraziti jednačinom
PA =yzKA [l]
n
gde je 1 zapreminska težina tla, z dubina ispod površine i K A koeficijent
proporcionalnosti, apstraktan broj, koji se naziva koeficijent aktivnog
zemlj0:.nog pritiska, čija vrednost zavisi-samo od uglova <p i o. Ako je ugao
trenja između tla i zida jednak nuli, pritisak zemlje postaje identičan
aktivnom Rankineovom pritisku rJ A (jedn. 10 (2)) i
1
KA= - -
N~p
= tg 2 (45°- _!_)
2
[2]
gde je N rp koeficijent bočnog otpora tla jednak tg2 ( 45o + ~).

Oblik kliznih površina je sličan onome koji je prikazan na slici 14c.
Kad o raste za:krivljeni deo površina postaje ravniji i za o= O površine su
potpuno ravne, kao što je prikazano na slici 14a.
Ponavljajući razmišljanje koje je dovelo do Rankineove teorije zem-
ljanog pritiska (vidi čl. 13), možemo s pravom izvući sledeći zaključak na
osnovu slike 14c. Ako se zid sa rapavom stražnjom stranom pomeri tako
da je deformacija prizmatične mase 'p eska uza zid identična sa deforma-
cijom peska sadržanog u zoni abc na slici 14c, lom peska će nastupiti duž
klizne površine slične ·sa bc (sl. 14c) a raspodela priltis'ka zemlje na poleđini
zida biće hidrostatička. Prelazak polubeskonačne mase iz njenog početnog
stanja u stanje aktivne !plastične ravnoteže zahteva da horizontalno proši-
renje m·a se premaši u svakoj tački mase izvesnu donju graničnu vrednost
po jedinici dužine, koja zavisi od elastičnih svojstava peska i početnog
stanja napona. Odgovarajuća horizontalna deformacija peska zadržanog
unutar zone abc (sl. 14c) je označena osenčenom površinom. Svaka dalja
deformacija, preko one .p rikazane osenčenom površinom, nema nikakvog
uticaja na naponsko stanje u pesku. Prema tome, ako se zid !pOmeri u bilo
koji položaj preko a1b, nastwpiće lom peska usled klizanja duž površine bc
(sl. 14c) a raspodela pritiska na ab će biti hidrostatička. Ako, pak, zid po-
pusti, recimo, obrtanjem oko gornje ivice a, oblik klizne površine će se
razlikovati od bc, a raspodela pritiska zemlje će zavisiti od tipa pome-
ranja zida.
Ovo razmišljanje se može primeniti bez ikakve modifikacije na ispu-
nu na koju deluje negativno trenje zida i na pasivni zemljani pritisak.
:A:ko se polUbeskOhačna masa peska, 'smeštena s obe strane rapave di-
jafragme koja miruje, prevede horizontalnim zbijanjem u stanje pasivne
plastične ravnoteže, dobiće se mreža površina klizanja predstavljena na
-42 Primena opštih · teorija
slici 14e. Pošto bočno zbijanj·e izaziva izdizanje peska u vertikalnom prav--
cu, · dok dijafragma miruje, rezultantni pasivni pritisak zemlje odstupa
od svoje nor-malne komponente naviše. Odgovarajući ugao trenja zida o:
smatramo -p ozitivnim. Uticaj trenja zida na stanJe n~ona u pesku ne pro-
stire se preko Rankineove površine aD koja 'prolazi kroz gornju ivicu di-
jafragme, pošto je, za svaku v-rednost ugla •o, pesak -koji l,e ži_iznad aD u . '
l
stanju loma -klizanjem naviše duž aD. Unutar prizmatične zone aBD po-
vršine klizap.ja oba skupa su zakrivljene. Njihov oblik su ispitivali Jaky
(1938) i Ohde (1938). Jednačina za svaki skup može se izraziti u obliku
r=rof (e), gde j€ r odstojanje tačke od a, a e je odgovarajući centralni ugao.
Na proizvoljnoj dubini z ispod površine .normalna komponenta P Pn
pasivnog pritiska zemlje po jedinici pov-ršine dijafragme jednaka je:
Pp
n
=r. z Kp, [3]
gde veličina Kp, koja se naziva koeficijentom pasivnog pritiska zemlje,
zavisi samo od <P i S. Ako se dijafragma izvlači iz peska, ugao. trenja o zid
je negativan i onda se dobija mreža površina smicanja prikazana na slici
14g. Ugao pod kojim klizne površine seku dijafragmu se može odrediti
pomoću Mohrovog dijagrama (sl. 14d). Ako je o=O, dobija se:
Kp = N q> =.tg2 ( 45o+ ; )· [4]
Tačka B (sl. 14d), čija ordinata predstavlja smičući napon u ab (sl. 14e), leži na pra-
voj OB koja se penje pod uglom o. Odgovarajući pol PP leži na- -pravoj BPP para-
lelnoj sa aB na slici 14e. Duž desne strane dijafragme jedan skup površina klizanja
je paralelan sa PpD na slici 14d, dok je drugi skup paralelan sa P p . Dt.
Na sli<;i 14e minimalno bočno pomeranj€ preseka a'b koj·e je dovoljno

da izazove stanje plastične ravnoteže kojem odgovara mreža površina kli-
zanja prikazana na slici predstavljeno je osenčenom ·površinom aat'b. Ako
se presek a'b pomeri prema tlu u bilo koji položaj preko at'b, površina kli-
zanja ć~ biti slična površini bc, a raspodela pasivnog pritiska zemlje duž
a'b će biti hidrostatička, ·kao što je prikazan<;> jednačinom 3. S druge stra-
ne, ako· se oslonac a'b, recimo, obrne oko a u položaj koji ~eče at'b, oblik
--po-v-Fšine- klizanja- ee-se- r-azli-kqvati- ad- be-a---r-a:spodela ·pozitivnog pritiska
zemlje duž ab će zavisiti od tipa pomeranja zida. . .
Sv-e ovo što je dosad utvrđeno odnosi se na nevezane mase. Stroga
teorija plastične ravnoteže teških, polubeskonačnih masa vezivnog tla nije
još uvek odmakla od ipočetnih stadiuma. U praksi nas uglavnom int€re-
suje pitanje kako doći do informacije o pasivnom zemljanom pritisku
ovakvih masa. U vezi s tim treba se podsetiti da mreža površina klizanja
za pasivno Rankineovo stanje u polubeskonačnim masama sa_horizontal-
nom površin1?m ne zavisi od kohezije (vidi čl. 12 i sl. lld). Ako površina
tla nosi ravnomerno raspoređeno opterećenje, q po jedinici površine, pa-
sivni Rankineov pritisak po jedinici površine vertikalnog preseka u du-
bini z ispod površine je:
dp = 2 e VN<f' + q N cp+ y, z N<f>, 12 (5)
gde je IV<p = tg2 (45. + cp/2) koeficijent bočnog otpora tla. Prva dva sabirka
v
na desnoj strani ove jednačine, 2c N <p i qN<p , su nezavisni od dubine i
Plastična ravnoteža izaevana opterećenjem 43
l.
zapremine težine tla. Treći sabirak, yzN <p ; sadrži zapreminsku težinu y
kao faktor i povećava se, kao hidrostatički pritisak, proporcionalno dubini.
Ako na polubeskonačnu masu vezanog tla u s~anju pasivne plastične
ravnoteže deluju athezija i trenje duž rapavih strana ra,vne dijafragme~
uticaj smičućih napona duž strana dijafragme na naponsko stanj-e u tlu
se neće rasprostirati ,preko Rankineovih površina klizanja aD, slika 14e,.
koj'e prolaze kroz gornju ivicu dijafragme. Iznad ovih ravni mreža povr-
šina klizanja je istovetna sa onom koja je prikazana na slici 14e za neve-
zanu masu . .Naponsko stanje unutar prizmatične zone aBD nije još uvek
strogo analizkano. Međutim, po analogiji s relacijom izraženom jedna-
či,nom 12 (5) sledeća pretpostavka izgled-a prihvatljiv:a. Ako stanje pla-
stične ravnoteže postoji u svakoj tački polubeskonačne mase vezivnog tla
na koju deluju trenje i athezija duž rapave, ravne površine dodira, nor-
malna komponenta pasivnog zemljanog pritiska po jedinici ,površine ovog
preseka se;može približno predstavljati linearnom jednačinom
·-- ~-
Pp =e KP +qKP +y z KP [5}
n e q Y
gde su KPc KPq , i KPy apstraktni brojevi čija vrednost ne zavisi od z. Na.
osnovu rezultata procena znamo da je oblik površine klizanja za pozitivne
i negativne vrednosti ugla trenja zida o sličan onom koji je prikazan re-
spektivno na slikama 14e i 14g.
Uslovi deformacija pri kojim važi jednačina 5 su slični uslovima de-
for-macija pri kojim važi jednačina 3. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni, oblik
površina klizanja će se razlikovati od. bc a raspodela pasivnog zemljanog
pritiska duž .površine dodira ab će zavisiti od tipa pomeranja ove površine.
16. Plastična ravnoteža izazvana opterećenjem dela površine polu-
beskonačnih masa. U masi koja je prikazana na slikama 14c i 14e prela=-
zak fz stanja elastične u \Stanje plastične ravnoteže je bio izvršen jednom
imaginarnom operacijom koja se sastojala u proši·r enju ili zbijanju mase
u horizontalnom pravcu. Međutim, . ovaj prelazak može da se izvrši i po-
moću neprekidnog opterećenja koje pokriva deo površine mase. J edna-
čine koje određuju -plastičnu ravnotežu polubeskonačnih masa izazvanu
lokalnim opterećenjima su .teške za rešavanje. Potpuno <rešenje je dobi-·
jeno samo za pretpostavku da tlo ima zapreminsku težinu jednaku nuli
(Prandtl - Prantl, 1920). Ispitivanja o uticaju težine mase mi. karakteri-
stike stanja plastične ravnoteže izazvana opterećenjem nis u prešla sta-
dium uspostavljanja diferencijalnih jednačina (Reissner, 1924). Lpak, i na
ovom početnom stepenu rezultati daju vrednu informaciju opšteg karak-·
tera. Sledeći paragrafi sadrže pregle~ onih rezultata koji su od neposred-
nog praktičnog značaja, bez ulaženja u strogo dokazivanje činjenica.
Opterećenje q'c po jedinici površine potrebno i dovoljno da se uspo-
stavi stanje ·plastične ravnoteže u svakoj tački polubeskonačne mase ve-·
zan9g materijala bez težine sa uglom unutrašnjeg trenja q> je ravnomerno·
raspoređeno na površini samo s jedne strane, kao što je prikazano na slici.
15a. Cela masa se može podeliti dvema ravnima kroz a na tri preseka sa
·. . '
t:azličitim..:lllr.ežama površina· klizanja. Jedna od ovih ravni, aDp, se spu-·
-
·šta u levo kroz a pod uglom od 45°- -2 u. odnosu na horizontalu, dok se
-
·44 Primena opštih teorija
·druga ravan, aDA, spušta u desno pod uglom od 45• + .!__Iznad ravni aD p
2
.mreža površina klizanja je istovetna sa mrežom koja odgovara aktivnom
Rankineovom stanju (sl. 11c), a iznad ravni aDp istovetna sa mrežom koja
-odgovara slici za pasivno Racr:ikineovo stanje (sL 11d). Prema <tome, iznad
aDp najveći glavni napon je u svim tačkama horizontalan, a iznad aDp
je u svim tačkama vertikalan. Ove dve Rankineove zone su odvojene jedna
s tanie
Zona radijalni/J površ.
smicanja (a)
!z.o
m~'/')
l l l
(b)
Sl. 15. Plastično tečenje u polubeskonačnom koherentnom
telu bez težine izazvano ravnomerno raspoređenim optereće
njem koje pokriva (a) polovinu cele· površine i (b) traku be-
skonačne dužine. (Prema Prandau, 1920.)
-od druge zonom radijalne mreže površina klizanja D A aDp. Unutar ove
.zone jedan skup površina klizanja se na slici 15a javlja kao skup pravih
kroz tačku a, a drugi -kao skup logaritamskih spirala koje seku prave
_pod uglom 90•- (j) (Prandtl; 1920). Ako je površina polubeskonačne mase
.na levoj strani od a opterećena sa qo po jedinici površine, opterećenje koje
je potrebno da bi se uspostavilo stanje plastične ravnoteže se uvećava od
q'c na q'c+q"., po jedinici površine, gde je q"c funkcija samo od (j) i qo .
.Mreža površina klizanja pri tom ostaje nepromenjena. Ako je c=O i qo=O,
masa bez težine ne mQže da nosi opterećenje samo s jedne strane, bez
-obzira kolika je vrednost ugla unutrašnjeg trenja (j), pošto ne postoji ni-
kakav otpor bočnom pomeranju mase ulevo od opterećene površine. Pre-
ma tome, u ovom slučaju kritično opterećenJe q'c je jednako nuli. Ovaj
zaključak važi i za oblast nepos:redno uz granicu opterećenog dela hori-
:zontalne površine mase nevezanog tla sa težinom. To se može lako potvr-
diti kad se razmatraju uslovi ravnoteže opterećenja. Površine klizanja
Stroge i uprošćene metode
------------------------------------------------------------ 45"·
liče na površine prikazane na slici 15a, iako se ova slika odnosi na vezivne·
materijale. Da bi potonula u tlo, opterećenje locirana unutar rastojanja 2B:
opterećene površine mora da pomeri tlo koj·e leži iznad površine klizanja:
bede. Ako je tlo bez ikakve kohezije, pomeranju se suprotstavlja samo·
trenje usled težine tela tla bede. Pošto težina ovog tela raste sa kvadratom
od 2B, najveće opterećenje Q koje traka može nositi po jedinici svoje du-·
ž ine je određeno jednačinom :
Q = NB 2,
gde je N faktor čija vrednost ne zavisi od B. Maksimalno opterećenje po·
jedinici površine koje traka može nositi jeste
q = dQ=2NB.
dB
Ovo opterećenje, dakle, povećava se ·p roporcionalno sa rastojanjem od
··----·-·-·--·granice·-a· opterećene površine. Na ovoj granici ono je j-ednako nuli.
Uslovi za plastičnu ravnotežu polubeskonačne mase prikazane na slici ·
15a važe takođe za svaki ograničeni deo ove mase (između dve ravni nor--
malne na sliku), ako su stanja napona duž granica ovog dela ostala ne-
promenjena. Na primer, ako uklonimo opterećenje desno od tačke b (sl.
15a), materijal koji se nalazi ispod površine klizanja bede prelazi iz sta--
nja plastične u stanje elastične ravnoteže. No, materijal koji se nalazi
iznad ove površine ostaje u stanju plastične ravnoteže. Ovaj način raz-
mišljanja je sličan metodi koja vodi do Rankineove teorije zemljanog·
pritiska. On naos informiše o uslovima za plastičnu ravnotežu ispod tra--
kastih opterećenja konačne širine, kao što je opterećenje prikazano na
slici 15b. Na ovoj slici linija bede odgovara li.p.iji bede na slici 15a. Ne-
znatno povećanje opterećenja iznad q'c+q"c izazvaće tečenje materijala.
koji leži iznad površine predstavljene linijom bede. Međutim, treba napo-
menuti da je sistem unutrašnjih i spoljašnjih sila koje deluju na optere-·
ćeni materijal potpuno simetričan prema vertikalnoj ravni a1C. To znači
da zona plastične ravnoteže mora takođe biti simetrična prema ovoj ravni.
Tako će donja granica zone plastične ravnoteže biti onakva kako je to
na slici prikazano linijom edcdtet .
.-:. --··celo· prethOdrio ispitivanje bilo je zasnovano na pretpostavci da je·
zapreminska težina opterećenog materijala jednaka nuli. U stvarnosti,
međutim, ne postoji materijal bez težine. Težina materijala veoma kom-·
plikuje situaciju: Za date vrednosti e i cp ona izaziva povećanje kritičnog·
opterećenja i menja oblik površina klizanja unutar obe Rankineove zone·
i u zoni radijalnih površina klizanja. Tako, na primer, u zoni radijalmh
površina klizanja radijalne linije nisu prave kao one na slici 15a, već za-
krivljene (Reissner, 1924).
Problemizračunavanja kritičnog opterećenja pod pretpostavkom y>O,
je rešen samo aproksimativnim metodama. Njih ćemo ·p rikazati u gla--
vi VIII.
17. Stroge i uprošćene metode rešenja praktičnih problema. Rešenje·
problema je-strogo ako su proračunati naponi saglasni ·s a uslovima ravno-
teže, ·sa graničnim us1ovima, i sa pretpostavljenim mehaničkim svojstvi-
ma materijala.
U saglasnosti sa uprošćenim pretpostavkama na kojim se analiza za--

sniva, granica između dve zone je površina diskontinuiteta u odnosu na_
brzinu promene nary;>ona u svim pravcima osim u pravcu koji je tangenci--
jalan na graničnu površinu.
Na kraju, ako se problem odnosi na telo koje je u celini u stanju pla--
stične ravnoteže, rešenje treba da zadovolji samo uslov ravnoteže pred-
stavljen jednačinom 3, uslov plastične ravnoteže predstavljen jednačinom .
7 (7) i granične uslove. Rankineovo stanje napona u polubeskonačnoj masi.
tla može se izračunati na ovaj način.
Da bismo sebi ,p redstavili fizičko značenje navedenih jednačina, upo:-- -
redićemo ih sa jednačinama koje određuju pritisak kojim savršeno kruto -
telo, neprekidna greda, deluje na oslonce koji nisu kruti. Slika 16b prika- -
zuje -jednu takvu--gredu;·:0na-se oslanja· na tristuba, l do 3, iste vis~ne H .
Poprečni preseci, A, sva tri stuba su među sobom jednaki, i svi imaju ista . _
. .. .·. . . l .
elastična svojstva. Na gredu deluje opterećenje Q na odstojanju- L od:.
'. .. . ··-·-·······-- -··· ·········· .. 2
oslonca l, i ono prenosi na oslonce l, 2 i 3 sile P1, P2 i P s. Prema tome, .
oslonci l do 3 se mogu zameniti -reakcijama koje su jednake po veličini.
i suprotne ovim silama. Za ravnotežu sistema je .potrebno da suma svih . ·
sila i suma svih momenata koji deluju na gredu bude jednaka nuli. Mo--
menti 'Se mogu uzeti u odnosu na bilo koju tačku, recimo, u odnosu na.
vrh oslonca l. Ova dva uslova se izražavaju sledećim jednačinama:
-Q+P1+P2+P8 =0 (6 a) •
l '
- QL--,-P2 L--2 P 8L=0 . (6 b)·
2
Ove dve jednačine sadrže tri nepoznate, P1 do P3. Prema tome, uslovi.
ravnoteže će biti zadovoljeni ako jednoj od ovih veličina, recimo, reakciji_
P1 damo proizvoljnu vrednost. Ova veličina se zove statički neodređena_
reakcija. Slično ovome, postoji beskonačan broj različitih funkcija koje ·
zadovoljavaju opšte jednačine 3, što pokazuje da je problem neodređen.
No, može postojati samo jedna funkcija koja daje ispravno rešenje našeg·
----- p-roBlema. Ovo rešenJe zav1si od mehaničkfh..švo}stavaoslonaca. Da bismo-
izračunali . tu jednu vrednost ili tu jednu funkciju, moramo sastaviti do- -
datnu jednačinu koja izražava ta svojstva.
Saglasno sa uobičajenim pre'tpostavkama u pogledu mehaničkih - svoj-
stava građevinskih materijala koji mogu plastično teći, sastavićemo do-
datnu jednačinu na osnovu sledećih pretpostavki. Za svaku silu P koja·.
je manja od kritične vrednosti Pi> stubovi se pokoravaju strogo Hookeovom_
(Huk) zakonu. Pošto sila pritiska na stub postane jednaka P 11, dalje pove- -
ćanje primenjenog opterećenja Q izaziva u stubu stanje plastičnog tečenja _
pri konstantnom pritisku. Ako ovo tečenje ne smanji pritisak na stub, .
sistem se slama. Prema tome, ako se opterećenje Q na gredu povećava,
sistem redom prolazi. kroz tri stadiju-ma. U prvom stadijumu pritisak na.
svaki od tri stuba je manji od Pp. U tom stadijumu povećanje optereće:
nja _samo izaziva elastično skraćenje stubova i sistem je u stanju elastične"
Stroge i uprošćene metode 49
ravnoteže. Drug{ stadijum počinje čim opterećenje na jedan od stubova

postane jednako Pp. Svako dalje povećanje opterećenja Q mora da nosi
(preuzme na sebe) elastična akcija druga dva stuba, dok opterećenje na
treći stub ostaje jednako opterećenju Pp. To je stanje -plastično-elastične
ravnoteže. Ono se produžava sve dok opterećenje na drugi stub ne po-
stane jednako Pp. Dalje povećanje opterećenja Q izaziva neprekidno pla-
stično skraćivanje oba ova stuba pri konstantnom priti-sku. Ovaj uslov
predstavlja lom. Prema tome, opterećenje Qmax potrebno i dovoljno da po-
veća opterećenja na dva stuba do veličine PP je najveće opterećenje koje
sistem mož·e da nosi. Kad j.e Q=Qma%, sistem je u stanju plastične rav..:
noteže. .
U stadijumu elastičnosti odnos p/E. opterećenja po jedinici površine
p=PIA i odgovarajućeg skraćenja po jedinici dužine (deformacije) e stuba
naziva se Youngov (Jang) modul E. Prema tome, u ovom stadijumu ukup-
no skraćenje stubova izazvano datim opterećenjem Q je:
. e.... · - - - · - · - - - - - - - - - .... ·pt ·H
Ps H
.. st=--, ss=--.
AE AE
Pošto je greda savršeno kruta, gornje površine stubova moraju ležati
na pravoj, što zahteva da se zadovolji sledeća relacija:
?,;3=~1- 2 (~1-!;2) = 2 ~z-Cl,
ili
Kombinujući ovu jednačinu sa jednačinama 6, kao rešenje našeg proble-

ma dobijamo;
. 7 4
Pt=-Q, p2 - -Q i P 3 =2-Q. (7)
12 - 12 12
Ovo rešenje zadovoljava uslove ravnoteže · sistema, granične uslove i
Hookeov zakon. Prema tome, ono predstavlja analog r~šenju opšte jed~
, načine 5.
1-- ------H· . -· Relaciju.. između Q i reakcija Pt, P2 i Ps određenu jednačinom 7 pred-
~ · ........ -.. . . stavija]u
-n:a-dlJagra·r im (sl. 16c) tri 'Prave kroz koordinatni početak o.
Opterećenje Q1 koje je potrebno i dovoljno da poveća reakciju Pt na vred-
--------nost Pp određuje početak plastično-elastičnog stadijuma. za· ovaj stadijum
dodatna jednačina koja je potrebna za rešenje našeg problema je: ·
Pt= Pp. [8]
Kombinujući ovu jednačinu sa jednačinama 6, dobijamo:
P 2 -:-· ~ Q-2 Pp i P 8 =Pp- ~ Q, (9)

. . . ..
- · --- -~------·:1-- ovo-·važi--za-·svako Q veće od Q1 a manje od Qmax. Na slici 16c ove rela,;;
· ·· · ---dre~ predstavljaju prave ab, cb i de, od kojih nijedna ne prelazi kroz ko-
ordinatni početak.
4 Teor.t;jska mehanika tla
Uslovi plastične ravnoteže sistema prikazanog na slici 16b su:

P1 = P2 = Pp i Q = Qmax•
Odgovarajuće rešenje je:
Qmax= 2 Pp, P1 = P2 = Pp i Pa+ O,
Proračun veličine Qmax u ovom problemu odgovara proračunu sile,

opterećenja, ili sistema sila potrebnog za lom ma:se tla odvajanjem duž
klizne povrišne. Neposredno pre no &to nastupi klizanje, masa tla koja se
nalazi iznad klizne površine može biti u plastično-elastičnom ili u ce-
liniu plastičnom stanju ravnoteže. Duž klizne .površ!~e stanje napona
mora u svakoj tački- zadovoljavati --Coulombovu Jednac1nu:
s= e+ <T tg cp,
gde je <r normalni napon na kliznu površinu, a s otpornost smicanja po je-
dinici površine. Ono mora takođe zadovoljavati uslove ravnoteže izražene
jednačinama l i 2. Slika 16d predstavlja element dL klizne površine, za-
jedno sa prizmatičnim elementom tla uz nju. Kombinujući Coulombovu
jednačinu za pesak bez kohezije
s= <T tg cp
sa jednačinama l i 2, Kotter (Keter, 1888) je dobio jednačinu:
dd -2dtgd 11 =ysin (1)-q~) cos q~, (lO)

dl dl .
gde je 11 ugao između elementa dL klizne površine i horizontale, kao što
je prikazano na slici l6d. Jednačina 10 je poznata kao Kotterova jedna-
čina. Ako su oblik klizne :površine u masi peska i ugao unutrašnjeg tre-
nja peska poznati, pomoću ove jednačine se može odrediti raspodela nor-
malnih napona na ovoj površini i linija delovanja rezultujućeg pritiska,
pod uslovom da su neutralni na<poni jednaki nuli. Jaky je 1936. pokazao
da jednačina važi i za vezivna tla. Ako naponi u pesku uključuju kako
efektivne tako i neutralne napone,_:Kot:t~J'.QY.a_jednačina mora da se za-
...meni]ednačinom koja uzima u obzir efekte neutralnih napon~ na napon-
ske uslove loma (Carrillo - Kariljo, 1942).
Kotterovu jednačinu ·je iskoristio Ohde (1938) · da bi odredio raspodelu hori-
zontalnog pritiska peska na vertikalni oslonac koji popušta obrtanjem oko gornje
ivice (vidi čl. 20). Greška rezultata ovakvih ispitivanja zavisi od mere u kojoj pret-
postavljena klizna površina odstupa od realne klizne površine, Pregled Kotterovih
važnih doprinosa teoriji zemljanog pritiska je objavio Reissner (1909).
Jednačine koje su date u prethodnim paragrafima predstavljaju fun-

damentalne jednačine za strogo rešenje ravnih problema o naponima u
Descartisovom (Dekart) koordinatnom sistemu. Postoje, .međutim, uslovi
pri kojima je pogodnije operisati sa polarnim ili bipolarnim koordinatnim
sistemom. U tim slučajevima se fundamentalne jednačine moraju na od-
govarajući način transformisati.
Ni u jednom slučaju ne mogu stroga rešenja na osnovu spomenutih
fundamentalnih jednačina biti bliža ·stvarnom stanju od pretpostavki na
kojim su ove jednačine zasnovane. Nema realnih građevinskih materijala,

sa izuzetkom čelika, i nema tla čija su mehanička svojstva više nego samo
_p ribližno ista sa pretpostavljenim svojstvima.
Da bismo sebi predstavili praktične posledice neslaganja između pretpostavki i
.stvarnosti, vratimo se na primer ilustrovan slikom 16b. Saglasno ovakvim pretpo-
.stavkama teorija elastičnosti i plastičnosti, pretpostavm smo da se prelaz iz elastič
nog u plastično ponašanje stubova vrši naglo. Sledstveno tome prave koje predstav-
1jaju relaciju između opterećenja Q i pritiska na stubove imaju oštar prelom u tački
;apscise Q=Qt. U stvarnosti, pak, prelaz iz elastičnog u plastično ponašanje je poste-
_pen i uključuje u sebi opadanje odnosa pritisak- kompresija Pl<, kako se približuje
tačka (trenutak) popuštanja sistema. Zato je realna relacija (funkcionalna veza) iz-
među Q i reakcije Pt, P2 i Ps slična onoj koja je prikazana isprekidanim linijama
:(sl. 16c). Pa ipak relacija prikazana punim linijama se najčešće naziva strogim reše-
njem problema. Razlika ordinata punih i odgovarajućih isprekidanih linija predstavlja
.grešku strogog rešenja problema koje je prikazano punim linijama.
Uprkos radikalnog uprošćenja pr~tp25tavki na kojim se zasnivaju

·- ---·---st":roga rešenja, izgledi za stroga rešenja mnogih problema od izvanrednog
praktičnog značaja su prilično daleko. Krajnje jednačine koje se dobijaju
prilikom strogog rešavanja drugih problema su toliko složene da su ne-
pogodne za praktičnu upotrebu. Tako, u pra:ksi, zavisimo u velikoj meri
od uprašćenih rešenja. ·
U vezi sa problemima elastičnosti, napori da -se dobiju uprošćena re-
šenja su· doveli do teorija kao što su one koje uključuju (uvode) koefici-
jent reakcije temeljnog tla (glava XVI). Saglasno konceptu reakcija te-
·meljnog tla, tlo pod opterećenjem se ponaša kao oslonac sa ravnomerno
raspoređenim oprugama jednolike krutosti. Greška zbog jedne ovakve
pretpostavke može biti veoma matna. Daleko bolje su uprošćene teorije
koje operišu sa uslovima za ravnotežu mase tla koja leži iznad potenci-
jalne površine klizanja. Na njih se obično pozivamo kao na teorije zem-
ljanog pritiska i teorije stabilnosti kosina.
Stroga rešenja velikog broja problema ovih kategorija su veoma slo-
žena. Tako se rađa neodložna potreba za uprošćenim postupcima. Suština
<>vih postupaka je u zameni (supstituciji) realne površine klizanja jednom
:fiktivnom površinom čija je jednačina prosta. Položaj klizne površine u
tl1.1 mora biti takav da ·sila koja je potrebna i dovoljna da spreči klizanje
·· · ·.:duž površine bude maksimalna. Upoređenje ovako dobijenih rezultata i
strogih rešenja pokazuje da je greška koja nastaje zbog uprošćenja oblika
klizne površine često beznačajna. Najpoznatija metoda ovog tipa je Cou-
1ombova teorija aktivnog zemljanog pritiska na potporrie zidove, koja se
zasniva na zameni zakrivljene klizne 'površine, prikazane na slici 14c,
.ravnom .površinom. Teorijska greška zbog ove zamene ne premaša 5 pro-
-cenata (vidi čl. 23). Razli.!ka <>d nekoliko procenata između rezultata stro-
gog i uprošćenog proračuna je obično vrlo mala kad se uporedi sa razli-
kom između stvarnosti i rezultata dobijenih na jedan ili drugi način. Tako
.razlika postaje beznačajna u poređenju sa preduslovima uprošćenih jed-
načina.
Najveći deo starijih aproksimativnih teorija imaju zajednički nedo-
statak koji se sastoji u tome da je veličina teorijske greške ostajala ne-
poznata svedok se nije došlo do strogog rešenja. Jedan primer je Coulom-:-
bova teorija pasivnog zemljanog pritiska, Ova teorija je primenjivana više
od jednog veka a da niko nije ni pomislio da proračunati pasivni zemljani

pritisak može da bude i za 30 procenata veći od stvarnog.
U drugim oblastima primenjene mehanike ovakav rizik je bio elim_i-
nisan novim metodama, poznatim pod imenom metode relaksacije. Mogli
bismo ih nazvati i metode sukcesivnih aproksimacija (Southwell - Saut-
vel, 1940). Jedna od prvih i najpozitivnijih primena ove metode na pro-
bleme inženjerskih konstrukcija je Hardy-Crossova (Hardi-Kros) meto-
da raspodele momenata z_a analizu neprekidnih konstrukcija·. (Cross, 1932).
Metoda se za.Sniva na principu da je svako stanje ravnoteže datog ·sistema
identično sa stanjem u koj€m j·e potencijalna energija sistema minimalna.
Pošto nam metode relaksacije daju relativno jednostavna rešenja sa
poznatim intervalom greške, izlazi da su one idealno adaptirane za pro-
. blenie· menanike-ua~:-či}a-·sama- pnrocfa"'iiSkljuČuje kako mogućnost tako i
potrebu za preciznim rešenjima. Ove metode imaju i tu prednost što nji-
hov postupak 'P risiljava isprtivača da u svakom stadijumu svojih prora-
_čuna ima u. mašti sliku onog---što--radi,-·Kako za· većinu pogrešnih primena
teorija mehanik€ tla treba zahvaliti pogrešnim koncepcijama o fizičkom
značaju matematičkih operacija, ova prednost ima i t€ kakav značaj.
Do danas nije pokušana nijedna di.r ektna pdmena metode relaksacije
na probleme mehanike tla. Ipak, izgledi su ohrabrujući.
tT vezi sa praktičnom primenom mehanike tla značaj uprošćenja se ne može
preceniti, pod uslovom da uprošćenje nije postignuto po cenu ·zanemarivanja vital-
nih faktora. Nužnost uprošćenja zahteva priroda tla. Pošto nema _savršeno homo-
genih tla i pošto su svojstva realnih tla komplikovami;· sve teorije mehanike tla
kombinovane omogućuju nam tek mali korak ka zahvatanju kompleksnih fenomena
!~:oje ispitujemo. Tako izlazi - da u svakoj oblasti primenjene mehanike tla najvažnija
operacija ,nije u tome da se dobiju stroga rešenja, već da se utvrdi uticaj različitih
mogućih odstupanja realnih uslova od pretpostavljenih uslova. To se može postići
samo na osnovu jednostavnih jednačina koje nas lako informišu o relativnom zna-
čaju različitih faktora koji igraju svoju ulogu u problemu; Najstrožija rešenja su,
međutim, i suviše komplikovana da bi poslužila ovom cilju. Glavna vrednost ovih
rešenja je u tome što nam mogu pokazati veličinu teorijskih grešaka sadržanih u
rezultatima uprošćene analize. U tom pogledu stroga rešenja su od neprocenjive
vrednosti. Međutim, pošto odigra tu ulogu, komplikovano strogo rešenje verovatno.
neće biti za dalju upotrebu, sem ako se rezultati ne predstave u · obliku tablica ili
grafika. Mogućnost da se dobije strogo rešenje nije preduslov za uspeh posla iz
oblasti mehanike tla. Jer i za istraživača i za inženjera iz prakse je dpvoljno da zna
·- --opšti-postupak-pomotlrkoteg-s-\lS"e--qQOiTa stroga Tešeri}ii: Stroga rešenja problema
treba ostaviti profesionalnim mat e rriatičarima. Upravo· iz ovih razloga u ovoj knjizi
će se izlagati samo uprošćene metode. Tamo gde bude nužno ili korisno .pozvati se-
na stroga rešenja, biće dati samo rezultati. · i.
U mnogim od modernih radova iz mehanike tla matematička preciz-
nost nije u sraz-meri sa veličin"Om grešaka zbog uprošćenih pretpostavki.
Ako su ove pretpostavke jasno i u potpunosti utvrđene, one u naj-manju
ruku imaju svoju vrednost poštenog misaonog napora a čitalac može onda
sam za sebe prosuditi u kojoj se meri taj napor može smatrati uspešnim.
Na žalost, defini•s anje kompletnih uslova koji pokrivaju sve bitne pretpo-
stavke srećemo samo u retkim slučajevima. Pošto samo mali broj čitalaca
poznaje materiju u takvoj meri da bi mogli otkriti šupljinu u skupu pret-
postavki, te-orij~ki rad s nepotpunim skupom pretpostavki može doneti
više štete no koris ti. · ·
Istraživači ponekad usvajaju pretpostavke od veoma velikog značaja
a da ih nisu sve~nL Uz pažljivije ispitivanje njihovih radova može. se čak.
otkriti da su njihovi pokušaji da reše stare probleme prividno strožim

metodama povećali greške, jer su skup pretpostavki koje su donekle
štrčale ali inače bile prihvatljive zamenjivali skupom drugih koje su
: ',.
. manje bole oči ali bile pogubnije. Najinstruktivniji •primeri ovakvih po-
grešno usmerenih napora mogu se naći među nekim savremenim teori-
jama koje tretiraju probleme stabilnosti kosina i nosivosti šipova i grupe
šipova.
Postojanje mnogih radova s jednim ili više od spomenutih nedosta-
taka otežava početniku da se orijentiše u oblasti mehanike tla sam, .b ez
vođenja. Ako neki rad ove kategorije bu.de uopšte spomenut u sledećim
glavama ove knjige, biće ukazano na njegove nedostatke.
---- ··---~·· ·· --··-· ··-·--··---·--

DEO B
USLOVf-zX- LO~fSMICANJEM ZA IDEALNA TLA
GLAVA V
LUCNO DEJSTVO KOD IDEALNIH TLA

18. Definicije. Ako se jedem deo oslonca mase tla pomera dok drugi
deo ostaje na svom mestu, tlo uz pomereni deo pokrene se iz svog prvo-
bitnog položaja u odnosu na susednu nepokrenutu masu tla. Relativnom
kretanju duž površina dodira između ·p okrenutih i nepokrenutih masa
suprotstavlja se otpor tla na smicanje. Pošto otpor na smicanje teži da
održi pokrenuti deo mase u njegovom prvobitnom položaju, on smanjuje
pritisak na pomereni deo oslonca i povećava pritisak na susedni nepo-
krenuti deo. Ovo prenošenje pritiska s a mase tla koja se pomera na su-
sedne nepokrenute delove je ·p ojava poznata kao lučno dejstvo. Pri tom se
za tlo kaže da obrazuje luk nad delom oslonca koji se parnera. Lučno dej-
stvo se javlja i ako se jedan deo oslonca koji se pomera pomeri više no
susedni delovi.
Lučno dejstvo je jedna od najuniverzalnijih pojava koju srećemo u
tlima, kako na terenu tako i u laboratoriji. Pošto se lučno dejstvo održava
- -- samo-naponima-smic.anj.a_u__tlu,_o..n_o 1rEj~~.QJ.ikq_i._sy(l._ d_r.uga naponska sta-
nja u tlu koja zavise od nje pod temeljnom stopom. Ako, na primer, stalni
naponi smicanja ne bi bili u pesku mogući, temelji na pesku bi se stalno
slegali. S druge strane, svaki spoljni uticaj koji izaziva dodatno sleganje
temelja ili neko dodatno kretanje u stranu potpornog zida uz neprome-
njene statičke sile moralo bi, isto tako da smanjuje intenzitet postoje-
ćih lučnih dejstava. Jedan od najvažnijih uticaja ove Vl'Ste jesu vibracije.
U sledećem članu ćemo ispitati dva tipična slučaja, tj. lučno dejstvo
u idealnom pesku usled lokalnog pomeranja horizontalnog oslonca i lučno
dejstvo u pesku uz vertikalni oslonac čiji donji deo popušta pomerajući se
u stranu.
19. Naponsko stanje u zoni lucnog dejstva. Lokalno pomeranje hori-
zontalnog oslonca sloja peska prikazano na slici 17a može nastati poste-
penim spuštanjem trakastog dela ab oslonca. Pre no što traka ab počne
da se spušta; vertikalni pritisak po jedinici površine na horizontalni oslo-
nac svuda je jed·n ak dubini sloja peska puta njegova težina. No, spuštanje
trake izaziva i spuštanje peska koji leži iznad nje. Ovom kretanju se su-
Naponsko stanje u zoni !učnog dejstva 55
protstavlja obpor trenja duž .graničnih površina između pokrenute i _ne-

pokrenute mase .p eska. Posledica ovoga je da se ukupni pritisak na traku
koja se spušta smanjuje za veličinu jednaku vertikalnoj komponenti obpo-
ra smicanja koji deluje na_ graničnim površinama, a ukupni pritisak na
susedne nepokrenute delove oslonca povećava za istu veličinu. U svakoj
tački neposredno iznad trake koja se spušta, vertikalni glavni na•p on se
r smanjuje na mali deo od onog koliki je bio pre no što je počelo popu-
štanje. Ukupni vertikalni pritisak na podlogu sloja peska ostaje neprome-
njen, jer je uvek jednak težini peska. Prema tome, smanjenje vertikal-
Sl. 17. Lom u masi nevezanog peska kojem je prethodilo lučno dejstvo
(obrazovanje svoda). (a) Lom usled spuštanja trakastog dela podloge sloja
peska; (b) uvećani detalj dijagrama; (e) lom smicanjem u pesku usled
pomeranja bočnog oslonca obrtanjem oko njegove gornje ivice.
nog pritiska na traku koja se spušta mora biti praćeno povećanjem verti-
kalnog pritiska na susedne delove krute podloge, i to uz nagli porast
intenziteta vertikalnog pritiska duž ivica trake. Zbog ovog diskontinuit et a
!. -mora postojati zona radijalnih kliznih površina koja se može Ulporediti sa
·onom prikazanom na slici 15a. Radijalna smicanje je praćeno b-očnim pro-
-\ ---- --·___ ·šir~njem peska u zoni koncentracije napona, sa obe ·s trane trake koja se
., spušta; prema zoni- nižih pritisaka koja leži iznad trake. Ako ·b i podloga
sloja_peska bila savršeno glatka, odgovarajuća mreža površina klizanja
bila ·bi -slična mreži koja je prikazana na slici 17a i, uvećana, na slici 17 b.
- Ciin se traka dovoljno spusti nadale, nastupa lom duž dve klizne po-
vršine koje se pružaju od spoljnih ivica trake do spoljne :p ovršine peska.
Sva zrna peska uz površinu kreću se vertikalno nad-ole. Ovo se više puta
potvrdilo fotografijama sa dugim vremenom ekspozicije. Ovakvo kretanje
je -moguće samo ako površine .klizanja seku horizontalnu površinu peska
pod pravim uglom. Kad nastupi lom, na ·p ovršini peska se javlja depre-
sija -oblika rova, kao što je prikazano na slici 17a. Nagib strana ove de-
presije je najveći onde gde ona seče kliznu površinu. Rastojanje između
-i . ovih najstrmijih delova rova može se izmeriti. Tako se pokazalo da je
________ ____.9._!1:Q t1V~]:{ veće od širine trake koja je se spustila. Prema tome, klizne po-
----- - ----·- - --vršine moraju imati -oblik sličan on-ome prikazanom na 'SliCi 17a linijama
_ac i bd. Problem iznalaženja jednačina kliznih površina ac i bd još nije
.rešen. Međutim, eksperimenti (Vollmy- Felmi, 1937) pokazuju da sred-
56 Lučno dejstvo kod idealnih tla
nja vrednost ugla nagiba o'(ih površina opada od gotovo go•, za niske
vrednosti odnosa D/2B, do vrednosti koje ~e približuju uglu od 45.+cp/2,
za vrlo visoke vrednosti odnosa D/ 2B.
Vertikalni pritisak na donji deo peska koji leži između dve klizne
·p ovršine, ac i ab na slici 17a, je jednak težini gornjeg dela umanjenoj za
. vertikalnu komponentu otpora trenja koje deluje na kliznim površinama.
Ovo prenošenje dela težine peska iznad trake koja 'p opušta na susedne
ma~e 'je fenomen koji se nq.ziva lučno dejstvo.
Malopređašnje razmatranje se može primeniti i na analizu 'lučnog dej""
stva izazvanog u masi peska bočnim pomeranjem donjeg dela vertikalnog
oslonca. Na slici 17c bočni oslonac je predstavljen sa ab. Površina peska .l
. je.. horizontalna.a ,.oslonac--popuštaobrtanjem oko svoje gornje ivice. Pošto
oslonac dovoljno popusti, nastupa lom u pesku duž klizne površine bd
koja se pruža·od nožice b oslonca do površine peska. Fiksni položaj gor-nje
ivice ·sprečava bočno proširenje gornjeg dela klizne prizme. Zbog toga se
zrnca peska iz ·gotnjeg- aela.·-:prizme- mogu kretati samo nadole. To, pak,
znači da klizna površin-a: seče horizontalnu površinu peska u d pod pravim
uglom. Odgovarajuć:e ~puštanje spoljne površine klizne prizme je prika'-
zano na slici isprekidanom linijom.
Bočno proširenje donjeg dela klizne prizme mora biti praćeno njenim
skraćivanjem u vertikalnom pravcu. Odgovarajućem spuštanju gornjeg
dela prizme se suprotstavlja otpor trenja duž strmog dela klizne površine.
Posledica ovoga jeste to što je vertikalni priti,sak na donji deo prizme
manji nego što je težina peska iznad njega. Ova ·p ojava predstavlja lučno
dejstvo u pesku iza bočnog oslonca koji popušta tako da mu gornji deo
ostaje nepokrenut.
20. Teorije lučnog dejstva. Većina postojećih teorija lučnog dejstva
bavi se pritiskom suvog peska na horizontalne trake koje se pomeraju.
One se mogu podeliti u tri grupe. Autori teorija prve grupe su razmatrali
samo uslove ravnoteže peska koji leži neposredno iznad opterećene trake
a da pri tom ni<Su .p okušavali da ispitaju da lise rezultati proračuna mogu
usaglasiti s~ uslovima ravnoteže peska na većoj udaljenosti od trake. Teo:-
rij-e druge grupe su zasnovane na neopravdanoj pretpostavci da je celo-
·--- - kupna-masa-peska-koja-ležhznact-trake- koja- se·potn.era u stanj u plastične
ravnoteže.
U teorijama treće grupe se pretpostavlja da vertikalni preseci ac i bf
(sl. 17a) kroz spoljne ivice trake koja se parnera predstavljaju površine
i
klizanja i da je pritisak na pomerljivu traku jednak razlici između težine !
peska koji leži iznad trake i punog otpora trenja duž vertikalnih preseka
(Cain-:- Kejn, 1916 i drugi). Stvarne klizne površine, ac i bd (sl. 17a), su
zakrivljene i njihovo rastojanje na površini tla je osetno veće od trake
koja popušta. Prema tome, trenje duž vertikalnih preseka ac i bf ne može
biti potpuno aktivno. Greška zbog prenebregavanja ove činjenice je na
strani nesigurnosti.
Sledeće primedbe su namenjene da informišu čitaoca, generalno, o fundamen-
t alnini pretpostavkama teorija prve d ve grupe. Engesser (Engeser , 1882) je umesto
peska koji leži neposredno iznad trake koja se pomera pretpostavio fiktivni luk i pro-
računao pritisak na · tniku na osnovu' uslova za ravnotežu luka. Bierbaumer (Bir-
baumer, 1913) je uporedio pesak koji leži iznad trake sa temenim kamenom u luku.
Teorija· l učnog dejstva 57
On je pretpostavio da se osnova temenog kamena podudara sa površinom trake, i

da su strane temenog kamena ravne i penju se od spoljnih granica trake ka centru.
Pritisak na traku je jednak po intenzitetu i suprotan sili koja je potrebna i dovoljna
da bi održala kamen u ovom položaju. Caquot (Kako, 1934) je umesto cele mase
peska koja leži iznad trake koja popušta zamislio sistem lukoya. On je pretpostavio
da je horiz:ontalni napon u lucima iznad središne linije trake jednak odgovarajućem
vertikalnom normalnom naponu pomnoženom sa bočnim otporom tla N<p, jednačina
7 (4), pa je onda izračunao pritisak na traku na osnovu uslova za ravnotežu lukova.
Volmy (1937) je umesto zakrivljenih kliz:nih površina ac i bd (sl. 17a) zamislio kose
ravni i pretpostavio da su normalni naponi na tim ravnima identični naponima na
slično orijentisanim presecima kroz polubeskonačnu masu peska u aktivnom Ranki-
neovom stanju. Nagib kliznih površina je izabran tako da odgovarajući pritisak na
traku koja se spušta bude maksimalan. Prema rezultatima nekih njegovih istraži-
vanja, povećanje ugla unutrašnjeg trenja peska trebalo bi da izazove povećanje pri-
tiska na traku koja se pomera. Prema svim drugim teorijama i prema postojećim
rezultatima opita, povećanje ugla unutrašnjeg trenja peska ima suprotno dejstvo.
Volmy je (1937) takođe ispitivao pritisak na krute i fleksibilne obloge ukopanih za-
tvorenih kanala i uporedio rezultate svoje analize sa rezultatima koje su dobili raniji
istraživači. Međutim, pri uslovima kakvi vladaju na terenu, pritisak na pomerljive
-·~----- -·-··· -norizontalne· oslonce;-kao što su gornje ploče zatvorenih kanala ili svodovi tunela,
zavisi od mnogih· uslova koji se razlikuju od onih koji su dosad razmotreni u teo-
rijskim ispitivanjima.
Sve teorije koje smo ovde naveli u saglasnosti su sa iskustvom o tome

da pritisak na pomerljivu horizontalnu traku date širine raste sporije nego
težina mase peska koji leži iznad trake, i teži asimptotski konačnoj gra-
ničnoj vrednosti. No, vrednosti pritioSka na traku koje se dobijaju na osno-
vu različitih teorija sasvim su različite. Da bi se ispitalo koja od teorije
zaslužuje poverenje, bilo bi nužno eksperimentalno ispitati stanje napona
iznad· traka koje se spuštaju i uporediti rezultate sa osnovnim pretpo-
stavkama teorija. Do danas još uvek nije sprovedeno kompletno ispitiva-
nje ove vrste, pa relativna vrednost nekih teorija je još uvek nepoznata.
Najjednostavnije 't eorije su one koje smo naveli kao treću kategoriju, a
zasnivaju se na pretpostavci da su klizne površine vertikalne. Srećom iz-
vori grešaka u vezi sa ovim pretpostavkama su lako uočljivi. Uprkos gre-
škama, krajnji rezultati se prilično podudaraju sa postojećim eksperimen-
talnim podacima. Zato će analiza koja sledi biti zasnovana na fundamen-
talnim pretpostavkama teorija iz ove kategorije. U pogledu naučnog tre-·
tiranja problema oslanjamo se na Volmyjevu publikaciju (VOlmy, 1937).
Ako pretpostavimo da •su klizne površine vertikalne, kao što je to pri-
kazano linijama ac i bf (sl. 17a), problem proračuna vertikalnog pritiska
na traku koja se spušta je: istovetan s problemom proračuna vertikalnog
pritiska na pomerljivo dno v1sokog prizmatičnog sanduka.
Za nevezane materijale strogo rešenje ovog problema je dao Kotter (1899). Pro-
blem su rešili, sa različitim stepenima aproksimacije, i drugi ispitivači. Najjedno-
stavnije od rešenja je zasnovano na pretpostavci da je raspodela vertikalnog pritiska
na svakom horizontalnom preseku kroz ispunu ravnomerna (.Janssen - Jansen, 1895;
Koenen - Kenen, 1896). Ova pretpostavka je u suprotnosti s naponskim stanjem na
vertikalnim presecima kroz tlo, ali greška zbog ove pretpostavke nije tako velika
da se pretpostavka ne bi mogla koristiti kao osnova za grubu procenu.
Slika 18a .predstavlja presek ograničen sa dve vertikalne klizne po~

_ vrširie. OtpornOst ria .smicanj-e zemlje je određena jednačinom
s= e+ O" tg cp.
58 Lučno dejstvo kod idealnih tla
Zapreminska težina tla je y, a spoljna površina tla nosi opterećenje q:

po jedinici površine. Pretpostavlja se da je odnos horizontalnog i verti-
kalnog pritiska jednak nekoj empirijskoj konstanti K, u svakoj tački
z•nB
!Cl zl---+-~k---___,
~
n
:4~.--~-+~~~~~
"'o
·-··· ··{5"····
~6~~~-~----+---
:> f=4~
K"' l
(a)
(d)
o 2=tumdb
. l . ·-·
~
...
.,
.... ,
ll .·. -
. .:
-..:.
2
!
~l!
..............
~
N fb ~i
u
e::
4- ~4~·--~--~--+
ll. ~
o; ·' a=__L_(/-e;-Knla11f)
~ GI-----Hf--1- K fnn ?
~6 'b,. t:-/(i; fa11 ~
Q)
.....
-§
l
~8~--~~--~--
. ;>
8
~!.73 f-- />=30~ K=J
!.J!).
l
lO
(h)
101----H--+--
- ---..·-·---<e>
-· - l
. l
Sl. 18. (a) Dijagram ilustruje pretpostavke n a kojima se zasniva l

proračun pritiska u pesku između dve vertikalne klizne površine;
(e i d) prikaz rezultata proračuna . l
ispune. Vertikalni napon na horizontalnom preseku na svakoj dubini z::
ispod rpoyršine je (]'v, a odgovarajući normalni napon na vertikalnoj kliznoj i
površini je: i
{l}·
Težina elementarnog sloja debljine dz u dubini z ispod površine je
2By dz po jedinici dužine merene upravno na ravan slike. Na ovaj sloj
deluju . sile prikazane na slici. Uslov da suma vertikalnih komponenata.
koje deluju na slof ·mora biti ·jednaka nuli se može izraziti jednačinom:. ·· ·f
2By dz=2B (a~+dov)-2B a.,+2 cdz+2K đvdztg ~ l
l
Teorija lučnog dejstva
ili
d dv = y -_ .E_ _ K d tg <J>
dz B v B '
i
O"v = q za z = o.
· Rešenjem ovih jednačina dobija se:
dv= B (r- cfB) (•- 8 -K ~ tgiP) + ge-K ~ tg <r. (2)·
K tg <J>
Ako se u ovu jednačinu uvrste, redom, vrednosti c=O i q=O, dobija se
c>O, q=O dv=B~~c~B)(1-e-K~tp<r) (3)'
i -c=o~-q-s:o·- o-v= K~; ~F =~-I<'"~ tgcp) +qe-K ~ tg<p (4)
i C=O q=O O'v= By (t-eK~tg<p)·

K tg cp ·
(5)
Ako je otpor na smicanje potpuno mobili-san· duž vertikalnih preseka·.

ac i bf (sl. 17a), vertikalni pritisak r::v, po jedinici površine trake ab, koja.
se spušta, određen je jednačinom 5.
Zamenom
z=nB
u ovu jednačinu, dobija se:
O"v = yaB, [6aJ:
gde je:
a= l
K tg cp
(t -e -K~tg!p)B = l
K tg cp
(t -e -Kntgrp) (6b}
Za z= oo dobija se a= 1/K tgq> i
av -a
-
-
voe-
yB
K tgcp
Na slici 18b ordinate krive koja je obeležena sa a predstavljaju vred--
nosti od n= z/B, a apscise - odgovarajuće vrednosti od a za q> = 30° i.
K = l, odnosno za K tg q> = 0,58. Slika 18c sadrži iste podatke za q>. = 40" i.
K = l, odnosno za K tg q> = 0,84.
Eksperimentalna ispitivanja u pogledu stanja napona u pesku koji leži".
i~ad trake koja se spušta (Terzaghi - Tercagi, 1936) su pokazala da vred-·
nosti K rastu od, odprilike, jedinice, neposredno iznad srednje linije trake·
koja se spušta, do maksimuma koji iznosi oko 1,5, na visini 2B, približ:q,p,.
__, __ _____________.iznad ...srednje.Jinije..N-a vi·s inama većim od dko 5B iznad srednje lini-·
-- ------· - ·je-- spuštanje. trake izgled-a da uopšte nema nikakvog uticaja na napon--
sko stanje u pesku. Prema tome, prinuđeni smo da prihvatimo da je otp9r·
.
·60 Lučno dejstvo kod idealnih tla
na smicanj-e .peska potpuno mobilisan samo na donjem delu vertikalnih gra-

.ničnih površi ac i bf :peščane prizme koja leži iznad trak-e ab koja se spušta
-(sl. 17a). Uz ovu pretpostavku ·gornji deo prizme deluje kao opterećenje q
:na donji deo, a pritisak na .traku koja popušta je određen jednačinom 4.
Ako je zz = nzB dubina do. koje nema nikakvih smičućih napona duž ver-
tikalnih graničnih površina prizrne abfe na slici 17a, vertikalni pritisak po
jedinici površine horizontalnog preseka etft kroz 1prizmu na dubini Zt ispod
površine je q = Zt = ntB. Ako se ova vrednost i vrednost z = z2 = n2B ·
uvrste u jednačinu 4, dobija se:
O"v = yBa2 .f- yBn1b2 = yB (a2 · + nzb2) [Sa]
i
a2 =
K tg
l ·. (1-
<p ·
e-Kn2tg<p)
.
(Sb) l
Za m = oo vrednost ·arpostaje jednaka:
..._J
l
a= - - -
. oc K t g cp '
.a vrednost b2 jednaka nuli. Odgovarajuća vrednost odr;" je:
. yB
a.,oc =y B Doc= K ·tg cp'
i jednaka je vrednosti koja je data jednačinom 7. Drugim rečima, vred-

nost 0"" 00 je nezavisna od dubine zt na slici 17a. Odnos između n2 i a2 je
identičan sa odnosom između n i a, koji je predstavljen jednačinom 6b i
ravnim krivim na slikama 18b i 18c; Odnos između vrednosti n i odgova-
rajućih vrednosti od ·
b= e - Kntg<p
je predstavljen na slikama 18b i 18c linijama koje su iscrtane crticama i

___tgčka_:rn__a_Lo.b_eleiene_s_a_b~ ------·------ ·· ~
Da bismo ilustrovali brojčanim primerom uticaj nepostojanja srt:tiču
ćih napona na gornjem delu vertikalnih preseka ae i bf na slici 17a, pret-
postavimo q> = 40°, K= l i m= 4. Između površine i dubine zz= ntB =4B
vertikalni pritisak na horizontalne preseke raste kao hidrostatički pritisak,
_proporcionalno dubini, kao što je prikazano na slici 18d pravom oe·. Ispod
dubine zz vertikalni pritisak je određen jednačinom 8. On opada kad du-
.bina raste, kao što je prikazano krivom ej i teži asimptotski ka vrednosti
<1v oo (jedn. 7}.
Isprekidano iscrtana linija og na slici 18d odgovara vrednosti n1 =O .
.Apscise ove krive s q određene jednačinom 6. Sa povećanjem dubine ona
takođe teži vrednosti O"v oo (jedn. 7}. Slika pokazuje da nepostojanje lučnog
dejstva u gornjim delovima sloja peska na pritisak O"v koji deluje na traku
koja ·se spušta :praktičiio · prestaje -da ·utiče na dubini preko, otprilike, 8B.
Slična ispitivanja za različite vrednosti q> i nz dovode do zaključka da je
pritisak na traku koja se spušta gotovo nezavisan od naponskog stanja koje
Teorija lučnog dejstva 61
postoji na visini većoj od, otprilike, 4B do 6B iznad trake (na visini iznad
trake većoj od dve do tri širine trake).
Ako postoji postepeni prelaz od pune mobilizacije otpora na smica-
nje peska, na donjem delu vertikalnih preseka ae i bf na slici 17a, do
stanja bez smičućih napona, na gornjem delu, menjanje vertikalnog nor-
malnog napona sa dubinom mora biti onako kako je prikazano na slici 18d
linijom odf. Ova linija je slična dijagramu pritiska koji se dobija mere-
.njem napona u pesku iznad srednje Hnije trake koja se spušta (Terzaghi~
1936).
Manje jednostavno od ovog je isPitivanje· uticaja l učnog dejstva na
pritisak peska na vertikalni oslonac prikazan na slici 17e. Prvi pokušaj
ispitivanja ovog uticaja bio je učinjen uz pretpostavku da je klizna povr-
šina ravna (Terzaghi, 1936), što uprošćava problem. Prema rezultatima
ispitivanja, lučno dejstvo u pesku iza bočnog oslonca visine H eliminiše
hidrostatičku ·raspodelu pritiska i povećava vertikalno rastojanje Ha iz-.
__ ___ .. ___ _ ....među . napadne ...tačke bočnog pritiska i donje ivice oslonca. Intenzitet luč-
nog dejstva i njegov uticaj na vrednost odnosa Ha/H zavisi od tipa pome-
ranja oslonca. Ako se oslonac pomera obrtanjem oko svoje donje ivice,
nema nikakvog lučnog dejstva. Raspodela zemljanog pritiska je hidro-
statička, a odnos Ha/H je jednak jednoj trećini. Pomeranje obrtanjem oko-
gornje ivice je povezano sa, grubo uzeto, paraboličnom raspodelom pri-
tiska, a napadna tačka bočnog pritiska se nalazi bliže sredini visine. Na
kraju, ako oslonac popušta tako što se parnera paralelno svom prvobitnom
položaju, za napadnu tačku bočnog pritiska se može očekivati da će se
spuštati postepeno, od jednog početnog položaja blizu sredine visine zida,
do krajnjeg položaja, na jednoj trećini ove visine. Ispitivanje je dalo za-·
dovoljavajuću opštu predstavu o uticaju različitih faktora koji imaju svoju
ulogu u problemu, ali, zbog pretpostavke da je klizna površina ravna nije
nam dalo podatke o efektu !učnog dejstva na intenzitet bočnog pritiska.
Da bismo dobili i ovaj podatak nužno je da uzmemo u razmatranje·
stvarni oblik klizne površine. Pošto se gornja ivica bočnog oslonca nije
pomerila, klizna površina mora seći spoljnu površinu ispune pod pravim
uglom (vidi čl. 19).
Ohde je ispitivao uticaj ovog uslova na intenzitet zemljanog pritiska
pod pretpostavkom da je trag površine u vertikalnoj ravni kružni luk koji
seče površinu ispune pod pravim uglom (Ohde, 1938). Odgovarajući bočni.
pritisak i položaj napadne tačke bočnog pritiska izračunati su za idealni
pesak, sa uglom unutrašnjeg trenja cp = 31•, pomoću tri različite metode.
U jednoj od njih položaj centra pritiska bio je određen tako da na-·
poni duž klizne površine zadovoljavaju Kotterovu jednačinu 17(10). U
drugoj metodi je pretpostavljeno da su normalni naponi i na zidu i na
kliznoj površini kvadratna funkcija odstojanja od površine ispune mere-·
nog duž zadnje strane bočnog oslonca i klizne površine. Vrednosti kon-
stanti sadržanih u funkciji su bile određene tako da bi se zadovoljili uslovi
za ravnotežu klizne prizme. U trećem ispitivanju je izabrana jedna druga.
funkcija koja je približno izražavala raspodelu normalnih napona na gra-
nicama klizne pri2lme. Uprkos razlika u osnovnim pretpostavkama, vred-
nosti odnosa visine centra zemljanog pritiska i visine zemljane mase koje·
su dobijene ovim metodama variraju u uskim granicama od 0,48 do 0,56.
One odgovaraju uglu trenja zida o = O. Međutim, za trenje zida se ispo--
i
l
·-62 Lučno dejstvo kod idealnih tla
i
··stavilo da maio utiče na položaj centra pritiska. Prema tome, s pravom ll
možemo pretpostaviti da centar leži na sredini oslonca i da je odgovara-
. juća raspodela pritiska, grubo uzevši, parabolična, kao što je prikazano j
·na ·desnoj strani slike 17c. Ispitivanje je takođe pokazalo da je povećanje '
·odnosa Ha!H zbog lučnog dejstva praćeno povećanjem horizontalnog pri- J
tiska na bočni oslonac. Jednostavan metod za proračun intenziteta boč
·nog pritiska opisan je u čl. 67. On se zasniva na pretpostavci da je klizna \
l
_površina logaritamska spirala koja seče površinu i.spune pod pravim
uglom.
Opštu matematičku di·skusiju uticaja kretanja zida na zemljani pri-
·.tisak objavio je Jaky; 1938 .
.· ·:--.
..•...--... . ·----·-···------
. . ' e ' .
------------------·······----------------- ..···· ·
GLAVA VI
. PROBLEMI POTPORNIH ZIDOVA
21. Definicija. Potporni zidovi se koriste za bočno podupiranje zem-

_____ _______Jjanih . masa. Poduprti materijal se zove ispuna. Slike 19 i 27 predstav-
ljaju preseke kroz dva osnovna tipa potpornih zidova. Zid prikazan na
slici 19 naziva se masivnim zidom, jer svoju stabilnost protiv horizontal-
nog poineranj a, usled bočnog pri tiska
zemlje, duguje svojoj sopstvenoj tež~ni.
Nasuprot ovome, potporni zid u obliku
·latinskog L, prikazan na slici 27, duguje
,deo svoje stabilnosti težini tla iznad
stope na svojoj zadnjoj strani. Strana
:potpornog zida prema ispuni naziva se·
zadnja strana zida. Zadnja strana zida
može biti ravna ili izlomljena, a ravna
zadnja strana može biti vertikalna ili
:nagnuta. Lom potpornog zida može na- ·d o
stupiti usled preturanja (lom obrta- Sl. 19. zemljani pritis~k na potpor:ni
:njem) ili translatornim klizanjem duž zid u trenutku loma.
·osnove (lom klizanjem). Oba tipa loma
>Bu povezana sa kretanjem nadole pri-
:zmatičnog tela zemljane mase (abc na slici 19) koje leži neposredno&
iza zida. Ovo telo se zove klizna prizma.
22. Pretpostavke i uslovi. Većina teorija zemljanog pritiska zasniva
se na sledećim pretpostavkama: Ispuna iza zida je izotropna i homogena;
··· · defof.riiaCija ispune vrši se isključivo paralelno sa vertikalnom ravni koja
je normalna na zadnju stranu; neutralni naponi u materijalu ispune su
.zanemarljivi. Na svako odstupanje od ovih fundamentalnih pretpostavki
biće izričito ukazano. U ovoj glavi ćemo dalje pretpostavljati da se zid
pomerio _u položaj koji leži u celini preko granice atb osenčene površine
na slici 14c. To je uslov deformacija.
Sirina osenčene površine aa1b na slici 14c predstavlja veličinu za koju se uve-
'Čavaju horizontalne dimenzije peščane prizme abc dok pesak prolazi od svog počet
nog naponskog stanja u stanje plastične ravnoteže. Ako se bočni oslonac pomera
___________ .. <lb.r:tanjem oko svoje donje ivice, svi delovi zadnje strane zida prelaze gotovo isto-
..._.._________..____ ........vremeno granicu· atb osenčene površine, posle čega pesak počinje da se lomi u sva-
koj tački klizne prizme. Prema tome, uslov deformacija koji smo malopre postavili
je zadovoljen čim pesak počne da se lomi.
64 Problemi potpornih zidova
Ako se bočni oslonac pomeri obrtanjem oko svoje gornje 1v1ce a, gornji deo-
zadnje strane oslonca ostaje unutar osenčene površine. Ovaj tip pomeranja je u
suprotnosti sa uslovima deformacjja koje smo specifikovali, bez obzira koliko je
rastojanje za koje se donja ivica pomerila. Mehaničke posledice ovog tipa deforma~
cije prodiskutovaćemo u čl. 67. Na kraju, ako se bočni oslonac pomera parah~lno
prvobitnom položaju, pesak sadržan u kliznoj prizmi prolazi sukcesivno kroz dva
stadijuma. U .toku prvog stadijurna gornji deo zadnje strane zida nalazi se unutar- .
osenčene površine aatb na slici 14c, dok je drugi deo već prešao preko nje. Tlo će:
početi da klizi u ovom stadijumu iako je onaj deo. klizne prizme koji se nalazi uza
sam gornji deo bočnog oslonca još uvek u stanju elastične ravnoteže (prvi stadijum).
Kako se pomeranje oslonca nastavlja, tako se stanje plastične ravnoteže rasprostire-
unutar p)jzme. Cim najveći deo oslonca napusti osenčenu površinu, cela prizma je u.
stanju plastične ravnoteže. Tako uslovi deformacija bivaju zadovoljeni, što oprav~
dava ispitivanja koja slede (drugi stadijum). Oba stadijuma su eksperimentalno ispi--
tivana (Terzaghi, 1934). Rezultati su veoma jasno pokazali oba sukcesivna stadijuma ..
. U ..toku . prvog.. stadijuma,... kad je počelo _.klizanje, napadna tačka zemljanog pritiska se-
nalazila gotovo na polovini visine oslonca. Prema ispitivanjima koja slede, ona bi
trebalo da leži na jednoj trećini visine. No, kako se pomeranje zida nastavljalo, na-
padna tačka se spuštala ·i konačno ·ostala na trećini visine {drugi' stadljum). Pome--
ranje potrebno da se uspostavi drug!_~~~j~m je v:eoma malo. Prema tome, ako je:
reč · (n;>roblemima~ofporilifi-ziaova; prvi stadijum se može prenebreći, što ćemo i.
učiniti (Terzaghi, 1936);.
23. Coulombova teorija aktivnog zemljanog pritiska idealnog peska..

Zapreminska -težina peska je y, a otpomost na smicanje peska određena
j e j ednačinom
s= _(f tg <p, 5 (2}
gde je (j' efektivni normalni napon na kli:tmu površinu; <p je ugao unu-
trašnjeg trenja peska. Smičuća sila koja deluje_u poleđini zida je
. PA t =PAn tg
.. e.
o,
gde je PA" normalna -komponenta ukupnog zemljanog pritiska PA na po-
ledinu zida, a S ugao trenja na zidu. Ugao o može biti pozitivan ili p.ega-.
tivan (vidi čl. 15)..Na slici 20 i na svim sledećim slikama ·s je prikazan.
kao pozitivan, pošto se u praksi uslovi za ·p ostojanje negativnog trenja.
zida retko ostvaruju. No, rezultati sledeće analize važe kako za pozitivne-
tako i za negativne vrednosti o. Ni u kom slučaju o ne može biti veća od.
ugla unutrašnjeg trenja <p~ · ·
Ako je zadovoljen uslov deformacija koji smo definisali u pre-thod-.

nom članu i ako su zadnja strana zida i površina ispune rav.ni, gornji deo
kose -granične površine klizne prizme. je ravan a donji deo nešto zakriv-
ljen; kao što je pri-kazano na slici 14c za pozitivnu vrednost. ugla trenja.
na zidu o. Aktivni zemljani pritisak P A može se strogo odrediti pomoću
jedne od metoda koje su razradili Karman (1926), Jaky (1938) i Ohde (1938) ..
Međutim, njihove krajnje j·ednačine su suviše komplikovane za praktičnu.
upotrebu. Dovoljno tačni rezultati se mogu dobiti u:z; pretpostavku da je- ·
kosa granična površina klizne prizme ravna, što uprošćava problem. Ovu.
pretpostavku je u teoriju zemljanog pritiska uveo Coulomb (1776). Teorija
zasnovana na ovoj pretpostavci naziva se Coulombova teorija. Ona je ilu-:-
strovana slikom 20a. Na· ovoj slici bet predstavlja proizvoljni ravni presek
kroz donju ivicu zadnje strane zida. Na trougaoni (u daljem tekstu: pri-
zmatični) presek abet kroz ispunu, težine W1 deluju sledeće sile: Reakcija
Coulombova teorija 65
Ft duž bet pod uglom <P prema normali na bet, i reakcija P1 duž poleđine
zida pod uglom 'o prema normali na poleđinu zida. Neka je
fJ. = ugao između zadnje strane zida i horizontalne površine zemljane
mase na prednjoj strani zida,
~ = ugao koji spoljna površina ispune gradi sa horizontalom,
'l'}t = ugao koji desna strana bet prizme abet zaklapa sa horizontalom,
<P =: ugao unutrašnjeg trenja u jednačini 5(2).
Pošto je prizma u stanju ravnoteže, poligon sila prikazan na slici 20b'
mora bi.t i zatvoren. Intenzitet reakcije Pt zavisi od ugla nagiba 'l)t povr-'
šine bet. Za 'l) t= 180°-et, Pt je jednaka nuli. Ako se ugao 'l)l smanjuje, Pt
(e)
Sl. 20. (a i b) Dijagrami ilustruju pretpostavke na kojim je _zasnovana
Coulombova teorija zemljanog pritiska; (e i d) Coulombova grafička me:.
toda za određivanje zemljanog pritiska peska.
. , __ se__p_Qy_ećay.a _ i prolazLkroz maksimum. ZatiPl se smanjuje i za 'l)t=q> po-

staje opet jednak nuli. Zid mora biti dovoljno težak da bi se suprotstavio
najvećem bočnom pritisku Pmax =P> =aktivni zemljani pritisak. Prema
tome, problem se sastoji u određivanju maksimalne vrednosti od P.
Coulomb je rešio ovaj problem analitički. On je dobio:
p = _!_ H2 KA (1 a).
A 2 y . a cos u~·
sm
(l b)
5 TeorHska mehanilta tla

Ukupna normalna komponenta P Al! zemljanog pritiska na zadnju stranu

zida je
p A =P A cos ~= -
l
y H2 -
KA
-- . (2)
n 2 sin 0:
Vrednost KA zavisi samo ·od vrednosti uglova q>, o, a. i ~. - Za a.=90°, ~=O,
i q>=;o=3o·, razlika između tačne vrednosti zemljanog pritiska koji odgo-
vara slici 14c i Coulombove vrednosti je manja od 5%. Ako je reč o prak-
tičnim problemima, ova greška je beznačajna. Kad se ugao smanjuje, gre-
ška se dalje smanjuje i za o=O Coulombova vrednost zemljanog pritiska
postaje identična Rankineovoj vrednosti:
.. . . . .. ... . , •• _ .. 0 PA.""' ~ _y f.:l~ _tg (45°~.~/2) = ~
2
__ y H 2 ~cp . 14(1)
Premda je slučaj ilustrovan slikom 20 veoma jednostavan, jednači

ne .l, ..koj e. su . J;~?;!J.lta.t__J;?.!:Q~~~-1,1,!1~, :?;~ht~yaj t,1 . .rp.nogo izračunavanj a. Ako se
zadnja strana zida ili spoljna površina ispune sastoje od više ravnih pre-
seka, vreme potrebno za analitičko rešenje je toliko da je gotovo nera-
zumno služiti se analitičkim rešenjem. Prema tome, bolje je rešavati pro-
blem jednim od nekoliko grafičkih postupaka koji su razrađeni tokom
prošlog stoleća (Poncelet - Ponsle, 1840; Rebhann - Rebhan, 1871;
Culmann--:- Kulman, 1866; Engesser 1880). Premda je Ponceletova me-
toda poznatija od drugih, Culmannova i Engesserova metoda zgodnije su
za praktiČJ;le ciljeve jer ne zahtevaju da opterećujemo p!linćenje poseb-
nim pra~ilima. ··
24. Culmannovo grafičko rešenje. N a slici 20c linija ab predstavlja
presek kroz ispunu. Prilikom probe naj:p re se pretpostavi neka klizna po-
vršina pet. Zatim se položi linija nagiba bS pod uglom q> (ug~o unutra-
šnjeg trenja) prema horizontali i linija zemljanog pritiska bL 'pod uglom
\fJ (ugao izrh~~U: pritiska P1 i vertikale) prema liniji nagiba .bS. Isto tako
treba položiM c1d1 lJ ab i die1 /J bL. Tako se dobij-a ·t rougao bd1e1 (~l. 20c).
Pošto su uglovi- ,pri temenima b !i dt ov-og trougla jednaki uglovima t i rt
u poligonu sila (sl. 20b), irougao bdtet na slici' 20c sličan je poligonu sila
prikazanom na slici 20b. Težina prizme abet na slici 20c je
·--- ' --l- ---;- ---·
W1 =-rH /1.
2
Pošto je trougao· bd1e1 na slici 20c sličan poligonu sila rts tt, možemo
napisati jednačinu:
. . Pi_- W t·-
_ e1 d1 _
--
l H' l1e-
1 di
-. (l)
bd1 2 bdi
Na sličan način možemo odrediti intenzitet sila P2, itd., potrebnih za
održanje ravnoteže na drugim proizvoljno izabranim kliznim površinama
bc:~, itd. Pošto je c1d1 /lc2d:~il itd., odnos n između pravih dužina duži
lt=act, l:~=ac2, itd., i odgovarajućih pravih dužina duži bdt, bd2, itd., je
isti za svaku od ovih površina, tj .
l1
n=-=-=.
Iz (2)
bdt bd"
Engesserovo grafičko rešenje
Zamenom vrednosti n u jednačini l dobijamo:

l - -
Pt= --ynH'e1 dt = C" X e1d1, (3)
2
gde je e" = ynH' /2 nezavisno od nagiba pretpostavljene klizne površine.
Koristeći isti postupak dobijamo:
itd. Na slici 20c sile Pt, P2, itd. predstavljene su dužima e1d1, e2d2, itd.
" Tako na slici 20c dobijamo više tačaka et, e2; itd. Sve ove tačke leže na
f krivoj e koja se naziva eulmannovom linijom. Da bismo odredili maksi-
~ mainu vrednost P A bočnog pritiska, položimo tangentu na krivu e para-
l 1elno liniji nagiba bS. Dodirna tačka ove tangente i krive e je e. Ako po-
~ - - -- lož-imo-ed-- paralelno liniji - zemljanog pritiska -bL, dužina ed predstavlja
;;-
_·.
~ .aktivni zemljani pritisak PA na zadnju stranu zida u razmeri crteža. Od-
l
~ govarajuća klizna .površina bc prolazi kroz tačku dodira e. Supstitucijom
ed za etdt u jednačini 3 dobijamo za intenzitet aktivnog .zemljanog priti-
ska vrednost: · · ·
if PA= -l ynH' --
ed. (4)
2
1 Ista ova metoda se može p'rimeniti ako je površina ispune izlomljena
l ili .zakrivljena, kao što je prikazano na sliGi 20d. No, u tom slučaju ne
možemo izbeći da ne izračunamo težinu prizmi W't, W2, itd., koj-e odgo-
l
:11'
varaju različitim presecima bc1, bc2, itd. Tako dobijene težine nanesene su
u pogodnoj razmeri na liniju nagiba od b prema S.
-
B
~ 25. Engesserovo grafičko rešenje. Slika 21a predstavljat' opet, presek
~ kroz i_s punu prikazanu na slici 20a. Da bismo odredUi aktivni zemljani
~ pritisak ove ispl,lne Engesserovom metodom, polažemo kroz b liniju zem-
l
~
ljanog pritiska LL1 pod uglom ~ (ugao između pravca zemljanog pritiska
Pt i vertikalnog pravca) prema liniji nagiba bS. Zatim nanosima težinu
~;
~
.__
!C~~=-:~:.:::-.:=-::::-__ syakeod prizmi abet, abc2, itd., od tačke b na slici 2la na pravu bS1 ulevo
-- · .
u razmeri Wt = act, W2 = ac2, itd. Tako dobijamo tačke d1, d2, itd. Zatim
~--··'·-"'·e·_
...._._.... . J~roz_ svaku od. oyib.. . tačaka polažemo pravu paralelnu odgovarajućim pre-
~ secima bet, bc2, itd. Ove prave seku liniju zemljanog pritiska LL1 u tač-
~ _k ama e1, e2; itd. Slika 2lb predstavlja poligon sila za prizmu abet. Lako je
l videti da je ovaj poligon sličan trouglu bd1e1 na slici 2la. Isto tako su
E .trouglovi bd2e2, itd.; slični poligonima sila koji predstavljaju uslov ravno-
~ .teže pri:ami abc2, itd. Stranice d1e1, d2e2, ·itd. na slici 21a su tangente na
i 'krivu E. Ako se odrede tri od četiri stranice, kriva E se može iscrtati lako
E i precizno. Ona seče liniju zemljanog pritiska LL1 u tački e. Pošto duži
~ :bet, be2, itd. predstavljaju bočne otpore P1, P2, itd., potrebne da spreče
~ :klizanje duž površina bet, bc2, itd., duž be odgovara maksimalnom bočnom
il __otp_o.ru, koji. je potreban i dovoljan da se spreči klizanje duž bilo kojeg
~-----~-----
_ ----preseka· kroz b. ·Prema tome, ona predstavlja aktivni zemljani pritisak u
[ razmeri crteža. Klizna površina bc · je paralelna tangenti ed na krivu E
;-=----· ~·
u tački e. Na osnovu geometrijskih odnosa predstavljenih na slikama 21a.

i 21b, ·dobijamo za intenzitet aktivnog zemljanog pritiska jedna~inu:
l -
PA=- y H' be, (l)
2 1
~
J·1
'l
'!
'j
1
~
l
··-··-··,.
1
(a)
(b)
l'•i
_ _ _ _(,cc) --(d-) ---

Sl. 21. Engesserova grafička metoda za određivanje zemlja-
nog pritiska peska
Ako je površina ispune zakrivljena, kao što je prikazano na slici 2lc"

težina prizmi W1, W2, itd. mora se izračunati. U tom slučaju najbolje je
naneti ove težine na poligon sila od tačke r prema dole i konstruisati En-
gesserovu liniju na posebnoj slici. Preostali deo postupka je identičan ono-
~e koji smo malopre opisali.
26. Položaj napadne tačke aktivnog zemljanog pritiska. Slika 22a
predstavlja presek kroz kliznu prizmu uz potporni zid sa rapavom, verti-
kalnom zadnjom stranom. Spoljna površina ispune je horizontalna. Ako
se potporni zid pomeri za rastojanje dovoljno da se uspostavi stanje pla-
stične ravnoteže u svakoj tački klizne prizme, mreža površina klizanja je
• .. :·.·
Položaj napadne tačke zemljanog pritiska 69
slična onoj koja je prikazana na slici 20a. Bilo koja tačka b1 na proizvolj-
noj dubini z ispod tačke a predstavlja donju ivicu klizne površine b.tc.t,
koja je slična kliznoj površini bc. Na osnovu toga, bočni pritisak na presek
.ab1 zida je jednak bočnom pritisku na zadnju stranu zida visine z. Zame-
Nepokretno
« e e d
1
1l
H
l
:/.''
bl l
r- !
l .
l
....L
H/8 Pomeranie:
L_
~___.:;.--------··-· -- -· -- ··-
oNepokretno !l
·-- --- ..
h gk
(a) (e)
~'
i
' sf-l~--lt
+ (d)
Sl. 22. Položaj napadne tačke rezultante zemljanog pritiska peska

pri različitim uslovima bočnog oslonca.
. nom cx.=90o u jednačini 23(2) i zamenjujući H sa z dobijamo za normalnu

:~:...:~_..:_::,_:.::o;;.;.:'----- ~Qmponept~ . ?;~U;;~,nog __pritiska :ria ab1 vrednost:
i
. pA = _!_ 'Y Z 2 KA'
r.
~ .
a normO!ni pritisak na zid po i:dim: površine na dubini z ie'
i dPAtt
l -·· ·-······..--... PA = - - = yzKA. (l)
~ n dz
!... ·.·.··.·· .Ova jednačina je ident-ična sa jednačinom 15(1). Ona pokazuje da se zem-
l __ . _.____Jta::l1I::-pritisak~-ria.":::zadhju_
.. _.··_ stranu zida povećava kao hidrostatički prit~sak,
proporcionalno dubini, kao što je prikazano na desnoj strani slike 22a.
t1r .. ·. .. '.L •· Napadna tačka zemljanog pritiska leži na visini H/3 iznad osnove zi4a, _a
l\"f;~1~~~~;;i:i ----
-0senčEma površina def predstavlja normalnu komponentu zemljanog pri:..

tiska na presek ab1.
· Ako površina ispune i zadnja strana zida nisu ravne, raspodela zem'-
·ljanog pritiska na zadnju stranu .zida nije hidrostatička. Ipak, ako se zid
pomeri obrtanjem oko svoje ivice ili se translatorno pomeri, cela masa
peska unutar .klizne ·prizme prelazi u stanje plastične ravnoteže. U ovom
stanju svaka horizontalna -linija na zadnjoj strani zida predstavlja donju
ivicu potencijalne klizne površine. Ov~ činjenica je dovoljna da s pravom
uspostavimo jednačinu:. ·
(2)
gde je o. nagibni ugao zadnje stfane zida na dubini z. Na osnovu ove jedna-
čine moguće je odrediti položaj napadne tačke zemljanog pritiska prime-
njujući grafički ·p ostupak-pri!kazan sli~ama 22b do d. Slika 22b predstav-
lja presek kroz vertikalnu zadnju stranu zida koji podupire ispunu izlom-
ljene spoljne površine. Zbog izlomljene površine ispune raspodela zemlja-
nog ·pritiska na zadnju stranu zida nije hidrostatička. Ukupn~ zemljani
pritisak koji deluje .na zadnji.! ~tra:~m zida između njegove krune i razli-
čitih dubina z1, z2, itd., određujemo metodom koju ćemo opisati u slede-
ćem članu .. Ako se dobijene .v:rednosti PA~ nane$U prema dubini, možemo
iscrtati krivu prikazanu· na slici 22co: Ova -kriva predstavlja odnos između
pritiska·.PAn i dubine z. Iz nje se mogu dobiti vrednosti PAn, jednačina 2,
pomoću jednostavnog grafičkog postupka. Pošto nanesemo vrednosti PAn
prema dubini, možemo iscrtati krivu C1 na slici 22d .. Površina rst između
krive C1 i vertikalne ose predstavlja ukupnu-·normalhu komponentu boč
nog pritisk;a. Napadna tačka bočnog pritiska leži na visini težišta O povr-
šine rst. Slični postupci, zasnovani na jednačini 2, razrađeni su i za odre-
đivanje nap~dne tačke zemljanog pritiska na potporni zid "čija poleđina
nije ravna (vidi, na primer, Krey, 1936). Pošto su s.ve ove metode zasno-
vane na pretpostavci koja uprošćava problem da su klizne površine ravni,
one su daleko od toga da su rigorozne. Pored toga, one su i prilično te-
.....___..____gobp._~: Za_::eE_aktične svrhe izrađene· .su jednostavnije metode, koje daju
približno iste rezultate. Uzimajucl. u oožirpri:rodu osnovnih pretpostavki,
.nije sigurno .d a li se na razrađen~je metode možemo više osloniti nego na
jednostavnije, . ·
Važenje jednačine 2 je ograničeno uslovom da svaki deo mase tla
unutar prizme mora biti u stanju plastične ravnoteže. Ako su uslovi de-
formacija takvi da klizanje nastupa dok je deo kli~ne prizme još uvek u
stanju elastične ravnoteže, jednačina 2 gubi svoju valjanost i nijedan od
postupaka koje smo opisali ne može se upotrebiti za određivanje položaja
napadne tačke zemljanog pritiska. To je ilustrovano slikom 22e koja pri-
kazuje vertikalnu stranu zemljane mase čiji \Se bočni oslonac pomera obr-
tanjem oko svoje gornje ivice a. Nepokretan položaj ivice a sprečava gor-
nji deo klizne prizme da pređe u stanje plastične ravnoteže. Kao što je
objašnjeno u čL 20, lom nastupa duž zakrivljene klizne ;p ovršine bc, koja
· seče spoljnu površinu ispune · pod pravim uglom i zemljani pritisak na
·oslonac, prikazan na slici 22e, nije istovetan s pritiskom na zadnju stranu
; pobpornog zida prikazanog na slici 22a. Zbog toga ćemo ga o~načiti dru-
Ispuna sa izlomljenom spoljnom površinom 71
g im simbolom, Pan' umesto P A n> U članu 67 ćemo pokazati da se zemljani

pritisak Pan može izraziti jednačinom:
t
Pan= - rH2 AA,
2
gde je A A koeficijent čija vrednost ne zavisi od H. Prema tome, zemljani
ptitisak na bočni oslonac tipa koji je prikazan na slici 22e visine z je:
; ._ · l 2
Pnn-:-2YZ AA·
Ako bi P'an, bio identičan sa zemljanim pritiskom P"a.,, na gornji deo boč
nog oslonca. :prikazanog na slici'22e ~ogli bismo napisati:
~""-------·-- ..-·····-·--·- P''an =P'an· =·z-~p
H2 an (3)
·. '::·::.'
pa bi raspodela zemljanog pritiska bila strogo hidrostatička. No, iz isku-
stva znamo da je vrednost P"Qn uvek mnogo veća od vrednosti koju_daje
ova j~dnačina. To ·je posledica sledećih činjeniCa . . Ako bi b t na slici ~?e
predstavljalo donju ivicu bočnog oslonca, klizanje bi nastupilo duž povr-
.šine btct, koja je slična površini bc, a pritisak zemlje na abt bio bi jednak
P'a... .Naponi smicanja duž btct bili bi jednaki otpornosti na smicanje peska.
U stvarnosti, pak, donja ivica bočnog ·oslonca je u b a ne u b t. Linija btet
·ne predstavlja kliznu površinu jer leži u zoni elastične ravnoteže. Naponi
smicanja duž bilo koje površine koja leži u ovoj zoni, kao što je ·p ovršina
btct, manji su od otpornosti na smicanje peska. Prema tome, zemljani
pritisak na abt mora biti veći od P'an. Zbog ovih činjenica jednačina 3 više
.rie važi. Raspodela zemljanog pritiska nij·e hidrostatička. Ona je, grubo
.uzevši, parabolična, kao što je prikazano na desnoj strani slike 22e. Po-
ložaj napadne tačke zemljanog pritiska zavisi od tipa ·p omeranja oslonca
· · . ·. koje prethodi klizanju u tlu ('pesku) i ne može se odrediti ako se ne uzme
· < : ~obzir ova! f_aktor. Ose~č.ena površi~a ~e,f=P~an predstavlja ~emljan~ pri-
1
: ..·~::::7·;..;;_·"--..-· _tls~k na boem oslonac v1sme z. OvaJ pntlsak Je mnogo manJI od pntlska
: -------,.----------~aefi=P"~~ riapresek abi' bočnog oslonca visine H . .
~ . ··'·"-· ..:...... _.._.. Zbog odlučujućeg uticaja uslova deformacija ~a raspodelu zemljanog
. nritiska,- gotovo -i-najjednostavnijim proračunima zemlaJ·nog pritiska, mora
;__;;;.;::=....;.;..:..._;:__· ..'---'
r t'
prethoditi brižljivo ispitivanJe ovih uslova.
i
·Ova glava knjige se bavi samo potpornim zidovima. Potporni zidovi
r
lr
se pomeraju uvek tako da cela masa tla koja leži unutar prizme prelazi
u stanje plastične ravnoteže. Zato se jednačina 2 može koristiti kao baza
za određivanje položaja napadne tačke zemljanog pritiska.
t ~~.. ... ..··
l ',-~~--'7·~":"-·:··;....... ·27~ lspu~a sa izlo~ljeno~ spoljnoll;l površino~. Slika 23a. prikazuje
r \/ presek kroz 1Spunu sa lZlomlJenom spolJnOm povrsmom. Intenzitet ukup-
~- · ··· · ····· ··· · nog bočnog pritiska P A i odgovarajući položaj klizne ·p ovršine bc mogu
:. ·s_e_čiđrooitLbilo kojom od grafičkih metoda koje -smo opisali, jer se ove
~ ·. -.•. _ .metode mogu primeniti bez obzira kakav je oblik površine ispune. Napad-
L...~~i':·,·'<_;~~- -- na tačka bočm>g pritiska leži približno u tački preseka zadnj-e strane zida
i linije Ob1 koja prolazi kroz O klizne prizme abed, paralelno kliznoj povr-
šini bc. Ovaj postupak se zasniva samo na iskustvu da -su rezultati pri-
bližno isti sa onim koji se dobijaju relativno strogom metodom za rešenje
problema, ilustrovanom slikama 22b do d.
dubina
Sl. 23. Zemljani pritisak ispune sa izlomljenom spoljnem površinom
. Treća metoda je ilustrovana slikom .23b. Najpre pretpostavimo da se nagnu tl

'deo ad površine ispune produžava '1.1 beskonačnost, kao što je prikazano pravom aD.
"Položaj odgovarajuće klizne površine bcJ može se odrediti standardnim postupkom.
"Linija edlfbct predstavlja kliznu površinu kroz tačku d, jer su u ispuni sa ravnom
,površinom aD koja je poduprta zidom sa ravnom poleđinom ab sve klizne površine
_paralelne. Duž dela ae zadnje strane zida, raspodela bočnog pritiska je hidrostatička,
.kao što je prikazano linijom acJ (sl. 23c), jer je spoljna površina klizne prizme ade
{sl. 23b) ravna. Sledeći proračun se vrši na osnovu pretpostavke da se deo dE povr-
~ine ispune produžava do aJ, tj. do tačke koja leži na produženju prema gore zadnje
:strane ab zida. Raspodela bočnog pritiska ispune sa ravnom površinom aJE na zid
sa ravnom zadnjom stranom atb je takođe hidrostatička, kao što je prikazano lini-
jom atA na ·slici 23c. Greška zbog pretpostavke na osnovu koje je težina klizne prizme
uvećana za težinu dodate prizme aatd opada brzo sa dubinom. Prema tome,· prava
aJA (sl. 23c) predstavlja asimptotu stvarnog dijagrama pritiska etAt. U CJ stvarni
dijagram pritiska gotovo dodiruje act i sa povećavanjem dubine teži asimptoti atA.
Tako on može biti nacrtao sa dovoljnom tačnošću i rukom. Napadna tačka pritiska
leži na visini težišta O površine dijagrama pritiska abbJCJ (st 23c).
28 . .Zid sa izlomljenom zaanjomstranom:-·Slika 24a predstavlja pre~

sek kroz zid sa izlomljenom zadnjom stranom na koji deluje ispuna sa
ravnom površinom. Pre svega odredimo zemljani pritisak P A 1 na gornji
deo ad zida. Odgovarajuća raspodela pritiska je hidrostatička, a centar
pritiska je na vrhu donje trećine ovog preseka. St<l se tiče sile P Az koja
.d eluje na donji deo bd, poznat nam je samo pravac. Njen intenzitet i na-
padna tačka se moraju odrediti. Da bismo rešili naš problem jednom od
standardnih metoda proračuna zemljanog pritiska, pre1lpostavimo proiz-
voljnu kliznu površinu bc1 i sastavimo odgovarajući poligon sila rusttt,
prikazan na slici 24b. U tom poligonu razložimo poznatu silu P A1 u dve
·komponente AW i P'Al : Tako svodimo problem na određivanje maksimal-
ne vrednosti ukupnog bočnog zemljanog pritiska na zid u pravcu PA 2•
Slika 24b predstavlja. rešenje koje se dobija Engesserovom metodom. Te-
žine različitih kliznih . prizama Wt, w~, itd. (vidi čl. 25) nanesene su od
-tačke r u pravcu :· prema .dole. Klizanje nastupa duž površine bc na
slici 24a.
Bočni pritisak usled ravnomernih opterećenja 73
Intenzitet i pravac ukupnog zemljanog pritiska P A na izlomljenu

zadnju stranu zida određen je segmentom rs na slici 24b. Ovaj segment
predstavlja geometrijsku sumu dve komponente zemljanog pritiska,
P At =r u i P A 2 =u s. . Napadna tačka pritiska P A leži približno na preseku
Sl. 24. Zemljani pritisak peska na zid sa izlomljenom poleđinom
tH (sl. 24a) zadnje strane zida i prave Obt koja prolazi kroz težište klizne
:prizme abed, paralelno kliznoj površini bc. Bolja B.~proksi:macija se može
dobiti pomoću po·stupka opisanog u čl. 26.
29. Bocni pritisak usled ravnomernih opterećenja. Slika 25a predstav-
lja presek kroz ispunu čija nagnuta spoljna površina nosi ravnomerno
:.raspoređeno opterećenje q po jedinici površine. Linija d1c2 je proizvoljan
-ravni presek kroz tačku dt na zadnju stranu zida, na dubini z ispod nje-
.gove gornje ivice. Težina odgovarajuće prizme ad1c2 bez opterećenja je:
w1 = __!_rz l z sin ~ex+~) .
2 sm ex
' l sin (o:+~) J sin (a+~)

W 1=-y. 1z . . +q 1z=-yqZ 1z - - . - - -
2 Sifi a 2 Slll o:
za zapreminsku težinu y q vrednost:

2q sin o: 2q
rq=r+- =)+N-, (l a)
z sin (o:+~) z
sin o:
N=----
. sin (a+~)
Ako uvrst1mo H=z1 y=yq1 i PA = PA' u jednačinu 23(l<i), dobijamo.

za aktivni zemljani pritisak na presek adt zida prikazanog na slici 25-
vrednost
PA= - l y z2
l KA l ( 2 q)
= - r+N-. z2
KA 1 (2),
2 q sin ~ cos o 2 z sin ~ cos o
SL25. Efekat ;ravnomerno ·raspoređenog opterećenja na zemljani

pritisak peska
~·gde je. faldor. K A/sin rl. cos o konstari.ta za date vrednosti pd·.
<p,. a, .5 ..i ~.
Odgovarajući bočni pritisak na jedinicu površine pA na d,ubini z je
dP~ . KA . KA .
PA= -- sm~=-- z+ --Nq. (3)-
dz · : · cos o · cos a
Prvi član na desnoj strani ove· jednačine predstavlja ·zemljani priti-·
sak mr jedinicu površine na;dubini z koji potiče od tež-ine zemlje. Odgo--
varajuća raspodela ovog .priti~ka je hidrostatička, što je prikazano tro-·
____'\!glom~f_q na slici 25b. Drugi član Pfeds_~~yJj~ _,t.<=mlj~ni pritisak na jedi-
nicu površine koji .potiče od težine opterećenja. On je nezavisan od du--
bine. Zato je na slici 25b ovaj deo zemljanog pritiska predstavljen para-.
lelogramom eetftf. Produženje stranice etft ovog p aralelograma seče liniju.
referencije egu tački i na visini
q q sin ~
H,=N - - = - - - - - (4)·
y y sin<~+~)
iznad gornje ivice zadnje strane zida. Slika 25 pokazuje da je zemljani
pritisak na zadnju stranu zida identičan sa zemljanim pritiskom na presek:
.ab jednog fiktivnog zida, visine H+ H~ čija ispuna ne nosi nikakvo optere--
ćenje. Visina H. (jednačina 4) naziva se ekvivalentnom visinom optere--
ćenja. Iz slike 25b dobijamo jednostavnu .geometrijsku relaciju:
. (H+H)2 -PA (H)2

H =PA (1+2 H.
H)
4
PAg = PA .H 1
· Linijsko opterećenje paralelno gornjoj ivici zida 75,
gde je P A zemljani pritisak kojim ispuna bez opterećenja, predstavljena_

trouglom efg deluje na zid. Dakle, da bismo rešili naš problem, dovoljno
;
'je da odredimo zemljani pritisak PA ispune bez opterećenja, da izraču-
t
,.
namo ekvivalentnu visinu H. pomoću jednačine 4, i uvrstimo vrednost H.-
11-jednačinu 5. Linija delovanja zemljanog pritiska P Aq prolazi kroz teži'--
šte O površine dijagrama pritiska gj1e1e na slici 25b.-
- 30. Linijsko· opterećenje paralelno gornjoj ivici zida. Ako linijsko op--
terećenje q' po jedinici dužine linije paralelne sa gornjom ivicom zida
deluje na površinu ispune, aktivni zemljani rprit~sak PA ispune se uve-
ćava za liP A. Vrednost Pli A Zavisi ne samo od intenziteta opterećenja već
i od rastojanja između opterećenja i grebena a bočnog oslonca prikazanog-
na slici 26a. _Da bismo ispitali uticaj ovog rastojanja na dodatni zemljani
pritisak liPA, postavićemo opterećenfe _na proizvoljno rastojanje ac' od
grebena, kao što je prikazano, na _slici, i odrediti odgovarajuću vrednost
od liPA. To-se može učiniti, p.a primer; pomoću nešto modifikovanog Cul-
mannovog postupka -(vidi čl. 24). Ako površina ispune ne nosi nikakvo
l opterećenje, dobijamo Culmannovu _liniju- C _a kli~anje nastupa duž kli-
, zne površine bc. Bočni otpor sposoban da spreč~ klizanje duž proizvoljno·
r
l
izabrane površine bc' je određen rastojanjem d'e':~ a rastojanje· bd'. pred-
stavlja težinu prizme abc' u razmeri dijagrama.· A:ko u. e' primenimo linij-
\ sko opterećenj-e q' po jedinici dužine, povećavamo težinu svake prizme·
čija desna granična površina leži desno od ć' za veličinu q'=d'dl. Prema
i
J
tome, postojaće oštar prelom na Culmaimovoj liniji u tački preseka ove·
linije i linije bc'. Ovaj prelom je predstavljen 9dsečkom prave e'el. Desno
od tačke, el Culmannova linija se produžava onako kako je prikazano kri-
vom C'. Bočni otpor sposoban da spreči klizanj'e duž preseka bc' određen.
je rastojanjem d' el. Ako je ovo rasto] anje mariJe od de, što predstavlja.
zemljani pritisak PA koji vrši ispuna bez opterećenja, opterećenje nema.
uticaja na bočni zemlj-ani pritisak i klizanje nastupa duž bc. Ako-je, pak,
d'1e'1 veće od ed, klizanje nastupa duž preseka bc',jer.je za svak(presek
koji leži sa bilo koje strane od ~e' bočni pritisak potreban i dovoljan da
spreči klizanje manj:l od- dlet. Bočni pritisak liP A koji stvara linijsko-
opterećenje q' je predstavljeno razlikom dlel - de.
r~~ .... Grafičko. određivanje vrednosti liP A, prikazano slikom 26a, može se·
ponoviti za linijska opterećenja smeštena. na različitim odstojanji-ma od
gornje ivice zida a. Ako se vrednosti od liP A nanesu kao ordinate iznad
bičaka- pririiene linijskih opterećenja, dobija se linija uticaja veličine
l APA, na slici 26a. Odgovarajuća Culmannova linija je obeležena sa C'.

Tangenta paralelna sa linijom nagiba bS dodiruje krivu C' u tački el, a_
rastojanje dl el određuje najveću vrednost koju uopšte može uzeti bočni
\ pritisak i'spune na koju deluje linijsko opterećenje q'. Ako je linijsko opte--
rećenje smeštena između tačaka a i e', klizanje nastupa duž bel, a položaj
L_ linijskog opterećenja nema nikakvog uticaja na bočni pritisak. Ako se

linijsko opterećenje pomera od tačke cl udesno, uticaj linijskog optere-
ćenja na bočni pritisak opada a klizanje nastupa duž ravni koja prolazi
kroz b i liniju na kojoj leži opterećuje. Da bismo odredili položaj na ko--
jem uticaj linijskog opterećenja na bočni pri-tisak .postaje jednak nuli, po-
lažemo tangentu na Culmannovu krivu C (ispuna bez linijskog optereće-
·_- _-._
-_-_.: -_. - _ ·-
1 ·.····.·:.'\·.::_-.
~ _· :-.: :' :- ·, :-- - :.
'76 Problemi potpornih zidova
nja) paralelno s linijom nagiba bS. Ova tangenta seče krivu C' u tački e'2.
Prava be2 seče površinu ispune u tački d. Ako opterećenje deluje u tački
·d, bočni otpor sposoban da spreči klizanje duž preseka bC2' kroz ispunu
.sa linijskim opterećenjem postaje jednak bočnom otporu potrebnom i
·dovoljnom da se održi ravnoteža ispune bez linijskog opterećenja. Ovaj
-otpor je predstavljen rastojanjem ed. Dakle, ako je linijsko opterećenje
.smeštena desno od tačke d, ono nema nikakvog uticaja na bočni pritisak
i klizanje nastupa duž bc.
Sl. 26. Zemljani pritisak ispune koja nosi linijsko opterećenje
- -- - - - - -- ------------····--- .. -·
Neki inženjeri veruju da linijsko opterećenje nema nikakvog uticaja
na bočni pritisak ako ne leži unutar rastojanja ac (sl. 26b), koje predstav-
lja površinu klizne prizme u ispuni bez linijskog opterećenja. Malopre.-
đašnja analiza pokazuje da ovo mišljenje nije opravdano.
Slike 26c i 26d ilustruju jednostavnu metodu za procenu napadne
tačke dodatnog pritiska AP li usled linijskog opterećenja q' ·p o jedinici
dužine linije paralelne sa grebenom zida. · Na obe slike tačke cl, c1 i c2'
su identične sa tačkama koje su obeležene istim slovima na slici 26b. Ako
je linijsko opterećenje primenjeno u e' između cl i d, (sl. 26c), polažemo
a'e' ll b S. Napadna tačka bočnog pritiska koji potiče od linijskog optereće.-
nja leži na a'b na odstojanju približno a'b/3 od a'. Ako je linijsko optere-
ćenje primenjeno u e' između a i cl, kao što je prikazano na slici 26d,
polažemo a'eli bS i b'e' ll bei'; Napadna tačka dodatnog pritiska leži na
a'b' na odstojanju približnoa'b'/3 od a'. U oba slučaja greška je na strani
sigurnosti.
Zemljani pritisak na potporne zidove od armiranog betona
Tačniji rezultat se može dobiti ako se odredi ukupni pritisak na svaki od više-
delova zida na različitim dubinama ispod gornje ivice. Ovo ispitivanje daje podatke
koji su potrebni da se utvrdi raspodela bočnog pritiska duž zadnje strane zida gra-
fičkim diferenciranjem. Međutim, u stvarnosti prisustvo linijskog opterećenja uvek.
uvećava krivinu klizne površine, što, sa svoje strane, uvećava grešku zbog pretpo-.
stavke da je klizna površina ravan. Prema tome, ovaj tegobni postupak za određi
vanje napadne tačke dodatnog pritiska usled linijskog opterećenja nije proporcio-·
nalan sa opštim stepenom preciznosti metode proračuna .
31. Zemljani pritisak na potporne zidove od armiranog betona. Pot-·

porni zidovi od ar.miranog betona se uvek ·konstruišu na velikoj stopi koja.
se pruža ispod ispune, kao što je prikazano na slici 27a. Ako se ovakav
zid pomera obrćući seoko donje ivice ili klizeći sve dok ispuna ne počne·
da se lomi, jedan deo ispune uza zid, predstavljen na slici trouglom bbtd,.
6staje praktično nepomeren i deluje kao da je deo zida. Ako stabilnost
zida ne bi odgovarala, nastupio bi lom i'spune smicanjem duž klizne po-
vršine b2c. Saglasno našoj :pretpostavci zid se. pomera tako da mu sve·
l
l~
tačke prizme prelaze u stanje P,lastične ravnoteže. Prema tome, svaka.
tačka leve granične površine adbb2 klizne prizme predstavlja donju ivicu.
potencijalne klizne površine. Linija bet predstavlja kliznu površinu kroz b~
r. r-~ a
H
l
.. ~;~-:~~-~~~
(a)
Sl. 27. Zemljani pritisak na potporni zid razuđenog preseka
~- Ako bi se površina bd protegla do tačke at na visini grebena zida, i

graničninaponski uslovi i uslovi deformacija bi bili istovetni sa ovim uslo--
·· ····- -·-·-- ···· . vima za prizmatični presek između dve klizne površine koje se seku u po--
lubeskonačnoj masi prikazanoj na slici 8c. Prema tome, kao prva aproksi-·
l macija za rešenje ovog problema mogli bi se uzeti rezultati analize koju.

smo izveli u čl. 10. Saglasno tim rezultatima klizne površine bet i bd na.
\ slici 27a su nagnute prema horizontali pod uglom od 45° + <P., . Zemljani
2
pritisak f A2 na površinu bd deluje pod uglom cp u odnosu na pravac svoje·
normalne komponente, a njegov intenzitet se može brzo odrediti pomoću
Mohrovog dijagrama (sl. Bb). Bočni pritisak P At na deo ad zida može se ·
odre~~!.!. P.C?.II.l:()_~u c_oulombove jednačine 23(1) ili pomoću jednog. od njoj
ekvivalentnih grafičkih postupaka. Pritisak P A " na vertikalnu stranu bb2
se može izračunati sa dovoljnom tačnošću na osnovu pretpostavke da on
"78 Problemi potpornih zidova
deluje u horizontalnom pravcu, kao što je prikazano na slici. Na osnovu

.ove pretpostavke, dobijamo pomoću jedriačina 15(1) i 15(2):
p AS=- _!__y (H2 - Hf) tg2 (450 - ~) .

2 - 2
Raspodela zemljanog pritiska duž dela ad zadnje strane zida je hi-
drostatička, kako je prikazano pravom ar na sl:ici 27b. Napadna tačka
:pritiska leži na odstojanju adiS od d. Raspodela zemljanog pritiska duž
ravnog preseka a1b kroz polubeskonač-ni sloj sa horizontalnom površinom
-ca1 (sl. 27a) je takođe hidrostatička. Na slici 27b ova raspodela pritiska je
:predstavljena pravom st. -Prema tome, možemo pretpostaviti sa dovolj..;
nom_tačnošču.o. da__je_
__p_rit)sak . l.la . kliz:n,.~ _pqyršinu bel, na slici 27a određen
trapezom btr1d na slici 27b. Zemljani pritisak P ,._8 je predstavljen povr-
šinom b2u t1b. - · ·
Tačnije rešenje problema se može dobiti ako se proračuna zemljani pritisak
na različite
izlomljene površine adtb, ad:b, itd. (sl. 27a), pomoću metode opisane u
-čl. 28. Klizanje će nastupiti duž preseka .. k;oji odgovara maksimalnoj vrednosti boč
nog pritiska. Raspodela zemljanog pritiska duž klizne površine koja se penje ·od
tačke b prema poleđini zida se može odrediti tačku po tačku pomoću metode izlo-
žene na kraju člana 27.
32. Zemljani pritisak koji vrše slojevite ispune. Slika 28a predstavlja
;presek -kroz ispu-nu sastavlj-enu od dva sloja sa različitim zapreminskim
težinama ')'t i y2, ali sa istim uglom unutrašnjeg trenja, cp, i I,stim uglom
trenja zida, o. Zemljani pritisak koji vrši ovaj sistem: može se neposredno
-odrediti pomoću Culmannove metode (čl. 24), jer ova metoda ne uklju-
-čuje u sebi nikakve pretpostavke ·U pogledu raspodele težina unutar pri-
.z mi. Da bismo odredili napadnu tačku zemljanog pritiska, odredimo težište
O klizne prizme abc i opterećenja koje se nalazi na vrhu i·spune. Napadna
Sl. 28. Zemljani pritisak koji vrše slojevite ispune od nevezanog tla
·tačka leži u tački pr-eseka zadnje strane zida i prave kroz O paralelne sa
bc. S druge strane, ako . su uglovi unutrašnjeg trenja i tr-enja zida oba
.sloja različiti, kao što je prikazano na slici 28b, moraćemo -naš problem
Tešavati u dva .koraka. Prvi korak se -sastoji u određivanju bočnog pritiska
.P At na gornji deo preseka, ae, zida. To se može učiniti pomoću postupaka
-opisanih u čl. 27 i 29. Da bi-smo odredili bočni pritisak P ;~2 na donji deo,
eb, zida, zanemarujemo sve napone -smicanja na graničnoj površini između
,dva sloja, a tako isto i napone smicanj-a duž svakog vertikalnog preseka
jznad ove površine. Uz ovu pretpostavku celi gornji sloj se može ·posma-
·. trati kao prosto opterećenje, pa je vertikalni pritisak na svaki presek po-
Zemljani pritisak ispune od vezivnog tla 79
·vršine donjeg sloja jednak težini zemlje i opterećenja q koje leži iznad
:nje. Zahvaljujući ovakvom uprošćenju našeg problema zemljani pritisak
p A 2 na presek be zida se može odrediti pomoću Culmannove metode. Od-
_govarajuću kliznu površi-nu predstavlja linija bet. Greška koja se kl'ije u
ovoj metodi proračuna je na strani nesigurnosti, jer zanemareni napom
.smicanja teže da povećaju bočni pritisak na presek be zida.
33. Zemljani pritisak ispune od vezivnog tla. Slika 29a predstavlja
_presek kroz ispunu od vezivnog tla koja je poduprta potpornim zidom sa
.rapavom vertikalnom zadnjom stranom. Otpornost na smicanje ispune
-određena je jednačinom:
5 (l)
·za napone smicanja duž površine dodira tl.a i zadnje strane zida pretpo-
-stavljamo da su jednaki izrazu:
PAI=Ca+PAn tg o,
!····:·
,gde je ea adhezija između tla i ~ida, p An - normalni pritisak po jedinici
površine zadnje strane zida -i tg o - koeficijent trenja zida. Pretpostav-
ljamo da se zid pomerio dovoljno da bi· se cela klizna prizma prevela u
..
stanje plastične ravnoteže. Ako je ispuna od gljne, veličina za koju ztd
treba da se pameti da bi se zadovoljio ovaj uslov, mora da bude veća od
5 procenata vi,s ine zida. : · ·- · . . . .·
Sledeća metoda proračuna aktivnog zemljanog · pritiska analogna je
metodi upotrebljenoj za proračun Rankineovog .p ritiska u masama veziv-
nog tla. U čl: 12 je pokazano da je vršni sloj polubes.konačne mase veza-
nog tla u aktivnom Ranki-rieovom stanju u stanju zatezanja do dubine
12 (l)
Ispod dubine zo horizontalni pritisak na vertikalni presek raste od vred~

nosti nula proporcionalno dubind, kako je prikazano površinom dijagrama
pritiska bee na sl:i.ci lle. Ako se tlo koje leži ispod horizontalnog preseka
na proizvoljnoj dubini z ispod površine zameni opterećenjem yz po jedi-
n~ci površine, 1n.tenz_ i tet i raspodela napona ispod ovog preseka ostaju :ne-
promenjeni. Ukupni-horizontalni pritisak na verttkalni presek između spo-
ljašnje površine i dubine 2zo je jednak nuli. Prema tome, teoretski, v erti-
kalni zasek visine Hc=2zo trebalo bi da se drži bez ikakvog bočnog oslonca
(vidi čl. 57). 'No;·-\Cšt\i'afiiC>sti, stanje zatezanja u vršnom sloju ranije ili
kasnije izaziva pukotine usled zatezanja, što smanjuje visinu Hc na manju
vrednost Hc'. Ova vrednost određuje dubinu do koje se tlo može samo
odvojiti od zadn~e strane zida, kako je prikazano na slici 29a. Da -bismo
uprostili proračun koji sledi, pretpostavićemo da se pukotine usled zate-
zanja u -s amom tlu prostiru do iste visine. Ova ;p retpostavka uključuje
grešku, ali na strani sigurnosti.
Cinioci koji određuju visinu Hc' biće prodiskutovani u čl. 57. U ana-
l lizi koja ovde sledi za Hc' se pretpostavlja da je poznato. Dalje ćemo pret-
.1
•~.·..:.·.:.-.--. )>()S~avitHi ~a ~!?_dl\.<:Jj~}('!žiizmeđu po~ršine
. cen]e y e po Je inici 'površine. OvaJ uslovi je
dubidne Hc' deluje
za ovoljen ako klizna povr-
kao optere-
šina be (sl. 29a) počinje na dnu e pukotine usled zatezanja, čija je dubina
T ---<'••·-~ - ..
: :-::: -.
·:·:-:_:
Hc'. Na kraju, uzećemo kao prvu aproiD5imaciju !i po analogiji sa aktivnim

Rankineovim stanjem da se pritisak na zid povećava sa dubinom ispod
tačke at (sl. 29a), kako je prikazano pravom su na slici 29b. Uz ovu pret-
postavku pritisak P A na zadnju stranu zida se može predstaviti dijagra-
mom pritiska rsut na slici 29b. Stvarna raspodela pritiska će najverovat-
nije biti onakva kako je prikazano površinom rstut, čije se tež:ište nalazi
nešto malo niže od težišta površine rsut.
Da bismo odreqili pritisak P A (rezultantu nol'malne komponente P An
~ ko1~1ponente trenja P An tg o aktivnog zemljanog pi1itiska P A c), pretposta-
vićemo neku proizvoljnu kliznu površinu bet kroz podnožje b zida. Sila Pt
sposobna da spreči klizanje duž ove površine se može odrediti pomoću
fi ·~----: ~;:t
· ........ ,_?tl--~-~-=-F-·
l l l
1 ··
' , • n~
l l 1l
~~ n«
. ,7.. ~-»:WV:«y,
l
l
.,,4;f_,
Zc,r;; ~
-·-
·· 11 l 11
·'M'·
ll~~o·y r'"'l -; ll ~ •
{. ~ ..; .. g l
l ((~ l l
ll
-'-- • «j-fz;2 -e /t-;--
' . 1/
ll-
t-f Ji~ ~·~~·
Ha
Cš
"-,
~ "-
.,. (a)" r' (e)

Sl. 29. Aktivni zemljani pritisak na potporni zid ispune od vezivnog tla
poligona sila prikazanog na slici 29c. U ovom poligonu težina Wt pred-

stavlja teŽ!inu tela tla abetdt. Sile Ca = Caatb i e. = e bet predstavljaju ko-
hezione sile koje deluju duž površine dodira atb između zid~ i zemlje i duž
površine bet.
· Za određivanje intenziteta sile P A , ponavljamo konstrukciju za rav-
ne preseke pod različitim uglovima kroz b do tačke et. Odgovarajuće
------ - vrednosti- Pt-;-P-2;-itd.,-nanesene-su.. :. k ao- or,dlinate iznad površine ispune.
kako je prikazano na sl~ci 29.a. Sila P A je jednaka najvećoj ordinati krive
koja je tako dobijena~ Raspodela pritiska P A duž zadnje strane zida pred-
stavljena je dijagramom pritiska rsut na slici 29b. Aktivni zemljani pri-
tisak je jednak rezultanti od PA i komponente adhezije Ca = caatb zem-
ljanog pritiska. Napadna tačka aktivnog zemljanog prit iska P A c je iden-
tična s napadnom tačkom od P A , koja je, opet određena težištem 0 8 po-
vršine dijagrama pritiska rsut, kako je prikazano na slici.
Za vreme pljuskova u prazni prostor aa1 (sl. 29a) između zida i gor-
njeg dela ispune sliva se površinska voda. U tom stanju bočni pritisak
na zadnju stranu zida je jednak s umi zemljanog priti·ska i pritiska koji
vrši stub vode visine H'c, sem ako prostor između zida i ispune nije efi-
kasno dreniran.
34. Tablice i grafikoni zemljanog pritiska. U inženjerskoj praksi
zadnje strane većine zidova i p ovršina većine ispuna su barem približno
Tablice i grafikoni zemljanog pritiska 81
ravne, a zbog nesigurnosti sadržanih u proceni vrednosti uglova q> i 01

gruba -procena zemljanog pritiska odgovara oilju. Da bi se smanjilo
vreme potrebno za rešenje problema ovoga tipa, mogu se koristit tablice
i grafikoni zemljanog pritiska, koje sadrže vrednosti hidrostatičkog koe-
~
._Q '
··+
~ o
o
'Ot"
~
o
g
l ()
o
] \() ""
+
·ll . o
l2
:• .
o
o
g
o
....
o
l "?
Sl. 30. Dva različita tipa grafikona zemljanog pritiska koji
l daju vrednost koeficijenata aktivnog zemljanog pritiska.

K A za različite vrednosti od i i o

za različite vrednosti ugla nagiba B. Detaljne tablice zemljanog pritiska
objavio je Krey (Krej; 1936). Slika 30 prikazuje dosta pogodne metode
grafičkog predstavljanja odnosa i~među hidrostatičkog koeficijenta pri-
tiska i vreq~()~tJ od q> _i o. Na slici 30a vrednosti K--1 su proporcionalne
polarnim radijusima. Ugao između zraka i horizontalne ose jedna'k je uglu
trenja zida o, a vrednosti od q> su označene uz kvive koje predstavljaju
odnos između K 4 i o (Syffert - Sajfert, 1929). Na slici 30b hidrostatički
koeficijent pritiska KA predstavljen je kao ordinata za a~pscisu koja pred.,.
stavlja ugao trenja zida ;o. Oba dijagrama otkrivaju već uz letimičan pog..,
ll' led veHčinu uticaja ugla trenja zida o na intenzitet zemljanog pritiska.
l
"l·-_·_.-.•..·._.-.__.-···
--6 Teorijska m ehanika tla

GLAVA VII
PASIVNI· ZEMLJANI PRITISAK
35. Pasivni zemljani pritisak u inženjerskoj praksi. U najširem smi-

slu termin .p asivni zemljani ' pritisak označava otpor tla protiv sila koje
teže da ga pomere. U inženjerskoj praksi pasivni zemljani pritisak se
često iskorišćava da bi obezbed~o oslonac 'za konstrukcije kao što su pot-
porni zidovi ili pl"i.boji na koje deluju horizontalne ili kose sile. Potpor-
ni zid, prikazan na slici 19, duguje deo svoje stabilnosti protiv loma kli-
zanja duž svoje podloge bd pasivnom pritisku tla koje leži na levoj strani
od ed. Ravnoteža priboja, prikazanog na slici 63, održava se samo bočnim
otporom tla na levoj strani površine bd. Telo koje teži da pomeri tlo na-
ziva se sedište bočnog pritiska a površina dodira između ovog tela i zem-
lje je kontaktna površina.
Pasivni zemljani pritisak je takođe iskorišćen kad je reč o zgradama
čija se težina prenosi na tlo preko temelja. Ako opterećenje na temelj
premaša graničnu nosivost tla, prizmatično telo tla, kao što je prizma
abc na slici 15b, parnera se zajedno sa temeljom naniže. Ova prizma može
biti u stanju plastične ili elastične ravnoteže. U oba ova stanja prizma abc
se deformiše a da se ne pomera. S druge strane, tlo uz kose donje delove
granične površine prizme, ac i bc na slici 15b, istiskuje se naviše iz zem-
ljane mase. Ovo ne može nastupiti sve dok ,p riti<Sak koji deluje na tlo
duž ac i bc ne postane veći od pasivnog zemljanog prit:Jiska. U tom slu-
--------·-čaju~sedište-bočnog-pritisk-a-predstavlja-··prizmatično telo tla abc a kon-
taktnu površinu - dve klizne p ovršine koje u celini leže unutar tla.
36. Pretpostavke i uslovi. Proračuni koji slede u daljem tekstu za-

snivaju se na pretpostavci da je tlo izotropno i homogeno i da deforma-
cija tla nastupa samo paralelno vertikalnom preseku koji seče kontaktnu
površinu pod pravim uglom. Dalje se pretpostavlja da se kontaktna po-
vršina pomera pod uticajem bočnog pritiska u -p oložaj sasvim preko gra-
nice atb osenčene površine na slici 14e. Ova površina predstavlja mini-
mum bočnog zbijanja koji je sposoban da prevede tlo uz kontaktnu po-
vršinu iz njegovog prvobitnog stanja elastične ravnoteže u stanje plastične
ravnoteže koje odgovara mreži površina klizanja prikazanoj na slici 14e.
Zapreminska te~i:na zemlje je y, a otpornost na smicanje tla je od-
ređena jednačinom :
S=C+a tg cp, 5 (l)

Pretpostavke i uslovi 83
gde je e kohezija, rr ukupni normalni napon na kliznoj površini a q> ugao

unutrašnjeg trenja. Napon smicanja na kontaktnoj površini je:
(l)
gde je ea adhezija između tla i sedišta bočnog pritiska, p Pn normalna kom-
ponenta pasivnog zemljanog pritiska po jedini .površine, a o neki ugao čija
vrednost zavisi od karaktera površine. Ako je kontaktna površina do-
o
dirna površina između zida i tla, vrednosti ea i mogu biti jednake ili
o
manje od vrednosti e i q> respektivno, a je onda ugao trenja zida. S dru-
ge strane, ako je kontaktna površina presek kroz masu tla, ea je jednako
e a o jednako <p. U oba slučaja ugao ·o može biti pozitivan ili negativan
(yidi čl. 15). Na svim slikama u ovoj glavi ugao o je prikazan kao pozi-
l tivan, jer su u praksi uslovi koji su potrebni za postojanje pasivnog zem-
ljanog pritiska kombinovanog sa negativnim trenjem zida samo retko
kad zadovoljeni. Adhezija ea deluje u pravcu trenja zida. Prema tome, ako
.l o
je negativno, onda je i Ca negativno.
Za nevezana tla vrednosti e i ea su jednake nuli. Otpornost na smi-
canje j e jednaka
1 s = a' tg <p,
l
gde je a- efektivni normalni napon na kliznoj površini i <p ugao unutrašnjeg
trenja. Naponi smicanja na kontaktnoj površini su:
PPt=PPn tg o.
:J, U ispitivanjima koja slede biće pretpostavljene da je povrsma tla
) horizontalna i da je ugao trenja zida o pozitivan. No, metode koje ćemo
·.s opisati u sledećim članovima mogu se takođe koristiti bE)z bitne modifi-
:.l· ~ kacije i ako je onegativno ili ako je površina tla nagnuta prema horizontu.
·~ Ako su U'Slovi koje smo formulisal'i na početku ovog člana zadovo-
~ ljeni, lom tla nastupa onako kako je prikazano na slici 14e, za pozitivne
'.·1
.•·· ~r~dnosti od 6, .9dnosno na slici 14g, za negativne vrednosti o. U oba slu-
:'.• caJa zona p 1astiCne ravnoteže uključuje pasivnu Rankineovu zonu čije se
.3' ..... . . kose granične površine penju pod uglom od 45°- .f..prema horizontali.
granična prizmatične
2
J Donja površina zone koja leži između
Rankineove
:. zone i kontaktne površine je zakrivljena. Prema tome, donja granična
1.~ površina klizne prizme, na primer, prizme abde na slici 31a, sastoji se od
1, zakrivljen_og donjeg dela bd i pravnog gornjeg dela de koji se penje pod
1
··~
uglom od 45o- ~ prema horizontali. Granica d između ova dva dela

·~ leži na pravoj aD koja se spušta od gornje ivice a kontaktne površine pod
~.•f. uglom od 45°- ~ prema horizontali. Ovo važi kako za vezivne tako i za
:1 nevezane materijale. Oblik zakrivljenog dela klizne površine može se
j odrediti sa dovoljnom tačnošću ako se pretpostavi da je on bilo logari-
J-~- ·· ~~~~~~~~ffi~~~~zbe~li~~u;~:š~~.kđa2je ~=~e~~~ja~~!%~~~ep~~rš~~~· k~~!:
'l prizme ravna, ·pod uslovom da je ugao trenja zida mali (vidi čl. 38).
l
84 Pasivni zemljani pritisak
37. Napadna tačka pasivnog zemljanog pritiska. Ako je zadovoljen

uslov deformacija specifikovan na početku prethodnog člana, normalna
komponenta p Pn pasivnog zemljanog pritiska po jedinici površine ravne
8
Sl. 31. Približno određivanje položaja napadne tačke rezultante pasivnog
zemljanog pritiska vezivnog tla
kontaktne površine (ab na slici 3la) na dubini z ispod a može se izraziti

približno linearnom jednačinom:
pp" =e Kp,+q KPq +r z Kpy, 15 (5)
____ _______gde_j_e_q_op.t.et:e_ć.e.IJ.j.e_p_o_j~_djn_li;.i_,površine,__~_K.e., . K pq i K py su apstraktr)i
(bez dimenzija) brojevi čije su vrednosti nezavisne od z i y. Pritisak p p,.
se može razložiti u dva dela. J edan deo,
P~n =e KPc+q KPq
je nezavisan od z. Odgovarajući deo normalne komponente P p,. pasivnog
zemljanog pritiska je:
H.
P~n 1
= -.-- r P~n dz =--!!-
stn ex., sm ex
(e KPc+q KPq). (l)
o
Pošto je raspodela ovog pritiska ravnomerna, njegova napadna tačka leži
na sredini kontaktne . površine. Pritisak P p"' izaziva otpor trenja P' Pn tg S
na kontaktnoj površini. Kombinacijom P p"' sa komponentom trenja
PPn'tg S dobijamo silu P'p koja deluje pod uglom & u odnosu na normalu
na kontaktnu površinu ab.
Napadna tačka pasivnog zemljanog pritiska 85
Drugi deo pritiska rpo jednačini površine PPno
P;n=Y Z KPY
.se povećava, kao hidrostatički pritisak, proporcionalno dubini. Prema
:tome, napadna tačka rezultujućeg pritiska
H
"
Ppn= - .l -
Sin o:
J PPndZ=
" -yH l
2
2 KPY
-.- .
SlO«
(2)
o
leži na visini H/3 iznad osnove kontaktne površine. Kombinujući P Pn" sa
otporom trenja FPnutg o koji izaziva ova sila, dobijamo silu P p'' koja de-
i--~·-· luje pod uglom o u odnosu na normalu na kontaktnu površinu ab.
Ukupni pasivni zemljani pritisak P 'pt jednak je rezultanti sila P'p,
P '' p i sile adhezije:
l
l
'f
! Tako možemo ukupni ze::jan:i::::ak razlofiti na tri
sa poznatim pravcem i poznatim položajem u odnosu na kontaktnu po-
kompon~~~
'. ·. vršinu. Te komponente suPp', Pp'' i Ca. Njihova raspodela duž kontaktne
površine ab je prikazana na slici 31a. Za tlo od nevezanog materijala, koje
ne nosi opterećenje, P p' i Ca su jednaki nuli, a P p'' je identično sa
pasivnim zemljanim pritiskom P p.
.J.'
Intenzitet sila Pp' i Ca na slici 31b se. povećava upravno proporcio-
·.··1
·.··· . nalno sa. visinom H kontaktne površine, dok se P P'' povećava sa kvadra-
• tom H . Tlo se lomi smicanjem duž klizne površine koja prolazi kroz donju
ivicu kontaktne površine. Pošto je P p' (jedn. l) nezavisna od zapreminske
:1· težine y tla, ova sila predstavlja onaj deo ukupnog pasivnog pritiska koji
je sposoban da savlada koheziju i otpornost trenja koja potiče od težine
.f.·· .
opterećenja. Prema tome, ako se zapreminska težina tla svede na nulu,
.. sila P p koja je potrebna i devoljna da izazove klizanje duž date površine
.svodi se sa P P na P p''.
·-r··-·---· Normalna komponenta ukupnog pasivnog zemljanog pritiska je:
~ ........._...... Pp1 =P~n = ?;n=-!!- (e Kp,+q KPq)+ _!_ cp H2 ~P ,
(4)-
~ Slfi O: 2 Sin O:
, -.. ~--- -~li~i -~~:· l~nija

Na bde predstavlja površinu klizanja. Na gornju po-
j vršinu ae klizne prizme deluje ravnomerno raspoređeno opterečenje
:fi Q = ae · q. Da bismo ukupni pasivni zemljani pritisak P P razložili na
J .njegove komponente P p;, P " pi Ca, ispitaćemo uslove ravnoteže prizme
) .abde. Na ovu pri~mu, težine W, deluju sledeće sile: opterećenje Q, re-
\! zultanta C kohezije Cs duž bde i sile adhezije e.., rezultanta F elementar-
~ :nih reakcija dF koje deluju u svakoj tački površine klizanja bde pod uglom
J <p u odnosu na normalu na ovu površinu, kao što je prikazano na slici, i
--·..r·· - - - - - - -.. - -,sile~!''. i-f.p'~-koje delvuj~ pod uglom o u o~nosu 7:1a normalu na.~ontakt~u
.· povrsmu. Za ravnotezu ]e potrebno da pohgon sila {sl. 31c) koJI obrazUJU
• .ove sile bude zatvoren. Među silama koje su prikazane na poligonu, sile
r--
86 Pasivni zemlj ani pritisak
Q i C (jednostruke linije) se povećavaju upravno proporcionalno visini H

kontaktne površine, a sila W (dupla linija) se povećava sa kvadratom ove
visine. Suma sila P' p+ P ''ppredstavljena je sa mt. Jedan deo, P' p, je
komponovan silama Q i C i povećava se proporcionalno visini H. Drugi
deo, P''p,je komponovan silom W. Da bismo odredili prvi deo, konstrui-
šemo poligon sila, uz pretpostavku da je zapreminska težina y zemlje jed-
naka nuli, što znači W=O. Pravac odgovarajuće reakcije F' je određen
uslovom da elementarne reakcije dF deluju u svakoj tački pod uglom q>
u odnosu na normalu klizne površine. Ako kroz r položimo pravu para-
lelnu sa pravcem F', dobijamo poligon sila mnru. Dužina mu je jednaka
sili P 'P a napadna tačka ove_ sile leži na sredini kontaktne površine ab.
Sila P "p je predstavljena dužinom ut. Mogli bismo odrediti ovu silu ne-
zavisno; tako što ćemo ·konstruisati-drugi poligon sila uz pretpostavku da
su e, ea i q jednaki nuli. Pravac odgovarajuće reakcije F" određen je
istim uslovom kao i pravac reakcije F'. Ako položimo sv paralelno ovom
pravcu i rv paralelno mt, dobijamo poligon rsv. Sila P'' de jednaka dužini
rv koja je, opet, jednaka sa ut, kako je prikazano na slici. Geometrijska
suma dve sile F' i F" je jednaka ukupnoj reakciji F.
Malopređašnja analiza vodi do sledećeg zaključka. Ako je e ili q
veće od nule; pasivni zemljani pritisak se može odrediti pomoću dve suk-
cesivne operacije. Prva operacija se zasniva na pretpostavci da je zapre-
minska težina y jednaka nuli. Tako dobijamo komponentu P'P zemljanog
pritiska. Napadna tačka ove komponente je ·na sredini kontaktne površi-
ne. Druga operacija se zasniva na pretpostavci da su e, ea i q jednaki nuli
i napadna tačka tako dobijene komp<mente P"P leži ·na vi;sini H/3 iznad
donje ivice kontaktne površine.
Tačnije određivanje položaja napadne tačke pasivnog zemljanog pri-
tiska može se izvršiti na osnovu jednačine 26 (2), jer ova jednačina važi
kako za aktivni tako i za pasivni zemljani pritisak, bez obzira na kohe-
ziju, ako uslovi deformacija dopuštaju da cela klizna prizma pređe u
_stanje plastične ravnoteže. No, greška zbog približnog metoda ilustrova-
nog slikom 31 nije tako velika da bi bio opravdan dodatni napor potre-
ban za dobijanje rešenja.
Sledeći članovi, 38 do 40, bave se pasivnim zemljanim pritiskom ide-
·---·--·------ -----alnih-nekoh·erentntlr-m.<rterijala;---b·ez-opte-rećenj a ·na · njima. N j ihova na-
!Aena je da upoznaju čitaoca sa tehnikom proračuna pasivnog zemljanog
:pritiska. Opšti sLučaj, u kojem je reč i o pasivnom zemljanom pritisku
koherentnog tla sa opterećenjem na njemu, biće prikazan u članu 41.
38. Coulombova teorija pasivnog zemljanog pritiska idealnog peska.
Slika 32a predstavlja vertikalan presek kroz ravnu površinu ab koja je u
kontaktu sa masom peska čija je spoljna površina ravna. Ako su uslovi
definisani u čl. 36 zadovoljeni, normalna komponenta pasivnog zemljanog
pritiska po jedinici površine na ab na dubini z ispod tačke a određena je
jednačinom
15 (3).
gde je K p koeficijent pasivnog zemljanog pritiska. Pošto zemljani priti-

o
sak deluje pod uglom prema normali na kontaktnu površinu, iz jedna-
Coulombova teorij a 87
čine 15 (3) dobijamo sledeći izraz za ukupni pasivni zemljani pritisak P p:

H
Pp= PPn =_l_
cos o cos o
J sinPPn dz=J_H
2
2 KP
cin~cos o
. (l)
o
Coulomb je (1776) izračunao pasivni zemijani pritisak idealnog peska
pod pretpostavkom, da bi uprostio problem, da je cela klizna površina
ravan -koja prolazi kroz donju ivicu b kontaktne površine ab na slici 32a.
Linija bei predstavlja proizvoljan ravan presek kroz ovu donju ivicu.
+ e,
·~
~WOrt-l-tt-T-T--~+---+--+---1--
o l
"' l
"' !
~ o~~~----~----~--~~--~--
0 1 10 15, 20 25
Vrednosti Kp. jedn. 38(2)
Sl. 32. (a i b) Dijagrami ilustruju pretpostavke na ko-
jima se zasniva Coulombova teorija pasivnog zemljanog
pritiska; (e) odnos veličina <p, 5 i Coulombove vrednosti
koeficijenta pasivnog zemljanog pritiska Kp
Na prizmu abc težine W deluju reakcija Fi pod uglom q> prema normali
na presek bc1 i bočna sila P1 pod uglo1n o prema normali na kontaktnu
pbvrširiii ab. OdgOvarajući poligon sila, prikazan na slici 32b, mora da
bude zatvoren. Ovaj uslov određuje intenzitet sile P1. Klizanje nastwpa
duž preseka bc (koji nije prikazan na slici), za koji je bočna sila P1 mi-
nimum, Pp. Coulomb je odredio vrednost Pp analitičkom metodom. Ako
se P p u jednačini l zameni Coulombovom vrednošću za pasivni zemljani
pritisak i dobijena jednačina reši po koeficijentu pasivnog zemljanog
pritiska, dobija se:
Kp= sin2(o:+q>) cos o (2)
2
sin o: sin (o:+o) [t-ll sin (rp+o) sin (cp+f3) ]
·V sin (o:+o) sin (o:+~)
Ova jednačina važi i za negativne vrednosti uglova ~ i 8.
Pasivni zemljani pritisak
Na slici 32c ordinate predstavljaju ugao trenja na kontaktu zida i

zemljane mase, a apscise - vrednosti KP za pasivni z-emljani pritisak
mase peska sa horizontalnom površinom, koja je ograničena vertikalnom
kontaktnom površinom. Krive prikazuju variranje koeficijenta K P u od~
nosu na + 8 za različite vrednosti q>. One pokazuju da se za datu vrednost
q> vrednost Kp brzo povećava sa povećavanjem vrednosti 8.
Ako se za određivanje pasivnog zemljanog pritiska nevezanog tla
primene Culmann<>va (čl. 24) i Engesserova (čl. 25) grafička metoda, linija
nagiba bS (slike' 20c, 20d i 2la) je nagnuta pod uglom <p prema horizon-
tali; ali leži ispod nje. Sve drugo ostaje nepromenjeno. Ispravnost ovog
postupka se može dokazati na osnovu čisto geometrijskih razmatranja.
· Za vrednosti cp = 8 = 300, ~ = 0° (ispune sa horizontalnom 'površinom),
i -· IX! -= - 90° -(vertikalni- zid);--vrednost- pasivnog zemljanog pritiska, određe
na pomoću egzaktne teorije (čl. 15 i sl. 14e), je za više od 30 procenata
manja od odgovarajuće Coulombove vrednosti izračunate pomoću jedna-
čine 2. Ova greška je na strani nesigurnosti i suviše je velika da bi mogla
poslužiti kao osnova za procene. No, sa opadanjem vrednosti o greška
veoma brzo opada i za o= O Coulombova vrednost postaje identična sa
egzaktnom vrednošću:
Pp= -l y H2 Np= -l y H2 tg2 ( 45o+- . tp) 14 (2)

2 2 2
Preterana greška u vezi sa Coulombovom metodom kad je o veliko
je posledica činjenice da površina duž koje na-stupa klizanje, kao što je
površina bc na slici 14e, nije ni približno ravna. Međutim, kad se vred-
nosti 8 smanjuju (sl. 14e), krivina površine bc br:Zo opada, i kad je 8 = O,
površina bc je savršeno ravna:. Ako je 8 manje od q>/3, razlika između
stvarne klizne površine i Coulombove ravne površine je vrlo mala, pa
odgovarajući pasivni zemljani pritisak možemo proračunati pomoću Cou-
lombove jednačine. Ako je, pak, B već_e od cp/3, pasivni zemljani pritisak
idea~nog peska moramo odrediti pomoću neke uprošćene metode koja
uzima u razmatranje krivinu klizne površine. Ove metode su metoda loga-
ritamske spirale (Ohde, 1938) i metoda kruga trenja (Krey, 1936). I jedna
i druga od ovih metoda -se može takođe koristiti za -koherentan materijal.
-------------- ~---------------------- - -
.. 39. Metoda logaritamske spirale. Slika 33a predstavlja presek · kroz
ravnu kontaktnu površinu ab zidanog bloka koji vrši pritisak na masu
nekoherentnog tla sa horizontalnom· površinom. Prema čl. 36 klizna po-
vršina bc se sastoji od zakrivljenog dela bdi ravnog dela dc koji se penje
pod uglom od· 45° - !..prema horizontali. Tačka d leži na pravoj aD koja
2
se spušta pod uglom od 45°- ~ u odnosu na horizontalu. Pošto položaj
tačke d još nije poznat, pretpostavljamo probnu kliznu površinu koja
prolazi kroz proizvoljno izabranu tačku d1 na pravoj aD. U unutrašnjosti
mase tla koju predstavlja trougao ad1c1 stanje napona je i-sto kao i stanje
napona u polubeskonačnoj masi zemlje koja je u pasivnom Rankineovom
stanju. Ovo stanje napona smo već opisali (vidi čl. 10). Naponi smicanja
duž vertikalnih preseka su jednaki nuli. Prema tome, pasivni zemljani
Metoda logaritamske spirale 89
:pritisak Pdl na vertikalnom preseku d1f1 je horizontalan. On deluje na

·dubini 2Hdll3 i jednak je:
(l)
Pretpostavićemo da je zakrivljeni deo bd1 preseka kroz kliznu povr-

.šinu (sl. 33a) luk logaritamske spirale čija je jednačina
(2)
:sa centrom 01 koji leži na pravoj ad1. U ovoj jednačini r predstavlja du-
:žinu radijus-vektora Om koji sa v·ektorom 01b gradi ugao e (izražen u
Fo .radijanima), a ro = 01b je dužina vektora za e = O. Svaki vektor koji pro-

···· ···-.··· ···
lazi kroz centar 01 logaritamske spirale čija je jednačina 2 seče odgova-

rajuću tangentu spirale pod uglom 90"- q>, kao što je prikazano na slici
~3a. Pošto centar 01 spirale leži na pravoj aD, spirala čija je jednačina 2
l
r~_--_~_-_~=:~~-:
[;
- ·· " ·"~ .. ... .... .
~--~ ·
(e)
Sl. 33. Metoda logaritamske spirale za određivanje pasivnog zemljanog pritiska peska
prelazi bez ikakve prelomne tačke u prav deo d1c1. Sem toga, u svakoj
iiJ ..... tački n zakrivljenog dela klizne površine reakcija dF deluje pod uglom
~---.---- q> -prema- nor-mali,- odnosno pod uglom 90"- q> prema tangenti spirale.
Ovaj pravac je identičan sa pravcem vektora Om. Prema tome, rezultu-
1
~ ---·
juća reakcije F1 -duž. zakrivljenog dela bd1 takođe prolazi kroz centar 01.
Pošto površina zemljane mase ne nosi nikakvo opterećenje, a za ko-

heziju pretpostavljamo da je jednaka nuli, napadna tačka pasivnog zem-
ljanog pritiska na površinu ab leži na visini H/3 iznad b (vidi čl. 37). Na
telo zemljane mase abdtft (sl. 33a) težine Wt deluju horizontalna sila Pdt,
sila Pt kojom deluj-e zidani blok, i reakcija Ft, koja prolazi kroz centar
Ot spirale. Za ravnotežu sistema je potrebno da suma momenata svih sila.
oko centra Ot spirale bude jednaka nuli. Ovi momenti su:
Pth = moment -sile Pt oko centra Ot i
Mt, M2, ... , Mn =momenti svih drugih sila oko Ot. Pošto Ft prolazi
kroz Ot imamo:
.. 11...
Pt lt+~ Mn=Ptlt+ Wtl2+Pa1ls=O.

l
Prema tome je:
(3)
Problem se može rešiti grafički, pomoću poligona sila prikazanog na slici 33b.
Da bismo odredili pravac sile Ft koja se javlja na poligonu, komponujemo težinu
Wt i silu P41 na slici 33b u rezultujuću silu Rt. Na slici 33a ova rezultanta mora da
prolazi kroz tačku preseka it sile P4t i Wt. Ona seče silu Pt u nekoj tački h. Za rav-
notežu je potrebno da sila F1 prolazi kroz ovu tačku. Kao što je gore utvrđeno,
ona mora da prolazi i kroz centar Ot spirale. Prema tome, poznat nam je pravac sile
Ft pa možemo zatvoriti poligon sila prikazan na slici 33b polažući Pt// Pt na slici 33a
i Ft/l Ft na slici 33a. Tako dobijamo intenzitet sile P1 koja je sposobna da izazove
klizanje duž površine b dtct.
Sledeći korak se sastoji u ponavljanju ovih operacija za druge spi-
rale kroz b, koje seku ravan aD u različitim tačkama d2, ds, itd. Odgova-
rajuće vrednosti Pt, P2, Ps, itd., nanesene su kao ordina:te ftCt, itd., iznad
tačke ft, itd. Tako dobijamo krivu P, prikazanu na slici 33a. Klizanje na-
·-··-·-·-····-stupa-duž-pnvršin-e-koja- o-dgovara-minimalnoj vrednosti, P P• N a di j agra-
mu (sl. 33a) ova minimalna vrednost P P predstavljena je dužinom fC.
Tačka preseka d klizne površine i prave aD leži na vertikalnoj pravoj koja
prolazi kroz f. Ravni deo klizne površine penje se pod uglom od 45°-!.
2
prema horizontalnoj površini tla.
Najveća greška ovog postupka iznosi oko 30fo, što se može zanemariti.
·Isprekidana linija bc' prikazuje odgovarajuću kliznu površinu određenu
Coulombovom teorijom. Sirina ac' gornje površine Coulombove prizme je
nešto veća od dužine ac.
Da bismo rešili ovakve probleme ne gubeći mnogo vremena, crtamo logaritam-

sku spiralu koju predstavlja jednačina 2 na hameru, kao što je prikazano na slici 33c,
pošto izaberemo pogodnu proizvoljnu vrednost za r •. Posle toga isečemo spiralu i
koristimo je kao šablon. Na osnovu geometrijskih svojstava spirale svaki radijus-
vektor - kao, na primer, vektor r. (sl. 33c) - možemo uzeti kao početni radijus-
Metoda kruga trenja 91
vektor, ako ugao e merimo od njega. Da bismo položili spiralu kroz tačku b na slici
33a, stavljamo centar O šablona u bilo koju tačku OA prave aD '(sl. 33a) i obrćemo
šablon oko Ot dok zakrivljeni rub šablona ne prođe kroz tačku b. Vukući vrh olovke
duž ruba šablona od tačke b do prave aD, dobijamo tačku dt. Prava dtCt je tangenta
spirale u tački dt i sa horizontalom gradi ugao od 45°--:;- . Na sličan način nacrtamo
nekoliko spirala čiji centri Ot, Ot, itd. leže u različitim tačkama prave aD. Težina
zemljane mase koja leži iznad zakrivljenog dela bdt pretpostavljene površine klizanja
bdACt je predstavljena površinom abdtft. Ova se površina sastoji od dva trougla, adtfz
i Otab, i isečka površine spirale Otbdt.
Površina isečka je određena jednačinom:
e,
l r 2
A-=
J
o
- r2 d9=-0- (e2etg'f>-l).
2 4 tg <p
(4)
Ako se površina zemljane mase podvrgnute bočnom pritisku penje pod uglom ~. kao
što je prikazano na slici 33d, pravac linije aD i ravnog dela dACt klizne površine u
odnosu na spoljnu površinu je identičan sa odgovarajućim pravcem površina klizanja*
u polubeskonačnoj masi tla čija se spoljna površina penje pod uglom <p prema hori-
zontali. Metoda za određivanje ovog pravca je opisana u čl. 10, a pravac prikazan na
slici 9d. Unutar trougaone površine adACA stanje napona,je isto kao kad bi površina
predstavljala presek kroz polubeskonačnu masu, prikazanu na slici 9d. Prema zako-
nima mehanike, naponi smicanja duž bilo kojeg preseka dtft koji polovi ugao između
ravni smicanja su jednaki nuli. Prema tome, zemljani pritisak Pdt (sl. 33d) deluje pod
pravim uglom na površinu d4t koja polovi ugao adtct, a njegov intenzitet se može
odrediti pomoću Mohrovog dijagrama, kako je prikazano u čl. 10 i na slici 9b. Ostali
deo postupka je istovetan sa onim koji smo upravo opisali.
40. Metoda kruga trenja. Kad koristimo ovu metodu, pretpostavlja-

mo da je zakrivljeni deo klizne •površine bc na slici 34a kružni luk bdt
poluprečnika rt koji bez prelomne tačke prelazi u prav deo dtc. Centar
kruga leži na pravoj koja prolazi kroz dt pod uglom <p u odnosu na adt
na slici 34a, na rastojanju Otdt = Otbt od tačke dt·. U svakoj tački n za-
krivljenog dela elementarna reakcija dF je tangenta kruga e,, koji je
koncentričan sa krugom čiji je luk bdt. Poluprečnik kruga Ct je Tf =
= r sin <po. Ovaj krug se naziva krug trenja. Aproksimativno - metodu
korekcije ćemo prodiskutovati docnije- možemo pretpostaviti da je re-
zultujuća reakcija Ft takođe tangenta ovog kruga. Da bismo odredili silu
Pt, koporn.ljemosile W1 i Pdt u rezultantu Rt, kako je prikazano na po-
ligonu sila (sl. 34b). Na slici 34a ova rezultanta mora prolaziti kroz tačku
preseka··it--sila-Pdt i W1. Ona seče silu Pt u tački i2. Da bi se održala rav-
noteža, reakcija Ft mora prolaziti kroz presečenu tačku i2. Pošto smo za
Ft pretpostavili da je tangenta na krug trenja Ct, ona mora ležati onako
kaKo je prikazano na slici 34a. Kako je pravac od Ft poznat, sila Pt se
može odrediti iz poligona sila prikazanog na slici 34b. Minimalna vred-
nost P p · bočne sile koja je dovoljna da izazove klizanje može se odrediti
tako što će se konstruisati kriva analogna krivoj CP na slici 33a. To zah-
teha da se ponovi proračun za nekoliko krugova od kojih svaki prolazi
kroz tačku b. Vrednosti Pt, P2, Ps, ... tako dobijene su nanesene kao ordi-
nate iznad linije koja predstavlja horizontalnu površinu tla.
~---- -~----~ ·~·-~--- ~- ~- · ~ - · -- .
*
Površine klizanja su samo one koje se određuju prema Mohrovom krugu na
~q sl. 6 u idealnom {<p, e) materijalu. Sve ostale se nazivaju kliznim površinama. -
Prim. str. red.
'92 Pasivni zemljani pritisak
Najveća greška u vezi sa metodom kruga trenja nastaje zbog pretpostavke da

je reakcija Ft na slici 34a tangenta kruga trenja C1 poluprečnika r 1• Rezultujuča
reakcija Ft je u stvari tangenta na krug čiji je poluprečnik r'f veći od r1• Ako je sila
Ft tangenta na krug poluprečnika r'1 >r1, nagibni ugao sile Ft u poligonu sila (sl. 34b)
postaje manji a vrednost sile Pt postaje veća. Prema tome, greška zbog pretpostavke
<la je r't jednako sa Ti je na strani sigurnosti.
(b)
20..-,..--;--~;---:---;---..-;----;--l~.........--.-.,
8 - -\k----l---1--+--l---l--1---l-...J--t-
6~~-+\~~--~-4-+-~~~+--l--~
.t!~l41--l--+-\-4-+~~.--L-.l.
..:-- :"-.
___!._..J._-ll---i--l
(a) Za ravnomeran napon
o 121--l--1---1 '\",, . na kl. POI(!.i:_, - ,--1---1--J
~· '
~
-~ 101----1-~,,_1---l--~"<-
~
'-_-l--lf--+-+-+---1---i---l
~- s~~~--~~~~~-+----,~-~--~-~-~-~~+-~
~ i'-.
6~~--~~~~-~~,-4-~--+--+--+-~ " (e)
4 ' . ~"--.
~~-L~""~~~~~~~+~
(b} Za sinusnu _raspodelurr........,'p.._ ~'
--------------------2f.--napona-n&--/d:-površ~- -.. ---· ..... f-.. ·-.......
l l l l ,· +- ~
o 120° 100° 80° 60° ~0° 20°
Centralni ugao. 01
Sl. 34. (a. i b) Metoda kruga trenja za određivanje pasivnog zemlja-

nog pritiska peska; (e) grafik korekcije za metodu kruga trenja
(Dijagram e je po D. W. Ta.ytor-u, 1937) ·
Vrednost od!:iosa (r'1 - r 1)/r1 zavisi od vrednosti centralnog ugla 9t i od raspodele

normalnog pritiska duž zakrivljenog dela klizne površine bdt; na slici 34a. Generalno
·uzevši, ova raspodela je negde između ravnomerne raspodele i sinusne raspodele sa
·vrednostima pritiska nula na krajevima b i dt i maksimumom pri vrednosti central-
nog ugla 9=Đd2. Slika 34c daje vrednosti 100 ':/- r1_ za oba tipa raspodele pritiska
rt
i za uglove Bt od o·
do 120• (Taylor - Tejlor, 1937). Ako na zemljanu masu deluje
:zidani blok, kao što je onaj prikazan na slikama 33 i 34, raspodela normalnog pritiska
Pasivni pritisak koherentnog tla 93
duž zakrivljenog dela klizne površine je skoro ravnomerna a centralni ugao retko-
kad premaša 90". Centralni ugao zakrivljenog dela _klizne površine prikazane na slici
34a iznosi 60". Ako pretpostavimo sa vršeno ravnomernu raspodelu normalnih napona
na ovoj površini, dobićemo iz krive a na dijagramu (sl. 34c) vrednost od 4,6 proce-
nata z'a korekcioni faktor. Prema tome, da bismo dobili tačniji rezultat, sila F1 mora
da se položi kao tangenta ne na krug trenja C1 poluprečnika r 1 kako je prikazano na
slici 34a, već na krug poluprečnika 1,046 r1•
-Ako se izvrši korekcija pomoću grafika na slici 34c, rezultati koji se dobijaju_
metodom kruga trenja imaju tačnost istog reda kao i rezultati koji se dobijaju me-
todom spirale, koju smo opisali u prethodnom članu.
41. Pasivni zemljani pritisak mase koherentnog tla koja nosi ravno-
merno opterećenje. Slika 35 ilustruje metode proračuna pasivnog zemlja-
nog pritiska mase koherentnog tla čija je otpornost na smicanje određena
jednačinom:
S =C+đ tg <p. 5 (l)-
Naponi smicanja duž površine izmeđ1-1 tla i zida su
ppt=Ca+PP11 tg o,
gde je o ugao trenja zida a ea je adhezija. Ako bočni pritisak stvara zem--
ljana masa, vrednosti ea i o su identične sa vrednostima e i q> u Coulom-
bovoj jednačini 5 (1). Zapreminska težina zemlje je y. Površina tla je
horizontalna i nosi ravnomerno raspoređeno opterećenje q po jedinici.
površine. ,. ·
Prema članu 36, klizna površina se sastoji od zakrivljenog dela bdt
i ravnog dela d1c1 koji se penje pod uglom od 45"- .!._prema horizontali..
. 2
Položaj tačke dt na pravoj aD je izabran proizvoljn_o, pošto njen stvarni
položaj još ne znamo. Unutar mase predstavljene trouglom ad1e1 tlo je·
u pasivnom Rankineovom stanju (vidi čl. 12). Naponi smicanja duž ver-
tikalnih preseka su jednaki nuli. Normalni pritisak po jedinici površine·
na preseku d1j1 (.sl. 35a) je određen jednačinom:
e
<:1p=2 VNrp+y (z+ _q_)
y
N:r,
.
12 (5)
-~de je N ej). = tg2( 45° + ;) koeficijent bočnog otpora tla. Ovaj se priti--
sak ..s~$toji .od. dva dela:
cr~=2 e VNcp=q Nr,
koji ne zavisi od dubine i ll
ap = y z Nr,
koji se povećava, kao hidrostatički p-ritisak, proporcionalno dubini (vidi.
čl. 37). Odgovarajući ukupni pritisak na presek dtft visne Hdt je:
P~ =Ha (2 e VNr+q Na) (l)'

1 l
P at= -l y Hd
il 2
Np.. (2)·
2 l
Napadna tačka pritiska P'dt leži na visini Hdt/2 iznad tačke dt (sl.
35a), a napadna tačka P''dt na visini Hdt/3 iznad tačke dt.
Da bi se predstavio zakrivljeni deo bdt klizne površine, može se uzeti
bilo logaritamska spirala bilo kružni luk. Na slici 35a je uzeta logaritam-
ska spirala sa centrom u tački Ot. Jednačina spirale je:
r=ro eQtgt~>
! Q1 ~qxaft
(39 (2)
Sl. 35. Određivanje pasivnog zemljanog pritiska koherentnog tla; (a i b) metoda

logaritamske spirale; (e) metoda kruga trenja
Kohezija eds koja deluje na element ds spirale (sl. 35b) se može razložiti
na komponentu eds sin q> u pravcu radijusvektora r kroz Ot i komponentu
eds cos q> normalnu na ovaj pravac. Moment oko centra Ot spirale prve
komponente je jednak nuli, dok druga komponenta izaziva moment:
r de
d Mc=r e ds cos cp= r e - - cos cp=
cos cp
(3)
=e r2 de= e r~ e 2 Qtgy de.
Pasivni pritisak koherentnog tla 95
:Prema tome, ukupni moment usled kohezije duž bdt je:

el
e 2 2
Mc=
1
J
o
dMe=--(r.-ro).
2 tg <p
(4)
Na slici 35c je pretpostavljeno da je zakrivljeni deo površine kliza-

nja kružni luk poluprečnika r i centralnog ugla Ot. Kohezija eds koja de-
Juje duž elementa ds luka se može razložiti na komponentu eds cos ~ pa-
:ralelnu sa bdt i komponentu eds sin ~ normalnu na bdt. Rezultanta kom-
_ponenata paralelnih sa bdt je paralelna sa bdt i jednaka:
(5)
.a suma komponenata normalnih na bdt je jednaka nuli. Moment sile C.t,

u odnosu na centar Ot kruga, mora biti jednak sumi momenata koheziv.:
nih sila eds u odnosu na istu ovu tačku. Prema tome, ako je ll najkraće
-odstojanje od Ot do Cst, imaćemo:
e s l ll= bdi e lt=: bdt e r,
ili
(6)
Da bismo izračunali zemljani pritisak na ab, bilo pomoću logaritam-

.ske spirale bilo pomoću kruga trenja, postupamo onako kako je opisano
:na kraju člana 37. Najpre pretpostavljamo da je zapreminska težina y tla
jednaka nuli i odredimo silu P't koja je potrebna i 'd ov·o ljna da izazove
klizanje duž b dt. Ako je y = O, sila P dl" (jednačina 2) je jednaka nuli.
Napadna tačka sile P't leži u sredini površine ab. Sila deluje pod uglom
·O prema normali na površinu ab. Elementarne reakcije dF deluju pod
uglom q> prema normali na elemente klizne površine. Ako se koristi me-
toda spirale (sl. 35a), rezultanta F't za y =O i Fc''za e= O i q =O prolazi
.kroz centar spirale. Moment izazvan svim kohezionim silama oko centra
spirale je jednak algebarskoj sumi momel).ta Met (jedn. 4) i momenta
.adheziOrie sile Ca. Ako se primeni metoda kruga trenja, kao što je prika-
.z ano na slici 35c, potrebno je utvrditi pravac sile F't za y = O. U tom cilju
.n adomeštamo kohezionu silu Cst i a:dhezionu silu Ca njihovom rezultan-
tom ct. Zatim komponujemo ovu rezultantu sa silama P'dt i Qt. Tako do-
bijamo rezultantu Rt poznatih sila Cst, Ca, P'dl i Qt (nije prikazana na
.slici). Pravac sile F't dobija se ako se kroz presečnu tačku sila Rt i P 't
položi tangenta na krug trenja. Intenzitet sile P't se može odrediti bilo
pomoću jednačine momenta analogne jednačini 39 (3) (metoda spirale),
bilo pomoću poligona sila (metoda kruga trenja), kao š to je opisano u
čl. 40.
Sledeći korak se sastoji u tome da se pretpostavi e = O, q = O i za
.zemljanu masu usvoji njena zapreminska težina y, š to znači da sila Pdl
.(jedn.--1)-postaje jednaka· nuli i da na vertikalni presek j1d1 deluje samo
sila P''dr.Ostali deo postupka je istovetan sa onim koji smo opisali u čl.39
i 40. To daje vrednost P''dt·
Proračun se mora ponoviti za nekoliko različitih hipotetičnih kliznih.

površina. Tako dobijamo nekoli~o skupova vrednosti (P'1+P''1), (P'2+P"2),.
. . . , (P'n+ P"n). Stvarna klizna povrišna se određuje uslovom da suma.
(Pn'+ P") bude minimum:
Pp=P~ +P;= (P'+ P") min·
Sila P p se može odrediti grafički onako kako je opisano u čl. 39 i 40,.

nanošenjem vrednosti (Pn"+Pn") kao ordinata iznad površine tla. Pasivni.
zemljani pritisak P P r je jednak rezultanti sile Pp i sile adhezije Ca.
Pošto sila Ca deluje ·duž kontaktne površine, napadna tačka pasivnog·
l
i
zemljanog pritiska je identična sa napadnom tačkom sile P p. Ona leži.
~~I?~ctU _s_reciiJ1~...!,.YE.il~ . _
gon.j_e__ tr:~~~:n~ . :zida. -l
l
42. Sumarni pregled metoda za proračun pasivnog zemljanog pritiska ..
Ako je ugao trenja zida o manji od rp/3, pasivni zemljani pritisak masa ~l
koherentnog tla se može proračunati pomoću jednačine 38 (2) ili pomoću . il
jednog od njoj ekvivalentnih grafičkih postupaka. Greška je na strani .J
nesigurnosti, ali je mala. za· vrednosti o veće od rp/3 greška zbog Coulom--
bove pretpostavke da je klizna površina ravna brzo se povećava sa pove--
~l
ćavanjem vrednosti ugla o. U ovom slučaju treba primeniti jednu od me-- l
:j
toda koje smo opisali u čl. 39 i 40. Rezultati koji se dobijaju jednom ili ·:.. i
d~ugom od ovih metoda su, praktički, identični. Pasivni pritisak kohe- ;
rentnog tla treba proračunavati samo pomoću metoda logaritamske spi--
rale ili kruga trenja.
Metode proračuna koje sadrže pretposvatku o zakrivljenoj kliznoj
površini mnogo su podesnije no što izgledaju. Ako je reč o pasivnom zem--
ljanom pritisku gline, za ugao otpornosti. na smicanje možemo uglavnom
pretpostaviti da je jednak nuli.* Uz takvu pretpostavku zakrivljeni deo
klizne površine je kružni luk, a njen ravni deo se penje pod uglom od.
45° prema horizontali.
* Primeniti q> = O metodu. - Prim. str. redaktora.

GLAVA VIII
NOSIVOST
43. Definicije. Ako opterećenje leži na ograničenom delu na površini

tla ili ispod nje, opterećeni deo se sleže. Ako se opterećenje neprekidno
povećava i sleganja nanesu kao ordinate, a opterećenja po jedinici povr-
šine kao apscise, dobija se kriva sleganja. Kriva sleganja može da ima
bilo koji prelazni oblik između oblika predstavljenih krivama Ct i C2 na
slici 36c. Ako kriva prelazi veoma naglo u vertikalnu tangentu (kriva
Ct), lom tla identifikujemo kao prelaz krive u vertikalnu tangentu. S dru~
ge strane, ako kriva sleganja produžava silaženje pod nagibom, kao što
je to slučaj sa krivom C2 na slici, uzimamo proizvoljno, ali saglasno uobi-
čajenim shvatanjima, da lom nastupa u trenutku kad kriva prelazi u
~trmu i prilično pravu tangentu.
Opterećenje po
jedinici površine
0~~=:;(/p==':-iqp~-
. t
', ,, C i
\l
1 1
lf
' l
L
~ ~!l ~T
\
\
c2\
l ~ __ )~
~
\
\
\
MB
(a)
0.~ 1
~Jll-,~n-t (e}
(b)
Sl. 36. (a) temeljna traka; (b) cilindrični stub; (e) odnos između specifijnog
opterećenja (po jedinici površine) i sleganja na zbijenom (Ct) i rastresitom (Ct) tlu
Površina koju pokriva opterećenje naziva se površinom nošenja.

Optrećenje koje je potrebno i dovoljno -da izazove lom tla zove se kritič
no opterećenje ili ukupna nosivost. Srednje kritično opterećenje po jedi-
- ---- ---- nici- površine-qn -ili-qn' (sl. 36c) zove se nosivost tla. Ona zavisi ne samo
od mehaničkih svojstava tla, već i od veličine površine nošenja, njenog
oblika i njenog položaja u odnosu na spoljnu površinu tla. U članovima
"7 Teorijska mehanika tla
98 Nosivost
koji slede ispitivanje je ograničeno na vertikalna opterećenja koja deluju

na horizontalne površine.
Ako opterećenje deluje na vrlo dugačkoj traci ravnomerne širine, ono
se naziva trakasto opterećenje, nasuprot opterećenju koje deluje na po-
vršini čija je širina približno jednaka njenoj dužini, kao što su kvadratna,
pravougaona ili kružna površina.
U praksi se opterećenje prenosi na površinu nošenja pomoću temelj-
nih stopa ili stubova. Slika 36a predstavlja presek kroz temeljnu stopu.
Dužina temeljne trake je velika u odnosu na njegovu širinu 2B, dok je
dužina temelja samca približno ista sa njegovom dužinom. Stub je cilin-
drično ili prizmatično telo čije su horizontalne dimenzije male u odnosu
n<J, d_u binu Pt nj~g~y~-- ~~nay~ isp()ci._p~vršine. Ponekad se donjem kraju
stubova daje 'oblik zarubljenog konusa čija osnova ima veću površinu od
poprečnog preseka stuba (stubovi sa proširenom osnovom).
U ispitivanjima koja slede pretpostavlja se da je tlo homogeno od
l(Ovršine do dubine mnogo veće od nivoa osnove temeljnih stopa i stubova.
44. Lokalni i opšti lom smicanjem. Pre nego što se IYpterećenje- pre-
nese na stopu, tlo ispod nivoa osnove stope je u stanju elastične ravno-
teže. Odgovarajuće' stanje napona će biti opisano u glavi XVII. Kad se
opterećenje poveća preko izvesne kritične vrednosti, tlo postepeno pre-
lazi u stanje plastične ravnoteže. Za vreme ovog procesa prelaženja me-
njaju se i raspodela sila reakcije tla na osnovi stope i pravac glavnih na-
pona u tlu pod stopom. Prelaženje u stanje plastične ravnoteže počinje -,:;
o
na spoljnim ivicama osnove i rasprostire se onako kako je prikazano na
slici 123c za temeljnu traku koja leži na horizontalnoj površini homogene · _. · ···
:·,
· ···j
.· ·
mase peska, odnosno na slici 123d za temelj čija osnova leži na izvesnoj :,l
:;.;
dubini ispod površine. Ako su mehanička svojstva tla takva da je defor- ;-i
macija koja prethodi lomu tla plastičnim tečenjem vrlo mala, temelj ne
tone u tlo dok se ne dostigne stanje plastične ravnoteže slično stanju koje
je ilustrovano na slici 15b.. Odgovarajući odnos opterećenja i sleganja
prikazan je neprekidno izvučenom krivom Ct na slici 36c. Lom nastupa
klizanjem duž dva pravca usmerena napolje. Na slici 36c linija def pred-
stavlja jednu od ovih površina. Ona se sastoji od zakrivljenog dela de i
h0rizoilfal.n:upovršill.u
----· ------·-rav'ilog--đei~-;j"'ko:lT-seče tfa pod uglom od 45"- _y_
. 2
(vidi čl. 16). Ovaj tip loma ćemo nazivati opšti lom smicanjem.
U praksi uslovi za opšti lom smicanjem, ilustrovan slikom 37c, nisu nikad u
potpunosti zadovoljeni, jer horizontalno zbij anje tla koje leži neposredno ispod nivoa
osnove temelja, i s obe strane osnove, nije dovoljno veliko da izazove stanje plastične
ravnoteže unutar cele zapre mine aef i gornje zone. Prema tome, treba očekivati lom
s_ličan onome koji je prikazan na slici 37d. Zbog nedovoljnog bočnog zbijanja, lo-
kalni lom smicanjem nastupa dok je najveći deo zona ·potencijalne plastične ravno-
teže još uvek u stanju elastične ravno~eže. Ako klizna površina seče masu peska u
st anju elastične ravnoteže, ona će seći slobodnu površinu tla pod bilo kojim uglom
između 4_5"- ; i 90• (vidi siike 17a i e i 70c). U koherentnim tlima klizna površina
se završ,ava na granici zone elastične ravnoteže. U blizini slobodne površine ovakvih
t la može se naći umesto zone smicanja mreža diskontinuiranih pukotina usled zate-
zanja. U :t!!oriji opšteg loma srnicanjem ova odstupanja između teorije i stvarnosti
ćemo zan$ariti._Rezultujuća ·greška je beznačajna.
Uslovi za opšti lom smicanjem tla 99
S druge strane, ako su mehanička svojstva tla takva da plastičnom

.
tečenju prethodi vrlo velika deformacija, prilaz potpunom lomu smica-
njem je povezan sa sleganjem koje brzo raste, a odnos između optere-
ćenja i sleganja je ·p ribližno onakav kako j·e prikazano na slici 36c ispre-
kidanom linijom C2. Kriterijum za lom tla pod temeljom, koji je pred-
stavljen uočljivim povećanjem nagiba krive sleganja, biva zadovoljen pre
no što se lom rasprostre do površine. Zato ćemo ovaj lom zvati lokalni
lom smicanjem.
45. Uslovi za opšti lom smicanjem tla pod plitkim temeljnim traka-
ma. Termin »plitak temelj» primenjuje se za temelje čija je širina 2B
jednaka ili je veća od vertikalnog rastojanja Dt između površine tla i
osnove temelja. Ako je ovaj uslov zadovoljen, možemo zanemariti otpor
smicanja tla koje leži iznad nivoa osnove temelja. Drugim rečima, mo-
žemo zameniti tlo zapreminske težine r koje leži iznad ovog nivoa, opte-
rećenjem q = Dtr po jedinici površine. Ova zamena u velikoj meri uproš-
ćava .proračunavanja. Greška je beznačajna i na strani je sigurnosti.
S druge strane, ako je dubina Dt znatno veća od širine 2B (duboki teme-
lji), potrebno je uzeti u razmatranje napone smicanja u tlu koje leži iznad
nivoa osnove temelja (vidi čl. 50).
Ako se tlo koje leži iznad nivoa osnove temelja zameni opterećenjem
q po jedinici površine, osnova temelja predstavlja opterećenu traku rav-
nomerne širine 2B koja leži na horizontalnoj površini polubeskonačne
mase. Stanje .plastične ravnoteže koje izaziva ovakvo opterećenje je ilu-
strovano slikom 15b. Slika se zasniva na pretpostavci da su naponi smi-
canja na opterećenoj površini jednaki nuli. Da bi se izazvalo takvo stanje
napona na osnovi neprekidnog temelja, trebalo bi potpuno eliminisati
trenje i a:dheziju između osnove i tla. Slika 37a je napravljena uz ovu
pretpostavku. Zona plastične ravnoteže predstavljena na ovoj slici povr-
šinom jjte~de može se podeliti na (I) prizmatičnu zonu ispod opterećene
trake, u kojoj su veći glavni naponi vertikalni, na (II) dve zone radijal-
nih površina smicanja, ade i bde1, koje .počinju od bočnih ivica optere-
ćene trake i seku horizontalu pod uglovima od 45• + .!. i 45• - _If_ i na
. 2 2
(Ill) dve pasivne Rankineove zone.
Isprekidane linije na desnoj strani slike 37a predstavljaju granice
zona I do III u trenutku loma zemljane mase na koju se oslanja temelj,
a Rune Hnije pr~dstavljaju iste ove granice dok temelj tone u zemljanu
masu. Masa koja leži u centralnoj zoni I širi se bočno, a presek kroz ovu
zonu se zakrivljuje, kako je prikazano na slici. ·
Ako se opterećenje prenosi na: tlo ·preko temeljne trake sa rapavom
osnovom, kao što je prikazano na slici 37b, težnji mase koja leži u zoni I
da se proširi odupire se otpor i adhe~ija između tla i osnove temelja. Zbog
ovog otpora protiv bočnog širenja tlo koje leži neposredno pod osnovom
temelja ostaje permanentno u stanju elastične ravnoteže a masa koja leži
u· centralnoj zoni $e ponaša ka() da je deo temelja koji tone. Dubina ovog
prizmatičnog tela ostaje praktično nepromenjena, kad temelj tone. Ovaj
--· -·--·-- .... proces -'Se može -zamisliti ·samo ako se tlo· koj-e leži neposredno ispod tačke
d pomera vertikalno naniže. Da bi ovakvo kretanje bilo moguće potrebno
je da klizna površina de, koja px:olazi kroz tač.ku d, počne vertikalnom
7*
100 Nosivost
tangentom. Granica ad zone radijalnih površina smicanja, ade, je takođe

klizna površina. Prema čl. 7, potencijalne površine klizanja u idealnom
plastičnom materijalu se seku u svakoj tački zone plastične ravnoteže
pod uglom od go•- cp. Prema tome, granična površina ad (sl. 37b) mora
biti nagnuta pod uglom cp prema horizontali, ako su trenje i adhezija iz-
među tla i osnove temelja dovoljni da spreče svako kretanje klizanja na
' \ l. .·.
45°+ ?,2 \ l'lD
4So- ~ · 4.,t;O- ~ -- -~:==~:-::-:-::-::-:::-::-::==';;!--=~
1Jl'
'l
l
GIHtkv osnova
(b)
.l
·· ~
Idealno tlo
Rapava os11ova i opterećenia i[
(e) J
l
Plastično
------·
Sl. 37. Granice zone plastičnog tečenja posiei(;ffia-tia -pod temei3nim
trakama
osnovi. Desna strana ove slike prikazuje deformaciju usled tonjenja te-
melja. Oštro izdizanje 1la s obe strage osnove bjlo je povod raznih inter-
pretacija i nazivano je ivičnim dejstvom. Ono je, u stvari, samo vidljiva
manifestacija postojanja dve zone radijalnih površina smicanja.
Probni proračuni su pokazali da je ugao trenja osnove koji je do-
voljan da izazove stanje plastičnog tečenja, prikazano na slici 37b, mnogo
manji od ·u gla otpornosti na 5micanje tla pod temeljom. Prema tome, za
donju granicu centralne zone ispod temelja može se uvek pretpostaviti da
se penje pod uglom cp prema horizontali. Teorijski, međutim, nagibni ugao
ovih graničnih površina· može da ima bilo koju vrednost ~ između cp i
45° + _!_,
2
Uslovi za opšti lom smicanjem tla 101
Kolika god da je vrednost nagibnog ugla graničnih .površina, temelj

ne može ;početi da tone u zemlju sve dok pritisak koji izaziva optereće
nje na tlo uz nagnute granične površine I na slici 37e ne premaši pasivni
zemljani pritisak. Pasivni zemljani pritisak se može proračunati pomoću
jedne od metoda koje su opisane u glavi VII, a granična nosivost je od-
ređena uslovom da suma vertikalnih komponenti sila koje deluju na tlo
smeštena unutar. centralne zone I mora da bude jednaka nuli. .
Za ilustraciju postupka izračunaćemo graničnu . nosivost plitkog ne-
prekidnog temelja, čija se osnova nalazi na dubini Dt ispod horizontalne
površine tla zapreminske težine y. Slika 37e predstavlja presek kroz te-
melj. Pošto je temelj plitak, tlo iznad nivoa osnove temelja smerno za-
meniti opterećenjem:
q = yDt
po jedinici površine. Otpornost na smicanje tla je određena Coulombo-

vom jednačinom:
s= e+ a tg <p . . 5 (l)
Naponi smicanja na kontaktnoj površini ad u trenutku loma su:
pp,=C+ PPn tgrp,
gde je p Pn normalna komponenta pasivnog zemljanog pritiska po jedinici
_p ovršine na kontaktnoj površini. Zbog rapavosti osnove temelja i adhe-
zije između osnove i tla, kontaktne površine ad i bd grade ugao cp u od-
nosu na horizontalu. Pasivni zemljani pritisak na sVakoj od .ovih površina
.se sastoji od dve komponente: P P , koja deluje poq uglom q> (cp= o= ugao
trenja zida) u odnosu na normalu na kontaktnu površinu, i od kompo-
nente adhezije:
B
Ca= - - C.
sos cp
Metode za određivanje pritiska P P su opisane u čl. 41. U vezi s tim

treba se setiti da klizne površine koje se dobijaju bilo kojom od ovih
-metoda predstavljaju samo aproksimaciju realne klizne površine, pošto
metode nisu stroge. Prema tome, -klizna površina lroja se dobija pomoću
logaritamske spirale, ili pomoću kruga trenja ne mora nužno da počinje
na slici 37 e_vertikalnom tangentom u tački d. Međutim, greška zbog ovog
•odstupanja iimeđu stvarne i približne klizne površine je beznačajna. Za
-ravnotežu mase tla koja leži u zoni abd elastične ravnoteže potrebno je da
:suma vertikalnih sila, uključujući težinu yB2 tg q> tla u zoni, bude jed-
naka nuli:
Qn+Y B2 tg <p-2Pp-2Bc .tg cp=O (l)
·Iz ove jednačine se dobija
Qn=2Pp+2 Bc tg q> - y B2 tg <p. (2)
------------------·- - - ----.·-·-.. ··· ova-··je·ana:KOSf·· :predstavlja rešenje našeg problema ako je Pp pozna-
to. Ako je D,= O, q = O i e.= O, tj. ako osnova temelja počiva na hori-
. .zontalnoj površini mase peska bez kohezije, pritisak P P uzima vrednost
102 Nosivost
koja je data jednačinom 38 (1). Zamenom vrednosti H= B tg cp, o= cp...

KP =K Pr i a= 180.- cp u ovoj jednačini dobijamo:
P= _!_ 8 2 _!g_y_ Kp, (3)
2 cos2 cp
gde je KP koeficijent pasivnog zemljanog pritiska za e = O, q = O,

a=18o·-cp i o=cp. Zamenom ove vrednosti i vrednosti c=O u jednačini 2:
dobijamo za ukupnu nosivost po jedinici dužine temelja:
l . .
Q=Q=2X-yB2 tgq~
(.· K . Pr
2
)
-1 =2BXyBNr, (4 a)
... ... . 2 ·cos i(l
gde je
K
l tgrp. ( -~-l
Nr=- ). (4 b}
2 cos2 cp
Vrednost K Pr se može dobiti pomoću metode logaritamske :spirale ili
kruga trenja (članovi 39 i 40). Pošto je ugao trenja zida o i nagibni ugao.
kontaktne površine a jednak respektivno cp i 180•-cp, vrednosti KPf i Ny
zavise samo od cp. Prema tome, Ny se može izračunati jednom za svagda~
Odnos između Nr i cp je na slici 38c predstavljen .punom linijom obeleže-
nom sa Nr- ·
46. Uprošćena metoda za proračun nosivosti. Ako tlo koje nosi temelj ·~'
poseduje koheziju, proračun kritičnog opterećenja Q T> po jedinici dužine· ·'
temelja pomoću jednačine 45(2) iziskuje da se odredi komponenta P P pa-
sivn-og zemljanog pritiska, a . za to je potrebno i više čas~)Va rada. No, kad
je reč o praktičnim problemima, obično je dovoljrna i manje tačna vred-
nost za kritično opterećenje. Metoda se zasniva na jednačihi:
H
Pr= --(e KP +q K p)+ -l yH 2 -KPr- . 37 (4)-
n sin 0: e q 2 sin 0:
gde je P Pn normalna komponenta pasivnog zemljanog pritiska na ravnu

kontaktl!u površinu visine H, a - ugao nagiba kontaktne površine, a KPt.,.
KPq i KPr su koeficijenti čije vrednosfln.e zaVise od H i y. Ako ad na
slici 37c predstavlja kontaktnu površinu, vrednosti od H, a i o, koje figu--
rišu u . gornjoj jednačini su:
Ff. = B tg <p, (J, = 180°-cp, o = cp i Ca = e.
Ako se,· uz to, uzme da je ukupni pasivni zemljani pritisak PP na kontakt-.

noj površini jednak Ph, leos o, tj. '
•.l
.:.;
l
= P~'
._,i
Pp = PPn (l}. ·:;
cos o cos cp
Uprošćena metoda za proračun nosivosti 103
·' Kombinujući ovu jednačinu sa j"ednačinom 45(2), dobijamo:
KPc ) KPc ( KP
Qv=2Bc ( cosi+ tg cp +2 Bq cos2rp -r ":' B2 tg cos'' rp - l ) ' (2)
gde su K p., K Pq i K Pr apstraktni brojevi čije vrednosti ne zavise od širine,

2B, temelja. Ova jednačina važi pod uslovom da je lom tla nastupio opštim
smicanjem.
"-.. ~ll'
'tCJ.
i\
iCJ\
l l
(a) dj b
O'",ar = coi7Sf
~ (b)
.:::40
~ 1-.
J:::--f::;::.
J. '
,r-
'.J .... , ll'.;
;~.:;. /Nj l.Jd:
0..
~~o
l--l 1-r-' ', . \''r ' l . /....-jNT
- l~v,l--~ ......... \
l / {>~.f4° N7=2GO
:::.
fi" \:\_
,,il p n4/J~ /VJ' = 780 t--
~
'G-2"'
'l'\\ -,-l-1
- l
--~-·
"' 10 \i\ i\1
.:
~
ti
o
0
1o 60 5o
1 4J 30 .
1-:..
20
N' ~
10
\1 t
~ ~o
-· -Cf·
20 40 c.o
r--
so
fc)
1(10
~ Vrednosti faktora J\:, J Nq 5.7 1.0 Vrvdnosti NT'
oow lom '"''""''"'' q,.,s<'".,I7t<•rstr,! l.Po '""'"'cf. d":._.ffi

Lokalni lom smicanjem: o~=zB(S}cft'c'+Tl}('~+rBN/)F 11 le teme la ,
Kružni temelj, prečnik ?R. Rapava osnova " JJ.
Ukupno kritično opterećenie: <?oA R 21T(I.J~I'Ic+TI}.J,~+aGJ'l?N;) Zapreminska te?.ine tfo-r
Otpornost na smicanje po jedinici površine~ot?'"lun{-
SL38. Metoda za ·procenu nosivosti pomoću faktora nosivosti. (a) Izvor greške u vezi
sa korišćenjem ove metode; (b} uprošćavajuća pretpostavka na kojoj se zasniva pro-
račun faktora nosivosti za zbijena i rastresita tla; (e) odnos između q> i faktora
nosivosti
Slika 38a predstavlja rtemeljnu traku sa rapavom osnovom. Ako je

y -:- O, lom nastupa duž klizne površine de1j1. Zakrivljeni deo det ove po-
vršine je logaritamska spirala čiji je centar u tački b (Prandtl, 1920.).
J ednačina spirale j e:
(3)
gde je e centralni ugao meren u radij anima od početnog vektora ro= bd,
-kako je prikazano·na slici 38a. Za <p= O jednačina 3 predstavlja jednačinu
kruga poluprečnika ro. Pošto ova jednačina ne sadrži ni e ni q, oblik po:..
vršine klizanja je nezavisan od kohezije i opterećenja. Za y=O dobijamo
104 Nosivost
za opterećenje koje je dovoljno da izazove opšti lom smicanjem duž klizne

površine detft vrednost:
KP ) - KP
Q.+Qq=2 Bc ( - -c + tg cp +2 Bq -t-=
• SOS 2rp COS _<P
(4)
=2Bc Nc+2Bq Nq.
Faktori Ne i Nq su apstraktni brojevi, čije vrednosti zavise samo od
vrednosti <p u Coulombovoj jednačini. Vrednost Qe predstavlja teret koji
bi tlo bez težine moglo da nosi kad bi opterećenje q bilo j-ednako nuli
(y=O i q=O), a Qq je teret koji bi ono moglo da nosi ako bi njegova nosi-
vost-poticala - samo -od- opterećenja q ,(y=O ·i c=O).
S druge strane, ako je c=O i q=O, dok je y veće od nule, lom nastupa
duž de2j2 (sl. 38a). Tačna jednačina zakrivljenog dela ove linije još nije
poznata. Njegov približan oblik može se odrediti pomoću metode logari-
tamske spirale ili metode kruga tr-enja (članovi 39 i 40). Rezultati ova-
kvih ispitivanja pokazuju da najniža tačka krive de2 leži iznad najniže
tačke krive det. Kritično op~erećenje sposobno da izazove lom duž de2f2
određeno je jednačinom:
Qy=yB2tgcp ( -KP
--1· ) =2BxyBNr- 46 (4 a)
cos2cp
Ako su vrednosti e, Dt i y veće od nule, lom nastupa duž klizne povr-
šine def (sl. 38a), koja l-eži između betft i be2f2. Na osnovu rezultata nume-
ričkih proračuna znamo da j-e odgovarajuće kritično opterećenje, Q 0 po
jedinici dužine trake, samo malo veće od sume opterećenja Qe+Qq (jedn.
4) i Qy (jedn. 45(4a)). Prema tome, možemo pretpostaviti sa dovoljnom
tačnošću da je:
Qo=Q,+Qq+Qr=2Bc N,+2Bq Nq+2B 2 y Nr ,
gde je 2B širina temelja. Zamenom q=yDt dobijamo:
Qo+Q,+Qq+Q=2B (e Ne+DJ N"+y BNr). (5)
.. ..
··· ·····~···· -··-···----·--·----··------~--·-·--· ···-~-·······----··· ,,
Koeficijente Ne, Nq i N yćemo nazivati faktori nosivosti za plitke te-

-meljne trake. Pošto njihove vrednosti zavise samo od ugla otpornosti na
smicanje <p u Coulombovoj jednačini, oni se mogu izračunati jednom za
svagda. ·
Da bismo dobili predstavu o veličini greške ako se upotrebi jednačina 5, pro-
računali ·smo kritično opterećenje za temeljnu traku širine 2B čija osnova leži na
·d ubini 2B ispod horizontalnog sloja idealnog peska. Za <p=34• dobili smo bf1 (sl.
:,-.. ;38a)=8,5B; bf=7,0B i bf!=-5;5B. Odgovarajuće vrednosti: za ~=38" su bft=ll,5B, bf=
=8,7B i bf2=7,1B. Ove cifre pokazuju da su tri klizne površine prikazane na slici 38a
vrlo različite. Ipak, nađeno je da je opterećenje Qo, potrebno i dovoljno da izazove
lom smicanjem duž def, za manje od 10 procenata veće od sume opterećenja Q. i Qy
sposobnih da izazovu lom respektivno duž površine detft i de2j2.
Problem proračuna opterećenja- Qc i Qq u jednačini 4 rešen je strogo

pomoću Airyjeve funkcije napona (Prandtl, 1920, Reissner, 1924). Prema
~efiniciji ovih opterećenja, za zapreminsku težinu y zemlje se pretpostav-
Uprošćena metoda za proračun nosivosti 105
lja da je jednaka nuli. Sledeće jednačine su izvedene iz jednačina koje su

·objavili Prandtl i Reissner:
a~
l
Ne= COS <p . ]
+l (6 a)
2 cos2 ( 450 + ~)
a2
N= &. , (6 b)
2 cos (45o +
2
~)
:gde je
(~-y/2)tg
4
y
a&-
-e · (6 e)
Kao što je već rečeno, vrednosti Ne i Nq zavise samo od vrednosti <p •
.Ako se ove vrednosti nanesu kao apscise (na levoj strani slike 38c) dobi-
jaju se krive Ne i N 9 (na slici puno iscrtane). Vrednosti N y su određene
jednačinom 45(4b). One su date na desnoj strani slike kao apscise puno
iscrtane krive označene sa Ny. Za <p=O dobijamo:
Ne= ~lt+ l =5,7, Nq2:; 11 N=O. (7 a)

2
Ako ove vrednosti i vrednost Dt=O uvrstimo u jednačinu 5, dobijamo
.za nosivost Q n po jedinici dužine temeljne trake sa rapavom osnovom
koja počiva na horizontalnoj površini tla vrednost:
Qn=2 B 5,7 e, (7b)
i za nosivost po jedinici površine:
qn=5,7 e. (7 e)
Za cp=34o dobijamo
Nc = 41,9, Nq=29,3, i N=36,0.
Nosivost Q o po jedinici dužine temeljne trake koja počiva na povr-
~ini tla (dubina fundiranja D1=0) je
Q0 =2B x 41,9 e+ 2 B 2 x 36,0 y,
a srednja vrednost opterećenja po jedinici površine u trenutku loma je
jednaka
qn=41,9 e+ 36,0 B y .
Ovi rezultati i podaci prikazani na slici 38c pokazuju da se kritično
. Qpterećenje povećava brzo sa povećavanjem vrednosti <p.
Jednačine 6 i 7 se odnose na temeljnu traku sa rapavom osnovom. Pod ovakvim
. temeljima granične površine ad i bd zone elastične ravnoteže (sl. 38a) penju se pod
.·.. uglom t!J=q> prema horizontali. Ako otpor protiv klizanja osnove temelja nije do-
··':':'·:·····: __._________ ,_y pljan. da svede .ugao _\jl_na vrednost cp, vrednosti faktora nosivosti su manje od onih
. koje daju malopređašnje jednačine. ·
.. ·. · Sledeće jednakosti predstavljaju vrednosti za N. i N, pod predpostavkom da je
.;e::... 'ii veće od cp •
... .
106 Nosivost -
cp
·Ako je <P<I\1<45"+-
2
cos (W-<J>} - [ a7 (l+ sin cp) -l
Nc=tg W+ - .- -
J (8 a)
. SH! cp COS W 9
•. ~--
cos (>jr-cp) '1 ( cp) (8 b)
Nq= a 9 tg 45°+ - ,
cos t 2 _(
gde je
aa= e
l!.
4
)'t+ql 2
·
-'Ir) ts q>.
{8 e}
Ako je 1\1=45"+cp/2 (savršeno glatka osnova):
···· ·· · · · --·-- ------Nč=·ctg q>[artg2(45+cp/2)-1] (9a)
Nq- a~ tg2 (450-t-cp/2), · (9b)

gde je
l
(9 e}
Odgovarajuće vrednosti za Ny mogu se odrediti metodom koju smo izložili u

čl.45. Ako usvojimo da je klizna površina za y = O (površina de1j1 na slici 38a) odre-
dena jednačinom 3, onda se jednačine 6, 8 i 9 mogu takođe izvesti elementarnim
metodama, na osnovu uslova da pritisak na graničnim površinama zone plastične
ravnoteže abd 1ia slikama 37c i 38a mora da bude jednak pasivnom zemljanom
pritisku.
Za temeljnu traku sa savršeno glatkom osnovom vrednost \jJ je jed-

naka 45°+<p/2. Ako je uz to i <p=O, dobijamo:
N,=n-+2=5,14, Nq '= 1, i N=O. (9 d)
Ako u jednačinu 5 uvrstimo vrednost Nc=5,14 i pretpostavimo da
temelj počiva na površini tla (Dt = O), dobijamo za graničnu vrednost Q D
po jedinici dužine temelja:
QD= 2B·5,14c (9 e)
....__iZa nosivost po - jedinici površine: _ ____ .. ____ _
Odgovarajuća
qD=5, 14 e.
vrednost za temeljnu traku sa rapavom osnovom je qD =
(9f)
l
=5,7c (jedn. 7c). Obe vrednosti su nezavisne od širine temelja.
Ako napadna tačka opterećenja na temelju ne leži tačno na central- .l!
noj liniji (ekscentrično opterećenj-e), lom tla -p od temeljom će započeti na
strani koja je više opterećena. Kao .posledica ovoga, tonjenje temelja biće
praćeno obrtanjem njegove osnove prema ovoj strani. Ako je ekscentrič•
nost vrlo mala, {)pterećenje sposobno da izazove ovaj tip loma je skoro
jednako opterećenju potrebnom za simetrični opšti lom smicanjem. Lom
nastupa zbog intenzivnog smicanja duž radijalnih ravni na jednoj strani
ravni simetrije na slici 37, dok sU: deformacije na drugoj strani još uvek
neznatne. Zbog toga je lom uvek praćen izdizanjem na onoj strani prema
kojoj se temelj naginje.
Uslovi za lokalni lom smicanjem tla 107
47. Uslovi za lokalni lom smicanjem tla pod plitkom temeljnom tra-
kom. Nponski uslovi za lom koherentnog tla su pribli~no određeni jed-
načinom:
7 (3}
gde je <r1 najveći glavni napon, a Gtu najmanji glavni napon. Vrednost e
i cp predstavljaju dve konstante u Coulombovoj jednačini. Slika 38b pri-
kazuje odnos između razlike napona <r,-::<tu1i linearne deformacije u
pravcu najvećeg glavnog napona <r 1 za dva različita tla. Ako je ovaj odnos
za tlo ispqd temelja onakav kao što je prikazan punom linijom Ct, tlo se
ponaša pod opterećenjem skoro kao idealni plastični materijal predstav-
ljen izlomljenom linijom Oab, a lom nastupa opštim smicanjem.
· ····· · S · druge strane, ako je odnos naponi-deformacije onakav kakav je
prikazan isprekidanom linijom C2, bočno zbijanje potrebno da se stanje
plastične ravnoteže rasprostre do vanjske ivice f prizme aef (sl. 37c) je
veće od bočnog zbijanja izazvanog tonjenjem temelja. Prema tome, u
ovom slučaju lom nastupa lokalnim smicanjem. Da bismo došli do infor-
macije o donjoj granici za kritično opterećenje QD, zamenićemo liniju C2
izlomljenom linijom Ocd. Ova linija predstavla odnos između napona i
deformacija za idealni plastični materijal čije su karakteristike e' i cp'
manje od karakteristika e i cp materijala koji predstavlja kriva C2. Za-
menom vrednosti-e i cp u jednačini 7(3) vrednostima e' i cp' dobijamo:
cr1=2 C' tg 545°+cp'/2)+om tg2 (45°+cp'/2). . (l)
Pošto se kriva C2 na slici 38b nalazi u celini s desne strane svoje idealne
zamene Oed, .kritično opterećenje Q'n potrebno i dovoljno da izazove opšti
lom smicanjem u materijalu koji je predstavljen jednačinom l je nešto
manje od opterećenja potrebnog da izazove lokalni lom smicanjem u tlu
koje je predstavljeno krivom C2. Podaci o odnosu naponi-deformacije
koji su nam na raspolaganju sugerišu da je opravdano vrednostima e' i
cp' pripisati niže granične vrednosti:
2
e'= -e (2 a)
3
i- -- -- ..
tg <p'= ~ tg <p . (2 b)
3
·Ako lom tla nastupa opštim smicanjem, nosivost je određena piibližno
jednačinom 46(5). Za temelje sa ra:pavom osnovnom vrednosti faktora no-
sivosti Ne, Nq i N y koji figurišu u ovoj jednačini su date jednačinama
46(6a do 6e) i 45(4b) . Da bismo izračunali odgovarajuće vrednosti Ne', Nq'
i Ny za lokalni lom smicanjem, moramo vrednosti cp i e u ovim jednači
na:ma zameniti vrednostima e' i cp', a vrednost P p u jednačini 45(4b) se
mora izračunati pod pretpostavkom da je ugao otpornosti na smicanje
tla koje nosi temelj jednak cp'. Kritično opterećenje QD' je jednako sumi:
Q;0 =2B(~ cN~ +YD1N~+yBNl (3)

108 Nosivost
. Ova jednačina je ekvivalentna jednačini 46(5). Na slici 38c vrednosti

.Ne', Nq' i N'y su predstavljene apscisama isprekidanih linija obeleženih
.r espektivno sa Ne', Nq' i N'r·
Nosivost po jedinici površine trake je:
l Q~ 2 ,.{
qD= 28 = 3CJVc+YDJNq-f- yBJVy.
l ,./
(4)
j
Ako je odnos naponi-deformacije intermedijalan između dva ekš-
tremna odnosa predStavljena krivim C1 i C2 na slici 38b, kritično optere-
. -ćenje leži između QD i QD'· ·
l
48. Raspodela kontaktnog pritiska pod temeljnim trakama. Termin
-~kontaktnipritisakoznačava -pritisak-koji deluje na površini dodira između
osnove temelja i tla koje ga nosi. Izučavanje raspodele pritiska na kon-
\
taktnoj površini koje ćemo ovde sprovesti zasniva se na jednačini: ·
46(5)
L
Ova jednačina pokazuje da se ukupna nosivost Q po jedinici du-
:žine neprekidnog temelja može razložiti na dva dela:
Q1=2B(cNc+YDJNq), (l) i
koji se povećava proporcionalno širini 2B temelja, i

l
Q2 =2 y B 2 Nr · (2) r
koji se povećava sa kvadratom širine. Raspodela pritiska Qt i Q2 na osnovi

l.l·
temelja je određena raspodelom odgovarajućih pritisaka na kosim grani-
-cama površine zone elastične ravnoteže, abd na slici 37c. Slike 39a i 39b ~
prikazuju polovinu ove zone.
Kad smo izračunavali vrednosti Ne i Nq u jednačini l pretpostavili
.smo da je zapreminska težina y tla koje leži i:spod nivoa osnove temelja
l
jednaka nuli. Pod tom pretpostavkom paiSivni zemljani pritisak duž kose
površine bd na slici 39a je ravnomerno raspoređen. Naponi smicanja na
vertikalnom preseku dO su jednaki nuli, jer se ovaj presek poklapa sa
·· -·--:ravnrsimetrlje-t-ettr~lla~Pošt<qe----;p:ritisaY·:na · bd ·ravnomerno raspoređen,
l
r
.a za težinu zemljane mase koja leži unutar zone Obd je pretpostavljeno
da je jednaka nuli, treba očekivati da je i normalni pritisak na Od prak- r
l
tički ravnomerno raspoređen i da rezultujući pritisak P e' seče bd u nepo-
srednoj blizini središne tačke, kaQ što je prikazano na slici. Zbog rapa-
vasti osnove temelja i adhezije, rezultujući pritisak Q' na horizontalnoj
:površini Ob deluje pod nekim uglom prema vertikali, kako je prikazano
l1
na slici. Za ravnotežu je potrebno da se tri sile, PPr (rezultanta od P'p i
Ca), P iJ' i Q' seku u' jednoj tački. Prema tome, napadna tačka vertikalnog l'
pritiska na Ob leži desno od središne tačke duži Ob. Odgovarajuća raspo- 'i
!
dela nonnalnih napona na Ob je predstavljena ordinatama krive rs. Ova
kriva pokazuje da normalni napon pri osnovi temelja raste lagano od sre- l
dišne linije prema ivicama. ·
Kad smo izračunavali N y u jednačini 2 pretpostavili smo da su kohe-
· l
zija e i opterećenje q jednaki nulL Pod tom pretpostavkom, sile koje
<leluju na tlo koje leži u zoni elastične ravnoteže su onakve kako je pri-
rl
l
Raspodela kontaktnog pritiska 109·
kazano na slici 39b. Pošto je c=O i q=O, pasivni zemljani pritisak na db·
raste kao hiQ.rostatički pritisak proporcionalno odstojanju od b. Njegova.
napadna tačka leži na odstojanju bd/3 od tačke d (vidi čl. 37), a njegova.
linija delovanja prolazi kroz težište mase tla, težine W, koja leži u Obd.
Naponi smicanja na vertikalnoj površini Od jednaki su nuli. Pošto se pri-
tisak na bd povećava kao hidrostatički pritisak, sa dubinom, treba očeki
vati da napadna tačka normalnog pritiska P s na Od bude negde između.
sredine i vrha donje trećine od Od, kao što je prikazano na slici. Za rav-
notežu je potrebno da rezultujuća sila Q" koja deluje na horizontalnu po-
vršinu Ob prolazi kroz presečnu tačku sila P''pi P''s· Pošto je sila Q" nag-
nuta prema središnjoj liniji, njena napadna tačka je na odstojanju nešto
većem od B/3 od tačke O. Na spoljašnjoj ivici b osnove temelja normalni
pritisak na osnovu temelja je jedn:ak nuli i povećava se kad se krećemo ka.
središnjoj tački O (vidi čl. 16). Ukupnost ovih uslova zahteva da raspo-
dela kontaktnog pritiska bude, grubo uzevši, parabolična.
f\
Pj'\
( ")
Sl. 39. Sile koje deluju u trenutku loma na granicama zone elastične ravnoteže-
. · · --·pod rapavom·osnovomtemeljne trake (a) na koherentnom tlu bez težine; (b) na
nevezanom tlu sa težinom; (e) raspodela kontaktnog pritiska na rapavoj osnovi
temeljne trake na koherentnom tlu sa težinom, u trenutku loma tla.
110 Nosivost
Raspodela ukupnog kritičnog opterećenja Q D (jedn. 45(5)). na osnovi

temelja je prikazana na slici 39c. Nosivost qn je jednaka srednjoj visini
dijagrama kontaktnog pritiska aa101btb.
Posle loma stanje napona u tlu koje leži iznad klizne površine po-
staje nezavisno od deformacija. Iz ovih razloga elastična deformacija te-
melja posle loma tla neće imati nikakvog uticaja na raspodelu reakcije ....
tla. S druge strane, ako je opterećenje na temelju mnogo manje od kri-
tičnog opterećenja, elastična deformacija temelja će verovatno osetno uti- .
·.
cati na raspodelu kontaktnog pritiska (vidi. čL 139). Kad opterećenje teži
kritičnom opterećenju, početna raspodela kontaktnog pritiska postepeno
prelazi u raspodelu koja je prikazana na slici 39c.
} :;
.
. 49. Nosivost plitkili kvadratnih ili kružnih temelja. Kvadratni ili kru-
žni temelj je .plHak, ako je dubina fundiranja Dt manja od širine temelja.
Kad je reč o plitkim temeljima, tlo (zapreminske težine Y) koje leži iznad
nivoa osnove temelja možemo zameniti opterećenjem q=D,y po jedinici
površine (vidi prvi paragraf člana 45).
Ako se tlo pod temeljnom trakom slegne, sve čestice tla se kreću pa-
ralelno ravni normalnoj na središnu liniju (osu) temelja. Prema tome,
problem proučavanja nosivosti ovakvih temelja jeste problem ravne de-
formacije. Suprotno ovome, u ·slučaju kvadratnog ili kružnog temelja, če
stice tla se kreću u radijalnim a ne u paralelnim ravnima.
Istim razmišljanjem koje nas je dovelo do jednačine 46(5) doći ćemo
do zaključka da se kritično opterećenje za kružni temelj poluprečnika R ,,
može predstaviti, približno, opštom jednačinom: ,
-.
2
Qnr=rrR (e nc+Y DJ nq+Y Rny), (l)
_gde su ne, nq i ny apstraktni brojevi, čije vrednosti zavise samo od ugla

otpornosti na smicanje cp. Jednačina l je analoga jednačini 46(5). Među
tim, zbog matematičkih poteškoća u ovom slučaju, nikakva stroga metoda
za proračun ovih koeficijenata nije zasad razrađena. Dok nam ne budu na
raspoloženju rezultati uspešnih teorijskih ili odgovarajućih eksperimen-
talnih izučavanja, primorani smo da nosivost procenjujemo na osnovu od-
govarajućeg iskustva koje zasad imamo. Raspoloživi rezultati biće dani
-- -cu-svescrpri:Inenjefie-meliani':Ke~·tla· -caolaer, · 1942; Skerrrptoii, 1942; i neob-
javljeni rezultati eksperimenata). Uzimajući najnepovoljnije eksperimen-
talne rezultate kao bazu za uspostavljanje provizorne jednačine, pisac je
dobio- polazeći od eksperimentalnih podataka- za nosivost kružne po-
vršine poluprečnika R jednakost:
Qo=rrR 2 qv=rcR2 (l,3 cNc+Y D1N 9 +0,6 y RNy), (2)
gde Ne, N 9 i N predstavljaju faktore nosivosti za temeljnu traku koja po-

čiva na istom tlu. Za temelje koji pokrivaju kvadratnu površinu 2B X 2B
pisac je dobio:
Qn=4B 2 qD=4 B 2 (l,3cNc+Y DtNq+0,8 y B Ny) (3)
. Ako je tlo rastresito ili vrlo stišljivo, faktori nosivosti N se moraju

.zameniti. vrednostima N' (vidi sl. 38c).
Nosivost cilindričnih stubova l H.
P.robe na modelima malih dimenzija su pokazale da najveće izdiza-

nje površine tla koja okružuje opterećenu kružnu površinu poluprečnika
.R nastupa na odstojanju od oko 3R od centra opterećene površine. Preko
odstojanja od 5R od centra izdizanje je neprimetljivo.
Jednačina 2 nas vodi do sledećih zaključaka. Ako se tlo na koje se
oslanja temeljna traka širine 2B na koherentnom tlu (cp= O) slomi pod opte-
rećenjem q D po jedinici površine opštim lomom smicanja, nosivost kru-
žnog temelja prečnika 2R je približno jednaka 1,3qo. S druge strane, ako
je c=O, Dt=O, i q> > O, kružni temelj se lomi pri srednjoj vrednosti opte-
rećenja 0,6qo po jedinici površine, .gde je qv opterećenje po jedinici po-
vršine sposobno da izazove opšti lom smicanjem pod temeljnom trakom
širine 2R koja leži na istom materijalu. Eksperimenti sa peskom i glinom
su pokazali da ovi zaključci približno važe. Tačno podudaranje između
proračunatih i izmerenih vrednosti ne može se ni očekivati.
50. Nosivost cilindričnih stubova. U prethodnim članovima zanemari-

van je otpor na smicanje tla koje leži iznad nivoa osnove temelja, jer je
.greška koja je posledica ovog zanemarivanja mala i ne smanjuje sigurnost.
·Međutim, kad je reč o stubovima čiji je prečnik 2R mč\li u poređenju sa
,dubinom fundiranja, ovakvo uprošćavanje nije opravdano, jer bi rezultu-
juća greška verovatno bila znatna. Uticaj napona smicanja u tlu na nosi-
vost stuba je ilustrovan na desnoj strani slike 36b. Na tlo koje leži pod
_p rstenastom površinom predstavljenom sa bd deluje horizontalni radi-
jalni pritisak koji v-rši tlo smeštena n~posredno ispod temelja. Ono teži da
s_e pomeri naviše, kako je prikazano s~relicama. Ovoj težnji se opire ne
samo težina tla, yDt po jedinici prstenaste po\7ršine bd, već i površinska
trenje f. po jedinici površine dodira između stuba i zemljane mase i ·na-
·poni smicanja -. na spoljašnjim graničnim površinama de zemljane mase
tla koja leži iznad prstenaste površine. Efekat ovih napona je dvojak. Pre
:svega oni smanjuju ukupni pritisak na osnovu stuba sa Q na: ·
Qt = Q- 21tRfsDt.
Ako je, dakle, Q 0 ukupni vertikalni prit~sak na osnovu . stuba u tre-
:nutku loma, opterećenje Q D na stubu (uključujući težinu stuba) potrebno
i dovoljno da izazove pritisak QD je: .
Qvp=Qo+2TtRfsDf. (l)
Drugo, čim se površina bd počne da izdiže, naponi smicanja duž prste-

:naste površine koja leži iznad bd povećavaju vertikalni priti:sak na ovu
:površinu od prvobitne vrednosti yD, po jedinici površin-e· na veću vred-
nost "(1Df. Ako u jednačini 49(2) yD, zamenimo sa ytDt i tako dobijenu
·vrednost za 'Q D uvrstimo u jednačinu l dobićemo za kritično opterećenje
stubova jednakost:
Qop=~R.2 (1,3 cN,+y D1N 9 +0,6yNy)+2n R.j3 D t· · (2)
·vrednosti Ne, Nq i Nr se mogu dobiti sa slikE' 38c. Vrednost yt je određena

vertikalnim silama koje se suprotstavljaju izdizanju prstenaste površine
:bd. Pošto je spoljašnjiprečnik ove· površine jednak 2nR, ove su sile:
D 1 [(n2 -1)1rR2 +2TtR.fs+2 nirRt],
112 Nosivost
ili, po jedinici prstenaste površine:
qt=D1 [r+2 J.+n'C )=YtD1,

(n2 -l)R
gde je
(3 b)-
Faktor n u jednačinama 3 treba da se izabere tako da kritično opte--

rećenje Qnp, jedn. 2, bude minimum. Ovo se može postići probnim prora--
čunima. Površinska trenje j. se može uvrstiti u prethodne jednačine sa.
svojom punom vrednošću pošto stub ne može potonuti (ući) u zemlju pre·
no što površinska trenje -~ __ p_Q~t~I1e u potpunosti mobilisano. Međutim,
vrednost· -t -u }eanačiiil3h je veoma nesigurna, jer intenzitet napona smi--
canja zavisi u velikoj meri od zapreminske stišljivosti zemlje. Ako je tlo.
praktički nestišljivo- kao što je, na primer, zbijeni pesak- naponi smi-
canja na donjem delu od de će verovatno biti veoma značajni. S druge·
strane, u ra:stresitom pesku, koji je veoma stišljiv, naponi smicanja na
celoj površini de će verovatno biti neznatni, jer prostor potreban za pro--
diranje stuba u zemlju može nastati bočnim zbijanjem peska koji leži.
ispod prstenaste površine bd a tendencija izdizanja peska koji leži nad .
ovom površinom će verovatno biti beznačajna. Prema tome, izbor vred--
nosti -. u jednačini 3b treba izvršiti sa širokom aproksimacijom, da bi se·
uzela u obzir i nepotpuna mobilizacija otpornosti na smicanje tla duž
cilindrične površine de. U svakom slučaju, zapreminska stišljivost tla se·
mora uzeti u obzir, pošto ona ima odlučan uticaj na nosivost stuba~
51. Nosivost pojedinih šipova. Jedina razUka između šipova i stubova.
manjeg prečnika je u -načinu konstrukcije. Premda neki šipovi imaju vrh.
konusnog oblika, sve ono što smo rekli o nosivosti stubova može se pri--
meniti i na šipove. Jedan deo Q, ukupnog opterećenja nosi površinska tre--
nje šipa (trenje na omotaču) . Ostatak opterećenja Qp se prenosi -na tlo preko.
osnove ili vrha šipa i njega nosi otpor vrha. Prema tome, nosivost Q.,
ši-pa opterećenog statičkim opterećenjem se može izraziti jednakošću:
Q. = Qp + Q,. . .
- - ----sa:bi"tci- Q; ·rQ1 odgovaraju sabircima Qn i 21tRf,Dt u jednačini 50(1), koji~
određuju nosivost stubova.
Za šipove koji su u celini pobijeni u jednolik plastični materijal kao•
što je meka glina, praši-na, ili rečni mulj, otpor vrha Q. se može uglavnom.
zanemariti u ·poređenju sa opterećenjem Q, koje nosi trenje na omotaču ..
Ovakvi šipovi se -nazivaju frikcioni ili lebdeći šipovi. Ako je, pak, vrh šipa:
pobijen u čvršći sloj, veći deo opterećenja će nositi vrh šipa, koji se, u .
ovom slučaju, naziva oslonjeni šip. .
Odnos između ukupnog površinskog trenja i otpora vrha zavisi ne -
samo od prirode tla i dimenzija šipa, već i od načina na koji se šip insta-.
lira u zemlju. N eki tipovi šipova, na primer, drveni šipovi i betonski ši·povi'.
armirani pre pobijanja mogu se pobijati u zemlju udarcima teškog tela:
koje pada (malj). Drugi tipovi šipova se postavljaju u tlo pobijanjem iz-.
vlačive čaure čiji je donji ·k raj .zatvoren za vreme pobijanja. Dok se prazni:
prostor okružen čaurom puni betonom, čaura se postepeno izvlači iz zem--
Formule za šipove 113
Ije. Ovaj proces smanjuje delimično napone koji su nastali u tlu u toku
pobijanja čaure. Da bi se ubrzao i olakšao proces prodiranja šipa ili čaure
kroz tvrdi sloj, može se upotrebiti mlaz vode koji omekšava tlo oko .vrha
šipa. Sipovi se instaliraju u zemlju i sipanjem ili nabijanjem betona u
bušotinu ili pobijanjem cilindrične čaure sa otvorenim donjim delom u
zemlju. Zemlja koja prodire u prostor u čauri se uklanja pomoću mlaza
vazduha, posle čega se prazni prostor puni betonom.
Naše znanje o uticaju načina postavljanja šipova u tlu na površinska
trenje i na intenzitet napona smicanja u jednačinama 50(3) je još uvek
u začetku i izgledi za teorijsku procenu ovog uticaja su vrlo slabi.
Zbog neodređenosti koje su sadržane u proračunu nosivosti cilindričnih stubova
(vidi" čl: 50), nije iznenađujuće što pokušaj da se proračuna nosivost šipova (Stern -
Stern, 1908, Dorr - Der, 1922; i mnogi drugi) nisu bili uspešni. Svi ovi pokušaji
sadrže . veoma proizvoljne pretpostavke ili pogrešne primene postojećih teorija, .što
se može ilustrovati sledećim primerima. Otpor vrha je proračunat pomoću metoda
koje važe samo za stanje ravne deformacije, na primer, na osnovu teorije pasivnog
pritiska zemlje ili teorije nosivosti temeljnih traka, opisane u čl. 45. Pritisak zemlje
na omotač je određen pomoću Coulombove teorije zemljanog pritiska, koja, takođe,
važi za stanje ravne deformacije, dok je uticaj zapreminske stišljivosti tla na otpor
vrha dosledno zanemarivan (Terzaghi 1925).
Pošto se nosivost šipova još ne može proračunati na osnovu rezultata

ispitivanja za razna tla izvršenim u laboratoriji, još uvek smo primorani
da tu vrednost procenjujemo bilo ·na osnovu postojećeg iskustva na toj
lokaciji, bilo na terenu opterećujući probni šip do loma tla.
Da bi se otklonila nužnost proba opterećenjem, činjeni su stalni na:..
pori u toku više od jednog stoleća da se željena informacija dobije iz re-
zultata uprošćenih proba na terenu u kojima je merena dubina prodiranja
(penetracije) koju izaziva malj poznate težine W H koji pada na čelo šipa
sa poznate visine H. Jednačine za koje se pretpostavlja da izražavaju odnos
između penetracije ap šipa i odgovarajućeg otpora penetraciji šipa su
poznate kao formule za šipove.
52. Formule za šipove. Po analogiji sa otporom penetraciji šipova pod

statičkim opterećenjem, pretpostavlja se da je odnos između dubine pene:..
tracije - šipa pod pojedinačnim
udarom malja i odgovarajućeg ot-
pora Q tla približno onakav kako
je p.rikazano krivom oeb na oba
dijagrama na slici 40. Otpor peska
treba stalno da se povećava sa pe-
netracijom, onako kako je prika-
zano na slici 40a, dok otpor gline
verovatno prolazi kroz maksi-
mum, onako kako je prikazano na
slici 40b. Pošto se otpor protiv pe- (a:) (b)
netracije pod udarom malja menja Sl. 40. Odnos između otpora Qn i penetra-
sa pov:ećan~e~ penetracije, .~~- cije šipa pod udarom malja (a) u pesku i
(b) u glini. (Po A. E. Cummingsu, 1940.)
· ··· ..... raz ...-.>~.dinanučki .otpor..penetraciJl«
nema određen smisao, sem ako se
ovaj termin ne.. odnosi na maksimalni otpor, predstavljen apscisom Q'D
vertikalne a:simptote na krivu penetracije.
a Teo~ska meha'fllka Ua
114 Nosivost
Udar malja izaziva ne samo stalnu penetraciju šipa već i prolazno

-elastično zbijanje šipa i tla ·koje ga okružuje. P·r ema tome, penetracija iza-
zvana udarom je uvek praćena elastičnim odbijanjem koje je, opet, pra-
ćeno vidljivim odskakanjem glave šipa. Ovo odbijanje je na slici 40 pred-
stavljeno linijom ba.
Proizvod otpora odgovarajuće penetracije je jednak radu koji se iz-
vrši za vreme penetracije. Na svakom od dijagrama na slici 40 osenčena
površina oba predstavlja rad koji je potreban da bi se savladao otpor na
omotaču šipa i pomerilo tlo ispod vrha šipa dok šip prodire u zemlju za
veličinu .6.p. Uz ovaj korisni rad, udar malja izaziva intenzivne vibracije
u šipu i tlu koje ga okružuje, i pošto udar padne, dešava se često da malj
·--odskoči--vidljivo nekoliko--puta.-Energijacpotrebna da proizvede ove efekte
može se smatrati gubitkom, jer ona ne doprinosi povećanju permanentne
penetracije šipa. Ako bi malj udario gornju površinu savršeno elastič
nog stuba čiji donji kraj počiva na savršeno elastičnoj podlozi, krajnji po-
ložaj donjeg kraja bi bio identičan sa njegovim početnim položajem. U tom
slučaju bismo celu energiju udara smatrali kao gubitak.
Postojeće formule za šipove se zaosnivaju na uprošćavajućoj pretpo-
stavci da otpor penetraciji šipa ·zadržava konstantnu vrednost Qd za celo
vreme kretanja šipa dužinom .6.p. Pošto je ukupni rad koji izvrši malj
kad padne WH H, možemo napisati:
WHH=Qv · ć:.p + Et (l)
gde Et predstavlja ukupni gubitak energije. Dalje se pretpostavlja, sasvim
proizvoljno, da rad koji se izwši na stvaranju privremenog elastičnog sa-
bijanja šipa i tla nužno predstavlja deo gubitka energije. S druge strane
značajni. gubici energije u vezi sa vibracijama proizvedenim udarom se
zanemaruj u.
Da bismo uspostavili odnos između dijagrama otpor-penetracija pri-
kazanih na slici 40 i prilično veštačkog principa na kojem se zasnivaju
formule za šipove, moramo za donji deo abd osenčene površine uzeti da
predstavlja gubitak energije E i moramo zameniti gor.nji deo oade pravo-
.ugaonikom iste visine i površine za čiju širinu:
p·ovršina- oade ··
~=
Llp
oo
pretpostavljamo da predstavlja dinamički otpor ·pobijanju šipa, na koji
se odnose formule za šipove. Kako pokazuje··slika 40, vrednost Qd može
biti i veća i manja od stvarnog dinamičkog otpora-Ql.
Uobičajene metode za procenu gul;>itka_ener.gije Et u jednačini l za-
snivaju se na jednoj od sledećih pretpostavki:
(a) gubitak energije je jednak dinamičkom otporu puta privremena
penetracija (.6.p'-.6.p) šipa,
(b) celo E1 je elastično sabijanje šipa,
· '- - (e) -Et je identično sa gubitkom energije određenim Njutnovom teori-
jom sudara,
(d) Er uključuje kako gubitke zbog elastičnog sabijanja tako i gubitak
po Newtonovoj (Njutn) teoriji. . , , .
Formule za šipove 115
U analizi koja sledi različite formule za šipove biće iskazane u ter-

minima maksimalnog otpora, bez obzira da li se originalne jednačine, ona-
ko kako su ih publikovali autori, odnose na maksimalno ili »-sigurnosno«
opterećenje.
Neka je
l - dužina šipa,
A - srednja vrednost površine poprečnog preseka kroz šip,
WP = težina šipa,
E = modul elastičnosti materijala šipa,
nđ = koeficijent restitucije u Newtonovoj teoriji sudara.
Ako se procena gubitka energije zasniva na pretpostavci a, izraženoj
jednačinom
(3)
iz jednačine l dobijamo:
QD = WHH (4)
~p'
Pošto proračun za Qd na osnovu ove jednačine zahteva da se maksimalna

penetracija D.p' izmeri na terenu, jednačina se ne primenjuje često.
Wersbachova (Vajsbah) t-eorija (oko 1820) je primer iz grupe teorija
zasnovanih na pretpostavci b, koje uzimaju u obzir samo gubitak zbog
elastičnog sabijanja šipa. Weisbach je pretpostavio d.a je otpor prodiranju
šipa koncentrisan na vrhu šipa. Osni pritisak u šipu raste od nula do QJ.
Prema tome, rad koji je potreban da proizvede ovo sabijanje je:
l Q~l
E,= 2 AE. (5)
Uvrštenjem ove vrednosti u jednačinu l i rešavanjem dobijene jednačine
:PO Qd dobijamo Weisbachovu jednačinu:
l
QD = _ ~p:E + v2 WHf AE + (~ptEr (6)
Na Newtonovoj teoriji zasnovana jednačina za gubitak energije usled

· _poluelastičilo~(sudara ·m.a:Ija i šipa (·p retpostavka e) je:
2
Et = WHH~p(l-ne)_ . (7)
Wp+WH
Za savršeno elastičan sudar koeficijent restitucije n., je jednak jedi-
:nici a odgovarajući gubitak energije je ,jednak n.uli. Za Et= O, iz jedna-
.č,ine l se dobija Sandersova jednačina . (oko 1850):
Qd = WHH_
~p
S druge strane, za savršeno neelastičan sudar (ne = O), gubitak ener-

··:gije po··Newtonovoj teoriji ima vrednost:
E-WH Wp ,
WPWH
.s•
116 Nosivost
koja je u osnovi Eytelweinove (Ajtelvajn) formule (oko 1820):

Q _ WuH
. d - Ap(l+-WP).
WH
"Ako u ovoj jednačinivrednost Ap W!'.._ smenimo empirijskom kon-

WH
stantom Cp, dobijamo formulu i z »Engineering News«
-Qd -· -WHH (B}
t:. p+ Cp
. Takozvane opšte jednačine koje se zasnivaju na pretpostavci d uzi-
maju u obzir sve eventualne gubitke energije. One uključuju gubitak
usled elastičnog sabijanja š1pa (jedn. 5), gubitak po Newtonovoj teoriji
(jedn. 7) i jedan dodatni gubitak Ets usled elastičnog sabijanja tla i zaštitne-
kape na vrhu šipa. Zamenom sume ovih gubitaka umesto Et u jednačinu.:
l dobijamo: . . . .
WP (l-n;) Q~ l (9)
WHH=Qdt:.p + WHH l
.
+2A I:.'-!- E[ .
'p+HH u
'
Najpoznatije iz ove grupe formula za ši:pove su Redtenbacherove

(Retenbaher, 1859) i Hileyeve (Hili, 1930) formule.*
Za iste vrednosti od W t-1> H, i A p različite formule za šipove daju tt
velikoj meri različite vrednosti za dinamički otpor Qd. Već samo to je do-
voljno da pokaže da teorijskom proračunu gubitka energije Ez nedostaje
zdrava naučna osnova.
Prema A. E. Cummingsu (1940) različitim metodama za proračun gu-
bitka: energije E se mogu postaviti sledeće zamerke. Jednačina 5 se za--
sniva na zakonu koji izražava odnos između napona i deformacija pod
------·-··-·$tatičkim uslovima. Ovaj zakon ne važi za deformacije usled sudara. Jed-
načina, isto- takQ,"-neuRYjučuje-gtrbitak- energije -usled- deformacije tla.
Jednačina 7 za gubitak energije usled sudara, koja se zasniva na Njutno-
voj teoriji, važi samo za sudar tela koja nisu pod nikakvim spoljnim ogra-
ničenjem deformacija. Sam Newton je upozoravao da se njegova teo-
rija ne može primeniti na probleme koji uključuju, na primer, sudar pro-
izveden »udarom čekića« (Newton, 1726). Jednačina 9 uzima u obzir i
gubitak energije po Newtonovoj teoriji i gubit ke usled elastične defor-
macije. .Newtonova teorija uzima u obzir sve gubitke, uključujuĆi i gubitke-
usled elastičnih deformacija tela koja su se sudarila. Ova činjenica je-
dovoljna da obesnaži jedn·ačinu 9, bez obzira da li se Newtonova teorija
sudara može ili ne može primeniti na ovaj problem.
Sem svojih suštinskih nedostataka postojeće formule za šipove ne·
uzimaju u obzir uticaj suštinskih uslova - kao što je, recimo, odnos iz-
među težina šipa i malja- na rezultat operacija pobijanja šipa. Da bi s~
dobila pouz-dana informacija u pogledu efekta udara malja na prodiranj~
šipova nužno je da •s e uzmu u obzir vibracije koje proizvodi udar. Ele-
• Američki časopis.
Otpornost šipova protiv izvijanja 117
:menti teorije ovih vibracija i mogućnosti njene primene na probleme po-

bijanja šipova biće izložene u čl. 162.
Uprkos svojih očiglednih nedostataka i nepouzdanosti, formule za šipove još

uvek su veoma popularne kod inženjera parktičara, jer svode projektovanje temelja
:na šipovima na vrlo jednostavan postupak. Cena koja se plaća za ovo veštačko
:uprošćenje je vrlo visoka. U nekim slučajevima faktor sigurnosti temelja projekto-
vanih na osnovu rezultata koji su dobijeni pomoću formula za šipove je preteran,
,dok su u drugim slučajevima zapažena znatna sleganja. Mišljenja u pogledu uslova
:za opravdanu upotrebu formula su još uvek podeljena, U vezi s tim upućujemo či
taoca na nedavnu i veoma rasvetljavajuću diskusiju u časopisu Izveštaji američkog
društva građevinskih inženjera*) {Formule za šipove. Izveštaj o radu Komisije o
nosivosti temelja na šipovima, Izveštaj američkog društva građevinskih inženjera,
maj 1941; diskusije sa raznih stanovišta u svim brojevima od septembra do decembra
1941. i od januara do marta 1942; kraj diskusije u maju 1942).
53. Dinamička i statička otpornost šipova. Dinamički otpor, ili otpor
protiv brzog prodiranja šipova izazvanog udarom malja koji pada, nije,
:svakako, nužno identičan sa statičkim opterećenjem potrebnim i dovolj-
nim da se proizvede vrlo lagano prodiranje šipa. I to iz sledećih razloga:
:Brzom prodiranju vrha šipa u zemlju suprotstavlja se ne samo statičko
trenje i kohezija već i viskoznost tla, koja se može uporediti sa viskoznim
·otporom tečnosti protiv brze penetracije. S druge strane, brzo nizanje
udara na gornju površinu šipa olabavljuje prij,anjanje tla oko omotača
:šipa. U ekstremnim slučajevima operacija pobijanja šipa može da potpuno
eliminiše bočno trenje dok traje pobijanje, pa i neko vreme posle po-
bijanja.
U vezi sa projektovanjem temelja na šipovima interesuje nas samo
statička nosivost šipova. Prema tome, ako bismo i uspeli da dobijemo po-
uzdanu informaciju o dinamičkom otporu pobijanja šipova, još uvek bismo
bili suočeni sa zadatkom ispitivanja sistematskim opitima na terenu odnosa
između dinamičke i statičke nosivosti pri različitim uslovima u pogledu
tla. Dok se to ne postigne dinamičke formule za šipove će nastaviti da
služe kao »aršin koji će pomoći inženjeru da dobije u razumnoj meri
sigurne i jednolike rezultate u pogledu celog posla« (Cummings, 1940.).
Ali, pošto sve postojeće formule za šipove imaju fundamentalne nedo-
------- ----- - statke, biće obično bolje da se kao »aršin« upotrebe empirijska pravila
zasnovana na lokalnom iskustvu ili na iskustvu pobijanja šipova u razli-
čita tla.
54. Otpornost šipova protiv izvijanja. Ako je vitak oslonjeni šip okru-
žen vrlo mekanim tlom moguće je da opterećenje na šipu izazove lom
šipa izvijanjem. Za proračun opterećenja koje je sposobno da izazove
ovakav lom nužne su neke pretpostavke u pogledu elastičnih svojstava
tla koje okružuje šip. Ovaj problem će biti prodiskutovan u čl. 129, koji
je u odeljku o problemima elastičnosti. Analiza dovodi do zaključka da
je opasnost izvijanja vrlo mala. Zato se ona u većini slučajeva može za-
nemariti.
*) · Proceedings of the American Society of Civil Engineers (američki časopis).

. ~
GLAVA IX
STABiLNOST KOSINA .
55. Pretpostavke. U svakom tipu tla se može napraviti kosina dovolj-
no visoka i strma da izazove lom tla usled njegove sopstvene težine. Ako
lom nastupa smicanjem duž jasno ocrtane površine, on se naziva klizanje.
Ovakav lom uključuje kretanje prizmatičnog tela zemljane mase naniže
Zatelanie
(b)
Cvrst!J_ podloga
Sl. 41. (a) Deformacija kosine posle površinskog loma;

(b) mreža površina klizanja u masi koja klizi; (e) puno izvu-
čene krive predstavljaju stvarnu, a isprekidane krive pretpo-
stavljenu kliznu površinu za površinski lom (gornje krive)
i lom podloge (donje krive).
i van mase, kako je prikazano na slici 41a, a klizanje nastupa duž cele
površine dodira između prizmatič·nog tela zemljane mase i njegove osnove.
Ako kretanje ne nastupi duž jasno ocrtane klizne .površine, ono se naziva
rasplinjavanje (osipanje) ili plastično tečenje. Materijali sa određenom
Nožični lom i podnožični lom 119
granicom (tačkom) loma lome se samo klizanjem a ne plastičnim tečenjem.

Za idealna tla se pretpostavlja da imaju određenu tačku loma. Prema
tome, ova glava knjige se bavi samo uslovima stabilnosti protiv klizanja.
Diskusija će, sem toga, biti ograničena na klizanja u koherentnim mate-
rijalima, čija je otpornost na smicanje određena Coulombovom j-ednačinom
S= C+a tg <p. 5 (l)
U ovoj jednačini O' predstavlj·a ukupni normalni napon na ·kliznoj po-
vršini, uključujući neutralni napon. Pretpostavlja se da je jednačina do-
bijena opitima u laboratoriji pod uslovima pritiska i dreniranja koji su
slični uslovima pri kojim lom na terenu verovatno i nastupa (vidi čl. 6).
Uticaj poznatih neutralnih napona na stabilnost biće ispitan nezavisno u
glavi XII (čl. 93). Ova podela u ispitivanju predmeta izgleda nam pogodna
iz sledećih razloga. Kad je reč o kosinama u glini, retko smo u moguć
nosti da izračunamo sa dovoljnom tačnošću pritisak porne vode koji de-
luje u vodi sadržanoj u glini u trenutku loma. U onim retkim slučajevima
kad se pritisak porne vode može predvideti, stabilnost kosine se može
ispitivati kombinacijom metoda opisanih u ovoj glavi sa metodama koje
će biti opisane u čl. 93.
Zbog velike različitosti uslova koji mogu dovesti do klizanja, ograni-
čićemo se samo na diskusiju o fundamentalnim principima proračuna
stabilnosti.
Zbog kompleksnosti terenskih uslova i značajnih razlika između pretpostavlje-
nih i stvarnih mehaničkih svojstava tla, nijedna teorija stabilnosti ne može da bude
više do samo sredstvo za grubu procenu otpornosti protiv klizanja. Ako je metoda
proračuna jednostavna, lako možemo doneti sud o praktičnim posledicama različitih
odstupanja od osnovnih pretpostavki i saglasno tome modificirati svoje odluke. Kom-
plikovane metode ne daju ovakvu značajnu prednost. Iz ovih razloga neke najnovije
teorije (Brahtz - Brac, 1939; Clover - Klover i Cornwall - Kornvel, 1941) nisu
uključene u diskusiju koja sledi bez obzira na njihov akademski značaj. Osnovne
pretpostavke ovih teorija i njihove praktične primene je sumirao i komentarisao
Carillo (1942c).
56. Nožicni lom i podnožicni lom. Slika 42a predstavlja presek kroz
·vertikalni zasek u koherentnom tlu zapreminske težine y. Otpornost na
.smicanje tla je određena jednačinom
s= e+ O' tg q>.
Pod uticajem težine tla prvobitno vertikalni presek ab se deformiše

u toku iskopavanja, onako kako je prikazano na slici isprekidanom lini-
jom. Tlo u osenčenoj zoni je u stanju zatezanja, što ranije ili kasnije do-
vodi do obrazovanja pukotina usled zatezanja. Uslove .k oji određuju du-
binu pukotina i uticaj .p ukotina na stanje napona u materijalu uz pukotine
je ispitivao Westergaard (Vestergard, 1939d, 1939) u vezi sa konstruk-
cijama od čvrstih materijala, kao što je beton, ali njegovi rezultati se ne
;; mogu direktno primeniti na uslove koji postoje u zoni zatezanja iza verti-
. kalnog za:seka u tlu. Na osnovu rezultata opita na modelima malih dimen-
~:~~-····--Zija.. od -želatina pisac- ove -knjige pretpostavlja da dubina zone zatezanja
· ne prelazi polovinu visine H zaseka, ako zatezanje nastaje zbog težine
a ne zbog preteranog skupljanja_ Zbog periodičnih :promena temperature
120 Stabilnost kosina
i sadržaja vode, ranije ili kasnije nastupa lom tla usled zatezanja, i ako
otpornost na smicanje nije odgovarajuća, lom usled zatezanja iza vrha
zaseka je praćen lomom usled smicanja bez kroz donju ivicu b zaseka. To
je tzv. nožični lom. Metode za ispitivanje uslova za stabilnost kosine u
pogledu ovakvog loma su usko povezane sa metodama za proračun aktiv-
nog pritiska zemlje na bočni oslonac.
Međutim, moramo razmotriti i mogućnost loma osnove zaseka. U od-
nosu na horizontalni ·presek bdt kroz b, tlo iza zaseka ab deluje kao ravno-
merno raspoređeno opterećenje, yH po jedinici površine. Ako ovo opte-
rećenje premaši nosivost tla koje leži ispod bdt, tlo iza vertikalnog zaseka
. kao preopterećeni temelj. Ovaj tip loma se naziva podno-
tone u ze:rnlju
. ; . ;. _,.
• ·••·---- ···-·· -•-- ··~v•· ·••~••••
4
• - -- -··~ ••
ll•nz
JJJ::W]) ~
~-ct rr
-----·-·-----~-----·---~----·---··-
(b)
Sl. 42. Nožični i podnožični lom vertikalnog zaseka. (a) Ugao

unutrašnjeg trenja O; (b) q> = O
žični lom. Tlo i-spod ravni bd1 može da se pomeri samo prema licu zaseka.
Naponi smicanja duž bdt su mali, jer tlo koje se nalazi iznad ove ravni
učestvuje, kao i tlo ispod ove ravni, u opštem bočnom širenju. Zbog toga
je . mreža površina klizanja slična onoj na slici 15a. Prema ovoj slici i
članu 16 donja granica zone plastične ravnoteže ispod trake, kao što je
traka bbt, se sastoji od dva ravna dela odvojena jedan od drugog zakriv-
ljenim delom, kako ·je prikazano na slici 41a. Ravni delovi penju se pod.
uglom prema horizontali od 45°

. + 2 ~desna· strana) odnosno pod uglom
.51!_
·od 45• ·~ .51!_ (leva ·strana), a poluprečnik kriv~ne zakrivljenog dela se po-
2
većava od strane na kojoj leži opterećenje :Prema strani koja ne nosi
•opterećenje. Najdublja tačka zone plastične ravnoteže leži na nekoj dubini
B
Z= --, (2)
n
:ispod ravni dt. Nosivost Q/ po jedinici dužine trake bbt širine B uz nožicu
zaseka je, grubo uzevši, jednaka polovini nosivosti QD trake širine 2B,
jer tlo koje leži ispod trake može da se pomeri samo u jednu stranu. Vred-
:nost QD je određena jednačinom 46(5) , Ako se u ovoj jednačini stavi Dt
.(dubina fundiranja) =O, dobija se QD = 2BcNc + 2B2yNr i, prema tome,
Q~= __!__ Qo=Bc Nc+B 2 y Ny. (3)

2
:Naponi smicanja duž fiktivne površine dodira bbt između opterećenja
·(temelja) na slici 42a i tla koje ga nosi su vrlo mali. Prema tome, vrednost
faktora nosivosti Ne je određena jednačinom 46(9a) koja važi za temeljne
trake sa savršeno glatkom osnovom. Ova vrednost je nešto manja od vred-
:nosti koju daje jednačina 46(6a), a vrednost N y nešto manja od vrednosti
.koja se dobija iz krive N y na slici 38c.
Na slici 42a opterećenje koje deluje na traku bbt širine B = nZ je
jednako težini zemlje, W = nZyH po jedinici dužine trake, umanjenoj za
otpornost na smicanje duž vertikalnog preseka a2b1. Gomja ivica ovog
:preseka se nalazi na dnu jedne od pukotina usled zatezanja. Pošto dubina
_pukotina usled zatezanja ne premaša H/2, otpornost na smicanje s po
jedinici dužine trake je najmanje jednaka 0,5Hc, a ukupno opterećenje
·Q po jedinici dužine nije veće od:
Q=nz y H-0,5 Hc. (4)
Ako_.je _ovo opterećenje veće od Ql (jedn. 3), nastupa lom klizanjem

'duž a2bt i d. Prema tome, uslov za podnožični lom vertikalnog zaseka je:
Ql = nzcNc + n 2z 2yNy = nzyH -0,5Hc,
:ili
e
Ne-+nzNr
H= _ ___,_r_ __ (5)
1- 0,5 -~
nz y
Vrednost H predstavlja v1smu naJviseg vertikalnog zaseka koji još
može da nosi traka bbt (na slici (42a) širine B =nz. Za
· 0,5 e
Z=-
n y
opterećenje na ovu traku je jednako nuli, pa je H =oo. Za z= oo dobi-

jamo (iz jedn. 5) H =oo • Za neku vrednost zt koja leži između ovih.
vrednosti određenu uslovom:
(6)
visina H (jedn. 5) će biti minimum. Kombinovanjem jednačine 6 sa jed--

. načinom 5 i rešavanjem po Zl dobijamo:
Zt= - - e (1+1+2-
Ne) (7)
2ny Ny
Za q> = 20~ i ·30°- vrednost--zr je :približno jednaka respektivno 3,0 e/y -
i 2,5 c/y. Odgovarajuća vrednost Ht visine vertikalnog zaseka može se--
izračunati uvrštenjem vrednosti zt u jednačinu 5. Ako je tlo homogeno.
do dubine veće od z1, podnožični lom nastupa pod težinom svakog zaseka_
čija je visina veća od Ht. Naravno, najdublja tačka klizne površine leži,
po definiciji, na dubini z1. S druge strane, ako tlo počiva na dubini D ma--
njoj od zt na čvrstom sloju, granična visi-na vertikalnog zaseka može da .
bude i veća od H,. Da bismo izračunali ovu visinu smenićemo z u jedna-
čini 5 sa D. Odgovarajuća klizna površina tangira površinu čvrstog sloja ..
Za <P = O faktor nosivosti N r u jednačini 3 jednak nuli (vidi čl. 46) ..
Smenom Ny =O u jednačinu 5 dobijamo
N !_
e Y
H=----:--
1_ 0,5 e
nz y
Ova vrednost opada stalno sa povećavanjem vrednosti z. Prema_
tome, ako je q> =O, klizna površina pri podnožičnom lomu uvek tangira _
površinu čvrstog sloja, bez obzira na dubinu D na kojoj se nalazi povr- -
šina ovog sloja. Visina Ht vertikalnog za-seka -koja je potrebna i dovoljna_
da bi nastupio podnožični lom može se izračunati tako da se u gornju .
jednačinu uvrsti z = D. Tako dobijamo:
--- --------·-···--··~-·~-·-·--·~ --~·-·-··----------·-·-·----- - -----·-··"'""" " '' ''' ..
iv!_
e Y
H1 = {8) .
_ 0,5 e
1
nDy
Ako je D = oo , visina Ht je jednaka:
e (9) ·
H1= Nc- ·
y
Na slici 42b klizna površina za q> = O je predstavljena linijom btid ..
Ona se sastoji od dva ravna dela koji sa horizontalom zaklapaju ugao od_
45° i kružnog luka čiji je centar u tački b (vidi čl. 46). ,Sirina trake loma_
bbt je:
B = nD = D Y2 1,41 D,
ili
n= 1,41.
Pošto su naponi smicanja duž bbt vrlo mali, faktor nosivosti Ne je
određen jednačinom 46 (9d):
Ne= 5,14.
Ako se u jednačine 8 i 9 uvrsti n = 1,41 i N = 5,14, dobija se:
5J 14 _E_
y
H,=--- - (lO}
l - 0,355 e
. DyJ
(ll)
U ispitivanjima koja smo ovde sproveli pretpostavljen je oštar pre-

lom klizne površine u tački bt (slike 42a i 42b). Međutim, klizna površina
je u stvarnosti glatka, kao što je prikazano na obema slikama isprekida-
nim linijama a2g. .
Slika 41a predstavlja kosinu pre i cposle loma. Pre loma tlo koje se
nalazi u osenčenoj oblasti je u stanju zatez;anja i nožičnom lomu uvek
prethodi pojava pukotina usled zatezanja. Lom nastupa klizanjem duž.
zakrivljene klizne površine koja prolazi kroz donju ivicu kosine. Klizanje
je praćeno širenjem gornjeg dela ·klizajuće mase i zbijanj-em donjeg dela
u pravcu silazni:>g kretanja. Odgovarajuća mreža površina klizanja je
predstavljena na slici 41b. U najnižem delu klizajuće mase mreža povr-
ši-na klizanja je slična onoj koja je prikazana na levoj strani od verti-
kalnog preseka rs na slici 13a (pasivni lom), a mreža površina .k lizanja u
najvišem delu unekoliko liči na onu koja je cprikazana na desnoj strani
od rs (aktivni lom). Zona cprelaza između ova dva tipa površina klizanja
se može uporediti sa zonom radijalnih površina klizanja, koja odvaja
,-,-··--·.---·-·· aktivn~ od pasivne Ranki:neove zone.
- ... Lom ·nagnute kosine može takođe nastupiti zbog nedovoljne nosivo-
l
sti njene pqdloge, kao što je prikazano na slici 41c za materijal čiji je
l,lgao__t1nt!t:t;~~j~gJr.enja cp jednak nuli. Na pitanje da li će lom kosine biti
nožični ili podnožični lom može se odgovoriti samo na osnovu rezultata
proračuna stabilnosti. Da bismo uprostili ispitivanje, zamenićemo kliznu
površinu koja prolazi kroz donju ivicu b (nožični lom) kružnim lukom
poluprečnika .r1 čiji je . centar u tački 02. Krugovi koji prolaz-e kroz no-·
žicu b nazivaju se nožični krugovi, za vazliku od središnjih krugova, koji
seku donju horizontalnu površinu tla na nekom odstojanju ispred nožice.
Kohezija koja je dovoljna da spreči klizanje duž bilo kojeg proizvoljnog:
nožičnog kruga je potrebna kohezija c,,, a odgovarajuća vrednost za pro-
l• .__----·-·· izvoljni središni krug je potrebna kohezija Crm. Nožični lom nastupa duž.
_onog nožičnog kruga za koji je e,, maksimum Cet, a podnožični lom nastupa
duž onog središnjeg kruga za koji je Crm maksimum Ccm. Ova dva kruga
r nazivaćemo respektivno kritični nožični krug i kritični središnfkrug. Kri-
r·:--·
tični nožični krug se može uporediti sa kliznom povrsmom u zemljanoj

masnza potpornog zida koji se pomera, a središni krug sa kliznom povr-
šinom ispod preopterećene temeljne trake. Vrednosti kohezije Cet (kritični
nožični krug) i Ccm (kritični središni krug) predstavljaju kritične vrednosti
kohezije. Metode za određivanje položaja kritičnih krugova ćemo opisati
u članovima 58 do 61. Kritične vrednosti kohezije se mogu odrediti po- i
moću metode kruga trenja (čl. 40). i
Ako se na slici 42b umesto stvarne klizne površine uzme kritični i
i
.središni krug sličan krugu Cm na slici 41c, dobija se za kritičnu visinu
Ht oo koja odgovara faktoru dubine nD= oo, umesto
l
l
·=a.-
e \
fftCJO 5,l4-
vrednost:
y j
li
koja je za 7,4 procenata veća, pa nije na strani sigurnosti. Međutim, ako j

je reč ne o vertikalnom zaseku već o nagnutoj kosini, greška zbog pret-
postavke da je površina kružna će verovatno biti manja. J
Odnos kritične vrednosti kohezije Cer za nožični krug i kritične vred- !
nosti kohezije Ccm za središni krug (Cct!Ccm) može da bude veći ili manji od i
jedinice. Ako je cctlccm već~ od jedinice treba pretpostaviti nožični, lom
jer je kohezija koja je potrebna da spreči nožični lom veća od Ccm. Su-
protno ovome, vrednost odnosa cctlccm koja je manja od jedinice ukazuje
na opasnost podnožičnog loma. Za datu vrednost H kosine odnos CctiCcm
zavisi od ugla kosine i ugla otpornosti na smicanje <p. U mnogim slučaje
ll
vima on zavisi i od dubine D na kojoj tlo počiva na čvrstom sloju. Odnos
(D+ H)/H ćemo nazivati faktor dubine, n 0 • Uticaj faktora dubine na
uslove stabilnosti biće ispitan u članovima 58 do 61.
Zamenu stvarne klizne površine kružnim lukom prvi je predložio Petterson.

Metode koje se zasnivaju na ovoj zameni su dalje razradili Fellenius (Felenijus,
_________ _:19_2J)__ j __.T.ayloL(19.3.7)-...Rendulic_ (l9_3_5.b)_je.__pr.edložio da se stvarna klizna površina
:zameni logaritamskom spiralom. Međutim, Taylor je 1937. g. dokazao da su rezultati
koji se dobijaju korigovanom metodom kruga trenja (čl. 40) i metodom logaritamske
.spirale, praktično uzevši, identični. Pošto je metoda kruga trenja pogodnija od me-
tode spirale, ovu poslednju nećemo razmatrati. Frontard (Frontar, 1922) i Jaky su
pokušali da probleme stabilnosti kosina reše analitičkim metodama teorije plastič
nosti. Frontard je zanemario postojanje zone prelaza izmedu Rankineovih stanja u
susedstvu gornje i donje ivice masa koje klize. To će reći da je proizvoljno zamenio
·neprekidnu (kontinuiranu) mrežu površina klizanja prikazanu na slici 4lb prekidnom
·(diskontinuiranom) mrežom površina klizanja koja je prikazana na slici 13a (Terzaghi,
1936a). Jaky je pretpostavio da klizanje nastupa duž luka nožičnog kruga koji seče
kosinu pod uglom od 45•-; . Stvarna klizna površina seče kosinu pod uglom od
·45• - ~ ali nije opravdano pretpostaviti da je to slučaj i sa fiktivnom kružnom

kliznom površinom. Grečke povezane sa ovim postupcima su preterane. Sem toga,
.nijedan od oba autora nije razmatrao mogućnost podnožičnog loma a njihove me-
·tode proračuna su veoma komplikovane. Iz ovih razloga predložene moderne metode
.ne mogu se smatrati zadovoljavajućim.
Kritična visina vertikalnih zaseka 125·
Da bi se čitalac zbližio sa metodama proračuna, pojedini problemi u

vezi sa stabilnošću kosina biće uzeti sledećim redom. N aj pre ćemo raz-
matrati uslove stabilnosti vertikalnih zaseka, jer su ovi uslovi slični uslo-
vima za stabilnost is puna potpornih zidova. Zatim ćemo rešiti redom sle-
deće probleme: (a) pror:ačun kritične kohezije za ravne kose padine;
(b) proračun kritične kohezije za neravnu (izlomljenu) kosinu u tlu koje·
se sastoji od različitih slojeva; i (e) proračun faktora sigurnosti date ko-
sine protiv klizanja. Zbog značajnog uticaja ugla otpornosti protiv smi-
canja O (članovi 60 i 61). Dok se budemo.
bavili ovim problemima zanemarivaćemo postojanje pukotina usled za-
tezanja. Uticaj pukotina usled zatezanja na stabilnost kosina ćemo pro-
diskutovati u članu 62.
57. Kritična visina vertikalnih zaseka. Najviši deo tla iza lica kosine
je u stanju zatezanja ako je ugao kosine veći od ugla otpornosti protiv
smicanja q> u Coulombovoj jednačini. Kritična visina kosine je maksimal-
na visina koju kosina može da ima pre no što zbog formiranja pukotina
usled zatezanja prestane stanje zatezanja.
U. sledećem·· proračunu kritične visine verti.kalnog zaseka se pretpo-
stavlja da lom nastupa duž klizne površine koja prolazi kroz donju ivicu.
zaseka (nožično klizanje). Zatim ćemo pokazati da -se ova pretpostavka.
može .prihvatiti za svaku vrednost ugla <p. Otpornost na smicanje tla je od-
ređena Coulombovom jednačinom:
s=c+a fg <p. 5 ( l)·
Najgrublja i najprostija metoda za procenu kritične visine se zasniva na

pretpostavci da je tlo uz vertikalni zasek u aktivnom Rankineovom sta-
nju. Pod tom pretpostavkom klizna površina bd na slici 43a je ravna i sa
horizontalom zaklapa ugao od 45° + <p/2 (vidi čl. 12). Ako je polubesko-
načna masa koherentnog tla u aktiv:nom
Rankineovom stanju, ukupni horizon-
talni pritisak P A 11a vertikalni presek
između. površine i dubine H je dat jed-
načinom 14 (3):
T-
l l . 1
PA=-2-cH - = +-yH2 - ,
'/Ntp 2 N'f>
gde je N cp = tg2 (45° + q>/2) koeficijent
bočnog otpora tla. Ako je Sl. 43. Uslovi za stabilnost vertikal-
nog zaseka posle pojave pukotina:
e -- (l) usled zatezanja
I-l=Hc=4 - \N'fl ,
y
ukupni pritisak na vertikalni presek visine Hc je jednak nuli. Za <p = 0,.
Y:iednost N'P je jednaka jedinici, a
e
Hc=4 - . (2 a}
y
Međutim, ova analogija, između vertikalnog zaseka u tlu, visine Hc, i ne-
:poduprte vertikalne površine iste visine nije potpuna, jer raspodela na-
. pona duž ove dve vertikalne ravni nije ista. Kao što je poznato, u gornjem
·-delu vertikalnog zaseka deluju naponi zatezanja, dok u donjem delu de-
luju naponi pritiska (slika 1le). Tlo između lica zaseka i klizne ravni bd1
je u stanju plastične ravnoteže. U hipotezi nepoduprte vertikalne povr-
.šine, ukupni normalni napon je, po definiciji, uvek jednak nuli. Tlo koje
leži iznad klizne ravni koja prolazi kroz nožicu zaseka je, u stvari, u sta-
.nju elastične ravnoteže. Od ovog uslova zavisi kako kritična visina tako
i oblik klizne ·p ovršine. Iskustvo pokazuje da je klizna površina izrazito
.zakrivljena. Pretpostavivši kružnu liniju Fellemius (1927) je pokazao da je:
.. e
Hc= 3,85-. (2 b)
y
Za <p= O ova vrednost je za samo 5 procenata manja od vrednosti koju

daje jednačina 2a. Ako je <p veće od Oo greška je još manja. Prema tome,
ako je reč o procenama, jednačine l i 2a su dovoljno tačne i krivina klizne
površine koja prolazi ·k roz nožicu vertikalnog zaseka se može zanemariti.
U sledećim ispitivanjima, koja se bave uticajem pukotina usled zatezanja
na stabilnost vertikalnih zaseka pretpostavićemo da je ova površina ravna.
Gornji deo tla uz zasek je u stanj~ zatezanja, kao što je prikazano na
·.slici 42a osenčenom površinom. Ako neka od pukotina usled zatezanja
.seče potencijalnu kliznu površinu bd na slici 43a na dubini z ispod spolj-
:ne površine, prizinatično telo tla a1dd1 ne učestvuje u nožičnom klizanju.
Uslovi za ravnotežu tela aa1d1b uz zasek- neka je W težina ovog tela po
jedinici dužine - su predstavljeni poligonom sila prikazanim na slici
43b. Težina je:
Ukupna kohezija duž bdt je:

e
C=(H-z)
cos (450-<p/2)
:a reakcija F deluje pod uglom <p prema normali na bd1. Iz poligona sila
dobijamo:
l l
W = - y(H2 - z 2)-=- =2 C cos (45°-<p/2)=2 e(H-z),
. 2 . '/Ncp
ili
, e -
... H=H =4-VNrr-z=Hc-Z, .· (3)
e Y
.gde je Hc kritična visina određena jednačinom l. U normalnim uslovima
.dubina pukotina usled zatezanja nije veća od oko polovine visine verti-
Faktor stabilnosti i kritični krug ako je q>=O 127
kalnog zaseka. Ako pretpostavimo da je z = Hc'/2, iz jednačine 3 do-

bijamo:
H'= 2 Hc = 2 67 !:.___ ' 1Nm (4)
e 3 ' Y V T
i, za q> = O, što <povlači N cr = l:
H' =2 67~ (5)

e ' y
Hc' predstavlja maksimalnu visinu vertikalnog zaseka koji je oslab-

ljen zbog pojave pukotina usled zatezanja. Ako veličina nepoduprtog ver-
tikalnog zaseka ne premaša vrednost Hc' (jedn. 4 i 5), može se očekivati da
će zasek ostati stalno stabilan, sem ako se ne promene uslovi za njegovu
ravnotežu, recimo akumulisanjem površinskih voda u otvorenim pukoti-
nama usled zatezanja.
Ostaje još da proverimo pretpostavku da nema opasnosti za podno-
žični lom nepoduprtog vertikalnog zaseka. Ako je cp = O, podloga zaseka
se neće slomiti ako visina zaseka nije veća od Ht (jedn. 56 (8)). Ova visina
se smanjuje ako se povećavaju vrednosti faktora dubine, nn = (D+ H)/H.
Za n n== oo ova visina uzima svoju najmanju vrednost:
e
H1=5,14-. 56 (ll)
y
Cak je i ova minimalna vrednost znatno veća od kritične visine Hc= 4c/y
(jedn. 2a).
Slična ispitivanja su pokazala da se odnos Ht!H povećava brzo sa po-
većavanjem vrednosti ugla otpornosti protiv smicanja q>. Ovi se rezultati
slažu s našom početnom pretpostavkom.
58. Faktor stabilnosti i kritični krug ako je q> = O. Na slici 44a bc
predstavlja proizvoljan nožični krug koji prolazi kroz nožicu b kosine ab
koja sa horizontom zaklapa ugao ~. Položaj ovog 'kruga u odnosu na ko-
sinu je određen sa dva ugla. Za ova dva ugla uzećemo, jer će to biti naj-
pogodnije, nagibni ugao a tetive ab i centralni ugao 26. Neka je
w = težina tela zemljane mase abfe po jedinici dužine kosine,
lw .... krak težine W u odnosu na centar O nožičnog kruga,
r = poluprečnik nožičnog kruga,
ta = dužina luka be,
Cr =kohezija po jedi:nici površine koja je upravo dovoljna da bi spre-
čila klizanje duž be.
Pošto je q> = O, klizanju duž be suprotstavlja se samo kohezija Crla
po jedinici dužine kosine. Za ravnotežu je potrebno da suma momenata
oko centra rotacije O bu_de jednaka nuli:
Wlw- c,l~r = O,
ili
(l)
Proračun vrednosti W, lw i la na osnovu geometrijskih podataka sa

slike pokazuje da je:
l
Cn= yH , (2 a}
J (x, {3, e) -··· -__"...,
gde je y zapreminska težina tla, a f (a, ~. e) je funkcija uglova a, ~ i e.
Nožični lom nastupa duž onog . nožičnog kruga za koji je Cr maksimum
(kritični nožični krug) . Pošto je ugao kosine ~ konstanta, položaj kritičnog
nožičnog kruga je određen uslovom
(2 b)
l
(a)
l
o
....... .. l
l
.p.",oo
. .. ....o l
~ -50 ..... .l /
."......
(b)
~40
o
O, gv
o
,
,vK
l
'
:l
~......
- - - -·-2o.~- ; / '- - ··- .......
0
.§l (j' ;
.. t
l
Cl;
O~;"
~ O 10° 20° 30° 40° 500 60o 70o 80• . ~o
Ugao kosine jJ
Sl. 44. (a) Nožični lom kosine duž kritičnog nožičnog kruga; (b) vred-
nosti uglova a i e sa preseka (a) u funkciji ugla kosine ~; (e) dija-
gram prikazuje da podnožični lom u homogenom tlu mora nastupiti
· duž središnog kruga (Prema FeHeniusu, 1927.) .
·Ako rešimo ove jedn:ačine i dobijene vrednosti za a i e uvrstimo u

jednačinu l, dobićemo za koheziju cc koja je dovoljna da spreči klizanje
duž kritičnog nožičnog kruga vrednost:
yH yH
Ce=-·- - = - , (3)
J((r., ~.S) Ns
Faktor stabilnosti i kritični krug ako je q> = O 129
gde je Ns apstraktan broj koji se naziva faktor stabilnosti. Njegova vred-

nost zavisi samo od nagibnog ugla kosine. Ako kohezija ima datu vred-
nost- to je raspoloživa kohezija e - dok visinakosine varira, dobijamo
iz malopređašnje jednačine:
Visina Hc je kritična visina (nagnute) kosine. Ona odgovara kritičnoj vi-

sini vertikalnih zaseka koja je određena jednačinom 57 (2b). Faktor sta-
bilnosti Ns je analog faktora nosivosti Ne (čl. 46). Fellenius je 1927. rešio
jednačine 2 za različ~te vrednosti ugla ~- Rezultati njegovih proračuna su
grafički predstavljeni na slikama 44b i 45a. Na slici 44b .vrednosti uglova
a i e su nanesene naspram ugla kosine ~- Ove vrednosti određuju polo-
žaj centra kritičnog nožičnog kruga. Ako je ~ = 60°, (/. je jednako e i tan-
genta na nožični krug u nožici kosine je horizontalna. Vrednosti faktora
stabilnosti Ns za lom duž kritičnog nožičnog kruga su date ordinatama
krive <M.Bb na dijagramu na slici 45.a. One rastu od 3,85 za ~ = 90° do
8,36 za ~ = O. Ordinate puno izvučene krive, obeležene sa cp = O, na di-
jagramu na slici 45c predstavljaju faktor dubine
D+H
nD=-- - (5)
H
za najdublju tačku klizne površine duž kritičnog nožičnog kruga. Za na-

gibne uglove kosine veće od 60° (desna strana od tačke C na krivoj aAb
slici 45a) faktor dubine je jednak jedinici. Klizna površina počinje u nož-
nici kosine i stalno se penje. S druge strane, ako je ~ < 60°, najdublji deo
klizne površine leži ispod nivoa kosine, kao što je prikazano na slici 44a.
Da bismo ispitali uslove stabilnosti nagnute kosine u pogledu podno-
žičnog loma, ispitaćemo sile koje deluju na prizmu abdm1e (sl. 44c) iznad
nekog proizvoljnog središnog kruga dm1e. Pretpostavljamo da centar ovog
kruga leži na vertikalnoj pravoj koja prolazi kroz središnu tačku m ko-
sine. Kohezija e, dovoljna da spreči klizanje· duž kruga je određena jed-
načinom 1:
Ako bismo centar O kruga i luka dm1e ostavili nepokretne, a kosinu

pomerili za rastojanje .Ill ulevo, povećali bismo težinu W za .llW i sma-
njili moment za AWA!/2. S druge strane, ako bismo kosinu na sličan na-
čin pomerili udesno za rastojanje Al, smanjili bismo težinu W za AW ali
bismo istovremeno smanjili i moment oko tačke O za AWAl/2. U oba slu-
čaja moment koji teži da izazove klizanje smanjuje se, dok moment sila
koje se tome suprotstavljaju ostaje nepromenjen. Pr€ma tome, vertikal-
na.prava .kroz središnu tačku kosine je geometrijsko mesto centara kru-
gova za koje je moment koji teži da izazove klizanje maksimalan. Svi
ovi krugovi su središni krugovi. Položaj središnog kruga u odnosu na ko-
9 Teoriljska mehanika tla
sinu je određen -d.vema veličinama bez dimenzija, na primer, faktorom

.dubine nD =(D+ H)/H i odnosom
db
n=-- - (6)
" H
horizontalnog rastojanja db na slici 44c i visine kosine. Proračun vred-
nosti W, l." i la iz jednačine l na osnovu geometrijskih podataka prika-
zanih na slici 44c pokazuje da je:
l
Cr=yH---- (7 a) ,.
f(f3, nx, nv)
gde je y zapremiriska težina; af(~~ n~, 11D ) funkcija Vrednosti ~~ nx i n D
Vrednosti n D i n za kritični središni krug moraju zadovoljiti još i uslov:
oCr -O i oCr =0. (7b}

ono onx
Ove će jednačine biti zadovoljene ako je
e (8)
Hc=5,52-
Y
za svaku vrednost ugla kosine ~. Vrednost Hc je ista kao i vrednost koju
daje jednačina 56 (12). Na slici 45a jednačina 8 je predstavljena horizon-
talnom pravom d,đ. Ova prava seče Ns liniju za kritični nožhčni krug u
tački A čija je apscisa ~ = 53°. Prema tome, ako je ugao kosine ~ manji
od 53°, postoje dve mogućnosti. Ako je površina zemljane ma\Se ispred
nožice horizontalna, treba očekivati podnožični lom a odgovarajuća kri-
tiona. visina Hc (jedn. 8) je nezavisna od ugla ~. S druge stl,'ane, ako se
po~ršina zemljane mase uz nožicu penje kako je prikazano na slici 45b,
težina tla koje leži i-spod ove površine pod suprotnim nagibom sprečava
podnožični lom, pa treba pretpostaviti nožični lom duž kritičnog nožič
:nog kruga. Odgovarajuće vrednosti faktora stabilnosti N, su predstav-
ljene ordinatama krive ABb. ·
·-·-··----,--l:T-ra~matranjima-koje-smo'-ovde-sproveli ---bilo · je ćutke pretpostav-
•,t
ljeno da se kritični krug u celini nalazi u homogenom materijalu. U stvar-
nosti, pak, svaka zemljana masa počiva na nekoj dubini D na čvršćem
sloju. Takvo ograničenje u pogledu dubine najdublje tačke klizne povr-
šine utiče na kritičnu visinu, kako za slučaj nožičnog loma tako i za slu-
čaj podnožičnog loma. Ako, na primer, površina čvl'Stog sloja seče kri-
tični nožični krug prikazan na slici 45b, lom će nastupiti duž nekog dru-
gog kruga, koji tangira · ovu površinu. Ovaj krug može biti nožični krug
ili seći kosinu na nekom odstojanju iznad nožice (krug kosine).
· · Najdublja tačka kritičnog središnog kruga koji odgovara jednačini 8
leži na beskonačnoj dubini. Ako čvrsti sloj sprečava kliznu površinu da
se rasprostre u zemlju do dubine veće od D, kritični središni krug će tan-
girati površinu čvrstog sloja a faktor dubine biće jednak:
H+D
nD=---
H
Faktor stabilnosti i kritični krug ako je q> = O 131
Pošto je vrednost faktora dubine određena dubinom na kojoj se na-

lazi čvrsti sloj, nD nije više nezavisna promenljiva, pa prvi od dva uslova
izražena jednačinama 7b nema značenja, a položaj kritičnog središnog
kruga u odnosu na kosinu se određuje drugom jednačinom, tj. jednačinom:
OCr =O.
on)C
Sl. 45. (a) Odnos između ugla kosine ~ i faktora stabilnosti N. za različite
", vrednosti faktora dubine n D i ugla unutrašnjeg trenja <p; (b) dijagram
· ·-·-·--- ·----····- ilustruje ·uslove koji isključuju mogućnost podnožičnog loma; (e) odnos
-~"-·~··-
između ugla kosine (3 i faktora dubine 11D za različite vrednosti n. (vidi
sliku 44c) i q>. (Prema podacima koje je objavio Taylor, 1937.)
132 Stabilnost kosina :~
Na osnovu ove jednačine dobijamo za koheziju Cc= c, max, koja je

dovoljna da bi sprečila podnožični lom, za datu visinu kosine H jednakost:
yH
Cc=--.
N,
Vrednost faktora stabilnosti N, zavisi od ugla kosine i faktora dubine
no . Ako je kohezija data, odgovarajuća. kritična visina kosine je:
e
H,= -N,.
y
Ova jednačina]e- !deritična sa jednačinoin 4, ali su numeričke vred-

nosti N. drugačije, jer vrednost N, u jednačini 4 odgovara kritičnim no-
žičnim krugovima, a vrednost u gornjoj jednačini - kritičnim središnim
krugovima. ·
Uticaj faktora dubine no na faktor stabilnosti N. je određen kriva-
ma označenim sa n = l ; 1,2; itd. na slici 45a. Ove su krive iscrtane na
osnovu rezultata teorijskih i •s pitivanja koja je izvršio Taylor (1937). Vidi
se da je uticaj faktora dubine na uslove stabilnosti ograničen na kosine
pod nagibom ~manjim od 60•, jer je gore pokazano da se strmije kosine
lome samo duž kritičnih nožičnih krugova. Ako je ~ > 60·, cela klizna
površina se nalazi iznad nivoa nožice a odgovarajući faktori stabilnosti su
dati ordinatama krive aA na ·slici 45a. Opasnost podnožičnog loma ne po-
stoji za ovakve kosine.
Za uglove kosine između . 53• i 60·, koji su predstavljeni apscisama
između tačaka C i A takođe ne postoji opasnost .podnožičnog loma. Me-
đutim, ako je faktor dubine n 0 vrlo mali, krittični nožični krug seče
čvrsti sloj, koji sprečava lom duž ovog kruga. Tako, ako je n o = l lom
nastupa duž kruga koji seče kosinu. Odgovarajuće vrednosti faktora sta-
bilnosti N. su predstavljene na slici 45a ordinatama krive iscrtane tač
kama i crticamy. a koja počinje u tački C i obeležena je sa no = l.
Ako je ugao kosine ~ manji od 53• (apscisa tačke A na slici 45a), tre-
ba .razmotriti nezavisno jednu od druge tri razne mogućnosti, tj. (a) faktor
dubine no je vecCoaoko 4-;0; (b)- n1Jte!>ribližno između l, 2 i 4,0; i (e)
no je manje od oko 1,2.
(a) Ako je no veće od približno 4,0, faktor stabilnosti je, praktično
uzevši, nezavrsan od ugla kosine, sem ako ovaj ugao nije manji od pri-
bližno 15·. Za svaku vrednost veću od približno 15•, N, je jednak ili ne-
znatno veći od 5,52, kako je prikazano horizontalnom pravom Ad na slici
45a. Kosina se tada lomi duž središnog kruga koji tangira čvrsti sloj.
(b) Ako no ima vrednost između približno 1,2 i 4,0, kriva koja pred-
stavlja odnos između (3 i Ns se može dobiti interpolacijom između krivih
obeleženih sa n D= 1,2; 2,0 i 4,0. Svaka od ovih krivih se odvaja kao grana
puno izvučene krive AB u tački apscise (31. Ako je ugao kosine veći od
(31, lom nastupa duž kritičnog nožičnog kruga. Za ovakve vrednosti faktor
stabilnosti je dat ordinatama linije aAB. Ako je ugao kosine manji od
~1, Ns je određeno ordinatama jedne no krive. Svaka od ovih krivih, na
primer, kriva n o = 1,5, •počinje skoro horizontalno i postaje strmija idući
u desno. Svaka tačka koja se· nalazi ispod osenčene površine odgovara
Proračun stabilnosti ako je q>=O 133
lomu duž središnog kruga. Svaka tačka koja se nalazi u osenčenoj povr-
šini odgovara nožičnom krugu, a svaka tačka iznad osnčene površine -
krugu kosine. U svim slučajevima krug dodiruje površinu čvrstog sloja.
. . (e) Ako je n o manje od približno 1,2, lom nastupa bilo duž nožič
.nog kruga bilo duž kruga kosine koji tangira čvrstu podlogu. Kriva koja
,predstavlja odnos između ~ i faktora stabiLnosti Ns može se odrediti in-
terpol::wijom iz,među dve krive obeležene sa no = l i n D = 1,2. Svaka
tačka bilo koje od ovih krivih koja se (tačka) nalazi u osenčenoj povr-
':šini odgovara lomu duž nožičnog kruga. Tačke koje 'Se nalaze iznad ove
'površine znače lomove duž krugova kosine.
Kritični središni krugovi seku horizontalnu površinu zemljane mase
:na kojoj počiva kosina na odstojanju nxH od nožice kosine. Pošto centri
········ ;ovih krugova leže na vertikalnoj pravoj koja prolazi kroz središnu tačku
Oi pošto krugovi dodiruju čvrstu ·podlogu, vrednost n~ određuje položaj
krugova u odnosu na kosinu. Ova vrednost se može oceniti pomoću dija-
grama, slika 45c. Na ovom dijagramu apsci<se predstavljaju ugao kosine
a ordinate - faktor dubine. Svaka tačka koja se nalazi iznad krive
A'B' e' predstavlja kritični središni krug koji tangira čvrsti sloj sa fakto-
.rom dubine nD. Za svaku datu vrednost ~ i no odgovarajuća vrednost n"
.s e može proceniti interpolacijom između krivih obeleženih sa nx = O do 3.
Da bismo sebi predstavili uticaj faktora dubine n o na tip loma i na faktor
stabilnosti, ispitaćemo različite mogućnosti loma kosine nagibnog ugla ~=20'. Inter-
polacijom iznalazimo da tačke sa apscisom ~=20' dveju granica osenčene površine
·na slici 45a leže na N, krivama koje odgovaraju respektivno vrednostima n = 1,40
i 1,18. Za vrednosti nD između 1,18 i 1,4 faktor stabilnosti raste od 5,52 za n D= co do
7,0 za 'llD=l,4 i kosina se lomi du:?. središnog kruga. Za vrednosti no=1,18 do 1,4
kosina se lomi duž nožičnog kruga koji tangira površinu čvrstog sloja ispod kosine,
.a vrednost faktora stabilnosti N, raste od 7,0 do 7,9. Za vrednosti između 1,18 i 1,0
kosina se lomi duž kruga koji seče kosinu a vrednost N , raste od 7,9 za no=1,18 do
.9,4 za no =1.
59. Proračun stabilnosti ako je <p = O. Moguće je da se u praksi naiđe
na sledeće ~probleme: (a) poznata je kohezija sloja meke gline a želimo
da znamo najveći nagib koji mogu da imaju strane useka date dubine;
·(b) nastupilo je klizanje, a želimo da odredimo srednju vrednost kohe-
.zije pre klizanja; i (e) želimo da odredimo koeficijent sigurnosti postojeće
.~'-'-'-----··---·-_.kosine zasečene u glini poznate ali promenljive kohezije.
-. --.. :..:: --- -- Prvi problem se može rešiti brzo pomoću podataka sadržanih u dija-
,gramu na slici 45a. Za ilustraciju postupka pretpostavimo da nam je na-
mera da iskopamo usek dubine 20 ·stopau mekoj glini. Otpornost na smi-
-·~carije gline je ·e == 500 funti po kvadratnoj stopi, a zapreminska težina
120 funti po kubnoj stopi. Koliki treba da bude ugao kosine ako koefi-
·-cijent sigurnosti protiv klizanja treba da bude 1,5. Da bi se zadovoljili
:uslovi sigurnosti, kritična kohezija ne sme bioti veća od:
e.=
•
500
1,5
st.
=330 funti/ kv.
Ako u jednačinu 58 (3) uvrstimo H = 20 stopa, y = 120 funti po kub.:.

noj stopi i Cc= 333 funte po kv. stopi, dobićemo
Cc= 333 ~ y H=- 120 · 20
N. Ns
ili
Ns= 7,18.
Ova je vrednost veća od ordinate A na slici 45a. Prema tome, dozvo-

ljeni ugao kosine zavisi od. faktora dubine. Ako se čvrsta podloga sloja
gline nalazi na nivou dna rova, faktor dubine no (jedn. 58 (5)) je jednak
jedinici. Vrednost N s = 7,18 odgovara na N s krivoj za nn =l apscisi ugla
~ jednakoj 33°. Pošto se tačka koja predstavlja Ns = 7,18 nalazi iznad
osenčene površine, kritični krug seče kosinu. S druge strane, ako glina
počiva na dubini od 10 stopa ispod dna useka na sloju zdravice (na čvr...
stom sloju), faktor dubine je nn = 1,5. Za Ns= 7,18 sa Ns krive obele-
žene.. sa ,nn ..= 1,5 ..dobijamo ..vrednost . ~. -:-:-..1 7~ 30'. Odgovarajuća tačka na
krivoj leži na· vrlo malom odstojanja ispod donje granice osenčene povr-
šine. Prema tome, kritični krug je sredi~ni krug koji seče dno useka u
neposrednoj blizini nožice kosine. On dodiruje čvrstu podlogu u tački koja
pripada vertikalnoj liniji kroz središnu tačku kosine.
Ovaj primer pokazuje odlučujući uticaj fakltora dubine nn na vred-
nost ugla ~ pri kojoj je kosina sigurna, ako je q> = O i Ns = 5,5·.
· Drugi problem je ilustrovan slikom 46a, koja predstavlja presek kro:1;
skliznutu· masu. Zapreminska težina gline je y, a oblik površine klizanja
efd je određen sondiranjem. Poznata nam je, takođe iz osmatranja na
terenu, približna dubina Dc pukotina usled zatezanja, neposredno pre kli-
zanja. Da bismo odredili koheziju c, koja se suprotstavlja klizanju u tre-
nutku loma, opisujemo kružni luk e1jdt koji naleže što je moguće više na
stvarnu krivu klizanja efd. Poluprečnik kruga je r, a njegov centar se·
nalazi u tački O.. Za koheziju c, pretpostavljamo da je delovala na dužini
La luka, između dt i tačke e2 koja se nalazi na dubini Dc ispod gornje po-.
vršine kosine, Težina zemlje koja se nalazi iznad luka e2jd1 je W po je-
dinici dužine kosine. Pre no što je nastupilo klizanje krak težine W u od-
nosu na centar rotacije O je bio l;v. Kohezija je određena jednačinom:
- Wl.. .
e,-
- - - - ./la-.- ---·---·--
Treći problem se bavi lOmom usled klizanja ako je kosina izlomljena
a zemljana masa nehomogena. Slika 46b ilustruje postupak. Ona pred:-
staylja vertikalni presek kroz izlomljenu kosinu u mekoj glini. Meha-.
nič,k.a svojstv~ gline su ispitana pomoću laboratorijskih opita na nepore-·
m~enim uzorcima. Na osnovu rezultata opita, izdelićemo gline u slojeve-
sa srednjom (prosečnom) kohezijom c1, c2, . .. , Cn. Zatim ćemo nacrtati.
kružni luk efd tako da delovi luka koji l€že u najmekšim slojevima budu
što je moguće duži. Neka je O centar kruga, 0 8 težište gline koja se na-
lazi iznad luka i W - težište tela aefd po jedinici dužine kosine. Obrtnom
mome~tu Wlw se suprotstavlja moment usled kohezije:
Proračun stabilnosti ako je q>=O 135
gde je Aln dužina onog dela luka koji leži u sloju čija je kohezija Cn. Fak-
tor sigurnosti kosine u odnosu na klizanje duž luka efd je:
Mc
Gs= w ltD= (l)
Ovaj proračun se mora ponoviti za različite krugove. Faktor sigur-

nosti je jednak najmanjoj vrednosti od G. koja se na ovaj način dobije.
Postupak je u celini postupak sukcesivnih aprok!simacija.
Sl. 46. (a) Zamena stvarne klizne površine (puna linija) kružnom; (b do d) lom pod·
lo~ u glini za koju je cp=O; (b) ispod kosine na slojevitom, neravnom tlu; (e) ispod
potpornog zida; i (d) ispod obalnog zida na šipovima
--- - - -- ------ Ova- metoda za.. ispitivanje stabilnosti kosina može se koristiti ako
je vertikalni zasek poduprt konstrukcijom kao što je potporni zid. Slika
46c predstavlj:a ·p resek kroz potporni zid visine H koji podupire vertikalni
zasek u melwj homogenoj glini. Glina počiva na dubini D= H na čvr

stom sloju. Dakle, faktor dubine je 2. Ako je potporni zid dovoljno jak
da se suprotstavi bočnom pritisku P A bez obrtanja i klizanja, nema opa-
snosti od nožičnog loma. Prema tome, treba razmotriti samo podnožični
lom. Ukoliko je reč o gruboj oceni, razlika "između težine betona i zapre-
minske težine gline se može zanemariti. Ako su ove dve težine jednake,
uslovi stabilnosti potpornog zida su identični sa uslovima ·s tabilnosti ne-
poduprte kosine ab (sl. 46c) u odnosu na lom podloge. Pošto je faktor du-
bine jednak 2;0, faktori stabilnosti za lomove duž 'Središnih krugova su
određeni krivom n o = 2 na slici 45a. Ako ovu krivu produžimo ulevo
dok ne preseče levu granicu dijagrama (nije prikazana na slici), naći ćemo
da je faktor stabilnosti za ugao kosine l3 = 80° jednak 5,60. Za odgova-
rajuću· kritičnu· visinu·H;; ovakve kosine dobijamo iz jednačine 58 (4):
e e
Hc =-N$ = 5,6- .
.Y y
Ako je potporni zid viši od Hc, pedloga zida se lomi duž središnog
kruga koji tangira površinu čvrstog sloja, kako je prikazano na slici, mada
zid može da bude dovoljno jak da spreči nožični lom. Obrtni moment oko
O uključuje i zid i masu gline uza zid.
Da bismo dobili tačniju vrednost za kritičnu visinu H. morali bismo uzeti u

obzir višak težine zida u odnosu na telo od gline istih dimenzija. Višak težine menja
položaj centra kritičnog kruga a ovo smanjuje u izvesnoj meri vredn.o st faktora sta-
bilnosti N,. Problem određivanja korigovane vrednosti od N. može se takođe rešiti
metodom sukcesivnih aproksimacija.
,,
Slika 46d predstavlja presek kroz obalni zid fundiran na šipovima. l
Zbog čvrstoće šipova protiv smicanja, potencijalna površina klizanja efd
prolazi ispod šipova. Slobodna voda koja se nalazi levo od zida je ekvi-
valentna nekom sloju tla čija je · zapreminska težina 'Yw a kohezija jed-
naka nuli. Kohezije drugih slojeva su c1, c2, itd. Težina W predstavlja
težinu svih masa iznad efd, uključujući -težinu zida i vode, po jedinici du-
. -~---·---žine-zida.-KoeficijenLsigurnostLp.r..o.tiv_,k}j_zanj_gj e oc1re4~n j ednačinom l .
Položaj kritičnog kruga može se utvrditi metodom sukcesivnih aproksi-
macija, k!ako j-e bilo opisano u vezi sa slikom 46b. Zemljani pritisak koji
deluje na zidove prikazane na <Slikama 46c i 46d ne ulazi u razmatranje,
jer predstavlja unutrašnju silu. Jedine sile koje treba uzeti u razmatra-
nje su zapremi:nske sile koje predstavljaju težina W i sve druge spoljne
sile koje mogu delovati na tlo izna-d klizne površine.
Ako je neki od -.slojeva prikazanih na slikama 46b i 46d mnogo mekši
od drugih slojeva, klizna površina ne može biti čak ni približno kružna.
U tom slučaju moramo operisati kliznim površinama koje su sastavljene
od različitih delova, što će biti objašnjeno u čl. 63.
Kao poslednji primer, ispitaćemo uticaj spuštanja nivoa vode u je-
zeru ili rezervoaru na stabilnost obala koje ga zatvaraju. Metodu pro-
računa ćemo objasniti pomoću pres.e ka prikazariog na slici 46d. Na ovom
preseku W predstavlja ukupnu težinu tla i vode koji leže izna-d klizne po-
vršine efd, po jedinici dužine obalnog zida. Moment koji teži da izazove
Faktor stabilnosti i kritični krug ako je q~>O 137
··--------------------------------------------------------------
·obrtanje je Wlw, a koeficijent sigurnosti protiv klizanja je određen jed-
načinom 1:
n
r ~ C11fll11
Gs= 'wtw
. Kad se nivo vode snizi na nivo ispod tačke g na slici 46d, ukupna te-
:žina W mase tla i vode koja leži i:2mad klizne površine efd se smanjuje
za težinu W' mase vode abgd. Prema tome, sniženje nivoa vode povećava
moment obrtanja od Wlw na Wlw + W'lw'. Moment koji proizvode kohe-
zione sile, !predstavljen brojiocem razlomka na desnoj strani jednačine,
ostaje nepromenjen. Dakle, ako se zanemari malo pomeranje položaja
centra kritičnog kruga koje nastaje usled spuštanja nivoa vode, za koefi-
-cijent sigurnosti posle sniženja nivoa vode se dobija vrednost
n
r ~ Cntlln
G~ -= -=w:-=7:-~--;;w-::-:-:,l',-· (2)
w w
Ako se zahteva veća tačnost, nužno je da se odredi nezavisno položaj

kritičnogkruga posle sniženja nivoa vode. To se može učiniti metodom
sukcesivnih aproksimacija, kako je opisano u prethodnim stavovima.
60. Faktor stabilnosti i kritični krug ako je O. Ako je ugao otpor-
nosti na smicanje .
Saglasno čl. 56, klizanje može da bude izazvano bilo nožičnim lomom,
bilo podnožičnim. Nožični lomovi nastupaju duž kritičnog nožičnog kru-
ga. Na slici 44a, be predstavlja luk proizvoljnog nožičnog kruga. Ako za-
držimo oznake koje smo koristili u čl. 58 u vezi sa slikom 44a, nalazimo
na osnovu geometrijskih podataka sa slike, da je kohezija koja je dovolj-
. na da spreči klizanje duž be:
1
C,= yH , (l)
F(tx, ~.e, cp)
Ova jednačina identična je u svemu sa jednačinom 58 (2a), sem što

sad funkcija u imeniocu sadrži ugao otpornosti na smicanje q>. Položaj
kritičnog kruga je određen dvostrukim uslovom:
dC, =O i d Cr = O.
đoc aa
Rešavanjem ovih jednačina dobija se za koheziju e, = Cc dovoljnu da
klizanje duž kritičnog nožičnog kruga:
Cc= yH yH (2)
F(<t,~,e,cp) Ns
138 Stabilnost kosina ·
Ova jednačina je analogna jednačini 58 (3). Ali, faktor stabilnosti ·N •.

koji je sadržan u jednačini 2 zavisi ne samo od ugla kosine, već i od ugla.
cp. Slika 45a prikazuje odnos između ugla kosine ~ i faktora stabilnosti N •.
za cp = 4°, 5°, 10°, 15°, 20° i 25° (Fellenius, 1927). Ako su kohezija i ugao
kosine dati, zamenićemo u. jednačini 2 Cc sa e i H kritičnom visinom Hc.
Tako ćemo dobiti:
(3)
Sve tačke koje se nalaze desno od crticama izvučene krive CC13 odgovaraju
nožičnim krugovima čija se najdublja tačka nalazi ispod nivoa nožice. Odnos između
ugla kosine· i· odgovarajućeg· faktora· dubine · n D · za najdublju tačku kritičnog nožič~
nog kruga prikazan je puno izvučenim krivama, obeleženim sa cp=5· i <p= lo• na· slici
45c. Ako kritični nožični krug seče površinu čvrstog sloja, tj. ako je faktor dubine
za najnižu tačku kritičnog nožičnog kruga veći od faktora dubine nn za površinu
čvrstog sloja na kojem tlo počiva, klizanje nastupa duž kruga koji tangira površinu
ovog sloja. Najmanja vrednost koju nn može da uzme je jedan (1). Za nn=l i q>=5·,
faktori stabilnosti su predstavljeni krivom tačka-crtica, obeleženom sa n n= l, koja
prolazi kroz tačku Cs. Razlika između ordinata ove granične krive i . puno izvučene
krive, obeležene sa cp=5· je neznatna. Kad se vrednosti cp povećavaju, ova razlika
se smanjuje. Dakle, u pravu smo kad zanemarujemo uticaj faktora dubine na faktor
stabilnosti za uglove <p počev od svega nekoliko stepeni.
Za datu vrednost ugla kosine S, faktor stabilnosti N. se povećava sa

povećanjem ugla cp. Ako je N scpvrednost od JI!. za date vrednosti od ~i cp, ~
l
a Nso odgovarajuća vrednost za cp = O na krivoj aABb, odnos: '
(4)
predstavlja indeks ~renja. Njegova vrednost pokazuje uticaj otpora tre-

nja na kritičnu visinu za date vrednosti !3, e i cp. Ako je H..o kritična vi·s ina
za .-UZima beskonačnu .vrednost. Kohezija
sposobna da spreči klizanje duž nožičnog kruga kroz nožicu kosine visi-
ne H je:
yH
Cco = - -
. Nso
Za cp = O vrednost Cc!f> postaje jednaka Cco, a vrednost N siP jednaka N$•

pa je
Pošto je N ~q> = n'9 • N so, dobijamo:

N. l l
e~= rH tlq> = n~P cC4 (6)
Faktor stabiln:osti i kritični krug ako j e O 139'
Uticaj ugla za raz--
ličite uglove kosine ~- Slika 47b ilustruje uticaj indeksa nrp na položaj
centra kritičnog kruga za ~ = 18° 26' (nagib l : 3). Sa povećavanjem
vrednosti n cr zapremina zemljane mase koja leži između kosine i povr-
šine klizanja se smanjuje i za n cp =oo postaje jednaka nuli. Slika 47c
prikazuje uticaj ugla otpornosti na smicanje na položaj centra kritičnog
kruga za različite vrednosti ugla kosine ~. prema Tayloru (1937).
(a)
Sl. 47. (a) Odnos između ugla unutrašnjeg trenja q> i recipročne vrednosti indeksa
trenja nq>; (b) položaj centra kritičnog nožičnog kruga i odgovarajuće vrednosti nq>
za različite vrednosti <p za dati ugao kosine; (e) uticaj vrednosti ugla cp na položaj
centra kritičnog nožičnog kruga za različite vrednosti ugla kosine ~- (Dijagrami a
i b su po Felleniusu, a e prema D. W. Tayloru, 1937.)
Podnožični lom kosine u nekom nagibu nastupa duž središnog kruga.

Centar kritičnog središnog kruga je uvek lociran tako da ·krug trenja
taangira vel'tikaln:u pravu koja prolazi kroz središnu tačku m kosine, kao
..šJQj~, P.~~a.:z;a_I1.0 11a slici48. Ovo tvrđenje se može verificirati postupkom
koji Je analog postupku koji je sproveden u članu 58 i ilustrovan sli-
kom 44c. Princip kruga trenja je .bio. izložen. u članu 40.
Ako proračunamo koheziju Cc dovoljnu da spreči klizanje duž kri-

:tičnog središnog kruga, dolazimo do jednačine:
yH
C= - -
c Ns '
1wja je slična jednačini 2, a za kritičnu visinu Hc dobijamo jednačinu:
e
Hc= - N"
y
:koja je slična jednačini 3. Vred-
.nost koeficijenta stabilnosti Ns
·z:avisiod q; i :faktora:·· ·d ubine· nĐ: ···
:Proračun vrednosti Ns za različite
vrednosti <p, ~ i no je pokazao da
.nema opasnosti podnožičnog loma
:ispod nepoduprte kosine, sem ako
ugao otpornosti na smicanje nije Sl. 48. Kritični krug za podnožični lom ako
-od približno 5° i ugao kosine nije je cp > O (po FeUeniusu, 1927.)
:manji od oko 10°.
Ako su uslovi stabilnosti za datu kosinu predstavljeni tačkom koja leži desno
·od crticama izvučene linije aA•o na slici 45a, kritični krug će verovatno biti središni
·.k rug. Ipak, za svaku vrednost cp koja je veća od oko s· ovaj središni krug je gotovo
identičan sa kritičnim nožičnim krugom. Odgovarajući koeficijent stabilnosti za
o(j)= 5· je predstavljen ordinatama krive izvučene tačkama i crticama naizmenično,
koja prolazi kroz As na slici 45a. Ova kriva naleže toliko na puno iscrtanu krivu
za <p=5• da se ra·z lika između njih može zanemariti. Za veće vrednosti od <p, ova ·
Tazlika je još neznatnija.
Ako je cp > O, tipični podnožični lomovi nastupaju samo ispod kon-

strukcija kao što su potporni zidovi ili obalni zidovi fundirani na šipo-
vima, slični onome koji je prikazan na slici 46d, čiji tip temeljenja isklju-
·čuje mogućnost loma na maloj dubini. Bitan uslov za tipični podnožični
lom je vrlo niiSka vrednost ugla otpornosti na smicanje cp. Na osnovu
···· -:·-----·-:pravill:Cilu:strbvanog-sltkom-..48-centarkritičnog·· središnog kruga se sa po-
većavanjem vrednosti ugla cp pomera napred. Sem toga, on se istovre-
meno polako spušta. Za svaku vrednost ugla cp centralni ugao 26 leži u J
>š~-: 1
.intervalu između 100° i 135°.
· · --: •.
• .•
.• .•
61. Proračun stabilnosti ako je cp > O. U praksi se može naići na sle-

<deće probleme: (a) Zelimo da odredimo nagib 'koji treba da imaju ·strane
useka u tlu'·koje je u velikoj meri homogeno i čije \SU vrednosti e i <p po-
.znate; (b) želimo odrediti koeficijent sigurnosti date kosine u nehomoge-
.nom tlu; i (e) želimo ispitati koeficijent sigurnosti .p otpornog zida ili obal-
nog zida u odnosu na podnožični lom.
Kao primer problema iz prve kategorije modifikovaćemo problem
:koji smo rešili na početku ~lana 59, tako što ćemo -pretpostaviti da je ugao
·:B
i
.otpornosti na smicanje jednak 6° umesto 0°. Neka je dubina useka 20 sto-. ····-----2
pa, kohezija e = 500 funti po kvadratnoj stopi, zapreminska težina y =
= 120 :funti .po kubnoj stopi i koeficijent sigurnosti u odnosu na klizanje
Proračun stabilnosti ako je q> >O 141
Gs = 1,5: Da bismo zadovoljili zahteve sigurnosti zamenićemo raspolo-·

živu koheziju e kohezijom
e
Ce=- =333 livre po kv. stopi,
Gs
a raspoloživi koeficijent otpornosti na smicanje tg c=- tg q>=- 0,105 = 0,070;
Gs 1,5
drugačije rečeno, IPc = 4°. Uvrštenjem vrednosti H = 20 stopa, y = 12(}
funti po kubnoj stopi i Cc= 333 funte po kvadratnoj stopi u jednačinu
60 (2) i rešavanjem po Ns, dobijamo:
Ns= 7,18.
Ova vrednost odgovara na krivoj obeleženoj sa <p= 4° na slici 45a.
uglu kosine (3 = 42°. Za kosine ovakvog ugla nagiba opasnost za podno-·
žični lom ne postoji i ako je dno useka samo malo iznad čvrstog sloja,.
uslovi za stabilnost su zadovoljeni i za nešto strmiju kosinu. Prema tome,
ako je nagib strana useka 42°, uslovi sigurnosti će biti zadovoljeni bez:
obzira kolika je vrednost faktora dubine n D S druge strane, ako je <p = O·
(čl. 59), dozvoljeni ugao kosine leži između 35°, za n D= l, i 17° 30', za
nD = 1,5. Ovaj primer pokazuje odlučujući uticaj čak i malog ugla otpor-
nosti na smicanje na stabilnost kosine. Ovaj uticaj je uglavnom posledica
činjenice da je ugao otpornosti na smicanje koji je dovoljan da eliminiše-
opasnost od podnožičnog loma ispod kosine čiji je ugao veći od oko 200·
vrlo mali. Malo povećanje kohezije sa dubinom proizvodi sličan efekt.
Zato, ako želimo da ostvarimo, u cilju eksperimenta, stvarni podnožični
lom za usek u mekoj glini, bitno je da se kohezija ne povećava sa dubi-
nom i da ugao <p nije veći od svega nekoliko stepeni.
Slika 49a predstavlja presek kroz neravnu kosinu u peskovitoj glini
čija se kohezija menja sa dubinom. Neka je srednja vrednost ugla otpor-
nosti na smicanje jednaka <p. Ako je <p veće od 5°, kritični kru-g prolazi
··kroz nožicu kosine, sem ako se ispod osnove kosine ne nalazi posebno-
mE!.Kan sloj gline. No, tu mogućnost nećemo razmatrati. Da bismo proce-
nili koeficijent sigurnosti ove kosine u odnosu na klizanje položićemo·
nožicu kružni luk bde i to tako da delovi ovog luka koji leže·
u najmekšim slojevima budu što duži. Zatim ćemo odrediti- na primer,
pomoću poligona sila (nije prikazan na slici) - rezultantu Ca sila kohe-
zije koje deluju duž ovog kruga. To je raspoloživa kohezija. Težina W
tela zemljane mase koja leži iznad pretpostavljene površine klizana bde
deluje duž vertikalne prave kroz težište Og površine bdea. Za ravnotežu.
je potrebno da rezultanta F normalnih napona i smičućih napona koji
potiču od trenja na kliznoj površini bde prolazi kroz presečnu tačku i sila
W i Ca. Ako je rezultujuća sila F tangenta kruga trenja, kosina je na gra-
nici loma smicanjem duž pretpostavljene površine klizanja bde (vidi čl. 40) ..
pravac sile F za stanje loma dobijamo tako što polažemo·
kroz i tangentu na krug trenja koja od vektora Oi odstupa u suprotnom.
smislu od potencijalnog klizajućeg kretanja. Ako konstruišemo poligon.
.sila (sl. 49a), dobijamo koheziju C, dovoljnu da spreči klizanje. Polažući

.su paralelno sa 0; dobijamo komponentu Fr otpora trenja u pravcu kohe-
zione sile Ca. Koeficijent sigurnosti protiv klizanja duž pretpostavljene po-
vršine klizanja bde je približno
G= F,+Ca (l)
.j
' Ft+Cr ' ll
Ovu operaciju treba ponoviti za različite krugove. Svakom od centara
.ovih krugova koordiniraćemo odgovarajuću vrednost koeficijenta stabil-
nosti G•. Moći ćemo onda nacrtati mrežu krivih istog koeficijenta sigur- J
nosti, kako je prikazano na slici 49b. Centar kritičnog kruga nalazi se u
.. tačkic koja-odgovara-minimalnoj-vrednosti a •. !
Cz
Sl. 49. (a) Sile koje deluju na tlo iznad proizvoljnog preseka
kroz slojevitu kohezivnu masu ispod kosine; (b) grafička me-
. toda za određivanje položaja kritičnog kruga
Ako je vertikalni zasek .poduprt potporni-m zidom ili obalnim zidom

koji su fundirani na šipovima kao što su zidovi prikazani na slici 46d opa-
snost podnožičnog loma je mala, sem ako ugao otpornosti na smicanje
slojeva ispod temelja nije manji od 50fo. Koeficijent sigurnosti protiv pod-
.nožičnog loma može se dobiti pomoću metode kruga trenja, opisane u pret-
hodnim paragrafima. Ova metoda se koristi i za određivanje ugla · otpor.:..
.n osti na smicanje na osnovu poznatog položaja klizne površine duž koje
Korekcija zbog pukotina usled zatezanja 143
•se klizanje već desilo (Fellenius, 1927). Ali, iz rezultata ovakvog ispitiva-
nja se neće moći zaključiti da li je pomeranje klizne površine od položaja
koji. odgovara vrednosti cp = O posledica pozitivnog ugla cp (tj. O) ili
'malog povećanja kohezije sa dubinom.
62. Korekcija zbog pukotina usled zatezanja. Dubina pukotine usled
.zatezanja ne može biti veća od kritične visine vertikalnog zaseka na čijoj
,se ispuni nisu pojavile pukotine:
Hc=4!_ VNcp 57 (l)

y
:gde je N cp= tg2 (45° + cp/2). No, dubina pukotina je ograničena i iz drugih
razloga, koji su ilustrovani slikom 50. Luk bde predstavlja kritični no-
žični krug, a luk ghi- kritični središni krug. U normalnim uslovima sta-
nje napona u tlu iza kosine je tako da ne ide u prilog obrazovanju puko-
tina usled zatezanja dubine veće od H/2. Sta više, rastojanje između pu-
kotine usled zatezanja i gornje ivice a kosine je retko kad marije od
:polovine rastojanja između ove ivice i tačke e, u kojoj kritični krug seče
_površinu tla iza kosine. Prema tome, dubina pukotine nije verovatno veća
,bilo od Dc (sl. 50), bilo od H/2, već prema tome da li je u pitanju nožični
jli središni krug, bez obzira koliki je teorijski maksimum Hc (jedn. 57(1)).
·uticaj pukotine usled zatezanja (etf na slici 50) na stabilnost kosine je
Sl. .50. Uticaj pukotina usled zatezanja na stabilnost kosine
trojak. Pre svega, pukotina eliminiše otpor usled kohezije duž luka e1e.
Dakle, ako je e raspoloživa kohezija po jedinici površine, pukotina sma-
njuje ukupnu koheziju po jedinici dužine kosine od e X be na e X bet.
.Isti bi 'Se rezultat dobio, bez modifikacije dužine luka, ako bi se kohezija
duž be smanjila od e na:
(l)
Druga posledica pukotine usled zatezanja je u smanjenju momenta rota--

cije (težina mase tla koja leži iznad površine klizanja X krak u odnosu na.
centar rotacije) za vrednost momenta težine AW osenčene zone efei oko-
Ot. Na kraju, treća posledica je povećanje momenta obrtanja usled hidro--
statičkog pritiska koji potiče od vode koja se infiltrira u pukotine. Među~
tim, proračuni su pokazali da se ova dva poslednja efekta uglavnom me-
đusobno poništavaju. Sve u svemu, ako raspoloživu koheziju e zamenimo
sa korigovanomkohezijom Ca (jedn. 1), možemo odrediti stabilnost kosine
kao da pukotine ni ne postoje.
Primena ove metode korekcije na vertikalni zasek za čiju površinu
klizanja pretpostavljamo da je ravan pokazuje da je korigovana kohezija
ea jednaka polovini raspoložive kohezije e. Zamenom u jednačini 57(2)1
vrednosti· e vrednošću e;; = c/2 · dobijamo:
Ha-=4 Ca =2 _E_• (2)

y y
Ova jednačina uzima u obzir prisustvo vode u pukotinama. Uz pret~
postavku da pukotine nisu ispunjene vodom, dobili smo:
H =Z 67 _E_. 57 (5}
e ' y
63. Klizne površine u slojevitom tlu (Izlomljene klizne površine). Ako'
podloga kosine sadrži slojeve gline koji su znatno mekši od drugih slo-
jeva, klizna površina će se verovatno sastojati od više delova koji se stiču
pod tupim uglovima. U ovakvim slučajevima se ne može pretpostaviti
nikakva neprekidna kriva kao klizna površina, bez rizika grube greške
koja je nepovoljna za sigurnost. Sem toga, klizanje duž izlomljene povr-.
šine se ne može ni zamisliti bez plastičnog tečenja bar u jednom sloju kli-
zne mase, jer kretanje duž izlomljene površine uključuje znatnu defor--
maciju materijala. Zbog ovih komplikacija problem procene stepena sta--
bilnosti kosine ne može se rešiti bez uzimanja u razmatranje sila koje-
deluju u unutrašnjosti mase tla koja leži iznad potencijalne klizne povr-
šine. Ove sile su prikazane na slici 51, koja predstavlja presek kroz nasutu
--- -branu-od--peska--sa-jezg:rom-od--gline -1 to -pre punjenja rezervoara_. Brana.
leži na pesku koji sadrži tanak sloj gline.
Cak i simetrični nasipi klize samo na jednu ·stranu. Koja će to strana
biti u odnosu na ravan simetrije zavisi od slučajnih faktora. Lom brane
na slici 51 nastupiće duž izlomljene klizne površine, kao što je površina
abde. Za desnu stranu klizne mase, koja je predstavljena površinom dtde,
možemo očekivati aktivni lom, jer unutar ovog dela tlo je pod uticajem
samo svoje vlastite težine. Centralni deo b1bdd1 klizne mase pokrenuće se
pod uticajem aktivnog pritiska na dd1 duž površine najmanjeg otpora bd
ulevo. Na levoj strani nožice brane nastupiće pasivni lom u tankom sloju
peska iznad gline, zbog bočnog pritiska koji vrši centralni deo btbddt koji
se pokrenuo. Da. bismo ispitali uslove za stabilnost brane prikazane na
slici 51, najpre ćemo odrediti pasivni zemljani pritisak P p duž nekoliko.
različitih vertikalnih preseka uz levu nožicu brane, kao što je, na primer,
presek bbt. Opravdano je pretpostaviti da pritisak Pp deluje u horizon-
talnom pravcu, jer je. greška zbog ovakve pretpostavke na strani sigurno-
Lom nasipa bočnim širenjem 145-.
sti. Centralni deo btbddt klizne mase se može pomeriti ulevo samo ako
vrši pritisak na vertikalni presek bbt u horizontalnom pravcu silom koja:
.l je jednaka ili je veća od pasivnog zemljanog pribska PP. Načinićemo'
·l
q.. vertikalni presek ddt kroz proizvoljno izabranu tačku d na levoj strani.
glinenog jezgra. Ukupni otpor Pt horizontalnom pomeranju tela zemljane
mase bbtdtd težine. Wt je jednak sumi Pp, kohezije e · bd i otpora trenja
Fu protiv klizanja duž osnove bd, tj.
P1::::: f>p+Ft 1+C· bd.
U trenutku loma brane ovaj otpor mora da bude jednak ili manji od
aktivnog zemljanog pritiska koji vrši zemljana masa smeštena na levoj
strani od ddt. Pošto prizma dtde može da se širi u horizontalnom pravcu
duž cele svoje visine, raspodela aktivnog zemljanog pritiska kojim ova:
prizma vrši pritisak je hid.roStatička. Prema tome napadna tačka aktiv-:
Fin,
Sl. 51. Lom nasute brane duž izlomljene klizne površine
nog pritiska zemlje se nalazi na visini zt/3 iznad horizontalne povrsme.

sloja gline u temelju brane. Smičući naponi duž ddt se · mogu zanemariti,
jer povećavaju stabilnost brane. Veličina aktivnog zemljanog pritiska na
ddt se može odrediti sukcesivnim aproksimacijama pretpostavljajući da'
je klizna površina de kružni luk koji prolazi kroz d. Proračun se ponavlja·
za niz različitih položaja tačke · .d (sl. 51). Stvarna klizna površina zadovo-
.. ljava ·u-slov da je njoj · odgovarajući koeficijent sigurnosti Gs· minimun<
64. Lom nasipa · bočnim širenjem (rasplinjavanjem). Ako se sloj nek~
gline (sl. -51-)-nalazi neposredno ispod temelja nasipa, verovatno je da će se
F lom razvijati u obliku tečenja. Nasip će se širiti u stranu, bez obzira ko-
liki je koeficijent unutrašnjeg trenja materijala u nasipu. Lom bočnim
širenjem može da bude ili ograničen rna oblast nožice nasipa ili se može
·~ <\ proširiti na celu dužinu temelja nasipa. •
; ·s Da bis mo procenili ~a.ktor ·sigurnosti nasipa protiv delimičnog ili pot-
:;"·· ),
~ '~~--,
punog loma bočnim šir~njem potrebno je ispitati veličinu i raspodelu srni-
;.•_., .::_:_-T
_ _· T · č~ćih napona na o.snovi nasi'Pa: ():'i na-!?oni z~vise u iz:vesnoj meri od sta~
;j ;L nJa napona u nasrpu. RazmatranJe koJe sled1 se zasmva na pretpostavci,-
;ii 0~: .. _____ Q.~j~__ceq _p.~sip na granici potpunog loma bočnim širenjem. Smičući na-
1.
-. t_~./ pani -~.roračunati n~. osnovu ove pre~postavke. će on~a biti naj~anji od
~~' moguc1h napona kOJI su u sagl!lsnostr sa uslovima opste ravnoteze.
:·.}ik·:.
, 10 Teot'Lj ska mehanika tla
.
. .
65. Smičući naponi duž osnove nasipa od nevezanih materijala. Ren-

dulic je 1938. predložio jednostavnu metodu za proračun smičućih napona
duž osnove nasipa od nekoherentnog materijala koji je na granici aktiv-
nog loma u svakoj tački.
Otpornost na smicanje duž proizvoljnog preseka je, po pretpostavci,
data j ednačinom:
S=C+a tg q>, (l)
a grešku zbog pretpostavke da je površina klizanja ravan mi ćemo zane-
mariti. Zemljani pritisak koji deluje u nasipu može se, dakle, dobiti na
osnovu Coulombove teorije zemljanog pritiska.
Slika 52a prikazuje profil nasipa. Pritisak na vertikalni presek ab
ko]I vrši zeinljairlf mateiijal-smešteri s desne strane ovog preseka mora da
bude jednak, i suprotan po pravcu, pritisku koji vrši materijal smešten
s leve strane. Ovaj uslov određuje ugao 6 između rezultujućeg pritiska i
njegove normalne komponente. Pošto ugao o nije poznat, za proračun
zemljanog pritiska na ab može se koristiti, a najbolje je da se tako 1
uradi, Engesserov grafički postupak (čl. 25). Saglasno ovom postupku, koji
je 1lustrovan slikom 21, napravljeni su kroz tačku b vertikalnog preseka
ab na slici 52a ravni preseci pod različitim uglovima u odnosu na hori-
zontalu. Težine prizmi -koje su ograničene sa ab i ovim presecima su na-
nesene na vertikalnu polupravu (sl. 52b) koja počinje u proizv_oljnoj tački
,. i usmerene su nadole. Tako, ·na primer, Wr (sl. 52b) predstavlja težinu
prizme aba, sa slike 52a, s desne strane preseka ab. Nagib osnove ba, ove
prizme je sasvim proizvoljan. Na ovu prizmu deluju njena težina W,,
reakcija F, i zemljani pritisak P.4. Reakcija Fr deluje pod uglom <p prema
normali na kosu ravan arb. Fr na slici 52b je :položena kroz tačku t na
slici 52b paralelno sa Fr na slici 52a. Ako ovu konstrukciju ponovimo za
različite nagibe proizvoljnog ravnog preseka, moći ćemo konstruisati ob-
vojnicu vektora F na slici 52b, tj. Engesserovu krivu E, za tlo koje leži
desno od ab na slici 52a. Na isti način ćemo konstruisati Engesserovu
krivu E1 na slici 52b, ovaj put s leve strane preseka ab. Prema Engessero-
voj metodi (čl. 25) zemljani pritisak koji na presek ab vrši zemljana masa
··----smeštena-desrro-ođ-ab-jednak-je-odstojanju- tačke r od krive E, na slici
52b, merenom u pravcu ovog pritiska. Slično ovome, Engesserova kriva
Ez određuje veličinu pritiska koji vrši zemljana masa s desne strane od
ab. Za ravnotežu je potrebno da oba ova pritiska, onaj zdesna i onaj
sleva· budu jednaki i suprotnog pravca. Konstruisaćemo, prema tome, na
slid 52b, pomoćnu krivu Er' simetričnu sa Er u odnosu na tačku r. Po-
moćna kriva Er' seče ·krivu E u tački sz.
- -
Prema čl. 25 i slici 21d, rastojanja rs, i rs predstavljaju aktivne zem-
ljane pritiske koji vrše desna odnosno leva zona na ab. Pošto je rs,= rsz,
QVa dva pritiska su jednaka po veličini i suprotnog su pravca.
Veličina pritiska se dobija ako se be u jednačini 25(1) zatneni sa
rs,, tj .
l -
PA=- rH' rs,.
2
Smičući naponi duž -osovine nasipa 147
'·
o
l
l
·t
w,. l
(d) l
w
r.l
H
(b)
..L·
l . (e)
30°
2011--- -------::::1 ~
l:
~zo•
· ·· ··· - ·~····· : ·· ·
·;::; 15i"'---- --,."G-.---i 'ii)

U)
g1o•·r-·----""'J(':-::;:===='~ o
e:
"t:: "t::
~ ~--~~~~-~ ~10"
::::.
.o1""""'---,r-----'--~
i 10° 20° 30°
· Vrednosti/J
Sl. 52. (a i b) Dijagram ilustruje metodu za proračun smičućih napona duž osnove
peščanog nasipa prikazanog na slici (a); (e) do (e) rezultati proračuna; (f) dijagram
_pokazuje-.kako ..se.-.povećava ugao ljJ između rezultujućeg napona na osnovi peščanog
nasipa i vertikalnog pravca A u funkciji odstojanja od ose simetrije nasipa; (g) odnos
.između IJim.. (~Ji u nožici kosine) i ugla kosine ~ za različite vrednosti ugla cp (prema
L. Rendulicu, 1938.)
Linija delovanja pritiska PA na slici 52a je paralelna sa srst na slici

52b. Zemljani pritisak P A na presek ab može se razložiti u normalnu kom~
ponentu:
P...,11 =PA COS O
i tangencijalnu komponentu:
P 111 =PA sin o
Na slici 52c ordinate krive p An predstavljaju vrednosti komponente-
p An za različite vertikalne preseke kroz nasip, a ordinate krive P Az pred-
stavljaju odgovarajuće vrednosti komponente P Ar· Da bismo odredili ra-
spocielu smičućj.h !lapona du~ ()Spoye nasipa, ispitaćemo uslove ravnoteže
vertikalne lamele nasipa · prikazanog na desnoj strani slike 52a. Težina
lamele je dW = ztydx. Spoljne sile koje deluju na !amelu prikazane su.
na slici. Za ravnot~_žu horizontalnih komponenata potrebno je da bude~
........
Op An . l OPAn
<t dx= - - d x i i t=--,
ox ox
a za ravnotežu vertikalnih komponenata mora da bude ispunjen uslov~
aP.~~,
p dx= dW + ~ dx=y z1 dx+
· """FX"
oP.~~,
dx,
ili
aPA,
P=y_zl+~·
7 oPAn
'\re d nash. - - 1. oPAt
------ pn'kazane su na s l'1ci 52d . 0 ne Su d obijene gral-
f'
ox· iJo
čki iz dijagrama na slici 52c. Pomoću podataka datih na slici 52d mogu.
se o ceniti vrednosti p i 't'.
Na slici 52e punim iscrtane krive -pokazuju raspodelu normalnog pri-
tiska i smičućih napona duž osnove nasipa. Tačkasto iscrtana linija pred-
stavlja raspodelu normalnog pritiska duž osnove nasipa, pod pretpostav-
· · ·------------kom-da-·su··smičuć1--naponi--na-vertikalnimpresecima jednaki nuli. Slika.
pokazuje da je normalni pritisak p po jedinici površine u svakoj tački
osnove skoro upravno proporcionalan visini nasipa iznad ove tačke. Smi-
čući nap.on je maksimalan u nekoj tački koja leži između ose simetrije i
nožice nasipa.
Ugao ljJ između rezultante napona koji deluje na osnovi i normale na.
ovu osnovu je na osi simetrije jednak nuli. On se povećava ako se uda-
ljujemo od ose. Maksimalnu vrednost ovaj ugao ima u nožici. Slika 52a
pokazuj e kako se povećava ugao \jJ, idući od ose simetrije nasipa ka nožici~
za dve različite vrednosti ugla cp, Slika 52g predstavlja odnos između na-
gibnog ugla f3 strana nasipa, ugla unutrašnjeg trenja i ugla ljlmax.
Ako se ne manifestuje nikakvo kretanje duž osnove nasipa, nasip nije
u stanju koje je blisko aktivnom lomu. To· znači da su bočni pritisak na
vertikalne preseke i odgo\"arajući smičući naponi duž osnove verovatno
mnogo veći od vrednosti koje su dobijene u malopređašnjoj analizi. U na-
sipu koji nije na granici aktivnog loma koeficijent hidrostatičkog pritiska
Smičući naponi duž osovine nasipa 149
. K zavisi od načina ugrađivanja materijala i može dostići i vrednost 0,6.

Koeficijent hidrostatičkog pritiska je dat jednakošću:
K=tg2 (45°- ~')· (2)
gde je cp' ugao trenja koji odgovara mobilisanom delu unutrašnjeg trenja
nasipa. Ako K leži između 0,40 i 0,60, vrednost cp' leži u intervalu od 25°
do 15°. Da bismo odredili veličinu smičućih napona duž osnove nasipa čiji
je koeficijent hidrostatičkog pritiska jednak K, treba u gornjoj analizi
zameniti ugao cp uglom cp'. Ako se otpornost na smicanje na osnovi može
izraziti jednačinom oblika
s = e + p tg cp1,
gde je q>1 <cp, može se desiti da otpornost na smicanje u blizini tačke u
kojoj je -. ='tmax (slika 52a) bude nedovoljna, dok je u blizini nožice više
nego dovoljna. Ova eventualnost se ne slaže sa pretpostavkama na kojima
je zasnovana naša analiza. Ona je u suprotnosti sa zaključcima izraženim
slikama 52e do 52g. Ipak, evidentno je da se lom bočnim širenjem ne može
·desiti ako aktivni zemljani pritisak na neki vertikalni presek kro~ nasip
nije veći od ukupne otpornosti na smicanje duž osnove celokupne susedne
mase. Ovaj· uslov može da posluži kao osnova za izučavanje ovog slučaja.
l
l
j
GLAVA X
PRITISAK ZEMLJANIH MASA NA PODGRAĐU

USEKA, TUNELA I OKANA
66. Opšte karakteristike loma smicanjem iza podgrada. Termin pod-

grada odnosi se na sve privremene oslonce koji se postavljaju duž strana
iskopa u tlu pre definitivne izgradnje stalne građevine. Za vreme isko-
pavanja i podgrađivanja veličina radne površine (nepoduprti deo iskopa)
uv~k ,predstavlja samo mali deo iskopane površine, čiji je najveći deo
poduprt krutOm konstrukcijom. U glavi V je bilo pokazano da ovaj uslov
izaziva lučno dejstvo. Lučno dejstvo smanjuje napone u onim delovima
zemljane mase koji su u mogućnosti da se pomeraju a .povećava napone
u tlu uz oslonce koji teže da spreče pomeranja. Tip lučnog dejstva i nje-
gove mehaničke posledice zavise od načina iskopa i načina građenja
objekta.
67. Zemljani pritisak na podgrađu useka u idealnom pesku. Ma kakav
da je način podgrađivanja i iskopavanja, bočno pomeranje tla na stranama
useka povećava se od, praktički, nule, na gornjoj ivici useka, do neke
maksimalne vrednosti, pri dnu ili malo iznad njega (vidi sl. 53a). Zbog
uslova deformacija koji su nametnuti pesku načinom građenja, klizna po-
vršina (bd na slici 53a) je zakrivljena i seče površinu peska približno pod
pravim uglom (vidi čl. 20 i sliku 17c). Proračun bočnog pritiska peska na
podgrađu useka koji ćemo ovde izvesti zasnivaće se na pretpostavci da je
--------bočno--prošir.enje---mater-i~ala~u-donjem--delu aktivne .. prizme (abd na slici
53a) i odgovarajuće spuštanje gornjeg del,a dovoljno da mobilizira otpor-
host na smicanje peska,
S=cr tg cp 5 (2)
po jedinici .p ovršine, duž cele potencijalne klizne povrsme bd. Napadna
tačka rezultante pritiska se -n alazi na visini naH iznad dna useka 1 pret-
postavljamo da deluje pod uglom o u odnosu na normalu na zadnju stranu
podgrade, kao što je prikazano na slici. Zbog !učnog dejstva, na je veće
od jedne trećine. Njegova vrednost (na) zavisi do izvesne mere od načina
građenja. No, na osnovu teorije a i na osnovu iskustva, znamo da ova
vrednost leži - za čist pesak, kao i za prašinast pesak - između 0,45 i ·.;,-
. 0,55, ukoliko je nivo vode niži od dna rova (vidi čl. 20). Presek stvarne
klizne površine sa vertikalnom vavni normalnom na podužnu osu useka ;'~i
.-a~_:
gotovo je logaritamska spirala, čija je jednačina
(t) · · ·__- )
•••
;~
Zemljani pritisak u idealnom tlu 151
Centar O ove spirale (vidi sl. 53a) leži na pravoj dD, koja sa hori-
zontalom gradi ugao q> i prolazi kroz gornju ivicu, d, klizne površine (Ter-
zaghi, 1941). Da bismo odredili položaj tačke d, poći ćemo od proizvoljne
tačke dt na horizontalnoj površini (slika 53b) i položiti kroz tu tačku i
nožicu b vertikalnog zemljanog zaseka luk logaritamske spirale čiji centar
b
(e)
Sl. 53. (a) Lom klizanjem u masi peska usled pomeranja bočne podgrade
obrtanjem oko gornje ivice; (b) određivanje linije klizanja metodom lo-
garitamske spirale; (e) neprekidno iscrtana kriva predstavlja kliznu povr-
šinu u slučaju obrtanja podgrade oko ivice a, dok kriva iscrtana tačkom
i crtom predstavlja kliznu površinu za potporni zid proračunatu na osnovu
Coulombove teorije
O leži na pravoj dtDt. Na .p rizmu abd1, težine W1, deluju reakcija Pt bočne
podgrade i reakcija Ft duž površine klizanja bdt, Suma momenata oko
centra 01 spirale mora biti jednaka nuli. Reakcija Ft prolazi kroz 01 (vidi
čl. 39). Prema tome, Pt je dato jednačinom:
(2)
Ova jednačina sadrži dodatnu nepoznatu Ll. Da bismo je eliminisali,

definišemo jednu pretpostavku u pogledu veličine na (sl.
53b), od koje zavisi ll. Ako se vrednosti na povećavaju, rastojanje lt se
smanjuje, a vrednost P1 (jedn. 2) povećava. Na početku ovog člana spo-
menuli smo da vrednost na za čist pesak i za prašinasti pesak leži između
0,45 i 0,55. Ako se, dakle, za ovakva tla pretpostavi da je na = 0,55, gre-
ška će vrlo verovatno biti na strani sigurnosti.
Ono 1što ·još ostaje da se uradi da bi se odredio položaj tačke d je,
praktički, da se reši, grafički, metodom sukcesivnih aproksimacija, jedan
problem uslovnih ekstremuma. Odredićemo silu P za spirale koje pro-
laze kroz različite tačke na horizontalnoj površini peska i ove vrednosti
··~~~--·· · ·· · n~"..,"t; iznad ovih tačaka, kao što je prikazano na slici 53b.
Tako ćemo dobiti krivu P. Pritisak zemlje Pa na podgrađu jednak je ordi-
nati najviše tačke C ove krive. Klizna površina prolazi kroz tačku d koja
.152 Pritisak zemljanih masa na podgrađu useka
leži ispod tačke C na horizonta1noj spoljnoj površini sloja. Normalna kom-

. ponenta Pan aktivnog zemljanog pritiska je
~ .
. a odnos
(3)
je faktor aktivnog zemljanog pritiska na podgrađu useka. To je apstrak-

tan broj (bez dimenzija). Ako su uslovi deformacija takvi da je raspo-
dela aktivnog zemljanog pritiska nekoherentnog tla na ravnu zadnju
stranu bočnog oslonca. hidrostatička; ·faktor aktiV'nog zemljanog pritiska
AA je identičan sa koeficijentom aktivnog zemljanog pritiska K A za ovo
tlo, koji se dobija na osnovu jednačine 23(1b). Pošto je sve ostalo jednako,
odnos
AA
n.=-- (4)
KA
je mera uticaja uslova deformacija na aktivni zemljani pritisak. Što je
veće
n, veće je i povećanje zemljanog pritiska usled sprečenog bočnog
kretanja gornjeg dela poduprte mase peska. Za date vrednosti uglova q>
i o vrednost n se povećava kad se povećava na (setimo se da na određuje
položaj napadne tačke pritiska, sl. 53a). Ako je q> = 38° i 'o = 0°, dobijamo:
za na= 0,45 n= 1,03
i za na= 0,55 n= 1,11
~irina klizeće prizme pri vrhu je uvek znatno manja od širine pri
vrhu odgovarajuće Coulombove prizme, koju predstavlja abdc na slici 53a.
Ako se n. smanjuje, smanjuje se i krivina klizne površine peščane mase. Za

n.=l/3 ova je krivina vrlo mala, kao što·je prikazano na slici 14c. Ako je, uz to, ugao
trenja zida jednak nuli,·površina klizanja za n.=l/3 je potpuno ravna (vidi čl 14).
Prema tome, za n.=l/3 i a=o, pretpostavka da linija klizanja ima oblik logaritamske
spirale nije čak ni približno ispravna. Uprkos tome, proračuni aktivnog zemljanog
............ ptitiska- .za- n.-=-11-3---i---o-= -0- na--osnovu-ove--neispravne·· ·pretpostavke daju relativne
greške koje su znatno manje od 10%. Kad se n. povećava ova se greška brzo sma-
njuje. Za n.=l/2 metoda logaritamske spirale za proračun zemljanog pritiska na pod-
. gradu useka je u najmanju ruku onoliko tačna ·koliko i Coulombova metoda za pro-
račun zemljanog pritiska na potporne zidove.
Raspodela zemljanog pritiska na podgrađu useka u pesku zavisi u iz-

vesnoj meri od detalja načina građenja. Generalno uzevši, ova raspodela
je, u manjoj ili većoj meri, parabolična, kao što je prikazano na slici 17c.
68. Zemljani pritisak na podgrađu useka u idealnom koherentnom tlu.
Malopređašnja metoda za proračun zemljanog pritiska može se primeniti
i za slučaj useka u koherentnom tlu, čija je otpornost na smicanje data
jednačinom
s= e+ O" tg q>.
Klizanju duž .proizvoljne površine {bdt na slici 53b) suprotstavlja se
ne samo trenje već i kohezija e po jedinici klizne površine. Za ravnotežu
, Zemljani pritisak u idealnom koherentnom tlu 153
je potrebno da momenti u odnosu na centar Ot logaritamske spirale, koji

teže da izazovu suprotna obrtanja, budu jednaki:
Pdt=Wtlwt-Mc, (l)
.gde je Mc moment sila kohezije u odnosu na Ot. Vrednost momenta Mc

.se može proračunati pomoću jednačine 41(4):
e
Mc=-- (rt -ro).
'2 '2
41 (4)
2 tg cp
Na slici 53.b vrednosti ro i rt su predstavljene rastojanjima Otdt i

'Otb. Ako vrednost za Mc uvrstimo u jednačinu l i zatim jednačinu rešimo
po Pt, dobićemo
Ova sila predstavlja bočni pritisak koji je dovoljan da spreči klizanje

;duž pretpostavljene površine bdt (sl. 53b). Stvarna klizna površina je ona
.za koju P1 uzima maksimalnu vrednost, Pa. Njen položaj se može odre-
diti grafički onako kako je prikazano krivom P (slika 53b) nacrtanom
.za idealni pesak. Ako se u gornjoj jednačini Pt zameni njenom maksimal-
nom vrednošću Pa, a vrednosti Wt, rt, itd., vrednostima koje odgovaraju
.stvarnoj kliznoj površini, dobija se:
Pa=_!_
l
[w lw- _e_ (,f -r~)J.
2 tg
(2)
Najveća dubina useka s vertikalnim stranama koji može da se drži

privremeno bez podgrade je približno jednaka:
4c . 4c --
H.=-- tg (450+cp/t) =-- '/Nrp, 57 (l)
y y
je
N-p= tg2 (45° + cp/2).
:Drugačije rečeno,
- y He·
e-----= (3)
4'VN'f>
Ako ovu vrednost uvrstimo u jednačinu 2, dobijamo:

l y ( '2 '2
P a=lWlw-H~ S'/Nq>fgcp ft-ro).
~-······ ..L'Ior.mc;unakomponenta aktiV'nog zemljanog pritiska je

Pan=Pa COS O
154 Pritisak zemljanih masa na podgrađu useka
i faktor pritiska j e jednak

A = p an = ( 2 W .lw
A l
2yHs
y H2 l
+ _.!_
4 H
rt --ro
Hc
H
2 2
vl
N~ tgq~
l
cos o. (4)·
Odnos A A je apstraktan broj, 'čija vrednost zavisi .samo od HciH, o, q> i na ..

Puno izvučene krive na sl. 54 prikazuju odnos između A A i vrednosti na,.
koja određuje položaj napadne tačke zemljanog pritiska, za q>=l7°, •o=O",
10° i 20" i HciH = 0,66; 0,5 i 0,4. Proračun je izvršen prema metodi logari- ·
tamske spirale, koju smo ranije opisali.
Aktivni Rankineov pritisak na strane useka bio bi
..... ----· -·-·---- -·---·· -·· .. ... ....... -2 cH · l l
p A=P"' = - - +- y H 2 - . 14 (3);.
n . VN~ 2 Ncp
1.0
lo.s
.lj; ;.g_G6 l ?=r7• v
o•:
<l>=o•
~ 0.6
.§ 0.5 r--·-
6::1
-·-h
j.. ?J!):/
(f-·--... ~--; ~:-...::.... f - · -
&= zo•
-- 10
-o• ·- ---
...CllQ.4.
:::. 0.2
ll, l
l l
/ .... ,
o ~0.184 }-tua(Rank/ne)
o· 0.1 0.2 0.3 Q.4. 0.5 0.6 0.7
Vrednqsti AA
- -------------------·----·
~ 1.0
l?•/7. l ?-o•
·.;:: 0.8 !ff~o.40
~
U)
o
~ O.G
Q) 0.5 -
~ 0.4-
·- 1-·- e- · -
J
~ zo•
",.,,--
-~ ·--· -:;::-...--r~ --
/
- /
l
- -
&~
ll l ( t "i
0.2
'io.&1 fO.GO
oo 0.1 0.2 0.3 0.4- 0.5 o.s 0.7
Vrednosti AA
SI. 54. Odnos između faktora zemljanog pritiska A A i koefi-
cijenta n•. Koeficijent n. određuje položaj napadne tačke re-
zultante zemljanog pritiska koherentnog tla. Dijagrami su
konstruisani za tri različite vrednosti odnosa kritične visine
H . i ukupne visi.n e bočne podgrade H i za različite vrednosti
ugla trenja zida o
Zemljani pritisak u idealnom koherentnom tlu 155·
Ak~ se e. zameni izrazom na desnoj strani jednač1ne 3, deljenjem sa..!_ yHz

2
dobija se za odgovarajući faktor zemljanog pritiska izraz:
AA= PAn
l H2
= _1(l- H,)·
Nr.p H
(5)
2"~'
Za q> = l T' ovu vrednost (A A) predstavljaju na slici 54 apscise puno iser-
tanih krivih.
Crticama izvučene krive na ·slici 54 prikazuju odnos između Ar.~ i na-
za q> = O. Apscise presečnih tačaka ovih krivih sa uspravnim, crticama
izvučenim pravama su jednake vrednosti A A (jedn. 5) za q> = O, tj. jed-
nake vrednosti:
(6}
Za vrednosti koeficijenta na koje su veće od 0,5 faktor pritiska AA~

predstavljen apscisama isprekidano izvučenih krivih (sl. 54), počinje da
se ·prilično brzo ·povečava sa povećavanjem vrednosti na. Bitno je, dakle,
o
u slučajevima kad je reč proceni pritiska koherentnog tla na podgrađu
useka, da se u ·pogledu vrednosti na donese razumna pretpostavka. Ako je
HciH = O i q> = O, tlo uz strane useka deluje kao tečnost i na je onda jed-
nako 1/3. Suprotno ovome, ako je Hc/H= l, strane će se p~vremeno
držati i bez ·podgrade. U ovom slučaju, razupirače potrebne da se spreči
lom u toku iskopavanja treba postaviti blizu gornje ivice useka. Razlog za
zadovoljavajuće rezultate koji se dobijaju ovom klasičnom metodom je
ilustrov·a n slikom 55. Ova slika prikazuje vertikalni presek kroz nepo-
duprti vertikalni usek čija je visina jednaka Hc. Tlo uz gornji deo useka
Sl. 55. Podgrađivanje potrebno da bi sprečilo obra-

zovanje pukotina usled zatezanja iza vertikalnog
useka čija je visina jednaka kritičnoj visil'l:i Hc
je u stanju zatezanja. Deformacija useka zbog sopstvene težine je pr ika-

zana ispr~kidanom linijom. Da bismo uprostili problem, pretpostavićemo
da su naponi na zatezanje određeni Rankineovom jednačinom 12(2). Pod
tom pretpostavkom naponi na zatezanje opadaju linearno od maksimalne
vrednosti, na površini, do nule, na dubini:
.. · - ·-··- -- ---··
2c Hc
Zo= - = - ,
y 2
156 Pritisak zemljanih masa na podgrađu useka ··~
:kao što je prikazano na slici. Prema tome, napadna tačka sile zatezanja .·1::
je na dubini Hc/6 ispod površine, što odgovara vrednosti na= 5/6. Ako -~
:nastupi lom useka, on · počinje obrazovanjem pukotina ·usled zatezanja ·.
koje su paralelne sa gornjom ivicom useka. Da bi se gornji deo tla održao
u naponskom stanju pritisaka u toku iskopavanja, razupirače treba po-
.staviti na visini napadne tačke sile zatezanja, tj . na dubini od Hc/6. De-
formacija poduprtog useka je na slici prikazana linijom tačka-crtica.
Na ovaj način dobijamo dve ekstremne vrednosti za na, tj. na= ~/6,
.za Hc/H = l i na = 1/3, za Hc/H = O i <p = O. Ako, u prvoj aproksimaciji,
·uzmemo da je odnos između HciH i na linearan, dobićemo:
na= - t +__:R (-
5 - -1 ) = -+-
1 Hc
l -. (7)
·····- ······· --·3 H 6 ··· 3 3 2 H
Zasad ne postoji bolja metoda za procenu vrednosti na. Rezultati me-
:renja pritiska u otvorenim usecima u glini pokazuju da su stvarne vred-
.nosti od na nešto manje od vrednosti koje se dobijaju na osnovu jedna-
'kosti 7. Ali oni potvrđuju, .saglasno jednačini 7, da se vrednosti na pove-
-ćavaju kad se povećava vrednost odnosa Hc/H. Dobijene vrednosti za na
.su bliže vrednostima jednačine 7, nego klasičnoj vrednosti 1/3. Ni u jed-
nom slučaju nije dobijena vrednost manja od '1/3. Tako izlazi da upotre-
ba jednačine l daje grešku koja je na strani sigurnosti, jer je, teorijski,
zemljani pritisak tilm veći što je na veće. U vezi s tim treba se podsetiti
da na vrednost, prema Rankineu, opada ad 1/3, za Hc/H = O do -oo , za
.Hc/H= l. Ako se, dakle, napadna tačka Rankineovog pritiska spušta na-
-dole, napadna tačka pritiska na podgrađu se podiže u suprotnom smislu.
69. Uslovi stabilnosti dna useka. Tlo koje se nalazi s obe strane useka
·ponaša se u odnosu na horizontalni presek kroz dno useka kao ravno-
merno raspoređeno opterećenje. Ovo opterećenje teži da izazove izdizanje
-dna useka, koje samo nije opterećeno. Ovo izdizanje dna je slično podno-
.žičnom lomu kosina (vidi čl. 56). Međutim, nikakav lom izdizanjem dna
ne može da nastupi sve dok opterećenje usled težine tla uz strane useka
.ne -p remaši nosivost tla koje leži ispod nivoa dna rova. U analizi koja sledi
razmotrićemo dva ekstremna slučaja, od kojih se prvi odnosi na useke u
_____ldea_l'!}o:m_,p~k]J,_.fl drug.L:.na u_~k:e_u_idealnom koherentnom tlu čiji je
ugao otpornosti na smicanje jednak nuli.
Slika 56a :p redstavlja vertikalni presek kroz vertikalni usek dubine
.H u idealnom pesku. Dno useka leži na dovoljnoj visini iznad nivoa pod-
zemne vode. Donji kr-ajevi vertikalne podgrade dopiru do dna useka.
Aktivni zemljani pritisak, prema tome, deluje normalno na bočni oslo-
nac, u horizontalnom pravcu (Pa= P an). Raspodela bočnog pritiska na
.strane useka je, grubo uzevši, parabolična, kao što je prikazano dijagra-
.mom pritiska rns na slici 56a. Normalni pritisak na vertikalnom preseku
.sC kroz ivicu s dna useka ·n e može ni u jednoj tački da bude veći od pa-
sivnog zemljanog pritiska. Pasivni zemljani pritisak peska se povećava
kao hidrostatički pritisak, proporcionalno dubini. Ako se pasivni zemljani
pritisak po jedinici površine nanese ulevo. od sC 'kao koordinatne. ose,
-dobija se prava sKp. Pre iskopavanja normalni pritisak na preseku rC
na dubini z ispod površine je: ·
l
lO (l)
1
]·.·
·
J
Uslovi stabilnosti dna useka 157
gde je Ko' koeficijent zemljanog pritiska u mirovanju. Ako se vrednosti.

pritiska (fhO nanesu ulevo od rC kao koordinatne ose, dobija se prava rKo.
Pošto se uticaj iskopavanja na stanje napona u tlu smanjuje sa dubinom,..
kriva st koja predstavlja raspodelu normalnih napona na vertikalnom.
preseku sC mora asimptotski težiti pravoj rKo, kao što je prikazano-
na slici.
l
H ~lJ
(a)
_l_;-:·~~~~H'-;
])
(e)
Sl. 56. (a) Raspodela horizontalnog pritiska na podgrađu otvo-
renog iskopa u pesku bez kohezije; (b) izdizanje dna razupr-
tog useka u mekoj glini, ako. se nikakav čvrst sloj ispod dna
ne suprotstavlja tečenju gline; (e) kao pod b, ako glina počiva
na čvrstom sloju koji leži na maloj dubini ispod dna· useka
Eto, takve su opšte karakteristike stanja napona u susedstvu spolj--

riih ivica dna useka. Da bismo se obavestili o koeficijentu sigurnosti u.
pogledu loma usled izdizanja dna rova, izračunaćemo vertikalni pritisak
Q po jedinici dužine trake ss1 (sl. 56a) ·uz donju ivicu strane useka. Ova.
traka je proizvoljne širine B. Pritisak na traku je jednak razlici između
težine yHB prizme rns1s i ukupne smičuće sile na vertika1noj površini
koja ograničava ovu prizmu. zdesna. Smičuća sila je približno jednaka.
aktivnom zemljanom pritisku, Pa, puta koeficijent unutrašnjeg- trenja ..
Dakle:
gde je
iaktor zemljanog pritiska za aktivni zemljani pritisak na podgrađu. Pod-

grada sprečava zemljanu masu smeštenu i2mad trake ss1 da sledi bočno l
l
-~
kretanje tla koje leži ispod trake. Sem toga, opterećeni pesak se može
pomerati samo na jednu stranu, ulevo na slici 56a. Zato je nosivost ~o' :!
·p o jedinici dužine trake širine B približno jednaka polovini nosivosti Q D
temeljne trake širine 2B čija bi rapava osnova počivala na površini peska,
na nivou dna rova. Vrednost QD je određena jednačinom 46 (5). Uvršte-
njem e= O i Dt (dubina fundiranja)= O u tu jednačinu, dobijamo:
QD=2B 2 y Ny
:4
. - _}_
Qo= 2- QD -- B..2 y N ) ·•
Vrednost faktora nosivosti N y se može očitati sa dijagrama prikaza-

nog na slici 38c (kriva Nrl)· Koeficijent sigur.nosti u pogledu loma usled
izdizanj a dna,
G= Q~
s Q
:ima najmanju vrednost k~d širina B trake zadovoljava uslov
dG, =O
dB
ili
d _B 2 y N~
=0.
dB . ·· l
yHS,- 2'" '(.H AA tg q>
2
Rešavanjem ove jednačine dobija se

B =HA tg q>.
·····-···----------·.:.·- -Za.-o..:- O_.Lna - 0;5.....Y..r:e.dn.o.s.LA..A. Je..pri bližno jednaka koeficijentu za

.:aktivni Rankineov pritisak: :l.
KA= tg2 (45°-q>/2), '
...
>tako da je:
B= H tg2 (45-<p/2) tg q> = n8 H, (1)
_:gde je n s apstraktan broj čije vrednosti zavise samo od ugla unutrašnjeg
trenja <p. Za vrednosti <p između 30" i 40°. vrednost ns leži između 0,19
:i 0,18. Minimalna vrednost faktora sigurnosti je:
G- [Q~] (2)
s- Q B = nsH= 2Nrns,
Drugim rečima, faktor sigurnosti u pogledu loma usled izdizanja dna

je ne:zJavisan od dubine useka. On zavisi samo od vrednosti ugla q>. Ako
se cp povećava od 30° do 40°, faktor sigurnosti se -povećava od 8 do negde
.oko 50.
Uslovi stabilnosti dna useka 159
Slika 56b predstavlja vertikalni presek kroz usek u idealnom veziv-

·.n om tlu čiji je ugao otpornosti na smicanje cp jednak nuli. Tlo je homo-
_genog sastava do velike dubine ispod dna useka, a vertikalni delovi pod-
.grade dopiru do dna. Otpornost na smicanje tla je jednaka e. Vertikalni
,pritisak Q po jedinici dužine horizontalne trake d s1 proizvoljne širine B
.iznosi približno:
Q=y HB - He=BH ( y - ; ) • (3)
:što pokazuje da se pritisak q povećava kad se B povećava.

Ugao otpornosti na smicanje cp 'je jednak nuli a opterećenje deluje na
tlo na isti način kao da se prenosi preko temeljne trake sa rapavom osno-
·vom, jer podgrada sprečava tlo koje leži iznad nivoa dna useka da sledi
~bočno pomeranje tla ispod nivoa. Prema tome, nosivost q n po jedinici
,površine trake je:
46 (7c)
:pa ne zavisi od širine B. Odnos:

G- QD_BqD_ l 5lc
s_Q_Q_ H e
y--
B
}>redstavlja koeficijent sigurnosti u pogledu izdizanja dna rova. G. se

smanjuje kad se B povećava. Maksimalna vrednost koju B može da uzme
je data oblikom klizne površine koja prolazi kroz d (sl. 56b). Pošto je
~ = O, zakrivljeni deo ove površine je kružni luk sa centrom u e, i pošto
je presek es ekvivalentan rapavoj osnovi jedne stope, klizna površina po-
činje u tački s, vertikalnom tangentom (vidi čl. 45). Ravni deo površine
klizanja je nagnut prema horizontali pod uglom od 45°. Zbog ovih geo-
metrijskih uslova, širina B ne može premašiti vrednosti Bt .Y2. Uvršte-
njem ove vrednosti u prethodnu jednačinu dobijamo:
G = _!_ 5,7 e (4 )
s H e
y- 8 '/2
1
(5)
koeficijent sigurnosti postaje jednak nuli. Prema tome, ako se iskopava-

nje vrši preko dubine H1 1 tlo s obe spoljne strane useka počinje da se
kreće nadole, :z:ajedno sa celim. sistemom podgrade, a dno rova se izdiže.
Ako je cp = O, kritična visina verti-kalnog zaseka je približno:
57 (2 e)
ili
t
C=-yHc.
4
Uvrštenjem ove vrednosti u jednačinu 5 dobija se:
H1=Hc_ S,~c • (6}

y- BtV2
Za B1 = Hc/5,65 vrednost Ht postaje beskonačna. Ako se B1 povećava~
H1 se smanjuje. S druge strane, za Bt =oo se dobija:
To znači da će lom dna vrlo širokog use~a nastupiti čim dubina useka po-
stane veća od oko 3/2 kritične visine Hc, ,p od uslovom, kako je već rečeno,
da je tlo homogeno do velike dubine. Ako je usek iskopan u mekom tlu
koje počiva na čvrstom sloju na dubini D ispod dna useka, lom dna useka
nastupa onako kako je prikazano na slici 56c. Sirina trake koja može da
se spusti je jednaka tačno D. Ako se vrednost Bt v2- širina trake u
trenutku loma (sl. 56b) -zameni sa D, jed-načina 6 će nam dati za du-
binu pri kojoj nastupa lom izdizanjem dna vrednost:
H -H 5,7
1- e 4- Hc (7~
D.
koja, dakle, ne zavisi od širine useka.
·. Ako je usek iskopan između talpi koje su pobijene do dubine Dt
ispod dna useka, metoda za procenu faktora stabilnosti u pogledu izdiza....:
nja dna mora se na odgovarajući način modifikovati. Najjednostavnije će
biti da se izračuna vertikalni pritisak na horizontalnom preseku koji pro-
---·----,a-zr-·:Kroz-doh"jT4 rraj- ta1pt:--Izdizanjulina useka suprotstavlja se ne samo
težina tla iZJmeđu pobijenog dela talpi, već i adhezija izmeđl:l ovog tla
i ta1pi.
70. Tuneli u pesku. Slika 57a prikazuje presek kroz sloj peska u
kojem se izbija tunel između horizontalne spoljne površine tla i nivoa
podzemne vode. Pretpostavljamo da kohezija peska nije veća od slabih <
.~
vezivnih sila koje su izazvane neznatnom vlažnošću peska. Znamo iz .....
iskustva da je i ova neZJnatna kohezija dovoljna da podrži bez podgrađi

vanja radnu površinu malih dimenzija. U toku iskopavanja konstatova~
ćemo najpre delimično klizanje peska prema unutrašnjosti tunela, čim
radna površina pređe deo prikazan na slici. Posle. toga pesak koji je ostao
na mestu nastaviće kretanje čak i ako je podgrada izgrađena i u vrlo
kratkom roku. Zbog nepotpunog uklapanja delova podgrade na sastavci-
ma kao i zbog toga što se stope postavljene ispod vertikalnih stupaca
sležu u manjoj ili većoj meri, pomeranje podgrade je često dovoljno da
Tuneli u pesku 161
smanji pritisak peska na podgrađu na vrednost koja skoro odgovara po-

četku loma smicanjem u pesku. Ovo stanje je sliČ<no stanju napona ti
masi peska iznad trake koja se spušta. Zbog deformacije bočnog oslonca
pesak uza strane tunela se takođe spšta. Granične površine zone spuštanja
(e)
o
liAW~v~wmwXVJkt~
.·.
ll /).
2
e-~';.JJ,rl ---+
h ·_
1)1
_j_
.i (d)
Sl. 57. (a) Tečenje peska prema unutrašnjosti plitkog
-·tuiieTa_u_ frenutku loma podgrade; (b) vertikalni priti-
sak u pesku iznad središne linije tunela u funkciji du-
bine; (e) raspodela vertikalnog pritiska na horizontal-
nom preseku kroz zolnu tunela. Ako je tunel na velikoj
dubini, umesto (a) treba uzeti dijagram (d), a umesto
(b) dijagram (e)
su nagnute prema horizontali pod uglom od 45° + <p/2. Prema tome, na

temena tunela širina trake koja se spušta je približno jednaka
(1)
11 Teorijska mehanika tla

~62 Pritisak zemljanih masa na podgrađu useka
Saglasno postupku koji je opisan u čl. 20, pretpostavićemo da su po-

tencijalne klizne površine koje prolaze kroz spoljne ivice trake bbt koja
se spušta vertikalne, kao što je prikazano na slici isprekidanom linijom
btet. Pod tom pretpostavkom vertikalni pritisak na horizontalnom pre-
seku bb1 (sl. 57a) širine 2B1 je dat jednačinom 20 (5). Ako se u toj jedna-
čini z zameni sa D i B sa Bt (jedn. 1), dobija se:
cr=
f)
y Bt (l- e
K tg cp
-KD
B,
tg<p) (2)
po jedinici površine horizontalnog preseka btbt. Simbol K u ovoj jedna-

čini označavajedan _ empirijski koeficijent. Rezultati merenja pokazuju da
je vrednost ovog koeficijenta približno jednaka jedinici (vidi čl. 20). Ver-
tikalno opterećenje O"v deluje na podgrađu tunela preko dve prizme koje
se oslanjaju na podgrađu. Odgovarajući bočni pritisak na strane tunela
se može proračunati na osnovu Coulombove teorije, uz pretpostavku da su
strane tunela prosti potporni zidovi čija ispuna nosi ravnomerno raspo-
ređeno opterećenje O"v po jedinici pov,ršine.
Pritisak koji deluje na teme tunela prenosi se na pesak ispod zolne
tunela preko stopa vertikalnih stupaca. Ostatak <težine peska iznad sie-
mena se, isto tako, prenosi preko smičućih na,p ona, na pesak uz tunel.
Prerpa tome, raspodela vertikalnog pritiska na horfzontalnom preseku na
nivou dna <tunela je slična raspodeli prikazanoj na slici 57c.
Ako je tunel izbijen na velikoj dubini ispod površine, lučno dejstvo se
ne rasprostire preko izvesnog rastojanja Dt iznad temena tunela. Pesak
koji se nalazi iznad nivoa Dt, između površine terena i dubine D2, sl. 57d,
deluje na zonu !učnog dejstva kao prosto opterećenje sa intenzitetom
yD2 po jed1nici površine. U ovom slučaju pritisak na teme tunela je dat
jednačinom 20 (4). Zamenom B = Bt, q = D2 i z= Dt u ovu jednačinu
dobija se: · ·
dv= Y B1 (l- e -KtgcpDtfB 1 ) +Y D 2
e- Ktg<p D,!B 1 •
Ktgcp
Ugao unutrašnjeg trenja cp za pesak nije manji od 30°, a eksperimenti
-- - - -pokazuju-da-vrednost-koeficij-e nta-R-nije-·manja od jedinice. Ako se teme
dubokog tunela spusti, visina D1 zone !učnog dejstva se povećava, dok se
visina D2 smanjuje. Cim visina Dt postane jedna-ka 20% ukupne dubine
D1 + D2, drugi sabirak na desnoj strani gornje jednačine se može zane-
mariti. Prvi sabirak je manji od yBt!K tg cp za sve vrednosti od D1. Prema
tome, pritisak po jed1nici površine dubokog tunela koji je probijen u su-
vom pesku ne premaša gornju graniČ'l'lu vrednost j·e dnaku:
a y BJ
- __:____::__ (3)
v'"'- K tg cp'
iako lučno dejstvo ne dopire do površine terena.
71. Primena Rankineove teorije na proračun pritiska peska na oblogu
tunela. Pretpostavlja se da je površina terena horizontalna. Pre no što se
tunel izbije peščana masa se ne može bočno .k retati i odnos između ho-
rizontalnog i vertikalnog pritiska je jednak koeficijentu zemljanog pri-
Tuneli u koherentnom tlu 163
tiska mirovanja Ko. Da bi se uspostavilo Rankineovo stanje, pesku mora

da bude omogućeno bočno proširenje duž cele širine i dubine peščane
mase i postizanje neke minimalne vrednosti dilatacije, koja najviše za-
visi od zbijenosti peska. Suprotno ovom fundamentalnom uslovu Ranki-
neove teorije zemljanog pritiska, bočno širenje peska koje dopuštaju
operacije izbijanja tunela prostire se samo do granica uskih zona s obe
strane tunela. Preko ovih zona horizontalne deformacije su, praktično,
jednake nuli. Ovaj ttp deformacije je, u principu, nesaglasan s Rankineo-
vom teorijom. Postoji, međutim, jedan izuzetak od ovog opšteg pravila.
Reč je o pritisku peska na .podgrađu tunela izbijenog na maloj dubini
ispod kosine čiji je ugao jednak ili nešto malo manji od \).gla unutrašnjeg
trenja peska. Do dubine koja
ne prelazi mali deo ukupne vi-
sine kosine pesak je na granici
aktivnog loma pre no što počne
izbijanje tunela. Ovo stanje je
identično sa aktivnim Rankea-
vim stanjem koje je ilustrova-
no slikama 9b i 9c. Za ugao ko-
sine ~ = rp jedna porodica po-
tencijalnih kliznih površina je
paralelna kosini a druga poro-
Sl. 58. Tunel izbijen u peščanoj masi bez ko-
dica je vertikalna. Pošto je pe- hezije čija spoljna površina ima ugao prirod-
sak u stanju · ·plastične ravno- nog nagiba
teže pre početka operacija izbi-
janja tunela, podgrada u tunelu
može samo da održava to stanje. Prema tome, zemljani pritisak na gornji
deo podgrade je, približno uzevši, identičan sa aktivnim Rankineovim
pritiskom. Na primer, ako profil tunela ima oblik prikazan na slici 58,
normalni pritisci na luk abc gornje površine svoda se mogu proračunati
pomoću Rankineove teorije i Mohrovog dijagrama. U pesku uz ·o vaj luk
(abc) glavni naponi a1 i rJ m su orijentisani onako kako je strelicama pri-
kazano na slici. U toku operacija izbijanja tunela napon u pesku u zolni
tunela se svodi na nulu. Na ·p reseku ad operacije izbijanja menjaju za
180° pravac smičućih napona koji su delovali na ovom rpreseku pre izbi-
janja tunela. Prema tome, Rankineovu teoriju smerno primeniti samo za
proračun pritiska na luku abc. Za proračun pritiska na ad moramo pribeći
p:r,-Qračunu po:zp.q_~).l .. ~q~~qmbove teorije.
Da bi se .s talne obloge železničkih tunela prilagodile uslovima koji su
ilustrovani sHkom 58, profilima nekih tunela daje se nesimetričan oblik,
kao onaj prikazan na slici (Bierbaumer, 1913).
Ako je ugao kosine Bsamo malo manji od ugla unutrašnjeg trenja <p,
može se koristiti metoda prikazana na slici 58, uz pretpostavku da je ugao
unutrašnjeg trenja jednak uglu kosine B. Ako je ugao kosine znatno manji
od <p, Rankineova teorija se ne može primeniti.
72. Tuneli u koherentnom tlu. Metoda proračuna izložena u čl. 70
~~""---·--- može se primeniti i na slučaj tunela u koherentnom tlu. Otpornost na smi-
canje tla po jedinici potencijalne klizne površine je:
.s=c+a tg cp. . - 5 (l) ·
Ako ostanemo pri uprošćujućim pretpostavkama na kojima se zasni-

vaju jednačine u čl. 70, proračun pritiska na teme tunela se može dobiti.
:~
iz jednačine 20 (3). Ako se u ovu jednačinu umesto B uvrsti vrednost B1 :.
(jedn. 70 (1)), koja predstavlja polovinu ukupne širine zone !učnog dejstva
na nivou temena galerije, kao što je .p rikazano na slici 57a, i umesto z
uvrsti vrednost D, tj. dubina na kojoj se nalazi teme galerije ispod povr-
šine terena, dobija se:
y--
e
B1 -Ktgq>D/8 1
CJ11 =B 1 K tg <p (1- e ). (l)
Na osnovu ove jednačine, pritisak na teme je jednak nuli kad je
(2)
ma kakva bila dubina D.

No, treba se podsetiti da je jednačina 20 (3) zasnovana na uprosca-
vajućoj pretpostavci da su normalni naponi na horizontalnim presecima
kroz zonu lučnog dejstva svuda isti. U stvarnosti, pak, površine jednakog
normalnog pritiska (izobare) su lučno zakrivljene. Prema. tome, izobara.
nula pritiska seče ravan simetrije tunela na izvesnom odstojanju i~nad
temena. Unutar ovog od8tojanja tlo je u stanju zatezanja. Lom usled za-
tezanja duž gornje granične površine zone zatezanja bi se ispoljio kao.
obrušavanje, na teme tunela, izvesne mase tla, konveksnog oblika u pre..,
seku. Ovakvi udesi se izbegavaju :tako što se nepoduprtom temenu galerije·
u vezivnom tlu daje lučni oblik.
Ako je širina tunela veća od c/y (jedn. 2) teme se mora podupreti.
Pritisak na teme prenosi se na zolnu tunela preko stopa vertikalnih stu-
paca podgrade. Odgovarajuća raspodela normalrnog pritiska na horizon-
talnom preseku na nivou zolne tunela slična je raspodeli prikazanoj na
slici 57c. U ekstremnim slučajevima moguće je da tlo bude tako slabo-
da se ne može odupreti neravnomerno raspoređenom pritisku prikazanom "-t
na slici 57c, pa se dno tunela izdiže ako se protiv izdizanja ne osigura iz-
----------radom-krute-oblage-u-zolni-tli-podnožnim-- svodom~
Uslovi stabilnosti zolne tunela u koherentnom tlu su, u suštini, iden-
tičnisa uslovima opisanim u čl. 69 i ilustrovanim slikama 56b i 56c. Ako.
je zolna tunela dovoljno kruta, stupci podgrade temena se mogu oslanjati
na stope s obe strane zolne tunela. Ako to nije slučaj, tunel se mora
izbijati uz pomoć štita (Terzaghi, 1942a), pa će troškovi biti znatno veći.
Zato je nosivost zolne tunela faktor od velikog praktičnog značaja.
Na slici 59 prikazan je presek plitko izbijenog tunela širine 2B. Za-
preminska težina zemljane mase koja okružuje tunel je y, njegova kohe-
zija e, a ugao otpornosti na smicanje jednak je nuli. Ukupni normalni
pritisak na. vertikalnim presecima ab i de kroz strane tunela je približno
jednak zemljanom pritisku P,. na podgrađu useka iste išrine i iste dubine
u istom tlu. Normalni pritisak na vertikalne strane ovog bloka je pred-
stavljen površinom pritiska asbt.
Pošto ispod temena tunela nema nikakvih razupirača, tlo s obe stra-
ne .tunela se može slobodno opomeriti prema unutrašnjosti tunela. Prema
Tuneli u koherentnom tlu 165
tome, tlo koje se nalazi iznad trake gb deluje kao opterećenje na savršeno
glatkoj stopi. Pod tom pretpostavkom nosivost irake je data jednačinom
qv=5,14c. 46(9f)
·Ona ne zavisi od širine trake.
.Sirina trake koja se spušta
uslovljena je ograničenjima ko- 'l
j e nameće širina tunela na ve-
ličinu zone plastične ravnoteže
·u tlu ispod trake. Pošto je q> = O,
granica zone plastične ravnote-
.že se sastoji od kružnog luka kL
.i segmenta prave lg koji sa ho-
. rizontalom zaklapa ugao od 45°,
:·kao što je prikazano na levoj
·s trani slike 59. Tako je širina
'trake bg jednaka 2B. Cvrsta podloga
Donja granična vrednost
ukupnog vertikalnog pritiska na Sl. 59. Izdizanje dna t\}nela u mekoj glini.
:·.t raku je jednaka razlici između, seLeva strana dijagrama prikazuje uslove ako
glina prostire do velike dubine, a desna
s jedne strane, težine mase tla strana - uslove ako glina počiva na čvrstqm
između ravni simetrije tunela i sloju na maloj dubini ispod zolne tunela.
vertikalnog preseka gh, koja je
jednaka 3 yBH -yBH, i, s dru-
ge strane, ukupne otpornosti na smicanje na vertikalnom preseku gh,
koja je jednaka Hc. Prema tome, vertikalni pritisak po jedinici površine
:trake bg ne može biti manji od
y Hc
q = ""'V(3H- Ht)--.
2 \) 2B
Koeficijent sigurnosti u pogledu izdizanja zolne je:

G= qv = 5,14c . (3)
' y Hc
q - (3H-H)--
2 . t 2B
H=H = 5,14c+0,5yHt (4)

1
e
15y-
, 28
ko~ficijent sigurnosti postaje jednak nuli. Ako se u ovu jednačinu uvede

:kritiona vrE;!dnost H, = 4c/y (jedn: 57 (2a)), jednačina dobija oblik
5.14+2~
H1 =H. H (5)
6 - -·
2B
Ako je vertikalno rastojanje između zolne tunela i površine terena

vece od Ht, zolna tunela će se izdići, a teme spustiti.
Krive linije izvučene tačkama i crticama na desnoj strani slike 59
predstavljaju donju granicu zone plastične ravnoteže p_~ pretpostavkom
da meko tlo počiva na čvrstom sloju na dubini D < B 2 od zolne tunela. v
Prisustvo ovog sloja smanjuje širinu zone spuštanja sa 2B na B V 2,
tako da možemo napisati:
514+2 Ht
' H
H1 =Ha e 1(6)
. . . · ·-··.. ---- . . 2(~~2 +t)- t8
Lom provizorne podgrade tunela može nastupiti i zbog nedovoljne
sposobnosti tla da nosi stope !učnih r-emenata ili stupaca. Opterećenje
ovih stopa po jedinici dužine tunela je u najmanju ruku jednako razlici
između težine tela zemljane mase abtetd i najveće vrednosti 2c (H- H t)
koju može da uzme smičuća sila na vertikalnim presecima abt i de1. Ako
se remenata oslanjaju na dve neprekidne stope čija je širina 2bt, pritisak
po jedinici površin-e na ove stope će biti u najmanju ruku jednak vred-
nosti:
q-= yB(H - H 1)-(H-H;)c =-!_(H-H:) (yB- c).
2 b, L: bt .
Pošto je donja površina stopa rapava, nosivost tla je data jednačinom
qn = 0,7 e 46 (7 e}
Pritisak q na stope ne bi trebalo da bude veći od količnika nosivosti

tla q D i jednog prikladnog koeficijenta sigurnosti Gs. Dakle,
· 1 · · · · · · ·s,7 e
q = b, (H- H 1) (Y B-c)= G'
2
ili
-- ··-----------------------·----------~-H·---n------------- --- ---- -- ------
1
...
2 bt = - (y B e) G,. 7
5,7 e
Drugim rečima, m-etoda izbijanj•a tunela bez šti·t a može se primeniti.
samo ako je moguće postaviti nepr~kidne stope čija je širina jednaka·
barem 2bt, odnosno postaviti kvadratne stope ekvivalentne površin-e.
73. Stanje napona u tlu uz zidove bušotina. Kad je reč o izučavanju.
plastične·ravnoteže-tla u susedstvu cilill'dričnih otvora, treba razlikovati.
otvore malog . prečnika, kao što su bušotine, i jame većeg prečnika, kao.
što su okna (bunari). Prečnik prvih ne prelazi nekoliko inča, dok prečnik
drugih iznosi barem nekoliko stopa.
Ako je otvor malih dimenzija izbušen u sloju koherentnog tla, nje.-.
govi se zidovi mogu održavati bez ikakvog podgrađivanja. No, ako se u.
istom tlu iskopa okno (bunar) -prečnika 10 stopa, njegovi zidovi su pod-
ložni lomu ako nisu osigurani podgradom. U analizi koja sledi reč je o.
Stanje napona u tlu uz zidove bušotina 167
naponskim uslovima koji su verovatni u susedstvu otvora malih dimen-

zija. Termin cilindrični presek ćemo upotrebljavati isključivo za preseke
čija se osa poklapa sa osom otvora.
Neka je:
y = zapreminska težina tla,
Ko = koeficijent zemljanog pritiska mirovanja, ClJa vrednost
zavisi od prirode tla i njegove geološke prošlosti,
Gr, (je i Gz = horizontalni radijalni napon, horizontalni tangencijalni na-
pon i vertikalni napon; svi su oni normalni naponi,
't =smičući napon duž ravni normalnih na 0', i O'z,
O'J a Gm =najveći i najmanji glavni napon pošto je bušotina izbu-
šena,
0', 0 =normalni napon na zidove bušotine na dubini z,
r0 = poluprečnik bušotine,
rc = spoljni poluprečnik zone plastične ravnoteže, na dubini z.
Otpornost na smicanje tla je data Coulombovom jednačinom:
s = e + <1 tg cp,
gde je e kohezija, O' normalni napon na ravan smicanf~''\, <r ugao otpor-
nosti na smicanje. Odgovarajući uslov za plastičnu ravnotežu dat je jed-
načinom:
111 = 2 e "V Ner + am N rp, (1)
gde je fJ' 1 najveći glavni napon i fJ' 111 najmanji glavni napon , a
Ncp = tg (45()+cp/2).
2
N a slici 60 prikazani su naponi koji deluju na element tla uz cilin-

dričnu povrišnu proizvoljnog poluprečnika. Pošto su smičući naponi duž
vertikalnih preseka kroz osu bušotine (meridijanskih ravni) jednaki nuli,
tangencijalni napon C'e je glavni napon.
Westergaard (1940) je dokazao pomoću probnih proračuna da se smi-
čući napon "' prikazan na slici 60a može zanemariti. Pod ovim uslovom ra-
dijalni pritisak C', je skoro identičan sa najmanjim glavnim naponom a11I>
tako da uslov plastičnosti (jedn. l) možemo izraziti ovako:
CJe = 2 e VN<fJ + N<P ar.· (2)
Pošto su oba napona d a i C', horizontalni, lom zidova bušotine će na-

stupiti plastičnim tečenjem u horizontalnim ravnima. Kombinovanjem
jednačine 2 i jednačine 17 (3) Westergaard je, 1940, odredio funkciju na-
pona koja zadovoljava granične uslove problema. Odgovarajući naponi
su jednaki:
a =a + 2cv~ (!_)N<p- 1_2c1/~ (3a).
r ro Ncp- l r0 · !N<p-1
-N ( +2cvN; (r)Ncp-I ·2cv~

ae- cp crro N 'P -.l ro - Ncp +l (3 b)
~68 Pritisak zemljanih masa na podgrađu useka
Ove se jednačine mogu dobiti i pomoću elementarnih metoda, kombinujući jed-

2 s drugom jednačinom, koja izražava uslov da je suma svih sila koje de-
· n~činu
luju na element sa slike 60a u pravcu horizontalnog poluprečnika kroz centar ele-
menta jednak nuli (Terzaghi, 1919).
Na graničnoj površini .između zona plastične i elastične ravnoteže,

naponi izračunati pomoću jednačina 3 moraju zadovoljavati i uslovi za
elastičnu ravnotežu tla iznad granične površine. Jednačine koje daju na-
(a)
(b)
Sl. 60. (a i b) Naponi na stranama malog elementa tla koji se nalazi na

proizvoljnom odstojanju r od ose okna, (e i d) dijagrami ilustruju pret-
postavke na kojim se zasniva proračun zemljanog pritiska na oblogu
okna (bunara) . .
pone u elastičnoj sredini izvešćemo u čl. 145. Kombinujući ove jednačhi.e

sa j~načinama 3, Westergaard je dobio za poluprečnik Te zone plastične
ravnoteže pri dubini z ispod površine terena ,i, pod pretpostavkom Ko = l,
jednačinu: · ·
2 (N19 -1) y z+2 e VN; }1/(Ncp-1)
(4)
re=ro { (N(fl +l) [(Nrp7j) a,.0 + 2 cVJV;] . ·
Stanje napona u tlu uz zidove bušotina 169
Da bismo malopređašnje jednačine primenili i na nekoherentna tla,

:moramo uvrstiti vrednost e= O u jednačine 2, 3 i 4. Tako ćemo dobiti:
a6 =Nq> a" (5)
a,=rro ro
( r )Nq>-1 ' (6 a)
( r )Nq> -1 (6 b)
aa=Nq> Gro ro
:i
r~=ro[ 2yz r/(N<p-1). (7)
a,0 (Ncp +l) .
Poluprečnik re zone plastične ravnoteže (jedn. 7) ima konačnu vred-
:nost za svaku pozitivnu vrednost radija1nog napona cr,o koji deluje na
.zidovima bušot1ne. Ovaj zaključak je potvrđen eksperimentima na terenu,
ukoliko je reč o bušotinama u pesku. Po pravilu, neznatni bočni otpor
:koji pruža omotač od mulja na zidu bušotine dovoljan je da održava bu-
:šotinu otvorenu.
Razmotrimo sad stanje napona uz bušotinu u idealnoj glini čiji je
:ugao otpornosti na smicanje q> jednak nuli. Uvrštenjem u jednačinu 2
vrednosti
~obija se
ae=~r + 2 e. (8)
Jednačine 3 i 4 se uprošćuju, q> = 0:
a,=2 e ln (;J + a,0 , (9 a)
ae=2 e [ln (;J+ J+ l <1,0 (9 b)
r e_- r o e<Y z- c-o, 0 )J2e• (lO)
__ __ A~Q... !?~~Q!~'l}~.l!~j~_QQlo~ena, normalni napon <TrO p.a, zidovima je jed~

;nak nuli, pa vrednost Te postaje:_
r, = fo e<Y z-c)f2 c (ll)
Između ,p ovršine terena i dubine

e
Zc= -
Y
vrednost Tc je manja od To. To znači da se elastična sredina do. te dubine
"'---··-.·----- -- ~nrc.su sve -do--zidova jame. Za veće vrednosti z, poluprečnik zone pla-
.stične ravnoteže povećava se sa povećanjem dubine. Ipak, -za svaku ko-
načnu vrednost' z, vrednost Te je konačna .. Prema tome, ma kakve _bile
vrednosti e i z, zidovi bušotine u glini se ne moraju oblagati. Iskustvo je·

pokazalo da bušotine malog prečnika u krutoj ili srednje krutoj glini
zaista ne moraju da budu obložene. Ovo iskustvo je u skladu sa malopre-
đašnjim zaključcima. No, iskustvo je takođe pokazalo da su zidovi okana.
(bunara) u gl1ni podložni lomu, ako nisu na odgovarajući način podgra-
đeni. Malopređašnji proračuni se, dakle, ne mogu primeniti na okna (bu-
nare). Razloge za to ćemo proučiti u sledećem članu, u vezi sa zemljanim
pritiskom peska na zidove okana.
7 4. Uslovi ravnoteže peska uz zidove okna koje se nalazi iznad nivoa
vode. Slika 60c predstavlja vertikalni presek kroz cilindrični blok težine
W, visine z i proizvoljnog poluprečnika r. Ova rpeščana masa okružuje ci-
lindrično okno poluprečnika ro. Duž spoljne površine bloka deluje smi-
čuća sila Sr, a na njegovu osnovu vertikalni pritisak Q. Za ravnotežu
bloka je potrebno da bude:
(l)
U čl. 73 je bilo pretpostavljeno da su smičući naponi duž ciUndričnih

preseka zanemarljivo mali i da normalni naponi na horizontalnim pre-
secima predstavljaju intermedijalne glavne napone. Ako prečnik bušo--
tine ne premaša nekoliko inča ovi su uslovi takoreći zadovoljeni kad su
radijalni naponi O'rO na zidovima bušotine vrlo mali. Prema tome, rezultati
analize se slažu sa iskustvom u pogledu bušotina u pesku. Pošto je za
. normalne napone na horizontalnim presecima pretpostavljeno da su in--
termedijalni glavni naponi, problem proračuna napona u tlu koje okru-
žuje bušotinu je problem plastičnosti u ravni.
Kad je reč o širo~om oknu u pesku, možemo očekivati na osnovu
iskustva u građenju da će podgrada morati da izdrži znatan zemljani pri-
tisak. Ako podgrada nije dovoljno jaka da izdrži ovaj pritisak, ona se lomi
a peščana masa oko otvora O'klna na površini tl'a se sleže. Ovaj tip deforma-:
cije tla koje okružuje okno ukazuje na lom smicanjem duž približno ci-
lindričnih površina. On takođe znači da normalni naponi na horizontal-
nim presecima premašuju čvrstoću peska. Iz ovih razloga proračuni iz-
loženi u prethodnom članu ne mogu se primeniti na slučaj proračuna
------------zeml~anog...pr-itiska-na__zidove-okna.-----··---··-·· · · ··
Intenzitet i raspodela pritiska na oblogu okna bez sumnje zavise u
izvesnoj meri od načina građenja. No, naše znanje nam još ne dopušta da
obuhvatimo analizom i ovaj efekt. Da bismo barem nešto saznali o uti-
caju :poluprečnika i dubine okna i ugla unutrašnjeg trenja peska na zem-
ljani ·priti-sak, rešićemo, na manje ili više približan način, sledeći prob-
lem. Primenićemo na zidove okna beskonačne dubine radijalni pritisak,
G',o po jedinici površine, kao što je prikazano na desnoj strani slike 60c
i odrediti najmanju vrednost koju mora imati ovaj pritisak da bi se spre-
čio lom zidova okna.
Možemo zamisliti da se j'edna fiktivna obloga mora odu-preti ovom
pritisku. Na taj način smerno, radi uprošćenja, pritisak rr,o nazvati kratko
zemljani pritisak.
Slike 60a i 60b prikazuju napone koji se javljaju na prizmatičnom
elementu peska uz cilindričnu površinu proizvoljnog poluprečnika. Kao
što je objašnjeno u prethodnom paragrafu, tangencijalni napon rre pred~
Uslovi ravnoteže peska iznad nivoa vode 171
stavlja najveći glavni napon, a dva druga glavna napona deluju u radi--
jalnim ravnima. Isto tako je bilo pokazano da radijalni napon predstavlja
za 't = O najmanji glavni napon. Kad je reč o oknima, smičući napon -.
se može zanemariti. Prema tome, najmanji glavni napon a,ndeluje pod
malim uglom ~ prema horizontali, kao što je prikazano na slici 60o. Tip·
kretanja peska izazvan lomom zidova okna pokazuje da drugi glavni napon.
a 1uima ima najveću vrednost saglasnu sa uslovima za plastičnu ravno-
težu. Prema Mohrovoj teoriji loma (čl. 7), ova vrednost je jednaka vred--
nosti glavnog napona, koji j-e u našem slučaju jednak O'o . Naponski uslovi
za lom predstavljeni su na Mohrovom dijagramu, slika 60d. Ako u jed--
načini 7(5) stavimo a11=ai. dobićemo za stanje u trenutku loma:
o-11 =ae=an N<r,

gde je Nq> =tg2 (45°+q>/2). Prema tome je
~..!!... =Nq> (l)'

m O'
Pošto 0', i a. na slici 60d nisu glavni naponi, odnos a:fa,=a je manji od.
odnosa O'u!aiu=l\'q~ Na osnovu geometrijskih odnosa, iz Mohrovog dija--
grama dobijamo:
(2)·
Vrednost ugla .q>t zavisi od vrednosti ugla o. On je manji .od q>. Dijagram.
osim toga pokazuje da smičući napon koji deluje duž cilindričnog preseka,.
za datu vrednost q>1 ne može biti veći od:
S=a: tg cp 2 , (3}
Na kraju, iz slike 60 d saznajemo da je odnos a9 /0', nešto· veći od odnosa
az!O',=a. Prema tome, ako pretpostavimo da je rt e = 0':, tj.
(4 a}
uvodimo u naš proračun malu grešku na strani sigurnosti. U analizi koja.

sledi vrednost a:=rt la, predstavlja ekvivalent vrednosti N.q> =O' !rt,, koja.
se. javijauJetlliačinama 73(6). · ·
Odnos između ae , a, i O'ro je dat jednačinama 73(6). Ako u ovim jed--
načinama vrednost N <p zaroenimo sa a, dobićemo za radij•a lni i tangen-
cijalni napon yr~9sti:
(4 b)·
--- ---------------· _____ _.. aa= a 0',0 (;Ja-t. (4 e)'

Ove ·jednačine pokazuju da se i radijalni i tangencijalni napon sma--
·njuju kad se smanjuje vrednost odnosa rlro. Drugim rečima, intenzitet.
.172 Pritisak zemljanih masa na podgrađu useka
.svih napona se smanjuje kad se krećemo prema oknu u radijalnim prav-

·cima. Ovaj fenomen je poznat kao prstenasto dejstvo.
Iz jednačina 2 i 4b dobija se:
~r
1
o" =;o: a Gr=a a, o ( • (4 d)
Slika 61 predstavlja vertikalni presek kroz osu okna. Kad ne bi bilo

nikakvog prstenastog dejstva, bočni pritisak na zidove okna ne bi bio
.manji od aktivnog Rankineovog pritiska. Na dubini z ispod površine ovaj
_pritisak je
l
<14 _=r~Jg(15o":":<fl/2) = y z N~
po jedinici povrsme. Na slici 61a ovaj pritisak je predstavljen horizon-

talnim odstojanjima između linija ib i iK . No, zbog prstenastog dejstva
bočni pritisak na ib je mnogo manji od aktivnog Rankineovog pritiska.
·On je predstavljen površinom dijagrama pritiska ibd. U tački i na gornjoj
ivici okna, dijagram pritiska cd tangira liniju iKA . Površina dijagrama
pritiska efg na desnoj strani od ose okna <prikazanog na slici 61a prika-
_zuje raspode]u bočnog pritiska na cilindričnoj površini proizvoljnog po-
luprečnika r. Pre no što se okno iskopa, pritisak po jedinici površine koji
·deluje na ovom preseku na dubini z· je jednak vrednosti:
Cfo =Ko YZ,
.gde je Ko koeficijent zemljanog pritiska u stanju mirovanja. Napon rro je
na slici 6la predstavljen horizontalnom udaljenošću između linija ef i
-eKo. Pošto se okno iskopa, dijagram pritiska se pomera iz svog prvobitnog
_položaja u položaj eg.
Slika 61b predstavlja napone koji deluju u susedstvu okna, na pro-:-
izvoljnoj dubini z ispod površine. Razmer dijagrama napona prikazanih
na ovoj slici je manji od razmera dijagrama na slici 6la. Apscise pred-
stavljaju odstojanje r od ose, ordinate .donje krive predstavljaju radi-
jalni napon, a ordinate gornje krive - tangencijalni napon i vertikalni
___ ;nap_Qn._Gr:anicu..izme.đ.u__plastične._Lelastične .zone predstavlja prelomna
tačka na krivama. Unutar plastične zone naponi rr. i rr& dati su jednači
nama 4b i 4c.
Ukupna težina peščane mase iznad_ horizontalnog preseka na dubini
:z, između zidova okna i tačke na odstojanju r od ose je:
r~) y z.
2
W=,-c(r -
U'kupni pritisak na prstenastu površinu 'lt(rt - ro2) j e j ednak vrednosti:

r.
Q= J 2 ,-e r az dr.
ro
Na slici 61b pritisak Q je predstavljen osenčenom površinom. Razliku iz-
među sila W i Q mora da kompenziraju smičući haponi na· cilindričnoj
površini ef na: slici, 61a. · Proračuni koji slede pokaz_aće da brzina pov~ća...
Uslovi ravnoteže peska izna d nivoa vode 173".
>•
vanja radijalnog napona na cilindričnoj površini opada kad se dubina,.

računata od površine, povećava, kao što je prikazano krivinom linije,
pritiska eg na slici 6la. Prema tome, srednja vrednost radijalnog pritiska.
po jedinici površine -duž cilindričnog preseka ef leži između vrednosti o-,~.
koja predstavlja normalni pritisak
na ovaj presek, na dubini z, i vred- [q-...,].~; •..,
nosti 1/ 2o-,, koja predstavlja srednju 1ti
vrednost normalnog pritiska pod ,..., ,...~
...,ir-+---rr..",..ii:~~-r
pretpostavkom da se pritisak pove- ./J 1 ~~<'-'i>i+'"'l
ćava upravno proporcionalno dubini. l.ff..t l
Odgovarajuća srednja vrednost ot- l
pomosti na smicanje sa duž cilindrič- Qi.o l
nog preseka leži između vrednosti
(j, tg cp2 i 1/2o-, tg ~- U proračunu koji
sledi, otpornosti Sa pripisaćemo njenu d....j~O'ro "-1-

donju graničnu vrednost:
Sa= 1/2 a, tg q>z (5)
što podrazumeva izvesnu grešku ali
na strani sigurnosti.
Ako je samo deo otpornosti na Q'q'~!== o;_D
smicanje dovoljan da održi stanje - renrol-+- (~)
elastične ravnoteže, srednja vrednost 1 fa~j~r/O'r
smičućeg napona duž ef biće jednaka
1/2o-, tg ljJ, gde je tg ~ manji od tg cp2. Or-~~~--~-----
Vrednost tg ~ je data uslovom da . ~ "1 ~~ d!fto/an,~qocrose-oT<nii
ukupna smičuća sila na ef mora biti (e)
jednaka razlici sila W i Q:
Sl. 61. Raspodela radijalnog pritiska:
o-,o na oblogu okna u pesku i radijal-
r~) y z -
2
W- Q =:rc (r - nih napona na cilindričnom preseku .
poluprečnika r; osenčena površina na.
desnom dijagramu odgovara zoni u ko-
joj su smičući naponi na cilindri čnom .
J 2 :rc raz dr= 2 :rc rz ; a, tg W.
.. ---ro·-·-
preseku skoro jednaki otpornosti na.
smicanje peska; (b) približna raspodela.
radijalnih, tangencijalnih i vertikalnih .
normalnih napona (<T" o-<p i o-,) duž ho-
Ako se ova jednačina kombinuje sa rizontalnog preseka, na dubini z; (e)
jednačinom 4d i ako se uvrsti odnos između poluprečnika cilindrič-
nog preseka i srednje vrednosti tan-
r . gensa ugla ljJ između rezultantnih na-
- =n (6a) pona na ovom preseku, iznad dubine z,_
ro i radijalnog pravca.
dobija se:
n2 - l 2a r na+ t - l
tg'}t= - - - - o
mo na a+ l z na
tg ~ima svoj maksimum za vrednost n = n1 koja je data uslovom
d tg t
-:::.......:-=.0.
dn
Ako se ova jednačina reši po m, dobija se:

.. z a+ l a- (a-2) n~ (7)
"b':. ro ~ a+nf+l
Ugao ~ predstavlja ugao između rezultantnog napona na cilindrič
·nom preseku i normalnog napona na ovom preseku, O'r. Prema Mohrovom
dijagramu, sl. 60d, najveća vrednost koju ovaj ugao može da ima za datu
vrednost ugla <pt jeste q>2. Ako se u jednačinu 6b umesto n uvrsti nt i
umesto tg ~uvrsti tg cp2, dobija se:
n~-1
1
2a r0 nf+ - l
· Jgcp2 _=-- m~ nt =a-+-.--~ z af
(8)
Ako je z= O, jednačina 8 može biti zadovoljena samo ako je n1 = L

:Dakle,
z
z=O, nt=l mo=-· (9)
ar 9
Kad se \z povećava, povećavaju se i nt i m cp· Za z = oo, iz jednačine 8

dobija se:
nr-1
mo=_.::___
nl tg tp2
Ako se ova vrednost uvr-sti u jednačinu 7 ·pa se zatim jednačina reši po
m, dobija se:
Prema tome,
a
Z=co, n t = - - (lO)
. a-2
····------·----vrednosra;-imjcrfiguriše--u-:-prethodnim · ·jednačinama, jednaka j e
tg2 (45"+cpt/2) (jedn. 2). Ako je cpt poznato, ugao cp2 se može odrediti gr-a-
_fički pomoću Mohrovog dijagrama, onako kako je pokazano na -slici 60d.
Na slici 62,a vrednosti uglova q>t i <p2 predstavljene su kao ordinate za
apscise cp- <pt: za <p=30., (isprekidane krive) i cp=40o (punim izvučene
krive). Na slici 62b apscise predstavljaju vrednosti razlike cp- cp1, a ordi-
nate - odgovarajuće vrednosti mo izračunate pomoću jednačine 10 za
·cp=30o (isprekidane krive) i cp=40° (punim ·izvučene krive). Za cpt=<p, tj.
za cp- cpt = O, cp2 je jednako nuli, pa je vrednost mo za z = oo (jedn. lO)
beskonačna. Ako radijalni .pritisak na zidove okna na beskonačnoj dubini
nije beskonačan, pesak koji okružuje okno poč1nje da se parnera prema
oknu. Za vreme ovog procesa razvijaju se duž cilindričnih preseka smi-
čući naponi, a radijalni naponi r:r, (sl. 60d), koji deluju na ovim presecima,
prestaju da budu glavni naponi. Kad se smičući naponi povećavaju, ugao
-<pt se smanjuje, ugao <p2 se povećava, a vrednost mo =rJrhra se smanjuje,
..kao što je prikazano na slici 62b. Prema tome se smanjuje i radijalni pri-
tisak a';o = yroma sposoban da zaustavi pomeranje. Cim <pt postane pri-
bližno jednako vrednosti <p - 5°, ovaj pritisak prolazi kroz svoj minimum.
Ova minimalna vrednost pritiska zad,ovoljava zahteve našeg problema,
jer nam je i bio cilj da dođemo do radijalnog pritiska a'ro koji je potreban
i dovoljan da održi u susedstvu okna stanje plastične ravnoteže. Prema
.slici 62a, vrednost ugla cp2, koja odgovara vrednosti ugla <pt = cp- 5", pri-
~ 1.50
N
\ l /
/
tl)
N
1.25 ' '"j"'</>=30°
?too l
--
-~·0.75
o
t:.
-g 0.50 \ l
~ 0.25 ' .-?=40°
!
rto• .. 5• ... 10•· o• s• __ 10°
Vrednosti ~-,P1 Vrednosti +-+l
(a) (b) '
0.5 1
... _.....
--- --- ---- --- --- --- ---- 1
.... ....
a398_/.7.a' zjr"a"co
- -v .I
1-:- reiliin~
l
l v Vrecll~mcr
~
l.3 "'-... '
/v ~
ll
if
if. ? ~40°
..
1 2 -~-.,
....
1.l~
i
o
5
z ,. oo
\ '\
~
o 401.0 . o
o !O___ ..10:~·.: 30 300 4\10
Vrednostizjr0 Vrednosti.?
(e) (d)
Sl. 62. (a.) Vrednosti cpt i q>2 prema Mohrovom dijagramu ·s a slike 60d
date u funkciji razlike 1 na vrednosti od
mo ""'' Cro/Yro za z= oo; (e) zavisnost veličine m o od odnosa zlro za cp =4o•;
(d) zavisnost između mo =rJ",o/y,o i ugla q> za z= oo.
bližno je jednaka cp- 5•. Za cp1 = cp- 5~, ugao 5 (nagibni ugao pravca
:najmanjeg glavnog napona a'm na slici 60a) je, grubo uzevši, jednak 15•
.za svaku vrednost ugla cp u intervalu između 30" i 40".
Tako se najmanji radijalni pritisak koji je sposoban da spreči lom zi-
<lova okna može proračunati za svaku datu vrednost dubine z kombi-
- liujučijediuičine' 7 i 8 sa jednačinom
cpl=cpz=cp-5°, (ll)
pod· uslovom da _u gao _cp leži u granicama između ao· i 40·, koje predstav--
ljaju verovatne ekstremne vrednosti ugla unutrašnjeg trenja peska. Sle.;.. li·
deća tabel,a sadrži numeričke vrednosti veličina m o i nt za cp = 40• (cp = '
= 40• '- s• = 35") i različite vrednosti odnosa zlro.1
zlr. o 3,1 8,3 11,8 18,2 29,4 76,0 OO ·
Gro
mo= - o 0,23 0,30 0,33 0,3t' 0,36 0,37 0,398 '
Y'o
1'H l 1,30 1,38 1,40 1,42 1,44 1,46 1,472:
1·:·
..
···-··· · ·-----~-- -· ···-·--····· ·- ···-·-···· r~:-
Na slici .62c apscise predstavljaju vrednosti zlro, ordinate puno izvu--

čene krive - odgovarajuće vrednosti veličine mo, a ordinate ispreki-
dane krive predstavljaju vrednosti veličine nt. Kad se zlro povećava, obe ·
krive teže .horizontalnim asimptotama čije su ordinate 0,398 i 1,472. Za .
dubine veće od oko Bra (četverostruki prečnik okna), zemljani pritisak po.
jedinici površine na ·zidove okna datog poluprečnika rose vrlo lagano po--
većava sa povećanjem dubine. Poluprečnik ntro zapremine peščane mase ·
koja bi se mogla spustiti u vertikaLnom tpravcu u slučaju loma bočnog:
oslonca zidova okna je približno 1,5 puta veći od rpoluprečnika ro okna.
Slični grafikoni se mogu napraviti za bilo koju datu vrednost ugla_
<p. Pomoću njih se mož·e brzo proračunati zemljani pritisak na zidove okna.
Pretpostavimo da treba iskopati u sloju peščane mase zapreminske težine ·
y = 110 funti po kubnoj stopi, cilindrične okno prečnika 2ro = 20 stopa ..
Zelimo da odredimo bočni pritisak na zidove okna, na dubini z= 100
stopa ispod površine terena. Za zlro = 100/10 = 10 dobijamo sa slike 62c:
mo = 0,315. Pošto je
mo-_crro_0315-
- - - crro l - l
y r0 110 X 10
traženi pritisak po jedinici površine na zidove okna, na dubini od 100 1
stopa, je
---O"(o-=-0,-3-1-&--X- HO--X.-10-=-345-· funti ·po kv. stopi.
Za zlro = 10 slika 62c pokazuje nt = 1,39. Prema tome, odnos između·_

smičućih napona i normalnih napona na cilindričnoj površini biće naj-
veći na odstojanju od, otprilike, ntro = 14 stopa od ose okna, odnosno na .
odstojanju od 4 stope od zidova okna. Ako se vrednosti veličine ndro izraze·
u f].mkciji dubine, dobija se površina u obliku izduženog kubeta. Na desnoj
strani slike 61a njena je generatrisa linija mn. Iznad ove površine, unutar-
prostora koji je !predstavljen osenčenom površinom, otpornost na smica-.
nje peska duž cilindrične površine je potpuno m-obilisana. Izvan granica_
ovog prostora smičući naponi duž cilindrične površine brzo se smanjuju.
polazeći od ovog maksimuma. Ako se zidovi okna u celini nalaze ispod .
1 Numeričke vrednosti· u tablici dobijene su zamenom u jednačini 8 tg t=tg 35" i proračunavanjem, pomoću ove jednačine, vrednosti m o za ra zličite-·
vrednosti n1, pa su onda pomoću jednačine 7 proračunate odgovarajuće vrednosti_
·odnosa zlr•.
nivoa podzemne. vode i ako_ su strane ?~na potpu~o z~J.?tivene, pritisak na

zidove okna je Jednak sum1 punog pntiska vode 1 pntiska peska. Na du-
bioni od 100 stopa ispod nivoa vode, pritisak vode je jednak 100 puta
62,5 = 6250 funti .po kvadratnoj stopi. Da bismo proračunali pritisak koji
vrši pesak, moramo u prethodnim jednačinama zameniti zapreminsku te-
žinu 1 peska zapreminskom težinom y' potopljenog peska. Ako uzmemo
da je y' = 70 funti po kubnoj stopi, dobićemo:
r1ro = 0,315 X 70 X 10 = 221 funta po kv. stopi.
Ovo je zanemarljivo malo u odnosu na pritisak vode.
Slika 62d prikazuje odnos, dat jednačinom 10, između ugla unutra-
šnjeg trenja cp peska i vrednosti veličine ma =rr,olrro, za z= oo, Odgo-
varajuća vrednost pritiska r1ro predstavlja najveću vrednost pritiska koji
dati pesak može da vrši na zidove okna datog prečnika.
Slika 62c pokazuj€ da je odnos n1 za cp= 40° i zlro = oo jednak 1,47 ..
Za <p,;"", 30° iz jednačina 10 dobijamo n1 = 2,30. Ovi rezultati pokazuju da
je zona u kojoj je otpornost na smicanje peska duž cilindrične površine
potpuno mobilisana - veoma uska. To, pak, pokazuje da smo u pravu
kad zanemarujemo posebne naponske uslove koji vladaju u blizini dna·
okna. Uostalom, raspodela napona postaje normalna već posle male uda-.
ljenosti od dna. .
Do sad nismo naišli ni na kakvo neslaganje između proračuna ·koje
smo izveli i zemljanog priti:ska na oblogu okna koji smo merili na stvar-
nim oknima u pesku. Ovo, izgleda, ukazuje da uobičajene metode građe
nja ovakvih okana d9puštaju potpunu mobilizaciju otpornosti na smica-
nje dok iskopavanje napreduje. Isto tako, iskustvo potvrđuje da se pritisak
na oblogu okna sa povećavanjem dubine približava konačnoj i relativno
maloj vrednosti.
75. Pritisak gline na Židove okna. Metoda proračuna opisana u prethodnom članu
može se primeniti, uz manje izmene, i na proračun zemljanog pritiska na zidove okna
u glini. .
Međutim, dalja analiza ovog problema pokazuje da bi iz primene ove metode
verovatno proizišle preterane greške, u prvom redu zbog uticaja tla koje leži ispod
dna okna, na veličinu i ·raspodelu napona. Teorija koju smo izložili u prethodnom
članu zasniva se na pretpostavci da je dubina okna beskonačna. Ako je dubina okna
. .konačna, deo radijalnog pritiska -koji vrši tlo oko donjeg dela okna prenosi se smi-
čućim naponima na tlo ispod dna okna. Do visine iznad dna koja je približno jednaka
širini zone plastinče ravnoteže, smanjenje pritiska usled ovog prenosa napona je vrlo
značajno. Ako je okno okruženo peskom, širina ove zone je vrlo mala. Prema tome,
izuzev u neposrednoj blizini dna okna, pritisak na zidove je praktički identičan sa
pritiskom na zidove okna beskonačne dubine. Ali ako je okno u glini, širina zone
Plastične ravnoteže, na nivou dna okna, je, grubo uzevši, jednaka dubini okna.
Prema. tome, smanjenje pritiska usled spomenutog prenosa pritiska se manifestuje··
takoreći duž cele visine okna. Zbog ovog uticaja, zemljani pritisak na zidove okna
konačne dubine u glini trebalo ·bi da bude mnogo manji od proračunatog pritiska.
U stvari, upoređenje rezultata ovakvog jednog proračuna sa rezultatima merenja
pritiska na terenu je pokazalo da izmereni pritisak nije nigde premašio polovinu
proračunatog pritiska. Preciznijih metoda proračuna još uvek nema.
i~ Teorijska mehanika. tla

GLAVA XI
ANKERISANI PRIBOJ!
76. Definicije i pretpostavke. Ankerisani priboji služe istom cilju kao

i potporni zidovi. Međutim, dok težina potpornih zidova predstavlja zna-
tan deo težine klizne prizme, priboji su jednostavno sastavljeni od rela-
tiv.no lakih talpi čiji su donji krajevi pobijeni u zemlju. Aktivni zemljani
pritisak se delom prima šipkama ankera, koje su vezane za talpe u tački
A na slici 63, nešto malo ispod gornje ivice a priboja, i delom pasivnim
otporom tla na levoj strani donjeg dela talpi. Ankerne šipke se održavaju
zategnute pomoću ankernih glava (kotvi) koje su smeštene u zemljanoj
masi, na znatnom odstojanja od priboja.
« .: « e
.A Ap' A Ap
l
l l
l
l i
l
b l
l
e
/
(b)
·---- ---sl:-63;-Ankerisanrpriboj-sa-(a)·--slobodnim i (b) - čvrstim
podupiranjem donjeg kraja. Linije izvučene tačkama
i crticama prikazuju potencijalne klizne površine
Druga razlika između potpornih zidova i priboja je u tome što su pri-

boji fleksibilni. Pošto je gornji deo priboja ankerisan a na njegovom do-
rij~m delu deluje pa·sivni otpor tla, gornja i donja ivica priboja su, prak-
tički, nepokretne. Prema tome, pomeranje priboja se ispoljava samo u
njegovom savijanja u horizontalnom pravcu, pri čemu maksimalno po-
meranje nastaje približno na sredini priboja. Ovaj tip pomeranja je su-
štinski različit od pomeranja svih vrsta bočnih oslonaca koje smo izuča
vali u prethodnim glavama knjige. Razmotrimo usek u pesku. Bočno po-
meranje peska uz stranu useka povećava se od gotovo nule, na gornjem
delu, do neke maksimalne vrednosti, pri dnu, i raspodela bočnog pritiska
na podgrađu je, grubo uz·evši, parabolična . Potporni zid se, nasuprot ovo-
Uslovi podupiranja donjeg kraja priboja 179
me, obično pomera tako što se obrće oko podnožja, a raspodela aktivnog
zemljanog pritiska na ovakav zid je hidrostatička. Bočno pomeranje gor-
njeg dela zemljane mase uz priboj je slično pomeranju tla uz usek, dok
je bočno pomeranje donjeg dela slično pomeranju ispune ;potpornog zida
koji se obrće oko podnožja. Zbog ovog uslova deformacija, raspodela aktiv-
nog zemljanog pritiska na priboj je rezultat kombinacije raspodele pri-
tiska na podgrađu rovova i raspodele pritiska na zadnju stranu potpornog
zida, kako je prikazano dijagramom pritiska
abtttst na slici 64.
Kad god bude reč o problemima koji se
.odnose na priboje, pretpostavićemo da je
bočno pomeranje srednjeg dela priboja to-
liko da potpuno mobiliše otpornost na smica-
nje tla duž potencijalne klizne površine, na
primer, duž površine de na slici 63a. Inten-
zitet i raspodela zemljanog pritiska na deo
priboja ispod dna iskopa zavisi od dubine do
koje su talpe pobijene u tlo.
U vezi sa projek!tovanjem priboja tre-
baće da odgovorimo na sledeća pitanja: Ko-
lika je dubina do koje se moraju pobiti talpe
Sl. 64. Pretpostavljena {pu-
da bi se osigurao dovoljan bočni oslonac za. na linija) i stvarna (ispre-
donji deo priboja? Koliki je intenzitet· sila kidana linija) raspodela
koje deluju na ankerne šipke? Kolika je . · aktivnog zemljanog priti-
vrednost najvećeg momenta savijanja talpi? ska na ankerisani priboj sa
podU:prtim donjim krajem
Da bismo pojednostavili· izlaganje, ogra-
ničićemo -diskusiju na vertikalne priboje na
koje deluje zemljani pritisak homogene mase idealnog peska čiJa je otpor-
nost na smicanje data jednačinom · ·
S=a tg q> • 5 (2)
.Za ankernu šipku pretpostavljamo da je horizontalna. Isto tako, pretpo-

.stavljamo da se nivo vode nalazi ispod donje ivice talpi i da površina
ma,-se peska 1\;oju priboj podupire ne nosi nikakvo opterećenje. No, me-
tode proračuna koje ćemo izložiti u sledećim članovima mogu se prime-
niti, bez bitnih izmena, i na slučajeve kad je tlo uz priboj delimično ili
potpuno potopljeno, ili slojevito, ili koherentno, ili kad ankerna šipka nije
:horizontalna. Uticaj cirkulacije vode na stabilnost biće razmatran u čl 92.
77. Uslovi podupiranja donjeg kraja priboja. Ako su talpe pobijene
.samo do manje dubine, savijanje priboja je donekle slično savijanju ver-
tikalne elastične grede čijij~ donji kraj d samo oslonjen a nije uklješten,
:kao Što.je prikazano na slici 6~.a. Za priboje koji zadovoljavaju. ovaj uslov
reći ćemo da su priboji sa slobodnim oslanjanjem na tlo. Radi· jednostav-
nosti nazivaćemo ih slobodno· oslonjeni priboji. Ako su, pak, talpe pobi.,
jene do znatne dubine, kao· što je prikazano na slici 63b, donji kraj pri-
boja je, praktički. uzev, nepokretan u svom položaju, jer otpor peska do~
_pušta samo neznatno ·pomera:nje talpi iz njihovog početnog, vertikalnog
.Položaja. Za ovakve priboj e ćemo reći da im je donji kraj čvrsto oslonjen
:12•
180 Ankerisani priboji
ili uklješten. Nasuprot slobodno oslonjenim pribojima, nazivaćemo ih

uklješteni priboji.
Ispravno ankerisan priboj -sa slobodnim oslanjanjem na tlo može se
slomiti bilo savijanjem, bilo smicanjem duž zakrivljene klizne površine
df, usled. loma zone ·p eska uz kontaktnu površinu bd. Lom uklještenog
priboja može nastupiti samo savijanjem.
78. Raspodela aktivnog zemljanog pritiska na priboje. Zbog graničnih
uslova deformacija, koje smo opisali u čl. 76, raspodela aktivnog zemlja-
nog pritiska na priboj nije hidrostatička. Rezultati teorijskih izučavanja
(Schoenweller, Senveler, 1929. i Ohde, 1938) i rezultati zemljanog pri-
tiska slična raspodeli koju prikazuje linija asttt na slici 64. S druge strane,
i proračuni· i -rezultati- -m €renja -pritiska· pokazuju da je ukupni aktivni
zemljani pritisak na priboj približno jednak Coulombovom pritisku na
zadnju stranu potpornog zida, koji je dat jednačinom 23(1).
Pošto metode !{oje su razrađene za proračun raspodele -pritiska ne
uzimaju u obzir elastična svojstva tla, nemamo nikakvih podataka o ve-
ličini greške koja je rposledica zanemarivanja ovih svojstava. Sem toga,
kompliciranost teorija krije u sebi mnoštvo proizvoljnih pretpostavki na
kojim se one zasnivaju i ne doprinosi uverenju u pouzdanost rezultata.
Zato, -sve dok se ne dođe do širih saznanja o ovim problemima, pisac
predlaže da· se uticaj -nehidrostatičke raspodele pritiska na maksimalni
moment savij,anja Mo procenjuje na osnovu našeg čisto empirijskog po.,-
znavanja fenomena zemljanog priti·ska, kao što će bi:ti izloženo u slede-
ćeni_ članu. ·
· Slika 64a predstavlja vertikalni presek kroz ukljeŠteni priboj. Ispod
tačke bt bočno savijanje priboja J~ neznatno. ·Na d_e snu stranu priboja.
iznad bt, deluje aktivni zemljani pritisak P A· Raspodela zemljanog priti-
ska "na priboj zavisi u velikoj meri od elastičnih svojstava tla koje se osla-
nja na priboj. Ako se tlo sastoji od polutečne, sitnozrnaste hidraulički" na-
su,te mase, raspodela .p ritiska je hidrostatička, kao što je prikazano na
slici trougaonom površinom abtt, koja predstavlja pritisak P A · Maksi-
malni' momenat savijanja Mo proračunat ·p od :pretpostavkom da je raspo-
dela 'pritiska hidrostatička biće, praktički, jednak stvarnom maksimalnom
· -· ........momentU-savljanja:.....M.-Ako)-1>ak-,~-pF-i-b0j-p0dupire-··m·asu čistog peska, kao.
št6 •se pretpostavlja u ovom članu, raspodela bočnog pritiska je onakva
ltAkoj·e predstavljeno povi'šinom··pritiska as~ttb1 i stvarni maksimain! mo..;.
ment savijanja M · u tali{>·a ma nece premašiti polovinu maksimalnog mo"-
menta savijanja Mo koji se dobija proračunom na osn:ovu pretpostavke.
hidrostatičke raspodele. ·
79. Opšta metoda. Klasične metode projektovanja priboja (Lohtriayer-

-'- Lomajer, 1939; Blum 1930) ne uzimaju u obzir nehidrostatičku raspo ...
delu aktivnog zemljanog pritiska na priboje. Prema tome, proračunata
vrednost maksimalnog momenta savijanja u talpama je :zmatno ·veća od
stvarne vred:nosti ovog momenta, kao što je rečeno u prethodnom članu..
Ipak, uticaj raspodele na dubinu pobijanja priboja koja je potrebna da
bi se dobio dovoljan bočni oslonac za pobijeni deo priboja ispod dna iskopa .
je vrlo mali. Prema tome, ova se dubina može •proračunati, bez velike.
greške, na_osnovu uobičajenih metoda.
Priboji sa slobodnim oslanjanjem 181
Saglasno ovoj opštoj metodi, pretpostavićemo da je horizontalna

komponenta aktivnog zemljanog pritiska p-1" po jedinici površine zadnje
strane zida data jednačinom:
15 (l)
gde je K A koeficijent ak•tivnog zemljanog pritiska. Horizontalna kompo-

nenta pasivnog zemljanog pritiska, p Pm po jedinici kontaktne površine
pobijenog dela talpi ispod dna iskopa je jednaka:
PPn =Y z' Kp, 15 (3)
·g de je KA koeficijent pasivnog zemljanog pritiska i z' dubina ispod dna

iskopa. Metode za proračun veličina K,. i K P su izložene u VI, odnosno
VII glavi knjige. Ove veličine zavise od ugla unutrašnjeg trenja cp i ugla
trenja zida o. Ugao ·ose mora izabrati saglasno uslovima problema. Pošto
je težina talpi zanemarljivo mala u odnosu na spoljne sile koje deluju na
priboj, komponenta trenja pasivnog zemljanog pritiska ne može biti mnogo
veća od komponente trenja aktivnog zemljanog pritiska. Za o = O, vred-
nosti K A i K p postaju jednake Rankineovim vrednostima:
1
KA=tg2(450 - _5.1:.) = - 15 (2)
2 Nrp
i
KP = tg2 ( 45° + <pj2)N'fl. 15 (4)
80. Priboji sa slobodnim oslanjanjem. Slika 65 predstavlja presek
kroz slobodno oslonjen priboj. Raspodela aktivnog zemljanog pritiska duž
zadnje strane priboja je, po pretpostavci, hidrostatička, kao što je prika-
zano trouglom pritiska add A. Dubina pobijanja taLpi je određena uslo-
..
. :..-
Sl. 65. (a) Različite pretpostavke u pogledu raspodele pasivnog zemljanog

pritiska duž pobijenog u tlo dela slobodno oslonjenog priboja; (b) kla.:.
sične pretpostavke o silama koje deluju na priboj ·
vom da pasivni otpor tla potreban da odr.ži u njegovu položaju donji kraj
talpi ne premaša izvestan deo 1/G. pasivnog zemljanog pritiska predstav.:..
ljenog trouglom pritiska bdd P (sl. 65). Vrednost Gs se naziva koeficijen"'
tom stabilnosti u pogledu loma.
Linije d1b1, d2b2 i dsba (slika 65a) prikazuju različita shvatanja u po-
gledu linija koja ograničava sleva površinu pritiska mobilisanog dela
·ukupnog !pasivnog zemljanog pritiska bdd p . Većina autora usvaja verti-
kalnu liniju dtbt, jer ona pojednostavljuje proračune (Krey, 1936). ··
Ako .pretpostavimo da je mobilisani deo pasivnog zemljanog pritiska
predstavljen trapezom bbtdtd (sl. 65a), onda na priboj deluju sile prika-
zane na slici 65b. Neka je:
(H+D) 2
.··PA;;= . .. c·:y··KA· ·····= chorizontalna··komponenta aktivnog zemljanog
2
pritiska,
2
Pp· = ~ ~ y K p=mob'l'
l = -l D 1 1sam·. d eo h onzon
. t a lne k omponent e pasiv-
.
m GJ G, 2
nog zemljanog pritiska,
-·. tg8 = koeficijent trenja zida,
A P = zatezanje u šipkama ankera (po jedinici dužine priboj a),
Q = vertikalna reakcija tla pri donjem kraju talpi, po jedinici du-
žine priboja,
D 0 = visina težišta površine pritiska bb1d1d merena od donje ivice
ta1pi.
Za ravnotežu sistema je potrebno da suma vertikalnih komponenata
i suma momenata oko proizvoljne tačke recimo oko tačke A, svaka po-
sebno bude jednaka nuli. Dakle,
PA n tgoA-PPm tg8p-Q=O,
·
(la)
(1 b)
i
.. 2
PA - (H+D) -H1 -Pp (H+D1-D0 ) =0. (l e)
·---------~n-3--,:.____ m -----·-- ......... ....
-~.....
Jednačine lb i lc se mogu rešHi po D (potrebna dubina pobijanja) i

po A P (zatezanje u šipkama ankera). Obično se zahteva da faktor sigur-
nosti Gs bude jednak 2(Gs = 2). O reakciji tla Q (jedn. la) nije ništa po-
znato. Ipak, ova reakcija znatno utiče na vrednosti koeficijenta K .i i
K 1 m· Ako je Q = O, uslov dat jednačinom la će biti zadovoljen samo ako
je ugao trenja zida za pasivni pritisak veći od ugla trenja zi'Cla za aktivni
pritisak, ili ako su oba ova ugla jednaka nuli. Da bi greške bile na strani
sigurnosti, generalno se pretpostavlja da je •o = O. Pod tom pretpostavkom
Coulombove vrednosti za zemljane pritiske postaju identične sa Ranki-
neovim vrednostima, ako je priboj vertikalan. Rankineove vrednosti su
date jednačinama 15(2) i (4).
81. Uklješteni priboji. Pretpostavljamo 'Cla je donji kraj priboja uklje-
šten ako je dubina pobijanja talpi dovoljna da njihova elastična deforma-
cija ima oblik ~oji je predstavljen na slici 66a isprekidano izvučenom lini-
Uklješteni priboji 183
jom E. S -oblik ove linije predstavlja kombinovani rezultat savitljivosti

dubokog pobijanja talpi. Pošto se dejstvo aktivnog zemljanog pritiska na
priboj ispoljava u savijanju između tačke vezivanja ankera i zone pasiv-
nog pritiska, priboj se deformiše tako što se ugiba ulevo. Posledica toga
je mobilisanje dela pasivnog zemljanog pritiska u pesku uz gornji deo bc
preseka bd, dovoljnog da se održi ravnoteža sistema.
Aot--""""Ap
l Horizontalni pritisak
l na d eMu stranu
J
Elastična linija E 1 Rezultantni horizon-
1 talni pritisak'
l na pribOJ
l
JJ
..........-I~~L~
KPm L_
Horizontalni pritisak na l
levu stranu l
(a)
\
lf.4.
Sl. 66. (a) Stvarna i (b) pretpostavljena raspodela horizont'a b:lih pritisaka
na jednu i drugu stranu krutog_priboj a
S druge strane, na većoj dubini, ispod izvesne tačke e, koja leži iz-
među b i d, talpe se moraju deformisa:ti udesno od svog ·p rvobitnog polo-
žaja, jer bi se elastična linija E, kad bi talpe bile dovoljno duge, na kraju
podudarila sa vertikalnom linijom an. Ovo asimptotsko približavanj·e liniji
·· an se može ostvariti·samo sukcesivnim devijacijama elastične linije ulevo
i udesno od an, koje se
postepeno amortizuju sa dubinom. Pomeranje ela-
stične linije ulevo od njegovog prvobitnog položaja povlači mobilisanje
pasivnog zemljanog pritiska na levoj strani ta1pi dok je desna strana izlo-
žena aktivnom zemljanom pritisku. Pomeranje udesno ima suprotan efekt.
Da bi odredili krajnj e granice za vrednosti koje zemljani pritisak može
da uzme na različitim dubinama ispod površine, projektanti rezonuju na
sledeći način. Najmanja vrednost koju može da uzme zemljani pritisak
na d-esnoj strani priboja je jednaka aktivnom zemljanom pritisku. Hori;..
zontalna komponenta ovog pritiska je !predstavljena površirnom pritiska
anKA (sl. 66a). Horizontalni pritisak kojim pobijeni deo bd priboja deluje
na susedno tlo nije ni u kojoj tački veći od horizontalne komponente p p"
pasivnog zemljanog pritiska podeljene faktorom sigurnosti Gs. Na proiz-
.voljnoj dubini z' ·ispod tačke b pritisak pp" je jednak
PPn = Y z' KP
gde je Kp koeficijent pasivnog zemljanog pritiska. Da bi se zadovoljili

uslovi sigurnosti, horizontalni pritisak po jedinici površine ne srne da pre-
maši vrednost:
l PP = y z , KJ>
PPr11 = -Gs 11 m
gde je
1
gde je KP = - - Kp.
m Gs
Po pravilu se pretpostavlja G,=l, jer jedva da i postoji opasnost od loma uklje-
štenog priboja usled nedovoljnog pasivnog zemljanog pritiska. Međutim, brojna vred-
nost koeficijenta G, ..nema . nikakvog.uticaja na .analizu koja sledi. Mi ćemo, svejedno,
i dalje razlikovati Kp od KPm· · · ·
Na -slici 66a pritisak P Pm je predstavljen apscisama linije BK Pm· Nije

potrebno proračunavati maksimalni bočni pritisak kojim deo cd priboja
vrši pritisak na tlo, jer je on u svakom slučaju vrlo mali u odnosu na no-
sivost tla.
Efekt savijanja priboja na intenzitet i raspodelu horizontalnog pri-·
tiska na jednoj i drugoj strani priboja je prikazan na slici 66a površinom
priti-ska između priboja i linije abA rd, za desnu stranu, odnosno između
priboja i linije bstd, za levu stranu. Rezultantni pritisak po jedinici povr-
šine priboja je predstavljen apscisama linije ahA uv na slici 66b, u odnosu
na vertikalu kao ordinatnu osu. Ove apscise su jednake algebarskoj sumi
apscisa linija ab ,.r i bst na slici 66a.
Naš prvi pro!:-lem je da odredimo dubinu do koje se moraju pobi.ti
talpe da bi -se dobila linija slična liniji E prikazanoj na slici 66a. Da bismo
pojednostavili problem, dodaćemo pritiscima koji su predstavljeni apsci-
sama krive bAuv (sl. 66b) dva pritiska jednaka po veličini ali suprotna
po pravcu i predstavljena osenčenim površtnama, a zatim zameniti celi po-
zitivni pritisak koji deluje na donjem kraju priboja, uključujući i pritisak
AP predstavljen osenčenom površinom, njegovom rezu1tantom Rd po jedi-
nici dužine priboja. Napadna tačka rezultantnog pritiska Rd nalazi se, pri-:
bližno, u tački d1. Na taj način zamenjujemo dv·e stvarne površine pritiska
· --..·----·-btudt-h1zvd;-zakrivljenih-gTaniea,--jednom-trougaonom površinom b1d R dt
.na levoj strani dela bd priboja i jednom koncentri,s anom (jedinstvenom)
silom Rd koja deluje na desnu stranu dela bd .priboja. Za deo dzd priboja,
.ispod napadne tačke sile Rd, pretpostavlja se da je nepokretan. Grafičko
rešenje problema proračuna potrebne dubine pobijanja talpi je ilustro-
vano slikom 67.
Zasad je dubina Dz na kojoj se nalazi tačka dt (sl. 66d) nepoznata.
Primorani smo, .prema tome, da postavimo prvu pretpostavku, da pođemo,
na primer, od Dl= bd1' (sl. 67a). Zatim ćemo zameniti kontinuirani sistem
sila koji deluje na priboj skupom individualnih sila l do 8, kako je prika-
zano na slici 67b, konstruisati poligon sila prikazan na slici 67c i odgova-
rajući verižni poligon, shka 67d. Elastična linija koja odgovara sistemu
sila prikazanom na slici 67a trebalo bi da seče liniju dla u tački A, gde
su pričvršćene ankerne šipk~. Da bismo utvrdili da li je ovaj uslov zado-
voljen ili nije zadovoljen, potrebno je konstruisati elastičnu liniju. To se
može učiniti metodama grafičke statike (vidi, na primer, Malcolm, 1909).
Uklješteni priboji 185
~.--------------------------------------------------------------
:Pretpostavljamo da površine zatvorene verižnim poligonom (sl. 67d) pred-

:stavljaju horizontalne pritiske. Površina s leve strane linije Ar', koja
.zatvara poligon, predstavlja pozitivni pritisak, a površina s desne strane
•ove linije predstavlja negativni .pritisak. Ništa nije potrebno pretpostaviti
r---:·~·'"'""
H
., a
'·--·--'i
l (.t
(t') (g) l
l
Q
(f) ~
i h §IT
lc dr
Sl. 67. Metoda elastične linije za proračun šipki ankera i maksimalnog

momenta savijanja (ugibanja) kod· krutih priboj a
;.u pogledu apsolutne vrednosti ovih pritisaka, jer razmera kojom se slu-
.žimo u predstavljanju sila nema uticaja na položaj tačke čije je pome-
.ranje jednako nuli. Zamenićemo ove neprekidne pritiske sistemom indi-
·vidualnih sila a do i, kako je prikazano na slici 67 e, i konstruisati odgova-
rajući verižni poligon prikazan na slici 67g. Ovaj verižni poligon pred-
.stavlja elastičnu liniju talpi. Pošto dobijena linija ne prolazi kroz tačku A
(sl. 67g), ponovićemo konstrukciju smanjujući vrednosti D1', dok ne na-
·đemo vrednost koja zadovoljava uslov da elastična linija prolazi kroz
tačku A (sl. 67g). Rešenje .problema predstavlja linija Ar koja zatvara
verižni poligon, sl. 67d, i vektor Os u poligonu sila, sl. 67c. Položaj tačke
.s (sl. 67c) određuje intenzitet zatezanja Ap u veznoj šipci.
Po pravilu se pretpostavlja da je ugao trenja na zidu za aktivni zemljani pri-
tisak jednak nuli. U pogledu pasivnog zemljanog pritiska materijala čiji je ugao unu-
·t.rašnjeg trenja cp veći od 25", generalno se pretpostavlja da je koeficijent pavisnog
.zemljanog pritiska Kp dvaput veći od odgovarajuće Rankineove vrednosti, tg2 (45•+
+cp/2). Ako je ugao unutrašnjeg trenja ma nji od 25", pretpost avlja se obično da je
.Kp jednak Rankineovoj vrednosti ovog koeficijenta. Ove se pretpostavke opravda-
·vaju činjenicom da postojanje trenja na zidu više nego udvostručava vrednost Kp.
.ako je cp veće od 25•. Ako je cp manje od 25" uticaj trenja na zidu na vrednost K P se
ibrzo smanjuje kad se <p povećava.
Vrednost Dt koja se dobija grafičkom metodom prikazanom na slici

!67 određujepoložaj tačke dt, sl. 66b. Donji kraj talpi se nalazi u tač~i d,
·koja je ispod napadne tačke d1 pritiska Rd. Za praktične svrhe može se,
bez dalj,eg pretpostaviti da je dd1 = 0,2 D1. Tako izlazi da talpe treba po--
biti u zemlju do dubine D = 1,2 D1.
82. Metoda ekvivalentnog grednog nosača. Ova metoda predstavlja.
uprošćenje metode elastične linije koju smo opisali u prethodnom članu.
Ona znači znatnu uštedu vremena i posla na račun neznatnog žrtvovanja.
tačnosti. Slike 68a i 68b ilustruju princip na kojem se zasniva ova metoda.
Slika 68a predstavlja opterećeni gredni nosač čiji je jedan kraj (b) uklje--
šten, a drugi kraj (a), slobodno oslonjen. Odgovarajući dijagram mome--
nata savijanja je prikazan na slici 68b. Momenti menjaju znak u tački e·
i to je prevojna tačka elastične linije. Ako gredni nosač .presečemo u tački.
c.Lpretpostavimo .slobodno--podupiranje u toj tački za levi deo ac grede, .
momenti savijanja na delu ac ostaju nepromenjeni. Za gredni nosač ac:
kažemo da je ekvivalentan gredni nosač za deo. ac grednog nosača ab,-
(Blum, 1930).
l
) __
i
! ~-:
:
(e) (!)
(a) t
4 +
t
tf. *+
:1: ,,e+-
•T•
l
t~
l l
l l
r l
l l
l
l
(b)
"
Sl. 68. Metoda ekvivalentnog grednog nosača za proračun zatezcmja u
ankernoj šipci i maksimalnog momenta savijanja kod ankerisanog uklje-
štenog priboja
Primena ovog rasuđivanja na projektovanje uklještenog priboja je·

ilustrovana slikama 68c i 68f. Slika 68c .predstavlja sistem sila koje deluju:
na priboj saglasno slici 67a. Slika 68c predstavlja odgovarajući dijagram.
Metoda ekvivalentnog grednog nosača 187"
momenata savijanja. Da bismo metodu ekvivalentnog grednog nosača pri-

menili na naš problem, moramo odrediti položaj tačke u kojoj je moment.
savijanja u talpama jednak nuli. Ova tačka je identična sa tačkom B na
slici 68f u kojoj dijagram momenata savijanja seče talpu. Ona leži na
nekoj dubini x iiSpod površine terena. Metoda elastične linije (sl. 67) daje
sledeće VTednosti za x u funkciji od cp:
<p =
20° 30° 40°
x = 0,25H 0,08H -0,007H
Ugao unutrašnjeg trenja <p za ispune od peska iznosi približno 30°, -i
njemu odgovara vrednost x = O,IH, približno. Prema tome, ako su i ispuna.
i tlo na levoj strani od bd1 (sl. 68c) peskovita tla, smerno pretpostaviti, bez
rizika ozbiljne greške, da je x = O,IH. Ova pretpostavka nam omogućuje·
da naš problem rešimo metodom ekvivalentnog grednog nosača, ilustro-
vanom slikama 68a i 68b. Pošto konstruišemo graničnu liniju abA dRd1
površina pritiska, zamislićemo da smo talpe presekli u B (sl. 68c), na du:-
bini x = O,lH ispod tačke b. Zamenićemo smičuću silu u tački B reakci.:..
jom Rapo jedinici dužine priboja i zameniti :remljani pritisak koji deluje
na aB sistemom individualnih sila l do 6, kao što je !prikazano na slici
68d. Zatim ćemo konstruisati poligon sila (sl. 68e) i odgovarajući verižni.
poligon (sl. 68f). Ovaj poligon zatvara linija AB. Ako na poligonu sila
(sl. 68e) položimo liniju OB paralelno sa AB, tj. paralelno sa linijom koju.
zatvara verižni poligon na slici 68f, dobićemo veličinu reakcije R 8 kao i
veličinu zatezanja Ap u ankernoj šipci (sl. 68e). Maksimalni moment savi-
janja Mo u talpama je određen verižnim poligonom (sl. 68f). ·
Na donji kraj Bd1 talpi (sl. 68c), dubine D1- x, deluju gornja reak-
cija RR, zemljani pritisak predstavljen površinom pritiska koja lež1 iz..:.
među Brdr i Bd1, kao i donja reakcija Rd. Suma momenata oko proizvoljne·
tačke, neka je to tačka d1 na slici68c, mora biti Jednaka nuli, tj.
(Dr-x)2 (Kp -KA) Dt-X y +

2 m 3
Rešenje ove Jednačine je:

. 3 KA
D1 =-H---- ~+
2 Kp -KA 2
m
(l)·
Drugi sabirak izraza pod korenom je vrlo mali u poređenju sa prvim.

sabirkom, pa se može zanemariti. Možemo, dakle, napisati:
Dt ~-H Kp ~KA -
m
~+ V-(-;;![;;.
m
(2}
:188 Ankerisani priboji
Talpe su pobijene do dubine D = 1,2D1. Razlozi za to su bili izlo-

:ženi u prethodnom članu.
83. Upoređenje metoda za proračun priboja. Kad se potrebna dubina
.D pobijanja talpi proračun-avana osnovu metode elastične linije ili me-
tode ekvivalentnog grednog nosača (članovi 81 i 82), za D se dobijaju
:mnogo veće vrednosti od vrednosti za slobodno oslonjeni priboj, koje se
·dobijaju na osnovu proračuna izloženog u čl. 80. Neka za primer posluže . ~'.
.sledeći podaci (Rimstad - Rimsted, 1937): .~
Dubina Zatezanje Maksimalni

Metoda pobijanja D u šipkama moment
··· · --··· proračuna savijanja
(u stopama) (funta/stopa:
(funta/stopa,
·1. Slobodno oslonjen priboj
(metoda sl. 65) 6,0 6300 18550
:2. Uklješten priboj
(metoda elastične linije, ·sl. 67) 12,0 5180 14000
-3. Ukljušten priboj (metoda ekviva-
lentnog grednog nosača, sl. 68) 12,2 5180 14000
Vis1na H priboj·a na koji se odnose podaci u tablici iznosi 23 stope, a

.za ispunu se pretpostavlja da nosi neprekidno opterećenje čija je težina
jednaka težini sloja dubine 8 stopa. Rezultati koji se dobijaju na osnovu
.metode elastične linije i metode ekvivalentnog grednog nosača su, prak-
tično, isti. Kad se proračunava količina čelika po dužinskoj stopi obično
izlazi da slobodno oslonjeni priboji zahtevaju nešto manje čelika nego
ukljušteni priboji, ako je proračun izv·r šen pod uobičajenim pretpostavka-
ma u pogledu koeficijenta sigurnosti ova dva tipa priboja. Prednost uklje-
.štenih priboja je, međutim, u tome što eliminišu mogućnost loma priboja
usled nedovoljnog bočnog otpora tla uz deo priboja pobijen ispod iskopa. -
Nehidrostatička raspOdela pritiska na priboje verovatno ima za po- '
..'
;:
;q
:sledicu pomeranje napadne tačke aktivnog zemljanog pritiska naviše. Ako (:Y
:e:
.se, prema tome, zatezanje ankerne šipke .proračunava na osnovu pretpo- ·f.
--stavke-hidr-Ostatičke--raspedele,kao-št-0-·smo--radili-u čl. 80 do 82, proračun -- --..-.~:
-će verovatno dati vrednost koja je manja od stvarne vrednosti zatezanja.
~
·Cinjenica je da je većina lomova priboja koje je video ovaj pisac usledila . Ji
usled neodgovarajućeg ankerisanja. Nažalost, još uvek nemamo nikakvih
sigurnih elemenata u pogledu položajl8 napadne tačke zemljanog priti-
~:.l~
.ska. Sve dok ta nesigurnost bude postojala, biće najrazumnije da se teo-
.rijska vrednost zatezanja u ankernim šipkama po pravilu poveća za barem
.20 procenata. ·- j:i
r
84. Ankerisanje priboja i otpornost ankera. Ankerne šipke priboja ,'!,~
prikazanih na slici 63 se mogu vezati bilo za izolovane ankeme glave :~
·:·:··..
·učvršćene ukrštenim šipovima, bilo za ankerne zidove (blokove) ili ankerne .·, :.:;
ploče koje se održavaju u svom položaju pasivnim otporom tla koji deluje
na zid u smeru protiv bočnog pomeranja zida. Slika 69 prikazuje ankernu
_glavu učvršćenu ukrštenim šipovima. Sila zatezanja Ap, koju prenosi
.an-kerna šipka, teži da zabije levi šip dublje u tlo i da izvuče iz tla desni
Ankerisanje" priboja i otpornost ankera
šip. Sile P1 i P2 koje deluju na ove šipove određene su poligonom sila·.

(sl. 69b). Nosivost šipova je bila predmet člana 51.
Ankeri, kao što su anker.ni zidovi (blokovi} ili ankerne ploče, koji.
svoju otpornost duguju u celini pasivnom zemljanom pritisku moraju:
imati takve dimenzije da zatezanje u ankernim šipkama ne premaša neki.
deo vučne sile koja bi izazvala lom ankera. Odnos između sile zatezanja.
Ap i maksimalne vučne sile kojoj se anker može da suprotstavi se naziva.
koeficijent sigurnosti ankera. -
Slike 70a i 70c predstavljaju vertikalne preseke kroz anker.ne zidove..
Ako se gornja ivica ankernog zida nalazi na površini tla, kao što je pri.:..
kazano na slici 70a, lom usled prevelike vučne sile nastupa izdizanjem
prizmatične zapremine tla abc duž kose klizne površine. Istovremeno·
s ovim ·nastupa aktivni lom iza zida, klizanjem duž druge kose klizne po--
(a)
• Sl\ 69. Ankerisanje priboj a pomoću grupa ukrštenih šipova
vršine. Pošto se pesak s leve strane zida parnera naviše, pravac vertikalne-
komponente pasivnog zemlj,anog pritiska teži da iščupa zid iz tla. Ova
sila verovatno ne može imati vrednost veću od sume težine zida i trenja.
na zidu duž površine dodira sa aktivnom_P,;rizmom na desnoj strani zida.
I težina i trenj'e su vrlo mali. Prema tome, pretpostavljamo da je verti-·
kalna komponenta pasivnog zemljanog pritiska PPtg q> ·s koro jednaka nuli,
odnosno o= O. Odgovarajuća klizna površina je skoro ravna, kao što je-
prikazano na sliCi 70a. Ako .je zid vertikalan i o= O, pasivni zemljanii.
pritisak_je da't - jednačinom:
Pp= ~ y H2 tgll (45o+q>/2).

2
A:ko je zid nagnut, vrednost P p se može proračunati na osnovu Cou....,. ,
~
-
lombove teorije.
.
U oba slučaja
. . · .
raspodela ·pasivnog zemljanog pritiska duž leve strane-
ankernog zida je hidrostatička, ako su ankerne šipke vezane za ankerni
.
zid pri vrhu donje trećine njegove visine. I za aktivni zemljani pritisak.
možemo pretpostaviti, barem kao prvu aproksimaciju, da je 'o= O, posle:
čega dobijamo, za vertikalni ankemi zid:
·-·-··· ·- · ··-··· PA=__!_-y H2 tg (450 - cp/2).

2
190 Ankerisani pi:iboji
. Ako je Ap vučna sila, po jedinici dužine priboj a, koja se prenosi preko

.ankernih šipki, i Gs zadani koeficijent sigurnosti, dubina H ankernog zida
.se mora odrediti tako da se zadovolji jednačina
l
Ap=- (Pp-PA) (l)
G$
Slika 70c predstavlja .presek kroz ankerni zid čija je visina jednaka
·oko polovine dubine na kojoj leži njegova donja ivica. Raspodela zemlja-
nog pritiska duž leve strane ankereog zida atb je prikazana površinom
pritiska aw2b2b na slici 70b. Sila ZJatezanja koja je potrebna i dovoljna da
e 45q- ?;2 45qo~- ~
j J:>/jf b' ~ b-V

(a) (b)
Sl. 70. (a) Mreža površina klizanja u tlu uz ankerni zid; (b) raspodela
ptitiska duž jedne i druge strane preseka ab koji predstavlja ankerni
zid sa slike (a) i preseka a1b koji predstavlja zid sa slike (e); (e) mreža
-----------površina klizan~a-.u_.tlu__.uz--ankerni zid čija----je--gornja ivica ispod po-
vršine peska; (d) tragovi površina klizanja na površini peska posle loma
kvadratne ankerne ploče; (e) mreža površina klizanja u pesku uz an-
kernu gredu
izazove lom ,tla oko ankerne glave- j-ednaka je razlici između površine pa-
.sivnog pritiska a1a2b2b i površine aktivnog pritisk;a a1alb'b. U čl. 15 je
bilo pokaza~o , da je ravna klizna površina povezana sa hidrostatičkom
-raspodelom pritiska. Pošto raspodela bočnog pritiska na pesak s lev~
.strane vertikalnog preseka ab na slici 70c ni po čemu ne _ liči na hidro~
statičku raspodelu pritiska, klizna površina bc kroz donju ivicu b zida:
:ne može biti ni približno ravna, iako je ugao ·trenja na zidu praktički jed-·
nak nuli. ·
Slika 70c prikazuje i pravac površina kLizanja unutar zone plastične
ravnoteže s obe strane ankernog zida a1b. Ova slika ni po čemu nije slična
:mreži površina klizanja koja je prikazana na slici 70a. Preciznu metodu
Rastojanje između priboja i ankernog zida 191
:za proračun maksimalnog otpora ankernog zida čija se gornja ivica nalazi
.ispod površine _tla još uvek nemamo. No, iskustvo j-e pokazalo da je razlika
između otpor.nosti dva zida, onog sa ·slike 70a i onog sa slike 70c, neznatna,
-ako je Ht (sl. 70c) jednako ili veće od H/2. ·
Na kraju, ispitaćemo otpornost ankernog zida (sl. 70e) čija je ivica
:mala ako se uporedi sa dubinom H. U ovom se slučaju može očekivati
lom tako da se zid pomera kroz tlo bez loma smioanjem koji bi se proši-
rio do površine. Pomeranje tla nastupa duž zakrivljenih kliznih površina
'(sl. 70c) prema zoni ekspanzije tla na desnoj strani preseka aat, jer je to
mesto najmanjeg otpora Z'a uticanje pokrenutog materijala. Sila koja je
:potrebna i dovoljna da bi pomerila ovakvu gredu visine Ht je približno
jednaka nosivosti neprekidne stope visine H1 čija se osnova nalazi na du-
bini H - Ht/2 ispod površine tla. Metoda za proračun ove nosivosti je
opisana u čl. 46.
85. Rastojanje između priboja i ankernog zida. Minimalno rastojanje
između priboja i ankernog zida je određeno uslovom da osnova jc2 pasivne
prizme uz ankerni zid (sl. 71a) ne srne da seče osnovu dct aktivne prizme
uz priboj . Ako, kao što je prikazano na slici 71c, ovaj uslov nije zadovo-
I:f' (b).
Sl. 71. (a i b) Uslovi za ravnotežu priboja ankerisanog za ankerni

zid koji se nalazi iznad linije dg koja pre4stavlja ugao prirodnog
nagiba peska; (e) uslovi za ravnotežu ankernog zida ako površina
klizanja kroz donju ivicu imkernog zida seče površinu klizanja
koja prolazi kroz donju iyicu priboja
ljen, jedan deo pasivne prizme · c1c2g leži unutar aktivne prizme. Unutar
_Qve _zone pesak_se.. širi u horizontalnom pravcu, što je inkompa;tibilno sa
pasivnim stanjem. Da bismo procenili uticaj supenpozicije dve zone na
otpornost ankera, i-spitaćemo naponske uslove na verti~alnom preseku
cag (sl. 71c). Ako bi -prizma c2ef ležala u celosti izvan aktivne prizme, na-.
primer, na presek c3g da bi delovao aktivni zemljani pritisak:
Pp' = 2"
l h2 y tg2 (450 + cp/2) (1)-
Međutim, u slučaju koji je ilustrovan slikom 71c pritisak na csg neće

biti mnogo veći od aktivnog pritis~a:
l l•
p A = - h2 tg2 (450+ cp/2) (2)-

2
Prema tome, nedovoljno rastojanje između priboja i ankernog zida
smanjuje -otpornost- ankerovanja--za · veličinu koj;a je približno jednaka
Pp'-PA'·
Mnogi autori smatraju da gornja ivica ankernog zida treba da bude
ispod linije prirodnog nagiba dg (sl. 71a), koja se penje od donje ivice pri-
boja d pod uglom <p prema horizontali. Ankerni zid prikazan na slici 71a.
ne zadovoljava ovaj uslov. J?rematome, zapremina peščane mase adfe ima
tendenciju da sklizne nadole duž kose klizne površine df. To, pak, -pove-
ćava pritisak na masu Ua uz presek bd priboja za veličinu P p iznad pri-
tiska koji bi na ovaj presek vršio priboj ispravno an~erisan. Na telo pe-
ščane mase adfe, težine W, delUju aktiviii · zemljani pritisak PA",dodatna
sila AP P i reakcija F koja deluje na df pod uglom <p prema normali na
df. Pretpostavljamo da sila APP deluje u horizontalnom pravcu, na visini
D/3 iznad donje ivice d priboja. Pretpostavljamo takođe da P''A deluje
u horizontalnom pravcu, na visini Ht/3 iznad f. Pod ovim pretpostavkama
intenzitet sile AP p je određen poligonom sila koji je prikazan na slici 71b
(Krey, 1936).
Ako bi arikerni zid bio ukopan s leve strane linije prirodnog nagiba dg
(sl. 71a), na peščanu masu na levoj strani od bd bi delovao samo pritisak
PPm (sl. 65b). Drugim rečima, ankerisanje na nedovoljnom odstojanju za-
hteva od prirodnog tla da se suprotstavi dodatnom aktivnom pritisku jed-
nakom APp.
· - - -----86.-()tpornost- ankernih-ploca;-A:kose··anker·prikazan na slici 70c ne

sastoji od neprekidnog zida nego od izolovanih ploča čija je širina b jed-
naka 'njihovoj visini Ht, pasivni lom u pesku uz ploče se rasprostire na
zonu koja je šira od širine b, kao što je prika2lano na slici 70d linijom e1e!.
Kad ne bi bilo vučne sile, . koja se prenosi preko veznih šipki, pesak bi
bio u stanju mirovanja. Odgovarajući koeficijent zemljanog pritiska u
tom slučaju iznosi približno 0,5, a otpornost trenja duž proizvoljnog pre-
seka kroz ispunu iza priboja je jednaka proizvodu normalne komponente
zemljanog pritiska u mirovanju i koeficijenta unutrašnjeg trenja, tg <p.
Cim vučna sila počne da deluje, horizontalni pritisak u pesku, unutar zone
koja ima gotovo oblikkonusa i prostilre se od ankerne ploče ulevo, se po-
većava. Pre aktiviranja vučne sile ukupni horizontalni pritisak na verti-
·k alnim presecima, predstavljen linijama- atct i a2c2, kroz pasivnu prizmu
na -slici 70d je jednak zemljanom pritisku mirovanja, Po, a odgovarajuća
Đtpornost protiv klizanja duž ovih powšina je Po tg <p. K<ad se ankerne
Otpornost ankernih ploča 193
šipke zategnu, pritisak na ova dva preseka i odgovarajuća otpornost pro-

tiv klizanja se takođe znatno povećavaju. Prema tome, klizanje nastupa
duž spoljnih graničnih površina zone zbijenosti peska nastale usled vučne
sile. Pri tom površina klizanja seče površinu ispune iza priboja duž linije
ete2 slične polumesecu (sl. 70d). Otpornost protiv klizanja duž širokih
kosih stvana ovakve površine je svakako veća od početne vrednosti,
2Po tg cp, duž vertikalnih površina atc1 i a2c2. Prema tome, dopustivo zate-
zanje za •svaku ankernu ploču iznosi:
2
Ap=Ap b+ Po tg <p, (1)
G,
gde j·e Ap dopustivo zatezanje po jedinici dužine ankernog zida (jedn.
84(1)), Gs zadani faktor sigurnosti, i Po- zemljani pritisak mirovanja na
vertikalnom preseku kroz pasivnu prizmu.

l
D E O C
.... MEĐUSOBNO. MEHANICKO DEJSTVO

VODE . I ČVRSTIH čESTICA U TLU
GLAVA XII
USLOVI RAVNOTEZE U IDEALNOM PESKU

KROZ KOJI SE PROCEĐUJE VODA
87. Otpornost na smicanje zasićenog peska. Otpornost na smicanje za-
sićenog pesk!a je data jednačinom:
S= (a-Uw) t~~ 6 (5)
gde je rJ ukupni normalni napon na kliznoj ·p ovršini u datoj tački, a <p je

ugao unutrašnjeg trenja. Neutralni napon (hidrostatički pritisak) je jednak ,l
proizvodu zapreminske težine vode 'Yw i visine hw do koje se penje voda
u piezometrij<skoj cevi iznad date tačke, tj.
Uw=Ywhw. 6 (l)
Ako joe voda u porama peščane mase u stacionarnom stanju, ona se

· -·-~ svim__t.gčk~.!P-_9-_ _penje do istog__n_ty~OJULP,iezometrij:ska visina je j·ednaka
dubini na kojoj se tačka nalazi ispod ovog nivoa. Uticaj neutralnih napona
koji deluju u vodi u stanju mirovanja na efektivne napone i stabilnost
peščane mase opi-sali ISmo u članovima 8 i ll. Nasuprot ovome, ako se
uspostavi strujanje vode kroz •pore peščane mase, voda će se u piezo-
metrijskim cevima u različitim tačkama podizati do različitog nivoa. Da
bismo odredili neutralne napone u ovom slučaju, potrebno je da razmo-
trimo hidrostatičke uslove koji vladaju duž graničnih površina peščane
mase kroz koju se oproceđuje voda. Ovo je problem primenjene hidraulike.
f
Onaj uticaj neutr-alnih napona, koji se javlja usled kapilarnog dejstva na
naponske uslove za lom tla, ispitaćemo u glavi XIV knjige. U ovoj, pak,
glavi kapilarne sile ćemo zanemariti.
88~ Cirkulisanje vode kroz tlo. Putanja duž koje se čestica vode kreće
kroz tlo naziva se strujna linija. Ako su strujne linije prave i paralelne,
za strujanje kažemo da je linearno strujanje. Strujanje vode kroz hori-
Cirkulisanje vode kroz tlo 195
zontalni sloj •p eska naniže je primer ovakvog tipa strujanja. Ako se čestice
vode kreću duž krivih linija u par.alelnim ravnima, ~mamo ravno stru-
janje (ravnu cirku~aciju). Svi drugi tiJpovi strujanja, kao što je, na primer,
kretanje vode prema bunarima, je trodimenzionalno. U vezi sa proble-
mima fundiranja, prvenstveno nas interesuju tipovi ravnog strujanja. Oti-
·canje vode iz akumulacionih rezervoa-ra kroz tlo ispod temelja brane
spada u ovu kategoriju.
Slika 72a predstavlja presek kroz jed-an od nekoliko tipova apar&ta po-
moću ·k ojih se može -uspastaviti linearno strujanje vode u uzorku tla ko-
.načnih dimenzija. Uzorak se zatvaora u · .prizmatičnu kutiju dužine l i po-
prečnog preseka A. Bočne stl'lane kutije sunepropustljive, a osnove izbu-
h ahw1 -h,.,2 -H
Hidraulički pad
l hw t
+ ~
1~
L
hw2
Piezometrijska
visina
a~
" ..--
Strujna \ _ dl.-.).. t
linija V
(a) (b)
Sl. 72. Značenje termina i simbola u teoriji proceđivanja vode kroz tlo
(a) za slučaj linearnog strujanja i (b) za slučaj ravnog ili trodimenzio-
nalnog strujanja duž krive strujne linije čiji je element d~
šene da bi se omogućilo slobodno komuniciranje između uzorka i dva

:stuba vode uz kutiju. Linija ab predstavlja jednu strujnu liniju. Neutralni
.n apon u tački a je:
(l)
a u tački b:
(2)
Ako je nivo vode u obe piezometrijske cevi isti, voda je u stanju miro-
vanja, iako neutralni naponi Uw1 i Uw2 mogu biti vrlo različiti. Da bi voda
počela da se ~reće kroz pesak, potrebno je da se uspostavi hidraulički pad
h (sl. 72a) koji povećava hidrostatički pritisak u jednoj cevi za Ywh iznad
hidrostatičkog pritiska na istom nivou u drugoj cevi. Ovaj hidrostatički
natpritisak Ywh .predstavlja silu koja pokreće vodu kroz .p esak. Odnos:
-· ·----·-------------.. ------ ... . h·
..
Lp -=
.
Yw-
l
(3) '
13'
196 · Uslovi ravnoteže u idealnom pesku
predstavlj-a gradijent pritiska između tačaka a i b. On ima dimenzije za-

preminske težine, ML-ll. Odnos:
. it>
t=--=-
h
Yw l
(4) il
!
ll
se naziva hidraulički gradijent. On je apstraktan broj. . !
Količina vode koja se procedi u jedinici vremena kroz jedinicu po- i
vršine preseka normalnog na pravac tokta se naziva brzina isticanja v.
Za sitnozrne peskove i za materijale čije su čestice još sitnije od čestica
peska, odnos između gradijenta pritiska ip i brzine isticanja v se može
skoro tačno izraziti formulom :
·-··-·-· ·---------··-· -··---···-··· V= -

. K.tp, · (5)
?j
gde je 'l'} (M.Z:.-1 T-1)koeficijent viskoznosti tečnosti i K(U) jedna empirij-

ska konstanta. Vreqnost 'l'} zavisi u izvesnoj meri od temperature tečnosti,
a vrednost K od poroznosti i od oblika i veličine pora u poroznom mate-
rijalu. U fizici se vrednost K naziva koeficijentom propustljivosti. Iz jed-
P:~GiP.~ 4 i ~ dobija se:
V= -
K YwL..
'1)
Jedina tečnost koja interesuje građevinskog inženjera u vezi proble-

ma o kojim je ovde reč je voda. U granicama temperatura koje se mogu
sresti na terenu, vrednosti 'l'} (koeficijent viskoznosti) i Yw (zapreminska
težina) vode su skoro konstantne. U građevinarstvu je uobičajeno da se
obe ove vrednosti smatraju kao prave konstante. Prema -tome, stavićemo:
k= 1\ Yw, (6)
'Y)
posle čega malopređašnju jednačinu možemo napisati u obliku:
V=k i::=k .!!:_

-·--- ----- -·------------·--·-··[·--· (7)
Vrednost k se takođe naziva koeficijentom propustljivosti. No, za razliku

od koeficijenta K koji upotrebljavaju fizičari, k ima dimenzije brzine,
L'r--1• On predstavlja brzinu isticanja z-a hidraulički gradijent i jednak
jedinici. Zakon predstavljen jednačinom 7 se naziva Darcyev zakon
(Darcy, 1856). Prema ovome zakonu, količina vode koja protekne u jedi-
nici vremena kroz uzorak iprikazan na slici 72a iznosi: ·
q = Av = Aki.
Ovde treba napomenuti, u vezi sa jednačinom 6, da propustljivost poroznog

materijala karakteri!~e koeficijent K (L2) a ne koeficijent k (LT-1), jer K ne zavisi
ni od zapreminske težine ni od viskoznosti tečnosti koja se proceđuje, dok k, nasuprot
tome, zavisi od ovih veličina. Isključiva upotreba koeficijenta k, u ovoj knjizi i u
građevinskoj praksi uopšte, opravdava se jedino pogodnošću za primenu.
Cirkulisanje vode kroz tlo 197
Unutar uzorka tla voda zauzima samo prostor n po jedinici zapre.:.

mine. Prema tome, srednja brzina kojom se čestice ·~eću u pravcu para-
lelnom strujnim linijam_a je
l
Vs= - V. (8)
n
Ova se brzina naziva brzina strujanja.
N osnovu podataka sa slike 72a dobijaju· se sledeće relacije; Ako h.,1 i hw2 pred-
stavljaju piezometrijske visine u a i b, hidraulički pad h je:
(9)
..a hidraulički gradijent:
i = .!!_ + hw1- hw2 _ H (lO)
l l l
Pošto jehw 1 = u,..fyw i hW2 = uwJ '(w (jedn. 2), jedna čina 10 se može napisati u obliku:
. l Uw1-Uw 2 H
~ = -- _-=..:....=-----=- - - • (ll)
Yw l l
Ako je reč o kretanju vode u vertikalnom pravcu, H u jednačinama 10 i ll je
j ednako t, pa se dobija: ·
i= _h....:.w:_I_-_h-=W2~ _ 1 = _l_ Uw1--uW2 --J, (12)
l Yw H
Pozitivna vrednost veličine i znači da hidraulički gradijent izaziva kretanje
vode naviše.
Na slici 72b linija ab predstavlja element proizvoljne strujne linije. Dužina
oelementa je dZ. Na jednom kraju a elementa voda se u piezometrijskoj cevi penje
do visine h., iznad tačke a, dok se na drugom kraju b voda u cevi penje do visine:
ohw
hw+--dl.
ol
:Razlika između nivoa tačaka a i b je . .dz. . u jednačinu 10 vrednosti:
. . Uvrštenjem
.
h ··· oh
l=dll - l = - -ot' hw1=h1v'YI
o hw
hwa=hw+ --dl
iH
i
H = dz,
dobija se:
iJh ohw oz
i-------
iJ l ()l
- -ol . (13)
.Xako je
uw ohw iJ uw
· uw=hw YW ili hw = 'I"W i Tz = YW Tz'
.možemo takođe napisati:
(14)
198 Uslovi ravnoteže u idealnom pesku
Gradijent pritiska je:

iJh
lp--Yw- =Ywi. (15)
e) l
89. Strujna mreža. Slika 73a prikazuje kretanje vode duž zakrivlje-
nih strujnih linija paralelnih sa presekom koji predstavlja ova slika. Reč
je o prese'ku kroz nepropustljivu pregradu od talpi koje su pobijene u ho-
mogeni sloj peska do dubine D ispod njegove površine koja je horizon-
talna. Ovaj sloj peska leži na nepropustljivoj horizontalnoj podlozi, na
dubini D1 ispod svoje površine. Pretpostavljamo da je razlika ht između.
t }
ll dz --
f t
..M. dx
t ox
:r-: ,- ~ Vz+ -dz
OVz
uz .
dz--..~ :=-
Vx
t__ ll Vx+ ovx-
ux dr
4;.9 Neprof>ustljiva podloga

(a)
SL 73. (a) Kretanje vode kroz homogeni sloj peska oko donje ivice
pregrade od talpi; (b) hidrostatički pritisak na četiri strane priz-
matičnog elementa peščane mase prikazane na slici (a)
nivoa vode s jedne i druge strane .pregrade stalna. Pod dejstvom hidrau-
ličkog pada ht voda prodire u sloj s uzvodne strane pregrade, struji naniže:
i penje se na nizvodnoj strani prem,a površini. Slika 73b prikazuje pri-
zmatični element tla u većoj ra~meri. Element je paralelepiped sa stra-
.......ri'ama -ax;-ay;-až:-Kretanje-voae}e paraTelno sa presekom koji predstavlja
ova slika. Neka su:
Vx = horizontalna komponenta brzine isticanja v,
.
h = -o
- h , h'1'draul'IC~k'1 grad'.
1Jent u h onzonta
. lnom pravcu, l.
ox
Vz i it= e) h odgovarajuće vrednosti za vertikalni pravac.
oz
. Ukupna količina vode koja utiče u element u jedinici vremena je:
jednaka Vx dz dy + Vz dx dy, a količina koja ističe iz njega:
. ov dx .dy dz+vz dx dy + ov
··· ···~'x dz dy+---=.
···· o-x - · ·· · _ozz dz dx dy.
. Ako pretpostavimo da je voda savršeno nestišljiva i da zapremina

koju voda zauzima unutar el~mentaostaje konstantna, količina vode 'koja
Strujna mreža 199
utiče
u element mora biti jednaka količini vode koja ističe iz elementa.
Prema tome je:
0 Vx dx dy dz+ 0 V z dz dx dy =O
ax oz
ili
Ova jednačina izražava uslov neprekidnosti toka. Prema Darcyevom za-

konu (jednačina 88(7)), dve komponente brzine isticanja su:
ah .
Vx=-k~ l Vz=-k~,
oh
ox oz
oh ah
gde - ~ i - predstavljaju hidraulički gradij-ent i u pravcu X,
ox iJz
odnosno u pravcu Z.
Proizvod kh se naziva potencijal i označava se sa:
C/)=h k.
Prema tome je
v=-~~
()(/> a<P
v~=- -~.
X OX az
Ako se ove vrednosti uvrste u jednačinu ·l, dobija se:
iJ2 cp ()2 <P
-+ -=0. (2)
ax
2 j)z2
Rešenje ove jednačine se može predstaviti sa dve porodice krivih

koje se seku u svakoj tački pod pravim uglom. Krive jedne porodice se
nazivaju strujne linije, a krive druge porodice se nazivaju ekvipotenci-
jalne linije. U svim tačkama jedne ekvipotencijalne linije voda se u piezo-
··· !Iletrijskoj ceyi penje do istog nivoa. Prema ovoj definiciji, horizontalna
površina tla na uzvodnoj strani pregrade predstavlja jednu ekvipotenci-
jalnu liniju, a horizontalna površina vode na nizvodnoj strani - drugu
ekvipotencijalnu liniju.
·· Dalje·,·konture
ukopanog dela pregrade i gornja površina nepropust-
ljiv-e podloge predstavljaju strujne linije. Ovi uslovi definišu hidrauličke
granične uslove za kretanje vode. Njihovo poznavanje omogućuje rigo-
rozno rešenje jednačine 2. Na slici 73a rešenje je predstavljeno grafički
strujnom mrežom koja zadovoljava .kako jednačinu 2 tako i granične
uslove (Forchheimer- Forhajmer, 1917). U komplikovanim slučajevima,
struj.na mreža se nalazi grafički metodom sukcesivnih aproksimacija, ili
metodom hidrauličkog modela malih dimenzija ili na osnovu analogije sa
teorijom elektriciteta. Kratak pregled svih ovih metoda je publikovan
(A. Casagrande -- Kazagrande, 1937). Postoje i druge interesantne pu-
blikacije koje kompletno tretiraju ovaj problem (Muskat- Musket, 1937).
Slika 74 predstavlja nekoliko strujnih mreža, koje mogu poslužiti za
orijentaciju čitaocu kad kor~sti grafičku metodu. Iz razloga koje ćemo
t.:l
o
o
~~-
'"1
~
g
lt
N<
Cl>
s::
g:
e.g
3
'O
<1>
Za vreme suvog -periodo Za vreme dugih pliuskova !*

s::
~m·~~
111~-~---·---...-'.. .-'/ /iG~m mie,
Hd~IJ,~·4- hr . ..- _- ,
·· •,- .: . : : ~ :' . :·· ; : \ \\ D t'/ ,.l :,- .:' .: : ·- -.

?;;.. ;J»nh;;;;;)n;;;';;;)r;/;;h;);;};;);;;;);h;);;;};;;;???,hl ??7777777/?»»»;;;}»m;>;;hv;;)n/);; );;);;;);;;?);;;;;;};;,
. (e) Nepropustljiv sloj" ( f)
Sl. 74. Ja do d) Proceđivanje vode kroz homogeni pesak ispod temelja betonskih brana; (e i f) proceđivanje vode kroz.
nasutu branu od vrlo sitnog, čistog peska homogenog sastava. (Prema C. Casagrande, Trans, Am. Soc. Civil Engrs.)
l.
;·-· < .· :.·.: ._._ ... ..,

i ...... i ;1: -:· . c:.. ··j·, .- -.:-_,,_- -:.-::.~ ··-~= :;~..;;.:-. ,~_,:_(..
""'e7''""'-''""--,-,;,' A !
---.:. ~.::.
Strujna mreža 201
·objasniti u sledećem članu pojedine krive koje grade strujne mreže su

izabrane tako da su sva polja koja zatvaraju dve porodice krivih približno
"kvadratna.
Slika 74a do 74d -predstavlja proceđivanje vode kroz ravnomerno
:propustljiv sloj ispod osnove betonskih brana različitih poprečnih preseka.
Propustljivost granulisanih slojevitih filtera prikazanih na slikama 74c i
'74d je po pretpostavci v.rlo velika u poređenju sa propustljivošću prirod-
nog tla. Prema tome, površina dodira između tla i filtera predstavlja ekvi:-
valent površine kroz koju voda slobodno izlazi (ekvivalent slobodne po-
vršine vode). U svim slučajevima . koji su predstavljeni slikama 74a do
'74d granice zone proceđivanja su identične sa granicama propustljivog
sloja. Prema tome, hidraulički granični uslovi su dati granicom ovog sloja
i položajem slobodnih površina vode iznad njega.
Slika 74e predstavlja presek kroz homogenu zemljanu branu koja
:služi kao brana za akumulisanje vode. Na nizvodnoj strani telo brane leži
na horizontalnom sloju peska i šljunka čija je propustljivost vrlo velika
u poređenju sa materijalom od kojeg je izgrađena brana.
i. Prema tome, ovaj sloj deluje kao dren u nožici brane. Najviša strujna
linija ab se generalno naziva linija zasićenja ili linija proceđivanja. Ona
predstavlj-a gornju granicu zone proceđivanja.
Voda koja se proceđuje uJiazi u branu kroz kosinu na uzvodnoj strani
i kreće se prema levoj granici drenažnog sloja. Cinjenica da položaj gra-
nične linije ab nije unapred poznat komplikuje problem konstr1,1kcije
strujne mreže. No, kako se ova .granična linija podudara sa jednom struj-
nom linijom, ona se može odrediti grafički, metodom sukcesivnih aproksi-
macija (A. Casagrande, 1937). Metoda se zasniva na pretpostavci da kapi-
larne sile nemaju nikakvog uticaja na polož-aj najviše strujne linije. Kad
je reč o sitnozmom tlu, ova pretpostavka nije ni približno opravdana (vidi
čl. 111). Ako je zemljana brana koja se sastoji od homogenog peskovitog
materijala dovoljno nepropustljiva da zadržava vodu u rezervoaru,. vero-
vatno je da će pljusak uspostaviti kretanje vode unutar cele brane koje
je prikazano na slici 74f. Za vreme kiša brana je manje stabilna nego za
vreme suvi~ perioda.
Sve strujne mreže predstavljene na slici 74 su konstruisane pod pret-
postavkom da je materijal unutar zqne proceđivanja hidraulički homogen.
Drugim rečima, pretpostavljene je da je propustljivost ista u svim prav-
cima. U prirodi, pak, gotovo sve naslage zemljanih materijala su slojevite,
tj. sastavljene su od paralelnih slojeva različitog koeficijenta propustlji-
vosti. Neka su:
k1, k 2 , ••• kn = koeficijenti propustljivosti pojedinih slojeva,
H1, H2 , ••• ·H,. = njihove debljine, .·
H ·.-:- Rt+ H-2 + .. . + Hn ukupna debljina naslage,
k 1 = srednja vrednost koeficijenta propustljivosti u
pravcu paralelnom sa slojevima (tavnima sedi-
------- --·-..·-- ----·-------- ··-··- . , meritacije),
kn = srednja . vrednost koeficijenta propustljivosti u
pravcu normalnom na slojeve (na ravni sedi:.
mentacije) . .
Ako je kretanje vode paralelno sa slojevima (ravnima sedimentacije),

strujne linije su takođe paralelne sa slojevima (ravnima sedimentacije) i
hidraulički gradijent ima u svakoj tački svakog sloja istu vrednost i koja
je nezavisna od koeficijenta propustljivosti slojeva. Prema tome, srednja
brzina isticanja je:
ili
(3)
·- -·· -···Ako-je; pak; -Rfetanje

vode'-iiofmalrio ria ravni sedimentacije, svaka
čestica vode prolazi redom kroz slojeve. Pošto je strujanje neprekidno,
brzina isticanja v mora biti ista u svim slojevima, dok je koeficijent pro-
pustljivosti različit za različite slojeve. Prema tome i hidraulički gradi-
jent mora takođe bitiu različitim slojevima različit. Ne'ka je:
i1, i2, .. ., i" = hidraulički gradijent u pojedinim slojevima,
h = ukupni hidraulički pad koji odgovara ukupnoj du-
žini kretanja vode: H= H1+ H2+ . .. + Hn..-
Na osnovu jednačine 88(7) dobija se:
V=!!:__ ku= k1 i1 +k2 i2+·. -+kn in·

H
Rešenje ove jednačine je:
(4)
Ako 'Se uporede jednačine 3 i 4, vidi se da koeficijent propustljivosti

ku slojevite naslage u pravcu normalnom na ·ravni sedimentacije mora
uvek biti manji od koeficijenta k .
. --··-· ·-·-----O_v:_o___s.e___m_ož_e_p_okazaiLna_slede_ćL_način. ._ P.retpostavićemo da se nepropustljivi r-
. l
sloj ukupne debljine· D sastoji od dva homogena sloja čije su debljine 2 D" a koefi-
[
cijenti propustljivosti ka i kz. Na osnovu jednačina 3 i 4 dobijamo.: l
!~
l 2 k1 k2
kr= - (k1 +k2 ), k u = - -
2 k1+k2
4 k1 kz _ ~l- ( ka-k2)
2
ku =
kr (k 1+h2)2 ka+ ka ·
Zaista, k II mora biti manje od k 1 . Slični rezultati se dobijaju i za
naslaga sastavljena od -više nego dva sloja različite propustljivosti.
slučaj kad je
l
,i _
Sve teorijske metode za proračun strujnih mreža kroz slojevite mase tla
l
se zasnivaju na uprošćavajućoj pretpostavci da su vrednosti koeficijenata
kr i ku konstantne ali .ne i i:dentične kroz sloj; drugim rečima, pretpo-
stavlja se da se sloj :karakteriše transverzalnom anizotropijom. Pod tom 1
pretpostavkom anizotropija izaziva samo _linearnu deformaciju. strujne
Strujna mreža · 203'.
· mreže. Da bismo konstrui·s ali strujnu mrežu za anizotropnu sredinu ovog

tipa, dovoljno joe smanjiti dimenzije zone proceđivanja u pravcu parale!-·
sa r~vnima stratifikacije u odnosu '\J ku (Samsioe - Samsio, 1931).
.nom v~
Za ovaj deformisani presek se može izraditi strujna mreža kao kad bi
propustljiva naslaga bila izotropna. Pošto se taj .posao završi, treba vra-·
titi na početnu razmeru sve dimenzije, uključujući i dimenzije strujne
mreže. Slika 75 ilustruje ovaj postupak. Ova sli'ka IJ>redstavlja presek kroz:
pregradu od talpi pobijenih u slojevitu naslagu sitnozrnog peska, čiji je·
,/
'
l . \
l l l l l l l l
vnivkwAV>AMA'»kv~'v,;:bacskw&.xv;:wO>%<vk ~sh&VMwJAOAA\vd"'*r:t«*-:t<v),AwkVJ<:KU
Početni presek
(Normalna razmera)
·rransformisam presek
'(Horiiont.razmera iednaka
=
razmera 0,63 ><· vertikalna razmera)
re X vertikalna
Sl. 75. Izrada strujne mreže pomoću transformisanog· preseka ako su koefi-
cijenti propustljivosti peska u horizontalnom i vertikalnom pravcu (k 1 i ku)
različiti
koeficijent propustljivosti k 1 u horizontalnom pravcu 2,5 puta veći od.

koeficijenta propustljivosti k 11 za vertikalni pravac. Da bismo izradili
strujnu mrežu koja se uspostavlja zbog slobodne površine vode s leva
strane pregrade, smanjićemo horizontalne dimenzije preseka u odnosu.
pomoću.
1/ku = 01 63 i izraditi mrežu strujanja za transformisani presek
- v~
.jedne od ranij·e izlo~nih metoda. Zatim ćemo pomnožiti horizontalne di-·
-
~~lj~ strujanja
.
faktorom
.
V: = 1,58. Tako ćemo dobiti mrežu stru-
1
ll
janja na levoj strani slike 75. Dve porodice krivih koje sastavljaju ovl.r.
mrežu ne seku se više pod pravim uglovima.
Razmišljanje koje nas je dovelo do jednačine 2 može se takođe pri-·
meniti na slučaj trodimenzionalnog strujanja vode kroz homogeni, pora-
zni materijal. Tako ćemo dobiti:
o2 cp o2 cp o2 j~ oy~ je.4načinese može predstaviti .pomoću tri'porodice krivih po-

vršina. Površine jedne porodice su površine jednake hidrostatičke visine-
i odgovaraju ekvipotencijalnim linijama u strujnoj mreži. Voda struji duž.
li,n ija pres~ka članova druge dve porodice površina. Jednačina 5 se moža
:204 Uslovi ravnoteže u idealnom pesku
:rešiti samo u izuzetno prostim slučajevima. Ne postoje nikakve pogodne

grafič'ke ni eksperimentalne metode slične metodama za izradu strujne
·mreže. Tako se praktični problemi u kojim je reč o trodimenzionalnom
·strujanju mogu rešiti samo grubom aproksimacijom,· na osnovu manje ili
·više proizvoljnih, uprošćavajućih pretpostavki. Srećom, većina problema
·u građevinarstvu se odnosi na ravno strujanje.
90. Brzina proceđivanja. Pošto se jednom od metoda izloženih u pret-
·hodnom članu izra-di strujna mreža, proticaj se može brzo odrediti pola-
zeći od Darcyjevog zakona:
v= ki 88(7)
.gde je v brzina proceđivanja, k koeficijent propustljivosti, a i hidrosta-

tički gradijent. Da bi se olakšao postupak, strujnu mrežu treba izraditi
tako da pad potencijala između dve susedne ekvipotencijalne linije bude
:konstantan:
(l)
U ovoj jednačini ht predstavlja ukupni hidraulički pad a Nd je pro-

izvoljan broj jednakih intervala (potencijalnih padova) na koje se deli
.ovaj pad. Na slici 73a· vrednost N d iznosi 18. Sukcesivni padovi potencijala
l
f
su označeni brojevima od l do 18. •l
Strujne linije seku ekvipotencijalne linije pod pravim uglom. Pro-
·stor između dve strujne linije se naziva kanaL fiLtracionog toka (strujni l
'kanal). Pošto se čestice vode kreću duž strujnih linija, voda ulazi u strujni
kanal samo na njegovom k:raju i izlazi iz njega na izlaznom kraju ne pro.~
lazeći· kroz· njegove zidove: Međutim, širina kanala i odgovarajuća brzina
proceđivanja se menjaju duž kanala. · · \1
· Deo (element) kamila između dve ekvipotencijalne ~inije je polje

strujne mreže. Jedno od ovih polja, koje leži u zonr pada potencijala
hr. 15, je prikazano osenčenim četverouglom. Ako je a srednje rastojanje
......................izmedu-dve-ekvipoteneij·a lne-linije- koje--predstavljaju strane ovog polja,
:srednja vrednost hidrauličkog gradijenta unutar polja je ll.h/a, a količina
vode koja protekiie kroz polje izračunata za jedinicu vremena i jedinicu
širine strujnog kanala je: .
·- k -Ah .
k t-
a
A~o bi b bilo srednje rastojanje između graničnih strujnih linija,·
umesto a,_kako prikazuje slika 73a, količina vode koja protekne kroz polje
i
hi bila: l
l
bki=k .fl h.!!_;
Pošto je· koliČina vode !{oja pro

a
tekne kroz poprečni presek kanala ista:
l
duž celog kana,la, odnos bl a mora biti konstantan. Da bismo uprostili pro-
:račun brzine proceđivanj·a, mrežu ·strujanja crta:mo· tako da polja budu
Uticaj pljuskova na pritisak zemljinih masa 205·
kvadratna. Tako je b/a= l. Pod ovom pretpostavkom proticaj po strujnom.

kanal u je jednak vrednosti:
t. Q=k. 6. h~= k!!!_. (2)
a Nd
Ako je Nt ukupni broj kanala, strujne mreže, proticaj Q po jedinicL
širine preseka prikazanog n~ slici 73a je:
. N1
Q=kht - . (3)
Nd
Pošto su polja strujne mreže kvadrati, broj Nt zavisi od broja Nd. Ako se-
udvostručiNd, udvostručiće se i Nt. Na slici 73a broj Nt je jednak 9.
Ako je tlo anizotropno, tj., ako je koeficijent propustljivosti u pravcu
paralelnom sa ravnima sedimentacije jednak k1 , a koeficijent propustlji-·
vosti u pravcu normalnom na ravni jedna'k ku, strujna mreža se izrađuje·
pomoću transformisanog preseka, onako kako je prikazano na slici 75. Na
osnovu ovakve strujne mreže proticaj se može proračunati (Samsioe, 1931)
pomoću jednačine ·
N,
Q=ht- kr kn (4)-
Na
Sledeći članovi sadrže primere proračuna deJstva proceđivanja na
zemljani pritisak i stabilnost kosina. Da bi ovi proračuni bili jednostavniji,
primere ćemo ograničiti na tla zanemarljivo male kqhezije.
91. Uticaj pljuskova na pritisak zemljanih masa na potporne zidove..
Slika 76a predstavlja presek kroz masivni potporni zid. Ispuna iza zida
leži na horizontalnoj nepropustljivoj podlozi i odvojena je od zida filter-
sk~m slojem od krupnozrnog šljunka koji ima vezu sa spoljnim prostorom
preko barbak~na u podnožjg zida. Za vreme pljuskova deo vode koji pada.
na površinu ispune ulazi u ispunu i proceđuje se prema filteru. Na pre-·
seku koji je prikazan na slici, površina ispune predstavlja jednu od ekvi-
potencijalnih linija, a osnova zida jednu strujnu liniju. U svakoj tački
vertikalne površine dodira između ispune i filtera neutralni napon u vodi.
je jednak nuli. Mreža strujanja prikazana na slici 76a zadovoljava sve ove·
hidrauličke granične uslove.
Na osnovu jedl1ačine 90(2), proticaj AQ po jedinici vremena je isti.
za svaki strujni kanal. Brzina proceđivanja je:
l!. h
V=k i=k-,
a
gde je Ah hidraulički pad koji odgovara dvema susednim ~kvipotencijal-·
nim linijama, i a dužina strane kvadrata u mreži strujanja. Voda koja
ulazi u ispunu u okolini tačke e (sl. 76a) kreće se gotovo vertikalno naniže·
i- izlazi ponovo iz zemljane mase pošto prevali beskonačno mali put dl
ispod tačke e (nije prikazan na slici). Hidraulički pad je jednak dl, a du-·
žina puta vode je takođe jednaka dl. Prema tome, hidraulički gradijent i.
jejednak.jedinici, _pa _je .brzina proceđivanja:
Vo= ki =k,
_gde je k koeficijent propustljivosti ispune. Od tačke e idući udesno, rasto-

janje između sukcesivnih ekvipotencijalnih linija se povećava, dok pad
potencijala L:.h ostaje nepromenjen. Odgovarajuća brzina proceđivanja se,
dakle, smanjuje ukoliko se ide udesno, kako je pri~azano na slici 76b.
Prema tome, čim se intenzitet v, kiše (količina padavina izražena u visini
po jedinici vremena) počne približavati vrednosti koeficijenta propustlji-
vosti k, uspostavlja se neprekidni tok vode kroz ispunu prema filteru, a
intenzitet neutralnog napona Uw u vodi je određen za svaku tačku ispune
strujnom mrežom koja je prikazana na slici. U vlažnim podnebljima spo-
menuti uslov biva ZJadovoljen za vreme svakog jakog pljuska, ako je vred-
nost k jednaka ili manja od oko 0,002 cm per sec, tj. 2,84 inča po času.
Nepropustljiva podloga·
(e)
(e)
Sl. 76. (a, e i d) Grafičko određivanje zemljanog pritiska kojim ispuna
od sitnog peska deluje za vreme pljuska na vertikalnu zadnju stranu
potpornog zida prekrivenu drenažnim slojem od krupnozrnog šljunka;
(b) raspodela odnosa između brzine procenjivanja pri površini ispune i
okeficijenta propustljivosti duž ove površine; (e) nagnuti filterski sloj
namenjen da eliminiše povećanje zemljanog pitiska za vreme pljuskova
···------·----- -- ·--··· ·-- - -
Intenzitet zemljanog pritiska koji ispuna vrši na zadnju stranu zida
za vreme kiša se može proračunati ako se za ovaj specijalni slučaj adap-
tira Coulombova metoda (Terzaghi, 1936d). Zapreminska težina ispune,
vode i tla, zajedno neka je y. Otpornost na smicanje ispune je data jedna-
l
činom: r
S=(đ-uw) tg cp. 6 (5)
Saglasno Coulombovom postupku i mi ćemo pretpostaviti da je klizna
površina ravan. Da bismo rešili naš problem, pretpostavićemo proizvoljan
ravni presek de1 (sl. 76a i 76c) kroz nožicu d i:spune. Nek!a je težina pri-
zme W1, računajući u to vodu i čvrste čestice. Na prizmu deluju pritisak
vode U1 normalno na presek de1, .reakcija Ft pod uglom <P u odnosu na
normalu na det i reakcija Pt pod uglom 'o u odnosu na normalu na zadnju
stranu zida.
Uticaj pljuskova na pritisak zemljinih. masa 207
Pritisak vode Ut predstavlja rezultantu neutralnih napona u,. duž

preseka de1. Na osnovu jednačine 6(1) imamo:
Uw=Yw hw,
tj. neutralni natpon u proizvoljnoj tački A (sl. 76a) preseka je jednak

proizvodu zapreminske težine y,., vode i visine h,. do koje se podiže voda
u piezometrij-skoj cevi S iznad ove tačke. Ova visina je jednaka razlici
nivoa tačke A i tačke A1 u kojoj ekvipotencijalna linija kroz A seče ver-
tikalnu površinu ispune. Ako se neutralni naponi u.. u svim tačkama
linije etd nanesu kao ordinate u odnosu na ovu liniju kao na liniju -re-
ferencije, dobija se linija dje1. Površina pritiska dje1 predstavlja neutral-
nu silu, a linija deloVIanja ove sile prolazi proz težište dijagrama pritiska.
Reakcija Ft (sl. 76c) predstavlja rezultantu efektivnih napona na pre-
seku det. Prema tome; ona deluje pod uglom q> u odnosu na normalu na
presek de1. Pošto je prizma cdet u stanju ravnoteže, odgovarajući poligon
sila (sl. 76d) mora biti zatvoren. Ovaj uslov i činjenica da je poznat pravac
nepoznatih sila Ft i Pt,, određuje intenzitet reakcije P1, = s1t1 (sl. 76d)
koja je potrebna i "dovoljna da spreči klizanje duž preseka det (sl. 76a):
Kad kiša prestane, neutralna sila Ut se brzo smanjuje. Na kraju, zbog ka-
pil-arnog dejstva (vidi gl. XV) ona postaje negativna. Ako se zanemare i
kapilarne sile i smanjenje zapreminske težine peska zbog delimičnog dre-
niranja, bočna sila dovoljna da spreči klizanje duž de1 na slici 76 postaje
jednaka Pt = s1t1' (sl. 76d).
Položaj klizne površine se može odredirti ponavljanjem iste kon-
strukcije za različite proizvoljne preseke de2, des, itd., koji nisu prikazani
na slici. Odgovarajuće težine Wt, W2, itd. su nanesene u pravcu nagore
od tačke r (sl. 76d). Sve tačke: t2, ts, itd. (nisu .p red·stavljene na slici) koje
se dobijaju na taj način leže na. krivoj C,. Ako na ovu krivu položinio
tangentu paralelnu sa rs, dobićemo tačku t. Rastojanje st predstavlja
aktivni zemljani •pritisak na zid za vreme kiša. Napadna tačka zemljanog
pritiska P Ar leži na vi!sini nešto malo većoj od H/3 iznad osnove ispune.
Aktivni z;emljani pritisak P"' na potporni zid posle kiše se može odrediti
.~omoću Culmannove metode, kao što je prikazano na slici 76d (vidi čl.
24). Prema rezultatima numeričkih proračuna, dejstvo pljuska na veli-
č!l!).,l.J~.0-~119g . :Rr~ti·~a može biti veoma znatno i pored efikasnog drenira-
nja zadnje strane zida. Proračuni su takođe pokazali da pljuskovi sma-
njuju ugao nagiba potencijalne površine klizanja. Ako je y = 125 funti
·po kubnoj stopi; <p = 38°, o = 15° i H = 24 stope, proračun daje sledeće
rezultate:
Pre kiše, P A = 3,6 tona po stopi 'l1 = 62°.
Za vreme pljuska, P A = 4,8 tona po stopi 'l1 = 54° 30'.
Klasične metode proračuna potpornih zidova zanemaruju uticaj plju-
skova na zemljani priti·s ak. Međutim, pljuskovi mogu, kako pokazuju
gornji podaci povećati zemljani pritisak za do 33 procenta. Prema tome,
nije iznenađujuće da lom potpornih zidoVIa obično nastupa za v.reme teških
pljuskova. Malopređašnja analiza pokazuje pogrešnost vladajućeg mišlje-
nJa· da.·-su- ovakvi lomovi posledica nedovoljnog dreniranja zadnje stra-
ne zida.
Prema slici 76a, uticaj pljuska na zemljani pritisak je posledica za--

krivljenosti ekvilpotencijalnih linija, jer zbog ove zakrivljenosti nastaje-
hidrostatički pritisak duž potencijalnih kliznih površina koje prolaze kroz:
nožicu zida. Ako je filter nagnut, kao na slici 76e, sve ekvipotencijalne-
linije unutar klizne prizme su horizontalne. Prema tome, hidrostatički
pritisci su eliminisani i .zemljani pritisak za vreme pljuskova je sveden.
na vrednost koja se dobija uobičaj~enim metodama proračuna.
92. Uticaj pljuskova i plime sa osekom na stabilnost ankerisanih pri--
boja. Metode projektovanja priboja koje su opisane u glavi XII knjige-
se zasnivaju na pretpostavci da je otpornost na smicanje data jednačinom:.
s=cr tg q>, 5 (2)·
gde . je' cr efektivnrnormalrii iiapo.ii'na' potencijalnim kliznim površinama.
Drugim rečima, tamo je bilo pretpostavljene da su neutralni n~poni za--
nemarljivo ·mali. Ako j:e priboj u izvesnoj meri (osrednje) propustljiv, na.
primer, zbog nesavršenog uklapanj'a na sastavima talpi, pljusak može da .
izazove povećanje aktivnog pritiska na gornjem delu priboja, ali ne sma-
njuje pasiWlu otpornost tla koje podupire donji deo. S druge strane, ako-
je ·priboj praktički nepropustljiv zato što su sastavci zaptiveni muljem ili
zato što je priboj sastavljen od elemenata od armiranog betona koji su.
inj-ektirani na sastavima, pljusak uspostavlja struj-anje vode počev od .
ispune, kroz tlo ispod dna talpi u zonu tla koja podupire donji deo priboja..
Ovaj slučaj je prikazan na slici 77a. Slika predstavlja presek kroz ·priboj.
pobijen u sloj vrlo sitnog peska, koji leži na nepropustljivoj podlozi na.
nekoj dubini ispod donje ivice talpi. Pre pljuska površina vode je na nivou.
ravni ed. Strujna mreža predstavlja hidrauličke uslove koji vladaju za.
vreme pljuska. Ona je izrađena pod pretpostavkom da je propustljivost.
ispune identična sa propustljivošću sloja prirodnog peska i da je priboj
savršeno nepropustljiv. Otpornost na smicanje peska je određena jed--
načinom: . . .. ..
S= (cr - uw) tg q>. . 6 (5);
Neutralni naponi Uw se mogu odrediti na osnovu strujne mreže onako

kako je objašnj·eno u prethodnom članu u vezi sa ispunom potpornog zida.
---·-· ·--- ------· 0ni-·povećavaju<rktivnt-zemljam·-priti'sak na gornjem delu ·priboja i sma- l
njuju otpornost peska protiv bočnog pritiska koji vrši donji deo priboja. l
U svakoj tački neutralni napon Uw je jednak proizvodu zapreminske te-
žine vode .Yw i visine do koje -se u toj tački penje voda u piezometrijskoi
cevi. Kao primer primene ove metode proračunaćemo neutralni napon u~
tačkama at i a2 koje leže na drugoj ekvipotencijalnof liniji (sl. 77a). Ako·
ll
l
je Nd ukupni broj padova potencijala između ulazne i izlazne površine,

hidraulički pad koji odgovara. kretanju vode od jedne do sledeće ekvipo--
tencijalne linije iznosi:
a hidraulički pad koji odgovara intervalu između ulazne površine i linije- ·l

ata2 je 2 Lih. Prema tome, neutralni napon u tački a1 je Yw (z1- 2 h), dok.
ll
l
. Uticaj pljuskova na stabilnost ankerisanih priboja 209
u tački a2 on iznosi Yw (z2- 2ah). Tako možemo odrediti neutralni napon

duž bilo kojeg preseka kroz pesak, na primer, duž potencijalnih kliznih
površina bc i bd (sl. 77a). Ovi naponi povećavaju aktivni zemljani pri.;.
tis.ak na gornjem delu priboja, a smanjuju otpornost peska kao bočnog
ct e
/
/ -
(
/
l \ \
Sitan pesak' 1 1 '
·»mwJJ!WI""Yh:Wm~h<'W~riXW'Im
Nepropustljiva podloga
(b}
Sl. 77. (a) Proceđivanje vode kroz masu sitnog peska koju podupire nepro-
pustljiv priboj, za vreme pljuska; površina vode je na nivou ed; (b) strujanje
vode kroz pesak iza priboja na morskoj obali za vreme oseke
oslonca na donjem delu. Oba dejstva teže da smanje faktor ·sigurnosti

priboja. Proračun faktora sigurnosti se može izvršiti kombinovanjem
jedne od metoda koje su opisane u glavi XI knjige sa metodama izlože-
nim u prethodnom članu.
Slika 77b predstavlja presek kroz nepropustljiv 'priboj na morskoj
obali sa znatnim razlikama između plime i oseke. Pretpostavljeno je da
tlo ima iste karalcierist1ke kao na slici 77a. Za vreme plime morska voda
prodire u ispunu kroz prostor između donje ivice talpi i nepropustljive
podloge ispod sloja peska. Ovo kretanje vode povećava otpornost peska
koji podupire donji deo priboja, kao i faktor sigurnosti .priboja. Nasuprot
ovome, za vreme oseke nastupa suprotna pojava, kako je prikazano na
slici. To povećava aktivni pritisak na gornjem delu priboja i smanjuje
otpornost peska koji podupire donji deo priboja (smanjuje pasivni priti-
sak na donjem delu).
Zbog odlučujućeg uticaja pomenutih fenomena kretanja vode kroz
tlo· na faktor sigurnosti priboj a nijedan priboj ne bi trebalo projektovati
bez prethodnog ispitivanja i analize mogućih izvora i mehaničkih posle-
dica prolaznog strujanja vode od ispune ka zoni peska koji ipodupire donji
deo priboja (ka sedištu 'Pasivnog pritiska na donji deo priboja). Za dati
presek kroz priboj strujna mreža zavisi u velikoj meri od detalja strati-
fikacije prirodne naslage peska i od odnosa između srednje vrednosti
koeficijenta propustljivosti prirodne naslage i ispune. Nij-edan od ovih po-.
dataka se ne može preCiznD odrediti. Prema tome, analiza se mora za-
snivati na najnepogodnijim mogućnostima od onih koje mogu proisteći iz
............. i!:~pitivanja tla. U većini slučajeva moći ćemo da eliminišemo većinu štet-
nih posledica pljuskova ili plime i oseke merama dreniranja, kao što je
slikom '76e ilustrovano za potpome zidove.
lt Teori;jska mebanfka tla
93. Dejstvo proceđivanja vode na stabilnost kosina. Slika 78a pred-

stavlja presek kroz homogeni zemljani nasip koji se sastoji od sitnozrnog
tla zanemarljivo male kohezije. Otpornost na smicanj-e tla data je jedna-
činom
S=(d--Uw) tg cp, 6 (5)
gde je a ukupni normalni napon a Uw neutralni napon na potencijalnoj
kliznoj površini. Pretpostavljamo da nasip leži na površini jednog prak-
tički nepropustljivog sloja. Sitnozrna tla ostaju gotovo zasićena u toku
dugih vremenskih perioda, tako da je zapreminska težina y tla i vode
zajedno, praktički nepromenljiva. Za vreme suvih perioda voda se u po-
· -~
il
•.-._•
.·
!O
9
8
7-
----Z!---'--~ ~ ~- if~~
. '1 J (b) (e) (d)
'j
Sl. 78. (a) Proceđivanje vode kroz nasip od sitnog peska za
vreme jakog pljuska; (b i e) poligon sila za proračun stabil-
nosti metodom kruga trenja; (d) metoda za sprečavanje loma
za vreme pljuska filterom od krupnog šljunka na podlozi
nasipa
rama održava kapilarnim silama koje odgovaraju negativnim vrednosti-

ma neutralnih napona Uw (vidi glavu XIV). Pošto negativni naponi u vodi
povećavaju faktor sigl;lrnosti narsipa preko vrednosti koja odgovara pri-
tisku Uw = O, neutralne napone koji postoje za vreme sušnog perioda za-
nemarićemO u analizi koja sledi. · ·
Za vreme jakih pljuskova kišnica ulazi u nasip· kroz njegovu krunu
i gornji deo kosina i iz njega izlazi kroz donji deo kosina. Višak preko
· Dejstvo proceđivanja vode na stabilnost kosina 211
količine koja se može -procediti kroz pore

tla otiče niz strane nasipa. Hid-
raulički granični uslovi za konstrukciju strujne mreže prikazani su na
slici 78 kako sledi: Osnovica preseka kroz nasip i osa simetrije preseka
su strujne linije. Kruna (gornja površina) nasipa je ekvipotencijalna lini-
ja. U svakoj tački na stranama nasipa neutralni napon je jednak nuli.
Da bi se održao stacionaran tok kroz nasip, intenzitet v, pljuska (količina
padavina u jedinici vremena na j~inicu horizontalne -površine) mora biti
dovoljna da održi stacionaran. tok određen strujnom mrežom. Količina
vode, AQ, koja protekne između dve susedne strujne linije je ista za svaki
kanal strujne mreže (vidi čl. 90). Prema tome, količina kišnice koja mora
ući u kanal po jedinici vremena i jedinici površine koju iseca kanal je
najveća tamo gde je širina kanala na površini najmanja. Ovaj je uslov
.zadovoljen duž ivica krune nasipa, gde je rastojanje između dve susedne
strujne linije najmanje i jednako amin. Ukupni hidraulički pad za odgova-
rajući kanal toka je jednak h, kao što je prikazano na slici 78a, a pad
potencijala je
6. h=..!!_
N/
gde je Nd broj padova unutar kanala (unapred izabrani broj). Na ulazu
u kanal širine amin hidraulički gradijent je
t:. h
i=-,
Omi n
a količina vode koja mora ući u kanal po jedinici vremena ~ jedinici po-
vršine je
Prema tome, uslov za održanje strujanja prikazanog na slici 78 je

k h
v,>- ·-.
Nd am1n
(l)
U vlažnim podnebljima ovaj je uslov zadovoljen za svaki nasip či3i

je koeficijent propustljivosti k manji od koeficijenta propustljivosti vrlo
sitnog peska.
Uticaj pljuska na faktor sigurnosti kosina se može odrediti metodom
. kruga trenja, .koja je opisana u glavi IX. Pre pljusJ:ta neutralni naponj su,
po pretpostavci, jednaki nuli. Pošto je kohezija zanemarljivo mala, · kri-
tični krug u ovom stanju je identičan sa linijom kosine (vidi čl. 60) i fak-
tor sigurnosti protiv klizanja je: ·
G= tg<p,
s tg ~ '.
gde-je- ~--ugao ·kosine;· slika 78a.

Za vreme pljuska poluprečnik kritičpog kruga uzima konačnu vred-
nost pa se položaj kruga u odnosu na kosinu (stranu kosine) može odre-
:14•
212 Uslo.vi ravnoteže ·u idealnom pesku
diti samo metodom sukcesivnih aproksimacija. U tom cilju ćemo pretpo-

staviti proizvoljan krug koji tangira čvrstu podlogu nasipa. Centar ovog
kruga je u tački 01, a odgovarajući krug trenja, poluprečni:ka Tf, je obe-
ležen sa Ct. Probna klizna površina ABC (sl. 78a) je podvrgnuta delova-
nju neutralnih napona):
Uw=Yw hw, 6 (1)
gde je hw ukupna visina do koje se voda podiže u piezometrijskoj cevi u
datoj tački, kao što je, na primer, prikazano na slikama 76a i 77a. Rezul-
tanta U1 neutralnih napona na ABC se može odrediti pomoću poligona
sila (sl. 78 b). Linija delovanja sile Ut prolazi kroz centar 01 kruga, para-
lelno sa U1 na slici 78b. Težina Wt tela peščane mase (računajući u to
čvrste čestice i cvodu)je u-ravnoteži ·sa parom sila Ut i F1, kao što je pri-
kazano na poligonu sila na slici 78c. Jedna od ovih sila, U1, je poznata.
Ona predstavlja rezultantu pritiSka vode koji deluje na površini ABC.
Druga sila, F1, predstavlja rezultantu efektivnih napona na ABC. Na slici
78a sila F1 mora prolaziti -kroz presečnu tačku sila Ut i Wt. Rastojanje
između produženja linije koja predstavlja silu Ft i centra 01 je dt. Pošto
se težnja kosine da sklizne· povećava kad se povećava d1, odnos Ttld1 se
može uzeti za meru sigurnosti protiv klizanja kosine. Ako je dt =Tf,
reakcija ima pravac rtangente na krug trenja, po je odgovarajući faktor
sigurnosti Ttldl = l. Za d1 = O faktor sigurnosti uzima beskonačnu vred-
nost. Prema tome, možemo pretpostaviti da je faktor sigurnosti protiv
klizanja duž ABC, za vreme pljuska, jednak:
r,
G•• = - .
dl
. U slučaju koji je prikazan na slici 78a vrednost Gsr je manja od je-
dinice, i 'kad površina ABC ne odgovara nu~no kritičnom krugu. Prema
tome, verovatno je da će duž kritičnog kruga lom nastupiti pre nego što
pljusa-k uspostavi stanje stacionarnog toka koje je predstavljeno mrežom
strujanja na slici 78a. Nasuprot ovome, ako je G., veće od jedinice, mo-
ramo ponoviti ispitiv,a nje za druge krugove. Položaj kritičnog kruga je:
....._.___q_cgeđe!1__-q.slovom: ___________ ___ .
r, -· .
G·sr=-= mJmmum.
dt
. Ako. neposredno ispod osnove nasipa umetnemo filtar od krupnozr-

nog šljunka, sve ekvipotencijalne linije postaju horizontalne, a strujne
linije vertikalne, kao što je prikazano na slici 78d. Neutralni naponi biće:
u svim tačkama nasipa jednaki nuli. Dalje, pri-su-stvo filterskog sloja spre-
čava smanjenje stabi:lnosti kosina za vreme pljuskova. To je jeftin i jed-
nostavan način da se poveća stabilnost puteva i železničkih nasipa.
Grafička metoda proračuna ilustrovana slikom 78a može se takođe·
koristiti, bez i~mena, za određivanje faktora sigurnosti zemljanih brana.
kroz koje se proceđuje voda iz akumulacionog rezervoara (sl. 74e) m zem..:
ljanih brana koje se sastoje od ~eskovitih materijala sa izvesnom kohe-
zijom, ako je sadržaj gline u njima vrlo mali. Kad se strujna mreža izradi
Mepanizam unutarnje erozije u tlu 213
to je dovoljno dase proračuna neutralna sila U1 (sl. 78a) i zatim U1 kom-

binuje sa tež~nom W1 tla iznad potencijalne klizne površine.
Metoda proračuna koju smo ovde izložili-se zasniva na pretpostavci
da se voda sadržana u tlu adaptira gotovo trenutno na promenu stanja
napona u nasipu. Ona se, dakle, ne može primeniti na brane od stišljivih
materijala čija je propustljivost mala, kao što je glina.
94. Mehanizam unutarnje erozije u tlu, i kritični hidraulički pad.
Slika 79a predstavlja presek kroz zagat sa jednim zidom koji se sa1stoji
od reda talpi poduprtih podužnim gredama i razUipiračima. Prirodno tlo
se, po pretpostavci, sastoji od sloja šljunka, debljine D1 i sloja sitnog, zbi-
Sl. 79. Grafičko određivanje faktora sigurnosti homogenog peska protiv

unutarnje erozije u tlu. Opasnost unutarnje erozije u tlu je nastala zbog
ispumpavanja vode iz iskopa koji štiti jednozidni zagat. (a) Strujna
mreža, (b) neutralne i efektivne sile koje deluju na pesak u zoni poten-
. cijalnog izdizanja, (e) metoda za određivanje opterećenja na filteru koje
je potrebno i dovoljno za održavanje datog stepena sigurnosti
jenog, homogenog peska, debljine D2. Koeficijent propustljivosti gornjeg

sloja je mnogo veći od koeficijenta propustljivosti donjeg sloja. Talpe
ulaze u donji sloj do dubine D ispod njegove površine. Pošto su talpe po-
bijene, tlo u zagatu iznad površine donjeg sloja je uklonjeno bagerisanjem
i voda iz zagata ispumpana. Izvan zagata nivo vode zadržava svoj položaj.
Prema tome, pumpanje izaziva strujanje vode kroz tlo prema dnu iskopa.
Zbog visoke propustljivosti gornjeg sloja (šljunka), debljine D1, struja-
nje se odvija ·kaO da taj sloj ni ne postoji. Struj,na mreža na slici 79 je
konstruisana pod pretpostavkom da je strujanje ,prema dnu iskopa pri-
bližno ravno strujanje.
Na osnovu rezultata eki&perimenata na modelima znamo da pesak u
koji su pobijene ta1pe ostaje u ravnoteži sve do'k je hidraulički pad h1
manji od neke kritične vrednosti (Terzaghi, 1922). No, čim se počnemo
približavati ovoj kritičnoj vrednosti, brzina isticanja počinje da se pove-
ćava mnogo brže no što se povećava ovaj pad, što pokazuj e da se pove-
ćava srednja vrednost propustljivosti peska. lstovremeno s ovim, površi-
na peska unutar pojasa širine D/2, približno, uz uzvodnu stranu talpi po-
činje da se izdiže i, na kraju, mešavina peska i vode se probija kroz pro-
stor i'spod talpi. Ova pojava se naziva unutarnja erozija tla, a hidraulički
pad pri kojem pojava nastaje je kritični hidraulički pad hp. Unutarnja
erozij a tla i·spod ovakvog zagata gotovo uvek izaziva lom zagata. Naš se l-~
problem sastoji u tome da odredimo koeficijent sigurnosti u odnosu na
.unutarnju eroziju tla zagata prikazanog na slici 79a, pošto se nivo vode -·~;i
u zagatu snizi do dubine h1 ispod nivoa spoljne vode.
Proces koji smo opisali sugeriše da unutarnja erozija počinje širenjem ·.m
~i
peska koji se nalazi između ukopanog dela ta1pi i jedne površine (ravni) -~
na odstojanju D/2 od talpi, na nizvodnoj strani. Ovo širenje prati iznoše-
nje peska iz ove zone. Očevidno je da ova pojava mož·e da nastupi samo
ako pritisak vode koja iznosi pesak premaši težinu peščane mase· koja se
·nalazi u ovoj zoni.
lll
i
~;
Smerno pretpostaviti, sa dovoljnom tačnošću, da telo peščane mase
koje voda podiže ··ima-oblik prizme širine D/2. Osnova ove prizme se na- .
lazi na nekoj dubini D3 ispod površine. Podizanju prizme se suprotstavlja .
njena težina i trenje duž njenih vertikalnih strana. U trenutku loma efek- .
'
tivni horizonta1ni pritisak na stranama prizme i odgovarajući otpor trenja

su praktički jednaki nuli. Prema tome, prizma počinje da se podiže čim ~l
ukupni vodeni pritisak na nj·e noj osnovi postane jednak sumi težine pri- iž:
zme, računajući u ovu težinu vodu i čvrste čestice. Hidraulički pad hp pri
kojem se telo počinje da podiže je kritični hidraulički pad. Nivo osnove
ovog tela određen je uslovom da hp treba da bude minimum, jer unutar-
nja erozija nastupa čim voda postane sposobna da podigne prizmu pe-
ščane mase, bez obzira gde se nalazi osnova prizme. Slika 79b prikazuje
osnovu pri~e na nekoj proizvoljnoj dubini Da. Da bi:smo proračunali
pritisak vode 'koji deluje na osnovi prizme, počećemo ispitivanjem stanja
n~pona u vodi u nekoj proizvoljnoj tački P (sl. 79a). Napon u vodi ili
neutralni napon u tački P je jednak visini hw do koje se podiže voda u
piezometrij-skoj cevi iznad ove tačke pomnoženoj sa zapreminskom teži-
nom Yw vode. Visinu hw možemo podeliti na dva dela, z i h, tako da je
n·eutralni napon u P:
Uw=Z Yw+h Yw· (l)
. Prvi deo, ZYw, predstavlja hidrostatički poti-sak (čl. 8). Njegovo me-
----··-···· hanič'ko -dejstvo~e-sastoji----u----sman-jenju·---efektivne zapreminske težine
peska y na potopljenu zapreminsku težinu y'. Drugi deo, hyw, je hidro-
statički natpritisak u vodi u odnosu na slobodnu površinu vode na niz-
vodnoj strani, a h je hidrostatička visina u tački P u odnosu na ovu povr-
šinu. Prema tome, uslov za podizanje peščane prizme prikazane na slici
79b se izražava ovako: ukupni hidrostatički natpritisak na osnovi prizme
mora biti veći od potopljene težine pri:m1e, koja je, sa svoje strane, jed- l
naka 112 D Day'. i

Hidrostatički natprittisak u svakoj tački P ~sl. 79a) unutar zone pro-
ceđivanja se može odrediti iz strujne mrež-e. Saglasno teoriji strujne
mreže (čl. 89) pad potencij,ala Ah, koji predstavlja promenu hidrauličkog
pada između susednih ekvipotencijalnih linija je:
A h= !!J_
N/
Mehanizam unutarnje erozije u tlu 215
gde je Nd ukupni broj polja u jednom strujnom kanalu. Prema tome, hi-
draulički pad h u tački P Je jednak:
h=na h=- h1 ,
nd (2)
Nd
gde je nd broj polja u strujnom kanalu koji prolazi kroz tačku P između
tačke P i izlaznog kraja kanala. Pomoću ove jednačine možemo odrediti
raspodelu hidrauličkog pada duž osnove prizme prikazane na slici 79b.
Ova raspodela je predstavljena u ra:omeri slike ordinatama krive e.
Srednja vrednost hidrauličkog pad:a na osnovi Oa, prizme je ha, a ukupni
hidraulički natpritisak na ovoj osnovi je
l
Ue= - YwD ha.
2
Hidraulički pad h u bilo kojoj tački u pesku ·dat je jednačinom 2:
h= .!!:!!._ h1 =h1 x const,

Na
gde konstantni faktor nd/Nd zavisi samo od položaja tačke u strujnoj mreži.
Prema tome, ordinate krive e su upravno proporcionalne padu h1, a odgo-
varajući srednji hidraulički pad ha može se izraziti ·p roizvodom:
(3)
gde m ne zavisi od hidrauličkog pada. Vrednosti ha i h1 mogu se odrediti
sa crteža. Prema tome se može proračunati vrednost odnosa m = halht.
Da bi podigao prizmu, hidrostatički natprittisak U e na osnovi Oa pri-
l
zme mora biti jednak potopljenoj težini prizme,
2 o Day', tj.
1 . l
- D ha Yw=- D D3 y',
2 2
iz čega sledi:
.Y'
ha.=D3 - (4)
Yw
U trenutku. kad pri:oma pocmJe da se podiže, hidraulički pad ht u
jednačini 3 je jednak hidrauličkom padu hp. Ako se u jednačinu 4 umesto
ha uvrsti mhp, dobija se:
y'
mhp=D3 -
Yw
ili
hp= D2 _L (5)
m Yw
Ova ispitivanja se mogu ponoviti za različite· horizontalne ipreseke
kroz pesak, na raznim dubinama Ds .ispod dna iskopa. Kritična hidraulička
visina je određena uslovom hp= minimum, a horizontalni presek kojem
odgovara ova visina je kritični presek. Za prost red talpi koji je predstav-
ljen na slici 79b ispitivanje je pokazalo -da kritični presek prolazi gotovo-
tačno kroz donju ivicu talpi, što znači Da = D. Naswprot ovome, ako se
ukopani u tlo deo građevine za usporavanje vode sastoji od više redova
·t alpi ili od jednog reda <talpi pri nizvodnoj ivici betonske brane kako je
prikazano na slikama 74a do 74d, položaj kritičnog preseka se mora odre-
diti metodom sukcesivnih aproksimacija, koja zahteva da 'Se ponovi kon-
strukcija prikazana na slici 79b, 21a različite horizontalne preseke.
Kako pokazuje jednačina 4, kritičan hidraulički pad za datu građe
vinu za usporavanje vode je praktički nezavisan od ugla unutrašnjeg
trenja peska, a upravno je proporcionalan potopljenoj zapreminskoj težini
peska. Podudaranje između preračunatih vrednosti hp i vrednosti koje
.. su -dobijene eksperimentima--sa Či'stim peskom je vrlo zadovoljavajuće.
Za datu vrednost hidrauličkog pada ht, koeficijent sigurnosti G1 pro-
tiv unutarnje erozije tla je određen odnosom potopljene težine W' tela
peščane mase koje leži iznad trake Oa, (slika 79b) i pritiska vode u., tj.
J_D D3 y'
2 -hp (6)
l --h
-ha D Yw 1
2
Analiza koju smo ovde sproveli zasniva se na pretpostavci da je tlo
u temeljima građevine za usporavanje vode hidraulički izotropno. U
stvarnosti, pak, mora .se uzeti u obzir stratifikacija podtla. Pošto strati-
fikacija ima odlučujući . uticaj na mrežu strujanja, ona takođe u znatnoj
meri određuje koeficijenlt stabilnosti.
95. Uticaj opterećenog filtra na kritični hidraulički pad i koeficijent
sigurnosti. Ako je koeficijent sigurnosti predloženog projekta fundiranja
brane u odnosu na unutarnju eroziju tla kroz propustljiv sloj nedovoljan,
prisiljeni -smo da povećamo ovaj koeficijent konstruktivnim merama. Ovo
se --može postići jednostavno i jeftino polazeći od odnosa izraženog jed-
načinom:
W-'
·······--··------·-··-------·-------·---Gs,;;--=..:.:=-~ ·-···--· . ... 94 (6)
u.
Prema ovoj jednačini, koeficijent sigurnosti je jednak odnosu između
potopljene težine t-ela peščane mase uz nizvodnu s tranu talpi na slici 79b
.i hidrauličkog natpritiska u., koji teži da podigne ovo telo. ])a bi:smo po-
većali koeficijent sigurnosti, dovoljno je da povećamo težinu W' ne me-
njajući pritisak u•. Težina W' -se može povećati nanošenjem opterećenja
na površinu kroz koju voda i-stiče iz peska. Da bismo sprečili da optere-
ćenje ne izazove promenu u strujnoj mreži i odgovarajuće povećanje pri-
tiska u., moramo postaviti inverzni granulisani filtar između peska i
osnove opterećenja. Filtar mora biti istovremeno dovoljno grub da dozvoli
praktički nesmetano oticanje vode iz peska, a ipak dovoljno fin da ne
-dopusti da čestice pes.ka koje se kreću sa vodom prolaze kroz njegov donji
sloj. Ako su ova d va uslova zadovoljena, opterećenje neće uticati na pri-
,tisak U,,
. Bočni pritisak na priboje u temeljima građevina 217
Metoda za određivanje veličine i raspodele opterećenja koji su po-

trebni da bi se dobio dati koeficijent sigurnosti je ilustrovana slikom 79c
.za zagat sa jednim redom talpi koji je prikazan na slici 79a. Naš problem
je u tome da se odredi opterećenje potrebno da se spreči smanjenje koe-
ficijenta sigurnosti i$pOd dat·e vrednosti Gs dok se nivo vode za vreme
visokih vodostaj a podiže na visinu h t iznad nivoa vode u zagatu. O X
:predstavlja kritični presek, a ordi:nate h krive C predstavljaju visinu sloja
vode čija je težina jednaka hidrostatičkom natpritisku na kritičnom pre-
seku. Ako se iznad linije OX nanesu vrednosti hywly' kao ordinate, do-
·.bija se ~riva W. Ova kriva predstavlja gornju granicu jedne fiktivne mase
tla zapreminske težine y', čija je težina jednaka hidrostatičkom natpriti-
.sku na kritičnom preseku. Da bi se postigao koeficijent Gs protiv unutar-
nje erozije tla pritisak na kritični presek od potopljene težine tla i opte-
rećenja mora biti jednak proizvodu veličine Gs i ukupnog hidrostatičkog
natpri:Uska na osnovi prizme. Množeći ordinate krive W veličinom Gs do-
bijamo krivu G (sl. 79c). Da bi se dobio koeficijent sigurnosti Gs moramo
·deo ab .površine peSka opteretiti težinom jednakom osenčenoj površini
:puta potopljena zapreminska težina y' peska.
Eksperimenti su pokazali da ravnomerno raspoređeno opterećenje ima
praktički isti uticaj na kritični hidraulički pad kao i opterećenje koje
:predstavlja osenčena površina :na slici 79c, ako je širina ravnomerno raspo-
ređenog opterećenja približno jednaka širini ab osnovice osenčene povr-
:šine. Pošto se opterećenje nalazi iznad nivoa vode, efektivna zapreminska
težina opterećenja je približno jednaka dvostrukoj potopljenoj zapremin-
:skoj 1:ežini y'. Prema tome, površina poprečnog preseka traženog optere-
·ćenja će biti približno jednaka polovini osenčene površine na slici.
96. Bocni pritisak na priboje u temeljima građevina. Slika 80a pred-

stavlja presek kroz najniži deo reda talpi koji je pr1kazan na slici 79 .
.Apscise krive cd u odnosu na liniju referencije ab predstavljaju pritisak
vode na levu površinu talpi, a apscise krive act predstavljaju pritisak na
-desnu površinu talpi. Iz slike se vidi da na ukopani deo talpi deluje rezul-
e b
(a) (h)
(e)
SL 80. (a) Pritisak koji vrši voda na levu i desnu površinu ukopanog dela
zagata sa jednim redom talpi, za vreme ispumpavanja; (b) rezultantni
pritisak vode, jednak razlici između pritisaka prikazanih na slici (a); (e)
uslovi za lom usled unutarnje erozije tla zbog nedovoljne veze između
betonskog ekrana jedne brane i talpi
'tantni pritisak AU, jednak razlici ova dva pritiska, prikazan osenčenom
površirtbrtl. ha SliCi 80b. Ovaj pritisak teži da savije talpe udesno. On se
.:sabira sa aktivnim zemljanim pritiskom P A kojim na talpe deluje tlo na
njihovoj levoj strani. Krive ac i de se mogu odrediti !pomoću strujne mreže·

onako kako je opisano u čl. 94, a aktivni zemljani priti\Sak se može pro-
računati grafičkom metodom koja j'e opisana u čl. 91. Otpor pes'ka protiv·
obrtanja rtalpi oko tačke a na slici 80a ne može premašiti mobilisani deo.
Pp pasivnog zemljanog otpora peska 'k oji leži na desnoj strani preseka ab
na slici 80a. Ovaj se pritisak može proračunati pomoću jednačine 14(2) ..
Ako u tu jednačinu uvrstimo PP =P p ·, H= D, y = y" i N='
= tg2 (45°+ cp/2), dobićemo
- l
Pp = - y" D2 tg2 (450+ cp/2).
2
Veličina y" u ovoj jednačini predstavlja potopljenu zapreminsku te-.

žinu peska umanjenu za srednju vrednost pritiska proceđivanja po jedinici
zapremine peščane mase uz desnu stTanu talpi.
Cim hidraulički pad h postane jednak kritičnom padu hp, efektivna:
težina peščane pr.izme sa osnovom Oa (sl. 79a) postaje jedna:ka nuli, a sred-.
nja zapreminska težina y" peska unutar ove prizme teži takođe ka nuli. Vi-·
sina Da prizme je približno jednaka D. Prema tome, uslov y"=O je prak-.
t
tički zadovoljen unutar peščane mase koja leži uz talpe i desno od ab. (
(sl. BOa). Malopređašnja jednačina postaje, za y" =O, .~
.,
r
Pp=O.
Dakle, kad se hidraulički pad približava kritičnoj vrednosti hc, pasivni:
zemljani prirtisa'k peska na desnu stranu talpi teži nuli. Tako se silama.
P A i t:.. U koje deluju na· levu stranu talpi suprotstavlja samo otpornost·.
talpi protiv savijanja. Zbog ovakvog stanja stvari moguće je zamisliti lom:
talpi savijanjem i pre no što pritisak vode ·stvarno podigne pesak na.
desnoj strani talpi.
Ako su talpe pobijene u tlo uz nizvodnu nožicu betonske građevine,.
kao što je prikazano na slici 80c, neizbalansirani pritisak vode na uzvod-.
~-n
_o-'-'j stra.t).!._l~.b sabran sa ~tivnim._ zemUan!v.Lm:-itiskom na ovu stranu,.
verovatno če odvojiti taLpe od betonske građevine, ako gornji deo talpi.
nije čvrsto ankerisan u beton. Ako se talpe odvoje od betona, kroz brešu.
između betona i talpi počeće da i:stiče mešavina peska i vode i nastupiče·
lom građevine pri hidrauličkom padu mnogo manj-em od onog koji je po-.
treban da se podigne pesak na nizvodnoj strani talpi. Pošto se spoju iz-
među talpi i betona retko posvećuje pažnja koju on zaslužuje, nije nemo-.
guče da je lom nekih braria nastupio usled popuštanja nedovoljne veze.
i unutarnje erozije tla kroz brešu, koji je posle toga usledio. Lomovi
usled unutarnje erozije se obično dešav~ju u toku vrlo kratkog vremen-.
skog intervala, a razaranje je ta:ko potpuno da je praktički nemoguće,
posle udesa odrediti njegov stvarni uzrok.
Vrednost P P pasivnog zemljanog pritiska određuje takođe nosivost.
peska na kojem brana leži. Kad se vrednost P P približi nuli, nosivost:
peska koji se nalazi s·leve strane talpi takođe teži nuli, pa je moguće zami-
. Bočni pritisak na priboje u temeljima građevina 219
sliti lom brane usled nedovoljnog oslonca, iako pesak ispod brane može
biti čvr..st i zbijen.
Primeri koje smo naveli ilustruju različite mehaničke efekte proce-
đivanja vode kroz tlo 'koji teže da izazovu lom brana na propustljivim
temeljima. Zbog mnoštva različitih uslova na koje možemo naići u praksi,
nije moguće utvrditi nikakva opšta pravila. Ipak, u svakom specijalnom
slučaju uticaj toka proceđivanja na teorijski koeficijent sigurnosti može
se oceniti na osnovu opštih principa utvrđenih u 87. do 94. članu. Stvarni
koeficijent ·sigurnosti zavisi od detalja stratifikacije i drugih geoloških
detalja koji se ne mogu unapred utvrditi. Stoga rezultati analize koja se
odnosi na sigurnost !konstrukcije u odnosu na unuta:rm.ju eroziju zahteva
uvek naknadnu proveru ili izmenu na osnovu rezultata merenja pritiska
vode koja treba izvršiti u rtoku građenja ili za vreme perioda kad se hi-
drauli~ki pad po prvi put ispoljava. Ma kakvi mogli biti rezultati ovakvog
ispitivanja, obično će biti moguće eliminisati postojeće izvore opasnosti
odgovarajućim merama dreniranja ili pomoću opterećenih filtara, koje
smo opi-sali u prethodnom članu. ·
l
GLAVA XIII
TEORIJA KONSOLIDACIJE
97. Osnovni pojniovi. U prethodnoj glavi, u .kojoj je reč o strujanju

vode kroz <tlo i njegovim posledicama, pretpostavljali smo da je zapre-
.mina koju zauzima voda po jedinici zapremine tla nezavisna od stanja
napona u tlu. Ako je ovaj uslov ostvaren, 'količina vode koja istekne iz
·elementa tla, kao što je element koji je prikazan na slici 73b, jednaka je
količini vode koja uđe u element, bez obzira da li se stanje napona u tlu
menja ili ne. Ovaj uslov, poznat kao uslov neprekidnosti, u matematičkim
terminima se iskazuje jednačinom 89(1). Međutim, nema realnog tla koje
.strogo zadovoljava uslov neprekidnosti, jer svaka promena stanja izaziva
neku promenu zapremine pora An po jedinici zapremine tla. Ipalk, ako je
tlo veoma propustljivo, a nije previše stišljivo, promena poroznosti usled
promene stanja napona u tlu obično se može zanemariti.
Promena efektivnih napona u veoma 'Stišljivom tlu - kao što je, na
:primer, glina ili mešavina peska i mika - mineralnih čestica će vero-
vatno izazvati znatnu promenu An zapremine pora n. Prema tome, ako su
pore ovakvog tla potpuno i<Spunjene vodom i ostaju u tom stanju, pro-
:mena efektivnih napona povlači sa sobom promenu sadržaja vode u tlu.
,Svaki proces koji povlači sa sobom smanjenje sadržaja _vode zasićenog tla
a da pri tom izgubljenu vodu ne zamenjuje vazduh naziva se procesom
:konsoLidacije. Suprotan .proces je proces bubrenja, .koji predstavlja pove-
---;tanje-s·a<:ttžlfja-vod€niSle<:rpovećarija zap remine pora.
Druga komplikacija nastaje ako je tlo istovremeno stišljivo a malo

_propustljivo. Oba ova svojstva poseduje, u velilkoj meri, masna glina. U tlu ,.
· ·· t .;.
sa ovakvim karakteristikama, promene u sadržaju vode koje nastaju usled

_promena u stanju napona se veoma sporo odvijaju, jer mala propustljivost
tla ne dopušta brzi prenos vode iz jednog dela mase tla u drugi deo ili u
susedni visoko propustljiv sloj. Zbog toga se javlja vremenska razlika
između dejstva spolj'ašnjih sila koje deluju na slabo propustljiv, stišljiv
sloj i odgovarajuće promene •sadržaja vode u tlu. Ova pojava je glavni
uzrok progresivnog sleganja .temelja na glini i mnogih drugih procesa od
izvanrednog praktičnog značaja. Teorije čiji su predmet ovi procesi nazi- !
·vaju se teorije konsolidacije. Kao i sve druge teorije mehanike tla i kon-
.struktivnog inženjerstva, i one -se za-snivaju na uprošćavajućim pretpo-
.staVkama. Rezultati proračuna će, prema tome, biti samo aproksimacije
l
..stvarnosti.
r
r
Početne hipoteze teorija konsolidacije 221
98. Početne hipoteze teorija konsolidacije. Sa malim izuzecima, sve

postojeće teorije konsolidacije 2asnivaju se na sledećim pretpostavkama:
pore tla su potpuno ispunjene vodom; i voda i čvr·ste čestice su potpuno
nestišljive; strogo važi Darcyjev zakon; koeficijent propustljivosti k je·
konstantan; zakašnj'enje u konsolidaciji je izazvano jedino malom pro-
pustljivošću tla. Teorije o kojima će biti reči u članovima knjige koji
slede zasnivaju ..se na sledećim dodatnim pretpostavkama, sem ako na od-
stupanje od njih· ne bude posebno ukazano. Bočne deformacije gline su
sprečene; ka'ko ukupni tako i efektivni normalni naponi su isti u svakoj
tački svakog horizontalnog preseka kroz glinu, i to u svim stadijumima.
procesa konsolidacije; povećanje efektivnog pritiska od početne vrednosti
Po do krajnje vrednosti p smanjuje koeficijent poroznosti od početne vred--
nosti eo na krajnju vrednost e; odnos:
(l)
je, po pretpostavci, konstantan za interval po do p. On se naziva koefici-

jent stišljivosti, Ako se efektivni pritisak smanji od početne vrednosti p
na krajnju vrednost p', koeficij-ent poroznosti se povećava od početne
vrednosti e na krajnju vrednost e'. Odnos:
e'-e
a."s =· -=----==- (2}
p-p'
je, po pretpostavci, takođe konstantan u intervalu od p do p'. On se naziva
koeficijent elastične restitucije.
Iz jednačine 1 se dobija:
eo-e= a."c (p::p0 ). (3}
Veličina eo-e predstavlja smanjenje zapremine pora u bloku tla po-
četne zapremine 1 +eo. Početni poeficijent poroznosti odgovara zapre-
mini pora, po jedinici zapremine tla, no= eol(l+eo), a krajnji koeficijent
poroznostie odgovara zapremini not= e/(l+eo). Prema tome, smanjenje
4n zapremi.ne pora po jedinici zapremine tla (tj. poroznosti) je:
a- - -- -
(P-Po)=mvc (p=po) = m."c il p,
· · ·· .. ··-··~·-··ll· n=n~"""'no1 = - · vc
z
(4r
• 1+eo
gde je A.p priraštaj efektivnog pritiska po jedinici površine. Vrednost:
mv~= ~ gm-1 cm2 (5}

l+eo
je koeficijent zapreminske stišLjivosti. Odgovarajuća vrednost za proces
bubrenja usled smanjenja ef~tivnog pritiska je:
(6)
222 Teorija konsolidacije
.,·
koja se naziva koeficijent zapreminske ekspanzije (koeficijent zapremin- .~·
skog bubrenja). Kad god ne bude postojala mogućnost nesporazuma, drugi ~: .

indeks simbola .av i mv ćemo izostavljati.
Pretpostavke koje smo usvojili u toku ovog izlaganja određuju fizička
svojstva koja pripisujemo idealnoj glini, a ona je predmet teorijskih ispi-
tivanja koja ovde započinjemo. Jednačine l i 3 predstavljaju grubu apro-
ksimaciju odnosa između efektivnog pritiska na realnu glinu čije je bočno
širenje sprečeno i odgovarajućeg koeficijenta poroznosti.. Zbog toga se
teorije koje se zasnivaju na jednačinama l i 3 mogu primeniti samo na ;
.,: ·.
procese pri kojima je bočna deformacija sloja gline koji se konsoliduje

mala u pO'ređenju sa deformacijama u vertikalnom pravcu. Zbog odsustva
promena u naponima, koje smo pretpostavili, duž horizontalnih preseka, .
str'Ujarije vode ':Kroz -do -'Se-·ostvaruje 'samo duž vertikalnih linija, pa je
prema tome primer ravnog strujanja. U praksi, pak, raspodela napona na
horizontalnim presecima nije nikad potpuno raVIllomerna, ali se u većini
slučajeva greška Ikoja iz ovog na•s taje može zanemariti.
99. Diferencijalna jednacina ·procesa konsolidacije horizontalnih slo-

jeva idealne gline. Neka je
eo - početni koeficijent poroznosti
ave koeficijent stišljivosti (jedn. 98(1)),
mvc - koeficijent zapreminsk;e stišljivosti (jedn. · 98(5)),
k - · koeficijent propustljivosti,
. y.., - zapreminska težina vode, i
H početna debljina sloja gline.
Glina leži. ispod sloja ·peska visoke propustljivosti a nivo podzemne.

vode se nalazi na visini ho iznad površine gline.- Zasad ćemo .pretpostaviti
da je glina u stanju hidrauličke ravnoteže. Ako je to tako, voda će se u
piezometrijskoj cevi I u svakoj ta<Ski horizontalnog preseka mn kroz sloj
podizati do visine ho i2111ad površine gline. Odgovarajući neutralni napon
Uw je: .
Uw= Yw (H +ho-Z),
---·-..·-··-gde"je""H-+h;;=-z··pte-zonretri"jska-višina;·'Koja· je- jednaka vertikalnom rasto-
janju između preseka mn i nivoa podzemne vode. Ovaj napon predstav-
ljaju apscise linije ate u odnosu na liniju referencije a1b. Ukupni normalni
n·a pon na mn je jednak težini po gline peska i vode koji lež·e iznad jedinice
površine preseka mn; Efekltivni normalni napon na: mn je:
Po= Po~Uw.
Ako na površinu peščalllog sloja nanesemo ravnomerno raspoređeno
opterećenje pt po jedinici ove površine, za koju pretpostavljamo da se
prostire u svim pravcima u beSkonačnost, ukt11pni normalni napon na po-
vršini gline i na horizontalnom preseku mn se povećava za p1. Ovo pove-
ćanje ukupnog napona predstavljeno je na slici 81 osenčenom površinom
aced, čija je širina, ad ..;__ ce, jednaka pt. Dodatni pritisak p1 konsoliduje
glinu. Na kraju procesa konsolidacije celokupno opterećenje se prenosi sa
čestice na česticu a neutralni naponi su identični sa naponima predstav-
Diferencijalna jednačina procesa konsolidacije 223
ljenim apsdsama linije ac. To znači da na kraju opterećenje povećava

·efektivni normalni napon na svakom normalnom preseku za vrednost pt.
·Normalni napon p1 se naziva napon konsolidacije ili pritisak konsolida-
cije, jer je on uzrdk konsolidacije.
Ako pritilsak konsolidacije potiče od nekog drugog uzroka a ne od
:ravnomerno raspoređenog opterećenja, on se može menjati sa dubinom
u glini. U svakom slučaju, za svaki horizontalni presek kroz glinu pri:ti-
:sak konsolidacije je jednak razlici između efektivnog normalnog napona
na preseku posle konsolidacije i efektivnog normalnog napona na istom
preseku pre nanošenja opterećenja. -
... Pritisak konsolidacije
.!'( qu~ ~e~e ,P~dloge
I
i:2':i'Z?:L·~T ___l.L:J!!i3J!I~ 2. ----~---
Pesak
1
h1• 1.,.P.: {)vrem.et
. ("""koz dz
f
t h-Lu
. 1'11'
U vremeao
a JNivo-vode·
-----
Hidrost atičk( natpritisak
« d
U vreme. o
m-.-·-·-
Zbog male propustljivosti gline proces konsolidacije se vrlo sporo

'Odvija. Neposredno nakon nanošenja opterećenja p1, koeficijent porozno-
.isti gline je još uvek jednak eo, što znači da su efektivni naponi ostali
jednaki Po; međutim, ukupni normalni napon na horizontalnom preseku
je .povećan za. pt. .Prema ·tome, na početku procesa konsolidacije ukupno
opterećenje p1 po jedinici površine nosi neutralni napon istog intenziteta,
što znači da je pritisalk u vodi povećan od svoje početne vrednosti Uw na
vrednost uw+p1. Prolazno povećanje u hidrostatičkog priti!ska predstavlja
hidrostatički natpritisak (vidi čl. 88). U trenutku kad se nanese optere-
ćenje ·pt, hidrostatički natpritisak na svakom horizontalnom preseku mn
kroz glinu je jednak p1. Zbog toga se voda u piezometrijskoj cevi (I na
slici 81) penje za:
h1=h_
Yw
·iznad slobodne površine podzemne vode. Vremenom se hidrost-a~tički natpri-
tisak smanjuje i nivo vode u ,piezometrijSkoj cevi opada. Ako je, u vreme
t, hidrostatički natpriUsak jednak u, voda u piezometrijskoj cevi stoji na

visini: ·
h=__!:!:_ (ll
Yw
iznad nivoa podzemne vode. Na kraju hi:drostatički natpritisak postaje
jednak nuli i površina vode u piezometrijskoj cevi ~e spušta na nivo slo-
bodne podzemne vode. Ipak, u bilo koje vreme suma dodatnog efektivnog
normalnog napona p - Po koji ]e izazvala konsolidacija i hidrostatičkog
natpritiska u je jednaka vrednosti p1, tj.
u+p .· -.p,=p1,
ili
{2}
Smanjenje (promena) hidrostatičkog natpritiska IJ>O jedinici vremena
je jednako:
ou op (3)
(fi=- (fi'
Priraštaj efektivnog normalnog napona ii'i>!at po jedinici vremena po-

vlači 'Sa sobom smanjenje zapremine pora n gHne. Odnos između p i n
dat je jednačinom 98(4):
iz koje se dobija:
op 1 on
~=-muc (fi'
Ako kombinujemo ovu jednačinu sa jednačinom 3, dobićemo:
on
- =m,r~ ·
ou
ot . ot
.. .. .......-·---·-Pošto-·su- ·p ore-.tla···po -pretpostavci-··· potpuno ispunj erie vodom, vred-
nost - ·Oo; predst;vlja količinu. vode koja se i~stisne iz gline na dubini
H - z, po jediniCi vremena i jedinici zapremine. Količina •k oja se istisne
iz sloja debljine dz je: ·
- an ou
~-- dz=-m .- dz
e) t v. ot
po jedinici vremena i jedinici .površilne ovog sloja. Ovim je obuhvaćena
i voda koja uđe u s,1oj kroz njegovu os:t;lovu mn. Prema tome, ako je v
brzina isticanja na preseku mn, ona se povećava u vertikalnom pravcu
duž rastojanja dz, nagore za veličinu:
ov dz=- on
-
ou
- dz=-tn"c-dz. (4)
az ot ot
Diferencijalna jednačina procesa konsolidacije 225
Ova jednačina je samo matematički izraz činjenice da razlika ov dz

dZ
između, s jedne strane, količine vode koja iziđe iz elementa po jedinici
vremena i, s druge strane, količine vode koja uđe u element mora biti
jednaka količini- on dz koja je isceđena iz samog elementa po jedinici
ot
vremena.
Brzina i>Sticanja je određena hidrauličkim gradijentom i i koefici-
jentom propustljivosti k gline. Na površini gline hidrostatički na.t pritisak
je uvek jednak nuli. To znači da se voda u 'Piezometrij"skoj cevi na povr-
šini gline nikad ne penje preko vi·sine ho. Nasuprot ovome, u piezometrij-
skim cevima pri.kazanim na slici 81, voda se neposredno posle nanošenja
opterećenja podiže na visinu ht, i kako se konsolidacija odvija, nivo vode
se ponovo spušta. U svakom momentu t ona stoji na nekoj visini h iznad
'
l
početnog nivoa. Kad ·se z povećava, h se smanjuje i za z= H, h je jednako
nuli. Na dubini H - z, odgovarajući hidraulički gradijent je, u vreme t:
. oh
t=--=---
OZ
1 ou
Yw OZ
Darcyjev zakon daje brzinu i..sticanja:
V=i k=-}!_ ou. (5)

Yw iJZ
Promena brzine v u vertikalnom pravcu je:
v o
k i. 2 u
oz Yw oz 2
Kombinovanjem ove jednačine i jednačine 4 dobija se:
j)
-= -
u
-
k
-
o2 u (6)
0t y w m vc o z2
Ovo je diferencijalna jednačina procesa konsolidacije horizontalnih slo-
jeva gline, koja odgovara pretpostavkama specificiranim u prethodnom
članu (Terzaghi, 1923). Da bismo jednačinu učinili jednostavnijom,
st_~y_!~_e.m<>_: ____ _
k
- -- =Cvc,
pa ćemo dobiti:
(8)
Koeficijent Cvc naziva se koeficijento1n konsolidacije. Smanjenje optere-

ćenja na sloju gline izaziva bubrenje gline. U ovom slučaju koeficijent Cvc
--~-~?ra Y~El-~!!.J~.oefi~ijentom bubrenja:-
k
c.,3 = --- cm 2 sec-1, (9)

gde je mvs koeficijent zapreminske ekspanzije ~koeficijent zapreminskog·

bubrenja) (jedn. 98(6)). Kad god ne bude postojala sumnja o tome da li
je reč o procesu zbijanja (Cvc) ili bubrenja(Cvs), drugi indeks ćemo izo-
stavljati. ·
Sve veličine koje figurišu u ovoj jednačini nezavisne su od početne
vrednosti hidrostatičke ~piezometrij·ske) vi•sine ho. Prema tome, u na-
l
stavku izlaganja ćemo, jednostavno, pretpostavljati da je početna hidro-
statička visina ho jednaka nuli.
Svaki proces konsolidacije povlači sa 'Sobom prelaz suviška vode iz
stanja mirovanja u ·stanje kretanja. Prilikom izvođenja jednačine 8 nije
tiz·eta u obzir energija (koja je potrebna za savlađivanje inercije vode.
Jedan autor je ukazao na ovu činjenicu tvrdeći da to čini rezultate netač
nim. Povodom ovih zamerki pokušano je i nađeno strogo rešenje, koje
uzima u obzir sile akceleracije (Heinrich - Hajnrih, 1938). Ovo rešenje
je pokazalo da greška prvobitnog rešenja ne premaša nekoliko desetih ..;
·.l·
.·
procenta.
100. Termodinamicka analogija procesa konsolidacije. Ako pretposta-
vimo da je rw= l, jednačina 99(6) postaje identična sa diferencijalnom
jednačinom nestacionarnog, jednodimenzionalnog provođenja toplote u
izotropnim telima, pod uslovom da simbolima koji figurišu u jednačini
pripišemo sledeće značenje: '
l
~
Teorija konsolidacije SimboL Termodinamika

Hidrostatički natpritisak u Temperatura
Vreme t Vreme
Koeficijent propustljivosti k Koeficijent provođenja toplote
Koeficijent zapreminske a"= m v
--
stišlj i v osti l +eo Specifična toplota
Koeficijent lkonsolidacij e
ili bubrenj a Cv Konstanta toplote
....................-------·-- - -..---··- ·-·----·- --..-------......... . a== l
Gubitak vode (konsolidacija) odgovara gubitku toplote (hlađenju) a

apsorpcija vode (bubrenje) odgovara povećanju količine toplote (zagre-
AC
vanju) čvrstih tela. Postojanje termodinamičke analogije je kori>Sno sa dva

gledišta. Pre svega, analogija eliminiše u nekim •slučajevima potrebu da
se reši diferencijalna j·ednačina 99(6), jer je veliki broj rešenja za termo-
l
tj
!i
·.·.
dinamičke probleme već poznatt. Drugo, suprotno fenomenu konsolidacije

i bubrenja, procesi hlađenja i zagrevanja su svakome od nas mnogo bliži
na osnovu svakodnevnog iskustva. Prema torr..e, ovaj paralelizam čini
manje apstra:ktnim mehanizam konsolidacije i bubrenja.
Slučaj koji predstavlja sli:ka 81 može da posluži kao primer. Reč je o
i
konsolidaciji sloja gline na nepropustljivoj podlozi, usled trenutno nane-
tog opterećenja p1 po jedinici površine. U trenutku nanošenja opterećenja,
hidrostatički natprHisak u vodi koja je sadržana u glini se povećava, u
svakoj tački opterećenog sloja, od svoje početne vrednosti nula do vred-
Hidrostatički natpritisak za vreme konsolidacije 227
nosti ue= pt, predstavljene osenčenom površinom aced. Vremenom se,

hidrostatički natpritisak postepeno smanjuje i na kraju postaje jednak
nuli. Termodinamička analogija ovog slučaja je postepeno hlađenje ploče
debljine H, na/kon što je temperatura bila podignuta u svakoj tački od
nula stepeni do Ue stepeni. Osnova ploče je <termički izolovana a njena po-
vršma ostaje u ko:nrtaktu sa vazduhom čija se ·temperatura održava na
nula stepeni. Hlađenje ploče se odvija opadajućom brzinom u pravcu od
njene izložene površine prema izolovanoj osnovi. Na osnovu termodina-
mičke analogije možemo zaključiti da će se konsolidacija sloja odvijati
opadajućom brzinom od površine .prema nepropustljivoj podlozi sloja.
.Jednačine koje opisuju ovaj proces izvešćemo u sledećem članu.
Matematičke analogije postoje 1:akođe između procesa konsolidacije
uopšte i sledećih fizfkalnih procesa: difuzije supstanci rastvorenih u teč
nostima, difuzije gasova, prostiranja električnih talasa u žicama i kretanja
čvrstih tela kroz viskozne tečnosti koje miruju (Terzaghi i Frohlich -
Frelih, 1936).
101. Hidrostaticki natpritisak za vreme konsolidacije. Dodatni hidro-
statički •pritisak u vodi sadržanoj u sloj-evima gline
koji se konsoliduju
određen je diferencijalnom. jednačinom 99(8). Ako -se ova jednačina reši,
dobija se u kao funkcija vremena i visine z:
u= j (t, z). (l)
Karakter ove funkcije zavi,si od tipa i brzine promene napona koja je
uzrok konsolidacije i od položaja površine ili površina kroz koje voda
može isticati iz gline. U svojoj ukupnosti ovi fakltori određuju uslove koje
mora da zadovolji rešenje jednačine 99(8). Slika 81 ilustruje konsolidaciju
sloja gline debljine H koja je izazvana trenutno nanetim stalnim optere-
ćenjem pt po jedinici površine. Ovo opterećenje neposredno izaziva, na
svakom horizontalnom preseku kroz gHnu, napon konsolidacije intenzi-
teta pt. Suvišna voda može da istekne samD kroz gornju površinu. U tre-
nutku nanošenja opterećenja, t = O, koeficijent poroznosti gline se još
uvek nije promenio, ali ukupni normalni pritisak na svakom horizontal-
nom sloju je povećan za pt. Prema tome, u vreme t= O hidrost~tički natpri-
.. tisak je jednak: u=p1, u svakoj tački sloja. U bilo koje vreme t (O<t< oo)
dodatni hidrosta<tički. !pritisak na površini, gde je z= H, jednak je nuli, jer
nema nikakvih preprelka isticanju viška vode iz gline uz površinu. Na
dnu :::;loj'a, gde je z=O, brzim.a imicanja je uvek jedna·ka nuli, jer nikakva
voda ne izlazi iz nepropustljive podloge gline. Pošto je:
k ou
V=--- 99(5)
Yw oz'
za brzinu v pri dnu sloja (z=O) dobijamo:

ou
-=0.
oz
Posle beS(konačno dugog vremena hidrostatički natpritisak je u
svJm tač'kama jednak nuli. Ovi se uslovi mogu saž-eti u sledeći
228. Teorija konsolidacije
skup jednačina. Za
t=O o<,z<H, U=P1 (2 a)
Z=O,
ou
-=0 (2 b)
oz
O<t<, oo . z=H, U= O (2 .c)
l=oo o:;;;;;"z<,H; U=O; (2 d)
Na osnovu ovih uslova rešenje diferencijalne jednačine može se do-
biti pomoću Fourierovog reda.
. ~~~~:q.j~ Pr<:>~~~-~ ~_qHje pri~a;z;a.11. .~a <Slici 81 daje sled·eći rezultat:
oo
u=--4 Pt ~ l sm . N + l) ."z s - (2 N+
. (2 1)~ 1t2 T1) 4, (3 a)
" 2N+l 2H
N:O
gde je a osnova prirodnih logaritama, a
T.~, = _S!_ l= __
k_ (3 b)
H2 Ywn1v H2
preds<tavlja nezavisnu promenljivu koja se naziva faktor vremena. On je
apstraktan broj. .
Da bismo predstavili raspodelu hidrostatičkog natpritiska u (jedn. 3a)
u sloju gline koji se konsoliduje, načinićemo kosi ·p resek ab (sl. 82) kroz
glinu koji sa horizontalom gradi ugao od 45° i postaviti u neku tačku m
ovog preseka piezometrijsku cev. Ako je ii. hidrostatički natpritisak u
tački m, voda se u cevi penje za h = u/yw (jedn. 99(1)) iinad nivoa ho
podzemne ·vode (sl. 81). Pošto h ne zavisi od položaja slobodne površine
podzemne vode, pretpostavićemo da je ho=O i naneti vrednost h kao ordi-
natu, u pravcu prema gore, od gornje površine gline kao linije referencije.
Tačka koja se tako dobija pripada krivoj liniji koja se naziva izohrona.
Izohrona je geometrijsko mesto nivoa do kojih se podiže voda u piezome-
trijslkim cevima u različitim tač'kama kosog preseka ab, u datom trenutku
·---.. -·-t-Razlika-između--kote-proizvotjrre-ta:čke--?n-..rra··preseku ab i kote odgova-
rajuće tačke i na izohroni obeleženoj sa t jeste piezometrijska visina u
tački m u vreme t, ·a neutralni napon u tački m je:
Uw=Yw mi= Yw (H+h-·z). (4)
Hidraulički pad u tački m u odnosu na početni položaj nivoa podzemne
vode je:
h=_!:!_ l (5)
Yw
gde je u hidrostatički nat-pritisak u vreme t. Vrednost veličine u data je
jednačinama 3, koje predstavljaju rešenje jednačine 99(8). Hidraulički
gradijent u tački m u vreme t je:
. oh t ou
l=- - = - -- (6)
oz y.., OZ
. Hidrostatički natpritisak za vreme konsolidacije 229
Negativna vrednost gradijenta i predstavlja gradijent u smeru nadole.

Pošto je cmt =z, gradijent u tački m u vreme t je identičan sa nagibom
(tangenite) izohrone obeležene kao izohrona t u tački i . Ako se .i zohrona
spušta prema tački a, kao što je prikazano na slici, gradij-ent u tački m
je pozitivan, što znači da višak vode na nivou tačke m struji u pravcu
nagore. . .
U trenutku kad senan(i!<Se ravnomerno raspoređeno opterećenje pt po
jedinici povr~ine sloja gline prikazanog na slici 82, izohrona se sastoji od
izlomljene linije ade, čiji se horizontalni deo d.e nalazi na vrsini ptlrw
i:unad horizontalne površine gline. To je izohrona nula. Za vreme prvog
:stadijuma procesa· konsolidacije izohrone tangiraju pravu de. To znači da
je k9nsolidacija još uvek ograničena na gornji deo sloja gline, dok je
:koeficijent poroznosti donjeg dela ostao nepromenjen. U docnijem stadi:..
jurnu, koji predstavlja izohrona aj2, izohrone seku verUkalnu pravu ec.
Rastojanje ej2 predstavlja priraštai efektivnog normalnog napona u glini
na osnovi sloja gline od trenutka nanošenja opterećenja. Pošto se brzina
vode koja se proceđuje kroz horizontalni presek povećava sa visinom z
preseka, nagib izohrona r-aste idqći zdesna ulevo. Na osnovi zone koja je
u toku
. .k. onsolidacije
ou . brzina . .isticanja. je jednaka nuli, .a za
. to. je potrebno
.da bude - =O. Prema tome, u proizvoljno vreme t tangenta na levi
oz
:kraj izohrona mora bi:ti horizontalna. Pošto se završi kons<>lidacija, nivo
vode u svim cevima nalazi se na pravoj ac. To je krajnja izohrona (izo-
hrona kraja proceSa konsolidacije).
-,n·z t--zi
d _l ' ~
l', l
... .. .
-artn'ii
. . o'
1
l
1
'{m
4S~l' t b l
'!IJWIIAYli_J!SwW/J;&JMMwmt~mhwli.
',
--;1----,...
",
~
l
t
z L
H
Nepropustljiv s/of
Sl. 82. Konsolidacija sloja gline posle tre nutnog nano-
šenja ravnomerno raspoređenog opter~ćenja. Izohrone
(puno iscrtane krive} predstavljaju geometrijsko me-
sto nivoa vode u piezometrijskim .c evima čiji se donji
krajevi nalaze na preseku ab
Ako spoljni hidraulički oolovi, ka·o što je, recimo, nivo podzemne vode,
------------<Ostanu -·nepromenjeni; izohrona kraja procesa konsolidacije se podudara
:sa geometrijskim mestom nivoa vode u piezometrijSkim cevima pre nano~
;Šenja napona· koji su izazvali konsolidaciju. ·.
U termodinamičkoj analogiji procesa konsolidacije, ordinate izohrona

u odnosu na površinu sloja gline kao liniju referencije predstavljaju tem-
pera!ture. U početnom stadijumu hlađenja, koji predstavlja izohrona aft~
temperatura donjeg dela zagrejane ploče je još uvek nepromenjena, dok
se gornji deo već ohladio.
Dijagrame koji predstavljaju pomoću izohrona sukcesivne stadijume
procesa konsolidacije, kao što je dijagram na slici 82, kratko ćemo nazvati
piezogrami. Oni prikazuju na jednostavan način stanje napona u proiz-
voljno vreme u ·svakoj ta&i sloja gli111e. Ukupni normalni napon u vreme
t na horizontalnom preseku na visini z je:
A=~+rW-4 m
gde je ·y zapreminska težina kombinovane vode i gline. Ukupni neutralni
napon je:
Uw=U+Yw (H-z). (8)
Prema tome, efektivni normalni napon je:
Pt=P~-u",= (p1-u) +(H-z) (Y-Yu) . .(9)
U ovoj jednačini razlika (pt- u) predstavlja povećanje efektivnog
napona zbog opterećenja, a (H- z) (y- 'Yw) je efektivni napon na niwu
z usled potopljene težine gline. Ovaj deo ukupnog efektiVLnog napona Pt
postojao je pre no što je opterećenje bilo naneseno.
Za valjanost malopređašnjih jednačina potrebno je da početno opterećenje na
površini gline bude jednako nuli i da se nivo podzemne vode podudara sa gornjom
površinom gline. Ako ova dva uslova nisu zadovoljena, ukupnom normalnom na-
ponu p, (jedn. 7) mora se dodati totalno opterećenje po jedinici površine, a neutral-
nom naponu Uw (jedn. 8) mora se dodati početni neutralni napon koji je delovao na
površini gline.
Sli'k e 83a· do 83f prikazuju izohrone za neke druge važne slučajeve

konsolidacije horizontalnih slojeva gline. Na slici 83a sloj gline debljine
2H leži, po pretpostavci, na propustljivoj podlozi.
Višak vode_može, dakle, ]steći i kroz gornju i kroz donju površinu
______ sloj.a__gline.-l?o.što~e-i'Sticanje-višk-a-vode-iz-gline- -simetrično u odnosu na
ravan kroz sredinu sloja, izohrone su takođe simetrične, kako je prjka-
zano na slici. U slučaju koji je ilustrovan slikom 83b, sloj gline debljine
2H takođe počiva na propustljivoj ·podlozi, ali naponi konsolidacije, po
pretpostavci, opadaju od vrednosti p1 na vrhu do vrednosti p2 na dnu,
onako kako je na .slici prikazano tpravom linijom de. Ova pretpostavka
aproksimira naponske uslove koje i~aziva trakasto opterećenje na povr-
šmi gline, jer normalni napon na horizontalnim presecima usled lokalnog
opterećenja opada kad se povećava vertikalno rastojanje između površine
i preseka. Izohrone su slične izohronama na slici 83a, ali nisu simetrične.
Za vreme svih stadijuma procesa, položaj tačke dodira odgovarajuće izo-
hrone i njene horizontalne tangente (položaj temena izohrone) određuje
dubinu na kojoj se nalazi .g ranica. i~među zona dreniranja u pravcu na-
dole i nagore. Ova .g ranica .p·r olazi kroz tačku preseka vertikalne prave
povučene kroz tačku dodira i kosog preseka ab, kao što je . prilkazano na
slici 83b, U vreme t = O spomenuta granica . između zema podudara se sa
Hidrostatički natpritisak za vreme konsolidacije 231
onom površinom gline gde je hidrostatički natpritisak najveći. Vremenom

se granica postepeno približav.a horizontalnoj ravni kroz sredinu sloja
gline. Sv.i ovi zaključci važe i za sve druge procese konsolidacije sa dre-
niranjem u dva pravca, kao što su procesi ilustrovani Illa slikama 83c i 83e.
Na 'Slici 83c naponi kon~olidacije, po pretpostavci, opadaju od vred-
nosti p1 na gornjoj površini, do vrednosti nula na donjoj površini, a višak
vode može isticati i kroz gornju i kroz donju površinu. Ako je podloga
gline nepropustljiva, izohrone, koje odgovaraju sist·emu napona na slici
83c, seku izohronu nula dc (·sl. 83d). Fizikalno značenje ovog rezultata se
,t<t~i'
].;Pl
w,tvv'J~;;;>
l ' l
ZH ', 1
---~---r-t
:
Glina ', 1
',l
J >J
l --~->L--t-LT' -
H
'
'\. f ,
·t
Pes ak
! ' ' , ll
7lwmA\Y.v7~71<::w,""z"'?IM"'z""l-w;"""'W."W.""?;"m"""r~
Nepropust/jiva podloga
(e) (d)
7nr7~~/,?/.0~~~
' l l ' l '
2H --~-t
' l
-!--t H . '' '
·····1 Hidraulički'-'
y .
nasrp 'l
1
\t lHidrauJicki ' , 1
f · nasrp ' t
11/WIJR!iJ/kJJ/MJJSII/}Si/Jt.l'lfA:tifA
NepropJ,Jstljiva podloga
(e} (f)
Sl. 83. Izohrone predstavljaju progres konsolidacije sloja ide-
alne gline za različite tipove dreniranja i različite raspodele
pritiska u vertikalnom pravcu (prema Terzaghiju i Frohtichu,
1936)
.. može identifikovati na osnovu termodinamičke analogije za ovaj slučaj

konsolidacije.· Analogija je u sledećem: Ploču •sa termički izolovanom'
osnovom zagrevamo odozgo. Početna temperatura ·ploče je To. Zagreva-
ćemo je sve dotle dok t€mperatura na gornjoj površini ne bude T o+T =

= To+Ywad, a na donjoj pov·r šini To. Onda ćemo ukloniti izvor toplote i
ostaviti gornju površinu u kontaktu sa vazduhom, čija je temperatura To.
Za vreme procesa hlađenja donji deo ploče se prolazno za.greva. U teoriji
konsolidacije povećanju temperature odgovara bubrenje gline.
Slika 83e prikazuje piezogram za hidraulički nasut nasip na pro-
pustljivoj podlozi. Ovaj je grafik nacrtan pod pretpostavkom da se konso-
lidacija za vreme građenja nasipa i promena zapreminske težine nasipa
usled konsolidacije mogu zanemaciti. Ukupni normalni napon na hori-
zontalnom preseku kroz nasip, na dubini 2H- z, je (2H- z)Y, gde je y
zapremin:ska težina materijala nasipa, vode i gline zajedno. Neposr€dno
posle završetka ~asipanja efektivni napon je jednak nuli, jer, po pretpo-
stavci;· konsolidacija još- nije počel~L Prema tame, u vreme t = O neutralni
napon na dubini 2H- z je jedna!k ukUJpnam naponu (2H- z)y. Ovaj
napon je uzrok ;podizanja vode u piezomatrijskoj cevi sa dubine 2H -z
na visinu (2H- z) _r_ iznad ove dubine, odnosno na visinu:
Yw _
l
h = - (2 H -z) y- (2 H-z)=
Yw
y-y y'
= (2 H-z) w = (2 H-z)-
Yw y."
a
iznad površine nasipa. N slici 83e ove početne vrednosti hidrostatičke
visine su predstavljene ordinatama prave ae. U toku konsolidacije hidro-
statička visina posteyeno teži ka vrednosti nula a granična površina iz-
među uzlaznog i sitaznog dreniranja (proceđivanja) ·p ostepeno se penj€ od
osnove nasipa prema horizontalnoj ravni kroz sredinu sloja koji se kon-
soliduje. Aiko nasip počiva na nepropustljivoj podlozi, izohrone se spuštaju
samo ulevo, kao što je prikazano na slici 83f, i seku liniju ae pod pravim
uglom, pošto j·e hidraulički gradijent na površini nepropustljive podloge
jednak nuli.
Treba napomenuti da je debljina svih onih slojeva gline na slici 83
______ jz kojih_y.QQ~j_$t!~_e__krQ~_Qb_e__:p_o.Yx:šine_sloja_obelež€na sa 2H (sl. 83a, 83b,.
Sl. 84. Konsolidacija sloja gline .usled proceđivanja, . u verti-

kalnom pravcu nadole, iz rezervoara u sloj peska koji slo-
bodno komunicira sa nizvodnom stranom akumulacione brane
; ·· ·
83c. i-83e), dok je _deblji·na drugih slojeva =obeležena sa H. Razlog za ovo

razlikovanje objasnićemo u sledećem članu. ·:
Sleganje usled konsolidacije 233
Konsolidacija sloja gline može se odvijati i proceđivanjem vode kroz

.~linu u pravcu nadole. Slika 84 Hu-struje mehalllizam takvog •p rocesa. Ona
~pokazuje presek kroz rezervoar koji leži iznad sloja gline debljine 2H.
-Glina, pak, počiva na sloju peska. Pre punjenja rezervoara nivo vode se,
:po pretpostavci, podudara sa površinom tla. Kad rezervoar ispunimo vo-
·dom do visine ht, ukupni normalni napon na svakom horizontalnom pte-
seiku kroz glinu povećaće se za veličinu ht'(w. Ako se i hidrostatička (piezo-
.metrijska) visina u sloju peska ispod gline poveća za h1, povećanje neu-
tralnog napona će svugde biti jednako povećanju ukupnog napona, a koe-
.ficijent poroznosti gline ostaće nepromenjen. Nasuprot ovome, ako se
:piezomet·r ijska visina u rpesku zadrži na svojoj početnoj vrednosti, na
primer, zato što sloj peska seče rpovrširnu tla nizvodno od brane, kao što
.je prikazano na slici, punjenje rezervoara izaziva ·strujanje vode kroz
.glinu u pesak. Kad kretanje vode kroz tlo postane stacionarno, hidrosta-
tioka (piezometrij·ska) visina vode u svim tačkama preseka ab (sl. 84) kroz
.glinu postaje jednaka ordinatama prave dc u odnosu na osnovu nasipa
:kao liniju referencije. Ove ordinate takođe određuju stalno povećanje
:neutralnog napona u glini jednako Ywhtzi 2H. Međutim, punjenje rezer-
·voara povećava na kraju, efekltivne, normalne napone na horizontalnim
:presec~ma kToz glinu za vrednost
p= y ta ht ( 1 - ZH) .
2
Ovo povećanje efektivnih napona izaziva proces konsolidacije. Nepo-

-sredno posle punjenja rezervoara koeficijel)t poroznosti gline još uvek je
:nepromenjen. Prema tome i povećanje efektivnog pritiska, u tom trenutku
vremena, jednako je nuli, a ceo dodatni n~on Ywht dodaje se neutralnom
~naponu. Odgovarajuću izohronu pred•stavlja linija de. Vremenom se glina
~konsoliduje, piezometrij'Ska visina se smanjuje, kao što prikazuje izohrona
dfc, i na kraju uzima vrednost određenu ordinatama prave dc. Proces
:konsolidacije je identičan sa procesom koji je ilustrovan slikom 83e.
Linija dc je primer krajnje izohrone koja se nalazi iznad nivoa ac,
•do kojeg se podiže voda u piezometrijskoj cevi pre nanošenja napona kon-
:s<?~idacije. Ako s~ ·i zohrona kraja procesa nalazi iznad ili ispod nivoa pod-
·zetnne vode, dodatni hidr()statički pritisak u u diferencijalnoj jednačini
:procesa (jedn. 99(8)) predstavlja razliku između hidrostatičkog pritiska u
•datoj tački u·datom trenutku vremena i bilo poče1mog bilo krajnjeg hidro-
.statičkog pritiska u istom trenutku vremena. Prema tome, postoje dva
moguća izbora za pritisak koji uzimamo kao referentni pritisak. No, izbor
bilo kojeg od ova dva pritiska neće uticati na rezultate proračuna. Pisac
·ove knjige uvek uzima za referentni pritisak - krajnji pritisak Prema
o0voj konvenciji, izohrona kraja procesa predstavlja referentnu _liniju za
:merenje piezometrijs~ih visina.
102. Sleganje usled konsolidacije. U toku procesa konoolidacije sloja
~ :gl!n~ d~.QljhJ.l!. sloj;:J._op.ada zbog opadanja koeficijenta rporoznosti. Odgova-
rajuće kretanje gornje površine gline u pravcu nadole naziva se sleganje
·usled konsoHdacije. Krajnje smanjenje zapremi:ne, l!.n1, po jedinici po-
četne zapremine gline dato je jednačinom 98(4). Na osnovu te jednačine

dobijamo:
av (l)
n1= --pl=mflpt,
l+eo
gde pt predstavlja pritisak konsolidacije (vidi čl. 99). U procesu koji je
ilustrovan slikom 82 !pritisak konsolidacije pt je isti u svim taokama sloja
gline. Prema tome, krajnje sleganje površine sloja gline, prikazanog na
slici 82, usled konsolidacije je:
(2)
Ako pritisak konsolidacije varira proporcionalno sa dubinom, kao na
primer· u procesima ilu;strovanim -rta slikama 83b do 83f i na slici 84, kraj-
nje sleganje je:
n =m H P1 +P2 (3}
r-1 v 2 '
gde je p1 pritisak konsolidacije na gornjoj površini sloj-a gline i p2 priti-

sak /konsolidacije na donjoj površini sloja gline.
Opterećenje pt po jedinici površine na celoj površini sloja gline deb-
ljine H izaziva priiti'Sak konsolidacije koji ima isti intenzitet pt u svakoj
tački sloja, pa je krajnje ·sleganje dato jednači.nom 2. U toku perioda
između trenutka nanošenja i" proizvoljnog vremena t efektivni pritisak
izazvan pritiskom konsolidacije pt, na datoj dubini H- z, povećava se
do nule do
P=P1-u.
Smanjenje poroznosti .6.n gline koja se konsoliduje usled povećanja
e.f-ektivnog priti-ska za p može se proračunati pomoću jednačine 98(4). Ako

se u ovu jednačinu uvrsti .6.p =p, dobija se:
a n=fn.J ji · m., (p1 -u). (4)
-------~!?anjenje dp d~blji~e horizontalnog sloja p~~etne debljine dz je:
d p =Ll n -dz=mu(p1-u) dz, (5)
a sleganje p u trenutku vremena t je:

H H
p= J .6. n· dz =mv ~1 H- Ju dz)- (6)

o o
Za sloj gline pri'kazan na slici 82 vrednost u je data jednačinama
101(3). Ako se ova vrednost uvrsti u jednačmu · 6 i izvrši integrisanje,
dobija se:
P=mfl· p1 H [1-1_
7t2
~
~
N=O
(2 N
.
1
+ l )2 e -(2 N- 1)2
.
1t1 T f4.
~ ·-
(7
)
ll
Sleganje usled konsolidacije 235
gde
101 (3 b)
predstavlja faktor vremena.
Koeficijent ispred zagrade predstavlja krajnje sleganje pt (jedn. 2).
Ako granični uslovi nisu jednaki sa uslovima na slici 82, izraz u zagradi
će biti drugačiji. No, u svim slučajevima prvi član na desnoj strani jed-
načine predstavlja krajnje sleganje, a izraz 'U zagra-di predstavlja uvek
neku funkciju, f (Tv), faktora vremena. Prema tome, možemo napisati:
U%
P=Pt J (Tv)= Pt · (8 a)
100
Vrednost:
U%= 100.!!... = 100 J (Tv) (8 b)
Pt
naziva se stepenom konsolidacije. On zavisi samo od graničnih uslova i od
faktora vremena. Karakter funlkcije f (Tv) zavisi od uslova problema.
Funkcija f (Tv) je poznata za veltki broj običnih slučajeva (Terzaghi i
Frohlich, 1936). Prema tome, nju će trebati određivati samo u specijal-
nim slučajevima. Na slici 85, kriva C1 predstavlja funkciju 100 f(Tv)=U 0!fJ
za procese ilustrovane slikama 82, 83a, 83b, 83c i 83e. Svi ovi procesi, sem
prvog, odnoie se na dreniramje slojeva gline debljine 2H u dva suprotna
pravca, i to usled dodatnog ~pritiska koji je lineavna funkcija dubine. Iden-
tičnost krivih faktor vz·emena- konsolidacija za sve ove procese pokazuje
da oblik ovih krivih ne zavisi od nagiba izohrone nula ed, ako je ova izo-
hrona prava i ako uz to voda može da isteče i kroz donju i kroz gornju
površinu sloja koji se konsoliduje. Sloj koji dopušta dreniranje kroz obe
površine naziva se otvorenim slojem. Debljinu ovih slojeva označavaćemo
sa 2H, nasuprot oznaci H za po.luzatvorene slojeve, u kojima višak vode
može isticati \Samo kroz jednu površinu.
Oblik krivih faktor vremena - konsolidacija za poluzatvorene slo-:-
jeve gline debljine H zavisi od raspodele pritiska konsolidacije. SHke 83d
i _ 8?fp~edstavljaju dve različite · raspodele na koje se često nailazi. Odgo-
varajuće krive faktor vremena- konsolidacija su na slici 85a označene sa
C2 i Cs. Za poluzM;voreni sloj na koji deluje ravnomerno raspoređeni pri-
-tisak- konsolidacije,--kao što je sloj prikazan na slici -82, kriva faktor vre-
mena- konsolidacija je identična sa krivom Ct za otvorene slojeve, jer je
proces konsolidacije u ovakvom sloju identičan sa ,procesom u svaJkoj od
dve polovine otvorenog sloja, ilustrovanim na slici 83a.
Krive C1, C2 i Ca {sl. 85a) predstavljaju rešenj-e najčešćih problema
konsolidacije. Rešenja mnogih drugih slučajeva su takođe objavljena
{Terzaghi i Frochlich, 1936). Ako želimo da odredimo sleganje površine
sloja gline u vremenu t posle početka konsolidacije, moramo pre svega
odrediti krajnju vrednost sleganja p1 pomoću jednačina 2 i 3. Zatim ćemo
odrediti faktor vremena pomoću jednačine 101(3b):
:236 Teorija konsolidacije
j, na kraju, očitati vrednost odgovarajućeg stepena konsolidacije sa gra-

:iika ~sl. 85a). Iz jednačine 8 dobijamo za sleganje u vremenu t vrednost:
U%
p= Pt 100.
Za otvorene slojeve gline vrednost H u jednačini za proračun faktora

vremena Tv predstavlja polovinu početne debljine sloja gline. Ako, pak,
:glina leži na nepropustljivoj podlozi (sli!ke 83d i 83f), vrednost H pred-
:stavlja ukupnu debljinu.
r-r1n'
o
~.;;.r-yl ·
~2
t::~ 4o\'\l~
(a)
~ ~-~
Q)~ ',(;J
~·-===
.... " ~lj
o 60 52.G
Cl)~ 8o ........
~
10oo
02
0.2 0.4-
-- ....~ ~-
0.6 0.8
--- -- tO 1.2
Faktor vremena :fv
o
20
~4-0
- -.
---........r--..
e;-..... ~ (b)
~"
............
~GO ......... '
80
100
Q003 O.oJ 0.03 0.1
"""'~
0.3
~ ~
1.0 3.0 10 O.
Faktor vremena Tv ftog_aritamska razmera) ·
Sl. 85. Odnos između faktora vremena i stepena kon-
solidacije. Na (a) faktor vremena je predstavljen u
aritmetičkoj, a na (b) u logaritamskoj razmeri. Tri kri-
ve C1 do e, odgovaraju trima različitim slučajevima
opterećenja koji su predstavljeni slikom 83 (a, d i fJ
·· ···--·--·---~-"-----·--·--- (prema T~rza_ghij~j__f.!.QhJici:Lv., 1936)
U inženjerskoj praksi najčešći procesi kol'llSolidacije j-esu procesi

:predstavljeni krivom . Ct na slici 85. Tu spadaju i !konsolidacija poluza-
i;vorenih slojeva gline koju izaziva ravnom-erno raspoređeni priti<sak kcm-
.solidacije (sl. 82) i konsolidacija otvorenih slojeva gline pod uticaj-em sva-
. kog pritiska konsolidacije alko je on linearna funkcija .dubine, kao što je
·to slučaj sa procesima ilustrovanim na slikama 83a, 83b, 83c i 83e. Kriva
·C1 predstavlja i odnos između faktora vremena i stepena konsolidacije za
.konsolidacione opite na modelima m~l~h dimenzija koje se izvode u labo-
_ratoriji . \l cilju određivanja koeficijenta konsolidacije c.v u jednačini
101 (3b). Za vrednooti fzmeđu O i 52,6 kriva C1 •se može gotovo egzaMno
::predstaviti jednačinom ·1
(9) .
Približne metode za rešavanje problema konsolidacije 23T
a to je jednačina parabole. Ako ,se u nju za Tv uvrsti vrednost koju daje-

jednačina 101 (3b), dobija se:
U
100
0
/o= 1/4 e"
V1t H2
Vt. (lO}·
Vrednost e.. i H su konstante. Prema tome, za vrednost manju od 52,6t·

stepen !konsolidacije izazvane trenutnim nanošenjem opterećenja poveća-
va se upravno srazmerno sa kvadratnim korenom iz vremena. Za vredno-
sti stepena konsolidacije U 0/o koje su veće od 52,6, kriva C1 postaje go--
tovo identična sa krivom \koju predstavlja jednačina
Tv= 1,781-0,933 Jg10 (100- U 0/o). (ll)·
Treba napomenuti da se •poluprečn1k krivine krive C1 (sl. 85a) ne--
prekid-no -povećava sve dok UOJo ne postane približno 50, a onda se ponovo
smanjuje "i prolazi kroz drugi minimum kad je UOJo .= 85, približno. Zbog:
paraboličnog oblika prvog dela krive (vidi jedn. 10), tangenta krive u bilo
kojoj tački ovog dela, apscise T.,, ·seče horizontalnu osu na rastojanju - ·
T v od početka.
Jedna -kriva Ct nacrtana je na slici 85b u semilogaritamskim koordi-.-
natama. Ona ima prevojnu tačku negde oko UOfo = 85. U blizini vredno- -
sti UOJo = 95 kriva počinje da se brzo ispravlja i teži svojoj horizontal--
noj asimptoti UOJo = 100. Njena jednačina ima oblik
lgto T" . F (UOfo). ·
Ako ·se za T., uvi'Sti vrednost koju daje jednačina 101 (3b), dobija se::
lg10 Tf)=lg1o t+ lg1 0 e" = fg1o l+ const. -~ F (U 0/o)-

H2 .
Ova nas jednačina dovodi do sledećih zaključaka: Ako se stepen kon--
solidacije za dva sloja gline sa različitim vrednostima odnosa cv1H2 pred-.-
stavi u funkciji logaritma vremena, dobijene krive vreme - kon-solida-
cija imaju i·s ti oblik ali su jedna u odnosu na drugu pomerene u horizon--
talnom pravcu za rastojanje jednako razlici veličina lgto (cviH2). Za
Tv/t__ l';)q·jva, vreme--:-:- kon-solidacija postaje identična sa krivom faktor ·
vremena - konsolidacija koja je prikazana na slici. Ovo važno svojstvo
semilogaritamskog grafift{a vreme - konsolidacija olakšava upoređivanje
empirijskih-krivih konsolidacija sa standardnom teorijskom krivom u cilju
utvrđivanja odstupanja realnog procesa od teorijskog procesa. Prema.
tome, u mnogim slučajevima semilogarita:mski prikaz odnosa je pogod-
niji od aritmetičkog.
103. Približne metode za rešavanje problema konsolidacije. Rešenja.
koja su dobijena rešavanjem diferencijalnih jednačina 99 (8) se nazivaju.
stroga rešenja, jer su u strogoj saglasnosti sa fundamentalnim pretpo-
stavkama (vidi čl. 17). Ako su uslovi -problema takvi da je nemoguće do-·
biti relativno prosto strogo rešenje, uvek se mogu dobiti dovoljno pri-
bližna- rešenja;-Približna rešenja se mogu dobiti tako što se izohrone, kao..
što su one ·n a slikama 82 i 83, zamene porodicom prostijih krivih sa slič-·
nim opštim karakteristikama.
Na primer, izohrone prikazane na slici 82 imaju !približno oblik pa-

rabola, jer je za dreniranje viška vode u pravcu prema gornjoj površini
gline potrebno da se hidraulički gradijent povećava od vrednosti nula, na
osnovi zone konsolidacije, do neke maksimalne vrednosti, na površini
(vidi čl. 101). Prema tom~, uprošćena metoda proračuna zasniva se na
pretpostavci da su izohrone - parabole. Vremenom se teme parabolič- ·
nih izohrona pomera, polazeći od taČike d (sl. 82), u horizontalnom pravcu
prema e, i zatim u vertikalnom q;>ravou nadole, od e prema e. Brzina ko-
jom se 1eme okveće određuje količinu viška vode koja i•stiče iz gline u je-
dinici vremena. Hidraulički gradijent na površini mora uvek biti jednak
hi<lrauličkom gradijentu koji je dovoljan da održi strujanje viška vode
naviše. Ovaj uslov omogućuje da se odredi brzina pomeranja izohrona i
-oclgevaFajuea-brz.ffia-.keBSelicla~i-~fa.Kt-or-vPemena - konsolida-
cija ·koja se dobija na osnovu ovog postup'ka je gotovo identična sa kri-
vom koja .pred>Stavlja strogo rešenje.
Aprok\simacija stvarnih izohrona jednostavnijim krivama može se
uporediti •sa Coulombovom zamenom realm.ih kli~nih površina u ispuni iza
potpornog zida, koje su u izvesnoj meri zakrivljene, ravnim površinama
(vidi čl. 23). Mnoga približna rešenja problema konsolidacije su već pu-
bli'kovana (Terzaghi 1925, Terzaghi i Frochlich 1936), a metoda se može
lako modifikovati za probleme koji još uvek nisu rešeni.
104. Konsolidacija za vreme i posle poste penog nanošenja optereće
nja. U praksi, kon-solidacija se uglavnom m:mifestuje prilikom građenja
zgrada i nasipa na slojevima gline i, još, prili!kom hidrauličkog nasipanja
gline u poluteonom stanju. U oba slučaja konsolidaciji gline pod kon-
stanstantnim opterećenjem prethodi .p relazni period u <toku kojeg se kon-
solidacija odvija istovremeno •s a povećavanjem opterećenja. Konsolida-
cija 'Usled bilo tk akvog priraštaja opterećenja odvija se nezavisno od
konsolidacije usled prethodnih ili budućih p riraštaja opterećenja. P rema
tome, brzina konsolidacije za vreme prelaznog perioda može se proraču
nati, sa tačnošću koju želimo, jednostavnim postupkom superpozicije.
Kao :pr-imer ove metode proračunaćemo brzinu konsolidacije sloja
gline debljine 2H koji leži između dva sloja peska. Gornji sloj peSka služi
kao podloga za zgradu 'koja se gradi. Or<linate izlomljene linije Oab na
slici 86a predstavljaju srednju vrednost normalnog pritiska usled težine
zgrade na horizon<tal·n im presecima kroz glinu 'll funkciji vremena t. Grad-
nja je započeta u vreme t = O i završena je u vreme t1. Posle t1 pritisak
p ·se više ne menja i jednak je p1. Kriva C1 predstavlja •krivu vreme- kon-
solidacija pod pretpostavkom da je cela težina zgrade trenutno nanesena
u vreme t = O. Ona je dobijena iz krive C1 na slici 85a jednostavnom pro-
menom razmere apsdsa u odnosu
T'll = Cv t. 101 (3 b)
H2
U vreme t koje prethodi vremenu tt srednja vrednost pl'itiska na gli-
nu je p. U cilju uprošćenja možemo pretpostaviii da je stanje konsolida-
cije u vreme t onakvo ·k akvo bi bilo dosti:gnuto ~ad bi konstan1mi pritisak
p delovao na glrinu u toku perioda t/2. U vreme t/2 posle naglog nanošenja
priiiska p, <Stepen 'konsolidacije bi bio U' (sl. 86a). Prema tome, stepen
. Konsolidacija za vreme nanošenja opterećenja 239
konsolidacije u vreme t je:

UOfo=UOfo.E..
Pt
u procentima krajnjeg :sleganja usled konsolidacije pod opterećenjem pt.
Teorijsko 01pravdanje ove aproksimativne metode proračuna objavili su
Terzaghi i Frohlich, 1936.
Ako se vrednosti UOfo predstav·e kao ordi..nate naspram apscisa t, do-
biće se, tačku po tačku, 'kriva konsolidacije C. Posle tačke at čija je
apscisa tt proces konsolidacije se odvija onako kako· bi se odvijao kad bi
krajnje opterećenje pt bilo naglo naneseno u vreme t/2.
(d)
(b)
Sl. 86. Grafičke metode za konstruisanje krive vreme - konsolidacija, ako se
pritisak konsolidacije nanosi postepeno (po Terzaghiju i Frochlichu, 1936)
Ako je brzina nanošenja opterećenja pt ·promenljiva kao što je pri-

kazano ikrivom Oa vreme- optere6enje na slici 86b, kriva vreme- kon-
.s olidacija se-može-đobi..ti grafičkom metodom ilustrovanom na slikama
86b i 86c. Kriva Ct na slici 86b je identična sa 'krivom Ct na slici 86a. Ona
predstavlja ·Odnos između vremena i stepena ,konsolidacije pod pretpo-
stavkom da je krajnji pril1:isak pt trenutno (odjednom) nanesen u vreme
t = O. Stepen konsolidacije u vreme t ako je konsolidacija izazvana naglim
.nanošenjem manjeg pritiska p u vreme t= O jednak je
U"%= U'Ofo .P_, (l)
P1
u procentima krajnje konsolidacije pod pritiSkom p1. Da bismo ocenili
'Uticaj postepenog nanošenja pritiska pt, reprodukovali smo u većoj raz-
meri na slici 86c deo On krive Oa (vreme - opterećenje) sa slike 86b.
:Razmeru ove slike smo izabrali tako da površina Fo pravougaonika Onmm
bude tačno jednaka sleganju u vreme t posle naglog nanošenja pritiska p,.
sl-eganje koje bi bilo izazvano dodatnim opterećenjem dp koje bi delovalo·
već u vreme t = O je jednako površini elemenata u obliku uske trake·
dužine t i širime dp, koja je prikazana na slici. U stvarnosti, dodatno opte--
rećenje dp je delovalo na glinu ~Samo u <toku perioda t - t.:. Na osnovu.
jednačine 102 (10):
uo;o- l /4 e., ,}-

100 - Vn:H 2 , t l
l
saznali smo da se sleganje usled naglog nanošenja opterećenja povećav~

sa kvadratnim korenom iz vr~mena. Prema tome, dužina trake koja pred--
stavlJa slegan]e UISled pnraš'taJa opt~ćen:ja(ip na -sti-ci 86c ~=-
t v/X= Vt
t (t-lx).
A~o v
se vrednosti t ( t - t ..) koje odgovaraju različitim tačkama na:
krivoj <Ypterećenja(<Sl. 86c) nanesu od nm ulevo, dobija se isprekidano-
izvučena linija On. Osenčena površina F = Onm predstavlja stvarno sie--
ganje u vreme t, u srazmeri slike. Da je p naneseno u trenutlku t = O,
sleganje bi bilo jednako površini Onmn2 = Fo, a odgovarajući stepen kon- -
solidacije bi bio jednak vrednosti UOfo (jedn. 1). Prema tome, stvarni ste--
pen konsolidacije u vreme t, usled opterećenja koje je nanošeno onako .
kako to prikazuje .kriva On (slike 86b i 86c) je:
U0/o =U"%f_ =U'%_p_ F,

Fo Pt Fo
Ova vrednost određuje jednu tačku na krivoj konsolidaciji e. Druge·
tačke krive se mogu .dobiti ponavljanjem postupka za druge vrednosti t.
Jednačina 102 (10), na kojoj se zasniva postup~k, važi, za vrednosti UOfo.
između O i 52,6. Lpak je aproksimacija koja se dobija ovom metodom za- ·
dovoljavajuća i za nešto veće vrednosti od UOfo.
- :Ako kriva opterećenja ima nepravilan stepenast oblik (vidi krivu .
opterećenja na slici 86d), problem proračuna brzine konsolidacije može ·
se rešiti tako što se .kriva aproksimira skupom od dve ili tri oštrije ste-.
penice (isprekidano izvučene •krive opterećenja na slici 86d). Svaka od.
oyih stepenica odgovara naglom nanošenju dela krajnjeg pritiska. Svaki.
od ovih priraštaja doprinosi svoj deo 100Pt', 100Pt'', ... krajnjoj vred- ·
Pt Pt
nosti konsolidacije (1000/o). Konsolidacija usled \Svakog priraštaja odvija:
se nezavi<Sno od drugih. Odgovarajuće krive linije konsolidacije .p redstav-·
ljene su na slikama 86d. To ISU krive e' i e". U bilo Ik oje vreme t stepen..
konsolidacije je jednak sumi ordinata ovih krivih koje odgovaraju vre-·
menu t. Ako se izvrši ova operacija, dobija se kriva sa oštrim prelomnim:
tačkama. Ovi · prelorni su posl-edica prethOdne zamene (aproksimacije),
stvarne krive opterećenja, koja je glatka, izlomljenom linijom. Kriva kon-
soli:dacije je u ..stvarnosti ta~ođe glatka, kako je prilk azano puno izvuče-
nom krivom e na slici 86d.
Dvo- i trodimenzion alni procesi konsolidacije 241
Opšti postUlpci, ilwstrovani slikom 86, mogu se modifikovati za reša-.

vanje svih drugih problema u kojima je reč o konsolidaciji u toku po-
stepehog menjanja opterećenja na glini.
105. Uticaj gasa sadržanog u glini na brzinu konsolidacije. Ako deo
pora. u glini zauzimaju -gasni mehurići, nanošenje opterećenja na glinu
izaziva, i•stovr-emeno sa nanošenjem, sabijanje gasa, što, sa s voje strane,
smanjuje koeficijent poroznosti, pre započinjanja procesa konsolidacije
gline: Na dijagramu na slici 87 ovonaglo ·s manjep.je koeficijenta porazno-.
~ti pre konsolidacije preds tavljeno je početnom konsolidacijom UoOfo.
Vrednost UoOfo zavisi od početnog 'f?ritiska gasa u ~parama, od zapremine
koju zauzima gas pre nanošenja opterećenja, i od intenziteta opterećenja.
U toku docnijeg procesa k onsolidacije prolazni hidrostatički natpri-
_ ____tisak_u _v.o.d i sadržanoj u glini nestaje, a priti•sa:k: gasa u mehurićima teži- .
svojoj početnoj vrednosti pg. Prema tome, količina vode koja istekne iz'
gline u toku procesa konsolidacije
upravo je ista kao kad ne bi bilo
Vreme t
gasnih mehurića. Koeficijent propu-
stljivosti gli-ne je, dakle, gotovo ne-
zavisan od sadržaja .ga,ga u glini, ako
gas· ne zauzima znatan procenat za-
premine pora .
.Prema tome, možemo zaključiti
· da pritisak mehurića gasa u glini
veoma malo utiče na brzinu konso-
li-dacije. U glini bez gasa stepen kon-
solidacije za t= O je jedn3:k nuli, a Sl. 87. Uticaj nepotpune zasićenosti
konsolidacija koja sledi iza 1oga se gline na oblik krive vreme - konsoli-
odvija onako kaiko ·prikazuje kriva dacija (puno izvučena kriva C,)
e (sl. 87). Ako glina sadrži gasne
mehuriće, stepen kcxnsolidacije , za .
t= O je jednak UoOfo. No, na osnovu onoga što smo gore rekli, brzina ko-
jom se dostiže krajnj-e stanje (brzina konsolidacije) je nezavisna od sa-
držaja gasa u tlu. Na taj način, kriva konsolidacije egza glinu koja u sebi
sadrži gas dobija se tako što ISe ordinate ·k rive e ~sl. 87) smanje u sraz-
. 100- Uo%
men .
100
106. Dvodimenzionalni (ravni) i trodimenzionalni procesi konsolidacije. U pro-··
cesima- konsolidacije sa dvodinienzionalnim strujan)em ~ode višak vode ističe iz gline
u paralelnim ravnima. U trodimenzionalnom procesu konsolidacije voda struji u ra-
dijalnim raynima, ili se, pak, čestice vode kreću duž strujnih linija koje ne leže u
ravnima.
Diferencijalnu jednačinu jednodimenzionalnog stJrujanja izveli smo u · čl. 99. Po-
moću slične metode za aproksimaciju problema za trodimenzionalno strujanje se
dobija jednačina ·
o
-
u (--+
o2u o2u ' o2 u)
==Cv-- + - - (l)
ot ox2 · o x2 o z2 '
gde je u višak hidrostatičkog pritiska u vodi,* t je vreme, a e. koeficijent konsoli-
tlacije (jedn:- 99(7)). Ako··se strujanje vrši samo u jednom pravcu, recimo, u prav9u
* Takođe se primenjuje naziv :z;a u: hidrostatički natpritisak.
· '16· 'teoriJska .mehanika ·t1a

ose Z, dva od tri sabirka u . zagradi postaju jednaki nuli, pa jednačina l postaje
identična jednačini 99(8). Diferencijalna jednačina za dvodimenzionalni (ravni) pro-
(:es konsolidacije paralelan XZ ravni je:
~u ( ~ tl 2
~ u)
2
~ = Cv -;G i + o zl • (2)
Ako je trodimenzionalni proces konsolidacije simetričan prema jednoj osi,

bolje je zameniti Descartisov'e koordinate polarnim koordinatama, tj. koordinatom r,
u radijalnom pravcu i koordinatom z, u aksijalnom pravcu. Tako se iz jednačine l
dobija:
~u=
~l
Cv (o'or'u+_!_~ o2u)·
·r o r + ~ z 2
(3)
. Ako se radijalno str~an1ie vrši u ravnima normalnim na Z osu, člano2u/o:_z _le

jednak nuli, tako da se ooJ.ja:
= Cv ( o U + _!_ ~ U) .
2
0U (4)
~~ or2 r~r
Carillo je (1942b) pokazao da se trodimenzionalno radijalno strujanje, opisano

jednačinom 3, može razložiti na ravno radijalno strujanje (jedn. 4) i linearno stru-
janje (jedn. 99(8)). Ako je U,Ofo srednja vrednost stepena konsolidacije sloja gline
usled ravnog radijalnog dreniranja, u dato vreme t, i U.o/o stepen konsolidacije usled
linearnog dreniranja, za istu vrednost t, stepen konsolidacije usled superponiranog
linearnog i radijalnog dreniranja d~t je jednačinom
1
100-U%-- (1-U,%) (l-Uz%). (5).
100
Koeficijent konsolidacije e. u jednačini 3 dae je jednačinom
k
Cv= - - , 99 (7)
Ywf71v
gde je k koeficijent propustljivosti, y,. zapreminska težina vode i m. koeficijent za-

preminske stišljivostl (jedn. 98(5)). Ako je koeficijent propustljivosti k za askisajni
pravac jednak n puta koeficijent propustljivosti k, za radijalne pravce, odnos odgo-
varajućih vrednosti e. je takođe jednak. n, tj.
k Cv
- -=n - ~n. (6)
k, Cvr
Ako je k različito od k,, može se pokazati da jednačinu 3 moramo zameniti
jednačinom
(7).
Ipak, opšta relacija koju izražava jednačina 5 zadržava svoju valjanost.

U građevinskoj praksi jedan od najvažnijih ravnih procesa konsolidacije na-
stupa u jezgru hidraulički nasutih brana za vreme .i,.posle peciRda gradnje. Slika 88a
predstavlja presek kroz takvu branu za vreme grai}enja. Cerifi~i deo brane, koji
se sastoji od najsitnijih čestica naziva je jezgro crane. Jedan deo viška .:v ode iz
jezgra drenira se kroz gornju površinu, u vertikalnom pravcu nagore u levak jezgra
P, a ostali deo izlazi u horizontalnom pravcu kroz strane n a s i p a. Oba tiP.a stru-
janja odvijaju se istovremeno i paralelno preseku prikazanom na slici. G. Gilboy
(1934) je. izračunao brzinu konsolidacije ovakvih bran~ pod uprošćav.ajućim pretpo-
siavk.a ma d~ višak vode iz ]ezgra ističe .samp u horizontalnom pravcu. -No, _u najma-
nju ruku, u toku prvog perioda građenja dreniranje kroz gornju površinu je vero-
l
vatno znatno. Prema tome, .stvarQa . brzina konsolidacije .će verovatno biti veća od
proračuna te. · · · · '· '·
Dvo- i trodimenzionalni procesi konsolidacije 243
Kao prost primer trodimenzionalnog procesa kđnsolidacije razmotrićemo proces

ilustrovan slikom 88b. Ova slika predstavlja presek kroz n a s i p k o j i se temelji
na horizontalnoj površini sloja meke gline ili prašine. Da bi se ubrzala konsolidacija
opterećenog sloja, izbušeni su filterski bunari koji dopuštaju da višak vode struji u
horizontalnom pravcu u bunare, koji, sa svoje serane, vode vodu u filterski sloj
između gline i osnove nasipa. Ostali diw viška vode struji u vertikalnom pravcu
nagore ·iz gline u filtarski sloj. Slika 88c prikazuje raspored sistema bunara. Verti-
kalni preseci predstavljeni linijama tačka - crtica dele sloj gline koji se konsoliduje
(d)
(e)
----~---
Sl. 88. Ravni i trodimenzionalni procesi konsolidacije. (a) Hidra-

ulički nasuta brana; (b do d) drimiranje sloja gline pod nasipom po-
moću peščanih bunara; (e) odnos između faktora vremena i stepena
konsolidacije cilindričnog te!a prikaza~og .na slici d usled drenira-
nja prema centralnom bunaru za R/r = l, 10 i 100
u prizmatične blokove. Unutar svakog blo~a drehiranje se odvija na način kao kad
bi vertikalne strane bloka bile obložene nepiopustljivom opnom, jer višak vode u
glini koja se nalazi s obe strane svakog vertikalnog preseka ističe u suprotnim prav-
ćima. Problem proračuna brzine dreniranja mo~e se uprostiti pretpostavkom aa je
.svaki blok cilindričan. Gi'eška usled ove pretpostavke n:eće biti velika. Ako se· usvoji
.ova pretpostavka, strujanje je simetrično u . odnosu na osu bloka. Unutar bloka, stru-
janje vode prema izlaznim površinama vrši se na način kao kad bi cilindrična povr-
šina bila pokrivena nepropustljivim materijalom.
'lG*
?44- Teorija kqnsolidaclje
Ako je propustljivost gline u vertikalnom pravcu različita od propustljivosti u

radijalnom pravcu, konsolidaciju cilindričnog bloka predstavlja jednačina 7. Brzo.
nanošenje težine nasipa izaziva u svakoj tački bloka hidrostatički natpritisak jednak.
težini nasipa q po jedinici površine gornje površine bloka. Kako vreme protiče, ovaj
hidrostatički natpritisak postepeno teži nuli. U isto vreme efektivni naponi u glini
se povećavaju i _teže konstantnoj vrednosti, koja je jednaka ukupnom povećanju
napona u glini usled težine nasipa. Spoljašnja cilindrična površina i osnova bloka
su nepropustljive, pa višak vode ističe kroz gornju površinu i zidove bunara. To su
l
granični uslovi. Strujanje viška vode kroz cilindrični blok može se razložiti u dve-
komponente, vertikalnu komponentu u pravcu ose simetrije filterskog bunara (pra-
vac Z-ose}, i horizontalnu komponentu, usmerenu prema filterskom bunaru. Granični
uslovi za linearno vertikalno strujanje jesu identični sa uslovima za konsolidaciju
usled naglog nanošenja opterećenja, q po jedinici površine, na sloj gline debljine H._
koja leži na nepropustljivoj podlozi (poluzatvoreni sloj} (vidi čl. 102). Odnos između
vremena t i stepena konsolidacije U,o/o je dat jednačinom
u.,o;. -IOO 1 (T.,), 102 (8 b}
gde je
e.,
T.,- -
HZt 101 (3b)
faktor vremena. .Funkcija f(T.) zavisi samo od graničnih uslova. Za granične uslove
koje smo (pre) opisali odnos između U.o/o i T .; predstavlja kriva Ct na slikama 85a i 88e.
Druga komponenta kretanja viška vode predstavlja proces konsolidacije u ko-
jem voda struji u horizontalnim radijalnim pravcima od vertikalne spoljašnje po-
vršine cilindričnog tela- prema filtarskom bunaru koji zauzima centralni deo tela,
Ovaj tip strujanja predstavlja jedna-čina 4. Jednačinu je rešio Rendulic (1935a) i po-
kazao da se odnos između vremena t i stepena konsolidacije U.olo mođe izraziti jed-
načinom
·u,oto= 100 f(T), [Sa}
gde je
T- e",. t
4 R2
faktor vremena za konsolidaciju radijalnim strujanjem iz cilindričnog tela spoljašnjeg
prečnika 2R prema filterskom bunaru u njegovom centru prečnika 2r. Korespoden-
cija između stepena konsolidacije U,Ofo i faktora vremena zavisi od odnosa Rlr. Na:
slici 83e ovu korespodenciju predstavljaju krive Cto i Ctoo za vrednosti Rtr= 10 i 100,
Ako smo odredili vrednosti U,o/o i U,Ofo za dati trenutak t, sređnju vrednost UOfo stie-
pena konsolidacije bloka u trenutku t dobićemo ako ove vrednosti uvrstimo u jed-
načinu 5.
_Da bismo ilustrovali uti_gaj filtarskih bunara na brzinu konsolidacije, pretpo-.
stavićemo da je debljina H sloja gline prikazanog na slici 88b 20 stopa. Prečnik bu-
nara iznosi l stopu, a bunari su udaljeni jedan od drugog 9 stopa. Ako vertikalne-
prizmatične blokove koji okružuju bunare zamenuno cilindričnim blokovima čiji je-
poprečni horizontalni presek je_d nak preseku prizmatičnih blokova, za prečnik bloka
ćemo dobiti 2R=l0 stopa. Zelimo da odredimo uticaj bunara na srednju vrednost.
stepena konsolidacije u vreme u koje bi stepen konsolidacije u glini bez bunara bio.
30 procenata. Proračun ćemo izvršiti · za dve različite pretpostavke u pogledu pro-
..
pustljivosti. Prvo ćemo pretpostaviti da je glina · izotropna:
kr = k lli c..".=·c., i n = l,
·
a zatim ćemo pretpostaviti da je

kr.-10k i'li e..".= lOe.,_i · n= IO:
Iz krive Ci (ltl. 88e} dobiće.mcr za UN~=30 vrednost T.=0,07. 'Ako ovu vrednost uvr-
stimo u jednačimi: 101(3b), dobiće~o: .- ·· · _
j
T91-..,-0,07.- -e-. -t
. . .H2 _
l
Dvo- trodimel)Zionalni procesi konsolidacije 245
odnosno:
0,07 H 2
l- - --
~
Faktor vremena za radijalno strujanje u· vreme t je:

Cv Cv 0,07 Hz 0,07. 202
T = - - t= - -2 ---~--- - 528
4 R' 4R Cv 2 ' 4·5
•
Pošto je R/r=lO, stepen konsolidacije UNo u vreme t jednak je ordinati one tačke
na krivoj Cto na slici 88e čija je apscisa 0,28, tj. U,o/o = 29. Uvrštenjem vrednosti
UNo= 30 i U,%=29 u jednačinu 5 dobićemo:
l
100-U% --IOO~ X 71-50,
odnosno:
U% - 50.
Dakle, prisustvo bunara povećava stepen konsolidacije u vreme t sa 30 na 50 pro-
-cenata. /
Ako je k,= lO k., odnosno e,.,= lO e., faktor vremena za radijalno' strujanje u
vreme t je:
Cvr IOcv 0,07 H 2
T- - t=- = 2,8.
4R 2
4 /?2 &v
Vrednost T=2,8 odgovara, na krivoj Cte, stepenu konsolidacije U,Đ/o od gotovo 97,5
procenata.
Svaki sedimentni sloj gline je mnogo propustljiviji u horizontalnom pravcu
nego u vertikalnom pravcu. Prema tome, filtarski bunari su mnogo efikasniji no što
bi se moglo očekivati na osnovu proračuna uticaja bunara na brzinu konsolidacije
koji se zasniva na pretpostavci da je sloj hidraulički izotropan: k = k,, odnosno n=l.
Filterski bunari se koriste i za ubrzevanje konsolidacije slojeva gline ili pra-
šine koji su veštački naneseni nekim hidrauličkim procesom. Ako je ovakav nasip
postavljen nad visoko propustljivim slojem, efikasnost bunara se može povećati odr-
žavanjem, pomoću pumpanja, nivoa vode u bunarima na nivou osnove nasipa. U oba
slučaja brzina konsolidacije se može proračunati pomoću postupka sličnog postupku
koji smo opisati.
Drugi, možda manje važan ali teži, problem trodimenzionalnog isticanja viška
vode iz gline koja se konsoliduje, postavlja se u vezi sa proračunom brzine sleganja
lokalnog opterećenja na horizontalnoj površini sloja gline čija je debljina velika kad
se uporedi sa širinom površine koju pokriva opterećenje. Prvi pokušaj da se problem
reši izvršio je Biot (Bijo, 1935b) pod pretpostavkom da se glina ponaša po Hookeovom
zakonu i da višak vode ističe samo u vertikalnom pravcu.
- DocniJe }eisti ovaj autor formulisao opštu teoriju trodimenzionalne konsolida-
dje (Biot, 1941a). Na osnovu ove teorije on je izračunao sleganje usled konsolidacije
pod ravnomerno raspoređenim opterećenjem koje pokriva pravougaonu površinu na
površini sloja gline (Biot, 194lb) i konsolidaciju usled opterećenja koje deluje na
sloju gline čija je gornja površina nepropustljiva (Biot i Clingan - Klingen, 1941).
On je ispitao postepeno sleganje opterećenih elastičnih traka koje počivaju na sloju
idealne gline (Biot i Clingan, 1942).
Sva ova ispitivanja su se zasnivala na pretpostavci da je koeficijent konsolida-
l -cije e. (koji figuriše) u jednačini 1 konstantan. Zna se da je za procese konsolidacije
,i-
l
linearnim strujanjem ova pretpostavka dovoljno tačna. No, ako je reč o ravnom
{dvodimenzionalnom) ili trodimenzionalnom procesu konsolidacije, gornju pretpo-
stavku treba smatrati kao mogući izvor grešaka čija veličina još nije poznata. Biot
je takođe pretpostavio da e. ima istu vrednost kako za procese sabijanja tako i za
procese bubrenja. Ova pretpostavka nije uopšte opravdana. Bolja aproksimacija se
može dobiti ako se pretpostavi da je e. za bubrenje ima beskonačnu vrednost.
246 Teorija k<msolidacije
Polazeći od eksperimentalnih podataka dobijenih iz proba triaksialne kompre..;

sije, Rendulic (1936) je pokazao da se proces konsolidacije gline koja leži ispod opte-
rećene površine konačne veličine može izraziti ·diferencijalnom jednačinom:
au k ( o2 u o2 u 0
1
u) (9)
at ... Yw f .(x, y, z) ox + oY +
2 2 i:J z2 '
ako proces ne krije u sebi Iokaino bubrenje gline. U ovoj jednačini k je koeficijent
propustljivosti, a f(x, y, z) je funkcija koja zavisi od odnosa promene u stanju efek-
tivnih napona u glini i odgovarajuće
. promene zapremine pora.
.
Faktor;
k
Yw f (x. y, z)
odgovara koefiCijentu konsolidacije cv, o kojem je gore bila reč. Funkcija f (x, y, z)
- - J;>-reds-tavlja ekviva!ent-kt>efieijen-t8-zat't'emimke-s-Hšl:ji vostt-m;;cu ·jednačini 99(7).
Prema rezultatima Rendulicevih opita, ova funkcija je veoma komplikovana. Greška
koja nastaje ako se ova funkcija zameni konstantom može se proceniti samo po-
moću teorijske analize koja se zasniva na rezultatima opita što ih je objavio Rendulic
ili upoređivanjem proračunatih i iz.merenih brzina konsolidacije. Prema tome, posto-
jeće teorijske metode koje se odnose na ravne ili trodimenzionalne probleme konsoli-
dacije gline pod opterećenjem još uvek nisu. doterane za primenu u praksi.
'l
GLAVA X IV ·
/
KAPILARNE-SitE-
107. Kapilarne pojave. U tlu koje se osastoji od veoma sitnih čestica
voda se može popeti do znatne vi1sine iznad nivoa podzemne vode (iznad
piezometrijSkog nivoa) i tako ostati neodređeno vreme. Da bi objasnili
ovu pojavu, fizičari su bili prinuđeni da prebpostave silu koja može kom-
penzirati težinu vodenog stuba iznad ni voa podzemne vode. Ova se sila
naziva kapitarnom silom. Iako je fizička priroda ove sile još uvek sporna.
svi njeni mehanički efekti se mogu proračunati na osnovu pretpostavke
da se ona ispoljava du.ž zajedničke linije kontakta triju faza: vode, vaz-
duha i čvrste materije.
108. Površinski napon. Da bismo predstavili mehanizam kapilarnog
punjenja vode kroz pore suvog nekoherentnog peSka, pojednostavićemo.
problem tako što ćemo razmotriti penjanje vode u kapilamoj cevi. Slika
89a predstavlja rpresek kroz ovakvu cev. Svaki deo stuba vode u cevi -
kao što je, na primer, cilindrični element prikazan na slici, prečnika 2x,
visine h c i težine 1tX2 Ywhc - je u stanju ravnoteže.
Na osnovi elementa, na vis~ni ogledala vode izvan
cevi, hidrostatički pritisak u vodi je jednak nuli. F
P ri1isalk na ·gornjoj površini elementa je takođe
jednak nuli. Smičući naponi duž cilindrične povr-
ffiine elementa su jednaki nuli. No, element ima
svoju težinu 1tX2 y,..hc. Prema tome, ·s tanje ravno-
teže može postojati samo ako na spoljnoj opni
_gomje__povd..itle_deluj_e sila jedna'}{a težini 'ltX 2 Ywhc.
Ova <Sila može da postoji samo ako su mehanička
svoj·s tva u vršnom sloju stuba vode različita od
svoj-stava obične vode. Ovaj vršni sloj se naziva
površinska opna. Sila koja zadržava element da se Sl. 89. Sile koje de-
luju na vodu u ka-
ne spusti mora da ima svoje sedište delovanja u pilarnoj cevi
ovoj opni, jer se nikakvo drugo .njeno sedište ne
može zamisliti. Napomenimo da u svom razmišlja-
nju još uvek ni'Slllo formulisali nilkaikvu pretpostaV~ku (o pravoj prirodi
pojave). Ograničili smo se samo na to da izrazimo uslove ravnoteže čvrs-
tog- t ela koji važe u -svim prilikama. __
Sledeći korak će nam biti da utvrdimo stanje napona u površinskoj
,opni, jer nas prethodna analiza informiše samo u pogledu vertikalne kom-
248 ·Kapilarne sile
ponente F napona. Eksperimentalna ispitivanja izvršena pre više od jed-

nog stoleća su pokazala da je površ~nska opna u stanju dvodimenzional-
nog (ravnog) zatezanja paralelnog njenoj površini i da sila F, prikazana
na slici 89, predstavlja vertikalnu komponentu ovih napona za1ezanja.
Ovo zatezanje (ovaj napon ·zatezanja) naziva se površinskim naponom
vode. Debljina površinSke opne koja je sedište površinSkog napona veli-
čina je reda 10-7 centimetara. Mišljenj~ u pogledu molekularnog meha-
nizma •koji izaziva površinski napon još uvek su podeljena. Ipak, njegovo
postojanje kao napona -koji deluje unutar površinske opne nesumnjivo je
dokazano u toku poslednjih sto godina, a merenja intenziteta ovog na-
pona vršena različitim metodama dala su među ·sobom saglasne rezultate.
Prema tome, matematički koncept ove pojave se ne zas niva ni na
kakvim hipotezama, jer važi bez obz1ra na hzic~uzrdRe površinskog
napona.
Neslaganja u pogledu fiziČkih uzroka površinskog napona zavela su neke spe-
cijaliste iz oblasfi mehanike tla da čak posumnjaju u n jegovo postojanje. No, to bi,
u neku ruku, bilo isto "k-ao kad bismo negirali Ohmov (Om) zakon pod izgovorom
da fizičari nisu jednodušni u pogledu prirode elektriciteta. Treba napomenuti da ni-
kad nije zapažena nijedna kapilarna pojava koja bi bila u suprotnosti sa matematič
kim konceptom površinskog n apona koji smo gore izložili.
Sledeća ;tablica prikazuje vrednosti površilllSkog napona Ts u povr-
šinskoj opni vode koja je u kontaktu sa vazduhom, za različite tempe-
rature T (Smithsonian Physical Tables, 1934).
T ("C) = o· 10° 20° 30° 40"
0,0756 0,0742 0,0727 0,0711 0,0695
109. Penjanje voc;le u kapilarnim cevima i žlebovima. Cev se naziva
kapilarnom cevi ako je njen prečnik dovoljno mali da izazove vidljivo
penjanje vode u cevi iznad ogledala vode izvan cevi. Slika 90a predstav-
lja pr-esek 'kroz talkvu cev. Površina vode u cevi ima oblik plitke zdelice
i naziva ·s e menisk. Površina ·vode ·seče vertikalni zid cevi pod nekim
uglom a -koji se zove kontaktni ugao· (ugao kapilarnosti). ·
Vrednost a zavisi od hemij•skog sastava zidova cevi i od vnste neči
stoća koje pokrivaju zidove. Ako su zidovi staklene cevi očišćeni i ovla-
ženi pre eksperimenta, a je jednalk nuli. A'ko su, pak, zidovi pokriveni
masnom •skramom, a može da bude čak veći od go·. U tom slučaju je
menisk ispupčen nagore, a njegovo teme se nalazi ispod nivoa spoljne
vode. Nečistoće !koje pokrivaju zidove obično s u takve da ugao a leži u
intervalu između oo i so·.
Za ravnotežu stuba vode u cevi (sl. 90a) iznad ogledala spoljne vode
potrebno je da bude: ·
tj.
2 T.
h, = - - cos oc. (l a)
r Yw
Ako je r dato u centimetrima, a Yw = _l g/cm3 i T• .:__ 0,075 g/cm, imaćemo:
5
hc= O, l COS OC. (l b)
r
.Penjanje vode u· kapilarnim cevima i žlebovima 249
StanJe napona u vodi u kapilarnoj cevi zavisi od atmosfenskog pri-

tiSka pa. Ako se opi.t ilustrovan slikom 90b izvrši u potpunom vakuumu,
ceo stub vode u cevi iznad ogledala spoljne vode je u stanju zatezanja,
i to iz sledećih razloga. Pošto je voda u stanju ravnot-eže, pritisak u vodi
Pritisak~. za·teianje.
·.· IT~~;t Vakuum

CJ
'C -+...---i
-;'d' 'd
1
hc
l
l
ha=
-t rw1 Pa
~F-===~f====-'==b
?a)·
Sl. 90. KapiJama cev sa vodom u njoj; a predstavlja kontaktni ugao, na
preseku meniska i zida cevi; (b) stanje napona u vodi u kapilarnoj cevi
sa otvorenim gornjim krajem; (e) nivo vode u kapilarnoj cevi čiji je gor-
nji kraj zatvoren a vazduh.iz cevi evakuisan, dok na površinu vode izvan
cevi deluje atmosferski pr.i:t~sak
.
je u svim tačlkama horizontaLnog preseka isti. Na slobodnoj površini vode
pritisak je jednak nuli. Težina <Stuba vode u kapilarnoj cevi, između nivoa
vode izvan cevi t visine z iznad ovog· nivoa, jednaka je YwZ, po Jedinici
površine horizontalnog preseka. Priti•saik na osnovi je jednak nuli, a pri-
ti.sak na gornjoj površini, po jedinici površine, tj. Ut. Pošto suma svih sila
koje deluju na stub vode u cevi mora da bud-e jednaka nuli, dobićemo:
Uz-YwZ=O
tj.
Uz=-Yw. Z (2)
Na slici 90b vrednosti pritiska Ut predstavljene su a:pscisama prave Od.

Ako..:.u--prostoru_iznad vode vlada atmosferSki pritisak pa, pritisak u
vodi ISe u svim tačkama povećava za Pa· Prema tome, u ovom s1učaju će
raspodelu priti1ska u vodi prikazivati prava a1d1 ~sl. 90b). Visina hc kapi-
larnog penjanja biće ista kao i pre. Kako se vidi iz slike 90b u vodi ne po-
stoji zatezanje ako visina kapilamog penjanja hc nije veća od hc= pa/yw,
.što iznosi približno 10 metara. Na ;kraju, ako zaronimo u vodu donji kraj
kapilarne cevi iz koje je izvučen vazduh (·sl. 90c) i ako na. vodu deluje
.a~mosferski pritisalk Pa, voda· će se u kapilarnoj cevi popeti do visine
Pa 0,15
ha+hc = - - + - - COS a.
(
3)
l·· .-: Za-~taklene~:vi. potp~no čistih ::dova rugao ~ je jednak nulL

250 Kapilarne sile .
A-ko kapilamu cev izvučemo iz vode i zadržimo vertikalni položa;t.

cevi, prestaće :isticanje vode iz cevi u času kad nivo vode u njoj dostign~·
približno visinu hc iznad njenog donjeg kraja. Istovremeno s ovim na kraju...
cevi formira6e se kapljica ikoja će tu i ostati (sl. 91a). Težinu vode u cevi.
podržava površinski napon opne na gornjem kraju stuba. U donjem kraju:
cevi napon u vodi se menja od napona zatezanja, u 'Stubu vode, do napona.
pritiska, u Q{apljici, a !pOvršinSka opna kapljice s e može uporedi<ti sa si-
ćušnom vrećom od kaučuka u kojoj .
se nalazi kapljica i .koja tprenosi nje~
nu teži,nu na donji kraj cevi.
Dosad s mo ispitivali :kapilarno..
penjanje neprekidnih stubaca vode u .
---lr:tr-=f
-··t-----H:=J-tHH-------..;.~.;evi i stub vod·e -koji- ost-aje u cevi
l posle dreniranja. No, kad je reč <>-·
lrc . poreklu vlage u tlima, interesuje nas :
P i mehanizam kapilarnog penjanja u
j - -
pukotinama i žlebovima kao i kap-
- ljice vode koje se zadržavaju uz tač-
~~ '
<.i)
L
( e) 1 j
ke dodira između neravcih površina..
A.'ko zaronimo u vodu donji .kraj
R->+-R dveju ploča koje su jedna od druge.
Sl. 91. (a) Stalna kapljica . na donjem odvojene samo vrlo usk.i.m slojem.
kraju kapilarne cevi ispunjene vodom; · vazduha, voda se menJ· e u prostor iz-.
(b) opit za demonstraciju kapilarnog ·r
kretanja u žljebovima koji imaju oblik među ploča baš ·k ao u kapilarnim ce- ·
V ; (e) athezija između zrnaca peska vima, ia:ko je ovaj prostor otvoren sa .
usled vlage na kontaktu dve strane. Ako ploče postavimo tako .
da se dodiruju duž vert~kalne linije, .
visina kapilarnog penjanja u tako·.
dobijenom žlebu se smanjuje kad se udaljujemo od linije dodira prema .
.otvorenoj strani. Veoma uski žlebovi mogu se čak upotrebiti kao sifoni
za prenošenje vode iz suda, ako se naprave u savijenom obliku tj. u obli!ku
kuke čiji je donji kraj zaronjen u vodu u sudu (sl. 91b).
U a:kumulaciji čvrstih zrna, kao što je pesak, svaka tačka dodira iz-.
među površina sus ednih zrna okružena je prstenastim žlebom sa popreč-
-nim-pres~om u obliku V (u obliku diedra). Siri•na ovog žleba se pove-
ćava kad se udaljavamo od tačke dodira gde je jednaka nuli. Ako se 1;2esak:
drenira gravitacijom ili centrifugalnom silom, u svakom od ovih žlebova.
ostaje mala količina vode koja se tu zadržava us led tkapilarnih sila (sl..
91c). Sile koje deluju na površinu opne su prikazane strelicama. Pošto
one teže da .povećaju prečnik prstena tečnosti oko iačke dodira, voda se-
održava u .stanju zatezanja a zrna čvl'ste materije s obe strane tačke do-
dira su podvrgnuta pritisku koji je jednak po intenzitetu i suprotan po-
pravcu zatezanju u vodi na prese'ku ab ..
110. K_apilarno kJ:etan je vode u stubu suvog peska. Alko donji deo.
suvog peska u cilindričnom sudu sa izbušenim dnom po~opimo u vodu,
voda će se ·kroz pore u pesku !penjati kao što bi se penjala u •s vežnju kapi-.
larnih cevi. U oba slučaja brzina penjanja vode brzo opada, dok ne po--
stane jednaka nuli.
Da bismo uprostili analizu, pretpostavićemo da nivo vode u pesku.
predstavlja granicu između potpunog 'kapilarnog zasićenja i zone u.
. Kapilarno kretanje vode u stubu suvog peska 251
kojoj je pesak potPuno suv. Pod ovom pretpostavkom, brzina kapilarnog·

penjanja data je Darcyjevim zakonom: ·
v = ki, . [1]:
gde je v brzina isticanja, k koeficijent propustljivosti i i hidraulički.
gradijent.
u stvarnosti, najviši sloj vlažne zone je ~. u stanju delimičnog, a ne potpunog.
kapilarnog zasićenja. U ovoj zoni brzina kretanja vode je određena kapilarnim po-·
tencijalom, koji je funkcija stepena zasićenja peska (vidi, na primer, Baver - Bej--
ver, 1940). No, metode proračuna koje se zasnivaju na kon~eptu kapilarnog potenci--
jala još uvek nisu dovoljno razrađene da bi se mogle neposredno primeniti na reša-·
vanje problema u građevinarstvu.
Pošto je površina pap.rel':nog preseka stuba peska i~ta. na svim visi-

nama, penjanje vode u stubu predstavlja linearno strujanje vertikalno·
naviše. U dato vreme t nivo vode u pesku je ria visini z iznad ogledala
spoljne vode. Ako pretpostavimo da je vertikalna komponenta površin-
skog napona na gornjoj ·graničnoj površini zasićenog dela konstantna,.
hidraulička vi•sina u odnosu na osnovu stuba, koja, se nalazi na nivou.
ogledala spoljne vode, je hc- z, a hidrauliCki gradijent je
(2}
Brzina dzldt kojom se gornja granica (granična površina) zas1cene·

zone penje u vel'tikalnom pravcu identična je sa fil-tracionom brzinom Vs,.
tj. identična je sa vertikalnom komponentom ·srednje vrednosti brzine
vode duž kapilarnih puteva . .Alko je n koeficijent poroznosti peska, Vs je·
jednako vrednosti vin (jedn. 88 (8)): Prema tome je:
v dz
Vs = - - .
n dt
Ako ovu jednačin~ kombinujemo sa jednačinama l i 2, dobićemo:-
dz k hc-Z
- =-
dt n z
-
Rešenje ov-e jednačine je:
k
hc-Z- hc lg (h,-Z)= - t +C.
n
Za t = O visina kapilarnog penjanja je jednaka nuli. Ovaj uslov će·
biti zadovoljen aiko je:
252 Kapilarne sile
Do ~ada smo pretpostavljali ·da je voda uspela da u potpunosti prodre

u pore u suvom pes'ku i da je ta!ko uspostavljeno 'Stanje krajnje ravno-
teže. No, .stanje krajnje kapilarne rav·notež-e može se takođe uspostaviti
ako višwk vode može da otekne iz stuba peska koji je u početku bio pot-
puno zasićen. U ovom slučaju IJ?roces koji dovodi do krajnje kapilarne
ravnoteže naziva se dreniranje. Cim višak vode mož.e da otiče kroz osnovu
stuba peska, u po re gornjeg dela stuba nadire vazduh. N a taj način se
sadržaj vode u gor.n.jein delu stuba trans-
formiše u .mrežu 'koočića, isprepletenih sa
mrežom vazdušnih kanala. Voda sadržana
u ovakvoj mreži zove se semikontinuirana
------f~~?J-+~1----:---'k~a~·~za~rrlna~_!v~o~da ~. Ona zauzima najuže ka-
nale koje obrazuju pore -kaoi prostore iz-
među dodirnih tačaka zrna. Alko je stub
peska vrlo visok, končići vode u najvišem
delu stuba se verovatno raspadaju u po-
jedinačne kapljice oko iačalka dodira zrna,
kao što pokazuje slika 91c. Za ovakvu ka-
pilarnu vodu kažemo da je u diskontinui-
ranom stanju, jer je svaka od kapljica u
hidrostatičkom !pOgledu nezavisna od su-
sednih kapljica. Na kapljicu deluju samo
njena težina i površinski napon. Ovakva
Sl. 92. Vertikalna raspodela posle voda može da se neodr-eđeno vreme zadr-
<ireniranja stuba vlažnog peska žava u pesku, na svim visinama iznad ni-
voa podzemne vode, pod uslovom da se ne
isparava.
Prema tome, u stanju kapilame ravnoteže, najviši ·deo stuba sadrži
vlagu, tj . kapilarnu vodu u diskontinuiranom stanju, dok je donji deo
stuba potpuno za'Sićen. Zona prelaza sadrži !kapilarnu vlagu u semi-kon-
tinuiranom stanju, kao što smo gore opisali. Slika 92 prikazuje jedan
način kako se kvantitativno može izraziti stepen zasićenosti pojedinih de-
lova dreniranog stuba peska. Na ovoj slici širina desnog .pravougaonika
predstavlja ..llkupnl!_ zapremiJnu pora, e, .po jedinici zapremine čvrstih
sastojaka (tj. koeficijenat poroznooti)~ Kriva ·k oja je prikazana na slici
deli ovaj tpravougaonik na dva dela. Na proizvoljnoj visini z iznad ogle-
dala vod-e širina ew dela sa desne strane krive predstavlja zwpreminu koju
zauzima voda, a ši·r ina ea= e- ew predstavlja zapreminu •k oju zauzima
vazduh. Odnos
S%= 100 ew (4)
e
naziva se stepenom zasićenja, a odnos
G= ea = 1 _ S% (5)
" e 100
naziva se indeks·o m vazdušnog prostora. Visinu zone pQtpunog k~ilar
nog zasićenja (SOfo = 100) označićemo simbolom hcc. Izgleda da je ona
manja od visine hc kapilarnog penjanja u stubu potpuno suvog peska.
Pritisak gasa u mehurićima i porama tla 253
111. Kapilarno sifonsko dejstvo. SHka 93a predstavlja zemljanu branu

sa jezgrom načinjenim od relativno nepropustljivog materijala. Vrh ovog
jezgra nadvisuje nivo vode za AH. Alko je .AH manje od visine kapilar-
nog penjanja u marterijalu koji sačinjava propustljiviji deo brane, kapi-
larno sifonsko dejstvo, ilustrovano na slici 91b, izazvaće strujanje vode
preko vrha jezgra i njeno isticanje na nizvodnoj strani brane. Zasad nema
nikakve dobre metode za proračun ovog gubitka. No, :ka~o iz laboratorij-
skih opita tako i na ~novu isku~tva · kaRilarryog
sa terena, poznato Je da gub1tak iasićen;a
vode usled sifonskog dej·s tva može da ____t
bude znatan (vidi, na primer, Ter-
zaghi, 1942b).
- - -- Slično-sifonsko dejstvo nastaje i ~~:..._---~~----.....::..--
u zemljanoj brani od homogenog ~"'"-r111'T171m'.>=:t<:~mt<Tlf.~~==~='l71!'7.~
materijala, prikazanoj na slici 93b.
Zbog kapilarnog dejstva voda se (a)
proceđuje kroz branu ne samo ispod
tzv. linije zasićenja (vidi čl. 89) već
i u zoni kapilarnog zasićenja. Kad
smo konstrui·s ali mrežu strujanja za
branu u čl. 89, ovaj izvor kretanja
nismo ·r azmatrali. Prema tome, stvar- (b)
na mreža strujanja nije opotpuno Sl. 93. Kapilamo strujanje vode iz re-
identična sa teorijskom mrežom zervoara (a) kroz tlo iznad vodonepro-
strujanja, a stvarna količina vode pustljivog jezgra, i (b) kroz tlo iznad
teorijske linije zasićenja u zemljinoj
koja 'Se isprazni za dato vreme vero- brani od homogenog materijala
vatno je ·riešto veća od cproračunate
količine.
112. Pritisak gasa u mehuričima i porama tla. Zona potpunog zasi-
ćenja ~kapilarnog ili zasićenja izazvanog gravitacijom) u tlu sadrži izvesnu
količinu vazduha u diskontinuiranom st~nju. kko je mala zapremina gasa
opkoljena vodom, ona .ge naziva mehurić. Mehurići u tlu se uvek drže uz:
površine čestica tla, ali je površina dodira neznatna u odnosu na. ukupnu
površinu mehurića. Ako, pak, čestica gasa zauzima prostor čije se spoljne·
granice 'Sastoje od nezavisnih meniska odvojenih među sobom površinama
zrna tla, za česticu gasa !kažemo da. zauzima poru. Gasni mehurići su go-
tovo uvek sfernog oblika, dok pore mogu imati bilo kakav oblik .
Cestice_gasa u tlu mogu biti ostaci vazduha koji je zauzimao pore
pre no što je voda prodrla u tlo. One,. isto tako, mogu da predstavljaju
vazduh ili neki drugi ga•s !koji je rastvoren u vodi, ili ·gas koji se razvio
kao rezultat hemijskih procesa u tlu. Na datoj temperaturi pritisak gasa
u mehuriću zavisi isključivo od težine gasa u · njemu.i od napona u vodi.
Priti:salk gasa u porama takođe zavisi od- rasporeda čestica tla oko pore.
Da biiSlllo bolje shvatili razliku između uslova za ravnotežu gasnog
mehurića i čestice gasa u pori, proračunaćemo pritisak .gasa u mehuriću
koji 'se drži uz poklopac sUda malih dimenzija ispunjenog vodom (sl. 94a) ..
Dno suda komunicira preko jednog :kapilara sa ·s lobodnom vodom. Drugi
kapilar izlazi iz poklopca nagore. Menjanjem rastojanja između nivoa
spoljne vode i dna >Suda može se menjati napon u vodi, u granicama od-
ređenim prečnikom kapilara. Proračun ćemo izvršiti pod pretpostavkom~
:254 Kapilarne sile
.u cilju uprošćenja, da j-e težina gaJSa u mehuriću nezavisna od stanja na-

pona u vodi. Neka je, u početku eksperhnenta, rprečnilk rnehurića jednak
~ro. Pošto se mehurić nalazi iznad nivoa spoljne vode, hidrostatički pri-
tisak uw0 u vodi neposredno uz mehur je negativan. Stvarni pritisak "uo
· ·U vodi jednak je algebar.skoj sumi pritiska
Uwo i aimosferSkog prniska pa, tj.:
Uo = UrJJ+Pa· (l)
Pri•tisak uo može biti pozitivan ili negati-
van. Pritisak .gasa je pg0 a površinski na-
pon 'je T•. Slika 94b je uvećan vertikalan
{b) presek kroz meh urić. Za ravnotežu sila
----.:...--'-ff------{>1~---irr,.;.·,.,.-,+,eluju-n:a-gornjoj-potovin.i mehurića
potrebno je da bude:
Mehurič
1t rg P1o=1t ~ u0 +21t r0 T.;
odnosno:
. 2 Ts 2 T,
-------
- - --
- P1o= uo+ - = uwO+Pa+ - . (2)
~-- --- ro ro
(a) (e)
Sl. 94. Dijagrami ilustruju uslove
Kad ro teži nuli, rpriHsak gasa p1o teži
koji od~đuju ekspanziju mehu- beskonaČ'llosti.
Treba primetiti da jedna-
. , · rića u porama čina 2 ne važi za raZ'mere molekularnih
dimenzija.
Podi?=anjem ·uvis suda prik.a zanog na slici 94a pritisak u vodi možemo
smanjiti sa uo na u, usled čega će se pritisak gasa promeniti sa pg0 na p,
i poluprečni,k kruga takođe promeniti sa ro .nar. Prema Boyleovom (Bojl)
:t;akonu, proizvod zapremine i pritiska gasa na datoj temperaturi je kon..:
stantan. Zapremina koju zauzima gas pre i rposle ipromene pritiska je
.i_m·3o; odnosno_! 1tr. Prema tome, .ako je ro pozna1o, poluprečnik ,. se
.3 3
može izračunati iz jednačine:
---.--::-- - -4- . 3 ( - -+-2-T..)
--'- 1t ro u0 - =--4 1t r3 ( u + -2 Ts) .
·3 t0 3 r
ili
ros ( tt 0 +-2 T, ) =r3 ( u+2 Ts)
- . .(3)
, ro r
Ako .Se ova jednačina reši po u, dobija se:.
urs
= r~
o= 2
ro
(u T.)- 2rT• .
Brzina kojom se mehurić širi kad se pr~tisak u .u vođi smanjuje data
je )ednačinom: ·
dr r2
-- = 3. 2 •
du 3 ro +2 T ( 3 ro _ 1)
. 'r'~ tto s \ r2
Pritisak gasa u mehurićima i porama tla 255
:'Za
- 1 /ro Uo
(4)
r = r1=fo Y3 V 2 T. +l
:brzina povećavanja poluprečni'ka mehurića postaje beskonačna. U tom
trenutku stvar.ni pritisak u vodi je u1. Kombinovanjem jednačina 3 i 4
<dobija se:
4 T.
Ut = - - - (5)
3 fl
·Odgovarajući hidrostatički priti-salk (vidi jedn. l) je:
··- Uwl - u l Pa = - (4R
- _!. +Pa · (6)
3 fl
:Za :pritisak gasa se dobija, na osnovu jednačine 2, vrednost:

2 T, 2 T,
p,z=UJ+ - = - - (7)
ft 3 fl
Cim hidrostatički pritisak u vodi postane jednak Uwl (jedn. 6), gasni
:mehurić počinje da se širi i produžava da 'Se širi dok tpotpuno ne zauzme
sud. Cim se ovo stanje dostigne, čestica gasa enije više mehur (jer ne od-
govara definiciji koju smo ranije dali). Ona zauzima poru, kako je pri-
kazano na slici 94c. Granice ove pore sastoje se od zidova suda i dva me-
niska, jednog na dnu i drugog na stropu suda. Ako je V zapremina suda,
pritisak gasa p 8 v je određen jednačinom:
4 . v
3 1t
s .
fo P. o= p,.,,
tj o
Suprotno tpritisku u gasu kad on obrazuje mehurić, koji je_ dat jed-
načinom 2, malopređašnja jednačina za pritisak gasa upori sadrži zapre-
minu pore u koju se proširila gasna čestica. Prema tome, čim čestica gasa
pređe u porno stanje, 'Slika 94c, tpritisak gasa zav~i •suštinski od početnih
uslova i zapremine pore u ·koju se mehur proširio. Svi drugi činioci, kao
što su napon u vodi i površinski napon, od malog su značaja. Krivina
meni-ska koji sačinjavaju deo .granične površine pore ispunjene gasom za-
vi·si od pritiska ga:sa i visina stubova vode iznad i ispod suda. Ona se lako
može proračunati na osnovu ovih podataka.
Da bismo ilustrovali uticaj veličine mehura na napon u vodi pri kojem mehu-
rić ekspandira ·u poru, proračunaćemo poluprečnik Tt (jedn. 4) i odgovarajuee vred-
nosti ut (jedn. 5) i UwL (jedn. 6) za dve različite vrednosti To, pod pretpostavkom da
se mehurić, u početku eksperimenta, nalazi na visini slobodne površine vode. Tada
je Uwo u jednačini l jednako nuli. Atmosferski pritisak p. je jednak 100 glcm2 • Pod
QVim pretpostavkama, uo je jednako 1000 g/cm2 •
256 Kapilarne sile
Ako je ro= 5 X lO-S cm (poluprečnik čestice gline srednje veličine), dobija se

r1 =lO X lo-' cm, tu = -1000 g/cm2 i U..t = 2000 gfcm!. Dakle, mehurić ekspandira u poru
pošto udvostruči svoje dimenzije. Odgovarajući napon u vodi je jednak naponu u
vodi u kapilarnoj cevi čiji se menisk nalazi na visini od 2000 cm, odnosno 20 m iznad
slobodne površine vode. S druge strane, ako je To= 0,05 cm (veličina zrnca sitnog
peska), dobićemo Tt = 1,6 cm, tu=0,06 g/cm2 i u..t=1000,06 g/cm2• Prema tome, u ovom
slučaju povećanje mehurića, koje prethodi ekspanziji u po.r u, vrlo je veliko i napon
u vodi pri kojem mehurić ekspandira u poru je numerički skoro jednak atmosfer,-
skom pritisku. Treba napomenuti da se jednačine iz kojih smo dobili ove podatke
sve zasnivaju na pretpostavci da težina vazduha u mehuriću ostaje ista. U stvar:.
nosti, pak, smanjenje pritiska je uvek praćeno ispuštanjem (isparavanjem) gasa
rastvornog u tlu. Rezultati proračuna su, dakle, samo približno tačni.
Zaključci ove analize nam omogućuju da predstavimo uticaj napona

u vodi 'Sadržanoj u porama tla na veličinu prostora koju zauzimaju čestice
gasa. Pora u tlu se može uporediti sa-'lmrlim sudom-prlkazanim na slici 94. ·
Gas blizu zasićenja je verovatno u obliku vrlo malih gasnih mehurića,
koji se drže uz zidove pora. Ako u vodi nastanu zatezanja, najveći me-
hurići ekspandiraju u pore.
Ako zatezanja produže da se povećavaju, i manji mehurići ekGpandi-
raju. Intenzitet zatezanja koji je dovoljan da započne ovaj tproces zavisi
od početnog stanja napona u vodi i od veličine najvećih mehurića. Kad
gasni mehurić ekspandira, odnos između pritiska gasa i površinskog na-
pona koji izražava jednačina 2, više ne važi za tu česticu gasa.
GLAVA XV
MEHANIZAM DRENIRANJA-
113. Različiti tipovi dreniranja. Termin dreniranje označava opera-

ciju kojom se na veštaOki način eliminiše voda sadržana u unutrašnjosti
tla ili deo ove vode. Cilj dreniranja tla u građevinskim radovima je po-
većanje stabilnosti tla pre iskopavanja ili nanošenja opterećenja. U oba
slučaja ·povećanje stabilnosti je posledica smanjenja neutralnog napona u
tlu pri praktički nepromenjenim ukupnim naponima. Da bi se tlo dreni-
ralo, potrebno je -sniziti nivo podzemne vode. Termini nivo podzemne
vode, freatički* n.ivo vode, ogledalo vode, površina podzemne vode ozna-
čavaju nivo do -kojeg se penje voda u piezometriJskim cevima čiji se donji
kraj nalazi neposredno ispod gornje površine vode. Alko je podzemna voda
u mirovanju, ona se u svim p iezometrijskim cevima penje do iste visine1
bez 'obzira na . kojoj se dubini nalazi njihov donji ·k raj. ·
Ako voda teče !kroz tlo, nivo podzemne vode (gornja površina istica-
nja) se ponekad naziva površina zasićenja. No, ovaj naziv mož·e da zbuni,
jer je svako tlo u stanju potpunog kapilarnog zasićenja do neke visine
i2nad nivoa podzemne vode. Na gornjoj granici zone potpunog kapilar-
nog zasićenja piezometrijska vlliina je uvek negat'iyna, dok je nivo pod-
zemne vode geometrijsko mesto svih tačaka u masi tla za koje je piezo-
metrij<ska vi:sina jednaka nuli.
Sniženje nivoa podzemne vode može se postići i2gradnjom· u tlu si-
stema 'kanala ili tunela ikroz koje voda otiče u'Sled svoje težine (drenira-
nje težinom), pumpanjem iz bunara ili kanala (dreniranje pumpanjem),
ili pov,ršinskim isparavanjem (dreniranje i·s ušivanjem). Viša:k vode mož~
da otič~ duž pravih, paralelnih linija (linearno dreniranje), zatim krećući
se duž krivih u paralelnim ravnima (ravno dreniranje), u radijalnim rav-
nima (radijalna dreniranje), ili duž krivih dvostruke :krivine (opšti slučaj
trodimenzionalnog dreniranja).
U vezi sa primenom dreniranja u .praksi, bi~e često korisno da una-
pred znamo približno vreme koj·e je potrebno da se drenira glavnina viška
vode iz tla. Brzina kojom se voda drenira iz tla naziva se brzinom dreni-
ranja. Za dati raspored sistema dreniranja, i brzina i efikasnost drenira-
nja zavise od fimOkih kara'kteristi'ka tla koje se drenira, kao što su, na pri-:-
!!ler,_v~ličina_ ~ma i stišljivost tla. Ove <Se kara'kteristike vrstaju od karak-
• q>pEcq>, gen: q>pE-to<; = bunar.

17 TeoriJska mehani ka tla
258 Mehanizam dreniranja
teristi:ka idealnog peska do karakteristika idealne gline, kao graničnih

slučajeva.
U vezi sa dreniranjem, ·termin idealni pesak označava idealni granu-
larni (zrnasti) materijal koji je sasvim nestišljiv. Prema tome, vodu ·koja
se drenira iz ovakvog idealnog peska nadomešta vazduh, tkoji će zauzeti
istu zapreminu u tlu koju je zauzimala drenirana voda ~dreniranje pri
kojem se voda zamenjuje vazduhom).
Termin idealna glina označava veoma stišljivo tlo čije su pore tako
male da ostaju potpuno iSpunjene vodom u toku celog procesa, pod uslo-
vom da je površina tla zaštićena od isparavanja. Prema tome, ukupna za-
premina vode koja -se drenira iz idealne .g line jednaka je istovremenom
-smanj-Em.j~-ulrup~e-zap.:r-emin.e-po.ra Pr:oces-o..v:og- tipa_je_u_suštini identičan...
sa procesima konsolidacije pod uticajem spoljnih opterećenja, i brzina
konsolidacije se obično može proračunati pomoću metoda opisanih u
glavi XIII. .
U toku procesa dreniranja peščane mase izdrenirani deo mase je od-
vojen od zasićenog dela širokom prelaznom zonom u :kojoj su neke od
pora ispunjene vazduhom a ostali deo vodom u (kretanju. U prela~noj
zoni brzina kretanja vode ne zavisi samo od hidrauličkog gradijenta i ve-
ličine :pora već i od s-t-epena zasićenja i od ne'kih drugih činilaca. T-eorije
koje uvode u razmatranje ove činioce (Gardner 1936; vidi takođe Wilson
- Vilson i Richards- Ričards, 1938; i Braver, 1940) toliko su zamršene
da još uvek nisu za praktičnu U!potrebu. Proračuni koje ćemo izložiti u
sledećim članovima zasnivaju se na klasičnoj pretpostavci da ·s u izdreni-
rani i zasićeni deo peska odvojeni jedan od drugog oštrom granicom.
Prema tome, rezultati će n~ dati samo vrlo grubu aproksimaciju realnih
procesa dren:ranja u peskovima.
114. Dreniranje sloja idealnog peska kroz njegovu osnovu. Slika 95a
predstavlja prese'k kroz sloj idealnog peSka debljine H, koji leži na sloju
šljunka, mnogo propustljivijeg od peska. Pre dreniranja peska, nivo pod-
zemne vode je na visini površine .peSka. U tom stadijumu voda u piezo-
metrijskim cevima stoji na nivou površine peska. Na proizvoljnoj dubini
H - z .ispod pov:r-šine peska neutralni pritisak (vidi čl. 6) je:
Uw=Yw (H- z).
Dreniranje se vrši pumpanjem vode iz šljunka kroz bunare sa vodone-
propustljivom oblogom. Voda se, dakle, eva;kuiše samo u vertikalnom
pravcu (vertikalno dreniranje). Nivo podzemne vode u bunarima održa-
va ·s e pumpanjem na nivou osnove peščanog sloja. Nakon završenog dre-
niranja najniži deo peska ostaje u cstanju potpunog kapilarnog zasićenja,
dok ISU pore u ostalom delu sloja peSka zauzete diskontinuiranom vlagom
tla (vidi čl. 110). U prirodi, između ove dve zone postoji postepeni prelaz,
ali u našoj analizi ćemo pretpostavljati da su one odvojene među sobom
oštrom granicom.
Ako bi 1p esak bio suv, voda bi se kapilarnim procesima u toku neko-
liko dana popela na visinu hc iznad nivoa podzemne vode. Prema tome,
pretpostavićemo da se granica između zasićenog i izdreniranog dela na-
· Preniranje sloja idealnog peska kroz njegovu osnovu 259
sitpa nalazi na visini hc iznad nivoa podzemne vode, i to u svakom stadi.:.

j umu · dreniranja. Neka ·bude:
n = zapremina pora po jedinici uktllpne zapremtne;
Ga = ind~ks vazdušnog prostora u peSku posle dreniranja (jedn.
110 (5));
k =koeficijent propustljivosti peska;
y w = zapremi nska težina vode;
y = zapremin•Ska težina zasićenog peska (zajedno pesak i voda);
Ya = zapreminska težina· peska posle dreniranja, i
y' = potopljena zapreminska težina peska.
Dreniranje 6e vrši brzim snižavanjem nivoa vode -u bunarima na nivo
osnove sloja pes;ka i njegovim održavanjem, pomoću pumpanja, na toj
--v iffiru:-Tu 'Se uspostavlja nov1n ivo vode. Prema tOme, voda ce teiiti da
isteče kroz pesak. Toj težnji se suprotstavlja površinSki napon vode spo-
soban da kompenzuj-e težinu sloja vode dubine hc. Da bismo predstavili
uticaj površinskog napana na stanje napona u vodi, načinićemo kosi pre-
sek ab kroz pesak, pod uglom od 45°, i postaviti u različitim tačkama ovog
preseka piezometrijske cevi, kao što je cev S ·u tački m na· slici 95a. Neka
te cevi imaju oblik latinSkog U, što će nam omogućiti da merimo ne samo
pozitivne već i negativne napone. Pre no što počne pumpanje, voda u
svakoj cevi stoji na nivou gornje površine peska. Kad ne bi bilo povr-
šiil).skog napona, hidraulički . pad u odnosu na sniženi nivo vode u vreme
t = O bio bi jednak H, a hidraulički gradijent H/H= l. No, čim pumpa-
nje iz bunara izazove ·t ežnju vode da otiče iz peska) površinski napon vode
postaje· u potpunosti aktivan, zbog čega :se piezometrij<ski nivo za tačke
koje <Se nalaze sasvim uz površinu spušta .sa gornje površine na dubinu
hc ispod· nje. Zbog toga se početni hidraulički pad na površini u odnosu
na sniženi nivo podzemne vode smanjuje od H na H- hc, a početni hi-
dra~lički gradijent smanjuje od jedinice na vrednost:
. H-hc
to= - - . (l)
H
Na slici 95a ovaj gradijent je određen nagibom prave aob, Ikoja predstav-
lja geometrijsko mesto piezometrijskih .nivoa za različite <tačke u ravni
ab u vreme· t= O. U rproizvoljnoj tački in ove ravni, na dubini H- zt
ispod površine, početni hidraulički pad u odnosu na sniženi nivo .vode je:
~~~· - --·- z,
h0 =dof=(H- hc) - ;
H
početni hidraulički natpritisak je:
- · ZI
Uo= Y w X do f = Yw(H - hc) - ,
H
i neutralni napon jednak:
- - Zt .·
Uwo=Yw X mdo = -Yw h, - . .
. . H .
Linija aob, kao svaka <druga linija na dijagramu koja je geometrijsko me,-
sto piezometrijoskih nivoa u datom trenutku vremena, ima isto fizikalno
17*
značenje ka~ i izohrone .na slikama 82 i 83. P ošto se izohrona aob (sl. 95a)
nalazi cela ispod preseka ab, neutralni napon u svakoj tački ovog rprese'ka
je negativan već u vreme t = O.
6' Početni nivo

podzemne. vode Pumpa
. tz
~~«~·~----------·~
~> o
··' . t=~ e:
rw;c
...... " ' l g..~
Q)
Diskontinuirana vlaga· u t/ut;~
a ... 1d
; Q)
~ '-
Q <:> 100%
__J
(b)
8~reme
k (e)
T
Sl. 95. (a) Dreniranje sloja peska ispumpavanjem vode iz sloja

šljunka na kojem počiva pesak; raspodela napona u pesku posle
dreniran]a; (e) usporavajuće dejstvo površinskog napona na brzinu
dreniranja. Ako bi ovaj napon bio zanemarljiv, dreniranje bi se
odvijalo onako kako prikazuje kriva C2 (na e) ·
Kako dreniranje napreduje, gornja granica zone potpunog kapilarnog

zasićenja
pomera se naniže. Na ovoj granici piezometrij<Ska visina je uvek
_ _je.dnaka - hc. Ako__s._e, _da'kle, grani_.g:! n~a~j na visini z iznad sniženog
ogledala vode, hidraulički !pad na ovoj granici jednak je z- hc, a hidrau-
lički gradijent je:
·. z - h, (2)
t =--
z
Kad ISe z smanjuje, nivo vode u cevi S se spušta; i čim bude z= zt,
nivo vode u cevi S ostaje na rastojanju hc ispod <tač;ke m, kao što je pri-
kazano na slici. Dalje spuštanje granice zasićenja izaziva kidanje stuba
vode u U-cevi, jer se oko ;tačke m više ne nalazi zasićeni pesa:k.
Cim se granica spusti. na visinu hc <tačke mt, hidraulički gradijent i
(jedn. 2) postaje jednak nuli, što mači da je dreniranje završeno. Napon-
ski uslovi za ovo krajnje stanje prikazani su na slici 95b. Na ovoj slici
vertikalno rastojanje između ·b ilo koje tačke na ravnom prese'ku ab i od-
govarajuće tačke na ·krajnjoj izohroni bftat ·predstavlja .p iezometrijsku
yisinu u toj tački. Razlog_zakrivljenosti donjeg dela atft ove izohrone
.\
l
Dreniranje sloja idealnog peska kroz njegov u osnovu 261
objasnićemo doonije. Pošto se izohrona. cela nalazi i'Spod ah, piezometrij-

ska visina je negat iv:na u .svakoj tl:ački preseka. Ispod 111ivoa hc pesak osta-
je potpuno zasićen. Iznaq ovog nivoa voda zauzima samo okolinu tačaka
dodlra između zrna tla. Ona predstavlja di;s kontinuiranu vlagu u tlu (čl.
110). Na nivou z< hc UtkUipni normalni pritisak na horizontalnom pre-
seku je:
(3)
a efektivni normalni pritisak:

(4)
_ _ __ _ __"_
N'-"a~n!.!:i-"-
v",_ou
~z",_> hc ulkupni normalnLpri.tisak je:
p=yd (H - z).
Neutralni pri:tisa'k u vodi u porama peska iznad zone zasićenja ne može
se meriti nikakvim direktnim metodama, jer s e stub vode u piezometrij-
skoj cevi kida čim vazduh uđe u kraj cevi koji je smešten u tački u kojoj
se vrši osmatranje. No, laboratorijska merenja prividne kohezije poka-
zuju da je napon u vodi koja se nalazi u zoni diskontinuirane vlage ekvi-
valentan neutralnom pritisku ··
(5)
koji je praktički nezavisan od dubine ispod površine. Vrednost hc' je ne-
što veća od vrednosti hc. Na slici 95h vrednost hc' je predstavljena rasio-
janjem, duž vertikale, između ah i gornjeg dela od atfl. Prema tome, za
z > hc efektivni normalni napon na horizontalnom prese'ku je:
(6)
Pošto je hc' veće od hc, izme~u pravog gornjeg dela krajnje izohrone
atfth ·i pravog donjeg dela ft h postoji postepeni prelaz. Brzina kojom se·
granica zone zasićenja spušta sa proizvoljne vi1Sb1e z '!)rema svom kraj-
njem položaju na nivou hc je - dzldt po jedinici vremena. Količina vode .
po jedinici vremena koja istekne iz sloja peska po j-edinici površine nje-
gove osnove je: ·
dz
v=- - nG. (7)
dt ·a
1J ovoj jednačini proizvod· nGa. ;preclstavlj~ ~maj deo •pora u pesku., n po

jedinici zapremine, !koji je· zauzet va:z;d,u,:Q.i?m.-t·.~Qlt~~~;i p. predetavlja przi...,.
nu isticanja. Na osnovu Darcyjevog, ?=akona -je: ·: · ·
v d. ki.
Ako se ova jednačin9: Romb1nuj~. ~{ jedn_~č~P.alli~ 2 ·j' 7, dobija se:

•••• ••. l • ., ... ~ • .•. _" .. _:_; .~....•
--------;.,- ---- --- ·- k·z z hc -~:tiG~:--·· ·.. ·. _:: .. ~---..~ (8)

Rešenje je:
. t = n Ga [h. - Z-hc lg (h <-z)] + e.
k
Vrednost konstante integracije je data uslovom z = H za t= O. Tako
dobijamo:
t= h.- n Go
l~
rlg H~-~!
z - h,
_ ~+
h,
!!_l·
h,
(9)
Ova jednačinadaje brzinu kojom se odvija dreniranje idealnog peska.

Količina vode·rpo jedinici površine osnove :koja je do trenutka t istekla iz
peska je:
(H - z) n G...
Ukupna 'k:oličina vode k:oja se eliminiše iz pe~a je (H - hc) nG.a.
Odnos: '
H- z
DO/o = lOO - - ( lO)
H - h,
predstavlja stepen dreniranja peska u procentima. On odgovara stepenu
konsolidacije U0/o, koji je definisan jednačinom 102(8b). Ako se DOfo pred-
stavi u funkciji vremena, dobija se kriva Ct (sl. 95c). Ona asimptotski teži
vrednosti DOfo= 100.
A'ko je visina tkapilarnog -penjanja hc zanemarljivo mala, za gradi-
jent i (jedn. 2) dobijamo vrednost i = l =const. Umesto jednačina 8 i 9, u
tom slučaju dobijamo: ·
dz
k- --- nGa
·,
dt '
- -dz = -k- = const.
dt nG.
• k
Z=H - - - t.
n G.. _··
Ako ISe u jednačinu 10 uvrsti hc= O, stepen dreniranja u vreme t je
..
onda jednak:
D(O/o)=100 H -z =100 kt (ll)
. H n G_,fl
O:va jeJinaČina pre4stavlja rpravu C2 na slici 95c. Prava. seče apscisnu osu
na rastojanju od koordinatn.og poče1Jka:
n G., H.
t =
k
Za date vrednosti; k; n i Ga kriva Ct za hc> O uv~k ISe nalazi cela sa
r
desne strane ·p rave C2 za h.= O. Prema <tome, :k apilarne sile ne samo da
~manjuju ukupnu količinu vode koja se eliminiše i~ peska, već i uspora-
vaju proces dreniranja.
Dreniranje idealnog peska. pumpanjem iz bunara 263
115. Dreniranje idealnog peska pumpanjem iz bunara. Dreniranje

peska pre operacija iskopavanja često se vrši <pumpanjem vode u bunaru.
Slika 96 prikazuje sloj peska, .koji počiva na nepropustljivoj podlozi na
dubini H ispod početnog nivoa podzemne vode. Voda se pumpa iz usam-
ljenog bunara u .konstantnoj količini Q po jedinici vremena. Usled pum-
panja u vodi se javlja depresija oblika levka, čiji se poluprečnik R pove-
ćava sa vremenom. Proračun poluprečnika R kao funkcije vremena je
.r:;;~.~[~
- -=-·'·· =
-==- -=--
__-_---::...::- - - - : l - - - -
l' ' ll .
. l :: lLT Pes~k--
-J1~2r
' ' l
1 ·
>»>WiWJJAV/IX\V~/JX<S'IQ:SfJJJwiiA'S'IIW4X'J'IIMIJA<S'I71NIIAYI'IAA
Nepropustlfiva podloga
Sl. 9_6. Dreniranje peska pumpanjem iz usamljenog bunara
probl~m primenjene hidraulike, i rešen je samo pod uprošćavajućom

pretpostaVkom da visina •kapilarnog penjanja hc ostaje zanemarljivo mala.
Ako je hc jednako nuli, krajnji položaj nivoa podzemne vode je istovre-
meno granica između vlažnog i za:sićenog dela peSka. Iznad ove granice
zaprern.i:na ikoju zauzima voda je jednaka n(l- Ga) po jedinici zapremine
peska. Koeficijent propustljivosti peska je k. U :proizvoljno vreme t nakon
započinjanja pumpanja, vertikalno rastojanje z između tpočetnog i sniže-
nog nivoa podzemne vode na proizvoljnoj udaljenosti r od ose bunara je:
gde ]e:
Z= 41t~H (tg
1
:
2
+4: 1!-
2
42 x~ x21
2
+.·l
a= nGa -r
2
kHt
·Ako je a malo, svi članovi u zagradi na desnoj strani jednačine, sem

prvog člana, mogu -se zanemariti. Tako ćemo dobitj:
z== Q lg --(·r,52) .
4 7t kH a
Poluprečni'k R drenirane zone oblitka l~v!ka (sl. 96) određen je uslovom
z= O, što znači: ·
Na osnovu ovog uslova dO'bijamu:

R = 1,5 l f H kt (l) ·.
V Ga n
i
Z= Q
21tkH
lg (!i).
r
(2)
(Stei.nbrenner - Stajnbrener, 1937). Prema ovom približnom proračunu,

koji je potvrđen i drugim, nezavisnim, metodama (Weber- Veber, 1928;
Kozeny - Koceni, 1933), rpoluprečnik R u dato vreme t ne zavisi niti od
poluprečni'IM bunara niti od količine vode Q koja se ispumpava iz ·b unara
(vidi takođe Theis - Tejs, 1940).
116. Dreniranje peščanih nasipa posle naglog povlačenja vode. Da
bismo predstavili proces dreniranja usled sniženja nivoa vode uz nasip od
idealnog peska proračunaćemo jednostavan sl:u..čaj prikazan na._slici 97.
va slika predstavlja presek !kroz nasip puta !kroz inundaciju. Slobodna
l
1
površina vode se nalazi neposredno ispod krune nasirpa na visini H iznad
nepropustljive podloge nasipa. Ako se inun:dacija naglo i · potpuno ispra-
zni, višak vode, nGa po jedinici zapremine nasirpa, drenira se •kroz strane
na-sipa. Visina kapilam{)g penjanja hc je, po ·p retpostavci, zanemarljivo
mala. Pošto se deo viška vode koji se nalazi uz strane nasi!pa može lakše
drenirati iz nasirpa nego višak vode u centru, gornja granica zone zasi-
ćenja pO!prima ubrzo zaobljen oblik. Vremenom, njen vrh se spušta brzi-
nom - dz/dt po jedinici vremena, koja teži vrednosti nula. Brzina isti-
canja na vrhu je:
dz
JJ=- -n Ga· 11 4 (6)
dt
Ispod gornje granice zone dreniranja uslov neprekidnosti (jedn. 98(1)) je --
1
zadovoljen. Prema tome, mreža strujanja se može konstruisati pomoću

jedne od metoda opisanih u čl. 89. Neposredno posle pražnjenja vode iz
inu.n !lacije, u vreme t=O, mreža sbrujanj•a je slična mreži prikazanoj na :~
slici 78a, koja predstavlja proceđivanje kroz nasip za vreme pljuska. Vre- !
menom se, srednja vrednost hidrauličkog gradijenta u zoni zasićenja
stalno povećava. Prema tome, proces teži asimptotski svome krajnjem
stanju. Slika 97a prikazuje mrežu strujanja za neki pr9izyoljni trenutak t .
posle povlačenja vode. u bilo :k oje vreme t> o vrh zone proceđivanja se
nalazi ispod krune nasipa. Dakle, odgovarajući uslovi stabilnosti pogod-
niji ~u od uslova koje uspostavlja t:eški pljus;:d{, ukoliko kiša uspostavlja
stanje zasić~nja.
.Dreniranje sloja idealne 'gline kroz njenu osnovu 265
Uticaj naglog povlačenja vode na stabilnost nasipa od vezivnih tla

:proučićemo u čl. 122.
117. Dre niranje sloja idealne gline kroz njenu osnovu. Slika 98a pred-
stavlja presek kroz sloj . idealne gline čija je debljina H manja od visine
kapilamog pen janja vode u glini. P ovršina sloja je potpuno zaštićena od
'isparavanj•a. P re dreniranja nivo vode se nalazi na nivou površine gline.
JJ
(b)
Sl. 98. Konsolidacija (a) prirodnog sloja gline i (b) tek izgra-
đenog hidrauličkog nasipa, naglim sniženjem nivoa vode na
nivo osnove nasipa i njegovim održavanjem na toj visini pum-
panjem iz bunara
U ovom stanju se voda u piezometrij'Ski.m cevima u različitim tačkama

sloja penje do istog nivoa .....,.. do površine gline, baš kao i u pesku, a ne-
utralni napon Uwo u tački n na vi·sini z iznad osnove gline je:
Uwo= yfJJ(H-z).
Dreniranje .se vrši tako što se kroz glinu i-skopa bunar do peska a
voda u bunaru pumpanjem održava na nivou osnove gline. Vreme po-
trebno da se prvi put dostigne ovaj nivo vode u bunaru je, po pretpo-
stavci, zanemarljivo. Saglasno svojstvima :koja smo pripisali idealnoj
glini (čl. 113), u toku proce~a dreniranja glina ostaje u zasićenom stanju.
Drugim rečima, zapremina vode 1koja se eliminiše dreniranjem· jednaka
je smanjenju ukupne zapremine pora u glini. Višak vode ističe iz glin e
nadole, u pesak. Nakon potpunog dreniranja, piezometrijska visina u
svakoj tač'ki gline n na vi$ini z iznad osnove gline je:
Uw1= - Yw Z.
·- Dakle, dreniranje smanjuje neutralni napon -n a vi·s ini z za vrednost:

Uwo-Uwl= Y w (H - z)+ y w Z= Yw H, ( l)
koja ne zavisi-od- dubine. -
Ukupni normalni pritisak po jedinici površine na horizontalnom pre-
seku kroz tačku n ostaje gotovo nepromenjen u toku procesa dreniranja,
jer je količina vode koja ~e izdrenira iz gline zanemarljiva u poređenju sa

ukupnom težinom gline. Prema torne, efektivni normalni pritisak na hori-
zontalne rpreseke povećava se u io'ku procesa dreniranja za vrednost pt
jednaku istovremenom smanjenju neutralnog napona (jedn. 1), tj. pove-
ćava se za vrednost:
Pt=Yw H. (2).
Isti ovaj efekat se može proizvesti opterećivanjem površine gline optere-
ćenjem pt po jedinici površine, zadržavajući pri tome nivo vode na nje-
govom početnom položaju, tj. na nivou površine gline. Da bi se shvatila
uska povezanost (sličnost) između dreniranja i konsolidacije pod uticajem
opterećenja, razmotrićemo najpre korusolidaciju gline pod uticajem opte-
-rećenja-pl rwH Ille mel'lj-afu~t.(}mg_.položaj~nivoa vode-Emušina gline
je, ·p o pretpostavci, pokrivena nepropustljivom opnom. Zbog prisustva ove
opne voda može isteći samo u pravcu nadole; u pesa'k. Neposredno posle
nanošenja opterećenja, voda u svakoj cevi stoji na nivou dtet, n11 visini
pt/yw=H iznad površine gline (sl. 9Ha). U vreme t= oo voda ·U svakoj" cevl
stoji na nivou površine gline. Pa'kle; linije dtet i ac predstavljaju respek-
tivno nultu i krajnju izohronu. Hidrostatički natpritisak u za međustanja
dat je jednačinom:
99 {8)
Postupak za definisanje graničnih uslova bio je objašnjen u čl. 101. Ovi

uslovi su:
t=O O<z.<H, U=pi=YwH (3 a)
O<t< oo Z= H, ou= 0 (3 b)
oz
O<t<oo Z=-0, · U=O (3.c)
t ::a oo O<z<H, U=O. (3 d)
Rešenje jednačine '99(8) koje zadovolja~a ove uslove je slično jedna-

čini 101(3a). Ono se može napisati u obliku:
u = f (t, z). [4]
Na ~lici 98a, ova je jednačina predstavljena isprekidano iscrtanim izohro-
nama. One .gu slika u ogledalu izohrona prikazanih na slici 82. U bilo koje.
vreme t nivo vode u piezometrijskoj cevi u ·tački posmatranja n stoji na·
nivou odgovarajuće tačke d' izohrone t, kao što je prikazano na slici.
Odgovarajući neutralni napon j~:
Uw = Yw X nd' . (5)
Proces koru;olidacije usled dreniranja je takođe određen jednačinom

99(8). Granični uslovi su identični sa uslovima datim ~ za jednačinu 3,
.s j~iriom razlikom što se hidrostatički natpritisak ne meri oci površine
već od ·osnove sloja gline, na dubini H i·s pod površine. Tako ~e rešenje
I;)reniranje1 (sloja idealne gline kroz · njenu osnovu 267
jednačine 99(8) \koje zadovoljava uslove .problema id~ntično sa jedna-

činom 4, ali sekrajnja izohrona Ob nalazi na osnovi sloja gline a ne na
njegovoj površini. Dakle, ako je skup izohrona koje predstavljaju proces
konsolidacije usled opterećenja YwH dat, odgovarajuće, na slici !punim iz-
vučene, izohrone se mogu dobiti translacijom ispre):tidano izvučenih izo-
hrona vertiikalno nadale. za odstojanje H. Drugim rečima, vertikalno ras to-
janje dd' između izohrona koje odgovaraju istom trenutku vremena t je·
konstantno i jednako H. Ako j-e !konsolidacija u dato vreme t i u datoj
tački n posledica opterećenja, neutralni navon uw' u trenutku t je Ywnd',.
a ako je konsolidacija posledica dreniranja, neutTalni napon Uw je -"(wnd.
Pošto je:
razli(ka u,v'- Uw je konstanta:

u~-Uw """YwH
ili
l
Uw=Uw-y.. H.
Neutralni napon Uw može da bude pozitivan ili negativan, dok je u,/ uvek
pozitivan.
Za oba procesa, tj. za proces !predstavljen isprekidano iscrtanim izo-
hronama, kao· i za proces predstavljen puno izvučenim izohronama, odnos
između vremena i' hidrostatič:kog natpriti·ska u određen je istom jednači
nom (jedn. 4). Prema tome je i odnos između faktora vremena Tv i ste-
pena kQnsolidacije UOfo (jedn. 102 (8b)) ~takođe isti za oba vrocesa. On je
pri:kazan krivom C1 na slici 85a. '
Slika 98b predstavlja piezogram za hidraulički nasip 1koji leži na sloju
peska. Piezogram ' je 'k onstrui•s an polazeći od sledećih pretpostavki: Kon-
soHdacija se u tdku gradnje nasipa može zanemariti. Ma'k'Simalna visina
kapilarnog penjanja je veća od dubine H nasipa, a hidrostatička visina na
osnovi nasipa održava se na vrednosti nula u odnosu na osnovu nasipa,
pumpanjem iz bunara k oji dopire do peska. Linija ae je nulta izohrona.
Ona predstavlja geometrijsko mesto !piezometrijskih nivoa za tačke ravnog
preseka ab u vreme t = O. U vreme t= oo ·piezometrij·Ski nivo se svuda
podudara sa nivoom osnove nas1pa. Prema tome, linija Ob· predstavlja
krajnju izohronu. Nulta izohrona je identičp.a :~a nultim izohronama ae. na
s11cC8.3'e--i - 8'3j;ali -je krajnja izolir ana drugačija. Proces konsolidacije je
opet određen diferencijal-nom jednačinom 99(8). No, za razliku od pro-
cesa ilustrovanog_slikom 96a, proces .predstavljen slilkom. 98b ne može se
ni na koji način reprodu!k.ovati spoljnim opterećivimjem. Dakle, jednačinu
treba rešiti nezavisno od rešenja datih u članu 101. Kako ae i Ob pred-
stavljaju nultu (početnu) odnosno .
krajnju
. .~
izohronu,
.
granični · uslovi su:
.
. y' H - z
t :d o u-H - --+rwH
y.., H
·----.0-~ t ~ 09- i z= O, U=O
t = oc O<z.<N. u-0.
U članu 101 smo pokazali da je hidraulički gradijent (jedn. 101(6)) u

.datoj tački n jedna!k nagibu (koeficijentu pravca tangente) izohrone u
tački u -k ojoj vertikala kroz n seče izohronu. Nagib u pravcu SUiprotnom
-od pravca linije referencije ab Z'llači gradijent usmeren nagore, do'k nagib
u istom pravcu sa ovom linijom znači gradijent usmeren nadole. Za t=O,
.izohronu predstavlja linija ae, konstantnog nagiba, koja se spušta ulevo.
'Prema tome, u vreme t = O voda se u svakoj tački nasipa kreće nagore. U
trenutku tt kretanje vode kroz · presek AB kroz tačku n menja pravac,
tako da ravan AB predstavlja granicu između zona kretanja vode u pravcu
:nagore i u pravcu nadale. Posle vremena t=ta (odgovarajuća izohrona je
.na slici 98b obeležena sa ta), višak vode se pra~ni samo u pravcu nadale,
.a hidraulički gradijent na površini ostaje jednak nuli, kao što je .p rika-
- - -:zano-na--slici-98b. Pxema tome, granil:'sni uslovi ltoje smo ranije naveli mo-
raju se nadopuniti naknadnim uslovima:
O<t<oo Z=H, U=YwH
Z=H, · ou =0.
oz
Oblik izohrona koje zadovoljavaju i ove uslove proračunat je pomoću pri-
bližne metode i predstavljen je na slici 98b. U td.ku prvog stadijuma dre-
:niranja, t< ta, dvoja:ki nagib izohrona pokazuje da se deo vode eliminiše
u pravcu nagore, kroz površinu nasipa i privremeno skuplja (akumulira)
na površini. Ova pojava, tzv. kapilamo izdizanje podzemne vode je više
-puta konstatovana. Položaj granice između zona dreniranja u 'p ravcu na-
gore i u pravcu nadole određen je položajem tačke na odgovarajućoj izo-
hroni u kojoj je tangenta na izohronu horizontalna, kao što je bilo obja-
.šnjeno u članu 101. Pošto tang~nta na izohrone u tački a postane horizon-
talna (t=ta), dalje se dreniranje odvija samo u pravcu nadole, a voda koja
se 'p re akumuhsala na površini nestaje veoma brzo i proceđuje se kroz
nasip u pesa:k. Ovaj deo viška vode je mali u poređenju sa ukUJPnom :koli-
činom vode koja se eliminiše iz nasipa. Dakle, definišući naše granične
uslove, mi ..smo bili u pravu kad smo pretpostaviti da je hidraulički gra-
<lijent na gor.njoj površini jednak nuli u svakom trenutku vremena posle ta.
· -Rešenje našeg-problema-;-pod- ovom pretpostavkom daje tk rivu koja se
·cela nalazi između krivih Ct i C2 na slici 85a. Pošto su ove krive dovoljno
blizu jedna drugoj, za rpribližan rproračun će biti sasvim dovoljno da se
krivoj vreme - konsolidacija za proces na slici 98b a priori pripiše polo-
:žaj između :krivih Ct i Ct na slici 85a. Alko proces dreniranja nije potpo-
mognut pumpanjem iz bunara, odnos između stepena konsolidacije U i '
.faktora· vremena Tv:predstavlja ·k riva Ct (sl. 85a), a na kraju procesa •kon-
solidacije hidrostatič.ki natpritisak u svakoj tački na-sipa jednak je nuli.
Za vreme pumpanja nasip ose !pOnaša kao rpoluzatvoren sloj, jer glav-
nina vode ističe iz njega kroz njegovu osnovu. Zato simbol H u jednačini
:za faktor vremena Tv (jedn. 101(3b)) predstavlja celokupnu debljinu sloja.
Ako konsolidacija nije potpomognuta pumpanjem, ona se odvija onako
kako je prikazano na slici 83e, a simbol H označava polbvinu debljine
sloja. P ošto pumpanje gotovo utrostručuje srednju vrednost efektivnog
vertikalnog pritiska u nasipu, ono proizvodi vrlo znatno povećanje zbije-
nosti nasipa.
,·
Uticaj gasnih mehurića na brzinu dreniranja 269
118. Uticaj gasnih mehurića na brzinu dreniranja sloja idealne gline

kroz njegovu osnovu. Dreniranje gline uvek izaziva smanjenje neutralnog
priti·s ka u .glini. U procesu ilustrovanom na ~Slici 98a krajnje smanjenje
ovog pritiska je u svakoj tački sloja gline je-dnako YwH (jedn. 117(1)), gde
je H debljina sloja gline, koja je, sa svoje strane, jednaka vertikalnom
rastojanju između početne izohrone ac i •krajnje izohrone Ob. Ako je deo-
pora u glini zauzet g-asnim mehurićima pod gasnim pritiskom pgo, sma-
njenje neutralnog n~ona je praćeno sniženjem gasnog pritiska, što, .s a
svoje strane, izaziva širenje mehurića. Neka je:
ro = srednja vrednost poluprečnika mehurića pre dreniranja,
r = srednja vrednost poluprečni1ka mehurića posle dreniranja,
Uw = . srednja vrednost_neutralnog pritiska u glini,~ dreniranja.
u,;;-- YwH sredn)a vrednost neutralnog napona u glini, posle -
dreniranja,
pa - atmosferSki priti5ak,
eo srednja vrednost početnog koeficijenta poroznosti gline,
e1 srednja vrednost koeficijenta poroznosti gline na kraju procesa,
av - koeficijent stišljivosti ,gline,
mv koefiCijent •smanjenja zapremine,
Ga · početni indeks vazdušnog prostora (zapremine),. jednak odnosu
između zapremine koju zauzima gas, pre dreniranja i početne
zapremine pora, .
ile = .krajnje povećanje zapremi.ne koju zauzima gas po jedinici za-
premine čvrste materije.
Na osnovu jednačina 112(1 i 2), srednja . vrednost početnog p~itiska
gasa u mehurićima može se izraziti jednakošću:
· . 2 Ts
Pgo= Uw+Pa+ - . (l}
ro
Dreniranje smanjuje pritisak gasa na vrednost:
2 Ts
Pc=Uw-Yw H+Pa+ - . (2}
r
Ako je ro poznato, poluprečnik 1· mehurića posle dreniranja može se
izračunati pomoću jednačine _ 112(3). Pre C!.!:.~?iranja zapremina koju zau-
zimaju- meliutići-po- jedinici zapremine čvrste materije je jednaka Gaeo.
Dreniranje povećava ovu zapreminu na vrednost Gaeo+...:le. Na osnovu
Boyleovog zakona, mora da bude:
eo Ga P8 o= (eo Ga+ae) pg'
tj.
ae=eo Gap,o-P8 • (3)
pg
Ukupna količina vode ikoja se elimi·n iše iz .gline rpo jedinici zapre-
·mine-čvrste-materije ·za vreme procesa dreniranja je:-
eo -- e1 +~e
270 Mehanizam drenirahja
i ·Jif& ~ _..",.....ur 11 ......... ··.; ...,
u ·.glini u kojoj nema mehtirića, količina vode 'koja se izdrenira usled po-:
veĆanja efektivnog pritiska za vrednost p jednaka je eo - e1 = avp po je-
dinici .zapremine čvnste materije. U glini koja sadrži mehuriće •količina
vode ·koja se eliminiše je:
· +t.e=avp+Ae=p
eo-e - - (av+ Ae) ,
p =avp,
1
gde je:
, Ae
av=av + -=- ·
p
Odgovarajuci koeficijent smanjenja za~premine (jedn. 98(8)) je:
t. e
av+--=
m , = _a'
v_
P
;::: ---:,---..!.- (5)
f) l +eo l +eo ·
Dakle, brzilna 'konsolidacije gline koja •s adrži .gasne mehuriće (vazduh)
može se tproračunati tako da se mv u jednačini 101(3b), koja definiše faktor
vremena, zameni sa mv'. Taoko se dobija:
,_ k
Tv - t. (6)
Yw mv' H2
· U •slučaju o kojem je ovde vrednost p u jednačini 5 je jednaka
reč,
-rwH, a vrednost Ae je određena jednačinom
3. Jednačine 5 i 6 pokazuju
da se dreniranje -sitnozrnih, praktički nestišljivih (tkoji se, praktički uzeto,
ne mogu zbijati) sedimenata može odvijati isto tako sporo kao i dreniranje
veoma stišljivih tla, pod uslovom da su pore tla delom ispunjene vazdu-
hom. Prividni 'koeficijent stišljfvosti ovakvih sedimenata identičan je sa
vrednošću av' (jedn. 4) za glilne:
, t.e
-Do· -=- av + -=- ·
p
_U_članu 105- je bilo pokazano da .prisu;stvo mehurića vazduha u glini
ubrzava proces konsolidacije. NaiSuprot tome, prema rezultatima ove ana-
1ize, ono usporava proces dreniranja.
119. Dreniranje idealne gline kroz zidove okna. Sli-ka 99 predstavlja
:presek kroz sloj gline u ·s tanju hidrostatičke ravnoteže. Nivo podzemne
vode dopire, po pretpostavci, do gornje površine sloja.
Bušenje okna u ovakvom sloju menja ulkupne* napone u glini uz okno,
-što izaziva !kretanje vode u glini prema zoni rela~acije ('Smanjenog na-
pona). Uspostavlja 'Se takođe hidraulički gradijent između gline i zidova
-okna, koji izaziva gravitaciono 'kretanje vode, slično kretanju vode prema
bunaru iskopanom u ipeSku. Da bismo shvatili mehanizam ovog dvojnog
procesa i<Spitaćemo obe :komponente nezavisno jednu od druge. Da bismo
izolovaH prvu komponentu, pretpostavićemo da su dno i zidovi okna oblo-
.ženi -nepropustljivom oblogom i da je oko neposredno ·po'Sle iskopavanja
* Totalne
Dreniranje idealne gline kroz zidove okna 271
trenutno ·p otpuno ispunjeno vodom. Tako eliminišemo izvor dreniranja

usled težine vode u pravcu prema oknu, a gradnja okna nema nikakvog
drugog dejstva sem što menja stanje napona u glini. Pre gradnje okna
neutralni napon duž horizontalnog preseka na dubini z bio je jednak zyw,
-ef~ktivni normalni napon zy' (y' = potopljena zaprimenska težina gli-
.ne) i ukupni normalni napon zy (Y = 2!apreminska tešina gline, čvrsto
tlo i voda 2lajedno). Na slici 99 ovi početni naponi su predstavljeni
<>rdinatama horiron'talnih linija. No, normalni napon na horizontal-
Pre bušenja bunara
Sl. 99. Raspodela napona u idealnoj glini koja okružuje okno

sa nepropustljivom oblogom. Osenčene površine na desnoj
strani slike prikazuju promenu pritiska porne vode usled re-
laksacije napona u glini za vreme bušenja okna
.nim preseci:ma..u nepore~ećenpm sloju gline j·e mnogo veći od onog

koji glina može da podnese ~ko nije bočno poduprta. Prema· tome,
bušenje okna izaziva rplastično rpomeranje gline prema oknu, koje
se nastavlja sve do trenut ka dok se ne dostigne stanje napona koje je
saglasno uslovima rplastične ravnoteže. Za vreme ovog procesa relaksa-
cije napona, koji se može uporediti sa prstenastim dejstvom opisanim u
-čl. 74, menja se ukupni normal.ni napon na horizontalnim presecima od
svoje početne vrednosti do vrednosti predstavljenih o!1dinatama krive C:
(sl. 99). (Vidi takođe sliku 6lb.) U zoni A su svi naponi manji, a u zoni B
veći od :početnog ukupnog napona, yz. Ali ef~ktiv·ni priiisci u glini se
vidno ne menjaju ako-s e ne menja koeficijent poroznosti. Prema tome,
neposredno posle bušenja bunara, rpromena napona pri:kazana osenčenom
površinom (sl. 99) ispoljava se jedino u rpromeni neutralnih napona. U
zoni A neutralni napon se smanjuje, a u zoni B povećava. Odgovarajući
.gradijent hidrostatičkog pritiska izaziva prelaženje vode iz zone B u zonu
A. Dakle, u zoni B se glina tk onsoliduje, do'k u zoni A bubri. Ovaj se pro-
ces nastavlja sve dok se voda sadržana u glini ne adaptira na izmenjene
.naponske uslove. Krajnje stanje je takvo da neutralni napon pomaje opet
jednak onome .koji je vladao u glini pre bušenja bunara, tj. postaje jednak
YwZ, a efektivni nor.malni naponi ·na horizontalnom prese'ku na ~ubini z
jednaki· ordinatama krive Ct (sl. 99), <koja '!le nalazi na rastojanju -Z:rw
ispod krive Ct. Urpozoravamo na to da glina u zoni A bubri uprkos nepro-
pustljivoj oblozi koja, prema našoj pretpostavci, pakriva zidove i dno bu-
nara. .Ova činjenica pokazuje tpogrešnost široko rasprostranjenog mišlje-

nja da je bubrenje gline u oknima i tunelima posledica isključivo apsovp-
cije vlage iz atmosfere.
Ako .okno nije obloženo vodonepropustljivom oblogom i a!ko u njemu
nema slobodne vode, tpie?ometrijSka visina u svakoj tački zida okna, na.
dubini z ispod go:r.nje površine sloja gline, ne može biti veća od nule. No,.
ona može biti prolazno negativna. Suprotno ovome, :p.a istoj dubini z, na.
nekoj udaljenosti od okna-piezometrijska visina je jednaka z. Zbog toga.
gradnja okna izaziva težnju vode da se drenira prema oknu. Dokle god
glina u zoni A ne završi bubrenje, ni :k apljica vode ne može da uđe iz:
gline u okno, jer sva voda 'koja struji ka oknu zadržava se u zoni A. Voda.
neće početi da ulazi u okno sve dok se njen sadržaj u glini ne adaptira.
-prcoo:n~-EIDi-m-nap~usJ.o;~ima-4'k.Q...:k-iša-n.ad'G-~a-g.JJ.bitak vod.~·~--,--~
usled dreniranja prema oknu, uspostaviće se permanentno radijalno stru-
janje vode prema olmu. Piezonietrijska visina u svakoj · tački zida okna
ostaće jednaka nuli. U praksi nije, pa!k, verovatno da će voda ikad .teći
iz gline u Okno, jer će količina vode koja i-spari verovatno biti veća od
količine vode koja se drenira prema oknu usled svoje težine~ Uticaj ispa-
ravanja na stanje napona ispitaćemo u članu 121.
Izbijanje -tunela u sloju homogene gline takođe izaziva vrlo ..znatno.
smanjenje napona u glini uz tunel, koje je kombinovano sa povećavanjem
pritiska na većim daljinama (vl-di sl. 57c). Prema tome, izbijanje tunela
mora takođe biti praćeno bubrenjem gline uz tunel, bez obzira da li u tlo-
prodire ili ne prodire atmosfe:nska: vlaga. Brzina ovog bubrenja u glini
uz okno može se proračunati pomoću jednačirie 106(4) uz uprošćavajuću.
pretpostaVku da se strujanje vode odvija u horizontalnim ravnima i da.
su radij alni naponi glavni naponi.
120. Dxenh·anje nasipa od gline posle naglog (brzog) povlačenja vode..
Slika 100a :pri-kazuje poprečni' presek :k roz nasip od idealne gline čija je·
zapreminska težina y. Potopljena zapreminska težina je y', a visina H
nasipa je manja od visine 'k apilarnog penjanja. Nasip leži na nepropustlji-
voj podlozi i gotovo je ceo potopljen u inundaciji. Glina je, po pretpostavci,.
u stanju hidrostatičke ravnoteže. Prema tome, voda se u piezometrijskoj
cevi, u .svakoj tač'ki nasipa, penje do nivoa vode u inundaciji. Ako naglo
ispraznillno inun<ia cfju:-prezom efrfjsKa-vis1na će post§lti, u svqkoj -tački
strana nasipa, jednaka nuli i tako ostati neko vreme. Tokom vremena voda.
sadržana u glini adaptiraće s e nov:im · hidrauličkim graničnim uslovima.
No, neposredno· posle prawjenja inundacije sadržaj vode u glini je prak.:..
tički i•s ti kao što j.e bio pre pražnjenja.
Da bismo ispitali uticaj ovog uslova na stanje napona nasipa nepo--
sredno posle pražnjenja i-spitaćemo stanje napona na horizontalnom pre-
seku •kroz nasip, na visini z iznad njegove osnove. Na levoj stran.i slike-
100a prikazana je približna raspodela na:pona na preseku pre pražnjenja
vode iz inundacije. Ukwpni normalni naponi u,.+O' na -p reseku su približno.
predstavljeni ordinatama linije rr1t101, a efektivni normalni naponi O''
ordinatama linije rtO. Ordinate ovih linija dobijene su deljenjem nor-
malnih napona zapremin13kom težinom Yw vode. Pražnjenje vode iz inun-
dacije smanjuje ukupne no.rmalne napone na vrednosti određene linijom
1
Dreniranje nasipa gline posle naglog povlačenja vode 27-~
swOt na desnoj strani sli!ke. No, -sadržaj vode još nije promenjen. Kad bi
strane nasipa imale ·sprečenu . bočnu deformaciju, efektivni normalni na-
poni bi takođe ostali nepromenjeni, a neutralni pritisak uw u proizvoljnoj
tački m horizontalnog preseka bio bi: _
Uw=Yw(ZI-Z).
Pre sniženja nivoa vode ~ ~~ u Posle sniženja nivo? vode
H-z ~ f J: 1
Time t=O
h=HX
b
(d)
Sl. 100. (a) .Leva strana slike: približna raspodela efektivnog
i neutralnog pritiska na horizontalnom preseku kroz potpuno
- - · - - - · potopljen--n-asip od gline; desna strana slike: odgovarajući
pritisak neposredno posle naglog sniženja nivoa vode; (b do
d) hid~aulički uslovi u vreme t=O, t i oo . Leva strana slike
prikazuje linije jednake hidrostatičke visine, a desna strana
- linije jednakog neutralnog napona
Piezometrijska vilsina je z1 -z, a hidrostatička visina u odnosu na nožicu

nasipa bila bi:
h= ZI,
i bila bf ista za sve tačke na vertikalnoj liniji kroz m. Na desnoj strani

----------slike lOOb prikazane·su Unije jednakog neutralnog pada, a na levoj strani
slike linije istog hidrauličkog pada, u odnosu na n~icu !kooine, neposredno
posle pražnjenja ribnjaka.
)a Teo~ska mehanika-tla
U stvarnosti, strane nasi:pa nemaju sprečenu bočnu deformaciju. Pre-

ma tome, sniženje nivoa vode menja ne samo ukupni normalni napon na
horizontalnim presecima već i smičuće napone. Ovu promenu prati pro-
mena ef~ktivnih glav·nih napona pri nepromenjenom sadržaju vode, što,
sa svoje strane, izaziva dodatnu promenu neutralnih na~pona. Ova pro-
mena može da bude tpozitiv>na ili negativna. Kolika će ona biti zavi•si od
odnosa između napona i promene za~premine za dati materijal od kojeg
je izgrađen nasip. Dakle, u najboljem slučaju, stanje napona prikazano
na slici lOOb samo je približno tačno.
U toku procesa dreniranja 'koji će uslediti glina će ostati u stanju
potpunog zasićenja, a zapremina vode koja će •s e eliminisati iz nas1pa biće
jednaka._u!lwpnmn_smanj:enju zapremine pora usled ikonsolidacij·e. Pošto s~ - ---+
hidraulički pad smanjuje idući od centralnog dela nasipa u oba pravca,
višak vode se drenira tprema najnižim delovima bc strana, onako ka:ko je
prikazano na slici lOOc. U svakoj ta~i površine isticanja (tj. u spoljnim
tačkama na~::;lpa) hid1·aullčki pad meren u odnosu na nožice no.sipa osto.jc
jedna'k svojoj početnoj vrednosti. Unutar gornjeg i centralnog dela nasipa
smanjuju se neutralni napon i odgovarajući hidraulički pad. J ednačine
krivih istog hidrauličkog pada i jednakog neutralnog napona mogu se
dobiti pomoću difer-encijalne jednačine 106(2). No, zbog zamršenih gra-
ničnih uslova, problem još nije rešen. Pisac ove knjige pretpostavlja da
krive liče na one ·k oje su prikazane na levoj strani slike lOOc.
Na gornjim delovima strana nasilpa ac ·piezometrijska· visina je nega-
tivna, jer se kretanju vode od ac kroz glinu •k a bc suprotstavlja površinSki
napon vode. Tokom vremena smanjuje se širina ·p ovršine izlaženja vode
vc i teži nuli. U ovom, 'krajnjem stanju voda u svakoj piezometrijskoj cevi
stoji na nivou osnove nasipa, a hidraulički pad u odnosu na ovu osnovu
je, u •s vakoj tački, jednak nuli, :k ao što. je prikazano na slici lOOd.
Pošto je neutralni napon na kraju procesa u svakoj tački nasipa negativan,
novo potapanje nasipa bi izazvalo bubrenje gline. Uslovi slični ovima, postoje u zem-
ljanim akumulacionim branama od koherentnog materijala delimično isušenog, jer je
ovo stanje povezano s negativnim neutralnim naponom u tlu. Dok se rezervoar prvi
put puni, tlo bubri, njegova otpornost na smicanje se smanjuje i, isto tako, smanjuje
se i koeficijent sigur_E_osti protiv klizanja. Proces počinje na uzvodnoj strani nasipa.
121. Dr~niranje isušiyanjem. Iz iskustva znamo da se uzrok zasićene

gline u dodiru sa atmosferom p6stepeno suši polazeći od površine ka unu-
trašnjosti. Ovaj ·p roces dovodi do •kretanja vode u ·pravcu od unutrašnjosti
uzorka ;ka površini isparavanja. Pri površini brzina i·s paravanja je jednaika
brzini kretanja vode, v. po jedinici pov.ršine i jedinici vremena. Neutralni
napon usled težine vode u uzorku može se zanemariti. P rema tome, sve
dok je voda sadržana u glini u stanju ravrloteže, neutralni napon u svakoj
tački uzorka je ili skoro jednak nuli ili ·je svuda negativan. No, čim se po-
vršina gline izloži isparavanju, voda se · drenira iz unutrašnjosti uzorka
prema površini, što, sa svoje strane, nužno zahteva postojanje hidraulič
kog gradijenta. Pošto se neutralni napon u unutrašnjosti uzol'lka nije po-
većao, .postojanje hidrauličkog gradijenta ukazuje na smanjenje neutral-
nog napona pri površini. Jedini !pOZnati činilac 'koji može izazvati ovakvo
smanjenje napona bez ikakve promene spoljnih uslova jeste površinski
na~pon vode.
-J
;,
Dreniranje isušivanjem 275
Glina će ostati potpuno zasićena sve dok u pore gline, zbgo ispara-
vanja vode, ne počne ulaziti vazduh. No, sad će koeficijent poroznosti
gline biti znatno manji od početnog koeficijenta poroznosti, tako da bi
potapanje gline izazvalo bubrenje. Prodiranje vode u glinu nužno zahteva
hidraulički gradijent usmereri ka unutrašnjosti gline. Pošto j-e površina
uzorka koji bubri u neposrednom dodiru sa slobodnom vodom, prisiljeni
smo da pretpostavimo da je voda •s adržana u glini u stanju zatezanja.
-
-- --- --
-- ---
(e)
!$'-LVazdiJh:. Y~
·~ ~-j-_ :tS..QJ_oa P!itis.~
~ Zidovi ·podf
"1ili. - -- naponom ·zatezan/B
Sl. 101. (a i b) Aksijalno skupljanje kapilarnih cevi usled
isparavanja vode na njihovim otvorenih krajevima;
(e) zatezanje u srednjem delu vazduhom ispunjenih cevi
posle njihovog potapanja
Da bismo predstavili stanje napona u delimično isušenoj masi gline

i bolje ·shvatili njegov odnos prema površinoskom naponu, ispitać-emo sile
koje deluju na skup veoma stišljivih tkapilarnih cevi čiji su poluprečnici
jednaki r. Cevi ·s u potpuno i·s punjene vodom, kao što je prikazano na
.slikama lOla i lOlb. Pritiske usled težine vode smatramo zanemarljivo
.malim u poređenju ·sa silama koje izaziva površinski napon, a površina
prese~a kroz zidove kapilara je, po pretpostavci, zanemarljivo mala u
poređenju sa utkwpnom površinom preseka kroz cev. Minimalna vrednost
konta:ktnog ugla meniska (J. po pretpostavci je jednaka nuli. Slika 101 pri-
kazuje cevi pre no što počne isparavanje. U ovom stadijumu ukupni nor-
.malni napon na preseku kroz ISkup cevi praktički je jednak nuli, a kon-
taktni ugao meniska j-ednak je go•. Kako isparavanje napreduje, površina
vode teži da se povuče u unutrašnjost cevi. Ovoj težnji se odupire povr-
'.šinski napon vode, koji je uzrdk da se površinski sloj vode drži uz spoljne
........:kraje:Ve-'cevi Tako~nastaju -menisci- oblika plitke 2ldelice. Sa povećavanjem
krivine ·povećava se i a'ksijalna ·komponenta površinskog napona, ozna-
· ·čena i<Sprekidanom strelicom. To izaziva zatezanje u vodi i pritisak jedna-
kog intenziteta u zidovima cevi: Najmanja vrednost koju može imati polu-
' prečni:k krivine meniska je jedna'k poluprečniku cevi. U tom stadijumu,
kontaktni ugao, koji je u početku iznosio go•, je jednak nuli: Za (J.~ O,
·ukupna sila zatezanja koju ·s tvara površinski. napon je 21trTs. Napon zate-
.zanja Uw u vodi je određen jednačinom: · ·
21trTs COS:·a+1t'·r2 Uw=O, .
_:tj. ___. -:.. :_:_~------
... ,. zr.·· . ·
uw =... -. , · ;_... r- cos. iX.. .. .(1)
.'·
J.8*
?16 Mehanizam dreniranja
~-------------------------------------------------- -------
Ova vrednost predstavlja neutralni napon u 'Sistemu. Ukupni nor-

malni napon na ~wakom prese-ku 'k roz cevi ostao je jedna'k nuli. Prema
tome, čvrsti zidovi cevi su podvrgnuti efektivnom na~ponu:
- =0-Uw= -2 Ts cos
p (2)
r
po jedinici povrsme ukupnog rpreseka kroz cevi. Vrednost p se naziva

kapilarnim pritiskom, _jer ga stvaraju kapilarne sile. Ako su zidovi cevi
vrlo stišljivi, kiapiloarni pritisak izaziva vidljivo skraćenje cevi, kako je
prikazano na slilkama lOla i lOlb. Kombinovanjem jednačina 2 i 109(1a)
----drulli~-:~--------------~~---
p == y w h, cos ~J
gde je hc vi<Sina kapilarnog penjanja.
Ako -se .skup praznih okapilarnih cevi uroni u horizontalnom položaju
u vodu, na dubini z i'Sipod površine vode, rpovršinski napon vuče vodu u
cevi i sabija vazduh koji je ostao u cevima (sl. lOle). Sila kojom površin-
ski napon vuče vodu prema vazduhu data je jednačinom 2. Ona se sabira
sa pritiskom vode YwZ i atmosferskim pritiskom pa. Za ri= 90° ukupni pri-
tisak u vodi je:
Pc=YwZ+Pa+- 2Ts = Yw (z+
h ',,+Pa·
r
Ova jednačina se može dobiti i .tako da se u jednačinu 112(2) uvrsti
Uwo = "(wZ.
Srednja vrednost normalnog prritiska po jedinici ukupne površine ver-
tikalnog preseka kroz skup cevi jedna:ka je pritisku u vodi na istom nivou,
koji je jednatk "(wz+pa; 'Pritisak u vazduhu u cevima je p,, a površina po- {
prečnog ·preseka kroz zidove cevi je, po pretpostavci, vrlo mala u pore-
đenju sa površinom preseka kroz skup cevi. Prema tome, uslov ravno-
teže zahteva u zidovima napon jedna:k:
- 2Ts
--------------- P=YwZ+Pa-=P, = - =y..,h"
r
po jedinici povcline ukupnog poprečnog preseka ikroz skup cevi. Ovaj
napon je napon zatezanja. Ako s u zidovi slabi, on može izazvati lom usled
zatezanja.
l
f
Svako .tlo, uključujući glinu, sadrži u sebi sistem kapilarnih kanala.
koji komuniciraju kroz površinu sa· spoljnim prostorom. Ako su ovi kapi-
lari ispunjeni vodom, proces isparavanja mora nužno izazvati mehaničke
efekte ilustrovane -slikama lOla i lOlb, uključujući pojavu napona zate-
zanja u vodi kombinovanu sa ·Skupljanjem usled ·kapilarnog pritiska. Ako.
se tlo posle toga potopi, nastaće njegovo bubrenje.
Ispitivanje kapilarnog pritiska i bubrenja koje smo ovde izvršili zasniva se na.
pretpostavci · da je ulaženje, vode u tlo ili njeno izlaženje iz tla isključivo posledica
postojanja hidrauličkog gradijenta čisto mehaničkog porekla. Ovo je mehanički
i
l
koncept bubrenja. U tlu koje je sastavljeno od posebno sitnih čestica kao što su, na.
primer, bel)toniti, bubrenje poprima karakteristike prodiranja vode u tlo difuzijom..
Dreniranje isušivanjem 277
Odnos - između bubrenja usled mehaničkih uzroka, s jedne strane, i usled difuzije,
s . druge. strane, čiće ispitan u knjizi primen.jene mehanik~ tla. Pošto su, osnove jed-
načine. za konsolidaciju i za difuziju identične, ništa· ne ,znači da li posmatranim po-
javama pripisujemo jedne ili druge uzroke. ,,: ' ·
(
Najveća vrednost Ps koju kapilami pritisak u tlu može uzeti brojno

je jednaka najvećem zatezanju Us koje se može razviti u vodi sadržanoj
u tlu. Zatezanje je jednako:
Us = - '(w hc == - P,, {3)
gde je hc visina kapilarnog penjanja (vidi članove 109 i 110). Cim verti-
kalni napon u vodi .postane jednak Us, dalje isparavanje izaziva povlače
nje vode u unutrašnjo~_t tla, dok naP.Qn...Y vodi zadržava svoju vrednost Us.
U praksi je pone'kad nužno proceniti unapred brzinu konsolidacije
sloja gline isušivanjem. Nakon završenog isušivanja neutralni napon u
svakoj tački gline jednak je u.=- Ywhc (jedn. 3). Pošto je težina vode
koja ispari mala u poređenju sa ukupnom težinom gline, ukupni normalni
napon na horizontalnim presecima kroz glinu ostaje, praktički, .konstan-
tan. Prema tome, proces isušivanja povećava vertikalni efektivni napon
gline za Ps=· -us. Isti •krajnji efekat se može dobiti konsolidovanjem
gline pod opterećenjem na površini Ps= Y wh c po jedinici površine. Ako
glina počiva na nepr-opustljivoj podlozi, kao što je pretpostavljeno u pro-
računu ilustrovanom slikom 82, višalk vode se eliminiše u toku oba pro-
cesa u pravcu nagore, ~oz površinu gline. No, ia:ko je krajnji efekat oba
procesa isti, brzinu konsolidacije određuju različiti zakoni, jer su granični
uslovi različiti. Da bismo isp:iJtali ovu ·r azliku, načinićemo vertikalni pre-
sek (sl. 102a) kroz glin~, slično preseku na slici 82 i konstruisati piezo-
gram za stanje napona na ravni ab koja sa horizontalom zaklapa ugao od
45°. Crticama izvučene lkri.ve iznad ac jesu izohrone za konsolidaciju pod
uticajem površinskog apterećenja Ps po jedinici površine, i identične su
sa izohronama na slici 82. U bilo koje vreme t' voda u ipiezometrijskoj
cevi iznad tačke m ravni ab stoji na nivou tačke l' koja leži na ·p reseku
vertikalne linije kroz m i izohrone t'. Odgovarajući hidraulički gradijent
je jednak·nagibu (koeficijentu pravca tangente) izohrone u tački l'. Ako
se izohrona u tački L' spušta ulevo, gradijent je usmeren nagore. N a povr-
šini, koju predstavlja tačka a, piezometrijski nivo ostaje sve vreme na
nivou površine gline. Kako vreme prolazi, hidraulički gradijent i na po-
vršini stalno opada i teži nuli. Prema tome, brzina isticanja:
v= ki
se takođe smanjuje i teži nuli.
Ako konsolidacija nastaje usled isparavanja, linija ac predstavlja
nultu izohnonu, a linija de kranju izohronu. U proizvoljno vreme t hidro-
statički natpritis ak u je jednak ordinatama izohrone t, u odnosu na kraj-
nju izohronu de kao liniju referencije, pomnoženi~ zapremi·nskom teži-
nom vode y,.. Napon zatezanja u ipornoj_ vod~ pri površini se tpovećava kad
se povećava ,g ubitak vod,~ ~·sled isparavanja. Prema tome, levi ~raj f i2;o-
hrona (sl. 102a) čija ordinata !predstavlja hirqraulički pad n~ p.ovršini s~
pomera od svog početnog položaja a prema svom krajnjem položaju d,
gde stiže u vreme ta. U bilo koje vreme u toku ovog perioda, nagib io na
278 Mehanizam d!eniranja
levom kraju f izohrona je određen brzinom isparavanja v •. Proces koji se

odvija od trenutka t = O do trenutka ta predstavlja prvi stadijum .procesa
konsolidacije ·i•sušivanjem. U :toku ovog !pei:-19da sve fzohrone · izvučene
crticama prolaze ~roz tačku a . .Tako !prvi stadijum isušivanja ni u čemu
nije sličan odgovarajućoj ~onsolidaciji usled opterećenja Ps·
..
Sl. 102. (a) Konsolidacija sloja gline usled površinskog .ispara.Yanja;

(b) bubrenje delimično isušenog sloja gline posle plavljenja njegove
površine
!;>rugi ~tadijum po.Činje čim napon u vodi dostigne najveću vrednost

koja je saglasna sa oblikom) veličinom pora u .glini. Ova je vrednost jed-
naka u.s=-ywhc, jednačina 3. Za vreme drugog stadijuma napon u vodi
na površin1 se ne menja, done- količina vode koja se eliminiše iz gline
smanjuje. Za vreme ovog stadijuma izohrone prolaze kroz levi kraj d
krajnje izohrone de, a u njihovim desnim krajnjim tačkama njihov je
nagib jednak nuli. Prema tome, u ovom stadijumu -su granični uslovi za
punim izvučene izohrone isti kao i ovi uslovi za crticama izvučene izo-
hrone.
Da bismo izračunali brzinu konsolidacije za vreme prvog stadijuma,
moramo poznavati brzinu isparavanja. Ako su svi drugi uslovi ostali
isti, brzina isparavanja će se sa .povećavanjem zatezanja u vodi smanjivati.
No, da bismo uprostili proračun, ·pretpostavićemo da brzina isparavanja
ostaje .k onstantna u toku ovog stadijuma i jednaka v.,. Konstantna brzina
isparavanja je nužno .povezana sa konstantnom brzinom proticanja vode
kroz površinu i konstantnim hidrauHčkim gradijentom io na površini. Ovaj
uslov· možemo izraziti u obliku:
v. = k i,
D_ren~r~.nje isušivanjem 279
gde je i hidraulički gradijent na 'Površini. Prema tome, hidraulički gra-

dijent:
. v, l ou
to= - =- - (4)
k Yw oz'
koji je jednak nagibu izohrone u tački f je takođe !konstantan. Ovakvo
, stanje. 'v lada sve (!.o trenutka ta, .kad levi kraj izohrona stiže .u tačku d
koja odgovara neutralnom pritisku u.=-rwhc. Do tog trenutka granični
uslovi za proces isušivanja su sledeći:
t= O O<;,z <Ji, U= Yw hc
au.
Z = H, ~ = (- Yw/k) V,
-u-z--
z= O, OU =O
oz
ll= o.
Posle trenutka ta (drugi stadijum), piezometrijska visina hc ostaje kon-
stantna ali se količina vode koja teče prema površini (koja se eliminiše·
kroz površinu) smanjuje i teži nuli. Tako ona postaje manja od količine
koja i'spari, sve .dok ·p ovršina vode ostaje na 'Površini .g line. Pr.ema tome,
površina i-sparavanja se povlači u unutrašnjost gline. Sa povećavanjem
rastojanja ove dve površine, brzina isparavanja se veoma brzo smanjuje.
Prema tome, dovoljno je lagano pomeranje nadole površine isparavanja
da bi se uspostavila ravnoteža između gubitka vode usled isparavanja i
sve sporijeg priticanja vode iz unutrašnjosti gline.
U drugom stadijumu izohrone prolaze kroz tačku d, pošto na površini~
predstavljenoj tačkom a, hidrostatički natpritisak u doStiže svoju krajnju:
vrednost nula na početku ovog stadijuma. U vreme t = oo izohrona se-
podudara sa horizontalnom pravom de. Prema tome, između ta i t =:= oo
nagib izohrona u tački d se smanjuje i teži nuli. Za ovaj, drugi stadijum
sušenja granični uslovi su: '
ta<t< oo Z= H, u=O
ta<t< oo z=O, du=O
oz
t= oo u=O.
Izohrone za ovaj stadijum su slične crticama izvučenim izohronama n~
slici 102a, jer su granični uslovi slični.
Brzina konsolidacije je data jedtiačinom 99(8). Problem proračuna ove brzine je
rešen metodom aproksimacija za H = co (Terz&ghi i Frohlich, 1936), pri čemu su do-
bijeni sledeći rezultati. Između t=O i
, .
la= _:
4
~
C.,
(_!!E!_),
Yw v,
(5).
gde je e. koe.f icijent konsolidacije (jedn. 99('7), primetna konsolidacija gline usled
isušivanja je -ograničena na gorriji deo sloja gline. Za svako t> t• debljina konsoli-
dovane kore je data jednačinom:
(6)
Mehanizam dreniranja
Za t = t., D je jednako vrednosti:
(7)
Gornje jednačine važe l kad je debljina H sloja gline veća od D•. U oba slu-
čaja izohrona za t=t. je parabola čije se teme nalazi na ac (sl. 102a), na odstojanju
:0. od a. U bilo koje vreme t<t. neutralni napon na površini je:
i
Uw=2y.., -v,
k
fjCv
-·
tf
U vreme t =t. stepen konsolidacije je:
Ua- - · (8}
3H
U procesu konsolidacije usled opterećenja, koji je predstavljen isprekidano iz-
·vučenlm lzohronama, is ~i ovaj stepen konsolidacije bi bio dostignut u vreme t'•.
Posle trenutka t. odnos između faktora vremena i stepena konsolidacije je isti za
oba procesa, pod uslovom da na površinu nekog sloja gline nanesemo opterećenje
p,=y,.,h. u vreme t.-t'. nakon početka procesa isušivanja nekog sličnog sloja gline.
Đa bismo dobili- puno izvučenu izohronu na slici 102a za- t>t., treba konstruisati
crticama izvučenu izohronu za t'=t- t.+t'. nakon nanošenja opterećenja i para-
lelno pomeriti ovu izohronu··nadole za rastojanje h/, onako kako je prikaz~no na slici.
Ako u vreme t1, predstavljeno izohronom dc1 (sl. 102a), zaustavimo·

dalje ~sparavanj e, u ~odi u glini nastaje hidraulički gradijent usmeren
prema površini sloja gline. Pošto je ovakav gradijent u suprotnosti sa
hidniuličkom ravnotežom u glini za v. = O, voda će se kretati od donjeg
dela sloja gline u gornji deo sve dok hidraulički gradijent ne postane jed-
nak nuli. Ovaj proces znači konsolidaciju donjeg dela i bubrenje gornjeg
dela sloja gline. Na kraju ovog procesa hidraulički natpritisak je jednak
-Ywh1 u svakoj tački sloja gline. Ovakav ·proces se naziva adiabatskim
procesom. Vrednost h1 je određena uslovom da prosečni sadržaj vode u
glini ostaje konstantan u toku celog procesa. U vreme t= oo voda u svim
piezometrijskim cevima stoji na liniji d1e1, na dubini ht ispod površine.
Dakle, linija d1e1 predstavlja krajnju izohronu za ovaj proces.
- - - -U termodinamičkoj analogiji ovaj proces odgovara provođenju to-
plote nagore u horizontalnom sloju sa termički izolovanim površinama,
čija ·s e početna temperatura smanjuje od osnove prema vrhu. Tokom vre-
mena temperaturskog gradijenta postepeno nestaje, a temperatura sloja
postaje u svim tačkama jednaka srednjoj početnoj temperaturi.
Ako se površina gline poplavi u stađijumu !koji predstavlja krajnja
izohrona d1e1 (sl. 102a), hidrostatička visina na površini postaje jednaka
nuli, dok je u unutrašnjosti gline jednaka -h1. Odgovarajući hidraulički
gradijent izaziva infiltraciju slobodne vode u unutrašnjost gline. Nulta
izohrona za ovaj proces je d1e1 (sl. 102b), >a krajnja izohrona je ac. Izohrone
za ovaj proces bubrenja slične su slikama u ogledalu crticama izvučenih
izohrona na slici 102 u odnosu na površinu gline, a jednačina krive vreme-
bubr_enje je identičnčl jednačini vreme-konsolidacija :koju predstavlja
kriva Ct na slici 85a. No, za proračun brzine bubrenja moramo koeficijent
zapremine stišljivosti mv u jednačini za faktor vremena Tv (jedn. 101(3b)J
zameniti sa koeficijentom mvs zapreminskog širenja (jedn. 98(6)).
Uticaj dreniranja na zemljani pritisak i stabilnost 281
122. Uticaj -dreniranja· na zemljani pritisak i · stabilnost Sva}{i proces

dreniranja smanjuje pritisak porne vode u tlu bez znatnije promene ukup-
nog~.napona. Ovo .smanjenje neut:r.alnog napona ko:rppenzuje se. p\)veća
njem efektivnih napona na svakoj potencijalnoj kliznoj površini ' u ' tlu,
iako težina tla iznad ove površine nije rpromenjena. Dreniranje, dakle,
povećava koeficijent sigurnosti u ·odnosu na klizanje, ako su -spoljni uslovi
za ravnotežu ostali nepromenjeni. Ovaj prvi zaključak važi bez obzira
da li je zemljana ma.s a bočno poduprta veštačkim osloncem ili nije.
Neutralni napon za vreme i posle dreniranja može se proračunati za
:svaku potencijalnu kliznu površinu na osnovu rezultata prethodnih čla
nova ove glave ·knjige. Kad se ovi naponi proračunaju, koeficijent sigur-
nosti protiv klizanja, odnosno mogu se odrediti uslovi za ravnotežu po-
----:mo·ć•rm:etuda-api'sa-nih u glavt-*I-I:-Ako se dreniranjevršf u -verti:"kalnom
pravcu prema osnovi, proračun se znatno uprošćava zbog činjenice da je
neutralni napon u dato v.r eme isti za sve tačke na horizontalnom preseku
kroz sloj. Kao primer, proračunaćemo bočni pritisak na deo rs zadnje
.strane· rs1 potpornog zida (sl. 103a) ispune koja je u toku dreniranja.
Ispuna leži na sloju šljunka na nivou tačke s. Nivo podzemne vode do-
pire, po pretpostavci, do osnove nasilpa. Viša:k vode se drenira kroz osnovu ·
.nasi,pa u šljunak ·i izlazi iz njega kroz otvore u zidu ispod nivoa tačke s
u otvoreni odvodni jarak s leve strane ztda.
Sl. 103. Hidraulički nasip od materijala neznatne kohezije

iza potpornog zida. Nivo podzemne vode je na nivou osnove
nasipa a visina kapilarnog penjanja. je veća od dubine H
nasipa; (a) Sile koje deluju na kliznu prizmu u nekom me-
đustadijumu konsolidacije nasipa, (b) izohrone za ovaj
stadium
P roces konsolidacije je predstavljen grafički .puno izvučenim izohro-

nama na slici 98b. Izohrone predstavljaju, po -definiciji, geometrijsko
mesto piezometrijskih nivoa za različite tačke na kosom preseku abu dato
vreme .t. Kriva bdf na slici 103b je reprodukcija jedne od izohrona na
.slici 98b. Ona -seče kosu ravan ab u tački d sa ordinatom Zo. Iznad nivoa
tačke d piezometrijSka vi-sina je negativna a ispod ovog nivoa je pozi-
tivna. Ako je z kota proizvoljne tačke m na preseku ab, a h ordinata od-
_govarajuće tačke Z na izohroni, neutralni napon Uw u tački m u vreme t je:
.... ·~---------- __ ·---- .E_w= '( w (h -:-;.;).

.Ako je z< Zo, neutralni napon Uw je pozitivan, a a:ko je z> Zo, on je nega-
tivan. Ako se pozitivne vrednosti napona uw nanesu kao apscise ulevo od
rs (sl. 103a) a negativne vrednosti na;pona uw nanes:u udesno, dobija se po-

vršina hidrostatič.kog pritiska rrtus; koja predstavlja ukupni neutralni
pritisak na vertikalnom delu rs klizne prizme rst. Rezultanta Pw . ·ovog:
pritiska· proiazi kroz težište površine dijagrama pritiska,, na visini .!it
iznad osnove nasipa. Pošto je neutralni na;pon ti dato vreme t isti za _sve·
tačke na horizontalnpm preseku kroz nasip, ukupni neutralni pritisak Ew-
na kosu površinu st klizne pri:žJme je: ·· · · · ·
Fw= Pw •
sin 1J
Napadna tačka ovog pritiska ISe takođe nalazi na visini Hi i:anad osnove:
nasii?a. HorizontaloB kwponenta sile F.~..Raka Pw a viktikalna.:..ko.m:=::_
ponenta je Pw ctg 'l'). Horizontalna komponenta je jednaka 'I)riti<sku vode-
na rs i suprotnog je smera od njega. Prema tome, rezultanta svih neutral..,.
nih \Sila koje deluju na kliznu prizmu rst je Pw ctg 'll i deluje u vertikal-.
nom ·p ravcu, :kao što je p1ikazano na slici. Neutralna slla Pw ctg 'll sina-
njuje efektivnu težinu klizne prizme od vrednosti W (voda i čvrsta mate-.
rija zajedno) na vre-dnost:
- 1 .
W = W -Pwctg'Y} = - H 2 ctg 1) - Pw ctg 7J=
2
= ~ H2ctg7J(l - ~;2) = ~ YrH 2 ctg .1j,

gde je:
Yr"" (t- 2Pw)·
yH2
Vrednost _Yr ne zavisi od nagi!;mog_ugla p<Jtencijalne.J~lizn~ PO'I{ršine st..

Prema tome; ·neutralni 'pritisak ·s manjuje. efektivnu ·. z~r.eminsku težinu.
od y na y,, On takođe pomera .položaj ·sile efektivne težine udeSn.o, kako,
je prikazano na slici. Efektivna reakcija F deluje pod uglom cp prema nor--
mali na -kliznu- površinu,- a efektivni- deo- P ..4 · aktivnog zemljanog pritiska.
- pod . uglom o prema normali na zadnju •stranu zida. Pritisak P A se·
može odrediti jednom od metoda opi-sanih u glavi VI, pošto se zapremin--
ska težina y nasipa smeni vrednošću y, (jedn. 1). Kad pretpostavljamo da.
se napadna taCka sile P A ·nalazi na vi•s ini tačke preseka tt efektivne težine·
Wi moguće klizne površine rs, uvodimo malu grešku na strani sigurnosti.
Druga ·grupa problema od praktičnog značaja bavi se uticajem brzog:
povlačenja vode na \Stabilnost nasipa. Povlačenje vode, tj. pražnjenje re-
zervoara izaziva proces dreniranja. Za vreme dreniranja povećava se·
koeficijent sigumosti u odnosu na klizanje, i pošto. se dr·Emiranje završi,,
ovaj koeficijent postaje čak veći no što je bio pre dreniranja, jer povr-
šinski napon vode smanjuje opasnost klizanja.. Prema tome, najveća opa-
snost klizanja nastupa neposredno posle pražnjenja, pa se stadijumi koji
docnije slede uopšte_ne moraju razmatrati.
. Uticaj dreniranja na zemlj_a ni pritisak i stabilnost 28~
A:ko se potpuno. potopljeni nasip sastoji od veoma sitnozrnog peska,.

dokazano je da je raspodela neutralnih napona neposredno posle naglog
praži:ijenja -n ešto . pogo<;lnija . od odg6~arajućeg stanja napona za vreme
jakih !kiša, koje izazivaju stanje kompletnog zasićenja (vidi čl. 116). Prema.
tome, ako su strane ovakvog· nasipa stabilne u toku dugotrajnih kiša pre:
no što se nasiR P9.tgpi, one će biti stabilne i posle naglog povlačenja vode.
·Kad je re&,.'(/~-fspitivanju uticaja naglog po~lačenja . (.p~aŽnjenja) vode·
na stabilnost ko~i?-a. u )wh~rentnom tlu kao što je glina nužno je razmo-
triti .nesposohno~(..gline da brzo adaptira vodu saqržanu u njoj na pro-
menu stanja naP,6n;;1. . D~ bis~o . ilustrovali metodu i•spitivanja proračuna
ćemo koeficijent stabilnosti u odnosu na klizanje. uzvodne kosine zemljane-
bran~ pri;kazane,:_ p.a sl_i.ci 74e, :neposredno pasle naglog spuštanja nivoi'l
---- -- - --'---··-·---
Nepr,Qpustljiva · podloga~
(a)
,,
\\l
(b) (e) ~w,"
...... {-W=W~Ww
Sl. 104. (a) Dijagram ilustruje metodu za proračun koeficijenta sigurnosti
homogene zemljane brane u odnosu na klizanje posle naglog pražnjenja
rezervoara; (b) otpornost na smicanje materijala u brani u funkciji efek-
tivnog normalnog napona; (e) uprošćena metoda za ispitivanje stabilnosti
pot'opljene kosine posle naglog pražnjenja rezervoara ·
vode u rezervoaru na nivo nožice :kosine. Slika 40e je reprodukcija pre-

seka .pri:kazanog na oslici 74e. Kao što .je rečeno . u diskusiji povodom slike.
741e (čl. 89), pretpostavlja se da je tlo •koje leži između osnove brane i
đubine-D-ispod.-osno:v:e-sastavljeno od istog materijala od kojeg je izgra".~. __
đena i brana i da je voda sadržana u tlu adaptirana na stanje napona koje·
je postojalo pre pražnjenja rezervoara. Ako je_pražnjenju prethodilo dugo.
vreme .kiša, neutralni naponi su određeni mrežom 'St:r;uja~ja ~oja . je pri-•

kazana na slici 74f. Ako' to nije' slučaj, oni su određeni mreŽ'om:prikaza-
nom ·na slici 74e.
· Da bismo .proračunali koeficijent sigurnosti u odnosu na klizanje duž
proizvoljno izabranog nožičnog kruga bde na slici 104a, podelićemo
ukupnu masu tla i vode koja leži iznad površine bde pre pražnjenja re-
zervoara na n vertikalnih lamela širine aB. Težina proizvoljne lamele
prikazane na slici je A Wm po jedinici dužine brane a njena osnova zaklapa
sa horizontalom et".. Ako zanemarimo napone na vertikalnim graničnim
površinama lamele, ukupna reakcija na osnovu lamele je jednaka AW"..
Ona se može razložiti u tangencija1nu .k omponentu aP, i normalnu kom-
.. ~6nentu-APn- :.A-W..-ooS-etm.-Eošto_je širi-na osnove lamele aB/cos et",,
ukupni normalni napon na osnovi je:
aPn tl W", .
a =- - COS a:".".. - - COS2 <Xm. (2)
118 68
Neutralni napon Uw na osnovi se može odrediti iz mreže strujanja (slika
74e ili 74f) pomoću metoda opisanih u članu 91. Pre pražnjenja rezervoara
na osnovi elemenata deluje efe:ktiWli normalni napon:
(3)
Na ovaj način se mogu odrediti intenzitet i raspodela efektivnih normal-
nih napona za tačke površine abc.
Za vreme pražnjenja rezervoara sadržaj vode u tlu ostaje praktički
nepromenjen. Prema tome, efektivni prmsak na površini bde ostaje ta-
kođe praktički isti, dok se smičući naponi povećavaju. Odnos između efek-
tivnog normalnog napona u". (jedn. 3) i odgovarajuće otpornosti na smi-
-canje s". 1po jedinici površine, pod uslovima koji ne dopuštaju promenu
sadržaja vode u toku loma, mogu se odrediti lcrboratorijskim probama.
Rezultati tipičnog niza ovakvih proba su pr.iJkazani na slici 104b. Pomoću
ove slike i jednačine 3 možemo odrediti otpornost na smicanje s". po je-
dinici ·površine lamele prikazane na slici 104a. Ukupna otpornost na smi-
- -canje duž-kose osnove lamele- je s".aB/cos Ctm. Ukupni moment otpornosti
na smicanje oko tačke O je:
fl
Mr==ABr ~
5
"' ,
~ COS <Xm
l
.a moment koji teži da izazove klizanje je:

Ma= W lfD,
gde je W težina tla i vode iznad površine bde posle spuštanja nivoa vode
u rezervoaru. Koeficijent sigurnosti u odnosu na klizanje duž bde je:
(4)
Utic;aj dreniranja na zemljani pritisak i stabilnost 285
Ako se r ezultati proba smicanja predstavljeni na slici 104b mogu

predstaviti s dovoljnom tačnošću pravom linijom, vrednost otpornosti
na smicanje je data jednačinom:
(5)
koja odgovara Coulombovoj j ednačini, 5 (1). Ako ovu vrednost za s",

uvrstimo u jednačinu, dobićemo:
n
G, = _ _ _.:.._----:=-=-=-~--·--- =
-l4Ll-w
n
= _ r_
WI",
(eI. + ~B tg si pražnjenje rezervoara nije ni'kad trenutno. Dok se nivo vode
spušta brana počinje da se konsoliduje, pa se usled toga ·s tabilnost u po-
gledu klizanja povećava. Prema tome, stvarni koeficijent sigurnosti je
nešto veći od koeficijenta koji se dobija proračunom koji smo ovde
opisali.
U ovom ispitivanju smo zanemarili uticaj deformacija tela brane na neutralne
napone pri konstantnom sadržaju vode. Pri našem sadašnjem znanju greška usled
ovog uprošćenja još uvek se ne može izbeći. Ako je brana dobro zbijena, greška će
verovatno biti na strani sigurnosti. Ako, pak, ona nije dovoljno zbijena, greška će
biti na strani nesigurnosti.
Ako je tlo iza kosine potpuno potopljeno u vodi koja miruje, kao što
je prikazano na slici 104, uticaj naglog ipražnjenja rezervoara na stabil:-
nost kosina ·s e može proceniti bez proračuna neutralnih napona duž klizne
površine (Taylor, 1937). Da bismo prikazali princip ove metode, pretpo-
stavićemo da je otpor tela protiv !klizanja na ravnoj površini dat empi-
rijskom jednačinom: ·
S=e+ W tg <p, (7)
gde je C athezija između tela i njegove podloge a W- efektivna težina

tela. Ako telo potopimo, njegova efektivna težina postaje:
W'=W-Ww,
gde je Ww težina istisnute tečnosti. Posle 'Potapanja otpor tela protiv kli-
~anja je:
---- ww
S' = e+ (W - W,.) tg <p= C+ W ( ~ w tg <p) ~ e+ W t g <p11 (8 ~)
F
'286 Mehanizam dreniranja
_gde je:
tg <Pt =
W-Ww tg <p. (8 b)
w
-q>1 predstavlja fiktivni ugao otpornosti na smicanje. Prema tome, uticaj
])Otapanja na otpornost protiv klizanja može se proračunati tako da se
vrednost tg cp u jednačini 7 zameni vrednošću tg cp1 iz jednačine 8b. Da bi
se ova metoda primenila 111a slučaj ilustrovan sli:kom 104c, treba razlo-
žiti ukupnu težinu tela abdc (sl. 104c), W po jedinici dužine kosine, na
J>Otopljenu težinu W' i težinu Ww vode koju je istisnulo telo abdc. Pre
ražn ·en· a rezervoara na kosinu a b deluje pritisak vode P w po jedinici
dužine 'kosine. os o Je momen neu · na- oko O jednak nuli, rezul-
tanta U neutralnih napona na bde, sl. 104a, prolazi kroz O i:
Pw l u= W.., 1..,.
Moment koji teži da izazove klizanje je W'l,.. Spuštanje nivoa vode na
.nivo nožice eliminiše swprotstavljajući moment PwZu = WwZw. Prema tome,
·<mo povećava moment klizanja od W'Zw na
. Md=(W' +Ww) 1..,.
No, efektivni pritisak na površini klizanja ostaje nepromenjen. Tako je
otpornost protiv klizanja duž bde ista kao i kad bi telo abdc još uvek bilo
.Potpuno potopljeno. Ako je otpornost na smicanje data Coulombovom
jednačinom
s= e+ cr tg<p,
.uticaj potpune potopljenosti na proračun se može kompenzirati tako da
;Se vrednost tg cp zameni vrednošću koja je data jednačinom 8b:
W-W
tg <rt= w tg<p.
w
:Pošto se sprovede ova zamena, neutralni naporu se mogu zanemariti, pa
':se :KoefieiJ'ent- si-gurnosti u- odnosu na klizanje može proračunati bilo ko-
jom od metoda opisanih u članovima 57 do 65.
D E O D
PRIMENA TEORIJE ELASTičNOSTI U MEHANICI TLA .
GLAVA XVI
KOEFICIJENTI REAKCIJE TEMELJNOG TLA I SIPOVA U

TEORIJAMA MEHANIKE TLA
123. Definicija reakcije temeljnog tla. Ako se opterećenje ili sistem

opterećenja prenosi na tlo posredstvom krutih ili elastičnih stopa, na
osnovu stopa deluje kontaktni pritisak čija je ukupna veličina jednaka
ukupnom opterećenju površine nošenja. Raspodela kontaktnog pritiska
duž temeljne površine zavisi kako od "fiziekih svojstava tla tako i od ela-
stičnih svojstava temeljne stope. Proračun kontaktnog pritiska ·pokazuje,
.a to potvrđuje i ioSkustvo, da je odnos kontaktnog pritis ka po jedinici po-
vršine u datoj tački osnove stope i sleganja ove tačke različit za razli-
čite kontaktne površine. Na primer, sve tačke osnove k rute stope koja
nosi koncent risana opterećenje podjednako se s ležu. Međutim, raspodela
kontaktnog prilti·s ka duž površine nošenja nije ravnome:ma.
Pošto -su stroge metode za proračunavanje raspodele kontaktnog pri-
.tiska suviš.e složene da bi se mogle bez teškoća primeniti na tekuće pro-
_bl~me, _ pro:r.ačun se. obično uprošćava tako što ·s e proizvoljno pretpostavlja
da je odnos kontaktno.g pritiska po jedinici površine i sleganja isti za sve
tačkli. površine temeljenja. Drugim rečima, pretpostavlja se da je sleganje
sva'Kog dela· opterećene površine nezavisno od njegove veličine i optere-
'ćenja koje deluje na ostalom delu površine. Ova •pretpostavka nije, ge-
neralno uzevši, u saglaosnosti sa mehaničkim svoj-stvima č_vrstih tela i tla.
Da bismo prevazišli ovu swprotnost između hipoteze i stvarnosti zamisli-
ćemo tlo koje nosi temelj, kao postelju od među sobom jednako udalje-
nih i Jednako stišljivih opruga od kojih je svaka nezavisna od ostalih, kako
'je prikazano na ·slici 141a. No, ovaj način predstavljanja stvari je sasvim
veštački, pa će i rezultati proračuna zasnovani na njemu biti tek gruba
procena. Svejedno; većina uobičajenih metoda za proračunavanje kon-
- - - - - ta'k tnog--pritiska-·n a-'osnovi temelja i rna pojedini šip u grupi šipova se
zasniva na spomenutoj pretpostavci. Ova se glava knjige bavi samo tim
metodama. Kontaktni priti•s ak, proračunat na ovaj način, nazvaćemo
288 Koeficijenti reakcije temeljnog tla
reakcijom tla, da bi·~mo ga razlikovali od stvarnog kontaktnog pritis'ka ili

kontaktnog pritiska proračunatog primenom teorija elastičnosti ili pla-
stičnosti. Odnos reakcije tla po jedinici površine i odgovarajućeg slega-
nja je poznat kao koeficijent reakcije temeljnog tla. Metode za proraču
navanje kontaktnog pritiska pomoću teorija elastičnosti ili plastičnosti
opisaćemo u sledećoj glavi knjige.
r.._a
124. Koeficijent reakcije tla ili šipa. Koeficijent rea:kcije temeljnqg
tla definisan je kao odnos p/p opterećenja po jedinici površine horizontal-
ne površine mase tla i odgovarajućeg sleganja ove ·p ovršine. Odnos izme-
đu horizontalnog pritiska po jedinici površine vertikalne površine i odgo-
varajućeg horizontalnog pomeranja naziva se koeficijent horizontalne re-
- - -makcije-tlcrednos- Qip-op-tereeenfa-Q-šipa-temelja i sleganja-p_šipa pred-
stavlja koeficijent reakcije šipa.
Ove ćemo koeficijente dobiti direktnim merenjima. U tom cilju mo-
žemo naneti ravnomerno raspoređen pritisak na datu površinu i izmeriti
sleganje u različitim ta~ama, podeliti zatim pritisak, .p o jedinici povr-
šine, sleganjem u različitim tačkama i za traženi odnos pritisak-sleganje
uzeti srednju vrednost od tako dobijenih vrednosti. No, možemo preneti
dato ukupno opterećenje na tlo posredstvom krutog tla, na primer preko
betonske temeljne stope, zatim izmedti pomeranje i izoočunati odnos
opterećenja po jedinici površine i pomeranja. Ako je reč o šipovima, mo-
žemo naneti opterećenje Q na svaki šip iz grupe međusobno jednako uda-
Ij·e nih šipova, izmeriti sleganje svakog šipa i iz·računati srednju vred-
nost. Možemo, međutim, naneti dato ukupno opterećenje pomoću beton-
skog bloka na grupu šipova i podeliti ukupno. opterećenje po šipu slega-
njem blokova. U oba slučaja postupci unose jed-a·n proizvoljan element
utoliko što promenljivi odnos zamenjujemo srednjom vrednošću, fiktiv-
nim ·koeficijentom reakcije tla. Veličinu greške usled ove zamene razmo-
trićemo u sledećoj .glavi knjige.
Poznato ·je iz iskustva da ravnomerno raspoređeno opterećenje na
kružnoj ili pravougaonoj površini oslanjanja horizontalne površine ve-
l
zivnog tla izaziva depresiju u obliku zdele (slika 105a). Drugim rečima,
sleganje se smanjuje kad se od centralnog dela opterećene površine kre-
ćemo ka pen'feriji:-Neka -jep srednja vrednost sleganja. Iskustvo je ta-
kođe pokazalo da se srednja vrednost sleganja .povećava brže no što se
povećava opterećenje po jedinici površine. Pod uslovom da zanemarimo
neravnomernost sleganja opterećene površine i nestriktnu proporcional-
nost između opterećenja i srednje vrednosti sleganja, mo-žemo napisati:
( l)
Vrednost koeficijenta reakcije tla ks ne .zavisi samo od prirode tla već i

od veličine i oblika opterećene površine. Uz to, ako je sve ostalo isto, ona
se smanjuje kad se povećava opterećenje rpo · jedinici površtne. Prema
tome, vrednost ks nije konstanta datog tla, a odnos izražen jednačinom l
saq1o je gruba zamena za stvarni odnos. Dakle, kad za koeficijent ks pri-
hvatimo neku određenu vrednost, ne smerno to učiniti ne uzimajući u
obzir sve činioce koji mogu uticati na ovu vrednost.
Koeficijent reakcije tla ili šipa 289
.A:ko svaki šip u grupi međusobno jednako udaljenih šipova nosi isto
opterećenje Q po šipu, sleganje šipova se takođe smanjuje idući od centra
grupe ka periferiji (sl. 105), s em ako se vrhovi šipova ne oslanjaju na
vrlo kruti sloj. Prema tome, odnos Q/ p povećava s e od centra grupe ka
periferiji. Međutim, ·kad budemo proračunavali raspodelu ukupnog opte-:-
rećenja na šipove u gr~pi uvek ćemo pretpostavljati da je odnos:
Q = kp (gr cm-1) (2J

p
konstantan. Vrednost kp preds tavlja koeficijent vertikalne reakcije šipa.
Koncept re*cije temeljnog tla primenjuje se i za proračun horizon-
=-----·"'
ta".lti
n~ og__P.ritiskq_~ šipo_ye_ i talpe. Du ismO-k.onkretizovali osnovn_e_p..J:i.n.-
! __________ 1·-----~-----
. (a )
~A~~----+tH \\
.J
~-------
. ~~ _ _ _: _____ j
--:-t-----q--- Kp Pl-lk- XA
r- (e)
(b)
Sl. 105. (a) Stvarno sleganje ravnomerno opterećene površine;
(b) stvarno sleganje ravnomerno opterećene grupe međusobno. jed-
nako udaljenih šipova; (e) uprošćavajuće pretpostavke na kojim
se zasniva teorija anke'rnih zidova ukopanih u pesak
cipe ove metode, razmotrićemo odnos između priti'Ska i pomeranja za ver..,

ti:kalni ankemi zid (sl. 105c) ukopan u pesak. U ankernoj šipci vlada ho.,.
rizontalno zatezan je Ap. U trenutku loma, na desnu stranu zida deluje
aktivni, a na levu stranu pasivni zemljani pritisak. Ako pretpostavimo da
je raspodela zemljanog pritiska hidrostatička, za rezultantu horizontal-
!_._ . .
nog pritiska po jedinici p ovršine, na dubini z, dobijamo vrednost:
gde su K p i K A koeficijenti pasivnog, odnosno aktivnog zemljanog pri-

tiska, a y je zapreminska težina peska (vidi čl. 84). Pretpost avljamo još
da je horizontalno p omeran.j.e- p.t, potrebno i. dovoljno da poveća rezul-
tantni pritisak po jedinici površine od njegove početne vrednosti nula
do pt, -nezavisno od dubine. Na kraju, pretpostavljamo, suprotno iskustvu;
da se pritisak po jedinici površine p povećava proporcionalno horizontal...
nom pomeranju p. Na osnovu svih ovih pretpostavki, za pritisak p se do-
}?ija jednačina: ..
·-- . .. p .p .. . . Kp ~ KA
p= p1- =- r z (K p - KA) =p y z =p y z nh,
P1 Pt P1
.19 Teorijska mehanika tla
290 Koeficijenti reci.k:cije temeljnog tla
tj.
(3 a)
gde je:
nh= Kr-KA (cm-1). (3 b)
P2
Međutim, u mnogim publikacijama odnos koji izražava jednačina 3a dat
je u obliku:
(4)
.gde je:
mh= KP - K..f (gr cm-4).
P1
empirijski koeficijent, nezavisan od dubine. Treba napomenuti :da dimen-
zije veličine mh lllisu identične sa dimenzijama koeficijenta reakcije tla.
J ednačine 3 i 4 se primenjuju samo za slučaj pesk(l bez kohezije. Za
glinu, pak, obično se pretJ?ostavlja: · -..
}!_ =k11 (gr cm-3). (5)

p
Odnos između horizontalnog pritiska po jedinici površine p i odgovara-·
jućeg horizontalnog pomeranja predstavlja koeficijent horizontalne reak-
cije šipa ili tLa. On može ili da se povećava sa dubinom (jedn. 4) ili da
bude nezavisan od dubine (jedn. 5).
Razmatranja koja ćemo sprovesti u članovima koji slede zasnivaju
se na jednačinama l i 5. Kad bude čitao ove članove, čitalac treba stalno
da ima u vidu veoma a~proksimativan karakter ovih jednačina. (Vidi po-
slednje stavove člana 126).
125. Reakcija temeljnog tla- na ošDovi krutih stopa. Proračun reakcije

temelj·nog tla na stope temelja uvek se zasniva na jednačini 124 (1):
p •
-p =ks= con st.
o
(l)
Da bismo ilustrovali postupak, proračunaćemo raspodelu reakcije tla

duž osnove savršeno krute .pravougaone temeljne stope (sl. 106) na koju
deluje sistem opte:re.ćenja na stubovima, Q1 do On. Za ravnotežu stope je
potrebno da suma opterećenja na stubovima bude jednaka ukupnoj reak-
ciji .temeljnog tla, tj.
n .L /3
~ Q·= JJ p dx dy. (2~

o o
Reakcija temeljnog tla na osnovi krutih stopa 291
Sem toga, za ravnotežu je potrebno da napadna tačka reakcije tla leži

na liniji delovanja rezultante opterećenja. Ovaj će uslov biti zadovoljen
ako je:
n L B n L B
~ Qx= Ir px dx dy i~ Qy = .r I py dxdy.
o ·o
(3)
o o
Da bismo rešili ove jedna-
čine, moramo reakciju temelj-
nog tla p izraziti kao funkciju '
~-<-,•--L ·--~·~
koordinata x i y. Pošto je stopa . -----.e
r-b.-,-
savršeno kruta, njena osriova ::;::: o q1 _ o_ o
estaje ravna dok ·s e onasleze. 1 .OQ
Slike 106b i 106e :predstavljaju
dva transverzalna preseka sto-
li
JJ
a
o o o
pe posle sleganja. Ako Pa, Pb i Pc
predstavljaju verttkalna · slega- k-x (a)
nja tri temena a, b i e u odno- .i
su na početnu površinu tla, sie-
r~l'f-m ....
a-~----,.---.""'11\lt
ganje u tački čije · su koordi- l'e

b; ~_l
nate xi y je:
(b) · c1
X Sl. .106. (a) Kruta pravougaona stopa na koju
p=p_.+ (pc-Pb) L+ deluju opterećenja na stubovima, Q1 do Q.;
. . . (b) i (e) raspodela reakcije tla duž osnove sto-
. y . . . . . . pe· prikazane na (il.) '
+(Pb-Pa) - .
B
Ako u ovu jednačinu uvrstimo p = plks (jedn. 1), dobijamo:
. . X y
P= Pu+ (Pc-Pb) L+ (pb-Po) B' (4}
. .
gde piJ, Pb i Pc predstavljaju reakcije tla u temenima a, b, e. . Pomoću ove
jednačine mogu s·e rešiti jednačine 2 i 3. Tako ćemo dobiti:
n B L
. ~ ·q= J J dy .p <li= BL p~;Pc ,· (5)

:o o
n
~ Qx= J f
B
BU
dy . pxdx= - 2-
L
(l-Pa+-2P·+-l Pb)
2 3 • 6
(6)
o o
i
r dx·· J py dy=· -B -L ( -l
n L B
2
Qy= l' Pb) ·
Pa+-l Pc+- (.7)
.. . 2 3 2 6
.' 1 o o
Ove tri jeqnačine određuj-u tri nepoznate veličine Pa, pi, i Pc u jed-
načini 4 . .Ako linija delovanja rezultante opterećenja prolazi kroz osnovu
L-- 19*
l
stopa, reakcija tla je ravnomerna i jednaka:
p == ~ Q = const.
BL
U nekim stanjima tla ovaj je zaključak gotovo ispravan. U nekim.
pak, slučajevima stvarna raspodela reakcije tla nije ni približno ravno-
merna (vidi čl. 139). Izvor neslaganja postojećih teorija i stvarnog stanja
stvari je u činjenici da jednačina l predstavlja samo grubu aproksimaciju.
126. Reakcija temeljnog tla na osnovi elastičnih stopa. Pošto se ela-
stičnioslonci ugibaju nagore između tačaka gde se prenosi opterećenje.
-:fEmkcija tla je na-}v-eea....ispoo--mesta-gde...su....Q:gjerećenja a manja u inter-
valima između njih. Zbog ovog uticaja ugibanja na raspodelu rea'Kc1je-tl~
'l'
. ---- ~
1 )
\a'
l
---- t
. .J~
Sirlna jednaka
jedinici .
Sl. 107. (a) Raspodela reakcije tla duž osnove elastične grede na
elastičnom tlu, na koju deluje linijsko opterećenje t' po jedinici
širine; (b) krajevi veoma savitljive opterećene grede se izdižu iznad
površine
momenti savijanja u elastičnim stopama mogu biti znatno manji od mo-

menata •proračunatih pod pretpostavkom da· su stope savršeno krute. Me-
tode za proračunavanje momenata savijanja u elastičnim gredama i sto-
pama su razrađivali razni autori i one se mogu naći u udžbenicima pri-·
_menje1_1e mehanike (vidi, na primer, Timošenko, 1941). Zato ćemo se u
članoyimakoji Slede ograničiti na izvode iz opštih principa.
Slika 107a predstavlja podužni presek kroz elastičnu gredu dužine L
i konstantnog opravougaonog poprečnog preseka koja počiva na horizon-
talnoj površini elastične podloge. Sirina grede je B, a njena visina H.
Greda je opterećena linijskim opterećenjem q' po jedinici širine koje de-
luje tačno po sredini grede, duž linije normalne na ravan slike. Sleganje
je dato jed~ačinom 124 (1):
p
- = ks= cons t. (l)
p
Pod uticajem opterećenja stopa se savija i zauzima ·p oložaj prikazan
na slici. Neka je:
E = moduo elastičnosti grede,
, ,!= BHS
12', L,,~omeh.~ i~~:c~je r~vnog ,preseka !kroz· ~red~, l
J
l
. Reakcija temeljnog tla na osnovi elastičnih stopa 293
S = vertikalna smičuća sila po jedinici širine, na odstojanju x od

sredine grede,
p = reakcija podloge na odstojanju x od sredine grede (pritisak po
jedinici površine).
p = sleganje grede na odstojanju x od sredine grede i
e = osnova :prirodnih logaritama.
Brzina kojom 'Se menja smičuća sila u funkciji odstojanja x od sre-
dine grede je:
dS
--=P=? ks· (2)
dx
Prema-teorij-i- savijanja greda, vertikalne pomeranje P-grede, u- od-
nosu na njen početni •p oložaj, dato je jednačinom:
dS d4p
- - =p k,= -El - . (3)
dx dx4

t sin t+
p= C1 cos h']! cos 'f+C2 sin ll
+C3 cos h t sin 'l'+C4 sin h o/ cos t, (4)
gde je:
apstra;ktan broj, a Ct do C4 su konstante integrac~je. Odgovarajući mo-

ment savijanja po jedinici širine je:
1
M ;= E( d p. (5)
B dx2
Konstante integracije Ct do C4 (jedn. 4a) se moraju odrediti tako da
s e zadovolje uslov neprekidnosti i granični uslovi. Ovi uslovi su sledeći.
Na polovini grede, x = O, tangenta na elastičnu liniju je horizontalna, a
smičuća sila po jedinici širine jednaka g'/2. Na krajevima grede, moment
.savijanja M i smičuća sila S su jednaki nuli. Nabrojane uslove možemo
izraziti ovako:
dp =0 za X<=O (6 a)
dx
El d3 p q'
S=-- =- za X==-0 (6 b)
B d.x-3 2
M= El d2p =O L
za X= - (6 e)
B dx2 2
li --
S= El as P == O za X= - .
L
(6 d)
B d.x-3 2
A'ko se konstante integracije u jednačini 4 odrede tako da budu za-

dovoljeni ovi uslovi, za reakciju podloge u tački apscise x (na odstojanju
x od -sredine grede) se dobija :
1
p=pks= q'o/t . sin o/ s.in h (o/1 -o/)-
2 L sin h o/1 ~sin o/1
- sin h o/ sin (o/1 -o/)+2 cos h o/ cos (~ 1 - t) +
+ cos t cos h ~1 cos h ·[~ -o/)

1
l (7)
a za moment savijanja po . jedi~ici širine za istu apscisu x:
M = q' L (cos h o/ cos o/+ sin h t sin t-sin h t cos o/-

4o/t . . . .
-cos h t sin o/- D cos h t cos o/+A sin h t sin o/), (8)
gde je:
4
· ,1,
1
=L 1 /k. B
"' V4 EJ'
A = 2+cos o/1 -sin o/1 +E-~' 1
i D= cos t 1 +s!n '}11 -E-tl.
sin h o/1 +sin o/1 sin h o/1 +sin o/1
. I reakcija podloge p i moment savijanja M najveći su u tački ispod
opterećenja, x =O 1 w= ·o. U toj tački_.h:~ihove vrednosti su:
(9)
. q'L .
Mmax= '}1 (l~p). ·. (lO)
· -"--- ""'----.:...;....-___ - .
4
- _ 1 .
Z~ savršeno
. . ove vrednosti
krutu gredu . su:
l q' . , q'L
P max = - l M max= - .
..
..
•.·
. L 8
Na krajevima elastične grede reakcija podloge je jednaka:

., cos h o/t cos 'l't
= k-- = ~ 't 2 2 . (ll}
Pt P · ' .f:- q " 1 sin h o/1 f:;sLn' o/i ··
Ako je greda dugačkii i tanka, vrednost pt (]~dn.' ll) .p ostaje nega-.
tivna. Pošto ne može biti nikakvih napona zatezanja duž kontaktne po-
, vršine između grede i povrŠine.tla:,\ krajevi grede, preko hekog odstojanja
od sredine L'/2, ose izdižu iznad površine tla (sl. 107h).i Unutar tog odsto-
Reakcija temeljnog tla na osnovi elastičnih stopa 295
janja reakcija tla se ·smanjuje od maksimalne vrednosti, ispod optere-

ćenja, do vrednosti nula, na krajevima. ·
Problem proračuna momenta savijanja u gredama ili pločama na elastičnim
osloncima privlači već nekoliko decenija pažnju izvesnog broja inženjera naklonjenih
metametici. Tako su mnogi problemi ovog tipa već rešeni. U početku, naročito inte-
resovanje je privlačio prob~em proračuna momenta savijanja u železničkim šinama
pa balastu (šljunku, tucaniku (Zimermann - Cimerman, 1888). U tom cilju je pri
American Society ·ot CiviL Engineers* _osnovana specijalna komisija: Comittee to
report on· stresses in raiLroad tracks (Talbot, 1918).**
' 1911. godine je pisac ove knjige, po prvi put, primenio teoriju koja je iz toga
proizašla na projektovanje temeljne rešetke od teških greda r6d armiranog. betona.
Tokom poslednjih godina je ova teorija protegnuta na projektovanje ustava od
armiranog betona (Freund - Frojnd, '1917, 1924) i na proračun momenata savijanja
u pistama od tvrdog materijala na koje deluju koncentrisana opterećenja (Wester.:.
~~:J:u7I=consfad
»J.W»T 1-L ~-J~}
J:. I~. consf.
Ij=consf. Ij=consf.
.kh=const kh=consf.
, Zglob
(e) 12'""" (d) .
q
11/kSW 111«9/IJ ( f) 7ti.iW41
>M!,;;,:~i"~
11/J.VUI
;;k3111
*
~
(g)
(i}
I=consf.
;;;&
liM
fq ()(1
mMJf :tf;~o~:(:. ;;nv»>
Sl. 108. Neki tipovi opterećenih konstrukcija na elastičnom

tlu; jednačine za proračun reakcije tla, bočne reakcije i mo-
menta savijanja objavljene su u radovima raznih autora
gaard, 1926). Slike 108a do 108d prikazuju elastične grede i jednostavne ramove koji
_prenose vertikalna opterećenja_ha tlo. Uslovi opterećivanja prikazani. na slikama
lOSe do 108j se čest'o srećp u . v~m .pi:oje~tovanja brodskih prevodnica. Zidovi pre-
vodnice su praktički kruti (I=oo ), dok je konstrukcija dna relativno fleksibilna (vidi
slike 108g i 10Sh). 'Simbol M na slikama 108h i 108j označava zglob. Jednačine za
pr01;ačun _ momenata u konstr!lkcijama na koje deluju sile prikazane na ·slici 108 i
različiti drugi sistemi. sila prikupio je Hayashi (Hajaši, 1921) u knjizi koja sadrži, i p.e::
koliko· rešenja zasnovanih ha pretpostavci da je koeficijent reakcije tla promenl)iv;
·Fretind (1927) je takođe rešio neke od problema uz pretpostavku da se koeficijent
reakcije tla smanjuje kad se pritisak p povećava.
Kad je reč o -praktičnoj pri:t;neni :postojećih teorija i rešenja, glavna

teškoća je da se pravilno proceni koeficijent reakcije temeljnog tla ks
* Američko Društvo građevinskih inženjera.
** Komisija za istraživanje stanja napona u železničkim šinama.
<jedn. 124 (1}). Pošto k s zavis i ne s amo od prirode tla već i od mnogo dru-
gih činilaca, on se ne može odrediti neposredno laboratorijSkim probama
niti .pomoću proba na terenu na modelima malih <limenzija. Zakoni slič
nosti koji određuju uticaj veličine opterećene površine na vrednost ks
.složeni su i nedovoljno poznati. Prema tome, svaka ekstrapolacija na
'OSnovu rezultata proba u suštini je stvar procene. Ova konstatacija važi
i za druge koeficijente pobrojane u članu 124. Pregled i studija različi
tih parametara .p od uslovima na terenu je predmet jedne Terzaghijeve
publikacije iz 1932. Srećom, uticaj i velike greške u proceni koeficijenta
~eakcije podloge na -rezultate proračuna je .relativno mali, pošto u jed-
pačini 8 za proračun momenta s avijanja ovaj koeficijent figuriše samo
pod znakom četvrtog korena.
127. Slobodni, kru ti priboji i temelji stub ova za dalekovode. Za pri-
boj 'kažemo da je slobodan ako svoju stabilnost duguje samo bočnom otpo-
ru tla koji deluje na njegov ukopani deo. Na priboj mogu delovati hori-
zontalne sile -na njegovoj gornjoj ivici (tj. na vazdušnoj strani) ili bočni:
zemljani pritisak ispune.
/
,/lr,
. --
p zs _ \ el - L - - - - - b e cs cz
t t_.:_ . O -pp•;D(Kp-KA)-.J
i -~ . (b)
(a) ~h.c_~=~J
-~=-=-.;:l
•
re. l• ---- ~j '

D,
Pl cP~Cz
1
;j
_ (e) -
Sl. 109. (a) Vertikalni presek kroz kruti priboj u pesku, na koji de-
luje horizontalna sila q' po jedinici dužine; raspodela rezultujućeg
horizontalnog pritiska na ukopani deo priboja (b) ako je pesak oko
priboja u elastičnom stanju i (e) ako je pesak u plastičnom stanju
ravnoteže
· ' Slika ·1 09a :Pi*azuie-presek kroz priboj proj~ktovan tako da se može

suprotstaviti horizontallioj sili· q' po jedinici dužine . gornje ivice priboj a.
Tlo uz ukopani deo priboja sastoji se od peska, a horizontalna rea:kcija
tla je, po pretpostavci, data jednačinom 124 (4):
p_ = mh z. (l)
p
U ovoj jednačini p predstavlja razliku između pritisaka koji deluju
na dubini z, po jedinici površine, na dve strane priboja.
;>lobodni, kruti priboji i temelji stubova dalekovoda 297
Nanošenje sile q' na gornju ivicu priboja izaziva pomeranje obrta-

:njem oko tačke O •koja leži negde između p.o vršine tla i donje ivice pri-
boja. Pomeranje u pravcu sile q' je, po definiciji, pozitivno, a pomeranje
u suprotnom -pravcu- negativno. Na dubini z ispod rpovršine pomeranje
.iznosi:
z
p= pt-CPt - P2) - .
D
'. gde p1 i p2 predstavljaju bočno pomeranje na površini, odnosno na du-
bini D. Ako se u ovu jednačinu uvrsti p = p/mhZ (jedn. 1), za horizon-
talnu reakciju tla se dobija vrednost:
p= mh [PtZ-(Pt-f>i) ~] : (2)
Nepoznate vrednosti p1 i p2 određene su uslovima za ravnotežu pri-

boja: prvo, ukupna horizontalna reakcija tla po jedinici dužine priboja
:mora biti j·e dnaka q' i, drugo, momenti oko bilo koje tačke (recimo, oko
tačke a na površini, sl. 109a) moraju biti jednaki nuli. To znači:
q' = Jp dz=m" D
2
( ~ Pt + ~ P2) (3 a)
o
D
q'B= J pzdz=m" D3 ( / Pt+ : P•)· (3 b)

o
2
Ako se vrednosti pt i p2 koje .se dobijaju kao rešenje ovih jednačina
uvrste u jednačinu 2, dobija se:
6
p= q' z [3 D+4 H-2 .!.._ (2D+3 H)]. (4)
Da D
Na slici 109a reakcije tla p su predstavljene apscisama parabole ade
u odnosu na vertikalnu rpravu ab ·kao liniju referencije. Kad se sila q'
povećava, nagib parabole u tački a se smanjuje, a vrednost p se povećava.
Najveća vrednost koju p može da uzme, na datoj dubini z, jeste:
(5)
gde Kp . i K A predstavljaju koeficijent pasivnog odnosno . akti~og zem-

ljanog pritiska (v1di glavu XI). Na dubini D ovaj je pnti>sak- jednak
Po · yD (Kp-KA)· . (6)
Ako se tlo uz priboj izdiže, izdiže se i sam priboj, jer je njegova

težina mala pa -relativno pomeranje priboj a u odnosu na pasak ostaje,
praktički, jednako nuli. Prema tome, vrednosti K p i K A mogu se pro-
xa čunati uz pretpostavku da je koeficijent trenja uz priboj jednak nuli.
U tom slučaju se dobija:

Kp = tg 2 (45°+<p/2) 15 (4)
j
K .1= tg 2 (45°-cp/2),
gde je cp ugao unutrašnjeg trenja peska.

15 (2)
Pošto reakcija tla ne može da premaši vrednost Pmax (jedn. 5), pesak
l
počinje da plastično teče čim nagib parabole u tački a (sl. 109b) postane
jednak nagibu prave ae, čije apsci.se predstavljaju vrednosti pmax. Ovaj
uslov biva zadovoljen ako je
dpj 6q'
-------:------+~~l--:~.;b.-(ffi3-AD +--4-HJ-=-y~(Kp- KA),
tj.,
fdz z=O D3
(7)
No, pošto plastično tečenje počne, jednačina l gubi svoju valjanost,

a linija pritiska sve više dobija oblik izlomljene linije, kako je .p rikazano
isprekidano izvučenom linijom ad2c2 na slikama 109b i 109c. U ovom sta... ·
dijumu procesa možemo donji deo krive zameniti, a da mnogo ne pogre-
šimo, pravom daea (sl. 109c). Ako se sila q' dalje povećava, tačka ds se
pomera naniže duž ae, a tačka cs udesno. Bočni pritisak koji pesak desno
od tačke b može da izdrži znatno je veći od p n (j~dn. 6), jer u tačlki b pri-
tisak na pesak deluje samo na uskom pojasu. Ipak, obično se pretpostav-
lja da lom priboj a nastupa čim reakcija tla u tački b postane jednaka p 0 .
Pod tom pretpostavkom, uslovi za ravnotežu u trenutku loma glase:
l
q'max=- Po D - -l 2po Dt=Po (_D-
l
Dt) l
(8 a)
2 2 \2
q'max (H+ D)=_!_ Po D - D - _!_ 2pn D1 D1 =Po (_!_D2 -_!_Di), ( 8)

- 2- - 3 2 - 3 6 3
gde je H krak sile q' u odnosu na tačku a.

Eliminisanjem veličine D1 iz ovih jednačina dobija se vrednost naj-
veće vučne sile q'max koju priboj još može da izdrži. Iz ovih jednačina se
takođe može proračunati minimalna dubina D do koje se priboj mora
pobiti u zemlju za date vrednosti veličina q'xnax i H. Ako želimo da odre-
dimo ;koeficijent sigurnosti G., treba u jednačinama 8 vr~dnost pn zame-
niti vreanošču p n/Gs: Ova se metoda .proračuna upotrebljava i za projek-
tovanje slobodnih priboja (tj. neankerisanih priboja na koje deluje aktiv-
ni zemljani pritisak ispune na gornjem delu priboja (Krey, 1936).
. .. Slika ·110 predstavlja presek kroz temeljni blok stuba za dalekovod.
N a temeljni blok deluju težina W ..sistema i obrtni moment koji- izaziva
_ vučna sila. u žici; q' po jedinici širine merene normalno na ravan slike,
_k9ja deluje samo_p.(Ljeclnu stranu. Obrtcmju temeljnog bloka suprotstav-
Slobodni p r iboji pod delovanjem bočnih sila 299'
ljaju se dve k omponente F,. i Ft, reakcije na osnovi i bočni otpor tla na
levoj i desnoj strani, P1 i P 2. Sile P1 i P 2 određene su istim faktorima kao-
i sile P1 i P2 na slici 109a. Prema tome, za proračun sila P1 i P2 na slici
110 se može :primeniti, bez bitnih izmena, prethodna analiza, koja se od-
nosi na priboje. Pošto je dužina zemljanog ·bloka, nor- q'
malna na ravan slike, konačna, obrtanju, kao i bočnom
zbijanju tla uz blok, suprotstavlja se i trenje duž dve
ravni koje_prolaze kroz \Strane bloka paralelno ravni
slike. Ako· zanemarimo stabilizirajući efekt otpora tre-
nja, znači da uvodimo grešku na strani sigurnosti.
Ako se zahteva da ugaono pomeranje ose stuba ne
srne da bude veće od date vrednosti o, nužno je odre-
~--~diti}-pomoću.._.pr..oba- na terenu, · vrednost- k-<ffi&tante m"
u jednačini l. Prema slici 110 ugao rotacije o dat je jed-
načinom
(9)
Sl. 110. Sile koje
deluju na temelj
, Horizontalna vučna sila q' potrebna i dovoljna da stuba dalekovoda
izazove ovo ugaono pomeranje se može izračunati ~om
binovanjem jednačine 9 sa jednačinama 3. Greška je
na strani sigurnosti. Bolja aproksimacija se može dobfti ako se U:l)me u
obzir reak!tivni moment sila Ft i Fn na slici 110 (Sulzberger - Zulbcer-
ger, 1927).
128. Slobodni, fleksibilni priboji i šipovi pod delovanjem bočnih

·sila. Ako je slobodni priboj fleksibilan, on se pomera i savija onako kako·
· je pr~kazano na slici .111. Sem ako ovo savijanje nije zanemarljivo malo,
· ono narušava valjanost jednačina ·koje -smo izveli u prethodnom članu.
Veličina i raspodela horizontalnih reakcija tla duž fleksibilnih priboja
može se proračunati pomoću metode opi's ane u članu 126. Bočno pome-
ranje p priboja na <lubini z je određeno relacijom
~ d S =p = - El d4 P. (l)
· dz dz4 .
Pretpostavimo da se koeficijent bočne reakcije tla p/p može pred-

staviti "nekom funkcijom dubine z: .,
E_ =J (i ).
p .
Tako ćemo dobiti:
d4
j (Z) ;=- E/ - " . (2):
4 dz
Ovu .je· jednačinu, .za .
·-·- ---. --- ------- f( z )= .E_ = k =cc:mst. 124 (5}
11
p
l~
:300 Koeficijenti reakcije temeljnog tla
:i
j (z)= _p_ =mh z, 124 (4)
p
:rešio Rifaat (1935) ..V:rednosti koje je on dobio, za pretpostavku f{z) =m,,z,
-veoma se dobro slažu sa nierenjima na slobodnim pribojima od čelika po-
-bijenim u čist pesak.
Ako pomeranje priboja izaziva lučno dejstvo u ispuni, kao što je slučaj kod
·fleksibilnog ankerisanog priboja (vidi čl. 78), nijedna metoda proračuna koja se za-
.-sniva na konceptu horizontalne reakcije tla se ne može primeniti, jer nijE:dna od njih
.ne uzima u obzir lično dejstvo.
Ako je priboj pobijen do u veliku dubinu, osa talpi se izvija u sinu-
-:sm.lialnu kriVU(rs1:-!1.1."b'}.N1fjVe'~mac-J:ja"1še- menj a od j ednogao dru.:..
_gog talasa. Ona se s manjuje sa dubinom, kao što se amplituda priguše-
.nih osc:flacija smanjuje sa vremenom. Krivu deformacije je proračunao
Miche (Miše, 1930, jednačine je citirao Rifaat, 1935) ipOd pretpostavkom
·da je H ~sl. lllb) jednako nuli i da je koeficijent reakcije tla dat jedna-
činom 124 (4).
Ista opšta metoda proračuna može se koristiti za poračun bočnog
:pomeranja i napona usled savijanja u dugačkim, pojedinačnim {usamlje-
:nim) ši!povima na .koje deluje horizontalna sila na površini ili iznad po-
.- vršine tla. Problem j~ : rešio Titze. (Tice, 1932) uz pretpostav.k u da je odnos
između horizontalne re~.~cije tla p i dubine određen jednačinom:
(3)
·"gde su f1-h i n empirijski koeficijenti. Tiltze je za ·pesak pretpostavio n = l,
·..a za glinu n> l. Za graničhi slučaj, i to samo za idealnu glinu, on je
pretpostavio p/p = k" = const. Me-
đutim, za sve slučajeve; krajnje jed-
načine su toliko !komplikovane da su
"7m<m-t~rn jedva pogodne za praktičnu upotre-
L bu. Prema tome, bolje je da se pro-
-- _l
--e-----:-----,__
../) o ~
blem . uprosti daljom pretpostavkom
· Fiksir· da je donji deo šipa nepokretan (da
·ano ·-se- ne pomera), kao što je :p rikazano
na slici Ille. Vertikalno rastojanje L
Pz-JL između površine tla i granice savi-
(a) (e) jenog dela šipa se može proračunati
na osnovu uslova da ukupni rad de-
:~n. 111. (a) Stvarni oblik kratkog šipa formacije sistema mora biti minima-
1 (b) stvarni oblik dugačkog šipa na
koji deluje .P,orizontalna sila; (e) oblik lan. Metoda je primenjena za prora-
..šipa koji ~. se" pretpostavlja za prora- . čun ri)omenata savijanja u drv~nim
čun m:9,menata savijanja u šipu šipovima čiji su gornji delovi pove-
zani među sobom krutom betonskom
gredom (Cummings, 1937). Si:povi su
:pobijeni u pesak, a odnos horizontalnog pritiska po jedinici površine i od-
_govrajućeg horizontalnog pomeranja smanjuje se proporcionalno dubini, tj.
_p_ . mh (gm cm- 4) z. 124 (4)

p
Stabilnost šipova na izvijanje · 301.
Krajnje j~dnačine su posebno jednostavne. Dubina ispod koje se ši:p može·

smatrati nepokretnim je:
L = ~/216 El, (4)·

V d m"
gde je E modul elastičnosti š~pa, I moment inercije i d prečnik šipa. Pre-·
ma ovoj jednačini, dužina L ne zavisi od veličine horizontalne sile Q koja.
deluje na vrhu ši:pa. Sasvim lako ovu metodu možemo ·p rimeniti na· slu-
čaj !konstantnog koeficijenta horizontalne reakcije tla, a isto tako i na.
slučaj deformacije šipova čiji su gornji krajevi slobodni.
=i;.__ _ _ _ l.2.9~tabilnosLšip.ova na izvijanje-pod- aksijalnim- opterećenjem.

Ako- _
-··· ,
opterećenje deluje na dugačkom, tankom šipu koji je pobijen kroz meko
tlo do čvrstog sloja na koji s e oslanja, postoji, u najmanju ruku, teorijska.
mogućnost loma šipa usled izvijanja. Uobičajene · metode za proračun kri-·
tičnog opterećenja (Forsell - Forsel, 1926, Granholm - Grenam, 1929;
Cummings 1938) zaiSnivaju se na pretpostavci da koeficijent horizontalne·
reakcije ostaje nepromenjen:
124 (5)·
Analiza nas dovodi do zaključka da će se š1p izviti u sinusoidalnu.

krivu od nekoliko talasa, kao što je prikazano na slici 112. Ovo što ćemo·
sad izložiti je kratak rezime Cummingsove stu-dije o tom problemu ~
Neka je · .
D = dubina onog dela oslonjenog šipa koji je u mekom tlu,
d = prečnik ši:pa,
E =modul etastičnosti materijala od kojeg je sačinjen šip,
I = modul inercije poprečnog preseka šipa
Sip je, po pretpostavci, vezan zglobne, tj. može se pokretati na zglo-
bovima, na površini i na osnovi mekog sloja. Broj m polutalasa sinusoi-
dalne krive u koju ši:p teži da se izvije je određen jednačinom:
m2 (m+1)2= dk"D4 (J}

1t4EJ
Ako ova jednačina daje za m razlomak, vrednost treba zaokružiti na.
sledeći ceo broj. Broj m se povećava proporcionalno 'Sa koeficijentom ho-
rizontalne reakcije k". Izvijanje odgovara kritičnom opterećeeju:
(2}
Cinilac izvan zagrada predst~vlja kritično opterećenje na izvijanje

slobodno stojećeg 5tuba sa zglobnim vezama na krajevima. Numerički
prime:ri u eummingsovt>j 'Studiji pokazuju da je kritično opterećenje Ql>-
veće. od čvrstoće na slom šipa, sem ako tlo nije posebno meko. Teorija
j'e potvrđena laboratorij-skim ek9perimentitna. Uostalom, u praksi nisu
:302 Koeficijenti reakci)e temeljnog tla
..Zabeleženi lomovi usled izvijanja šipova . ispod površine (u unutrašnjosti

tla), što potvrđuje da je vrednost kritičnog opterećenja zaista visoka.
130. Raspodela vertikalnog opterećenja na šipove koji nose krutu
temeljnu stopu. Slika 113 .1predstavlja kruti, _pravougaoni pločasti temelj
na šipovima postavljenim u paralelne redove. Rastojanja i~među pojedi-
nih redova paralelnih X -osi j-ednaka su među ;gobom i redovi su sime-
Meko
~~~7771'17
Kruta podloga "'Zglob
Sl. 112. Deformacija oslonje-
nog šipa pobijenog u mek~.
glinu usled velikog vertikal-
. · nog opterećenja
trično raspoređeni u odnosu· na ovu osu. Rastojanja i~među redova para-

lelnih osi Y proizvoljna 'SU i različita. Ukupno opterećenje je Qr na svaki
red -paralelan osi X. Pomerićemo težište opterećenja iz tačke Ot, na osi
X, u tački Ot' na odstojanju Lt od leve ivice ploče; ne menjajući veličinu
-opterećenja. Pomeranje opterećenja smanjuje pritisak na šipove na levoj
strani, a povećava :pritiSak na šipove na desnoj strani temelja. Naš j~
problem da odredimo pritis~k pošto je opterećenje pomefenb. Pomeranje
_ __",_
o:gter~ćenj~_izEl~i.Ya_q_br..tšmje~~l_oJ:~e_k.Qja_se .usled toga pomeri iz početnog
položaja ab u položaj a1b1. Neka 'SU sleganja u tačkama at i bt jednaka pt
-odnosno p2. Sleganje šipa koji s_e nalazi ria od.stojanju Xm od Y-ose je onda:
. . (l)
Za ravnotežu temelja je potrebno da je suma reakcija šipova Q1 do

·Qn jednaka ukupnom opterećenju Q 7-, a momenti ovih reakcija u odnosu
.na osu Y moraju biti jednaki QrLl. Dakle:
n
Qr= -~ Q,;, . (2a)
l
.:...: .
Temelji na šipovima za obalne zidove 303
gde je n broj šispova u redu paralelnom osi X. Da bismo rešili ovu jedna-
činu, moramo defini6ati neke pretpostavke u pogledu odnosa i~među sie-
ganja i reakcije šipa. Obično se pretpostavlja da je
Q". = kp (gm cm··t) =const., (3)

p
gde je kp koeficijent vertikalne reakcije šipa (jedn. 124 (2)). Kombinova-
njem jednačine 3 i prethodnih jednačina možemo proračunati optereće
nje na šip. Tačnost rezultata zavisi od greške koju uvodi jednačina 3.
Pošto je opterećenje na neke od šipova u -g rupi smanjeno, a na druge po-
većano, -koeficijent rea'kcije šipa nije ni približno isti za sve šipove. Prema
_ _ __tome, g~:eška...o.v.og_pr.oračuna može biti vF-le-v-eHka.
131. Temelji na šipovima za obalne zidove. Temelji na Sipovima za
·obalne zidove razlikuju 'Se od temelja na šipovima za zgrade time što je
rezultanta sila koje d.eluju na temelje obalnih zidova •kosa a ne verti-
:kalna. Da bi se obezbedila potrebna stabilnost zidova, oni se obično vo-
.stavljaju na jedan ..skup vertikalnih i dva 6kupa kosih šipova, nagnutih u
suprotnim pravcima, kao što je
_p rikazano na 6lici 114a. Najsta-
rija a i najjednostavnija meto-
-da ·proračuna opterećenja kojim
su podvrgnuti šipovi je poznata
kao Culmannova metoda, koju
je opisao (preuzeo) Lohmayer
(Brennecke- Lohmayer, 1930).
Svaku grupu šipova ćemo za-
meniti jednim fiktivnim šipom
.smeštenim na osi grupe. Ovi
fiktivllli šispovi A, B i e su pri-
'kazani na slici 114b. Na šipove
A i B deluju aksijalni pritisci
-Q 4 i Qs a na šip · e aksijalna
sila zatezanja Q 7 . Rezultanta
R' sila Qs i Q..: mora prolaziti
istovremeno kroz presečnu tač
:ku b pravih B i e i presečnu (ii)
tačku a prave A i linije delo-
-vanJ·a spolJ'ne <Sile R. Prema to- Sl. 114. (a) do (e) Culmannova metoda; (d) i
(e) metoda trapeza za proračun opterećenja
me, tri ·sile Q A, QB i Q e mogu .to jim su podvrgnuti šipov~ na kojim leži
se odrediti pomoću poligona sila obalni pid
:koji je predstavljen na slici .
114c. Ako je .Q opterećenje .koje treba da nosi svaki od realnih _ši:pova, po-
treban broj šipova u pojedinim grupama po jedinici dužine zid.a je:
Q,. QB . Qc (l)
nA = Q, ns=Q, 1 n.;=Q,
U svakoj grupi polovina broja potrebnih šipova postavljna je na jednoj
.strani, a druga polovina na drugoj strani linije 9r...oja predstavlja fiktiv-
.ni šip.
U rasporedu koji je prikazan na slici 114d šipovi su po-stavljeni u pet:

redova, numerisanih od l do 5. Cetvrti i peti red šipova seku se duž prave-
koja je na slici predstavljena tačkom IV i normalna je na ravan slike. Za .
proračun_ Pti!iska na šipove u ovakvom temelju razrađena je metoda po-.
znata kao metoda trapeza (opisana u radu Brennecke - Lohmeyera -
Breneke - Lomajer, 1930). Vertikalnu komponentu R rezultante Rv za- .
menjuj·e mo neprekidnim opterećenjem predstavljenim trarpezom abb1a1,.
čija je površina jednaka vert~alnoj komponenti Rv sile R, a težište joj
leži na liniji delovanja sile Rv. Ovo neprekidno opterećenje zadovoljava.
uslove za ravnotežu u vertikalnom pravcu. Zatim proračunavamo verti-.
kalne pritiske P 1 do P 1v na svaki od četiri reda šipova I do IV pod pret-.
postavkom da se osnova ab opterećenja oblika trapeza sastoji od pojedinih
delova ali, II, III i IIIb koji Ieze na glavama šipov~kako je prikazano n~----r
slici 114d. Pretpostavljamo da su ovi delovi vezani zglobovima u tačka- .
ma II LIII.
~ako dobijeni pritisci predstavljaju v~rti.;kalnu silu koja deluje na .
svaki od četiri reda šipova, po jedinici dužine zida. Horizontalnu kom-
ponentu Rh sile R nose isključivo kosi šipovi 3 do 5. Ukupni pritisak na .
ove šipove je određen poligonom sila prikazanim na slici 114e. Broj šipo-.
va u svakom redu, :po jedinici dužine zida, jednak je sili koja se dobija
pomoću poligona sila podeljenoj sa opterećenjem Q koje je predviđeno .
za svaki pojedini šip.
Zamena vertikalne komopnente Rv opterećenjem abbtat u obliku trapeza (sl. 114d)·

donekle je proizvoljna jer bi i svaka druga pretpostavka služila cilju, pod uslovom .
da je izabrana površina pritiska jednaka R., a njeno težište na liniji delovanja sila .
Rv. Da bi eliminisao proizvoljne elemente u specijalnom slučaju obalnog zida na .
oslonjenim šipovima, Westergaard je (1917) uveo u analizu uslov da pomeranje glava .
šipova treba da bude u saglasnosti sa krutošću konstrukcije koju oni nose. U svom .
današnjem, veoma razrađenom obliku, postupak je poznat kao Nokkentvedova (Ne-: .
tenved) metoda. Ona se zasniva na pretpostavci da su i konstrukcija koju nose šipovi .
i sloj na koji se oslanjaju vrhovi šipova savršeno kruti, da se materijal od kojeg su
šipovi podvrgava strogo Hookeovom zakonu, i da se otpor protiv bočne .deformacije .
tla uz šipove može zanemariti. Drugim rečima, pretpostavlja se da obalni zid pred- .
stavlja kruto telo na savršeno elastičnim stubovima koji se oslanjaju na krutu .
- - -P.O.dlOgU,-E_O!itOjm:!je_ tla koj~kružuje šipove i deformacija tla na koje se oslanjaju :
vrhovi šipova zanemaruju se. AK<>su-ovepretJjostavke stvarno opravdane (ako su:
ovi uslovi zadovoljeni), moguće je proračunati pritisak na stubove pomoću metoda
koje se primenjuju u teoriji statički neodređenih konstrukcija. Statički neodređene
veličine moraju· zadovoljavati uslov da se ni relativni položaj glava šipova ni rela- .
tivni položaj vrhova šipova neće promeniti dok se sistem deformiše. Ako su šipovL
fiksirani na jednom ili na oba kraja, rešenje problema mora zadovoljiti i uslov da .
se ne menja ni relativni položaj tangenti na središne linije (središna vlakna) u .
fiksiranim krajevima (Nokkentved, 1928).
Zbog velikog broja statički neodređenih veličina proračun reakcije šipova je ·
prilično zamršen. Zbog toga su činjeni napori da se postupak pojednostavi koliko.
to dopušta priroda problema. P. Hedde (Hede, 1929) je adaptirao teoriju uticajnih.
linija na ovaj poseban slučaj, a A. Labutin je (1933) razradio grafički postupak.
Pregled sadašnjeg stanja tehnike rešenja ovog problema publikovan je na engle- .
skom jeziku (Velter- Felter, 1939). Prilično je teško zamisliti uslove na terenu pod .
kojim su osnovne pretpostavke teorije bar približno zadovoljene. Cak ako su šipovi.
pobijeni kroz tečni mulj do čvrste stene, rezultatii proračuna'-mogu biti vrlo nepre-·
cizni, pošto teorija zanemaruje deformacije na kontaktu vrhova šipova i stene. Ove-
deformacije ruše·>pretpostavku da se aksijalne deformacije povećavaju :proporcionalno.
dužini šipova. Dakle, praktična vrednost teorije je sumnjiva.
GLAVA XVII
- - - - - --'.1 EOR-IJA- POLUBESKONACNIH ELr\STIČNIH-TELA-
132. Elastična i plastična ravnoteža. Ako je koeficijent sigurnosti

zemljane mase u odnosu na lom plastičnim tečenjem (vidi deo B) veći od
oko 3, stanje napona u tlu verovatno će, u manjoj ili većoj meri, biti
slično stanju napona proračunatog pod pretpostavkom da je tlo savršeno
elastično. Prema tome, stanje napooa u zemljanoj masi pod uticajem urne-
renih napona može se procenitf (proračunati) pomoću teorije elastičnosti.
Veličina greške rezultata proračuna zavisi uglavnom od veličine odstu-
panja odnosa napon- deformacije od Hook-eovog zakona. Ovo odstupanje
se brzo povećava sa približavanjem stanju plastične ravnoteže. Ako je
opravdana pretipostavka da je odstupanje malo, može se primeniti, kao
što ćemo učiniti u ovoj glavi, teorija elastičnosti. Ako se, pak, očekuje
odstupanje, primenićemo teoriju plastičnosti, saglasno postupcima opisa-
nim u glavama V do·xr.
Ovo što je ovde rečeno možemo ilustrovati sledećim primerima. Iskustvo je
pokazalo da je zemljani pritisak na podgrađu useka približno jednak akt'ivnom zem-
ljanom pritisku. Na osnovu ove empirijske činjenice mo~emo smatrati da je pesak
uz usek u stanju koje je blisko stanju plastične ravnoteže, bez obzira na vrednost
koeficijenta sigurnosti u odnosu na slom podgrade. Stanje napona _blisko stanju
plastične ravnoteže strogo isključuje primenu teorije elastičnosti na proračun na-
pona, dok su greške proračuna stanja napona na osnovu teorije plastičnosti u gra-
nicama tolerancije. Iz ovog razloga se sva ispitivanja koja se odnose na z~IQ].janl
pritisak zasnivaju ·na teoriji plastičnosti. I naponi u tlu u zem!janim branama il\ na
kosinama slobodnih useka obično su van granica čak i približnog važenja Hokoe-
ovog zakona. Pr'ema tome, sasvim smo u pravu kad probleme koji se odnose na
l kosine rešavamo primenjujući teoriju plastičnosti, onako kako smo činili u glavi IX.
S druge strane, teorija elastičnosti je. uspešno priinenjivana za proračun veličine 1
1-~- raspodele vertikalnog pritiska na sloj gline koji leži na nekoj dubini.. ispod sloja
1 peska opterećenog temeljnom pločom, pošfu je tlo koje se nalazi na nekoj dubinl
daleko od s~~nja plastične ravnoteže. · ·
133. Osnovne pretpostavke. Saglasho terminologiji kojom se kon-

stantno služimo u ovoj knjizi termin napon upotrebljavaće se isključivo
za silu po jedinici -lpOvršine. Naponi priti-ska su, po definiciji, pozitivni, a
naponi zatezanja negativni. Termin deformacija označava promenu dužine
po jedi.n ici dužine u datom pravcu. Pozitivna deformacija znači skraćenje
a negativna izduženje. Svaka teorija koja se odnosi na napone zasniva se
na pretpostavci da je materijal koji je pod napon-skim stanjem izotropan .
i homogen, a ako to nije slučaj, da se odstupanje od ovih idealnih uslova
može opisati jednostavnim jednačinama. Saglasno rečniku teorije elastie-
.2& 'l'eol'ldska meba~lta- tfa
306 Teorija polubeskonačnih elastičnih .tela
nosti, termin izotropija z.nači identična svojstva u celom telu i u svakom

pravcu kroz bilo koju njegovu tačku, a termin homogenost znači identična
elastična svojstva u -svim tačkama, ali koja se mogu menjati sa pravcem.
Prema tome, homogen materijal nije nužno i izotropan. Termin anizo-
tropija znači ne-izotropiju, bez obzira na tip odstupanja od izotropije. Ako
su konstante elastičnosti ·anizotropnog materijala vezane za tri ortogo-
nalne ravni simetrije, za materijal kažemo da je ortotropan. Kad je reč o
ortotropnim materijalima, obično se p r etpostavlja da je jedna od ovih
ravni horizontalna i da su elastična svojstva u odnosu na druge dve verti-
kalne ravni među sobom identična.
Većina teorija koje su izložene u članovima koji slede se zasnivaju
na pretpostavci da je tlo istovremeno izotropno i homogeno. Odstupanja
-Od~ovlh..pr.etp.ostav]p biće uuek izričito_nav.edena.-Teorije se -takođe zasni-
vaju, sa malim izuzecima, na pretpostavci da se tlo strogo pokorava Hoo-
keovom zakonu, koji utvrđuje da je odnos napona ct i deformacij e E u
pravcu tog napona konstantaJn:
d
- =E (gm cm-2) . (l)
E
E je modul elastičnosti ili Youngov (Jane) modul. Deformacija koja iza-

ziva pozitivni linearni napon se može eksperimentalno ispitati pomoću
proste probe kompresije, ilustrovane na slici 115a. Opterećenje Q se na~
nosi na gornju površinu uzorka, pomoću čelične pioče. I gornja površina
i osnova uzorka su podmazane. Ako se na ose pravouglog lkoordinatnog
sistema nanesu vertikalne deformacije E za odgovarajuće napone ct, dobija
se pra~a lir.nija OE, ako je materijal savršeno elastičan.
P ozitivna vertikalna deformacija koju stvara vertikalni pritisak po-
vezana je sa negativnom horizontalnom specifičnom deformacijom
Eb .= Ad/d, Apsolutna vrednost odnosa između E1 i E,
el . El
(1 = - = - E (2)
e a.
~aziva se Poissonov koeficijent,· a njegova recipročna
vrednost- Poissonov
llx.oj. Za savrš~n_o_elaspčne materijale·vre!ig.ost je 'konstantna. Ako važe
p.
ebe jednačine l J 2, ~eformacija koju stvara složeno naponsko stanje (tj.
više napona) jednak~ je surrii deformacija lioju proizvodi svaki od napor.na
pojedinačno. Ovaj stav. j~ poznat kao zakon superpozicije. Pošto se svako
složeno naponSko stanje u datoj tački m<?že razložiti na tri glavna napona
ts1 ; ai1 i o1 w koji se seku pod pravim: uglovima {vidi · 'ČL 7), deformacija
j e u datom pr avcu jednaka sumi deformacija koje stvaraju u tom pravcu
~vaki od glavnih napona pojedinač~o. . , , . .
. Slika 115c prikazuje prizmatični element zapremine V, na čijim stra-
nama deluju -giavni naponi (J/1 a [/ i (J/Jr P,..ko 's u ovi naponi jedna:ki,
CJI=au=aui =a"',
deformacija u pravcu svakog od ovih. napona je:
, f
Ow 2
- - J.L -
Ow
- ( l - 2. J.L).
=Ow
E E E .
~ .. ..
Osnovne pretpostavke 307
Prema tome, primena izotropnog pritiska cr.. menja zapreminu ele-

menta za
-6 V = 3 -crw (1- 2 p.)
V E
po }edinici zapremine. Za (.l.. = 0,5, promena za:premine !lVIV je jednaka
:nuli. Prema tome, elastična čvrsta tela za koja je (.1.= 0,5 su nestišljiva.
~. Q
e.7T
AH (b) (e)
Sl. 115. (a) Opit kompresije sa nesprečenim bočnim širenjem cilindričnog
. uzorka od savršeno elastičnog materijala; (b) rezultat op~ta; (e) pravac
glavnih napona pri trodimenzionalnom ·stanju napona
. Za zbijena tla i cementovane zrnaste materijale, kao što je beton ili

peščar, Poissonov koeficijent se povećava od malih vrednosti reda 0,2, pri
niskom naponu, do vrednosti većih od 0,5, pri vrlo visokim naponima.
Drugim rečima, materijali ove v.t\Ste zbijaju se pod malim naponima, ali
se šire kad se približuje stanjeJoma. Međutim, u svim teorijama koje ·se
bave elastičnim svojstvima tla ·PoisSOJ;J.OV koeficijent je, po pretpostavci,
konstantan. Prema tome, . rezultati su valjani samo ako s·u naponi niski
u poređenju sa naponima koji su sposobni da izazovu lom.
Ako su tri glavna napona (J1 , all i a 111 među sobom različiti, promena
:zapremine !lVIV po jedinici zapremine jednaka je sumi promena zapre-
mina · koju izaziva osvaki od ovih napona pojedinačno. Pojedinačni glavni
napon, recimo o1 , smanjuje jedinicu zapremine za:
A vl = al --.:. 2 p. !i= (JI (1-2 n). (3)
V E E E ' .
Da'kle, prome:r;J.a zaprer.nine koju izaziva istovremena tri različita glavna
-napona je:
ll V (4)
v
Za datu vrednost A.VIVjednačina 4: · je jed.hačina ravni koja seče ko-
·ordinatne ·ose· na istim odstojanJima od koordinatnog početka O, kako je
·:prikazano- na- slici 116a. Za-"tazličite vrednosti !lVI V, jednačina 4 pred-
stavlja porodicu paralelnih ·ravni. Odstojanje između koordinatnog po-
-četka O i presečnih tačaka ovih ravni sa koordinatnim osama ·povećava se
308 Teorija polubeskonačnih elastičnih tela
proporcionalno sa ·s umom tri glavna napona. Svaki sistem na:pona, pred-

stavljen tačkom jedne ovakve ravni, izaziva istu promenu zapremine kao.
i linearni napon jednak rastojanju između koordinatnog početka O i ta-
čaka u kojim ravan seče svaku od tri koordinatne osi.
Alko ·je (]'11 = (]'Il/' 'Stanj~ napona je aksijalno simetrič;no u odnosu na
osu napona (]'1, (J' 1 je orrda aksijalni napon, a (J'u= (J' 111 je radijalni napon.
Promena zapremine po jedinici zapremine :koju izaziva ovakvo stanje
napona je:
. l
Sitka-~-:r-ra'dtjaini mrpon-intenzit~ta OJi-zaziva istu.
2
promenu zapremine kao i aksijalni napon intenziteta (]'1 . Pošto sve tačke·
koje predstavljaju promenu zapremine usled napona :koji je ak!sijalno.
simetričan leže u ravni koja prolazi kroz (J'1 - osu rpoloveći ugao između.
drugih dveju osa, promenu zapremine usled takve promene napona je
moguće predstaviti na dijagramu u ravni (sl. 116b). Ovaj se dijagram do-.
bija rotacijom ravni Oatbt (sl. 116a) u ravni slike (Rendulic, 1937). U ovoj,
ravni vrednosti napona (]'1 ·predstavljene su na vertikalnoj osi, a vred-
v
nosti (J', 11 ~na. horizontalnoj osi. Ako se naponi promene od stanja pred-
. lli ,d
tt ' l
1 h w
l ,/-
-~--- -,
..
l
bJ ' qzYf aUj[y'r

Jtn
( b)
(a) 4r ~o«
~
· or-r..
Uff:Uiir" Con.s.t. .
. L
(e)
si. 116. (a) Dljagrami pr~tavljaju odnos između glavnih na-
pona zapremine po..J~p.~ntci zapremine za savršeno elastični
materijal; (b) i (e) uprošćene metode predstavljanja ovog od-
nosa ako su dva od glavn1h napona među sobom jednaki
stavljenog koordinatama bilo koje tačke na pravoj .p aralelnoj sa atbt (sl,_.

116b) u stanje predstavljeno ·bilo kojom drugom tačkom .na istoj ovoj pra-.
voj; ·odgovarajuća promena zapremine biće jednaka nuli'. Na osnovu geo~
m etrijskih zakona,. svalka tačka na pravoj O(J'w normalnoj na atbt pred-...
st;avlja stanje na_pona
Stanje napona u elastičnoj prizmi 309
Druga grafička metoda za predstavljanje promene zapremine ·usled

aksijalno simetričnog stanja napona je prikazana na slici 116c (Ca-s sa-
grande, 1936). Na ovom dijagramu . su apscise jednake razlici napona
~1 1 - O"n1 a ordinate j~dnake odgovarajućoj promeni zapremine pri kon-
stantnoj vrednosti napona O"III· Ako se ovi glavni naponi povećaju od
početne vrednosti jednake nuli do vrednosti a1 0 __:_ crn = cr111 , smanjenje
.zapremine će biti:
D. Vo = 1-2 ll 3 d . (6)
V E '10
Dalje povećavanje napona O"1 pri konstantnim vrednostima O" n i O" ur
povećava promenu zapremine po jedinici zapremine osa A Vo/V na vrednost:
- - - - -=-- - ' - -
_v
D. _
V-__
D.v
Vo-+. (l __
? ,. .) ai-al/I
E ·
Ova jed!načina pJ;edstavlja pravu L (sl. 116c) koja seče vertikalnu )wordi-
natnu osu na odstojanju AVoiV ispod komxlinatnog početka. Na sli~i 116b
povećanje aksijalnog napona 0"1 , pri konstantnoj vrednosti O" , 1 radijal-
nog napona predstavljaju se vertikalnom pravom cd. Horizontalna prava
ce predstavlja proces u kojem se povećaya O"n= O" III pri konstantnoj vred-
nosti e'· U opitima triaksijalne kompresije (vidi čl. 6) se može proizvesti
bilo koja qd ovih promena napona.
Alko ~e rezultati opita triaksijalnih kompresija predstave na dijagra-
mima sličnim slikama 116b i 116c, već i letimičan pogled će pokazati do
koje mere svojstva tla odstupaju od svojstava idealnog elastičnog mate-
rijala.
134. Stanje napona u elastičnoj prizmi sa . sr~cenim b.očnim deforma-

djama pod delovanjem samo njene težine. Ako .konstruišemo prizmu
abed ~sl. 117) zapreminoske težine y na sav:t:šeno glatkoj podlozi, pritisak
usled težine materijala izaziva ne samo vertikalno skraćenje već i bočno
. proširenje prizme. Kad prizma ne bi ima- d
la nikakvu težinu, ona bi poprimila oblik ~
prikazan pravougaonikom abed. Na dubini
· z ispod gornje osnove prizme normalni na-
pon na horizontalnom preseku je:
O"= yz. _jKnrni-
Sl. 117. Deformacija prizme od
Iz jednačine 133(2) se dobija za odgovara- elastičnog materijala usled njene
juće bočno proširenje po jedinici širine sopstvene težine; desni dijagram
prizme vrednost: predstavlja horizontalni pritisak
na glatke vertikalne zidove u
cr p.y kontaktu sa prizmom
Et = P.- = - z. (l)
E E
Ono se povećava upravo srazmerno dubini z, Ikao što je prikazano na slici
.,ll7-lin.i~ama-C-1a1-i-d1b1.
Bočno širenje prizme može da se spreči bočnim savršeno glatkim zido~
vima, ili ako prizma leži u sloju istog materijala na rapavoj podloz-i. U
tom slučaju, na proizv.oljnoj dubini. z na svaiku stranu prizme deluje hori-

zontalni pritisak a ur po jedinici površine, čija je veličina dovoljna da
smanji bočno. širenje prizme na dubini z na nulu. Ovi pritisci izazivaju
u svakom horizontalnom pravcu· deformaciju:
a- (1
e'= ....!.!1 -1'-....!.!1 =
a
III (1-JJ.).
E E E
Ako uvrstimo E' = F.z (jedn. 1), - dobićemo:

ou1 =y z _ l'-_ = y z Ko, (2)
. 1- (J.
Ko = -"'- (3)
l = (J.
odgovara· koeficijentu zemlj.ariog pritiska. mirovanja (jedn: 10(1)) u teoriji,

zemljanog pritiska. Za pr.a~tički nestišljive materijale vrednost p. iznos~
0,5, .a od·govar~juća vrednost veličine Ko je jedna:ka jedinici.
135. Naponi i pomera~ja koja izaziva koncentrisano opterećenje na
polubeskonacnom telu sa horizontalnom površinom. Ako neka spoljna sila
deluje na vrlo mali deo površine čvrstog tela ili na zidove šupljine u unu-
trašnjosti tela kažemo da je opterećenje !koncentrisano. Element površine
na koji ovakva sila deluje se naziva napadna tačka opterećenja. Ona pred-
stavlja .centar poremećaja stanja napona koje izaziva opterećenje. Verti-
kalna komponenta kose koncentrisane sile koja deluje na horizontalnu
površinu polubeskonačnog tela proizvodi aksijalno simetrično stanje na-
pona prema vertikalnoj pravoj koja prolazi kroz napadnu tačku. Stanje
napona koje · izaziva horizontalna komponenta simetrično ·je prema verti-
kalnoj ravni koja;prolazi kroz liniju delovanja horizontalne komponente.
Najjednostavnije i, svaka•ko, najvažnije stanje napona nastaje kad
vertikalno koncentrisano opterećenje deluje na horizontalnu površinu
pofubeskonačnog tela (sl. 118a). Ne'ka je:
Q opterećenje,
r horizontalno radijalna rastojanje između proizvoljne tačke
l
N ispod površine i vertikalne ose kroz napadnu tačku a opte-
rećenja Q,
~ = . ugao između vektora aN i vertikalne ose kroz napadnu tačku,
z = vertikalna koordinata tačke N, merena od površine nadole,
a~, a,, a 9 = vertikalni napon, horizontalni radijalni napon i horizontalni
tangencijalni napon; svi su normalni naponi,
't'rt = smičući napon u pravcima r i z, i
k:J. = Poi'SSonov koeficij·e nt za čvr3to telo. v l
Zbog simetrije stanja napona .prema vertikalnoj osi ikroz tačku a smi-
čući.
naponi u vertikalnim, radijalnim ravnima jednaki su nuli. Veličina
drugih napona:·s e može-proračunati pomoću funkcije napona koja strogo
Naponi i pomeranja · koja izaziva koncentrisano opterećenje 311
zadovoljava granične uslove (Boussinesq - Businesk, 1885). Ovi na-

poni su:
3
az= Q_ cos5 \jr, (l a)
2 1t z 2
cs,= -Q-1 3 cosa t sin 2 t- ( l - 2 JJ.) _cos: t

_....:......_ (l b)
2 1t z l + cos o/
· Q cos2 t
a0 = - (1 - 2 p.) - - coss o/- - --'--- ( l e)
2 1t .z2 . l + cos o/
't" -- -3
- -
Q
21t zli
4 .l. . .1..-----
COS. 't' Sll1 '!'· (-t d)
Ove jednačihe su ·p oznate kao Boussinesqove jednačine. Tangencijalni

napon r; 0 je negativan za svaku vrednost p,< 0,5. Treba napomenuti da
j~ vertikalni napon koji je nezavisan od Poi•ssonovog koeficijenta (.!.. U
·ovom i u svim sledećim članovima pretpostavljaćemo da je zapre-
minska težina elastičnog ma-
terijala jedna~a nuli. Dakle,
proračuni se odnose samo na
napone usled opterećenja na
površini. Da bismo dobili ukup-
ne napone u ·elastičnom materi-
'
'
(J
---
a
d '•
"'
, ......... ..--
....
..
r
,'--~---~"'
a ,
·Jq
---'""'
jalu z~reminske težine y, l",~,---
z; l l
l l .
moramo naponima usled opte- l l zi 1 .
rećenja dodati napone usled

sopstvene težine materijala. Ovi dr
N--- l. o;>tl/
.
l l
l
e-fff--i
l l
l
-~ (a)
na~poni su: . O"z
ft (b)
. r;t = zy [2a] Sl. 118. (a) Naponi u tački N i (b) pomeranja
tačke N u unutrašnjosti polubeskonačnog
cr, = cr Q= K oZY [2b] tela na koje deluje koncentrisana sila Q
i
'tn= O, [2c]
gde je K o koeficijent zeml janog pritiska mirovanja za bočni zemljani
prit isak u polubeskonačnom telu.
Ako se proračunaju, pomoću jednačina l, glavni naponi koje stvara
koncentrisana sila Q, otkriva \Se da prav-ac najvećeg g~avnog napona u bilo
kojoj tački seče horizontalnu površinu mase u neposrednoj blizini napadne
ta~ke a (sl. 118a) ·s ile i da s u druga d va glavna napona ou i r; u 1 vrlo mali.
Za p, = 0,5 dobija se r; u = r; m = O. Pravac najvećeg glavnog napona r; 1
prolazi kroz tačku a, a intenzitet ovog napona je:
o =~ _g_ coss '\f. (3)
l 2 1t z2
)
To znači da za p, = 0,5 opterećenje Q proizvodi naponsko stanje koje se

ispoljava-samo u jednom pravcu.
Jednačine naponskog stanja koje stvara koncentrisana horizontalna
sila koja deluje u jedtroj.. tački horizontalne 'POVrŠiille je izveo Cerruti (Ce-
ruti, 1882; citirao ih Love, 1934). One nisu tako jednostavne kao jedna-
čine l. Još zamFšenije su jednačine za napone usled vertikalne i horizon-
talne sile koja deluje i-spod horizontalne rpovršine (Mindlin, 1936). Da bi
se ove jednačine mogle primenjivati za rešavanje praktičnih 'p roblema,
trebalo bi ih uprostiti, na račun njihove tačnosti.
.S povećanjem dubine ispod površine, stanje napona koje predstavljaju Mind-
Hnove jednačine· teži stanju stvorenom silom koja deluje u tački u unutrašnjosti
beskonačnog tela. Jednačine za ove napone je izveo Kelvin (oko 1850). Ako se u
njegove jednačine uvrsti posebna vrednost !J.= 0,5 (Poissonov koeficijent za nestišljiva
<elastična tela), dobija se da su naponi koje izaziva koncentrisana sila Q kad deluje
~ datoj tački unuta_r ·besk!)načnog čvrstog tela jednaki polovini veličine napona koji
deluju u istoj ovoj tački u polubeskonačnom telu čija ravna spoljna površina pro-
l~zi kroz napadnu tačku sile Q .Pod pravim uglom na njen pravac. Dakle, ovi na-
- .Ponr-se-dobijaju-tairo-da-se-pudele sa dt>a napmri~l«>je-đaju:Je(t'nač1neJ.-; pod uslo-.
··:vom, ponovimo, IJ.= 0,5.
Ako su naporti. u polubeskonačnom telu poznati, odgovarajuće defor-·

~acije se mogu ·proračunati pomoću osnovnih jednačina teorije elastič
.nosti. .Sa gledišta prakse, najinteresantnija pomeranja ISU ona koja proiz-
·vodi vertikalna konceritr-isami ·sila koja, deluje na horizontalnu površinu
:polubeskonačnog tela. Ova pomeranja je rproračunao Boussinesq (1885).
Pošto je stanje napona koje ·proizvodi ovakva koncentrisana sila s~me
trično prema liniji delovanja sile, pome ranje tačke. N (sl. 118b) je odre-·
đeno dvema komponentama pomeranja, koje, na Pr:imer, mogu biti:
š - vertikalno pomeranje tačke N, pozitivno kad se vrši nadole,

.; = horizontalno, radijalna rpomeranje, pozitivno :kad je usmerena
prema .spolja.
Pomeranja š i ~ su data jednačinama:
~=___g_ 1
+fl [:2 (l - p.) +cos 2 1}1] sin t (4 a)
2 7t r E
~= ___g_:- -l +P. ( -(l -

2 fl) +cos t+cos 2 ~] sin~ tg .i. (4 b)
- ..-. --·--------2-1tJ.:_ E____ ___ ___ . ____ . 2
Na površini je \jJ = 90°, cos \jJ = O, sin \jJ = l i tg X=

2
l. Sa ovim
vrednostima, za pomeranje tačke na površini, na odstojanju r od optere-
ćenja, dobijamo:
Q 1- fl2
šo= - - - (5 a)
. 1tr E
Eo = - _Q_ l -fl - 2 fl2 (5 a)
· 21tr E
p6. ~aponl izazvani opterei!-e.njem na fleksibilnoj površini koja po-
kriva deo horizontalne površine. Termin fleksibilna znači da nikakva
kr.uta, konstrukcija, kao -što je,. na primer, temeljna stopa, nije umetnuta
između - opterećenja--i- površine polubeskonačnog tela.. Opterećenje q po.
Naponi izazvani 9pterećenjem na fleksibilnoj površini 313
jedinici opterećene površine A na površini čvrstog tela se može podeliti

na beskonačan broj dis.kretnih koncentdsanih sila q · dA. Pošto je mate-
rijal, po pretpostavci, savršeno . ela:stičan, napon koji izaziva uikupno opte-
rećenje jednak je sumi napona koje izazivaju koncentrisane sile q · dA.
Prema tome, rezultujuće stanje napona može se odrediti integrisanjem.
Opterećenje q' po jedinid dužine prave koja se pruža u beskonačnost
na površini čvrstog tela izaziva stanje rav-nog napona. Naponi u proiz-
voljnoj tački N ·s vakog ravnog preseka pod pravim uglom na pravu, pred-
stavljenu na slici 119a tačkom a, su:
2 q'
Cz=- - COS 4 \jt (l a)
1t z
(l b)
2 q'
txz= - cos3 o/ sin o/. (l e)
1t z
Treba napomenuti da ove jednačine ne sadrže Poissonov koeficijent.
Integri'sanjem se dobijaju sledeće vrednosti za napone usled opterećenja
q po jedinici površine, za traku beskonačne dužine i . konstantne širine
2B (sl. 119b): · ·
(2 a)
(2 b)
1"xz = !L [ sin2
1t
'tj-,ho/l (2 e)
Na osnovu jednačina 7(1) i 7(2), za odgovarajuće glavne napone se

<!obijaju vrednosti: ·
q
ai = --'- (o/o+ sin '1-ro) (3 a)
-- 1t
l
q (3 b)
(5lll = - (o/ 0 +sin o/o),
1t
_gde je \jJo = \jJ2- \jJ1 (vidi sl. 119b). Prema ovim jednačinama, glavni na:poni
za datu vrednost q zavi·s e samo od vrednosti \jJo, što znači da glavni naponi
u svim tačkama kruga koji prolazi kroz a, b i N (sl. 119c) imaju isti inten-
zitet. Pomoću jednostavnog · proračuna se može, isto tako, pokazati da
:pravci dva glavna napona u svakoj tački kruga abn (sl. 119c) prolaze kroz
-tačku--c:;-odnosno- tačku d. Ove dve tačke leže u preseku kruga i ravni
simetrije trakastog opterećenja. Dalje, pomoću jednačine 2a se može po-
:kazati da sve tačke jednakog vertikalnog normalnog napona O't leže na kri-
314 Teorija pvlubeskonačnih elastičnih tela
vama (sl. 119d) koje liče na preseke ·kroz slojeve glavice crnog luka. Prema.
tome se prostor ispod opterećene površine naziva »lukac« ·pritisaka.* Iz·
ovog objašnjenja u .p ogledu značenja termina izlazi da se za krušku pri-.
tisaka ispod date opterećene površine ne mogu pripisati ni:kakve odre- ·
đene dimenzije, sem ako se ne specifikuje da vertikalni normalni napon.
na granici kr uške treba da iznosi određeni deo, na primer, l 1'l'1 -l opte-

2 4
rećenja q po jedinici površine.
tJMJJI
(e)
Sl. 119. (a) Linijsko opterećenje; (b) trakasto opterećenje· na
površini polubeskonačnog tela; (e) pravac glavnih napona u
~j~ki 'N usled trakastog opterećenja; (d) krive jednakog od-
nosa vertikalnog pritiska u tlu i jediničnog opterećenja na
traku beskonačne dužine (kruška pritisaka)
Proračun napona koje proizvodi ravnomerno raspoređeno optereće

nje na pravougaonoj ili .kružnoj . površini je prilično složeno, a rezultati
proračuna •s e ne mogu predstaviti prostim skupom jednačina. No, pro-
blem je rešen i rezultati su sažeti u tablice, !}{oje omogućuju da se odrede-
naporu u bilo kojoj tački pomoću proste inte11polacije (Love, 1928). Verti-·
kalni normalni napon na dubini z ispod centra kružne površine polupreč
nika R koja nosi opterećenje q po jedinici površine je:
(4).
• Kod nas je odomaćen termin »kruška« pritisaka.

Naponi izazvani opterećenjem na fleksibilnoj površini 315-
U mnogim slučajevima u praksi dovoljno je poznavati v€ličinu i

raspodelu normalnih napona na horizontalnim opresecima kroz opterećeno
čvrsto telo. Da bismo dQbili ovu informaciju uz najmanje tru<la, najbolje
je da jednačine za normalne napone izrazimo u obliku odnosa bez dimen-
zija. U ovakvom oblilku, jednačina se može rešiti jednoon za svagda, za
različite vrednosti odnosa bez dimenzija. Na primer, ako obe strane jed-
načine 135{la) podelimo sa Q/z2, dobićemo: .
52
z'
G.,-='= - 3 C0S5 t = -2 [ l ) ' =J (r/Z) =fo (5}
. Q 21t 2 ,; l + (r/z)2
lo je apstraktan broj. On se naziva uticajni faktor, jer određuje uticaj

r----~
vertikaJ.nog ik oncentrisanog opterećenj a u tacki a (sl. 118aJ. na vertikalni
napon (jz u tački N . On zavisi samo od vrednosti odnosa riz. Numeričke
vrednosti fa;ktora I" (jedn. 5) za različite vrednosti odnosa riz su date u.
tablici I u dodatku. Iz jednačine 5 se .dobija:
(6}
Vertikalni normalni napon (fl u tački N ('sl. ll9a) polubeskonačnog

tela na koje deluje linijsko opterećenje q' po jedinici dužine (jedn. la) je
dat jednačinom: ·
1 2
Z= !{ cos4 .! t = g:_ .! ( ) = !{_ !.,, (7 a}
z . 1t z 1t l + (x/z)2 z
gd e je:
lo= -2 cos4 t = -1t2 [ l ]2 (7 b}
1t · · l + (xjz) 2
uticajni faktor za linijsko optereć€nje. Pošto je ova jednačina toliko jed-
nostavna, nema potrebe da se za nju sastavljaju specijalne tablice.
Slika 120a predstavlja pravougaonu površinu koja nosi ravnomerno-
raspoređeno opterećenje q •p o jedinici površine. Tačka N se nalazi na du-
bini z ispod neke proizvoljne tačke N' površine. Da bismo proračunati
vertikalni normalni napon (fl u tački N, podelićemo ukupnu površinu
dvema pravim kroz tačku N' na četiri pravougaona dela, na slici obele-
žena sa I do IV. Svaka od ovih površina doprinosi svoj deo, /l.(fl, ukupnom
vertilkalnom normalnom naponu (jz IJ>roizvedenom u tački N opterećenjem.
Polazeći od Booosinesqove jednačine 135(la), integrisanjem se dobija
(Newmark ·- Njumark, 1935):
l
2
[ = tl- a = - l 2 mn (m +n2+ 1) 2
_ __.:..____;___.:____.:_--!.,__ •
m.2 +n2 +2 +
m2 +n2+ l
0
q 41t m2 +n2 -m2 n2 + l
l
2 mn (m2 +n2 + l )
2
+ tg-1 --~-------''- (8)
m2+n2+m2 n2+ l '
~16 Teorija polubeskonačnih elastičnih tela
gde su
B L
m= - . n =-
z z
.:apstraktni brojevi. Vrednost I a· je apstraktan broj i .predstavlja uticaj op"!:
terećenja koje pokriva pravougaonu površinu na vertikalni normali:J;i;
napon u tački na dubini z ispod j(.dnog od njenog temena. A:ko se na ..dija-
gramu na slici 120b, vrednosti I o= AO"/q nanesu na horizontalnu osu, a
vrednosti 1/m = z/B··na ·-.vertikalnu osu, za različite vrednosti odnosa
L/B = n/m se do bij aj 1..1. krive prikazane na slici (Steimbrenner, 1934) ..
__..,....."
2
L~:f~
~ld
/ // ~=z
l
~Fcl6
'(( l
8
1/ l L;fJ:co
(a)
;o l
l
(b)
Oiff.5% (d)
6
(-e)·- --------·- _________"_____
tg "'Koncen_tri~ano . opterećenje 0 = 48 1.f.;
t;t=opt_erecenJe na. kvadratnoj pov.ršin
·28 X 28, q po ied. oovrš.
Sl. 120. (a) Ravnomerno opterećena pravougaona površina na površini polu-
beskonačnog tela; (b) uticajni faktor .za vertikalni normalni napon u tački
N usled opterećenja na bilo kojoj od četiri površine I do IV na (a); (e) dija-
. gram ilustruje metodu za proračun uticajnog faktora ako se tačka N' nalazi -r!
izvan opterećene površine; (d) dijagram prikazuje uticaj zamene ravnomerno
raspoređenog opterećenja na kvadratnoj površini ekvivalentnim koncentrisa-
nim opt'erećenjem u centru površine na vertikalni pritisak po jedinici po-
vršine duž vertikalne prave koja. prolazi kroz centar opterećene površine (po
· Steinbrenneru, 1934) .
Tablica II i nomqgram l u dodatku daju vrednosti uticajnog faktora

lo (jedn. 8) za različite vrednosti od m i n. Dodatak takođe daje vred-
~~sti I o za koncentriosano opterećenje (tablic_a I) i za kružno opterećenje
{'tablica IH); -Ba bismo prorač~nali .vertikalni normalni napon O"z u tački
Naponi izazvani opterećenjem na fleksibilnoj površini 317
N na slici 120a, treba proračunati odnose m i n za svaku od površina obe-

leženih sa I do IV i odrediti odgovarajuće vrednosti Io1 do Ia v1pomoću
dijagrama ili tablice. Ukupni normalni napon u tački N je:
(9)
Ako se tačka N' nalazi izvan opterećene ,p ovršine, treba konstruisati
pravougaonik N'b1cd (sl. 120c), čije su stranice orijentisane onako kako-
je prikazano na slici. Sa slike se vidi da je:
površina abed= N'btcd-N'nbt - N'atddt + N'atan. (10}
Vertikalni normalni napon C"t u tački N, koja se nalazi na dubini z ispod
tačke N', usled opterećenja q po jedinici površine abed jednak je alge-
barSkoj suffilnormalnih napona koje proizvodi opterećivanje svake oo
površina koje figurišu na desnoj strani prethodne jednačine opterećenjem.
q cpo jedinici površine. Prema tome, pošto odredimo uticajne faktore I of
do Ia1v za površine koje figurišu na desnoj strani jednačine lO (na primer,.
pomoću tablice II u dodatku), za vertikalni normalni napon (ft dobićemo::
(ll)
Metoda koju smo opisali u •p rethodnom stavu je samo jedna od više-
publikovanih metoda za proračun normalnih napona na horizontalnim.
presecima polubeskonačnog tela opterećenog konačnim opterećenjima.
(Vidi Burmi·s ter - Ber-mister, 1938. i diskusiju Newmarka, Kryninea
(Krinin) i drugih o njegovim radovima).
-~ · (b)
g~~ #h\Y~
. (e) (d) •
~ (e ..
Sl. 121.. :Neki tipovi fleksibilnih.·,.opterećenja na .površini

polubeskonačnog tela; jednačine za proračun vertikalnog
pritiska koji proizvode ova opterećenja su pubUkovane
od raznih autora
Na slici 120d apscise krive eA predstavljaju vertikalni normaln[

napon na različitim dubinama z ispod centra kvadratne površine 2B X 2B'
'koja nosi opterećenje q po jedinici površine, odnosno ukupno opterećenje·
4B2 q:--Apscise krive e Q predstavljaju odgovarajuće napone izazvane kon-·
eentrisanim opterećenjem Q = 4B2q koje deluje u centru kvadratne po-
vršine. Iz slike se vidi da razlika između dve krive postaje vrlo mala za
:3.18 Teorija polubeskonačnih elastičnih tela
·vrednosti z/B koje su veće od šest (6). Prema tome, u proračunu normalnih
napona na horizontalnom preseku na dubini z ispod neprekidnog optere-
ćenja na kona.čnoj površini, ovo se opterećenje može zameniti koncentri-
sanim silama udaljenim među sobom ne više od z/3. Naponi izazvani u
<lf!toj _tački presak<!:_kqncent~isanim silama se mogu proračunati yomoću
tablica faktora uticaja za koncentrisane sile. Sli'ka 121a do 121f predstav-
Ija različita opterećenja slična nasipima sa kos~m stranama. Normalno na
ravan ·s like opterećenja se pružaju u beskonačnost. Jedmičine koje daju
normalne napone, usled težine ovih opterećenja, na horizontalnim prese-
cima prikupio je Gray (1936). Njegova publikacija sadrži i sve potrebne
:podatke o originalnim radovima koja -se odnose na ovo ·p itanje. Tablice i
nomograme je pripremio Jtirgenson (Jirgenson, 1934). Rezultate najn<>:-
::vijih _studija je objavio Holi (Hol, 1941). ·
. 137. Sleganje površine polu beskonačnog. tela usled fleksibilnog, ver-
·tikalnog opterećenja na površini konačne veličine. A'ko se pretpostavi da
je polubeskonačno telo savršeno elastično, važi zakon super-pozicije na-
,pona-i defor-macija. Prema tome, sleganje usleg opterećenja. na površini
konačne veličine se m-ože pror.ačunati integrisanjem, kao što smo uoodili
u čl. 136 u cilju određivanja .napona !koje izaziva ovakvo opterećenje. Da
bismo ilustrovali metodu izračunaćemo vertikalno ;pomeranje tačke N'
.koja . ~e nalazi . unutar p~avougaone površine na slici 120a. Površina nosi
ravnomerno ra$poreqeno opterećenje q po jedinici površine. Vertikalno
:Pomeranje dŠo tačli;e ·N' usled opterećenja dQ = qd X dy koje deluje na
.Proizvoljnom odstojanju r od tačke N' je određeno jednačinom 135(5a).
1ntegrisanjem po pravougaonoj površillli širine B i dužine L, zapomeranje
.Ap temena opterećene površine se dobija jedna~ina:
t:. p= q)3
1
./~ ~ t lg
1
+v~ + lg (l+ VL 2 + 1), (l a)
:gde je:
l= ~ (l a)
B
.apstraktan broj (Schleicher; 19'26).' Ako se uvrsti:
------ ---'""'"--~ -- ---·. -~··· .
·dobija se
.lo= ! [lt~ :'F
\:•.·. .
l+
.. .
+lg (l+ VL 2 _+ l)
.
l (2 a)
"·
(2 b)
Vrednost Ip je takođe apstraktan bmj. On određuje uticaj ravnomerno

raspor,_eq~nog opterećenja ·koje pokriva pravougaonu površinu na sleganje
'temen_~ ·ove· površine -i predstavlja, analog · uticajnog ·faktora J o (jedn.
.136(8)}. Slika, 122a pri!kazuje funkcionalnu vezu između I p i odnqsa l
..dužine i širine opterećene površine. Za l = oo se dobija l p =oo , što pO:-
.ka~uj~ dp. j~ osleganje ravnomer:no opterećene tra:ke na površini polu-
.besko!lačnog čvrstog t~la jednako beskon;:tčno za svaku konačnu vrednos.t
::2P.t~!~~e!_!j~. t_§jr!n~ tr_ak~. , ·
Sleganje površine polubeskonačnog tela 319
Da bismo odredili sleganje tačke N' (sl. 120a), proračunaćemo vred-

:nosti l za· svaki od pravougaonika I do IV. Sa dijagrama (sl. 122a) ćemo
·dobiti odgovarajuće vrednosti lp, tj. I p1do I p1v. Ukupno sleganje tačke
.N' je:
1- p.2 .
p= q - - (Br lpr+Bn Ipu+Bur lpm+B1v lplV • (3)
E
Ako se ta<Ska N' nalazi izvan opterećene površine, konstruisaćemo
:pravougaonik N'b1cd1 (sl. 122b), čije su stranice orijentisane onako kako
je prikazano na slici. Sa slike dabijamo:
površina abed = N'b1cd1 -N'a1dd1 - N'b1bn + N'atan.
:Površine KOJe figurišu na desnoj strani ove jednakosti imaju zaJedničko
teme N'. Uticajni faktor I Pl do Ip1v za sleganje ovih površina se mogu
-dobiti sa ~slike 122a.
Uticajni faktur Ip
1 o 02 04 06 08 .1.o 12
f-- a56 H \
2
_\
3 \
\
\
-'
·(«)
. -
Sl. 122. (a) Uticajni faktor za proračun sleganja temena opterećene
pravougaorie površine L X B · na površini polubesko~~nog čvrstog
· tela; ako je L/B = oo, lp =oo: (b) dijagram ilustruje metodu za pro-
račun ·sleganja tačke koja se nalazi -. izvan opterećene površine;
~.
(e) krive jednakog sleganja za kvadratnu opterećena površinu;
(d) profit sleganja
r
_ Sleganje tačke N' (osl. 122c), usled opterećenja q 'P.O jedinici površine
j;lbcd, jednako je algebarskoj sumi sleganja proizvedenih . optereć.ivanjem
.s vake od ovih površina opterećenjem q po jedinici površine . .Prema tome,
pošto odredimo uticaj ne faktore I of do I o! V za svaku od ovih površina, za
.sleganje p tačke N' dobićemo:
- - l (J.
p=q-=- (lp1 Br-Ipll B)~-Ipm Bm+lprv B,v). (4)
5 ,. •. .. e . . .
·320 Teorija polubeskonačnih elastičnih tela
. .
Rezultati proračuna sleganja za različite tačke unutar i izvan optere-
ćene površine se mogu predstaviti krivama jednakog sleganja, kao što su
krive ·prikazane na slici 122c za opterećenu površinu u obliku kvadrata.
·Preseci ikroz opterećenu površinu, ikao što je presek prikazan na slici 122d,.
·-nazivaju se profili slegaytja..- Sleganje Ikoje izaziva ravnomerno raspore-
đeno (>pterećenje koje deluje na delu površine polubeskonačnog tela javlja
se kao depresija u obliku zdele. Drugim rečima, centralni deo opterećene
površine sleže se više nego periferni delovi.
. 138. Prelaz iz stanja elastične u stanje plastične ravnoteže pod fleksi-
bilnim opterećenjem. Cim naponi, usled opterećenja koje se povećava,
zadovolje uslove za lom u jednoj tački, opterećeni materijal se lomi u toj
tački, i dalj e _~.ovećavanje opterećenja izaziva rasprostiranje loma dok se
ne premaši nosivost materijala. u relativno krutim telima, kao što ~·re ___
:beton, lom elipriniše koheziju u tački loma, a rasprostiranje loma.izazvano
povećavanjem opterećenja praćeno je progresivnim razaranjem optere-
ćenog materijala. Prema tome, opterećenje koje je sposobno da uspostavi
l
naponske uslove za lom u jednoj tačlki opterećenog materijala Skoro je
jednako najvećem opterećenju koje stopa može da nosi.
U savršeno elastičnim materijalima prelaz iz stanja elastične ravno-
teže u ,s tanje neposredno pred lom takođe se rasprostire iz lokalnih cen-
tal:!a, ali prelaz nije ;povezan sa gubljenjem ukupne otpornosti na lom.
Prema tome, kritično opterećenje je znatno veće od opterećenja koje je
· sposobno da proizvede početak loma u nekoj tački opterećenog materijala.
Za vreme prelaza iz stanja koje :neposredno prethodi lomu povećanje
opterećenja proizvodi samo povećanje veličine zone plastične ravnoteže.
Pre no što počne tečenje u materijalu koji sjedinjava u sebi istovre-
meno savršenu elastičnost i savršenu pla'Stičnost, naponi usled optereće
nja se povećavaju direktnro proporcionalno opterećenju, a pravac glavnih .
napona ostaje nepromenjen. Pošto tečenje počne, ovo pravilo prestaje da
važi i ·p ravac glavnih napona se ta'kođe menja. Veoma pogodrna metoda
za očigledno predstavljanje ove promene je iscrtavanje trajektorija na-
pona. (Vidi bilo koji udžbenik primenjene mehanike, na primer, Timo-
šenko, 1940). Trajektorije se. mogu dobiti određiv~njem pravca: glavnih
_ _n::;:;g pona za dovoljan broj~$a_LJ.SJ::r.ta..Ya.njem dveju porodica krivih
koje u svakoj tački tangiraju PJ;.avac glavnih napon~. :Pošto se glavni na-
poni seku pod pravim uglom, dve porodice trajektorija se takođe seku
pod :pravim uglovima, ·baš lkao i dve porodice krivih u strujnoj mreži.
Slike 123a i 123b predstavljaju .trajektorije za stanje elastične i plastične
ravnoteže u slučaju idealnog materijala, . pod fleksibilnom opterećenom
trakom beskonačne dužine.
. Za međustanja između elastične i plastične ravnoteže, položaj spoljne
granice zone plast~čnog tečenja može se proceniti kombinovanjem, s jedne
strane, jednačina koje tpredstavljaju nap<;me usled spoljašnjeg opterećenja
'i. S<JPStvene težine .opterećenog .tela i, s druge strane, jednačina koje izra-
žavaju naponske uslove za lom tečenjem. U svakom preseku kroz opte-
rećeni materijai, granicu predstavljaju tačke u kojim suma napona usled i
-opterećenja i sopstvene teži:ne tela zadovoljava uslove za lom tečenjem. ·-l
Sledeći primer ilustruje tpostupak za ovaj proračun. Naponi koje izaziva
.ravnomerno raspoređeno opterećenje na fleksibilnoj traci beskonač~
Prelaz iz stanja elastične u stanje plastične ravnoteže 321
dužine dati su jednačinama 136(2). Jednačine za napone koje izaziva sop-

stvena težina tela, y po jedinici _zapremine, jesu:
CSz= Y z, ax= Ko y z i txa-= 0,
gde je Ko koeficijent zemljanog pritiska mirovanja (jedn. 10(1)). Kombi-
novanjem ovih jednačina sa jednačinama 136(2) i 7(2) i 7(1) mogu se pro-
računati glavni naponi (],i (]111· Naponski uslovi za lom tečenjem odre-
đeni su jednačinom 7(6):
a+
l
aI l l Sifi
. rn= a-a
l Ill - C COS rn
~ 2 ~,
,. 2
r=="'' - - - -- ga.d;:;::.:e:::... je_ cp ugao otpornosti na smicanje a.-.c-kohezija. Pretpostavivši, radL
j. uprošćenja,ed.datj;_ e = O ki K)oF- ..lhl~idheal(ru· pe)s~, dhibd~osktatička r~spodela.
1 1 934
l
· napona us ezme pes a , ro 1c a Je o 10 ao graruce zon~
plastičnog tečenja, za različite međustadijume između stanja elastične i.
plastične ravnoteže, linije ·predstavljene na slici 123c i 123d. Na slici 123c-
i
!. ,površina ·p eska sa obe strane opterećene tralke ne nosi ni;kakvo opter~će:..
Elastično Plastično
(a)
~: .
l"'
!__
. (e) (d)
Sl. 123. (a) Trajektorije u polubeskonačnom telu pod fleksi-
bilnim opterećenjem, ako je opterećeni materijal u elastičnom
stanju; (b) trajektorije u trenutku loma smicanjem u polubes-
konačnom telu; (e) rasprostiranje plastičnog stanja u pesku
posle povećanja trakastog opterećenja na gornjoj površini;
(d) kao pod e, ako opterećenje deluje na nekoj dubini (po
O. K. Frohlichu, 1934a)
; nje. Sirina. zone___.plastičnog tečenja je najveća na površini. Na slici 123d

površina uz traku nosi ravnomerno raspoređeno opterećenje yD po jedi-
nici površine od težine sloja peska debljine D. Na nivou opterećene tra~e
:u 'l'eorldska mehanika tla
.širina zona plastičnog tečenja je jednaka nuli i irma maksimalnu vrednost

na nekoj dubini ispod površine trake. U oba sluč~ja ~slike 123c i 123d)
povećanje opterećenja izaziva pomeranje najdubljih tačaka zona plastič
nog tečenja duž kruga 'koji prolazi kroz ivice opterećenja. Centar kruga
se nalazi na dubini B tg <p i•s pod centra opterećenja, kako je prikazano na
slici. Na kraju se dve zone plastičnog tečenja stapaju u jednu, koja je
od opterećene .p ovršine odvojena zonom elastične ravnoteže. Presek kroz
donju granicu ove zone predstavlja na slikama kriva Cu. Kako se pribli-
žava ovo krajnje stanje prelaza od elastične ravnoteže ka plastičnoj rav-
noteži, Boussinesqove jednačine prestaju da važe, a nastavak procesa se
.opisuj e teorij om plastičnosti.
Frohlichovi proračuni se zasnivaju na pretpostavci da prelaz iz elastičnog u
plastično ponašanje nastupa trenutno. U stvarnosti, pak, u svakoj tački bilo kog
tla proces elastične deformacije prelazi neosetno u plastično tečenje. Teorija, isto
tako, ne vodi računa o uslovima za ravnotežu unutar zone plastične deformacije.
Prema tome, ona vodi do pogrešnog zaključka da je dubina zona plastičnog tečenja
sposobna da se beskonačno uvećava. Prema glavi VIII, dubina zone plastičnog teče
nja verovatno ne. može premašiti neku kritičnu vrednost koja zavisi od širine opte-
rećene površine i od koeficijenta unutrašnjeg trenja. No, do trenutka kad se zone
plastičnog tečenja stapaju ispod centra opterećene površine, kako je prikazano kri-
vom Cu na slici 126, teorija zaslužuje naše poverenje. Ako opterećenje pokriva du-
gačku traku, opterećenje koje je, saglasno Frohlichovoj teoriji, sposobno da proiz-
vede stapanje plastičnih zona je približno jednako donjoj graničnoj vrednosti nosi-
vosti, određenoj isprekidano iscrtanim krivama na slici· 38c '(vidi čl. 46).
Ako je ugao unutrašnjeg trenja u jednačini 7(6) je takođe jedna'k nuli, tako
da su naponski uslovi za lom dati jednačinom:
a1 -ou1 =2 e.
Cim opterećenje po jedinici površine na fleksibilnoj traci beskonačne du-

žine postane jednako'1tc, ovaj · uslov biva zadovoljen u svakoj tački polu-
kruga čiji se centar nalazi u središnjoj tački duži ab na slici 119c.
Ako je, dakle, <p = O, stanje plastičnosti nastaje istovremeno u svim
tačkama cilindrične površine :koja prolazi kroz ivice opterećene površine .
.Na osnovu jednačine 46 (9f), nosivost ma!j;erijala j-e: : ··· . .
--- __ ..:L: -- -~ ---- . ~ ....
qc ::=:. 5,14 = (1t + 2) e. ' ··.'.
Prema tome, nosivost je za. 3'90/o veća od opterećenja 'ltC ikoje je sposobno
da uspostavi j-ezgro zone plastične ravnoteže.
139. Rasp~dela kontaktnog pritiska duž osnove stopa. Termin kon-
taktni pritisak označava normalni napon na površini kontakta i~među te-
meljne stope i tla koje je nosi. U članu 137 je .pokazano da opterećenje
ravnomerno raspoređeno na konačnom delu horizontalne površine polu-
beskonačnog elastičnog tela proizvodi uvek sleganje opterećene površine
koje ima zdelast oblik, slično sleganju prikazanom na sltkama 122c i 122d.
Da bi proizvela u većoj meri ravnomerno sleganje, opterećenje po jedi-
nici površine na kružnoj površini mora biti mnogo veće na periferiji nego
u centru. Na slici 124a opterećenje se povećava od nule, u centru, upravno
l
proporcionalno !kvadratu odstojanja od centra. Ipak, centar se slež-e gotovo
isto- kao i periferija,~- kako je prikazano isprekidano izvučenom linijom
l
Raspodela kontaktnog pritiska duž osnove stopa 323
ispod osnove opterećenja (Boussinesq, 1885). Prema tome, ako je ravno-

merno sleganje posledica savršene krutosti stope, kontaktni pritisa:k će se
povećavati od centra ka periferiji, ako je reč o savršeno elastičnom tlu.
Ako je i sama stopa elastična, raspodela ·kontaktnog pritiSka će zavisiti od
elastičnih osvojstava tla, od krutosti stope i od raspodele opterećenja
na njoj. ·
Proračun kontaktnog pritiska duž osnove kako :krutih tako i elastič
nih stopa predstavlja problem moderne teorije elastičnosti. Sledeći para-
(6)
Sl. 124. (a) Raspodela opterećenja na fleksibilnoj kružnoj ploči, koja
odgovara u velikoj meri ravnomernom sleganju; (b) kontaktni pri-
tisak na osnovi krute kružne stope (po B·oussinesqu, 1885)
grafi daju sumarni pregled najvažnijih rezultata. Najjednost-a vniji pro-

blem je proračun kontaktnog pritiska na osnovi krute kružne ploče (sl.
124b) poluprečnika R koja nosi koncentri·s ano opterećenje
Vrednost q je jednaka ukupnom opterećenju Q podeljenom sa površinom

1tR2 osnove ploče. A:ko kontaktna površina između stope i elastičnog me-
dija koji je nosi ostaje ravna (kruta stopa) i ako su uz to smičući naponi
na kontaktnoj površini jednaki nuli (sav.&Šeno glatka osnova), kontaktni
pritisak se povećava od q/2, u centru, do beskonačnosti, na ivicama, kako
je prikazano na slici (Boussinesq, 1885). Ova se raspodela može prikazati
na sledeći način. Ako celokupno opterećenje na stopi rasprostremo rav-
\ nomerno preko površine hemisfere čiji se ekvator podudara sa periferi-
l jom osnove, kontaktni pritisak će biti identičan sa vertikalnim projekci-

jama površinSkih. o.Pterećenja na hemisferi na osnovu stope. Pošto je po-
vršina hemisfere jednaka dvostrukoj površini osnove stope, opterećenje
1
po jedinici površine hemisfere je jednako - q. Prema tome, pritisak po
2
l jedinici površine j~ i
u centru jednak_!_ q. Proračunato sleganje stope je
2
za oko 7,3 procenata manje od proračunate srednje vrednosti sleganja
izazvanog ravnomemo raspoređenim opterećenjem istog intenziteta q
koje d-eluje na površini 'koju pokriva osnova stope (Schleicher ·- Slajher,
1926).
21*
Slika 125a prikazuje raspodelu pritiska na osnovi elastične, kružne stope polu-
prečnika R i debljine H n a koju deluje opterećenje q po jedinici površine (Borowicka
- Borovička, 1936). Sto je stopa kruća, tim je raspodela kontaktnog pritiska duž
osnove stope manje ravnomema. Krajnje jednačine sadrže faktor:
---- _ _l l - )ls2 Ep (H)• (l)
Kr 6 1-l'ps Es R '
gde tJ., i IJ.s predstavljaju Poissonov koeficijent za stopu, odnosno podlogu, a E, i E,
odgovarajuće vrednosti Youngovog modula. Ovaj se faktor može smatrati merom
za relativnu krutost stopa. Vrednost K,= O znači savršenu fleksibilnost. Za vrednosti
faktora K, koje leže u intervalu od O do oko 0,1 kontaktni pritisak je najmanji na
nekom odstojanju koje se nalazi između centra i ivice stope, kako je prikazano na
slici za K,=0,05. Sa povećanjem krutosti, raspodela pri~ska teži raspodeli prikazanoj
__ pa slici l24b za krutu stopu. Habel (1937) je proračunao kontaktni pritisak za. kružne,
elashčne stope koJe nose opterećenje koje-deluje-na -centralnom delu gornJe povr- ~
šine stope. Slika 125b prikazuje uticaj krutosti ravnomerno opterećene elastične
trake, konstantne širine 2B debljine H i beskonačne dužine, na raspodelu reakcije
tla duž njene osnove (Borowicka, 1938). Vrednost K, je data jednačinom l. Vrednost
K, ~ o znači savršenu fleksibilnost stope, a K,= oo znači savršenu krutu stopu.
Biot je (1937) pronašao strogo rešenje problema proračuna kontaktnog pritiska
na osnovi elastične grede beskonačne dužine koja leži na horizontalnoj površini po-
lubeskonačnog tela: Ovo rešenje omogućuje da se proračuna vrednost koeficijenta
reakcije tla koji se mora uvesti u elementarnu teoriju grede na elastičnoj podlozi
(čl. 126) da bi se ·uspostavila razložna saglasnost sa rezultatima koji se ·dobijaju po-
R-+- t t
K
R ---o-t
B
~ DI•kont:, t<akB.'
q po jedinici površine
l
(b)
Sl. 125. (a) Kontaktni pritisak na osnovi ravnomerno optere-
ćene kružne ploče sa različitim stepenima krutosti; (b) kao pod
a, za opterećenje na traci (prema Borowi.ckoj, 1936 i 1938)
moću stroge teorije. Ispitivanja dovode do zaključka da je odnos između srednje

vrednosti opterećenja po jedinici površine i odgovarajuće srednje vrednosti sleganja
komplikovana funkcija ne samo modula elastičnosti podloge i širine grede, već i
kruto~ti grede. Prema tome, nikakva određena vrednost se ne može pripisati koefi-
cijentu reakcije podloge· samo ia datu vrstu materijala u podlozi.
-~abel .je, na kraju, 1938. izveo približne jednačine za kontaktni pritisak na
osno:yi elastičnih greda koje prenose proizvoljni sistem opterećenja na površinu po-
lubeskonačnog tela. ·
Promena u raspodeli kontaktnog pritiska 325
U svim ispitivanjima koja smo izložili u ovom članu pretpostavljali

smo da su smičući naponi na osnovi stope j-ednaki nuli. U stvarnosti, pak,
<>vaj uslov :nije nikad zadovoljen. Frohlich (1934a) je pokušao da, na bazi
jednačina koje je izveo Boussinesq (1885), ispita uticaj smičućih napona
na stanje napona u opterećenom materijalu. On je zaključio da sile trenja
usmerene radijalna prema unutrašnjosti verovatno proizvode povećava
:nje normalnih napona na horizontalnim presecima ispod opterećene po-
vršine. Sa povećavanjem dubine ovaj uticaj se smanjuje. Na dubinama
:većim od, približno, dvostruke širine opterećene površine, on je zane-
marljivo mali. Ispitivanjem raspodele smičućih napona duž osnove teme-
lja bavio se Vogt (Fokt, 1925). Uticaj smičućih napona na osnovi temelj-
nih stopa na raspodelu kontaktnog pritiska nije do danas proučavan.
140. Promena, u raspodeli kontaktnog pritiska koju izaziva povećanje

opterećenja. Povećavanje opterećenja na temeljnu stopu i.zaziv<:J. postupni
prelaz opterećenog materijala iz stanja elastične u stanje .plastične ravno-
teže. Ovaj prelaz iz jednog stanja u drugo utiče ne samo na veličinu i
raspodelu napona u opterećenom materijalu, kflo što je opi•sano u čl. 138,
već takođe menja raspodelu kontaktnog pritiska na osnovi temeljne stope.
'Teorije konta:ktnog priti:ska opisane u prethodnom članu vode do zaklju-
·čka da ·kontaktni priti•s ak na ivici krute temeljne stope ima beskonačnu
·vrednost za svaku konačnu vrednost opterećenja. Pošto nijedan materijal
nije sposoban da izdrži ovakvo stanje napona, plastično tečenje počinje
čim se opterećenje nanese. Kako se opterećenje povećava, zona plastične
ravnoteže se takođe povećava, kako je prikazano· na slikama 123c i 123d,
.a razlika između stvarne i proračunate raspodele kontaktnog pritiska po-
.staje-sve uočljivija. Čim se dve zone plastičnog tečenja, prikazane na sli-
..kama 123c i 123d, stope u jednu, raspodela kontaktnog pritiska se pribli-
žuje raspodeli koja bi vladala kad bi opterećenje postalo jedna:ko nosi-
-vosti opterećenog materijala. Ova raspodela je ispitana u članu 48. ·
Uticaj prelaza opterećenog materijala iz elastičnog u plastično stanje
na raspodelu kontaktnog rpriti·ska na osnovi krute stope prikazan je na
·.slikama 126a, 126b i 126c. Ove slike prikazuju kontaktni pritisak na osnovi
.savršeno :krute grede širine 2B i beskonačne dužine koja leži na površini
.homogenog sloja tla velike dubine. Na svakoj od ovih slika opterećenje
.na temeljnu stopu se, po pretpostavci, .povećava od male vrednosti do
vrednosti jednake nosivosti temeljne ·s tope. Dalje se pretpostavlja da je
·osnova ·temeljne stope savršeno glatka. Ordina:te krive Ct predstavljaju
-zontaktni pritisak usled opt-erećenja koja su suviše m;;tla da bi mogla uspo-
·.staviti stanje plastične ravnoteže van neposredne -okoline ivica temeljnih
·stopa. Krive C,. prikazuju kontaktni -p ritisak za trenutak kad opterećenje
-.na stopu postane jednako nosivosti stope. Krive C2 pri-kazuju kontaktni
·_pritisak za neku međuvrednost opterećenja. Na svakoj od slika i za svaki
stadijum, ukupno opterećenje pb jedinici dužine trake jedna'ko je povr-
.šini između osnove i odgovarajuće :krive. Na slici 126a stopa leži na ide-
-alnom materijalu bez unutrašnjeg trenja koji .sa povećavanjem optereće
·.nja prelazi iz idealnog elastičnog u idealno plastično stanje. Na slici 126b
- -stopa,-po-pretpostavci, leži na idealnom pesku, a na slici 132c na mešavini
.J>eSak-glina. Kontaktni pritisci koje prikazuju kriv-e Cu proučeni su i pro-
.računati u članu 48.
Kriva na \Slici 126a izvučena isprekidanom linijom prikazuje raspo-

delu kontaktnog priti<ska pod pretpostavkom da Hookeov zakon važi u
svakoj tački opterećenog materijala. Ona je identična sa krivom obeleže-
nom sa Kr= oo na slici 125b. Na ivicama trakE teorijska vrednost kon-
taktnog. pritiska je · beskonačna. Prema tome, plastično tečenje počinje
duž ivica čim se opterećenje nanese kako je rečeno u 'Početku ovog člana.
Zbog plastičnog tečenja \kontaktni priii•sak duž ivica uzima najveću vred-
nost .koja je saglasna sa naponskim uslovima za plastično tečenje i zadr-
žava ovu vrednost za vreme daljeg procesa opterećenja. Raspodela kon-
Sl. 126. Uticaj kohezije e i ugla unutrašnjeg trenja cp polu-

beskonačnog tela i veličine opterećenja na raspodelu kon-
taktnog prittska na osnovi krute neprekidne stope sa glat-
kom osnovom; (a) cp=O; (b) c = O; (e) e i cp veći od O.
taktnog pritiSka pod malim opterećenjima je prikazana puno iscrtanom

krivom C_1. Kad se opterećenje :povećava, pritis~ iospod centralnog dela
trake se .povećava (kriva C2) i, na kraju, raspodela pritiska postaje ravno-
mema, kao što je prikazano hori2'lontalnom pravom Cu čija ordinata qc
·p.re~stavljra ' nosivost: Vrednost qc je jednak·a 5,14 e (jedn. 46(9f)), gde je e
'k-b~ezija materijala. ~ko je osnova stope :Mpava, :krajnji pri-tisak po jedi-
·ru~i":površine na ivici je nešto veći od krajnjeg :p ritiska po jedinici povr-
__ _:š:il)._e 'lL.~ntr.u,..kao-što_je ip.rJ.kazano_na_slicL39a, a srednja vrednost odgo-
· ~avajućeg kont~ktnog pritiska je jednaka 5,7 e (jedn. 46(7c)). ·
; ' .. siika 1~66 prika-zuje ~o'ntaktni priti~-a~ ispod stope koja leži na: sloju
:~~~~ bez)mhezije. N~ površini, n~ .ivici osnove grede, čak i mal9 optere-
9:e~je premaš~ miponSke. uslove za lom. Prema tome, na .ivici . :k;ontak~ni
pritisakne može nikad postati veći od nule (vidi čl. 16). Kad ·s e optere:-
ćerije povećaya, kontaktni priti·s ak na centralnom delu osnove ta.kođe se
p9yećava· i u trenutku lc1ma raspodela kontaktnog 'Pritiska je, grubo uzevši,
P.arabolična, · kako je prikazano krivom Cu. U ovom ~Stadijumu srednja
vreqriost ~onta:ktnog pritioska qy je jednaka . nosivosti N r (jedn. 45(4b))
puta:. za1pr~min$a te~ina :y_:peska,. puta polovina _širine •stope.
. . Ako nosivost tla potiče od. unutrašnjeg trenja, k.ao i od kohezije, suk-
cesivni ·sta:dijmpi.su predstavljeni krivama Ct, C2 i Cu (sl. 126c) koje .odgo-
va:raju·..slici 39c. Slična raspodela k.ontaktnog pritiska se može očekivati
kad. se osnov.a krute ·s tope nalazi na znatnoj dubini ispod površine sloja
-zbijeno-g. peska.
l
Naponi proizvedeni vertikalnim opterećenjem 327
Na osnovu ovih metoda proračuna, koje se zasnivaju na pretpostavci

da je koeficijent reakcije temeljnog tla Jronstantan (glava XVI), kontaktni
pritisak na osnovi krute stope treba da je uvek savršeno ravnomerno
raspoređen, pod uslovom da rezultanta opterećenja prolazi kroz težište
osnove. Slika 126 ilustruje tip i veličinu grešaka koje verovatno nastaju
zbog ove radikalno uprošćavajuće pretpostavke.
141. Naponi proizve deni vertikalnim opterećenjem koje de luje na ho-

rizontalnoj površini ortotr opnih i nehomogenih polubeskonačnih tela. Te-
orije koje 'Smo gore izložili zasnivaju se na pr~1lpostavci da je polubesko-
načno telo istovremeno izotropno i homogeno u pogledu svojih elastičnih
svojstava. U prirodi ovaj uslov je _retko kad ostvaren. Najčešća odstupanja
-=-------nd-idealrrog-stanjreiastične izotropije-i homogenosti su uslojenostlli slo.:
jevlt sastav, karakterističan za, praktički, sve sedimentne naslage, i brzo
smanjivanje stišljivosti sa dubinom, što je tipično za peskovita tla.
Vred.nostilu- '; Vrednosti Itr --1-

oo 0.5 1.0 0o os to
tl
11
ew ew
~2 ~ 2r-~~~----~~ 2r-----~~--~
t-lj~ ~ ~~
·-.....o· 4
Cl)
·-e;;o 4
<::: <:::
"1::> "1::>
Q)
Q)
.... ;:,.
....
;:,.
6
Sl. 127. Korespondencija između dubine i vertikalnog pritiska po

jedinici površine ispod središne linije fleksibilnog trakastog opte-
rećenja; (a.) ako je modul elastičnosti u horizontalnom pravcu veći
od modula elastičnosti u vertikalnom pravcu; (b) ako je telo oja-
čano u horizontalnom pravcu neistegljivim, fleksibilnim slojevima
i (e) ako se modul elastičnosti povećava sa dubinom. Isprekidano
izvučene krive odgovaraju izotropnom i homogenom polubesko-
načnom telu
U slojevitom tlu koje se sastoji od naiZJmeničnog niza vrlo stišljivih

i malo stišljivih slojeva, . deformacije .k oje proizvodi neki efektivni priti-
sak je9nak·.u svim pravcima, a1 =au= crub su mnogo manje u pravcima
paralelnim 'Sa ravnima stratifikacije nego u pravcima normalnim na ove
ravni. To je analog činjenice da j_e srednja vrednost koeficijenta pro-
pustljivosti svake slojevite mase tla veća u pravcu paralelnom ravnima
stratifikacije nego u pravcu normalnom na ove ravni (vidi čl. 89). U teo-
riji elastičnosti idealna zamena za tanki sloj tla je rpolubeskonačno, homo-:
geno ali ortotropno elastično telo čiji modul elastičnosti ima istu vrednost
Eh u svim horizontalnim pravcima i manju vrednost Ev u vertikalnom
pravcu. Wolf (Volf, 1935) je -p retpostavio da je odnos Eh!Ev jednak nekoj
~mpirijskoj konstanti n , tj.

(l}
.. .
Pod tom .pretpostavkom on je proračunao napone koje proizvodi koncen-
trisana opterećenje i fleksibilno opterećenje beskonačne · dužine čija je
širina 2B. {Vidi takođe Holi, 1941). Na slici 127a apsci:se predstavljaju uti-
cajni faktor Io = O"Jq za uticaj opterećenja q po jedinici površine na ver-
tikalni normalni napon O"z na dubini z ISpod središne linije trake, za razli-
Čite vrednosti odnosa EJEv. Ordinate predstavljaju odnos z/B između du-
bine i polovine širine trake. Dijagram pokazuje da se napon smanjuje, sa
----dubinom,......za....m:l.o.....oke-YX.e.dnos.ti......D.dnosa.-- EhiEv..JIUlQgo_brže nego za
j
male vrednosti ovog odnosa. Za Eh!Ev kriva je identična sa krivom koja !l
n
se dobija iz Boussinesqovih jednačina.
Druga moguća metoda za ispitivanje uticaja slojevitosti na raspodelu
napona koje izaziva opterećenje sastoji se u t ome da se pretpostavi da
J
je polubeskonačno čvrsto telo ojačano horizontalnim, savršeno fleksibil-
nim membranama koje potpuno sprečavaju -svaku deformaciju u horizon-
l
talnom pravcu a da pri tom ne utiču na deformacije u vertikalnom prav-
cu. Ovu je pretpostavku postavio Westergaard . (1938). Za vertikalni nor-
malni napon u tački N, proizveden verti!kalnim koncentrisanim optere-
ćenjem Q koje deluje u tački a, on je dobio jednačinu:
az=; ~r/z)2 r2.

U ovoj jednačini
opterećenja Q,
konstanta čija
2C'It [ C2 +
r je horizontalno odstojanje
z je vertikalno odstojanje
je vrednost data
tačke
između tačke
jednačinom:
(2)
N od linije delovanja
i površine, e je I
J
i
l
,}l-2p. (3)
C= V 2(1-p.)'
a IJ- je Poissonov koeficijent za materijal između membrana. Ako je 1J. = O,
c -posfaje- j eonako rv2:--.- ---· -- -·------- -----· Ii
Boussinesqova vrednost za napon O"z je:
fi
]3/2
l
Q 3 [ l 136 (5)
C5,.= z2 27t ' l+ (r/z)" ·
Kriva e na slici 127b predstavlja uticajne faktore I o = O"Jq za ver-
tikalne normalne naRone O"z ispod središne linije ravnomernog trakastog
opterećenja širine 2B,"nanesene naspram faktora dubine z/B. Nj'en polo-
.žaj je između krive eB, !koja predstavlja uticajne faktore prema Boussi-
nesqu, i krive Cw, koj•a predstavlja Wolfovo rešenje za n= oo ili E"= oo,
Fadum {1941) je proračunao uticajne faktore za Westergaardovo rešenje, ·l
pod pretpostavkom da je 1-.1. = ,O ili C =Co= l v2 (vidi jedn. 3). Njegove A
1
tablice sadrže vrednosti za koncentrisana opterećenje, linijsko opterećenje
i • ravnomerno raspoređena opterećenja na · kružnim i pravougaonim po-
.\rršin:ama:·-· · · ·
l
Naponi proizvedeni vertikalnim opterećenjem 329
Drugo odstupanje elastičnih svojstava tla od svojstva BouS8inesqovog

jdealnog elastičnog tela se sastoji u smanjivanju stišljivosti tla sa pove-
ćavanjem dubine ispod površine tla. Ono je posledica činjenice da zakon
superpozicije ne važi za tla. Ovo odstupanje je posebno osetno u pesku
bez kohezije. Ono se može lako demonstrirati laboratorijskim opitima.
Ako nanesemo opterećenje na uzorak od savršeno elastičnog mate-
:rijala, na koji već deluje spoljni pritisak u svim pravcima, konstatova-
·ćemo da su vertikalne deformacije koje izaziva opterećenje nezavisne od
:početnog pritiska. S druge strane, ako ponovimo isti opit sa uzorkom
peska, .konstatovaćemo da se deformacije koje izaziva opterećenje sma-
:njuju ako se povećava intenzitet pritiska (u ·s vim pravcima). U unutraš-
njost~ sloja peska, pesa'k je efektivno podyrgnut hidrostatičkom pritisku
koji odgovara njegovoj sopstvenoj težini. Intenzitet ovog pritiska se po-
·većava proporcionalno dubini ispod površine. Prema tome, deformacija
koju :proizvodi data promena napona u pesku se smanjuje sa •povećanjem
dubine i·spod površine. Da b1 se ovo svojstvo ·p eskova uzelo u račun, a da
se ·pri tome ne i~gubi jednostavnost· proračuna koja · rezultira iz ·pretpo-
stavke da važi z·a kon supenpozicije, započećemo svoje razmišljanje na,;sle-
;deći način. Pretpostavićemo da se pesak strogo podvrgava Hookeovorri ·za-
konu, ali ćemo, isto tako, pretpostaviti da se modul elastičnosti peska po-
većava sa dubinom po određenom zakonu. Drugim rečima, :pretpostavi-
-ćemo da je pesa'k savršeno elastičan i izotropan u svim horizontalnim
:pravcima ali nehomogen u pogledu elastičnosti u vertikalnom pravcu.
Da bi se proračunali naponi u ovakvim materijalima Griffith (Grifit,
1929). i Frohlich (1934a) su :predložili jednu semi-empirijsku modifikaciju
Boussinesqove teorije nestišljivosti elastičnih tela (Poissonov koeficijent
v.= 0,5). A'ko je lJ.= 0,5, naponi koje stvara vertikalna 'koncentrisana
sila Q u bilo koj'oj tački N (sl. 118a) polubeskonačnog, homogenog tela
predstavljaju komponente linearnog glavnog napona O'J čiji je intenzitet
određen · Boussinesqovom jednačinom (135 (3)):
o1 =
3 Q cos3 o/.
2 7t z 2
Ako se umesto eksponenta činioca cos8 \jJ uzme ne'ki proi~voljni eks-
ponent v, menja se i raspodela napona u telu. No, istovremeno's ovim,
mora · biti ·-za'dovoljen uslov da· je ukupni pritisak na svaki horizontalni
presek kroz telo jednak koncentrisanoj sili Q. Jednačina 'koja zadovoljava
ovaj uslov je:
.. uQ
a1 = - -2 COS'' o/. (4)
2 1t z
Vrednost v ćemo nazivati indeks koncentracije jer on određuje inten-

zitet pritiska na horizontalne preseke ispod datog koncentrisanog opte-
-rećenja-~. Ovaj --indeks se mora izabrati tako da bude u saglasnosti sa
· 't ipom odstupanja naslage od homogenog stanja. Normalni naponi u tački
N ~sl. 118a) u vertikalnom, radijalnom i tangencijalnom pravcu (O't, O'r i
a9 ) i smičući naponi određeni su jednačinama:
a..,= ~2 cosv+ 2 '1]1 (5 a)

21t z
cr, = ~ cosv·'l}l sin2 '1]1 (5 b)

2 1t z~
a9= 0 (5 e)
't
rz
= ~
2 1t z2
cosv+t o/ sin t. (5 d)
Na osnovu nekih uprošćavanjućih pretpostavki, Frohlich je u pogle-

du elastičnih svojs.t ava peskova došao do zaključka da indeks koncentra-
cije za peskove treba da bude jednak v = 4, približno. Odgovarajući uti-
cajni faktori 10 = O'z/q za uticaj trakastog opterećenja na vertikalne nor-
malne nli!pone O'z ispod središne linije su prikazani !krivom e na slici 127c.
Položaj ove krive u odnosu na Boussinesqovu krivu e o pokazuje da ela-
stična svojstva peska teže da povećaju koncentraciju normalnih napona
ispod središne linije opterećenje trake.
Generalno uzevši ovaj zaključak nije u saglasnosti. sa rezultatima merenja nor-
malnih napona na osnovi slojeva od peska na koje deluju lokalna opterećenja. Među
tim, najveći deo . zapaženih odstupanja izmerenih napona od napona proračunatih
pomoću jednačine 135 (la) potiče od krufusti podloge koja nosi kako sloj peska tako
i ćelije pritiska u eksperimentima. Sama ova krutost je uzrok veoma znatnog odstu-
panja raspodele pritiska od raspodele proračunate pomoću jednačine 135 (la). (Vidi
čl. 149.) Ovu činjenicu su mnogi autori zanemarivali. Prema tome, neke od predlo-
ženih metoda za eliminisanje odstupanja teorijskih od izmerenih vrednosti se zasni-
vaju na neadekvatnom tumačenju rezultata opita (Strohschneider - Strošnajder,
·1912; Kogler - Kegler i Scheldig - Sajdig, 1927), pa treba prekinuti sa njihovom
upotrebom. ·
142. Uticaj veličine opterećene površine ·n a sleganje. Ako opterećenje
deluje na površini polubeskonačne, elastične i izotropne mase, sleganje
bilo koje tačke površine se može proračunati pomoću jednačine 135 (5a)
ili, ako je opterećena ·p ovršina pravougaona ili kvadratna, pomoću jed-
--~načine 137-(3) i- podataka sa slike 122a. Sledeći primeri tprikazuju rezul-
tate talkvih proračuna .
. Sleganje centra ravnomernog opterećenja na kvadratnoj površini
2B :>< 2~ koja leži na·- poVršini ·polubeskonačnog čvrstog tela je: .
fo = 2,'?4 q B l~p.~,
gde je E Youngov modul, a p.· Po~·ssonov koeficijent. Sleganje temena je:
'
a srednja vredn()~t_ sleganja:
p9 =0,8.48 ~ 0 =1,90 !L (1 -fl-2 ) B =B x const. · (l )

.- E .
. Uticaj veličine opterećene površine na sleganje 331
Sleganje centra kružne površine poluprečnika R je:

1- p,2
Po=2 qR--.
. E
(2}
Sleganje periferije je:

2
p,= - Po, (3)
7t
a srednja vrednost sleganja iznosi:
Pe=0,85 p0 = 1,7 .9-' (l-p.2) R=R x comt. (4}

E .
(SčliJ.eicher, 1"92'6)-:-. J"e-dnačine l i 4 pokazuJu da je srednja vrednost sie-
ganja koje proizvodi dato opterećenje q po jedinici kvadratne ili kružne
površine na površini polubeskonačnih tela upravno proporcionalna širini
ovih površina.
Ovi i slični -proračuni dovode nas do sledećeg zaključka. Za dato
opterećenje q i dati odnos l dužine i širine opterećene površine, i sleganje
u centru površine i srednja vrednost sleganja se povećavaju upravno
srazmerno širini opterećene površine. Sleganje kružne površine se pove-
ćava upravno srazmerno poluprečnicima. ·
No, ovaj za'ključak važi samo ako je opterećeni materijal elastički
izotropan i homogen i ako se, uz to, ponaša po Hookeovom zakonu. Raz-
motrićemo sledeća odstupanja od ovih uslova: (a) Stišljivost materijala
se smanjuje sa povećavanjem dubine ispod površine; (b) opterećeni ma-
terijal ·Se .ne ponaša po Hookeovom zakonu, i (e) specifična deformacija
se povećava sa vremenom pri konstantnom stanju napona.
Po pravilu, u praksi možemo računati samo ·s a približnim poznava-
njem elastičnih svojstava prirodnog sloja tla. Zato je stroga analiza uti-
caja spomenutih odstupanja elastičnih svojstava tla od svojstava koja je
pretpostavio Boussinesq samo od teoretskog interesa. Informacija koja
nam je petrebna za praktične ciljeve se može dobiti na osnovu radikalno
uprošćavajućih pretpostavki. . .
Da bismo dobili opštu predstavu o uticaju smanjenja stišljivosti tla
sa povećavanjem dubine i·s pod površine, :pretpostavićemo da je odnos M
između .normalnog napona na horizontalnom preseku na dubini z ispod
opterećene površine i odgovarajuće vertikalne specifične deform.acije na
toj dubini fun!kdja-samo dubine z. Zamenićemo stvarnu raspodelu nor-
malnih napona na horizontalnom preseku sličnom raspodelom, koja se
. može izraziti jednostavnijom jeđnačinom. Na kraju, ograničićemo svoje
ispitivanje na sleganje kružne temeljne stope poluprečni:ka R i pretpo-
staviti da je raspodela 'kontaktnog pritiska na osnovi temeljne stope pred,-
stavljena ·paraboloidom.
Slika 128a predstavlja presek kroz stopu; Kriva C 8 prikazuje raspo-
delu normalnog naJI>ona na horizontalnom preseku cd prema Boussinesqu.
Da bismo pojednostavili proračun, zamenićemo ovu raspodelu pritiska
drugom, u kojoj je normalni pritisak na presek, po jedinici površine, dat
-·- ·<miinatama-t>a-r·a;b-otoida. Na slici 128a ovaj paraboloid je predstavljen
parabolom C p. Presečne tačke Cl i d1 parabole i prave cd pripadaju, po
pretpostavci, pravama ac1 odnosno bd1 l_toje prolaze kroz spoljne ivice
:332 Teorija polubeskonačnih elastičnih tela
-temeljne stope pod uglom od 45° prema horizontali. Ako je O"z vertikalni
:pritisak po jedinici površine na pravu cd koja leži ispod središne linije l
stope, ukupni pritisak, predstavljen paraboloidom je ~ 1t (R + z)2 O"z. p~ l
što ovaj ;pritisak mora da bude jednak opterećenju Q = 1tR2 q na stopi, 1
možemo napisati:
·t j.
Sl. 128. (a) Raspodela vertikalnog pritiska na horizontalnom

preseku ispod opterećene temeljne stope koja leži na tlu čjja
se stišljivost smanjuje sa dubinom; (b) sleganje (puno izvuče
na linija) kao funkcija poluprečnlka temeljne stope, proraču-
- - - : - - - -....,rrato-pod-pretpostavkom- da .je_debljin~_naslage tla beskonačna
Qva vrednost je nešto veća od vrednosti koju daju Boussinesqove jedna-

-čine. Vertikalna deformacija na dubini z ispod centra stope je:
Oz 2q R 2•
M= M (R+z) 2 '
.:gde je Nf. odnos vertikalnog pritiska ;po jedinici površine i odgovarajuće

.specifič{ie deformacije u vertikalnom pravcu. Najjednostavnija pretpo-
,stavka -..koja -se može postaviti u pogledu funkcionalne veze između M i
:dubine z je da je ova veza linearna:
M=M 0 +az. (5)
.'U ovoj jednačini Mo (gm om- 2) i a (gm cm-3) su empirijske konstante čije
. vrednosti'· iZFažavaju, na opšti način, stepen elastične homogenosti. Za
~lastič:ki homogen materijal, · a je jednako nuli i M =Mo. S druge ~trane,
. Uticaj veličine opterećene površine na sleganje 333:
za materijal čija se stišljivost smanjuje sa povećavanjem dubine, i Mo i.

a su veći od nule.
Na osnovu jednačine 5, za sleganje stope dobijamo vrednost:
R2 M o-Ra( 1 +lg Mo
Ra
·.=J
p
oo
2
q
M0 +az (R+z)2
dz=2qR-- - - -
(M 0 -Ra)2
- - (6}
o
Ako je opterećeni materijal savršeno elastičan, a je jednako nuli i:
1
p=2:qR - - .
· Mo
~ -~- ---
Tačna vrednost p za a = O (savršeno homogen materijal) data je jedna-·
činom:
l - !J.2
p= 2qR--. 142 (2}
E
Za Mo = E/1- (.12) ove dve jednačine !postaju identične. Sleganj-e p u funk-
ciji polu;prečnika R stope za a= O predstavlja prava OCo (sl. 128b). Kad.
je reč o prirodnom tlu, uvek se mora .p retpostaviti da je a veće od nule.
Korespondenciju između R i p predstavlja onda kriva slična !krivoj OCa~
Sto je veća vrednost a pri datoj .vrednosti Mo, tim se brže smanjuje nagib·
krive kad se R povećava. ·
Jednačina 6 određuje i odnos između poluprečnika R opterećene·
stope i opte~ećenja po jedinici površine q potrebnog i dovoljnog da pro-
izvede dato sleganje p1. A'ko se u jednačinu 6 uvrsti p = p1 i zatim jed-
načina reši po q, dobija se:
l (M 0 -Ra)2
(7}
q=pt 2 R . ( M ) .
M 0 -Ra l+ lg R~
Ako je ~ = O, . jednačina 7 se transfor-miše u jednačinu:
l
qR= - Pt M 0 = const
2
koja predstavlja hiperbolu prikazanu puno izvučenom krivom na slici
129a. Ako je a > O, kriva koja predstavlja odnos između R i q za datu.
yrednost Mo teži svojoj horizontalnoj asimptoti sporije nego kriva koja
odgovara vrednosti a = O, kao što je pritk azano krivom tačka - crtica.
U ovim proračunima smo pretpostavljali da je odnos između verti-
kalnog pritiska po jedinici površine i odgovarajuće vertikalne specifične·
deformacije nezavisan od samog pritiska. Zato se proračunato sleganje:
p (jedn. 6) povećava, pri datoj vrednosti poluprečnika R, upravno sraz-.
merno opterećenju q po jedinici površine, kako je prikazano linijom OCo·
na slici 129b. No, ako ispitujemo ovaj odnos pomoću opita opterećivanja
na-x:ealnem-tlu.,uvek- otkrivamo da se odnos izmeđ\,\ sleganja i optereće-·
nja po jedinici površine povećava sa povećavanjem opterećenja, kao što.
je prikazano krivom sleganja OC na slici 129b. Kod ove :krive je samo.
.334 Teorija polubeskonačnih elastičnih tela
njen najviši deo približno prav. To znači da jednačine 6 ·i 7 važe samo

za vrlo mala opter·ećenja. Povećavanje brzine sleganja pod većim opte-
rećenjima posledica je činjenice da se tla ne ponašaju po Hookeovom za-
konu. Da bismo bolje procenili uticaj ove činjenice na odnos između po-
luprečnika opterećene kružne stope i sleganja za dato opterećenje po je-
dinici površine, zamenićemo srednji deo krive OC na slici 129a pravom
čija je jednačina:
q= c1+c2 (~) (8)
i pretpostaviti da ona važi u oblastioznačenoj na slici. Ako uz to pretpo-

stavimo da opterećenje leži na debelom sloju meke gline, gotovo homo-
- - - -:gene u pogleda njelli11elastičnilrsvojstava; vrednosti c1 i c2 su- onda ne-
fl Idealni pesak
l' •J'J
0
r- (e)
H
(d)
l!
Sl. 129. Opterećenje po jedinici površine na kružnoj površini potrebno i

aovoljno da izazove dato-sleganje p1, ako 'opterećenje leži (a) na idealnoj
savršeno elastičnoj podlozi, (e) na glini i (d) na pesku; (b) empirijska
veza između sleganja i opterećenja po jedinici površine, ako se optere-
ćenje povećava konstantnom brzinom; (e) isto kao i (b) ali sa jednim
prekidom u procesu opterećivanja
:zavi·sne od poluprečnika R. Pod ovim pretpostavkama, za opterećenje koj.e

je potrebno i dovoljno da izazove 4ato prosečno sleganje p1 dobija se:
q=Ct+c:2.(~) · (9)
Ova jednačima predstavlja hilperbolu (sl. 129c) sa horizontalnom

.a,s.i:mptotom q = Ct. Ona ·se može napisati i u obliku:
·. + -
q=c C: P1 2 Rn P.
- - - =C1+m, - , (lO)
---~'- ·- ~-- 1 · 2 R2 n · A
Uticaj veličine opterećene površine na sleganje 335
_g de je P, obim opterećene površine A, a ct (gm cm- 2) i ms (gm cm-1) su

empirijske -k onstante koje se mogu odrediti opitim-a opterećivanja kružnih
površina različitih poluprečnika. Housel (Hauzel, 1929) je eksperimentalno
-dokazao da jednačina 10 važi, pod uslovima kao i gore, takođe i za kva-
-dratne i pravougaone stope na glini. Ukupno opterećenje potrebno i do-
voljno da proizvede sleganje pt je:
Q =A q = A Ct+ mr P,. (ll)
Vrednost m. (gm cm-1) se naziva obimno smicanje. Uslovi i)Od kojim ova
j ednačina važi su precizirani gore.
. Termin obimno smicanje može da bude pogrešno shvaćen, naime da simbol m,
:predstavlja otpornost na smicanje po jedinici dužine obima. Zato je potrebno nagla-
--';__----...tti- dalfe-·postojrmaterijal koj-em- bi se mogla prij)isatrn eka otpornost na- smicanje
po jedinici dužine obima. Da bismo, objasnili značenje veličine m,, primenićemo
jednačinu ll na savršeno elastičan, izotropan i homogen materijal i uporediti rezul-
·tat sa strogom jednačinom za opterećenje dovoljno da proizvede dato sleganje. Za
-ovakav materijal, ct na slici 129b i u jednačini ll je jednako nuli, pa je:
Q= ms Pr-
Za kvadratnu površinu 2BX2B sa opterećenjem q po jedinici površine ukupno
•9pterećenje
je Q=4B2 q, a obim P,= 8B. Ako ove vrednosti uvrstimo u malopređašnju
jednačinu pa je rešimo po q, dobićemo: ·
8B 1
q = ms - -2 = 2 ms - . (12)
4B B
·vrednost. q predstavlja opterećenje po jedinici površine koje je potrebno i dovoljno
,da proizvede sleganje pt. Odnos između " opterećenja po jedinici površine i srednje
vrednosti sleganja opterećene površine određen je jednačinom 142 (1):
1- ....
p = ·l,9 q ----e-2
B.
Opterećenje q po jedinici površine, koje je potrebno dovoljno da proizvede sle-

_ganje pt, jeste:
E l
q -= .- .
l ,9(1-p.2) B
Ako se ova jednačina kombinuje sa jednačinom 12, dobija se, za savršeno elaStična
-čvrsta tela:
(13)
:ova jednačina pokazuje da obimno smicanje m, ne predstavlja, ni u kojem slučaju,

:neku specifičnu otpornost lokalizovanu na obimu opterećene površine. Vrednost m .
nema nikakvo fizičko značenje; to je samo empirijski . koeficijent sa dimenzijama
_gm cm-1 . Prisustvo veličine ct na desnoj strani jednačine 10 je posledica nepotpune
·'elastičnosti opterećenog materijala, kao što je prikazano na slici 129b. Ova veličina
nestaje ako je opterećeni rhaterijal savršeno elastičan, tako da je u tom slučaju
·Q=m. P •. Treba takođe napomenuti da opterećenje koje deluje na ograničenom delu
"horizontalne površine polubeskonačnog elastičnog tela iza;;>:iva spuštanje svake tačke
_površine. Povećanje opterećenja povećava sleganje površine koja okružuje optere-
·-ćenu stopu. S druge strane, ako opterećenje deluje na površini polubeskonačnog tela
koje nije savršeno elastično, kao što je, na primer, glina, materijal neposredno oko
::stope--·se- p-omera n-aviše čim se-6pterećenje počne približavati vrednosti koju pred-
.:stavlja apscisa tačke b (sl. 129b). To je ivično dejstvo, koje smo opisali u čl. 46 a
l ' _ilustrovano je na slikama 37a i 37b.
l __
l'
I kod peska bez kohezije, sleganje usled opterećenja na površini date·

veličine povećava se brže no što se povećava opterećenje, kao što je pri-·
kazano ·k rivom e na slici 129b. Paralelno s ovim, vrednosti Cl i C2 u jed-
načini 9 nisu čak ni približno nezavisne od poluprečni:ka R. Ovaj ekstrem-.
ni slučaj teorijski--je proučavao · Aichhorn (Ajhorn, 1931). Rezultati ispi-
tivanja su prikazani na slici 129d. Za izvesnu vrednost Rt poluprečnika,
opterećenje po jedinici .p ovršine koje je potrebno i dovoljno da proizvede·
dato sleganje Pt je maksimalno. Ovaj zaključak je više puta eksperimen-.
talno potvrđen.
Uticaj vremena na sleganje je prikazan na slici 129c. Ova slika pri-·
kazuje odnos između opterećenja po jedinici površine i sleganja dobije-.
nog u .toku opita opterećivanja mase tla. Ako se opterećenje povećava.
konstantnom brzmom (lmearno sa vremenom), linija koja• povezuje1'e-- -
zultate merenja je glatka kriva OacC. Ako se, pak, opterećenje ne menja
u toku nekoliko časova ili nekoliko dana, Od to do tt, ova okolnost se ma-.
nifestuje ila dijagramu vertikalnom linijmn ab, bez obzira na prirodu
opterećenog tla. Odnos i~među vremena i sleganja pri konstantnom opte-·
rećenju je prikazan na desnoj strani linije ab . .Nko se proces opterećiva-.
nja nastavi posle vremena tt prvobitnom brzinom, kriva opterećenje--.
sleganje teži postepeno krivoj OacC, koja predstavlja sleganje u slučaju.
neprekidnog procesa opterećivanja. Relativna veličina uticaja vremena.
prikazana vertikalnom linijom ab i njegovi fizički uzroci su različiti za
različita tla. U opitima sa peskom ili peskovitim tlom, ovaj uticaj je-
uglavnom posledica zaostajanja u prilagođavanju zrna peska promeni
stanja napona. Kod glina .on je u prvom redu cposledica prQlaznog naru-·
šavanja stanja hidrostatičke ravnoteže vode sadržane u parama gline,. kao.
što je opisano u glavi XIII. U oba slučaja krajnji rezultat je isti kao kad
bi konstante elastičnosti opterećenog materijala bile funkcija brzine ko-·
jom se opterećenje nanosi.
Na kraju, u svim teorijama koje smo izložili u prethodnim članovi-·
rna pretpostavljali smo da se stišljivi materijal koji nosi opterećenje pruža.
do u beskonačnu dubinu. U prirodi, pak, stišljivi sloj tla le~i na konačnoj,
dubini, na nekoj relativno nestišljivqj podlozi. Rastojanje između opte-.
rećene-površine i- ove-podloge"Pl'edstavlja- još jedan novi promenljivi čini
lac. Uticaj ovog činioca na sleganje ćemo ispitati u članu 150. On je ilu-
strovan slikom 138.
U ovom pregledu našeg sadašnjeg znanja u pogledu odnosa između·
sleganja i veličine površine koja nosi opterećenje konstatovali smo da je
ovaj odnos prilično složen. Zbog velikog broja promenljivih činilaca koji
se ispoljavaju u problemu, ovaj odnos se ne može izraziti jednostavnim
zakonom koji .bi važio u svim slučajevima. Iz istog razloga i korist od
opita opterećivanja na modelima malih dimenzija je ograničena. Ekstra-
polacija rezultata ovakvih opita na sleganja opterećenih velikih površina
može da zavede na pogrešne puteve. Ova'kvu ekstnrpolaciju ne treba ni- .
kad pokušavati bez pažljivog ispitivanja svih činilaca koji eventualno.
mogu uticati na razliku između sleganja malih površina i sleganja ve-
likih . površi~a. Najznačajniji od ovih činilaca je promena elastičnih svoj-:--
stava tla sa dubinom. U prošlosti je ovaj činilac često· zanemarivan.
. Naponi u polubeskonačnom telu usled opterećenja 337
143. Naponi u polubeskonačnom telu usled opterećenja koja se prenose

posredstvom trenja na omotaču šipova ili talpi. Slika 130a pokazuje .po-
prečni presek kroz niz talpi na koji deluje opterećenje q' po jedinici du-
žine njegove gornje ivice, a slika 130b verti'kalni presek kroz opterećeni
.šip nekog temelja. Sipovi su, po pretpostavci, pobijeni u homogenu masu
tla. Pošto je otpornost vrha šipa vrlo mala, svo opterećenje se, praktički,
___,_J2
- + -'"+\- - tJ D , . 3'
~ .
~; ; ='="=~-
.
J
e(u;. na dubini D)
- C' ( qz na dubini ~D J
IJ . 4G5,:lJ-
•
b ~r~
' l
(a) · ,,l/G (b)

.... r
Sl: 130. Približna raspodela vertikalnog pritiska na horizon-
talnom preseku (a). kroz donju ivicu optereć~nog niza talpi i
(b) kroz vrh opterećenog šipa
prenosi na tlo posredstvom smičućih napona koji deluju na površini kon-

takta omotaća šipa ili talpe i tla. Otpornost protiv smicanja može da ·bude
posledica athezije ili trenja ili jednog i drugog. Saglasno uobičajenoj ter-
minologiji otpor protiv smicanja duž kontaktne površine nazivaćemo
trenje na omotaču bez obzira na ID.jegove stvarne fizikalne uzroke. Analiza
koja sledi važi ~a šipove pobijene u glinu.
Da bi se proračunalo •s tanje napona koje izaziva opterećeni šip u ma-
terijalu koji ga okružuje, mora se poznavati raspodela smičućih napona
duž_o~ot.a.ča_šipa.. M<Y.le se._o.č.ekivati . da je stanje n~ona na omotaču u
velikoj meri slično stanju napona koje bi vladalo da su šipovi uvučeni u
savršeno elastičnu sredinu i da uz nju potpuno prianjaju.
Iz opita na modelima malih dimenzija u kojim su kruti zidovi ura-
njani u želatin, mamo da su smičući naponi, praktički, ravnomerno ra-
spoređeni duž strana zida, od površine nadale do dubine koja je nešto malo
manja od dubine na kojoj leži donja ivica zida. Neposredno iznad donje
ivice, smičući naponi se povećavaju i na samoj ivici postaju veći od ja-
čine veze i~eđu talpi i materijala neposredno uz talpe. No, za praktične
svrhe, ~vo lokalno odstupanje od ravnomerne raspodele napor;a se može
-.zanemal'iti.- Prema tome, ·s mema pretpostaviti da je smičući -napon -. duž
površine u tlo pobijenog dela apterećenih talpi jednak ukupnom optere-
ćenju q' po jedinici dužine ni,za talpi podeljenom sa ukupnom veličinom

površine -kontakta između talpi i tla po jedinici dužine, tj.

q'
't = --.
2D
Proračun veličme - ~ raspodele normalnih napona na horizontalnom
preseku kroz donju ivicu b talpi na dubini D se može izvršiti na sledeći
način. Izdelićemo niz talpi u horizontalne trake visine AD. Svaka strana
svake trake prenosi na tlo optere6nje Aq'/2 = -r:AD po jedinici dužine
trake. Da bismo proračunali normalne napone na horizontalnom ravnom
preseku na dubini D, .najpre ćemo odrediti, pomoću Bouss~nesqove teo-
rije, moralne napone koje bi izazvala parcijalna opterećenja Aq' kad bi
se površina sredine u koju -su {!Obijene ta]Jpe na~?zi1a na polovini visine od-
govarajuće trake a parcijalno opterećenje :predstavljalo ukupno linijsko
opterećenje koje bi delovalo na ovoj površini. Za traku 3 fiktivna povr-
šina je predstavljena linijom tačka-crtica ('Sl. 130a). Sila Aq' predstavlja
vertikalno opterećenje _po jedinici dužine linije preseka fiktivne površine
i zida od ialpi. Nomialni na:poni, koje izaziva ovakvo linijSko optereće
nj-e, na horizontalnom preseku kroz donju ivicu se mogu brzo proračunati
pomoću jednačine 136 (la). Rezultat ovih proračuna za trake 5 i 6 je pri-
kazan ispod horizontalne linije kroz tačku b. Normalni napon u bilo kojoj
l . l
tački horizontalne ravni kroz b je jednak sumi napona koje u toj tački
proizvode parcijalna opterećenja Aq'. On je predstavljen ordinatama kri-
ve e na slici 130a za jednu stranu horizontalnog preseka.
Slična metoda se može pr1meniti i za proračun normalnih napona na
horizontalnom preseku koji prolazi kroz tačku b usamljenog šipa (sl.
130b). Raspodela smičućih napona duž strana ovakvog šilpa je, prema re-
.zultatima opita, gotovo ravnomerna. Da bi·s mo dobili ·p ribližno rešenje,
.izdelićemo šip (horizontalnim ravnima) u nekoliko delova. Zatim ćemo ·
smičuću .-silu ~oja deluje na svakom od ovih delova zameni ti koncentri-
Samm opterečenjem i proračunati napone koje ono · stvara pretpostavlja-
jući da horizontalna površina beskonačne mase ·prolazi kroz polovište vi-
sine ovog dela. Za ovo se može koristiti Tablica I u Dodatku (tablica za
faktor uticaja koncentrisanog opterećenja). Krive obeležene sa 5 i 6
predstavljaju rezultate proračuna za pre'Seke 5 i 6. Ordinate krive e su
- joonal{e sumi oram.ataK:rivih koj-e- odgoVaTa"'ju pojedinim pre'Secima. Gre-
ška je na strani s~gurnosti, jer prisustvo materijala iznad polovišta (sre-
ilišne tačke) svakog dela smanjuje napone koje stvara koncentrisano opte-
rećenje u materijalu ispod polovišta. Da bismo smanjili teorijsku grešku
možemo proračunati napone ma horizontalnom preseku koji prolazi kroz
tačku b, pomoću Mindlinovih jednačina (vidi čl. 135). No, greška usled
pretpostavke o savršeno elastičnom ponašanju materijala koji okružuje
šip je verovatno daleko veća od greške uprošćene metode proračuna.
. Treba napomenuti·..da se ob e metode proračuna mogu primeniti samo na pro-
račun .napona u tlu neposredno uz usamljene šipove, pošto se zasnivaju na pretpo-
stavci da je šip .okružen homogenim materijalom. Materijal oko šipa koji pripada
grupi šipova se može tretirati kao elast1ična sredina koja je sama ojačana drugim
relativno krutim šipovima~ Eksperimentalna ispitivanja stanja u grupi šipova uro-
njenih u želatln su zaista pokazala da r~spodela smičućih napona duž strana (omo-
tača) šipa u: unutrašnjosti :grupe nema ni·k akve' sličnosti sa · raspodelom koja odgo·-
vara usamljenom šipu ('Ferzaghi, 1935);
.Raspodela napona u unutrašnjosti elastičnih klinova 339
Eksperimentalni podaci koji se odnose na raspodelu smičućih napona

na stranama opterećenih talpi ili talpi pobijenih u pesak još uvek su takvi
da nas ne dovode do za'ključaka koji bi se mogli primeniti na praktične
probleme. Teorijskim razmatranjima o raspodeli napona ne možemo još
uvek pokloniti poverenje, jer nisu potvrđena eksperimentima.
144. Raspodela napona u unutrašnjosti polubeskonačnih elastičnih
klinova. Polubeskonačni kli~ je telo ograničeno dvema ravnima k oje se
seku, kao što pokazuje slika 131a. Na .klin.deluje sila težine u pravcu OA
pod uglom u. prema liniji OB koja polovi ugao između strana klina. Ako
iI
lf
'U
l 1l(~
N
r .-tl
Al l
M H
(a)
Sl. 131. (a) Vertikalni presek kroz polubeskonačni klin na čiju levu
stranu deluj e pritisak tečnosti: (b) raspodela normalnih i smičttćih na-
. pona na horizontalnom preseku: kroz simetrični klin usled težine klina,
l
ako je materijal savršeno elastičan; (e) kao pod (b), ali ako se klin sa-
stoji od idealnog peska u stanju plastične ravnoteže
.-- je jedna strana klina - recimo, strana OC - vrlo strma i pri tom na nju
deluje spoljni pritisak qoro čija se veličina povećava upravno srazmerno
odstojanju ro od temena O klina, diedar predstavlja uprošćeni presek 'k roz
betonsku masivnu branu na čiju strmiju stranu deluje pritisak vode u
rezervoaru. Za to je problem proračuna n~ona u unutrašnjosti . ovakvog
klina počeo odavno da privlači pažnju tehničara. Prvo strogo rešenje pro-
blema objavio je L evy (Levi, 1898). Ono j·e zasnovano na pretpostavci da
je klin .polubeskonačan. Zbog ove pretpostavke Levyjevi rezultati se ne
mogu primeniti u neposrednoj blizini. osnove brane, ali se, svejedno
može očekivati da rešenje daje relativno tačne vrednosti za ostali deo
građevine, pod uslovom da je materijal savršeno elastičan. Levy je do-
kazao da se raspodela normalnih napona na ravnom preseku .koje izaziva
samo težina_:klina ili težina zajedno sa. hidrauličkim pritiskom na jednu
stranu klina može uvek predstaviti pravom linijom, pod uslovom da se .
materijal ponaša strogo po Hookovom zakonu .
22•
l
340 Teorija polubeskonačnih elastičnih. tela

J
!
Fillunger (Filunger) je (1912) rešio isti problem drugom metodom i
dobio iste rezultate. Sledeće jednačine predstavljaju ovo rešenje. Neka su:
::·· a-,, a- e = normalni naponi (tpozitivni kad su· nap oni pritiska) u tački N
u pravcu ·vektora r odnosno u pravcu normalnom na ovaj
vektor; ·
't . smičući p.apon u ravnima čiji su nol'Illalni naponi o-, i a- <P ;
\jJ = .ugao između vektora r i prave .koja polovi ugao 2\jJt između
J strana diedra; \jJ je, pozitivan kad ·se meri u smislu ' kreta'nja
(. . satne kazaljke počev od bisektrise OB;
y = zapreminska težin·a materijala.
-N~ted-wp-stvem:težine-mr:----
a,=r y [(a +cos a) cos o/+ (b+sin a) sin o/- e cos 3 o/- d sin 3 o/] (la}-~~
Go = r y [(3 a+co~ a.) cos 'f+(3 b+sin et) sin t+c cos 3IJI+ d sin 3o/] (lb}
J
t = r y (a sin o/- b cos o/+c sin 3 '}t- d cos 3 o/), (l e)
gde je:
cos a sin 3 o/ b= sin <i cos 3 o/t
a= . ,
2 (sin 'lt i +sin 3 tt) 2 (cos lJit-cos 3 lJit)'
cos Ct d= .. sin a •
C= -- -
8 cos2 IJit 8 sin2 lJit
Naponi usled spoljnjeg pritiska su:
l
a,= rq0 (a cos qr +;b sin \1! -e cos 3 qr -d sin 3\lf (2a)
C1e= tq0 (3 a cos \V +3 b sin \lf +e cos 3 W +d sin 3 \l') (2 b)
t = rqq (a sin W-b cos qr +e sin 3 'V - d cos 3 'V), (2 e)

- gd·e- je:-
·l
l
a= : sins <t't _ . sln3 <t>i

b-
16 sin <t>t cos3 <J>1' 16 cos <t>1 sin3 <Jlt '
l l
C= - - -- - d= - - - -
16 sin3 lJit
Prema ovim jednačinama, raspodela i normalnih i smičućih napona
na ravnim presecima paralelnim sa ivicom klina je linearna. Ako je
qo = O i a. = O (simetrični klin), normalni napon u ·svakoj tač-ki horizon-
talnog preseka na dubini z ispod ivice je jednak yz/2, a smičući naponi se
povećavaju upravno srazmerno odstojanju od ravni simetrije.
Sli.ka _13lb prikazuje raspodelu nol'Illalnih napona a-t i smičućih na-
pona "t', usled samo sopstvene težine, duž horizontalnog preseka MN :kroz:
polovinu klina, normalnog na ravan simetrije klina. Slika 131c pred-
stavlja raspodelu odgovarajućih napona na horizontalnoj osnovi ·peščanog
l Raspodela napona u elastičnim telima 341
nasipa u stanju tplastične ravnoteže čiji je poprečni presek identičan sa

klinom OMN na slici 13lb. O ovim naponima je bila reč u članu 65. Nema
sumnje da su naponi u svakom zemljanom nas~pu u mnogome sličniji na-
ponima prikazanim na ·s lici 13lc nego onim koji se dobijaju iz jednačina
l i 2, bez obzira na vrednost koeficijenta sigurnosti za kosine u odnosu
na klizanje. Zaista je teško prihvatiti da je normalni napon na osnovi
zemljanog nasitpa ravnomerno raspoređen. Prema tome, rešenje koje
predstavljaju jednačine l i 2 odgovara graničnom slučaju, koji se u praksi
čak ni približno ne ostvaruje izuzev~ na ravnim presecima kroz masivne
gravitacione brane.
, Kao dodatak jednačinama l i 2 Fillungerova studija sadrži jednačine
l za napone u polubeskonačnom klinu na koji deluje spoljni pritisak rav-
f----~nt>merrw-,•aspoređen duž-j-edne od njegoVill-st'l'aha. Matematičku metodu
! ·za proračun napona u unutrašnjosti 'QOlubeskonačnog klina uz proizvoljne
1 granične uslove je pronašao Brahtz (1933).
: 145. Raspodela napona uz okna i tunele u polubeskonačnim elastič-

nim telima sa hm·izontalnom površinom. Slika 132a predstavlja presek
kroz cilindrično okno u elastičnom polubeskonačnom telu za,preminske
težine y. Neka je:
z = vertikalna koordinata merena u pravcu nadole od horizon-
talne površine,
r = horizontalno, radijalna odstojanje od Z-ose, koja se podudara
sa osoro okna,
ro = poluprečnik okna;
I(J,, O'r, rr e= vertikalni napon, odnosno horizontalni radijalni napon, od-
nosno tangencijalni napon; svi su normalni naponi,
't'rz = smičući napon u pravcu r i z.
Pre no što započne bušenje okna, naponi u proizvoljnoj tački na d,u-

bini z su:
(l)
gde je Ko koeficijent zemljanog pritiska mirovanja (jednačina 10 (1)).

Pošto su smičući naponi duž cilindričnih pres~a jednaki nuli, materijal
Jwji se nalazi u granicama budućeg okna možemo zameniti tečnošću za-
premiiJl'Ske..:težine Koy, ne---menjajući pri tom 'S'ta<Jlje napona u okolnom
materijalu. Naponi koji deluju u bilo kojoj tački u materijalu uz okno se
mogu razložiti u dva dela. Jedan deo je posledica težine ·materijala a
drugi je izazvan pritiskom koji vrši teška tečnost. Stima ove dve kompo-
nente napona je jednaka početnim naponima datim jednači:nom l, a na-
_p oni koje stvara priti_sak same tečnosti se mogu la!ko proračunati. Posle
izrade okna smičući naponi duž · njegovih zidova su jednaki nuli a radi-
jalni normalni naponi su takođe jednaki nuli. .Zato činjenica qa je okno
izraženo; ima u pogledu napona u materijalu uz njega isto dejstvo kao i
.ispumpavanje teške tečnosti iz cilindričnog otvora čije su dimenzije jed-
nake dimenzijama okna (Biot, 1935c) .
. Podešavajući Lameove formule koje daju raspodelu napona u cilin-
drima deqelih z_idova na .koje deluje unutrašnji pritisak (Lame 1852, Ti- .
mošenko l941) za proračun naapona :koje proizvodi teška tečnost, na du-

bini z ispod površine i na odstojanju r od ose okna, dobijamo:
(2 a)
2 .
ro
a," = K o Y z2, (2 b}
r
2
On" = 'K 0 Y Z ro (2 e).
" . r2- , ,
't,z= O. (2 d}
_ _Posle bušenja okna, naponi u bilo kojoj tački u materijalu uz okno
su jednaki razliCi između početnih napona (jednačine l) i napona datih
jednačinama 2. Dakle, oni su:
(3 a}
. a, =a,, -a,"=Ko y z 1- .-ro.l2) ,
.. ( r (3 b)
a6 =a 9'-oe"=Korz(l+ ~n (3 e).
't,:=-0. (3 d}
Westergaard je izveo iste ove jednačine pomoću funkcije napona. Na
zidovima okna (r = ro) ranijalni napon je jednak nuli, a tangencijalni na-
pon jednak dvostrukoj vrednosti :početnog horizontalnog napona. Verti-
Elastično Plastično
l
l
Sl. 132. Raspodela napona duž horizon~alnih preseka kroz
sredim~ koja okružuje c.ilindrični otvor (a) ako je materijal
savršeno ela~tičan i (b) ako se sastoji od kohezionog peska
koji je dovoljno čvrst (koherentan) da se održava bez bočnog
podupiranja
kalni napon (ft (jedn. 3a) je jednak naponu (ft :koji je vladao na horizon-
talnom preseku na dubini z, pre bušenja okna. Raspodela napona koja re-
Raspodela napona u elastičnim te!ima 343
zultira iz jednačina 3, na horizontalnim presecima je prikazana na slici

132a. Ako je tlo koje okružuje okno u stanju plastične ravnoteže, raspo-
dela napona na horizontalnim presecima je slična raspodeli prikazanoj na
slici 132b (vidi članove 73 i 74).
U sva'kom tlu, uključujući i najtvrđe, raspodela napona je slična ra-
spodeli prikazanoj na slici 132b, jer visoki tangencijalni naponi <13 u tlu
neposredno uz zidove o'k na dati jednačinom 3c, su po svoj prilici veći
od čvrstoće tla na pritisak Prema tome, ovi naponi stvaraju plastično
tečenje tla uz zidove okna koje se produžava sve dok se ne dostigne sta-
nje plastične ravnoteže, odnosno loma. Tako raspodela napona prikazana
na slici 132a odgovara graničnom slučaju, koji ne postoji u stvarnosti
sem u blizini zidova tunela u tvrdoj i kompaktnoj steni.
;--------:Rasuđivanje-koje dovodi do jednačinaJrriOze 'P oslužiti i za -predl>tavu
o 'POSledicama izrade tunela u polubeskonačnom elastičnoon masivu na
stanje napona u masivu. U cilju jednostavnosti pretpostavićemo da je tu-
nel cilindrič.an i da je vrednost Ko u jednačinama l jednaka jedinici, što
znači da je raspodela napona u masivu pre izbijanja tunela hidrostatič'ka.
Neka .je:
D = vertikalno rastojanje između ose tunela i horizontalne· gornje
površfne,
ro = poluprečnik tunela,
'Y · = zapreminska težina sredine, i
<J,, <Je = railijalni i tangencijalni napon na proizvoljnom odstojanju
r od ose tunela, oba normalni naponi.
Pošto je, prema pretpostavci Ko = l, ·početni napon u bilo kojoj tački
zidova tunela, na dubini z ispod površine, određen je veoma jednostavnim
jednačinama:
đ,'=or;/ =y Z (4)
Izbijanjem tunela smanjujemo radijalni napon u svakoj tački zidova
tunela od njegove početne vrednosti yz na vrednost nula. Na osnovu toga
je stanje napona u svakoj tački masiva, :posle izbijanja tunela jednako
razlici početnog napona i napona proizvedenih u toj tački radijalnim pri-
tiskom yz na zidove tunela. Ovakav pritisak se može dobiti punjenjem
tunela tečnoŠC!J. zapreminSke težine y, i to tako da se tečnost u -piezome-
trijskoj cevi •p enj'e do nivoa horizontalne površine tla. Da bismo odredili
stanje napona stvoreno pritiskom tečnosti, ispitaćemo ovo stanje neza-
visno od napona usled sopstvene težine materijala koji okružuje tunel.
To možemo učiniti tako da pretpostavimo da se fiktivni tunel ispunjen
tečnošću nalazi u materijalu bez težine.
Ako je dubina D (sl. 133a) velika u poređenju sa prečnikom 2ro tu-
nela, pritisak tečnosti, u svakoj tački zidova, je jednak y D po jedinici
površine, a površina tla se nalazi izvan zone uticaja pritiska tečnosti na
napon u materijalu uz ovu tečnost. Prema tome, naponi se mogu prora-
čunati pomoću Lameovih jednačina za napone u cevima vrlo debelih zi-
dova, tj. pomoću jednačina 2. Ako se u ove jednačine uvrsti Ko = l i
z = D, dobija se
2
.. ro2
o"=y D .-r= oo,, = - y D -ro:s . ( 5)
r . r
:344 Teorija polubeskonačnih elastičnih tela
Već smo ranije <pokazali da su naponi u materijalu posle izbijanja tu-

nela jednaki razlici <početnih napona i napona stvorenih teškom tečnošću.
Kako smo pretpostavili da je Ko = l i da je polwprečnik ro tunela vrlo
:mali ako se uporedi sa dubinom D, početni naponi na zidovima tunela
,(naponi pre izbijanja tunela) su približno:
đ/ = aa' = D y.
Naponi koje stvara teška tečnost su dati jednačinom 5. Tako su na-·

poni posle izbijanja tunela jednaki:
aT =aT, -aT " = D y l - -ro

( r2
2) (6 a)
aa= aa' - ae''+ D y (l + ~n .

Odgovarajuća · raspodela napona je <prikazana na slici 133a. Na levoj
(6 b)
strani ravni ..simetrije tunela !pritisak tečnosti yD je nanesen od zidova u

radijalnom pravcu prema centru tunela. Kako smo ·pretpastavili da je
Ko = l, pritisak tečnosti yD je jednak istovremeno tangencijalnom i ra-
dijalnom naponu pre izbijanja tunela. Na desnoj strani su tangencijalni
Elastično
]) vrlo veliko
/J vrlo ye/iko Plastično Plas.tično
-r
(e) (d)
Sl. 133. Raspodela napona duž horizontalnog preseka kroz osu
horizontalnih cilindričnih otvora u savršeno elastičnom ma-
terijalu (a). izbijenih na velikoj · duqini ispod površine i (b)
na· maloj dubini. Leva strana svakog dijagrama predstavlja
stanje napona pre izbijanja otvora. Ako su otvori u kohe-
zionom pesku dovoljno koherentnom da mu nije potreban
bočni oslonac, s~anje napona je prikazano na (e) i (d)
naponi O' o za r = ro prikazani na sličan način. Ordinate krivih prikaza-

nih iznad horizontalne ravni kroz centar prese~a kroz tunel predstavljaju .
radijalne i tangencijalne napone 0', i 0' 9 koji deluju duž horizontalnog pre-
seka kroz osu tunela. ~
Ako je tunel-izbijen blizu površine tla, kao što je prikazano na slici
133b, hidrostatička- analogija ostaje očuvana, ali se jednačine 2 ne mogu
l
Raspodela napona u elastičnim telima 345
:primeniti, jer raspodela hidrostatičkog pritiska tečnosti na zidove tunela

. nije ni približno ravnornerna. Pritisak se brzo •povećava od temena prema
zolni. Sem toga, materijal !koji okružuje otvor se ne može tretirati kao
cev vrlo debelih zidova, jer je ovaj zid iznad temena vrlo tanak. Zbog
.. .slabe jačine temena, horizontalne komponente pritiska tečnosti, koje teže
da odvoje strane tunela, izazivaju napone zatezanja velikog intenziteta
.na temenu. Kad bi debljina temena bila velika u poređenju sa prečnikom
tunela, tangencijalni napon zatezanja na temenu bi bio približno jednak
_pritisku tečnosti yzo. Smanjenje debljine .sredine iznad temena na njenu
stvarnu vrednost zo od malog je uticaja na ukupnu silu zatezanja na ver-
tikalnoj ravni simetrije. Ali ovo smanjenje debljine sredine iznad temena
.s manjuje površinu na kojoj deluju sile zatezanja. Prema torne, ako je
-.,-- - -debij-i-Ba-s:r:ew-a e-i.z:aad temena vrlo mala;-za-tezanje po jedinici pev-r-š-i-ne
vertikalnog preseka 'kroz teme mora da je znatno veće od yzo. Kad se od-
..stojanje tačke na zidu od temena tunela povećava, vertikalno odstojanje
-ove tačke od površine sredine ..se isto povećava. Zato sa povećavanjem
-odstojanja tačke na zidu od temena tunela tangencijalni napon zatezanja
teži vrednosti pritiska tečnosti i na zolni može biti čak manji od pritiska
tečnosti, jer istezanje temena po -svoj prilici -smanjuje napon na zolni. Ovi
uslovi određuju raspodelu napona zatezanja usled pritiska tečnosti, duž
.zidova tunela. Naponi posle izbijanja tunela jednaki su razlici tangenci-
jalnih napona pre izbijanja tunela i napona usled ·pritiska tečnosti. Oni
su predstavljeni radijalnom širinom osenčene .površine na desnoj strani
slike 133b. Tangencijalni i radijalni naponi duž horizontalnog preseka
kroz osu jednaki su o:r.dinatama puno izvučenih krivih o- 9 i o-,.
Ako naponi u tlu uz tunel premašaju otpornost tla malopređašnja
.analiza se ne može primeniti. N aponi koji odgovaraju stanju plastične
ravnoteže prikazani su, za tunel izbijen na velikoj dubini ispod površine
tla, na slici 133c, a za tunel izbijen na maloj dubini - na slici 133d. Ra-
dijalno rastojanje između isprekidano ·iscrtane linije i zida· tunela na levoj
strani svakog profila predstavlja stanje napona pre izbijanja tunela.
Problem proračuna napona u tlu uz cilindrične tunele, koji odgovaraju stanju
plastične ravnoteže rešio je strogo Mindlin (1939). On je za koeficijent zemljanog
pritiska mirovanja K. u jednačini l pretpostavio sledeće vrednosti redom:
(a) · K 0 - 1
p.
(b) K0 - - (vidi jedn. 134 (3))
l - p.
(e) K 0 - 0.
Simbol JJ. predstavlja Poissonov koeficijent. No, Mindlinove krajnje jednačine su

toliko složene da se ne mogu primeniti na praktične probleme, sem ako se ne sažmu .
u tablice ili grafikone slične onim za· Boussinesqove jednačine. I ovde treba napo-
menuti da se rezultati mogu primeniti samo na tunele u čvrstoj steni, ako je pri
tom stena ostala neoštećena posle operacije miniranja. Glavno područje za praktičnu
primenu teorije je proračun napona u betonu u zidovima obloženih tunela ili in-
spekcionih galerija u velikim betonskim branama. U blizini tunela izrađenih u tlu
moramo očekivati naponske uslove prikazane slikama 133c i 133d.
.. .. Pokušaj_ispiti.vanja stanja napona u tlu uz tunele izbij ene u materijalu koji se
ne podvrgava Hookeovom zako;m izvršio je Schm~d (~~id, 1_926). Nj_ego~e kr~jnj~
jednačine su takođe veoma komplikovane. No, graf1kom 1 tablice olakšavaJU u iZVe-
snoj meri njihovu interpretaciju.
GLAVA XVIII
-----~EORIJ'A-EtAS'fieNtH St;OJ-Ev-A- I- ELASTICNIH

KLIN OV A NA KRUTOJ PODLOZI
146. Formulacija problema. U prethodnom · članu bila je reč o napo-

nima i sleganju usled opterećenja na horizontalnoj površini polubesko-
načnih masa, a takođe o natponima u polubeskonačnim klinovima. U pri-·
rodi svaki sloj tla i svaka prizmatična (u obliku klina) masa tla leži, na.
konačnoj dubini, na relativno krutoj podlozi. U članovima koji slede ispi-·
taćemo uticaj krutosti podloge elastičnih masa na stanje napona i slega-
nje. Ispitivanje će uključiti i uticaj slojevitosti na stanje napona koje.
stvaraju opterećenja.
147. Uticaj krute donje grani~ na napone koje proizvode površinska.
opterećenja. Kriva Ct na slici ·134 predstavlja raspodelu normalnih napo-
na na horizontalnom preseku; na dubini D, kroz polubeskonačnu elastičnu.
masu na čijoj površini, između tačaka a i b, deluje ravnomerno raspoređe
no opterećenje na traci širine 2B. Smičući naponi duž vertikalnog preseka
kroz a predstavljeni su u funkciji dubine, apscisama krive Ct' u odnosu.
na liniju -aat kao liniju referen-
cije. Ukupna smičuća sila duž
aat data je površinom aatctd.
Elastični Površina ata2d20 predstavlja
sloj polovinu ukupnog .normalnog
.p ritiska Pt na osnovu a1b1 priz-
matičnog bloka aatbtb, ·p o je-
dinici dužine bloka. Za ravno-
· - -Kruta podloga težu bloka je potrebno da suma
---Polubeskonačno a ukupnog normalnog pritiska Pt
telo na osnovu bloka i smičućih sila
2St duž aat i bbt bude jednaka
Sl. 134. Veličina i raspodela normalnih na- ukupnom opter-ećenju na ab, tj.
pona na osnovi elastičnog sloja na krutoj pod-
lozi, pod fleksibilnim trakastim optereće Q=2 Bq=Pt+2 S1. (l)
njem, i smičućih napona u ver.tikalnim pre- -·
secima kroz ivice opterećene trake
Ako sloj leži, na dubini D,
na površini savršeno krutog
sloja; smičući naponi na najnižem delu vertikalnih preseka c:iat i bb1 su
vrlo mali u poređenju sa onim :koji bi vladali na istoj dubini u polubes-
konačnom· telu, jer kruta -p odloga sprečava slobodnu deformaciju klizanja
Pritisak na krutu podlogu elastičnog sloja 347
materijala koji leži neposredno iznad nje .. A'ko nema ni athezije ni trenja
između elastičnog sloja i njegove podloge, smičući riaponi u tačkama at i
bt su jednaki nuli. Punim iscrtana ·k riva C2' predstavlja raspodelu smi-
čućih napona duž aa1 pod pretpostavkom da elastični sloj •prianja uz svoju
podlogu (da postoji izvesna athezija d.už atbt). Iz razloga koje smo ranije
utvrdili, donji deo krive C2' je mnogo bliži pravoj aat nego donji deo krive
Ct', pa je smičuća sila S2, čiju veličinu predstavlja površina aa1c2d manja
od smičuće sile St, čiju veličinu predstavlja površina aatctd. Suma sile
2S2 i vertikalne rea'kcije P2 na osnovu atbt bloka mora biti jednaka Q.
Prema tome, P2 mora biti veće od Pt u jednačini l. Zajedno s ovim ukupni
normalni pritisak na svaki horizontalni presek mora uvek biti jedna.k Q.
Raspodela pritiska koja zadovoljava ovaj uslov zajedno sa uslovom P2 > Pt
=~--J;-,·e""'
'P"'I'""ed""'stavijena-na-sltc14-:Na punim izvucenom ·.krivom CC 'Njerra- mak-
simalna ordinata je veća od maksimalne ordinate krive Ct, a njene tan-
gente stnnije od tangenti kriv•e Ct. Osenč-ena površina azaadadz j-ednaka
je osenčenoj površini dc1c2.
148. Pritisak na krutu podlogu elastičnog sloja opterećenog koncen-
trisanim ili linijskim opterećenjem. Da bi-smo proračunali veličinu i raspo-
delu pritiska na krutu podlogu elastičnog sloja sa opterećenjem koje po-
kriva ograničeni deo njegove površine, potrebne su nam jednačine slične
Boussinesqovim jednačinama 135 (l a)) i 136 (la). Ove se jednačine mogu
izvesti na -dva načina. Može se, naime, pretpostaviti bilo da nema ni tre-
nja ni athezije između elastičnog sloja i njegove podloge (glatka podloga,
bez trenja), bilo da postoji savršena athezija između njih (athezivna pod-
loga). P roblem proračuna pritiska koji stvaraju linijska opterećenja je
rešio za elastične slojeve na podlozi bez trenja Melan (1919), (l za slo-
jeve na athezionoj podlozi - Biot (1935a), Passer (Paser, 1935). Biotovo
rešenje za koncentrisana opterećenje na elastičnom sloju sa athezivnom
podlogom može poslužiti kao primer rezultata koji se tako dobijaju.
Neka je:
Q = koncentrisana opterećenje,
D= <leblji.na elastičnog sloja,
r . horizontalno radijalna odstojanje proizvoljne tačke N na athe-
zivnoj i krutoj podlozi sloja i linije delovanja opterećenja Q~
(.l. ::= Poisson-ov koeficijent elastičnog_ sloja,
p D = normalni pritisak na podlogu, u tački N, po jedinici površine.
Ako je (.l. = 0,5, pritisak p D po jedi11ici površine je dat jednačinom:
0,25
:348 Teorija elastičnih slojeva i klinova
Kad bi se tačka N nalazila u polubeskonačnom telu, vertikalni nor-

malni napon O"z u tački N ·koji odgovara kontaktnom pritisku p o po jedi-
:nici površine bi ~e mogao proračunati uvrštenjem vrednosti:
D
z= D cos \V= -;:::=.:====:
yD2 + r2
u Boussinesqovu jednačinu 135 (la). Dobili bismo u tom slučaju:
Q 3 [ l "5/2
O'c= D2 2 rc l+ (r/D) 2 J
Ovaj primer pokazuje da jednačine koje daju '.R[itisak na krutu osno-
-vu niSu m 1z<iaieKa tako Jednostavne .kaoBoussinesqove. Rezultati ispiti-
-vanja pritiska na krutu osnovu pod koncentrisanim opterećenjem pri'ka-
p,-f &ent.opte'J h+ t:tr-·

f"(/lnlf•k•opt e,e6onfe)
t
1.0 r ~ 1.Q ·-<_c;,(bez trenja)
.
O.S
---..........
~ ·-;·>->
JJ
·-..... Kruta podloga
''--..._ -~,e;,, (bez tren}~)
t,·-..,. _"-,
0.5
--......,
•
JJ
Kruto
' , e; (athezivna)
:o..
~ (atheztvn8) (J4 (Bo"vss.) ,,_-n
·l "':~:D (a)
·l ., o. ••
j
.~?;.
(b)
Sl. 135. Raspodela normalnog pritiska na krutoj podlozi elastičnog sloja
pod dejstvom (a) koncentrisanog opterećenja i (b) linijskog opterećenja.
(Izvori podataka su dati u tekstu)
zani su na slici 135a. Na ovoj slici kriva Cs predstavlja raspodelu nor-

malnih napona na horizontalnom preseku, na dubini D, kroz polubesko-
načnu masu na·koju deluje vertikalno koncentrisano opterećenje Q. Ova
je raspodela proračunata pomoću Boussinesqove jednačine 135 (la). Kriva
_:.Co_predstavlja. odgovarajuću raspodelu pod ·p retpostavkom da je ravan
.koja odvaja elastični sloj od krute podloge savršeno glatka (bez trenja) .
.A'ko postoji savršena athezija između elastičnog sloja i krute podloge,
.raspodelu pritiska prikazuje kriva Ca. Najveća ordinata krive Co je veća
-od najveće ordinate krive Cs za oko 71 procenat. Savršena athezija iz-
.među sloja i njegove podloge (kriva Ca) smanjuje ovu vrednost na oko
.56 procenata.
Slika 135b prikazuje normalne napone na horizontalnoj ravni na du-
"bini D koje stvara vertikalno opterećenje q' po jedinici dužine prave linije
:normalne na ravan slike. Ce predstavlja Boussinesqovo rešenje za polu-
beskonačno čvrsto telo (jedn. 136 (la)), Co rešenje za savršeno glatku kru-
tu podlogu, i Ca rešenje za elastični sloj sa athezivnom podlogom. Naj-
veći normalni napon na osnovi sloja na glatkoj (bez trenja) podlozi je veći
od Boussinesqove vrednosti za oko 44 procenta. Savršena athezij,a između
sloja i njegove podloge smanjuje ovu vrednost na oko 28 procenata (kri-
-va Ca)-- ·
Elastični sloj . na koji deluje fleksibilno opterećenje
Upotrebljavajući jednačine predstavljene krivama na slici 135a i

135b, Biot je (1935a) dobio za maksimalne ordinate ovih krivih, koje od-·
govaraju tačkama na vertikalnim ravnima koje sadrže opterećenja, sle-·
deće vrednosti:
Koncentrisana Linijsko
opterećenje opterećenje-
Presek kroz polubeskonačnu masu (kriva Cs) 3/21t = 0,477 2/'lt = 0,637
Kruta podloga sa athezivnom površinom {kriva C.) 1,557 X 3/21t 1,281 X 2ht:
Kruta podloga sa površinom bez trenja {kriva C.) 1,711 X 3/21t 1,441 X 2ht:
Biot ·e 1935a roračunao i raspodelu normalnih nwona koje proizvode kon-·

cen risana i linijska opterećenja na horizontalnoj, savršeno fleksibilnoj membrani.
smeštenoj na nekoj dubini ispod horizontalne površine polubeskonačnog tela. Za
bočna pomeranja na površini kontakfa između sredine i membrane pretpostavljeno.
je da su jednaka nuli. On je utvrdio da je normalni napon na · membrani na verti-
kali ispod opterećenja, za oko 5 procenata manji od odgovarajućeg napona na istoj,
dubini na horizontalnom preseku kroz polubeskonačno telo.
149. Elastični sloj na koji deluje fleksibilno opterećenje na konačnoj

površini. Ako je opterećenje ravnomerno raspoređeno na konačnom delu.
površine elastičnog sloja, strogi proračun veličine i raspodele pritiska po.
jedinici površine na podlogu sloja je prilično složen. Cummings je (1941}
proračunao pritisak pomoću Jednačine 148 (1), koju predstavlja kriva Ca:
na slici 135a, pod sledećim pretpostavkama: opterećenje q' po jedinici
površine deluJe na kružnoj površini poluprečnika R; Poissonov koefici-·
j.e nt elastičnog sloja je 0,5; podloga elastičnog sloja j-e kruta, njegova je·
debljina D i athezija između <Ive _s redine je savršena. Sa ovim pretpo-
stavkama on je dobio za vertikalni· pritisak po jedinici površine, p 0 , na.
krutu podlogu, na vertikali ispod centra opterećene površine, jednačmu:.
4
~-
1 .
0,234 (-B-)
. 4D
- o, ~34 (_B_:_)Z
4D 1,555 (tor-2,08 (~r }·
(l}
[l+ (3~rr:z
Jednačina za vertikalni pritisak po jedinici površine u drugim tačkama
krute podloge bi bila još mnogo komplikovanija. Da bismo dobili jedno-
stavnije, makar i manje tačne, jednačine za pritisak, iskoristićemo sledeću.
činjenicu. Oblik punim izvučenih ·k rivih na slici 135a i b je sličan obliku.
krivih koje predstavljaju raspodelu normalnih napona na horizontalnim.
presecima kroz polubeskonačne mase na koje deluju ista ikao gore opte-
rećenja. Da bismo proračunali vertikalni priti-sak na dubini D · ispod po-
vršine--polu-beskonačne mase na koju deluje koncentrisano ili linijsko
opterećenje, moramo zamenilti vrednost z u Boussinesqovim jednačinama
135 (la) i 136 (la) sa D. Na taj način su dobijene krive Cs na slikama 135a.
350 Teorija elastičnih slojeva i klinova
i 135b. Ako vrednost D zamenimo nekom na odgovarajući način izabra-

nom fiktivnom vrednošću D' koja je manja od D, Boussinesqove krive
postaju identične .sa· krivama koje predstavljaju stvarnu raspodelu pri-
tiska na krutoj !pOdlozi čija gornja površina leži na dubini D. Isti ovaj
post_upak se mo.ž_e pr.imeniti i za proračun pritiska na krutu podlogu pod
elastičnim slojem ako je opterećenje raspoređeno na delu površine elastič
nog sloja (Terzaghi 193~) . Ako opterećenje koje proizvodi pritisak p 0
(jedn. l) deluje na površini polubeskonačne mase, vertikalni normalni
napon O"z na dubini D na vertikali ispod centra opterećenog dela površine
dat je jednačinom:
Oz= Q { 1 - L+ (~/D)_: r2} 136 (4)
Normalni ~apon O"z je manji od pv (jedn. ·1). No, ako vrednost D u OV<?j
jednačini zamenimo sa:
D'+0,75D, (2)
vrednost O"z će postati gotovo identična vrednosti p D (jedn. 1). Prema

'to":lle, možemo pisati:
(3)
Na slici 136a apscise punim izvučene krive predstavljaju tačne vrednosti

pritiska p D koje daje jednačina l, a apscise crticama izvučenih krivih - ·
vrednosti .proračunate !p"Omoću uprošćene jednačine 3. Ove dve krive su
gotovo· identične. Raspodela vertikalnog pritiska duž krute podloge ela-
stičnog sloja dubine D je, prema tonie, vrlo sl1čna r"asppodeli vertikalnog·
pritiska na horizontalnom preseku na dubini 0,75D ispod površine polu-
beskonačne mase na čijoj ·p ovršini deluje isto opterećenje. Ovaj zaključak
važi bez obzira na oblik površine koju pokriva opterećenje. 'r.ako je pri-
tisak na krutu podlogu elastičnog sloja dubine D približno jednak pritisku
na horizontalni pr-esek na dubini D' = 0,75D kroz polubeskonačnu masu
čija površina nosi isto opterećenje.
-----Normaini-napmru-tački - N- (sl:--120a)-u polubeskonačn-om čvrstom
telu isppd opterećene pravougaone površine je dat jednačinom 136 (9).
Vrednosti uticajnog faktora I a koji figuriše u ovoj jednačini su date jed-
načinom 136 (8). Ovaj faktor je funkcija samo odnosa m = B/z i n = Llz.
Da bismo dobili približnu vrednost pritiska p D po jedinici površine u
pr01zvoljnoj tački N na krutoj podlozi elastičnog sloja debljine D, mo-
ramo zameniti vrednosti m i n u jednačini 136 (8) vrednostima :
ni'= B n'=-- -
L (4)
0,75 D 0,75 D
Odgov-arajuće vrednosti uticajnog fa'ktora se mogu dobiti iz tablice n u
dodatku.
Slike l36b i-136c -prikazuju raspodelu pritiska koji na krutu podlogu· T1
vrši opterećenje na traci beskonačne dužine na površini elastičnog sloja
debljine ·D: ·Na:;slicL1S6b dubina D je jednaka 0,84, a ha slici 136c jednaka
Elastični sloj na koji deluje fleksibilno opterećenje 351
0,5 puta širina tvake 2B. Na svakoj od ovih slika oroinate krivih iscrtanih
tačkam i crticom predstavljaju odnos O"/q normalnih na~pona O"t i optere-
ćenja po jedinici površine za horizontalni 'Presek na dubini D :kroz polu-
beskonačnu masu, a ordinate punim izvučenih krivih predstavljaju odnos
Pritisak"pD po jedinici površine

na srenovitu površinu,
u procimtima opterećenja q
oo 20 40 . 60 80 .100
~1
;:,
az
~·
e:
:g ·~ - - - - smanjena dubina
-o ii=0.15P, {edn. · 149(2)
.. 5
<l)
26 (a)
8
L cco lB~ L=co t-B~
~l/ l fJ'
rrllrn
lllml '"'ll'"llf l IIIIIIIIJ
Vl?m/177/777177/7/; '77l;i~77777/IM/l7777 .J
P cf.61B 1
.J. .l
1l k-
l 1
~- l lo
'"""*=m»» ! ~Kruta
'i:
podloga '·· :
Kruta podloga 1 . 1
~ . 1
1 '~.· '0.8/G J!1
0.6?5 o.goo.. "
- -Kruta podloga 0.743= ":
-· -.Polubeskonačna Vrednosti':;
(b) masa
(e)
Sl. 136. (a) Uticaj faktora. dubine na- pritisak po jedinici površine
na podlogu elastičnog sloja, ispod centra opte'rećene kružne po-
vršine; (b) i (e) raspodela pritiska na krutoj podlozi elastičnog
sloja koji nosi fleksibilno trakasto opterećenje, za dva različita
faktora dubine. Raspodela pritiska na horizontalnom preseku kroz
beskonačnu masu na nivou koji odgovara krutoj podlozi predstav-
ljena je krivama tačka ·- crtica
PD i q pritiska po jedinici povrsme na krutu podlogu i opterećenja q po

jedinici površine. Upoređenje podataka .p rikazanih na slikama 136b i 136c
pokazuje da je uticaj krutosti podloge na maksimalnu vrednost pritiska
po jedinici površine, PD, različit za različite faktore dubine D/B.
Kombinovanjem jednačina 2 i 136 (2a) može se pokazati da je ovaj
· -uticaj-najveći--kad--je-dubina D-približno jedna'ka-petostrukoj širini opte-
:rećene trake. Za vrlo :male i vrlo velike vrednosti odnosa D/B uticaj-- je·
:zi:memarljivo mali.
352 Teorl.ja elastićnih slojeva i klinova
J ednačine date u ovom članu se odnose na napone na osnovi elastič-

nog sloja i u njenoj neposrednoj blizini, jer, na osnovu Saint-Venantovog·
principa, uticaj krutosti -podloge na stanje napona u elastičnom sloju se -
vrlo brzo smanjuje kad se udaljavam.o od podloge prema površini elastič
nog 'Sloja. Na gornjoj polovini sloja stanje napona je ·g otovo identično sa .
stanjem napona u elastičnoj polubeskonačnoj masi u istim uslovima. Pre-.
ma tome, jednačine koje smo izneli u ovom članu se ne mogu primeniti
na proračun sleganja opterećene :površine na površini elastičnog sloja.
150. Približna metoda za proračun sleganja usled opterećenja na.
-
površini elastičnih slojeva. P.roblem strogog proračuna sleganja optere--
ćenja koja pokrivaju konačni deo površine elastičnih slojeva na krutoj
podlozi ni~~oš-Wiek-.t:ešen.-Međutim,Stembenner je (1934}- Yspeo da .
dobije približno rešenje koje je dovoljno tačno za sve pr-aktične ciljeve.
On je proračunao sleganje ..6.p tamena ravnomerno opterećene pravougao- -
ne površine na horizontalnoj površini polubeskonačne mase. Zatim je -
proračunao vertikalno pomeranje ..6.p' tačaka na dubini V ispod ovih te--
l
mena i pretpostavio da je sleganje ..6.p D temena opterrćene površine na
površini elastičnog sloja debljine D jednako razlici ..6.p- Ap', tj.:
6 f>v = 6. p- 6 p'. (l);.
Neka je:
L = dužina pravougaone površine,
B = njena širina,
E = L /B = faktor dužine,
D = debljina elastičnog sloja,
d = DIB = faktor dubine.
q = opterećenje po jedinici površine pravougaonika,
E= modul elastičnosti sloj a, i
IJ. = Poissonov koeficijent.
Vertikalno pomeranje ..6.p temena pravougaone površine je dato jed--

načinom 137 (1). Vertikalno -p omeranje š tačke u unutrašnjosti polubesko--
načne mase pod- dejstvom 'koncentrisanog_-opterećenja na ·površini dato je·
jednačinom· 135 (4a), a vertikalno pomeranje ..6.p' tačke na dubini D ispod
jednog od temena pravougaone površine se može proračunati prostom
integracijom. Pomoću ovog postupka se dobija: ·
B B
11pv= 6.p-6.p'= qE[(l - f.12) F 1 +( l -f.1- 2 f-12) F 2 J _ q E lp (2a) ·
gde su:
F1 = ..!:_ [tl (l+ vm >vl2+Cffi +I <L+ vli+l) vf+"di (2 b) ·
,-r g l (2 + Vl1 + d2 +1J g L+ VL 1 +d~+l
Vrednost:
(3)~
·Metoda za prora~un sleganja usled opterećenja 353
je apstraktan broj. Ona određuje, približno, uticaj pravougaonog optere-

ćenja na površini elastičnog sloja debljine D, na sleganje temena pravo-
ugaone površine. Slika 137a predstavlja odnos između faktora dubine
. Vrednosti Fj (- ) J F.2 (---)

o OI 01 03· 04 05 "0.6 07 08
o~~
~\ ~ ~ ~
l 1...-:
l
l
z l
~~
l
"""""'"
l
l
J•
l
l 7 IFžt l l
lt '\~ ~ i'j
l
j~ 4
~
\
l l ll
ll
. ....., <v' lt)ts:.l l
ll~« l ll l"'' l ~
~F~~T~
l
6 l· l l
1
l
"' ~ f-%=:.?
r'
l
l
l
l
'll: ll
l
\ "\~ i-%=10
l
l l l
l
1~1
'4 l 1\\ ~ -
B l l
l l
l
l
l
l
l
'
~<=/'>'
. l %=2
r\ ~1\
-,
l l l l l %: ~\,
o. 'l
l
l
If
(a)
(b) .
Sl. 137. Sleganje pod dejstvom optere~.enja n(l. površini elastičnog sloja.
(a) Dijagram ·za procenu sleganja temena opterećene pravougaone po-
vršine na površini elastičnog sloja koji leži na krutoj podlozi, (b) dija-
gram ilustruje metodu za procenu sleganja tačke u unutrašnjosti opte'-
rećene pravougaone površine.
d = DIB i vrednosti F1 i F2 u jednačini 3, za različite vrednosti faktora

dužine l = L/B. Ako je Poissonov. kc:>eficijent lJ. = O, uticajni faktor Ip
(jedn. 3) je:
(4)
Ako je lJ.= 0,5, ·drugi član na desnoj strani jednačine 3 je jednak nuli, a
uticajni faktor
za (5)'
28 Teort~ska mehanika tla
~54 Teorija elastičnih slojeva i klinova
Za vrednosti J..L u intervalu između ·O i 0,5, vrednost I p se može proračunati.

pOmoću jednačine 3 i podataka sa slike 137a.
Da bi se proračunalo sleganje tačke N koja leži unutar pravougaone
površine prilkazane na slici 137b, treba pror-ačunati za svaku od četiri po-
vršine I do IV vrednosti l i d i odrediti odgovarajuće uticajne fa:ktore
lpr do I plv pomoću jednačine 3 i podataka sa slike 137a. Sleganje tač
ke N je:
(6)
____ .. Ako_ se _~ačka N nalazi izvan opterećene površine, sleganje tačke se

može proračunati pomoću postuPka algeoarskog saniranja opisanog _u _ _ __.
članu 137 i ilustr-ovanog na slici 122b.
Slika 138a do 138c prikazuje ·uticaj faktora dubine r:J. = DIR i Poisso-
novog koeficijenta .na sleganje fleksibilnog opterećenja na kružnoj -povr-
šini poluprečnika 2R. Ako je faktor dubine manji od oko 2/3 i Poissonov
koeficijent blizak jednoj polovini, sleganje je najveće na odstojanju od
oko 2R/3 od centra opterećene površine, kao što je prikazano na slici
138c. Ovaj zaključak je potvrđen merenjima na terenu (Terzaghi, 1935).
Slika 138c takođe pokazuje da se slobodna površina tankog elastičnog
sloja izdiže u susedstvu opterećene površine, pod uslovom da Poissonov
koeficijent iznosi ·oko 0,5.
-. Na ·Slici 138d apscise predstavljaju odnos između, s jedne strane, date
debljine D elastičnog "&loja i, s druge strane; polovine promenljive širine
2B kvadrata na površini elastičnog sloja sa datim apte~ećeJ?.jem qt po je-
dinici površine kvadrata. Pomoću jednačine 6, za sleganje centra kvadrata
dobijamo vrednosti:
q
p=4 - Blp,
E
gde je I p uticajni faktor (jedn. 2 i 3) za kvadratne površine, vrednost l u

-----jecl-načini-2-je-jednaka-j·edinici:-Prema-tome,- pri datoj vrednosti p. Poisso-
novog koeficijenta,, vrednost I zavi·s i samo od faktora dubine d= DIB.
Da bi•s mo ispitali uti_c aj širine 2_
B ppterećene površine na sleganje p na
datoj dubi'ni Dt elastičnog sl9ja, napisaćemo: ·
p=4 !L _!!__ Dt lp . :._ q Dt ( 4._!!__lp) = q Dt P (7)

E Dt . E Dt E ,,
gde je:
E
p,=p-- . ·(8)
qDt
Za datu vrednost p., faktor uticaja p; zavisi samo od odnosa B/Dt. Ako
pr-etpostavinw da je !J.= 0,5 (nestišljiv elastičan: sloj), za p; .:koje odgovara
različitim vrednostima odnosa B/Dt, dobijamo vrednosti · ·predstavljene
ordinatama krive :ha slici ·138d.
· ·Metoda ·za proračun sleganja usled opterećenja 355
Slika 138d pdkazuje da je sleganje najveće kad · je· širina 2B optere-

ćene povrišne jednaka oko 1,3 puta debljine D1 sloja. Slika 138e ilu-
Radija/no oilstupanfP.
~- 'i""'ii l' =f'J

/
/
-r. - /
/
l--- ~ ·\
T i'- ~/
~ill
1 2 3 1 2 3
OdnosVJ/])1 OdnosB/JJ1
(d) (e)
... ~
.Sl. 138. (a) do (e) Sleganje flek~jbilnih kružnih stopa na površini

.elastičnog sloja za tr:i različita faktora dubine; (d) uticaj veličine
... ~-....:opterećenog...k.Ya.đt:.ata na noovšini elastičnog sloja n;u;leganje centra
. kv.a drata za -đato . opterećj~nje: .P~.Jedinici površine kvadrata, i (e).
uticaj istog ovog faktora· na · opterećenje po jedinici površine spo-
sobno da proizvede dato sleganje centra kvadrata
struje uticaj širine 2B opterećene površine na opterećenje po jedinici po-

vršine sposobno da proizvede dato sleganje p1 centra opterećene površine.
Ako veličini p u jednačini damo proizvoljnu vrednost p1, dobićemo:
q·- Pt.E_ (_.!_) = Pt..§._ (1,,

Dt Pt Dt
gde je:
q,=. -l =q-
Dt
.
r; p; E
Vrednosti q; su date ordinatama krive prikazane na slici 138e. Vrednost
qi-.min....je_j.e.dn.akaJLp; ma~ = lfQ,45 = 2,2.
151. Raspodela vertikalnog pritiska u sloju gline (koji se nalazi) iz-
među slojeva peska. Cesta su znatna sleganja zbog postepene konsolida-
cije slojeva gline smeštene između slojeva peska. Zbog slabe propustlji-
vosti gline,· zbijanje gline se odvija vrlo sporo, kao što smo objasnili u
glavi XIII. Između dva sloja peska bočno :pomeranje gline je gotovo pot-
puno sprečeno, sem ako sloj nije veoma debeo. Prema tome, osnovne pret-
postavke .koje smo utvrdili u članu 98 važe za ovaj slučaj pa se brzina
konsolidacije može proračunati p.omoću metode opisane u članu 102.
Da bismo prikazali uticaj procena postepene k onsolidacije sloja gline
na raspodelu napona, ispitaćemo -stanje napona pod opterećenom trakom
širine 2B, prikazane na slici 139. Opterećenje deluje na površini sloja
peska koji leži, na dubini D, na horizontalnom sloju gline debljine 2H.
Pretpostavljamo da bi Boussinesqova teorija važila za pesak, ako on ne
bi saržavao u sebi sloj gline.
l
Sl. 139. Uticaj p·ostepene konsolidacije sloja gline iz-
među dva sloja peska, na napone koje u optereće
nom tlu proizvodi fleksibilno trakasto opterećenje i
1
njen uticaj na sl~ganje
Normalni naponi na horizontalnom preseku ria

dubini D pod optere-
ćenom trakom .na površini homogenog polubeskonačnog tela su određeni.
jednačinom -1-36 (2a), a smičući naponi na vertikalnim presecima kroz
ivice opterećene . trake·· se mogu proračunati· pomoću jednači.ne ··136 (2c),
l
Na slici IS9 rioh1:ialn.i iiapoii,i. .·na horizontalnom rpreseku na. qubipi D su.
predstavljeni vertikalnim- rastojanjem između ov.og preseka i krive Ct.
l
Elastični klinovi na krutoj podlozi 357
iscrtane tačkama i crticama, a smičući naponi na vertikalnom preseku

aa1 - .horizontalnim rastojanjem i2lmeđu ovog preseka i 'krive Ct' izvu-
čene tačkama i crticama.
Zbog spore konsolidacije gline, sloj gline deluje na početku· procesa
·k onsolidaciJe kao fleks~bilni <ali, tpraiktički, nestišljivi \Sloj, ta'k o da je u
ovom· stadijumu Mspodela napona . približno jednaka onoj koja bi se do-
bila kad bi elastična svojstva gline bila identična elastičnim svojslvima
peska. U ovom početnom stanju deformacije i donje i gornje površine
sloja gline, Ps i Pb su među sobom gotovo identične; one su prikazane na
desnom delu sli'ke 139.
Kako proces konsolidacije napreduje s vremenom, gornja površina
gline ·s e sleže· više nego njena osnova i na kraju 'konsolidacije razlika sle-
---=----ganja izmedu ovih dvejU'površina moze biti znatna. Uticaj z,natnog sie-
ganja gornje površine na smičuće n~one u vertikalnim ravnima kroz
ivice opterećene površine je suprotan uticaju krute podloge. Ovo sleganje
povećava smičuće n~one u okolini tača:ka at i b1, tako da je raspodela
napona onakva kakva je prikazana krivom C2' na slici 139. Povećanje
smičućih' sila na dv~m,a vertikalnim stranama bloka abb,1a1 je praćeno
smanjenjem normalnog ;p ritiska na njegovu osnovu. Prema tome, ako nor-
malni pritisak na glinu proračunavamo pomoću tablice II u dodatku tj.,
ako pretpostavimo Boussinesqovu raspodelu, greška je na strani sigur-
nosti. Nasuprot ovome, greška usled zanemarivanja uticaja koji je posle-
dica elastične nehomogenosti slojeva peska na raspodelu pritiska (vidi
čl. 141 i sliku 127c), je na strani nesigurnosti i delom kompenzuje grešku
usled pretpostavke da je raspodela napona Boussinesqova.
Sleganje usled zbijanja peščanih slojeva se obično zanemaruje. Sa-
glasno o.vom postupku, sleganje p površine u bilo kojoj tački je jednako
smanjenju debljine sloja gline na vertikali ispod te tačke. Kad se konso-
lidacija završi, ovo sleganje je:
p= p,'-p0'=2p Hmw
gde je p normalni napon na: horizontalni presek kroz p 'o lovište visine sloja
gline, preračunat .pomoću dijagrama na slici 120b; 2H je debljina sloja,
a mv je koeficijent zapremmske stišljivosti (jedn. 98 (5)); simboli p/ i Pb'
označavaju· sleganje gornje odnosno donje površine sloja gline.
152. Elastični klinovi na krutoj podlozi. Clan 144 sadrži jednačine za

n~pone · u -E:lastičnimklinovima koje su izvedene pod pretJpostavko:n da
se strane klina pružaju u beskonačnost. Ovi naponi su povezani sa ravno-
mernom deformacijom svakog horizontalnog preseka kroz diedar. Na
-osnqvu razmišljanja ilustrovanog slikom 134, možemo očekivati da kru-
tost podloge povećava normalne napone na centralnom delu krute podloge
na račun napona duž bočnih .zona 'krute podloge. Ovaj zaključak se slaže
se rezultatima matematičkih ispitivanja koja je izvršio Wolf (1914) na
osnovu pretpostavke da materijal klina prianja uz podlogu. Da bi zado-
voljio uslov da deformacija podloge klina mora biti jednaka nuli. Wolf
je zamenio funkciju napona F u jednačini 17 (5) redom polinoma i koefi-
cijente ovih polinoma izabrao tako da granični uslov na osnovi bude
.barem približno zadovoljen. Sli.ka 140a predstavlja presek kroz klin koji
je on ispitivao. Na verti'kalnu st.Mnu klina deluje hidrostatički pritisak
tečnosti čjja je z~preminska težina jednaka polovini zapreminske težine

materijala klina, a kosa ·s trana klina zaklapa sa horizontalnom ugao od
45°. Kod ovim prostim pretpostavkama raspodela normalnih napona na
.osnovi, proračunata pomoću jednačina 144 (l) i 144 (2) za polubeskonačni
klin, će biti· savršeno ra'irnomerna, kako je prikazano na slici 140b hori-
ZQntalnom linijom izvučel!:om tačkaina i crticama. Krutost podloge menja
raspodelu, kao što je prikazano puno izvučenom krivom. Slika 140c pri-
Normalni napon/ na bc
1.5
U"r (kruta podloga)
Kruta podloga LB _J 0
b e
ll («) (z.)
"'z~ v.
l :o.r (Horizontalni 1-<-------.B -----~
--..........:-/ napon i zatezanja J 1.5 Smičući napon na bc
!.0
1.0
Elastično l
l H
0.5
r,(kruta pod )J
-
~(polubesk.
klin)
l
l
l
Kruto (d)
Sl. 140. (a) Presek kroz elastični klin na krutoj podlozi na koji deluje
pritisak vode; (b) raspodela normalnih napona i (e) smičućih napona duž
osnove klina (a. do e ·prema Wolfu, 1914); (d) naponi zatezanja duž gor-
nje horizontalne povr'š ine elastičnog sloja sa vertikalnom bočnom grani-
;· com
kazuje uticaj krutosti podloge na raspodelu smičućih napona na osnovi

(duž podloge). Slike pokazuju da je uticaj krutosti podloge na raspodelu
napona na osnovi zanemarljivo mali u odnosu na razliku između raspodele
napona u stanju elaStične ravnoteže i -u-stanju plastične ravnoteže, koje
su prikazane na slikama 131b i 131c. Za preseke na većoj visini iznad
podloge ovaj j·e utieaf beznačajan, jer sa povećavanj'em vi:sine iznw .pod-
loge raspodela napona se brže približava raspodeli u .polubeskonačnom
klinu. Dalje priloge matematičkoj teoriji elastičnih klinova je dao Brahtz
(1933). Jednačine koje je on izveo se mogu primeniti na betonske brane
temeljene na steni, ali nema nikakvog dokaza koji bi ·potvrđivao da je
teorijsko stanje napona 'koje ovaj ·autor postulira u bilo čemu slično stanju
napona u zemljanoj brani ili u nasipu.
Slika 140d predstavlja presek kroz polubeskonačni klin sa jednom
horizontalnom i jednom vertikalnom stranom. Ako donji deo klina, ispod
dubine H, zamenimo krutim materijalom, stanje napona u klinu postaje
identično sa stanjem napona u elastičnom sloju debljine H sa vertikal-
nom ostranom, koji leži na krutoj i athezivnoj podlozi. Crticama izvučena
linija prikazuje deformaciju usled sopstvene težine. Duž svoje gornje ho-
rizontale sloj ·je- u- stanju zatezanja ..
Eksperimentalno određivanje napona 359
Na osnovu rezultata merenja na modelima malih dimenzija od žela-

tina, pisac ove knjige smatra da se raspodela napona zatezanja duž hori-
zontalne površine može približno prikazati ordinatama punim .izvučene
krive dbeležene, na slici 140d, sa O"x, mereći ove ordinate od površine. Na
odstojanju od oko H/2 od gornje ivice verti&alne strane naponi zatezanja
su najveći. Lom .kosine zaseka započinje obrazovanjem pukotine usled za-
tezanja na ods tojanju od oko H/ 2 od ivice kosine. Kod lam počne on se
ra:sprostiTe smicanjem od dna pukotine do nožice kosine, duž zakrivljene
površine loma.
153. Eksperimentalno određivanje napona zasnovano na zakonima
sličnosti i matematičkim an alogijam a. Krute granične površine predstav-
ljaju izvor teškoća za određivanje na~na koje stvaraju u e~nom ma-
terijalu zapreminske sile, :kao što su sile težine ili pritiska tporne vode,
tako da još uvek ne postoje rešenja za mnoge probleme od praktičnog zna-
-čenja, na primer, za slučaj ilustrovan slikom 140d. U ovakvim slučajevi
ma informacija za kojom težimo se može dobiti na osnovu opita na mo-
·delima malih dimenzija. Interpolacija rezultata ovakvih opita se zasniva
na zakonima sličnosti. Ovi zakoni su dati opštim jednačinama koje pred-
stavljaju veličine koje se ispituju. Na primer, jednačine strujnih mreža
ili jednačine koje prikazuju raspodelu napona pod dejstvom opterećenja
na površini elastičnog čvrstog tela se mogu uvek predstaviti u obliku u
kojem su koeficijenti na jednoj strani jednačine apstraktni brojevi. Pre-
ma tome, veličina na drugoj strani jednačine je nezavisna od razmere
modela.
Ako su nepoznati naponi izazvani samo težinom ili pritiskom porne
vode, zakon sličnosti je veoma prost, jer ovakvi naponi se povećavaju u
direktnoj sra:mneri sa linearnim dimenzijama tela. No; poteškoće kad su
u pitanju eksperimenti su prilično velike, pošto su naponi koje proizvode
sile na modelima malih dimenzija veoma mali. Kad je ispitivao stanja
napona koje proizvodi težina, Budky (1931) je eliminisao ovu teškoću tako
što je svoje modele montirao na centrifugu. Tako je .mogao da .poveća
intenzitet zapreminske sile i napone koje ona izaziva do željene veličine.
Pomoću ov~ metode on je pokušao da odredi sigurnu širinu podzemnih ga-
lerija na različitim dubinama (Bucky - Baki, 1934).
Druga metoda za prevazilaženje teškoća eksperimenta je primena
matematičkih analogija. Mnoge diferencijalne jednačine hidraulike i pri-
menjene mehanike su identične sa jednačinama koje izra:žavaju osnovne
odnose u drugim oblastima nauke, na •primer, u teoriji provođenja toplote
ili u teoriji difuzije. Postojanje ovakve identičnosti uspostavlja matema-
tičku ana!ogiju. Jedna ovakva analogija je bila opisana u članu 100, a po-
znate su i mnoge druge (Timoshenko, 1934). Ako su granični uslovi za
neki specifični problem u jednoj oblasti fiz!1ke izabrani tako da odgova-
raju graničnim uslovima za neki drugi problem , iz ne'ke druge oblasti,
kao u slučaju koji je izložen u članu 100, rešenja diferencijalne jednačine
za oba problema su numerički ista.
Jedna od najpoznatijih matematičkih analogija je analogija između raspodele
sila torzije i sila koje vladaju u opni od sapunice (Prandtl 1903, vidi Southwell 1936).
Na osnovu ove analogije, deformacija opne od sapunice podvrgnute ravnomerno
raspoređenim naponima zatezanja je identična sa funkcijom napona u diferencijalnoj
jednačini za torziju, ako su zadovoljeni sledeći uslovi. Površina koju pokriva opna
_360 Teorija elastičnih slojeva i klinova
od sapunice mora biti slična preseku kroz šipku pod torzijom, a na opnu mora delo-
vati ravnomeran pritisak, koji se, na primer, može proizvesti _vazdušnih pritiskom na
jednu stranu. Kad je jednom poznata funkcija napona, naponi se mogu odrediti
gJ:afičkom integracijom ili nekim drugim postupkom. Relativno je lako izmeriti de-
formaciju opne, ali je nemoguće izmeriti napone u šipci. Ovu analogiju je koristio
;&rahtz (1936) pa bi odredio· pritisak porne vode na nepropustljivoj osnovi propustljive
akumulacione brane. ·
Tako nam postojanje matematičkih analogija daje jednostavno eks-

perimentalno rešenje za mnoge kamplikovane teorijSke probleme. Frak-
tična vrednost rezultata zavisi od veličine razUl~e (odstupanja) između
svojstava tla koje \Smo 'k oristili za gradnju i idealnog materijala na koji
primenjuj~o analogiju. U me~anici tla ova je razlika uopšte uzevši tako
velika da je opolje za •praktičnu pril1J.enu metode analogije u velikoj mer'-"i~_-----". .-. . .
ograničeno.
· · · 154. Fotoelasticna metoda za određivanje napona. Fotoelastična me-

tOda se za·sniva na Brewsterovom zakonu prema kojem svaki optički iza-
tropan materijal pod naponom izaziva dvostruko . prelamanje svetlosti.
Kad prolazi kroz ploču od providnog materijala pod naponom, zrak pola-
rizovane svetlosti ·se razlaže na dva :Maka, jedan koji je polarizo.van u
ravni no:rtmalnoj na jedan od glavnih napona, 11, , i drugi zrak koji je po-
larizovan u ravni ·normalnoj na drugi glavni napon, an . Fazna razlik~
između ova dva zraka se povećava u upravnoj srazmeri · sa razlikom
t! t !:5 Il glavni napona. A:ko \Se 'odredi položaj ravni polarizad]e oba zraka
i njihova fazna razlika, dobijaju \Se svi podaci koji su •potrebm za· određi
vanje trajektorija napona_i izračunavanje r-azlike između glavnih napona
za svaku tačku fotoelastičnog modela. Podaci potrebni za proračun sume
glavnih napona se mogu dobiti merenjem promene debljine modela usled.
nanošenj·a napona, pomoću eksperimenata sa opnom od sapunice koji j·e
pronašao Den Hartog, ili nekim drugim metodama (Southwell, ·1936).
Bpahtz i Soerens su 1939. opisali jedan postupak za neposredno određiva-
nje sva'kog od glavnih napona. · ·
Model 1malih dimenzija se pravi od stakla, celuloida, bakelita, feko- f
lita· ili nekog drugog providnog materijala. On se postavlja normalno na
zrak polarizovane svetlosti i podvrgava sistemu sila saglasno problemu
-koj~- se- ispttuj~:--u-·većinr-:·ek§perimenata ·r avan polarizacije zraka koji l
l
i
~
upada u model ostaje nepokretna a model se može obrtati dko ose para-
lelne sa zrakom svetlosti i •pomerati u dva pravca normalna jedan na dru-:-
gom i na zrak svetlosti (Co'ker- Koker i Filon, 1931). Trajektorije napona
.l
se mogu odredit~ grafički.
Tehnički postupci koje smo gore opisali se mogu primeniti samo za
ispitivanje ravnih stanja napona. No, pre nekoliko decenija, učinjeni su J
uspešni naponi da se fotoelastična metoda primeni i za i·spitivanje trodi-
menzionalnih stanja napona (Hiltscher - Helčer, 1938).
Fotoelastičnu metodu za određivanje napona u betonskim konstrukcijama široko
primenjuje u·. S. Bureau of Reclamation.* Polje primene ove metode u problemima
.J
mehanike tla je uslovljeno istim ograničenjima kojim i teorija elastičnosti uopšte.
(Vidi čl. 132.)
·--~
l
* Biro za meliora~ije SAD. l
~
·i
'.
GLAVA XIX
='-------'-- - - - -- -·--PROELE-Mi- VIBftl.tC:t'J-A- ·- - - -
155. Uvod. Ako se građevina od elastičnog m~terijala ili građe~ina

fundirana na elastičnom tlu, na primer vodo-toranj ili visoka zgrada, pro-
lazno pomeri iz svog normalnog položaja, udarom ili trenutnom prime-
:nom ~li uklanjanjem sile,-elastične. sile u tlu na kojem ona leži i u njenim
-elementima nisu više u ravnoteži sa spoljnim ·silama, pa se usled · toga
javljaju vibracije. Poremećaji elastične raVJ1-0teže · mogu biti izazvani
.zemljotresilma, eksplozija~a, -~adom. maši1_1a; uličn~m saobrać_ajem, pqbi,...
janjem_šipova, ~ mnogim drugim uzrocima. Veličina poremećaja ravno-
teže, izazvanog pojedinačnim impulsom, može se izraziti bilo intenzite7
tom sile koja izaziva poremećaj, 'b.ilo r~stojanjem za koje ~~la p<>;mer.a
težište građevine iz njegovog r.avnotežnog položaja. Sila se naziva silom
:perturbacije (re~ećenja), a_pol'l_leranje- koje ona proizvodi naziva se po-
četnim . pcn:neranjern. . . . .
Ako je elastični oslonac krutog: sistema. ta_k ve prirode da sistem može
v_ibrirat'i: samo, paralelno sa d;art:om pravow ili :u r._avn~ oko n,epokre1m,e, ose,
:za sistem kažemo d·a je sistem sa j ednim stepenom slobode. U suprqtnom
.slučaju kažemo da sistem ima dva ili više stepena slobode.' Stepen ·slobode
je jednak ·broju koordinata koji je potreban da bi se odredil9 pom.eranje
tela. U najopštijem slučaju kretanje krutog tela se može razložiti. na tri
translatorne i tri rotacione komponente .kretanja. Svaka od ovi,h kompo-
---· :nenata se može odrediti jednim brojem. JCrema io~e, kruto telo može
:in:'fati ·najviše šest stepena slobode. Pošto se međusobni položaj elemenata
-ovakvog sistema ne menja, •s istem se zove prost sistem (sistem jedne mase).
Ako. se, pak,- sistem-sastoji od više krutih tela koja..su međusobno. :vezana
.relativno fleksibilnim elementima, reč je o složenom sistemu (sistem više
.ma-sa) ..
Vibracije koje izaziva pojedinačni impuls nazivaju se slobodnim vi--
bracijama. Vreme između dva sukcesivna prolaska bilo koje čestice kroz
.svoj najudaljeniji pol-ožaj u datom pravcu je prirodna perioda vibracije
.za taj pravac. Elastično .poduprt kruti sistem sa jednim stepenom slobode
.ima samo jednu prirodnu periodu. Ako sistem ima više stepena slobode,
:prirodne frekvencije (komponenata njegovih slobodnih vibracija mogu
_i!L__. _ bitL različite . ___ _
Suprotno slobodnim vibracijama, koje izaziva jedan jedini udar, vi-
bracije koje izaziva periodični impuls proizvoljne prir-o de nazivaju se
362 Problemi vibracija
pr:nudnim vibracijama. Periodičan impuls mogu proizvesti mašina u radu,.

ulični saobraćaj, .operacije pobijanja šipova i mnogi drugi uzroci. Ako je·
izvor periodičnog impulsa udaljen od građevine, impuls se •prenosi do nje·
kroz tlo. U unutrašnjosti tla impuls se .prenosi u obliku talasa. Vreme-
nom, rastojanje između eentra (tj. mesta gde se rađa impuls) i spoljne-
gvanice zone koja vibrira pod uticajem impulsa povećava se. Ova spoljna.
granica se zove front talasa. Brzina ·kojom se front talasa pomera unapred.
naziva se brzinom prostiranja talasa. Pošto ona zavisi u vel~·oj meri, ilt
čak potpuno, od elastiČ'.nih svojstava tla, moguće je koristiti metode vi-
briranja ako želimo utvrditi neka svojstva elastičnosti tla, bez pribegava-.
nja ispitivanju uzoraka i bez <)pita.
Najveći deo ove knjige bavi se uticajem mehaničkih svojstava tla na.
vibracije građevina na njemu i uhcajem vibracija na sleganja građevin-=a-.- - - - - -
Da bi se demonstrirao ovaj uticaj, dovoljno je razmotriti pravolinijske·
vibracije .prostih ·s istema sa jednim stepenom slobode. Teorija uticaja.
vibracija na same građevine je iznad cilja ove knjige.
Da bi ee shvatili osnovni principi predmeta o kojem je reč, dovoljno je pozna-.

vati teoriju neprigušenih slobodnih i prinudnih pravolinijskih vibracija. Isto tako,.
da bi razumeo dela (publikacije) koja se bave uticajem vibriranja na građevine t
njihove temelje, čitaocu je potrebno znanje o dejstvu prigušivanja (amortizacije).
Metode projektovanja temelja za industrijske mašine se, pored toga, pozivaju na.
teoriju vibracija oko nepokretne ose obrtanja. Teorija neprigušenih vibracija biće u:
ovoj glavi izložena običnim slogom, a teorija prigušenih vibracija sitnijim slogom..
Sto se tiče teorije vibracija oko nepokretne ose, čitaoca upućujemo na opšte udžbe-.
nike, na primer na Timošenkovu knjigu (1937) .
. Ova glava se takođe bavi istr-aživanjem stanja tla »in situ« pomoću .
vibratora, zatim principima geofizičkog i-spitivanja (seizmičke oskulta-.
cije) tla i, na kraju, mehaničkim efektima zemljotresa.
Sadržaj cele glave je ograničen na elementarno izlaganje osnovnih.
principa predmeta.
Međutim, posebna pažnja će biti posvećena spornom karakteru hipo--
teza na koj'.ima se zasnivaju teorije vi:b racija u tlu. U mnogim delima iz:
ove oblasti, posebno u onim koja se bave · temeljima za industrijske ma-.
___šjn_EL.i..jsp.itiY..anj~lg_;pomoću v...iliratora,_ll~u uopšte spomenuta silna.
uprošćenja u proračunima. Tako, nepripremljen, čitalac može biti zaveden_
da precenjuje tačnost rezultata.
tični
156. Slobodne harmonijske vibracije. Slika 141a prikazuje prizma-.
blok težine W na osloncu od međusobno identičnih ravnomerno uda- .
l
ljenih i savršeno elastičnih opruga. Ovaj di-spozitiv odgovara shematskoj
slici na kojoj se zasniva koncept reakcije podloge temelja (vidi čl. 124).
Ako se na blok nanese vertikalno, centrirana O:Qterećenje Q, blok će se·
spustiti za dužinu x. Opterećenje q po jedinici površine A osnove bloka je·
q = Q/ A. Pošto su opruge savršeno elastične, odnos
!J... = ll, (gm cm- 3 ) (l)-

X
je konstantan. Ova jednačina je po svojoj suštini identična sa jednači-·

nom 124 (1). Vrednost ks predstavlja koeficijent reakcije podloge za blok:
Slobodne harmonijske vibracije 363:
ili stopu koja leži na postelji od opruga. Odnos
Q =Cs (gm cm- 1) .=A k, (2}

X
naziva se konstantom opruge podloge bloka. Ona predstavlja ukupno-

opterećenje koje je .potrebno da bi se blok pomerio u rpravcu sile za du-
žinu jednaku jedinici.
PriJ?ena i zati~ _trenutl?-o ~klanj_an~e v~rtikalnog opterećenja Q1 na
blok, pnkazan na shc1 141a, Izaz1v~. vtbnranJe bloka, pri čemu se njegovo.
težište :kreće nagore i nadole · ·
duž prave koja prolazi kroz
· pocetm položaf težišta.
Sledeći proračun vibra-
cionog kretanja bloka se za-
sniva na pretpostavkama da
je blok !krut, da je masa op-
ruga zanemarljivo mala u (a)
poređenju sa masom bloka i
da 'Se kretanju bloka ne
suprot'Stavljaju nikakve sile
trenja.
U vreme t nakon ukla-
njanja opterećenja Q1, teži-
šte blaka se nalazi na odsto-
janju x (sl. 144b) od svog po-
četnog (ravnotežnog) položa- - (d)
ja Og. Brzina svake čestice
bloka je jednaka dxld:t, a SL 141·. (a) Klip na ·Osloncu od opruga .koji.
nj-eno ubrzanje je jednako siuži )a :·'tleplOnstriranje slobodnih vibracija;
(b) do -·(đ) tri ''različita: načina· za grafičko·
d 2x/dt2 • Newtonov drugi za- . predstavljanje vibracija klipa
kon kretanja utvrđuje da je
proizvod mase tela i ubrza-
nja jednak sili koja deluje na telo u pravcu ubrzanja. Ovaj se uslov može·
r-_. izraziti jednačinom:
2
l W d x +Q=O, (3)
-----------g dt2
gde je g gravitacija, a Q sila koja je potrebna da održi težište bloka na.
vertikalnom odstojanju x od njegovog položaja 0 8• N~isan u ovom obli-
ku ovaj uslov izražava stav poznat kao D' Alembertov· (Dalamber) prin-·
dp pravolinijskog kretanja. Iz jednačine 2 se dobija:
Q= CsX,
pa se jednačina 3 može napi·s ati u obliku:

.W d' X
- o
+ex=. (4}
g dt2 s
.364 Problemi vibrac~ja
x = C1 sin.(t ye~)+ C 2 cos (t VciJ),

.. .
_gde su Ct i C2 proizvoljne konstante. A'ko se vreme računa od trenutk~
kad težište ·bloka prvi ,Put prolazi kroz svoj · ravnotežni" 'položaj, a pt;>me-
ranje ·x pozitivno u .pravcu prema ·gore, rešenje mota zadovoljiti uslov
x = O za t = O, što znači C2 = 0,_. pa je:
.. : x=c1 sin (t~}
Do trenutka~ kad s1la perturbaClJe Q1 p~tane da- deluje na· blok, pome.:.
ranje ~težišta bloka je:
· x:;= . .:. _ ·q1 = - a.
Ovaj uslov. može biti zadovoljen sarmo ako je Ct = a. Prema tome imamo:
. . .
x= a si~ (t vc~).:. (6)
Član V csg/W ima· dimenziju sec-i, tj. dimenziju ugaone l?;r;z;ine .

. .
.
___ W=
. ·ycsg
w (7)
. ., . . )
koja je jednaka odnosu brzine kretanja tačke po krugu i poluprečnika

tog kruga. Ugaona brzina w predstavljena jednačinom -7· je konstantna i
naziva:·s e prirodnom kružnom frekvencijom {!prirodna pulsacija} vibracije
iiQ.~~~ne impuls:6m. Ako se u ·jednačinu 6 uvrsti vrednost w, dobija se:
x =a sin w t. (8}
· 9vaj odnos se može predstavitipomoću vektora dužine a k<>ji se obrće
- -- konstan-t nam...:u gaonem- b:r:-zinom- w-oko-rcavnotežnog položaj a težišta bloka,
.kao što je prikazano na slici 141c. U bilo koje vreme t, odstojanje x (jedn.
~) · je jednako verbifkalnom rastojanju između kraja vektora koji se kreće
.i horizontalnog prečnika kružne putanj·e ovog kr-aja. Vibracije koje za-
dovoljavaju jed-načinu 8 nazivaju se harmonijskim vibracijama.
Druga· met-oda grafičkog predstavljanja jednačine 8 prikazana je na
sliei 141d: Reč je o nanošenju odstojanja x 'k ao ordinati u odnosu na
vteme. Kriva koja se tako dobija je prosta sinusoida.
Vreme 't koje je potrebno da bi vektor na slici 141c prešao celi krug
jednako je vremenskom intervalu koji odgovara potpunom talasu na slici
141d. Ono je određeno jednačinom:
't(l) = 2 1t,
. 2 1t
't = - .
(l)
Slobodne harmonijske vibracije 36S
Vrednost "t' se zove perioda vibracije. Broj ciklusa u jedinici vremena:
!=~=.!!!_ _1 1 /c,g (lO}

't 21t 21t v w
je frekvencija vibracije.
Sve ove jednačine su dobijene uz pretpostavku da se vibracionom kretanju
bloka ne suprotstavlja nikakva sila trenja. U stvarnosti ovaj uslov nije nikad strogo
zadovoljen. Posledica toga je postepeno smanjivanje amplitude vibracija, sve dok
ona na kraju ne postane jednaka nuli. Ako kruto telo leži na tlu, prigušenje je uglav-
nom posledica viskoznog otpora tla protiv brze deformacije. Naše . poznavanje ovog
otpora je još uvek nedovoljno. Zasad se generalno pretpostavlja da je sila prigušenja
jednaka proizvodu brzine deformacije tla i neke konstante C4. Ova konstanta nije
~----ničim-povezana-sa-drugim~konstantama elastičnosti-tla. Ako temeljna stopa leži~na
tlu, brzina deformacije tla u vreme t je povezana sa brzinom dx/dt kojom· se osnova
temeljne stope kreće u vreme t. Pretpostavlja se, dakle, da je sila prigušenja jednaka
dx
Pd-Ctl (gm cm-t sec) - . (11)
dt
Oslonac od opruga prikazan na slici 14la predstavlja fiktivnu zamenu za tlo

koje nosi stopu. Da bismo u sistem uveli silu prigušenja, koja je nezavisna od ela-
stičnih sv.ojstava oslonca od opruga, možemo blo~ povezati sa malim klipom u visko-
znoj tečnosti u nepokretnom sudu, kao što je prikazano na slici 14.2a. Ovakvi sudovi
su poznati kao a'1nortizeri. Sila prigušenja Pd koju vrši viskozna tečnost je približne>
određena jednačinom ll. Na osnovu D' Alembertovog principa, imamo: ·
W d2 x dx
- -+cd - + Cs x -0. (12)
g dtt. dt
(«) (b)
Amortizer
Sl. 142. (a) . Klip oslonjen na oprugama i povezan sa amortizerom,
koji služi za demonstriranje prlgušenili slobodnih vibracija; (b) gra-
fički prikaz kretanja klipa
,. .. , ... . ..
a
Konstanta cd ima dimenzije gm c~'-t, dimenzije ·,k~nstante e, su gm cm-2• Da bi se
uspostavila uniformnost u dimenzijama koeficijenata, obično se vrednost e, izra-
žava u ~er~nima · J:rružn~ frekvencije w, j~dnačina ?• i cd zamenjuje sa:
·-- ·'-'·· ."!'. Cd=211.-, ·

w (13)
g
gde koeficijent ).. takođe ima dimenziju kružne frekvencije, koja je ser. Koefici-
jent ).. je poznat kao koeficijent prigu§enja (amortizacije). Iz jednačine 7 se dobija:
w
Cs=W2 - .
g
:366 · Problemi vibracija
Ako se vrednosti cd i e, u jednačini 12 zamene sa vr~dnostima koje su gore date,

dobija se:
d!x dx
.,.-·-
2
dt
+2 -dt +w 2 x - 0. (14)
Rešenje ove jednačine pokazuje da dejstvo sile prigušenja na vibracije zav1s1

()d vrednosti v)..2 - w2• (Vidi, DC/- primer, Timošenko, 1930) Ako je ova vrednost real-
na (visoke vrednosti sile prigušenja) početno pomeranje neće uopšte izazvati vibra-
cije. Umesto da vibrira, blok se lagano vraća u svoj ravnotežni položaj opadajućom ·
brzinom i dostiže ovaj položaj posle beskonačnqg vremena. Realna vrednost korena
v).. 2 - w2 izražava uslov potpunog prigušenja. Ako je, pak, v
)..2- w2 imaginarno (ni-
ske vrednosti sile prigušenja), trenutno uklanjanje sile perturbacije izaziva vibrira-
nje bloka, ali je perioda 'td vibriranja nešto manja od prirodne periode -e bloka. To
i e opšti sl.u_č.sj . EQ$tQ je razlika izm~đq periode -cd vibracije i prirodne_p.ru:iruie_blQka
vrlo mala, zanemarićemo je i pretpostaviti da je -cd= -c.
Slika 142b prikazuje odnos između vremena i ppmeranja za opšti slučaj. Ako su
.a,. i a11+l amplitude bilo koje dve sukcesivne oscilacije, odnos a.Jalltl je konstantan:
a,. . r]l.
- - -8.
an+ t
<>dnosno
(15)
Ova vrednost se zove logaritamski dekrement. On izražava veličinu dejstva prigu..,
šenja. Vrednosti a,., ·an+l i -e su dobijene direktnim merenjem amplitude slobodnih
vibracija bloka. Prema tome, vrednost ).. se može izračunati pomoću jednačine:
l an .
11. (sec-J) = - lg-·- . (16)
'l' an·H
157. Prinudne harmonijske vibracije. Za vibracije sistema kažemo da

su prinudne 'a ko se·i!Jlpu,ls koji ih ·iz,aziva pe~iot:lično ,ponavlja,.J;>tilsirnjući
jaki vetrovi i vibracije osnove zgrade usled pobijanja šipQva (u njihovoj
blizini) su primeri prinudnih .vibr-acija. Da bismo pr-otumačili b~tm.e karak-
teristike ,p rinudnih vibracija, pretpostavićemo da na· elastično oslonjen
blok težne W, prikaz~n na slici 143a, deluje u vertikalnOm. pravcu perio-
dični impuls čija je veličina određena j·ednačinom:
.. - - · - - - · ---·- -· ---·-·-- -Q-~-Q1--Sifl_(l)1 t. _ (l)
Ako je x vertikalno pomeranje bldka u vreme t, na osnovu d'Alember-

tovog principa je:
gde je Cs konstanta opruge ela:sti~og oslonca. Pomoću · jednačine 156 (2),

za v-e rtikalno pomeranje at, iz;azvano silom Qt, dobija se vrednost:
(2)
iz čega sledi:
Prinudne harmonijske vibracije 367
(3)
t,
_... ...... Vreme
8.
~
t:' Vreme t
~~~~~~~~~
.a·
!o &
.~ OL-__,fJ...".5,---1'-.0--1'-.5--2L.O- '
Q; Odnos t-J1 jw0 . '(e}
~ . (b)
Sl. 143. (a) Klip oslonjen na opruge sa prirodnom kružnom .frekvenci~
jom wo ·na koji deluje periodičan impUls; koji služi za demonstriranje
neprigušenih prinudnih vibracija; (b) korespodencija između ' odnosa
kružnih frekvencija W1/wo i koeficijenta uvećanja; (e do d) grafički pri-
kaz. prinudnih vibracija za tri različite , vrednosti odnosa kružnih frek-
vencija
A:ko se,. pomoĆI:! jednačine 156 (7), vrednost Cs izrazi u ·terminima pri-
iodne kr:užne frekvencije Wo bloka, dobija se: ·
d2 x ·
dt2 + w~0X=0 1 w20 sin ro!t. (4)
-
' ~ešenje ove jed~ačine je:
.
SJn ~1 t - -(1)
1 .
&In wo t ) . (5)
w.,
Jednačina 5 pokazuje da se vibracija bloka može razložitj na dve 'kompo-
nente. Prva komponenlta: ·
·(6 a)
je prinudna vibracija sa kružnom frekvencijom wt i amplitudom:
(6 b)
gde se
naziva koesicijent uv ećanja. Ako se vrednosti N pri'~ažu k·a o ordinate za

vrednosti apscisa wt/wo, dobija se kriva prikazana na slici 143b. Za wt/wo =
== l ordinma ove krive je beskonačna. To je uslov rezonancije neprigu-
šenih prinudnih vibracija. Drug.a komponenta:
a1 . w1 .
x" = ---2---r sm w0 t = a1 N - stn w0 t (7 a}
I - wo/wo wo
jeste slobona vibracij a sa kružnom frekvencijom wo i amplitudom
(7 b}
Da bi se shvatio karakter rezultujuće vibracije, nacrtane $U krive

prikazane na slici 143c. One predstavljaju vibracije bloka na osloncu od
opruga čija je prirodna kružna frekvencija U?o jednaka dvostrukoj vred-
nosti kružne frekvencije impulsa. Perioda impulsa je 'tl = 21tlwt. Tanka,
tačkicama izvučena kriva na dijagramu predstavlja vibracije koje bi pro-
izvela pulsiraj uća sila perturbacije Q kad bi delovala statički. Zbog di-
namičke akcije ove 'Sile, styarno vibr-iranje bloka je drugačij e. Debelo
izvučene isprekidane krive predstavljaju· dve k'Omponente stvarnog vibri-
ranja, a neprekidno izvučena kriva nacrtana iza apscise 'tl predstavlja
stvarne rezuliujuće vibracije. · .
Na osnovu jednačine 5 se može proučiti uticaj odnosa w1/wo na ampli-
tudu rezultujućih vibracija. Dolazi se do sledećih zaključaka: Kad se vr ed-
nost fre'kvenciie Wt jmp_q}sa _pr.ibliža~a._v.Tednosti prirodne frekvencije wo
sistema, rezultujuće vibracije imaju karakter vibracija sa kružnom ·frek-
vencijmn wt i promenljivom •a mplitudom, kao što je •p rikazano na slici
143d. Ova pojava se naziva udari. Za wt =;:wo, perioda udara postaje bes-
l(onačna, a amplitu-da se povećava 'u upravnoj srazmeri sa vremenom, kao
što prikazuje slika 143e. Ova slika 1lustruje fenomen rezonancije. Rezo-
nancija je posledica činjenice da svaki novi impul·s sustiže blok upravo u
trenutku k·a d je bl'Ok u ekstremnom položaju. Tako je dej•s tvo sukcesiv-
nih impulsa aditivno.
' ·: Jednačina 5 se može interpretirati i na je,dan drugi način. Ako je
odnos w1/wo vrlo mali, tj. ako je prirodna fr-ekvencija sistema vrlo visoka
u poređenju sa frekvencijom impulsa, koeficijent uvećanja je jednak je-
dinici, pa je vibriranje sistema identično sa vibriranjem impulsa. S dru-
ge strane, za vrlo visoke vrednosti odnosa wt/wo, koeficijent uvećanja je
gotovo jednak nuli i impuls proizvodi v.ibracije sa kružnom periodom
(>)O i vrlo malom amplitudom atwo/wt.
Prinudne harmonijske vibracije · 369
Sem toga, a:ko je odnos wt/wo manji od jedinice, koeficijent uvećanja

N (jedn. 6c) je pozitivan, a ako je wt/wo veće od jedinice, ovaj je koefi-
Cijent negativan Ova nagla promena znaka koeficijenta uve6anja pri
wt!wo = l ima sledeće fizikalno značenje. Ako j·e wllwo manje od jedinice,
impuls i prinudna vibracija su sinhroni. Ako je wt/wo veće od jedinice,
impuls prethodi prinudnoj vibraciji za polovinu periode. Ovo zaostajanje
(kašnjenje) prinudne vibracije naziva se faznom razlikom.
Pošto svaka od dve komponente rezultujuće vibracije predstavlja
prostu harmonijsku vibraciju, svaka od njih se može •predstaviti vertikal-
nom kd.mponentom 'kretanja slobodnog kraja vektora koji rOtira (sl. 141c).
Ako dve komponente vibracije nisu sinhrone, rotirajuć'i vektori koji od-
govaraju ovim komponentama grade među sobom neki ugao koji se na-
~----ziva-:faznim-ugl·om:-Faznoj razlici đd ··$ )olovineipenode odgovara fazni
ugao veli"čine 1t. Pošto je fazna razlika dveju komponenata ·neprigušene,
prinudne vibracije bilo jednaka nuli (wt/wo < 1), bilo jednaka polovin~
periode (wt/wo > 1), !pOvećanje vrednosti wt/wo preko jedinice povlači sa_
sobom naglo povećanje faznog ugla od vrednosti nula· na vrednost 1t. lJ
slučaju prigušenih pri.nudnih vibracija fazni ugao se povećava postepeno.
od O do 1t. (Vidi niže.)
Najveći vertikaini pritisak koji vrši peri'Odični impulos na oslonac od
opruga je:
Pa'=amax Cs,
gde je amax najveća amplituda primidnih vibracija. Slika 143c pokazuje dq

amax ne može biti veće od a' + a", iz čega sledi:
Pa' <P4 = (a'+a'') e•.
Vrednost Pa predstavlja gornju granicu za Pa'. U proračunima koje ćemO>

ovde izvesti pretpostavljaćemo da je Pa' =Pa. Vrednosti od a' i a" date
su jednačinama 6b i 7b. Ako se ove vrednosti uvrste u malopređašnju
jednačinu, dobija se:
Pošto je a1 = Qtlc. (jedn. 2) rmože se_ napisati u obliku:

W1)
(l + -w0 =. ± Q1
Pa= ± Qt N l , (8)
l-w1/w 0
gde je N koeficijent uvećanja (jedn. 6c), a wt!wo odnos kružne frekven-

cije impulsa i prirodne frekvencije bloka. Sila Pa predstavlja najveću
vrednost pritiska koji vrši impuls na oslonac od opruga. Prema tom~,
ukupni vertikalni" pritisak na oslon.ac od opruga varira između granica:
W+Pa i W-Pa·
Jednačina 8 pokazuje da ove granice zavise ne samo od veličine sile per-
turbacije Qt već i od odnosa w1/wo.
24 T ep rij ska mehanika tla
Ako je blok povezan sa amortizerom, kao što je prikazano na slici 142a, na

w
g ddt2t" i reakcija
1
njega deluju ne samo sila perturbacije Q1 (jedn. 1), inerciona sila
xc, oslonca, već i sila prigušenja:
156(11)·
Pošto je
156 (13)
može se napisati:
W dx
Pd - 2J.. - -
g dt
gde X (sec-1) označava koeficijent prigušenja. Sila P1 se mora dodati silama pred-
st~vljenim na levoj_ strani jednačine 3. Tako se dobija:
W d~x · W dx
-g - dtl- +2 A -g -at + xc,=
. a, e,' sin ~, t.
Ako se vrednost e, izrazi, pomoĆu jednačine 156 (7), u terminima prirodne kružne
frekvencije w. bloka, dobija se:
d2 x dx
--
1
+2 A- + w 02 x=a1 w 02 sin oo, t (9)
dt dt
Kao i vibracija predstavljena - jednačinom 4, vibracija određena gornjom diferenci-

jalnom jednačinom takođe se sastoji od dve komponente, jedne slobodne i druge -
_prinudne vibracije. No, ako deluje prigušenje, sila prigušenja brzo gasi slobodne vi•
bracije. Prema tome, slobodna vibracija se obično zanemaruje, a rezultujuća identi-
iikuje sa prirodnom komponentom:
2 w, A
sin [_"'' t- arc tg - -- - (10)
u:~-w~ •
Ako se uvedu simboli:

(ll a)
vr~ (..,·)2]•
N, - - -:==::=====:===::::;:::::::::===:::=.:
l -
• -
+
" 1 •
(:.n..)2
(..,')~
!Uo OOo
(11 b)
dobija se:
x- a, N 1 sin (w1 l-a). (ll e)
Ovo je jednačina harmonijskih vibracija sa frekvencijom jednakom frekvenciji im-

pulsa. Vrednost N1,_predstavlja koeficijent uvećanja. Prinudna vibracija kasni za
impulsom, a veličina vremenskog intervala zaostajanja je određena faznim uglom (J.
(jedn. llb). Amplituda prinudne vibracije je:
(11)
Prinudne- harmonijske vibracije 371
Prema tome, najveći pritisak koji impuls vrši na oslonac od opruga jeste:
P. = c,a = c,a1N1 = QtNl, [13)
:gde N1 predstavlja koeficijent uvećanja za prigušene, prinudne vibracije (jedn. lla).
Amplituda a (jedn. 12) je maksimalna kad je:
<.et=IDt re:>-wo 1/1- ..:_ (2 ),.)2.

V 2 w0
Ovo je uslov rezonancije. Ako se ova vrednost uvrsti u jednačinu 12, za amplitudu
koja odgovara rezonanciji dobija se vrednost:
'y 1-~-2-} ,,_ ·

1
-=-~-------'---------
amax = at 2 A 1- -
00• 4 · ro 1
.lj.ko se vrednosti koeficijenta N1 (jedn. lla) predstave kao ordinate za vrednosti aps-
cisa Wt/w., dobija se kriva slična krivama na slici 144a za vrednost 2'J../wo=O, odnosno
2:AJw.= 0,5. Sa .slike se vidi da rezonancija odgovara vrednosti odnosa Wt/Wo vrlo
w1 res P wo
.,....··
~4~~+---H+---+-~
-~
t::
-~ 31-- -1---ii--HI-i-- f -- - j
Q)
:;,.
:;,
~2~-~~~~~~t----1
-~
'o
=t·o 1 1-.....d.~--+-",~1:----J
:.::
Sl._ l44...Prigušena, . prinudna v-ibracija -klipa na

osloncu od opruga sa prirodnom kružnom frekven-
cijom wo. (a) Koeficijent uvećanja i (e) fazni ugao
za tri različite vrednosti koeficijenta prigušenja )..,
predstavljeni kao funkcije odnosa Wt/wo kružnih
frekvencija; (b) prikaz vibracije klipa pomoću vek-
tora Ntat koji rotira
bliskog jedinici. Zato se obično uslov rezonancije uprošćava tako što se pretpostavlja
da je kružna frekyencija koja odgovara rezonanciji, Wt,.., jednaka w., tj.
W t i"Qs=W() [14]
. .
Ampli~d~~-· je _ Q.<>..~9lj_~Q tačno određena jednačinom:
(15)
:M•
372 . Problemi vibracija
U bilo koje vreme t, periodična sila perturbacije Q (jedn. l) je:

Q:. Q 1 sin w1 t - a1 Cs sin w 1 t.
Ako na oslonac od opruga ne bi delovala nikakva druga sila, vertikalno pomeranje
vreme t bilo pi:
·.t ·
Q
y= - a1 sin w1 t.
Cs
Stvarna pomeran;a bloka su data jednačinom llc:

x-a 1 N 1 sin (w 1 t -a).
Ova pomeranja su identična sa vertikalnom komponentom pokretnih krajeva vektora
dužine a1 i N1a1 koji rotiraju _kružnom frekvencijom Wt, kao što je prikazano na slici
14.46. U b1lo koJe vreme t, du:t~~tikalnom-odstojanju kraja ro-
tirajućih vektora a1, odnosno N1a1 od horizontalne ose koja prolazi kroz centar rota-
cije. Ako se vrednosti faznog ugla u. (jedn. llb) prikažu kao ordinate naspram aps-
cisa wt!w,., dobija se kriva slična krivama prikazanim na slici 144c za vrednosti
2)./w., - o;2 i 2);./w. = 0,5. Za ). = O (neprigušene vibracije) dobija se vertikalna linija
9značena. sa ~ :i= O, ume·sto krive. Ova linija izražava naglo povećavanje faznog ugla,
pri vrednosti w./wt = l, od nule do 1t, za slučaj neprigušenih, prinudnih vibracija.
158. Koeficijent dinamičke reakcije temeljnog tla: U članu 156 je

bilo .p okazano da su konstanta opruge c, i koeficijent reakcije podloge te-
melja ks oslonca od opruga povezani jednostavnom jednačinom:
Cs= Aks,
odnosno
l<s = E!.
A, (l)
gde je A povrsma oonove bloka. Prema teoriji reakcije temeljnog tla

(glava XVI) oslonac od opruga prikazan na slici 141a •predstavlja meha-
nički ekvivalent .realnog tla kao oslonca. U stvarnosti je ova analogija
veoma nekompletna, jer· je vredrtost Ks za oslonac od ravnomerno raspo-
ređenih opruga nezavisna od veličine površine koju pokriva opterećenje~
dok vrednost k, za tlo koje predstavlja oslonac zavisi od veliči ne površine
---koJ.u-pokr.LV-a_op,terećenje_LocLmnogilLdr:ugih činilaca koji su nezavisni
od elastičnih ·svojstava tla (vidi čl. 124).
No, u vreme kad je t·e orija nastajala generalno se verovalo da je k $:
(jedn. l) konstanta ne samo za dati oslonac od opruga, već i za dato tlo i
da se sleganje može odrediti ako je <poznato ks. Prema tome, jednostavna
teorijska veza izražena jednačinom l j-e sugerisala ideju za određivanje
koeficijenta reakcije da:tog tla .pomoću vibracionog opita. Ovo se može-
učiniti, na primer, tako da se debela čelična kružna .ploča ~ostavi na po-
vršinu tla, zatim <ploča podvrgne pulsiraju6oj s ili promenljive frekven-·
cije i izmeti amplituda prinudnih vibracija stvorenih impulsom. Ploča i
izvor impulsa sačinjavaju vibrator. Prema članu 157, amplituda vibratora.
je najveća kad je frekvencij-a f impulsa jednaka prirodnoj frekvenciji fo.
vibratora. Iz jednačine 156 (10) se dobija: .
~- Jo= ~~ . 2ln ye;, (l)

Koeficijent dinamičke reakcije temeljnog tla 373·
odakle je·:
k _ Cs _ 4 1t2 F2 W
,-A- i \· 10 g'
gde je A površina osnove vibratora i W težina vibrirajućeg sistema.
Težina W je jednaka zbiru poznate težine Wt vibratora i nepoznate
težine W.• tel•a zemljane mase koje učestvuje u vibriranju sistema. Pre-
ma tom:e, možemo napisati:
· k-;_
4n2 ~ Wt+ w_
1
,. <3>
A g
Eksperimentalnu metodu za •proračun nepoznate težine Ws ćemo izložiti
malo dalje u ovom tekstu.
Jednačina 3 je zasnovana na prećutnoj pretpostavci da težina W, vi-
brirajućeg tela zemljane mase čini deo težine .krutog vibratora i da se-
.clište sila elastične restitucije nema nikakvu težinu. U stvarnosti, pa'k,
:sistem radi, u velikoj meri, kao kruta masa težine Wt (težina vibratora)
lla osloncu od opruga težine Ws. Da bi se dobila tačnija predstava o pri-
rodi veze iz·među vibratora i tla na kojem on leži nužno je uzeti u obzir
.zapreminske sile koje deluju na tlo što leži ispod osnove vibratora. Ovo
je .učinio E. Reissner (1936) uz uprošćavajuću pretpostavku da vibrator
leži na horizontalnoj površini polube-skonačne elastične izotropne mase.
No, do sada nije učinjen nijedan pokušaj da se rezultati ove analize pri-
mene u praksi na ispiti.v anja · pomoću vi·qratora.
Vpi1kos 'krhkosti teorijSJG.h:· kom;~cij.a : na kojim 'Se zasniV'a interpre-
tacija rezultata opita, i~itivanja ·tla pomoću vibratora su dovela do raz-
Jičitih podataka .od značajne praktične vrednosti. Izlaganje koje sledi -daje
;SU!marni pregled rezultata koji ,su do danas dob.ijeni.
Prirod:q.a frekvencija vibratora date težine.· i date osnove je direk~no
J>Ovezana sa elastičnim svojstvima temeljnog tla. Sto je temeljno tlo zbi-
jenije 'i manje stišljivo, tim je veća konstanta opruge. Prema tome, vibra-
tori se mogu uspešno primeniti, a i primenjivani su, za određivanje rela-
tivnog st-epena zbijenosti veštačkih nasipa od peskovitog tla. Zbog slič
:nih razloga, postoji određena povezanost između·. prirodne frekvencije
vibratora i onog što se smatra kao nosivost peskovitih tla, kako ona re-
.zultira iz neposrednog iskustva. Sledeći podaci :koje je dobio Lorenz (1934)
ilustruju ovu povezanost.
Frekvencija Nosivost u to-
Tip tla f u sec-1 nama po
kvadr. stopi
Rastresiti nasip 19,1 1,0
Zbijen veštački nasip od šljake 21,3 1,5
.Dobro zbijen srednjezrn pesak 24,1 3,0
·veoma zbijen pesak mešovitog granulo-
- -- -metr-i.jskog.-sastava · 26,7 4,5.- -·-
'Zbijen sitnozrn šljunak 28,1 4,5
.Krečnjak 30
,črvsti peščar 34
-#'
"::,u'--~
~
Prirodne funkcije -date u tablici dobijene su pomoću vibratora težine

6000 funti, čija osnova pokriva površinu od oko ll kv. stopa. Rezultati
geofizičkih osmatranja upućuju na zaključak -da svaka zemljana masa sa
dovoljno određenim granicama ima svoju sopstvenu frekvenciju koja je
karakteriše. No, ova frekvencija nije identična sa prirodnom frekvenci-
jom, koja se dobija pomoću opita sa vibratorom na površini ovakve mase
(Ramspeck - Ramšpek, 1938).
U vezi sa gornjom 1!ablicom treba napomenuti da i frekvencija i nosivost:
zavise šamo od opštih karakteristika temeljnog tla. Ne postoji nikakva povezano:;t
između sleganja opterećene površine i ova dva činioca, jer sleganje površine koja
nosi dato opterećenje po jedinici površine je, generalno uzevši, nezavisno od ovih.
mehaničkih svojstava temeljnog tla (vidi čl. 142).
-·- ---------~~------------------------------
r
. No, otkriveno je da su vrednosti koefiCijenta ks koje se dobijaju na
osnovu jednačine 3 po •pravilu znatno veće od vrednosti koje se dobijaju
opitima st~tičkog opterećivanja iste površine. Zato ćemo odnos optere-
ćenja po jedinici površine · i sleganja koje proizvodi vibrator označavati
drugačijim ·s imbolom: ·
' Cs
ds= - . (4}
A
. - --
Vrednost ds naziva se koefiCijentom dinamičke reakcije temeljnog tla. On
predstavlja dinamički ekvivalent koeficijenta reakcije temeljnog tla ks
(jedn. ·1.24 (1)). Kad se primenjuje na proračun sleganja Ap proizvedenog
promehom,.Ap.•vertikalnog priti-ska, jednačina 124 (l) važi samo za pozi-
tivne· vre-dnosti Ap, jer sleganje p u ovoj jednačini uključuje kako rever-
zibilno tako i permanentno sleganje. Jednačina 4, pa:k, važi bez obzira da
h se pritisak povećava ili smanjuje.
Još uvek nain nije poznat, sa dovoljnom tačnošću, uticaj različitih parametara
- na primer,. veličine opterećene površine - na vrednost koeficijenta dinamičke re-
akci~e temeljnog tla d,. Lorentz (Lorenc, 1934) smatra da je uticaj veličine optere-
ćene površine na vrednost d, za pesak neznatan. S druge strane, prema slici 10 kod
Selsmos-a (bez datuma), koja predstavlja rezultate terenskih opita na zbijenom, gli-
noyitom šljunku, povećanje opterećene površine od 0,25 do 1,00m2 izmenilo je vred-
nost u, od 15 na 23 kg cm-3 pri opt:erećenju od 0,6 kg cm-', odnosno -:ld 27 na
34 kg cm= pn opterecenJu odl,5/Gg cm=t:- ovec ifre ukazuju i na to da se d, pove-
ćava sa povećavanjem opterećenja po jedinici površine, dok se koeficijent statičke
reakcije temeljnog tla obično smanjuje sa povećavanjem opterećenja po jedinici po-
vršine. Prema slici 5 kod Lorenza (1934}, vrednost koeficijenta d, za pesak takođe se
smanjuje sa povećavanjem opterećenja po jedinici površine.
Ako se frekvencija impulsa koj·e vibrator saopštava tlu povećava,.

sleganje osnove vibratora počinje brzo da se •povećava čim frekvencija.
ft postane veća od oko polovine ili dve trećine prirodne fretkvencije fo.
sistema tlo - vibrator. Koad se frekvencija približava vrednosti fo, sie-
ganje osnove vibratora postaj-e mnogo puta veće ·M sleganja koje bi pro-
izvela statička masa ekvivalentna silama inercije. Interval frekvencija.
unutar kojeg impuls :proizvodi vrlo visoka sl-eganja nazivaćemo kritičnim
intervalom. 'Izgleda da ovaj interval uključuje frekvencije između, pri-
bližno, 0,5 fo i 1,5 fo i da je u velikoj meri nezavisan od veličine vibratora.
· Prema tome, (liko frekvencija vi,b racija temelja na pesku leži u kritičnom.
intervalu frekvencija vibratora koji radi na istom tom pesku, treba oče-
Koeficijent dinamičke reakcije temeljnog tla 375
kivati dosta velika sleganja. Poznavanje povezanosti i:omeđu frekvencije

i sleganja postalo je presudan činilac u projektovanju temelja za mašine
koje se brzo ·obrću i leže na slojevima peska. Iz toga je rezultirao razvoj
teških mašina za zbijanj e peščanih nasipa.
Većinu ispitivanja koja smo ovde spomenuli izvršila je, počev od 1930, insti-
tucija DEGEBO (Deutsche Gesellschaft fiir Bodenmechanik). Ista ova institucija iz-
radila je i teoriju postupka (DEGEBO, 1930). Izveštaji o rezultatima opita nisu lako
<!_ostupni i veoma malo od toga je objavljeno na engleskom. Sledeći pregled teorije
i praktične primene postupka u celini se zasniva na publikacijama DEGEBO.
Vibrator koji je razvio DEGEBO stvara perio-
dične impulse pomoću dve · jednake mase t~žine il W
koje rotiraju oko paralelnih osa u suprotnim prav-
- cima,-tako da se. zajedničko težište ove dve mase -
kreće nllgore i nadale duž vertikalne linije, između
ekstremnih položaja a i b (sl. 145a). Broj obrta;a
masa [1 u jedinici vremena može da se menja unu-
tar širokih granica. Prema jednačini 156 (10), kruž-
na frekvencija periodičnog impulsa koji pr9izvode
težine il w jeste:
a perioda:
2:t
r-- - - . (b)
/ , w1
(b)
Na svaku od težina il W deluje centrifugalna sila
1. ilW 2
- Q1 = - - o· 1 r,
2 g
-..J
gde je g gravitacija a r poluprečnik krug€~ rotacije
(ekscentricitet). Ne menjajući broj obrtaja, sila Q1 ~
<ll
može se varirati variranjem poluprečnika T. Pošto e:
težine rotiranju sinhrono u suprotnim pravcima, (/) (e)
horizontalne komponente centrifugalnih sila uza-
jamno se poništavaju, a vertikalne komponente
daju periodičnu silu perturbacije intenziteta
ll ld l l
o
(d)
OdROS
0.5 1.0 1.5
w,fwo •/,/J,.
2.0
(7 a)
gde je Sl. 145. (a) Dijagram ilustruje
princip DEGEBO vibratora;
2 uw (b do d) uticaj odnosa frek-
c =.- - r (7 b)
vencije na amplitudu, snagu
g
i sleganje
konstanta koja zaviSI samo od sastava vibratora i poluprečnika T. Rotirajuće težine
montirane su na teškoj ploči koja pokriva površinu A. Ukupna težina ploče i mašine
na njoj jeste WJ. Pulsirajuća sila Q (jedn. 7a) proizvodi prinudne, prigušene vibra-
cije u vertikalnom pravcu, i to ne samo vibratora već i tla ispod vibratora. Prema
definiciji, konstanta opruge e, u diferencijalnoj jednačini koja opisuje proces (jedn.
157 (9)) jednaka je sili koja je sposobna da proizvede reverzibilno pomeranje težišta
>. vibrirajućeg sistema u pravcu vibracije jednako jedinici. Opterećenje po jedinici po-
vršine sposobno da proizvede reverL.ibilno jedinična sleganje površine podloge jed-
nako j~_~oeficijentu dinamičke reakcije podloge d,. Prema tome, konstanta opruge
za vibrator čija ploča pokriva površinu A jeste:
Cs = ds A,
ako prihvatimo pretpostavku da je vertikalno pomeranje težišta vibrirajućeg sistema

identično sa pomeranjem osnove vibratora. Težina W vibrirajuće mase jednaka je
.sumi težine Wt vibratora i težine W, tela zemljane mase koje učestvuje u kretanju
vibratora. Ako se u jednačinu 156' (7) uvrsti:
l jednačina reši po w., za prirodnu kružnu frekvenciju sistema dobija se vrednost:
Zbog prigušenja u tlu, impuls Q1 sin wtt = Cwt2 sin wtt (jedn. 7a) stvara prinudne
vibracije sa visokim prigušenjem. Reverzibilni deo sleganja koje proizvodi statičko
:>pte.rećenje Qr-Cr.>r1 jest
(9)
Ova vrednost predstavlja pomeranje koje bi maksimalna vrednost sile pertur-

bacije Q1 proizvela statički. Ako se vrednost data jednačinom 9 za a1 uvrsti u jedna-
činu 157 (12), za amplitudu a rezultujuće prinudne vibracije pri datoj kružnoj fre-
kvenciji W1 impulsa, dobija se vrednost:
(lO)
gde je NJ koeficijent uvećanja (jedn. 157 (lla)).

U opitu se registruje frekvencija:
Ako se w.' u jednačini 10 izrazi u terminima frekvencije jJ, dobija se:
a. ~
4 ,.2 e Nl !2l o
Cs
Ako se vrednosti amplitude a prikažu kao ordinate za različite vrednosti odnosa

t~lf.-= w.r./w,,-dobija-se-kriva-slična krivama prikazanim na slici 145b za dve razli-
-čite vrednosti odnosa 2)./w. (vidi čl. 157). Uslov rezonancije približno je zadovoljen
ako je ft/f. = wzlwo =:= l (vidi jedn. 157 (14)).
Druga stvar koju eksperimentator registruje jeste snaga potrebna za rad vibra-
:tora. Ova se snaga sastoji od dva dela. Jedan deo se troši na savlađivanje trenja na
osovinama i drugih otpora u mehanizmu. On se povećava u direktnoj srazmeri sa
kvadratom frekvencij~. Drugi deo se troši na savlađivanje viskoznog otpora tla protiv
periodične deformacije. Sila prigušenja data je jednačinom 156 (ll):
dx
Pd = Cd- o
dt
U bilo koje vreme t, odstojanje težišta vibrirajućeg sistema od njegovog ravnotež-

nog položaja jeste:
107 (11 e)
~egova brzina:
Koeficijent dinamičke reakcije temeljnog tla 377
-------------------------------------------------·
j sila prigušenja:
:Rad koji se utroši na savlađivanje sile prigušenja u toku jednog ciklusa period,.e
"t = 1/ft jeste:.
'f
dx
.a snaga:
L=
J
o
Pd -
dt
dt =Cd a 21
.Ako~u..J.erlnačinu u.wsti:____ -- - - -
ro1 ~ 2 'll: / 1 (je.dn. 5)
j
(jedn. 9),
·dobija se:
(ll)
Vrednost C određena je jednačinom 7b, a vrednost N t jednačinom 157 (lla). Prema

jednačini 156 (13), vrednost cd jednaka je 2'J..W/G, gde je ). koeficijent prigušenja a W
težina vibrirajućeg sistema.
Ako se vrednosti snage L prikažu kao ordinate za . različite . vrednosti odnosa
ji!j. dobija se kriva slična krivama prikazanim na slici 145c za dve različite vred-
nosti odnt>sa 2Mwo. Kad se odnos 2'J..Iw. povećava, maksimum amplitudne krive na
~lici .143b pomera se udesno a maksimum krive 'koja predstavlja snagu spušta se i
spljoštava. ' · ·
Treća karakteristična kriva koja se . mož~ dobiti pomoću opita sa vibra torom
jeste kriva koja predstavlja virijacije faznog ugla. Ove krive slične su krivama pri-
kazanim na slici 144c za vrednosti). > O; Pošto jednačina za fazni ugao (jedn. 157 (llb))
S?drži koeficijent prigušenja )., oblik krive otkriva do izvesne mere amort'izirajuća
svojstva tla na kojem vibrator radi. ·
Kad vrši opit sa vibratorom, eksperimentator nanosi amplitude, snagu i fazni
ugao naspram frekvencije ft vibratora. On, isto tako, meri ukupno sleganje osnove
vibratora pri raz)ičitim frekvencijama. ·
.. Pošto.~ je prirodna frekvencija ·t. vibratora približno jednaka frekvenciji ft pri
kojoj nastaje rezonancij_a, koja je, sa svoje strane, jednaka apscisi maksimuma am-
plitudne krive, d, se može proračunati tako da se u jednačinu 3 uvrsti t.=ft..,, ako
je poznata težina W- vibri:r-ajućeg sistema. Ova težina je, pak, jednaka sumi težine
Wt...:vibratora j __težine w, tela zemljane mase koje učestvuje u vibracijama sistema.
Da bi proračunao tezinu W,, eksperimentator povećava težinu vibratora dodatnim
opterećenjem i ponavlja opit. Zbog dodatnog opterećenja vibratora prirodna kružna
frekvencija sistema smanjuje se od w. na wo'. Ako se, u cilju uprošćenja, pretpostavi
da povećanje težine vibratora nema nikakvog uticaja na težinu W" dobija se druga
jednačina koja o~ogućava da se proračuna W,.
N osnovu rezultata ovakve operacije u kojoj je težina . vibratora povećana od
1,8 na 3,3 tone, ustanov.ljeno je da je težina W, bila jednaka 12,5 tona (Lorenz, 1934).
Osnova vibratora je pokrivala površinu od 3 kvadratne stope. Drugi niz eksperi-
menata, naveden na kraju publikacije, upućuje na to da W, nije bilo veće od l tone.
Težina vibratora bila je povećana od 2,0 do 2,7 tona. Površina koju je pokrivala
osnova izgleda da je iznosila ll kvadratnih stopa. Karakteristike tla nisu date. Ovi
:rezulta~.LJ~Ok?ZUi_u da težina W , ve_r_p_yatno :varira u š!_rokif!'t granica!!'l?· __ Kako me-
toda proračuna težine W , nije dovoljno rigorozna, rezultati ispitivanja mogu se upo-
trebiti samo za procenu ekstremnih vrednosti između kojih W , može da se nalazi.
Pomoću ovih vrednosti proračunava se gornja i donja granica za vrednost d, koefi-
cijenta dinamičke reakcije podloge. Ove vrednosti predstavljaju statistički prosek za

gorn;u i donju granicu vrednosti d, za tlo koje leži u zoni sila elastične restitucije.
Ako se uzme da težina W , tela zemljane mase koje učestvuje u vibracijama vibra-
tora sa osnovom do ll kv. stopa nije veća od oko 15 tona, dubina ovog tela jedva da
prelazi 7 stopa, a može biti i znatno manja. Elastična svojstva slojeva koji leže na
većoj dubini nemaju nikakvog -uticaja na re.z ultate opita, sem ako slojevi nisu nenor-
malno rastresiti ili gotovo tečni. Da bi se došlo do podataka o elastičnim svojstvima
uslojenih sedimenata na većoj dubini, potrebno je kombinovati metodu vibratora sa
seizmografskim zapažanjima, kako je opisano u čl. 163. Rezultati opita sa vibrato-
rom se ni u kojem slučaju ne smeju koristiti kao osnove za proračun sleganja usled
konsolidacije, pošto ne postoji nikakva povezanost između svojstava tla koja se otkri-
vaju opitima sa vibratorom i koeficijenta stišljivosti a.. (jedn. 98 (1)). U najboljem
slučaju opiti mogu otkriti postojanje stišljivih slojeva gline ispod situsa, pre no što se
poduzmu bilo kakva sondiranja.
Vrednost koeficijenta prigušenja A. može se proračunati kombinovanjem jedna-
ćine 11 sa jeamtčlnorn 156 (18). Vrednost-koeficije~koja je veća od 3 do 4 sec:-L- - - - - "
uz znatno sleganje osnove vibratora izgleda da indicira visoku stišljivost i osetlji-
vost na vibracije (Lorenz, 1934). .
DEGEBO vibrator! konstruisani su tako da se periodični impuls može proizvesti
bilo u vertikalnom bilo u horizontalnom pravcu. Podaci koji se dobijaju sa horizon-
talnim periodičnim impulsima koriste se za određivanje koeficijenta dinamičke reak-
cije podloge protiv smicanja d-.;. Ovaj koeficijent predstavlja silu po jedinici povr-
šine osnove vibratora potrebne da se proizvede reverzibilno horizontalno pomeranje
ove površine za dužinu jednaku jedinici (Lorenz, 1934). Ovaj koeficijent, zajedno sa
koeficijentom d,, koristi se u vezi sa proračunom prirodne frekvencije temelja za
mašine, koji .ćemo opisati u čl. 160.
159. Prirodna frekvencija vodo-tornja. Zbog moguće pojave rezonan-

cije, dejstvo periodičnih impulsa - -na primer, impulsa koje proizvode
teški ulični saobraćaj ili zemljotresi - na građevine i njihove temelje_
zavi:si u velikoj meri od odnosa frekvencije impulsa i prirodne frekven-
cije građevina. Da bismo ilustrovali uticaj el,astičnih svojstava temeljnog
tla na prirodnu frekvenciju građevina koje leže na njoj, ispitaćemo vi-
bracije vodo-tornja, .p rikazanog .na slici 146, pod uticajem pojedinačnog
impulsa. Toranj leži na četiri temeljne . stope a
impuls deluje na rezervoar, u horizontalnom prav-
cu, u jednoj od ravni simetrije tornja. Najveći deo
mase tornja usredsređen je u rezervoaru. Moguć
nost relativnog pomeranja težišta \Tode u odnosu
. - - - - na- težište-samog-rezervoara veoma mnogo kompli-
kuje problem (Ruge, 1938). No, radi uprošćenja a
saglasno Williamsu .(1937), toranj se može posma-
trati kao prost sistem (sistem jedne mase), ako se
vodi pripišu samo oko tri četvrtine njene stvar-
ne težine. Prema tome, zanemarujemo pokretlji-
vost -v ode u rezervoaru. Isto tako, zanemarujemo
težinu konstrukcije tornja preko koje se prenosi
na tlo težina rezervoara i pretpostavljamo da je
efektivna težina W rezervoara (sam sud plus tri
četvrtine težine vode) usredsređena u težištu 0 8
rezervoara.
Pri·rodna frekvencija tornja u pogledu vib11acija pr-o izvedenih impul-
som zavisi od elastičnosti svojstava tla ispod temeljnih stopa i elastičnih
svojstava konstrukcije koja nosi rezervoar. Moguće je, u ekstremnom slu-
čaju, da su pomemnja usled elastične deformacije tla zanemarljivo mala
Prirodna frekvencija vodo-tornja 379
u .poređenju ·s a pomeranjima usled elastične deformacije konstrukcije tor-

nj'a. U tom slučaju toranj deluje ka.o tačkasta masa smeštena na .gornjem
kraju savitljivog vertikalnog štapa čiji je donji ·kraj učvršćen. Ovakve
vibracije tornja proučavao je Williams (Vilijems, 1937). Druga ekstremna
mogućnost jeste toranj '.kao kruta građevina na elastičnom tlu. Pošto nas
isključivo interesuje uzajamno dejstvo između · temeljnog tla i građevine,
razmotrićemo samo ovu drugu mogućnost.
Ako se prebpostavi da centar O osnove tornja zadržava ·s voj položaj
(tj. ne pomera se), toranj predstavlja prost sistem (sistem jedne mase) sa
jednim stepenom slobode. Sistem može vibrirati samo paralelno sa ravni
slike, oscilujući dko horizontalne ose koja prolazi •kroz tačku O (sl. 146).
Sem toga ćemo pretpostaviti da je koeficijent dinamičke reakcije temelj-
~'----'f'nte.o~g'-Ha-ds-odreaen-pomoću opita sa vibratorom:-Im:puls stvara obr-tni
m-oment M oko ose rot:acije kroz tačku O. Ovaj moment povećava ukupni
pritisak na dve temeljne stope na desnoj strani od O za 2P i smanjuje
pritisak na druge dve temeljne stope za istu veličinu. Za ravnotežu je
potrebno da bude:
M= 4PB,
tj.
M
P=-.
28
Ako je A površina osnove jedne temeljne stope, pritisak P proizvodi ver-
tikalno pomeranje stopa !koje iznosi:
P l M l
±p=±- - = --- d
A d, 4 AB 2
s
1
Njemu odgovara obrtanje tornja za ugao

8= .E_ = M
B 4AB 2 ds 1
oko ose rotacije kroz O. Pošto je toranj krut a osa nepokretna, vertikalna
osa 008 tornja otkloni se za isti ovaj ugao, a težište Og tornja se pomeri
za dužinu:·
MH
X= 8H=--
4 AB 2 ds
Kako je ugao o mali, pomeranje x je .gotovo ,horizontalno i pravolinijsko.

Kao prvu aproksimaciju, možemo usvojiti pretpostavku da se svaka če
stica rezervoara pomeri za isto horizontalno rastojanje, oH. Ova pretpo-
stavka svodi prablem na slučaj lineavnih vibracija. Da bismo odredili od-
govarajuću konstantu opruge cs, stavićemo:
M=QH
ili
:380 Problemi vibracijJ'l
..gde je Q horizontalna sila koja prolazi" kroz težište 0 1 rezervoara. Mo-

.ment koji stvara sila Q ok'O ose rotacije kroz taoku O jednak je momentu
.i.mpulsa M. Pošto smo pretpostavili da se sve čestice rez·e rvoara simultano
pomeraju za isto horizontalno rastojanje x, 'konstanta opruge Cs jednaka
je sili koja je potrebna da rppmeri rezervoar horizontalno za jedinicu du-
žine (vidi čl. 156 i jedn. 156 (2)). Dakle, imamo:
Q B2
Cs = - = 4 A - d,.
X H2
.Ako se ova vrednost uvrsti u jednačinu 156 (7), za prirodnu kružnu frek-
ve..DJ:iju dobija se jednačina:
2B
Wo=H VAW g ds.
:Prirodna frekvencija (jedn. 156 (10) je:
~ w0 B 1/A- -
10= 21t = 7tJ-f VW g ds•
Statički pritisak -po jedinici površine osnove temeljnih stopa jeste
- W ..,
. q ;:'4 'A'
:pa je:
J, _ . Vg !!_ 1/ds
o- 21t H Vq ·
:Na osnovu ove jednačjne mogu se izvući -sledeći zaključci u pogledu pri-
:rodp.e fre~ven~ije ·krutog tornja koji _pr~stavlja prost siste~ (sistem j:ed~:
:mase) sa Jedmm stepenom slobode. Sto Je mekše tlo na koJem toranJ lez1
tim je niža frekvencija fo. Da bi se pov~ćala frekvencija tornja date vi-
.sine, mora se povećati širina osnove tornja ili smanjiti pritisak po jedinici ,
~_površne-n~osnov.i-teme11nih-stopa. ---- - · ·:"' -
Ako frekvencija periodičnog impulsa na toranj koji se temelji na
:.pesku leži u granicama kritičnog interval•a za ovaj pesak, impuls će ve-
.rovatno rpovećati permanentno sleganje tornja, bez obzira kolika je pri- J
rodna frekvencija tornja . .A!k"O je ona bliska vrednosti rprirodne frekven- ·1
·cije tornja, nastupna rezonancija, koj•a verovatno proizvodi dodatne na-
~pone u elementima građevine.
Opšta je pra·k sa da se dejstvo periodičnih impulsa na građevine, kao
.što su, na primer, udarj zemljotresa, predviđa bez izračunavanja uticaja
:prirodne frekvencije građevine na amplitudu vibracija. Naravno, to je
opravdano samo u slučaju ako je frekvencija impulsa veoma veća ili
veoma manja od prirodne frekvencije građevine (vidi čl. 164). Odbaci-
·vanje ove rezerve može dovesti do grubih propusta.
160. Prirodna frekvencija temelja za mašine. Svaka -mašina je izvor
:periodičnog _impulsa. _Frekvencija ft impulsa jednaka je broju potpunih
.-ciklusa ili obrtaja mašine. Ako je frekvencija impulsa jednaka prirodnoj
Prirodna frekvencija temelja za mašine 381
frekvenciji temelja, nastupa rezonancija. Posledic? . toga je preterano vi-

briranje temelja mašine. Vipracije se prenose na tlo i mogu izazvati ošte- .
ćenje susednih zgrada. Da bi -se eliminisala opasnost rezonancije i njene
štetrie posledice, temelj za mašinu mora biti projektovan tako da njegova
prirodna frekvencija bude mnogo manja . ili mnogo veća od frekvencije
impulsa. Kad se određuje faktor >Sigurnosti u odnosu na rezonaciju, nužno-
je razmotriti stepen tačnosti sa kojim s e može proračunati prirodna frek-·
vencija temelja. Ovaj stepen tačnosti veoma je različit za različite tipove-
temelja.
Ako se temelji mašina sastoje od masivnog bloka ili su u kasetama.
sa masivnim zidovima, .prirodna frekvencija se može proračunati na
osnovu pretpostavke da temelj predstavlja .prost sistem (sistem jedne
'"'".-=·---11las~.....na-e.lastiG<nem-esl~ncu. Da bi se-del:>Ha- :r-a-v-:lW'merna raspodela sta- - -
tičkog .Pntiska na tlo, qsnova temelja se polaže tako da se težište nepo-
)rretnih inasa nalazi na vertikali kroz težište osnove. Sem toga, mašine se·
obično postavljaju tako da se njihova ravan simetrij·e podudara sa ravni
simetrije temelja. Ako na ovakav ..sistem imp11ls deluje u vertikalnom.
pravcu -kroz težište osnove, vibracije se vrše samo u vertikalnom pravcu,
slično vibracijama bloka prikazanog na sl~ci 141a i sistem ima samo jednu.
prirodnu fr~kvenciju fo. Vrednost . fo odredena je jednačinom:
156 (lO)
gde je W težirna sistema 'koji vibrira, a Cs Ako temelj

leži na tlu, težina W jednaka je sumi težine Wt a koja leži na.
tlu (težina mašine i temelja) i težine W s tela zemljane mase koje u~vuje- \k
u vibriranju temelja, tj. · ·~t
(l)
l~ Da bi se izbegao uslov rezonancije, temelj se mora projektovati tako·
~-
da fo bude manje ili veće od frekvencije impulsa. Sto je veća razlika iz-
~--
medu ove dve frekvencije, tim je manji koeficijent uvećanja N (jedn.
157 (6c)), koji određuje ampHtudu pri:nudnih vibracija temelja. Ako je
l~
ft veće od fo, tj. ako Je:
koeficijent uvećanja N teži nuli :kad se odnos ft/fo = wt!wo povećava, kao
što je prikazano na slid 143b. Ako je, pak, ft manje od fo, koeficijent uve-·
ćanja teži jedinici kad se odnos ft/fo = wt!wo smanjuje. Prema tome, te-
melj treba, kad je to moguće, projektovati tako da njegova prirodna.
frekvencija fo bude manja od ft.
Jedina nezgodna strana uslova t.< f1 jeste u tome što pokretanje i zaustavljanje:
mašine- uspostavlja -prolaznu rezonanciju. No, rezonancija nastupa pri maloj fre-
kvenciji impulsa i traje vrlo kratko. Iskustvo je pokazalo da ova prolazna rezo-
nancija nije opasna.
~82 Problemi v ibracij a
Ako je f!l <ft, težina Ws tla smanjuje vrednost fo i opasnost rezonan-

<:~je. Zato se obično, ako je fo < ft, zanemaruje težina Ws i uzima se da je:
' .
U ovoj. jednačini Wt predstavlja težinu temelja i nepokretnih delova ma-

šine. Ako se uvrsti Cs = Ads (jedn. 158 (4)), dobija se:
v-
f,o = ~
2n
Y~-
--
w1 d ~)
(2)
gde je A površina osnove temelja a ds koeficijent dinamičke reakcije tla.

Ukupni pritiosak na temelj jednak je-sumi statič'ke težine Wt i sila inercije
±Pa. Ako je sila prigušenja zanemarljivo mala, vrednost Pa data je jed-
načinom 157 (8). Ako to nije slučaj, ona je od1·eđena jednačinom 157 (13).
Ukupni pritisak na osnovu temelja varira periodično između Wt + Pa i
Wt- Pa. Pošto j'e uticaj pulsirajućeg opterećenja na sleganje veći od uti-
-caja konstantnog opterećenja, uobičajeno je da se temelj projektuje pod
pretpostavkom da je najveći ukupni pritisak na tlo u temeljima jednak
vrednosti: ·
Q = Wt + 3 P •.
Najveći pritisak po jedinici površine jeste
q = -Q = - Wt+3 P"
-'--'--...::..
A . A
po jedinici površine (Rausch- Rauš, 1936). Da ovo opterećenje ne bi pre-

mašila nosivost tla qa, površina osnove treba da bude barem jednaka
vrednosti:
----·-----
Ako se ova vrednost uvrsti u jednačinu 2, dobija se:
Jo= Vg ywt+3P.2 ~ . (3)

2Jt Wt qa
U CGS sistemu, g je jednako 981 cm sec- 2, pa je:
Jo (sec-1) = 5 ·d'Wri.:a-p: \ /ds .

V W1 Vqa
Za pesak, odnos dslqa (cm- 1) l-eži u granicama između, približno, 2, za ra-
stresiti pes~k i, pribli~no, 3, za zbijeni pesak. Odgovarajuće granice za
jo jesu:
Prirodna frekvencija temelja za m ašine 383
ili
Jo (min-1 ) = (420 do 540) v W1 ~~P,, .
Ove jednačine pokazuju da se uslov ft/fo > l može zadovoljiti samo ako je
frekvencija impulsa vrlo viso•ka. Ako je ona srednja ili n'iska, može se po-
kušati da se ·temelj projektuje tako da njegova prirodna frekvencija fo bude
znatno veća od ft. Ako to ne uspe, treba između mašine i osnove temelja
umetnuti bilo elastičan sloj, na primer, od plute, bilo oslonac od opruga.
Ako elastičnost temelj a potiče samo od elastičnosti tla pod njim, prirodna
frekvencija fo data je jednačinom l, koja sadrži težinu W. tela zemljane
mase koje učestvuje u vibracijama sistema. .Ako se u projektovanju si-
-stema-eija-pi.'i·r~-frekvencij a-fo treba-da-bude~veća od f 1 zanemari W-.,-
precenjuje :se sigu11110SL u pogledu reronancije. Dakle, ako je fo > ft treba
uzeti u obzir težinu W •. Nes}gurnost u proračunu težine Ws treba kom-
penzovati većim faktorom sigurno~ti (t~ko da se W s aproksimira vred-
nošću koja je veća od njene stvarne vrednosti).
Cilj analize koju smo ovde sproveli samo Je u tome da posluži kao uvod
u principe projektovanja temelja za mašine. U njoj se pretpostavlja da
agregat deluje kao prost sistem (sistem jedne ma:se) sa jednim stepenom
slobode. U praksi su uslovi impulsa i oslonca uvek takvi da agregat de-
luje kao sistem sa svih šest stepeni slobode, kojima odgovaraju šest raz-
ličitih vrednosti prirodne frekvencije (vidi čl. 155). Svaka -od . ovih frek-
vencija mora zadovoljiti uslov da je niža ili viša od frekvencije impulsa.
Jednačine za proračun frekvencija postoje (vidi, na primer, Rausch,
1936). Sve one sadrže kon-stante opruge elastičnih oslonaca. Da bi se vi-
delo da li se rezonancija može izbeći bez · veštačkih sredstava, kao što su,
na primer, oslonci od opruga, treba poznavati koeficijent .reakcije tla kako
za vertikalna tako i za horizontalna opterećenja.
Prema članu 158; vrednost koeficijenta reakcije tla zavi•s i od više
faktora nezavisnih od svojstva tla. Da bi se odredio ovaj koeficijent, treba
koristiti vibrator koji dopušta cpromene uslova opita, kao što su, na pri-
mer, pritisak po jedinici površine na osnovu vibratora i intenzitet impul-
sa. Vrednost koja odgovara stvarnom temelju dobija se ekstrapolacijom
(Seismos, bez datuma). Zbog nesigurnosti :koje se kriju u ovom postupku,
rezultate treba prikazivati .samo u obliku reda veličine, tj. samo u obliku
. intervala u kojem one leže.
Ako ·je frekvencija impulsa koji proizvodi mašina temeljena na sloju
peska u .kritičnom intervalu za pesak, čak i lagane vibracije mogu iza-
zvati znatno sleganje kako temelja mašine ta'ko i susednih građevina.
Ako je sve ostalo nepromenjeno, sleganje se brzo povećava sa smanjiva-
njem zbijenosti peska. Da bi se izbegla preterana sleganja na rastresitom
pesku ili pesku srednje rastresitosti, treba ne samo predvideti veći faktor
sigurnosti protiv rezonancije već treba povećati zbijenost peska pobija-
njem šipova.
U današnje vreme, jedan od najvažnijih izvora energije jesu parne
turbine.-Ne'kada, u danima prvih turbina, posvećivala se malo pažnje dej-
stvu neizbežne neravnoteže između rotirajućih delova, sve dok se nisu
konstatovale razmere oštećenja temelja. U to vreme uticaj .p rirodne frek-
vencije temel}a na mehaničko dejstvo sile perturbacije (na mehaničke

posledice periodičnih impulsa) još nije bio poznat. Zato su industrijalci
pokušavali da p01prave situaciju istrajno povećavajući zahteve u pogledu
solidnosti i mase (težine) temelja, što je dovodilo do glomaznih i neeko-
nomičnih gradnji. Racionalne metode projektovanja nisu bile razvijene
sve dok prirodnoj frekvenciji temelja nije bila posvećena pažnja •koju
ona zaslužuje.
Sledeći izvod iz nemačkih normi za temelje parnih turbina ilustruje značaj koji
se pripisuje prirodnoj frekvenciji temelja. Ako prirodne frekvencije temelja nisu
uzete u obzir u proračunu ili ako je razlika između broja obrtaja n turbine i jedne
od frekvencija manja od ±30 procenata od n, projektant je dužan da pretpostavi da
na elemente oslonca turbine deluje__ centrifugalna sila Q1 jednaka 20 puta težina roti-
-rajui:ih-delova-;-Z-a-l'aziike-izm~-50-pl.'oceaat'a,za centl'ifugalnU-Silu projektanj;_.--~
je dužan da pretpostavi vrednost 10 puta veću od težine rotirajućih delov~, a za
razliku veću od 50 procenata, centrifugalnu silu pet puta veću od težine rotirajućih
delova (Ehlers, 1934).
Parne turbine postavljaju se bilo
na krute bilo na elastične oslonce,- n a
primer, na krute grede na relativno
flela>ibilnim stubovima (sl. 147). Tem.e-
lji krutog ti.p a mogu se :projektovati po-
moću rmetode čiji 'SU •principi izloženi u
prvom delu ovog člana.
P rojektovanje elastičnog tipa teme-
Sl. 147. Shematski vertikalni pre- lja (sl. 147) obično se zasniva na pret-
seci kroz pločastu temeljnu stopu za
turbogenerator postavci da se periodične deformacije
koje proizvodi sila perturbacije deša-
. vaju isključivo u s'tubovima (da vibra-
~~je 'koje proizvodi sila perturbacije apsorbuju stubovi) . koji prenose te-
zmu agregata na tem~ljnu stopu u obliku ploče. Temelji ovog tipa pred-
stavljaju ekvivalent temelja na osloncu <?d opruga a elastična svojstva
t la se u projektu uopšte ne uzimaju u obzir.
16t. . Talasi i prostiranje talasa. Vibracije o kojima je bila reč u pret-.
hodnim članovima ostvaruju se u zatvorenim sistemima (ograničenim.
zapreminama) . .Ako- je.....krutLsistem postaYljen na elastičnu podlogu, sve·
tačke si1s tema prolaze is-tovremeno 'kroz r avnotežni •položaj, ako sistem.
ima samo jedan stepen slobode. No, sist-em koji vibrira i sam je c-e ntar·
perturbacije vibracionog karaktera :koja se prostire poput talasa od centra.
u tlo u svim radijalni.m pravcima. Ona saopštava tlu energiju koja pro--
izvodi prinudne vibracije u građevinama 1koje leže na njemu, pa i u oni-·
ma znatno udaljenim od centra perturbacije. Događaj koji inicira per-·
turbaciju jeste impuls. Trajanje impulsa može biti vrlo kratko, kao što·
je, recimo, !kod eksplozije ili zemljotresa. U 1om slučaju, intenzitet talasa.
proizvedenih impulsom gasi se usled viskoznog prigušenja. S druge stra-.
ne, periodični impuls, na primer, od mašina koje rade, od operacija pobi- -
janja šipova ili uličnog saobraćaja, održava .p ermanentno stanje vibracije..
Opšte karakteristike talasa proučili smo u čl. 155. Linija koja pod:
pravim uglom seče sva uzastopna čela talasa naziva se linijom prostiranja: :.
talasa. Svaka čestica a koja se nalazi na ovoj liniji (sl. 148a) počinje da.
vibrira u trenutku kad čelo talasa prolazi kroz nju. U trenutku kad če:--
Talasi i prostiranje talasa 385
.stica a završi svoj prvi ciklus, čija je perioda 't, čelo talasa udaljilo se od
čestice a · za dužinu:
l = 'tV. [l]
Dužina l naziva se dužinom talasa, a v je brzina prostiranja talasa.

Tip vibracije koju proizvodi impuls kao i brzina v prostiranja talasa
zavise suštinski od elastičnih svojstava sredine kroz 'koju se talas prostire
i od položaja površina diskontinuiteta u odnosu na centar impulsa. Teo-
rije čiji su predmet ove ve~ zasnivaju se na osnovnim jednačinama teo-
rije elastičnosti i uključuju u sebi najmoder-
nije teorije više matematike. Sledeći para-
. grafi daju sumarni pregled onih rezultata
koji su u direktnoj vezi .sa problemima te-
meljenja.
Impuls čiji je izvor u tački u unutrašnjo-
sti homogenog, beskonačnog elastičnog čvr
stog tela mož·e proizvesti dva tipa talasa, po-
·-(i)
znatih kao kompresioni ili longitudinalni,
odnosno P-talasi, i transverzalni ili talasi
j 1r---"=-1~~~:il S ~ smicanja, odnosno S-talasi. Longitudinalni
talas jeste talas u kojem čestice vibriraju u
o . pravcu prostiranja talasa, kao što vibriraju
o 0.25 . 0.5
čestice na 1pU1anji zvučnog talasa. Brzina ovih
f!_g_iSS(!nov koeficijent p
(b) talasa je:
Sl. 148. (a) Dijagram pri- (2)
kazuje prostiranje talasa;
(b) odnos između Poisson- gde je
ovog koeficijenta IJ. sredine
koja vibrira i brzine pro- -E = Youngov moduo
stiranja longltudinalriih (P) ll = Poissonov koeficijent
i transverzalnih (S) talasa 'Y = zapreminSka težina tela, i
g = ubrzanje sile teže.
U iransverzalnim ni S4alasima' čestice . vibriraju u ravnima uprav.-
nim ·na pmvac prostira:nj•a :talasa, a talasi ose prostiru ·b rzinom:
_ 1/ . Eg _ 1/ Gg (3)
v.- V2 (t+p.)- Vr '
gde je G moduo smicanja. Slika 148b prikazuje uticaj Poissonovog koefi-
cijenta na brzine v i Vs. Brzina S-talasa uvek j-e manja od brzine P-talasa
i za 1-.1. = 0,5 brzina v postaje beskonačna, dok je vrednost V s S-talasa ko-
e načna i jednaka vrednosti:
U polubeskonačnom ili <Slojevitom telu, impuls može proizvesti i neke

druge tilpove-ialasa.-Pošto ovi drugi ti1povi talasa putuju duž površine
polubeskonačnih ..:tela i paralelno sa ovim površinama ili 1paralelno povr-
šinama -diskmifu1.uiteta u ·s lojevitim naslagama, nazivaju se površinskim
talasima. Pomeranja koja izazivaju ovi talasi smanjuju se sa odstojanjem

'Od površine. Najpoznatiji tipovi površinskih talasa jesu Rayleighovi i
Loveovi talasi. U Rayleighovim (Rejli) talasima čestice vibriraju duž
eliptičkih pu:tanja u ravnima istovremeno paralelnim na pravac prosti-
ranja talasa i normalnim na površinu tla. Loveovi talasi su poseban tip
t,ransverzalnih talasa. Duž površine polubeskonačnog tela svi površinski
talasi se prostiru brzinom koja je nešto manja od brzine transverzalnih
talasa (jedn. 3). U relativno tankim elastični'In slojevima, brzina nekih
tipova površinskih. talasa, uključujući i Loveove talase, jeste funkcija
~ako dužine talasa tako i debljine sloja.
_ _ . _ Teo~ija površinskih talasa je razvijena na osnovu pretpostavke da je
sreruna koJa vtbrira-savt•šentr-elasti.čna.-Ona,.__se.__može naći t! svakom
u9-žbeniku teorije seizmologije, na primer, kod Macelwanea (Meselvajn,
1936). Matematičku •s tudiju veze između amplitude Rayleighovih talasa
u elastičmm slojevima ·k'Onačne debljine i odstojanja od površine sloja
()bjavio je Marguer.re (Marger, 1933). Zbog up.ro.šćavajućih pretpostavki
11a kojima se zasniva teorija površinskih talasa i složenog karaktera ovih
talasa, interpretacija rezultata terenskih osmatranja koja se odnose na
površinske ialase uvek je don-ekle nesigurna.
. ·Na granici između dve sredine sa različitim elasti~m svojstvima,
t alas se može odbiti nazad u sredinu kroz koju je došao ili se može pre-
lomiii, tj. može promeroti svoj !pravac kad ulazi u drugu sredinu. Ako
na česticu delu~u dva impulsa, na primer, jedan koji potiče od direktnog
talasa i drugi, od odbijenog talasa, rez~ltujuće kretanje je jednako geo-
metrijskoj sumi kretanja koju bi izazvao svaki od' itppulsa posebno. Ako
su 'dva impulsa jednaka i suprotnog pravca, čestica ()staje u stanju miro-
vanja. To je fenomen interferencije. ·
Za!koni koji upravljajp . spo~nutim fenomenima slični su zakonima
odbijanja, prelamanja i i.riterferencije u optici. Matematičku studiju pri-
mene ovih zakona na p~obleme seizmičkih ispitivanja tla objavio Je
Ramspeck (DEGEBO, 1936).
162. Longitudinalni ud8.!-' na š~pove. Jedan od naj'j ednostavnijih fe-
- nomena-prostiranja talasa zbi\'a_sg__u ši'Qu, kad ga udari malj koji pada.
na njegovu glavu. Udar malj'a fia ·glavu šipa proizvOdi u šipu longitu-
dinalni talas koji se prostire krq~ šip ka vrhu, gde biva odbijen nazad u
šip. Pošto starije teorije dinamičkog otpora pobijanja šipova, koje smo
cpioSali u čl. 52, nisu uzimale u rl\~atranje ovu pojavu, one su davale
netačnu informaciju o uticaju težiz;le šipa na: efekat operacija pobijanja
šipova. ·
· Teorije longi-tudinalnog udara na šip zasnivaju se na diferencijalnoj
__. jednačini longitudinalnih vibracija u šj,povima, koja se, sa svoje strane,
zasirlva na sledećim pretpostavkama. Sip j'e savršeno elastičan, svaki
ravni presek kroz šilp ostaje rav_~ ti toku procesa Vibracije, a čestice
šipa vibriraju samo u longitudinalnom pravcu, tj. par-alelno sa osom šipa.
Bočna deformacija šipa se zanemaruje. Drugim rečima, ·pretpostavlja se
da je Poissonov .koeficijent ~ jednak nuli. Neka je:
p = .longitudinalno pomeranje proizvoljnogpoprečnog preseka šipa
za vreme vibracije, na dubini z ispod glave šipa i u vreme t,
Longitudinalni udar na šipove 387
~ =deformacija usled pritiska ili skraćenje po jedinici dužine šipa,

na dubini z i u vreme t,
A = površina poprečnog preseka šipa,
L = dužina šipa,
-·- P = ukupni pritisak koji deluje ns. poprečni p~k na dubini z i u
vreme t,
CJ =PIA napon pritiska na ovom poprečnom preseku,
E = Youngov moduo za materijal šipa,
r = zapremi-nska težina. '
Deformacija š jednaka je
~= op _ __
o z
Pošto je
možemo napisati
0
P=AE P.
az
Ukupni pritisak na poprečnipresek na dubini z + dz jeste
02
P+d P= AE P+ P dz). (oaz oz1
Na ·osnovu D'Alemb.ertovog principa, rezultanta statičkih sila koje
deluju na .elemerrt ~ipa debljine dz IJ.l;l(?ra biti jednaka sili inercije (masa
-elem~nta puia njegovo. ubrza1;1je). ·Masa elementa jeste
A .' ..
· Ldz
.. ' g 1
j •
:a sila inercije je: ' f : •...... ·~
'Rezultanta statičkih-sila jeste

01
P+d P- P= AE P dz.
OZ1
Dakle, ·. D'Alembertov princip zahteva da bude:
0 11 P r A 02
AE - 1 = - - ,
OZ g ot•
:ili
iJil P.. . Eg as P -
(l)
ot2 ·= ---:;- o z2 •
:25•
Ovo je diferencijalna je&:ačina l~~gitudin~~ vi~racija u š1pu. o.~a

v
ne vodi računa o tome da li J'El vrh s1pa ·k rut 1h elastičan. Posto teonJa
zanemaruje bočne deformacij-e šipa, brzina v prostiranja talasa kroz šip
dobija _se tako što se u jednačinu 161 (2) uvrsti !J.= O. Tako dobijamo:
V= -v~g. (2)
Na osnovu ovoga, jednačina -1 se može napisati u obUku:

02 P . 02 P
- =v2 - , (3)
e) t2 oz2
~~----------------~- ---- -
gde je v brzina prostiranja . ~lasa udara kroz šip.
Ako na glavu šipa na krutoj podlozi, čija je težina WP a dužina L~
padne malj težine WH brzinfun v H , rešenje jednačine 3 daje za najveći
napon pritiska O'max proizveden udarcem, na osnovi šipa, vrednost:
O'max = 2 E j)H (I+ e-2 Wp!W11), (4)

j)
pod uslovom da je odnos Wp IW H manji od 5 (Boussinesq, 1885). Vred-

nost E je osnova prirodnih logaritama.
Suprotno pretpostavkama na kojima se ova jednačina zasniva, vrh
šilpa nikad se ne oslanja na savršeno krut materijal a glava šipa je za-
štićena od direktnog udara kapom ili podmetačem. Da bi se teorija adap-
tirala ·za probleme pobijanja šipova: Britanski institut za istraživanja u
zgradarstvu j-e rešio jednačinu 3 pod pretpostavkom da donji kraj šipa
dopire do savršeno elastičnog. tla i da je glava šipa zaštićena savršeno
elastičnom· kapom (Glanville i dr., 1938). Krajnje jednačine su veoma
kompliikovane, ali se · mogu zameni ti prostim jednačinama koje daju sa-
svim zadovoljavajuće vrednosti. Jedna od njih je:
vH ~ Wn (5)
O'max=E- V - V\Lp ( l±E/Te L) ,
gde je Tc konstanta sa dimenzijama ·gm om-3, čija · vr.ednost zavisi od ela-

stičnih svojstava kape na šipu (Cummings, 1940). Da bi se videlo da li
se jednačina 5 može ili ne ·može primeniti n~ dati slučaj, izračunava se
odnos:
(6)
A'ko je odnos N manji od oko 0,1 ili 0,15, jednačiha 5 daje prilično tačne
rezultate. Ako je odnos N veći, moraju se primeniti neuprošćene jed-
načine.
_ . Ako glaye dva šilpa istih dimenzija ali različitih Youngovih modula,
E i E', i razpčitih zapreminskih težina, 'Y i y', udari isti malj koji pada
istom brzinom, odnos maksimalnih napona pritiska na donjetll kraju ši-
.P<>va, koje je proizveo udar, zavisi od krutosti ma-terijala na. kojem leži
Ispitivanje . tla pomoću ekspl~žfja 'i vibratora 389
donji 'kraj šipa i od svojstava kape šilpa. Ako se donji kraj oslanja -na
kruto tlo i ako glav.e šipova nisu zaštićene, iz jednačina 2 i 4 dobija se:
<1max _l/Ey 1+e- 2WpfWH * (7)
a'ma" - V "E'7 '1+e-2 Wp'JW~i '
gde su W P i WP težine šipova. Za elastični oslonac vrha šipa i udar na
zaštitne kape jednake krutosti, iz jednačina 2 i· 5 dobija se :
{!'max lf f YWp'(l + E'/Tc L)
(8)
o'm:~ = V E' y' Wp (l + E/Tc L).
=-=----:.-::---:.-:C::U'--:=.
dr::is::;ki7u'sii"
ij~i o
. eventualnoj ~akti_čnoj primeni jednačina 4 i 5 Cumming~ (l~ _
je dao sledeći numerički primer. Jedan šip od armiranog betona i drugi - drveni
šip jednakih dimenzija pobijeni su pomoću padaj ućeg malja težine W H = 5000 funti
kroz meke slojeve nasipa i prašine do tvrdog s~oja od peska i šljunka. Brzina mč!lja
u trenutku udara jeste VH = 14 stopa u sekundi. Glave šipa su zaštićene identičnim
kapama sa konstantnom krutošću T<= lO 000 funti po kubnom inču. Podaci za šipove
su sledeći:
Betonski šip Drveni šip
Dužina L 25' 25'
Površina · poprečnog preseka A 12" X 12" 12" X 12"
Težina Wp 375 livri 1000 livri
Zapreminska težina 150 livri po kub. stopi 40 livri po 'kub. stopi
Young-ov moduo 3 000 000 livri po kv. inču I 200 000 livri po ky. iliču
v-f! 9610 stopa/sek. ll 800 stopa/sek.

Proračun pomoću jednačine 4 pokazuje da najveća sila A o max koju proizvodi
udar na šipove čiji su vrhovi oslonjeni na savršeno krut materijal a glave zaštićene
kapama, iznosi l 540 000 funti za betonski šip, odnosno 685 000 funti za drveni šip.
Proračun vrednosti A o n ax pomoću jednačine 5, koja pretpostavlja elastičan oslonac i
zaštićenu glavu, daje za betonski šip vrednost od 514 000 funti a za drveni šip -
vrednost od 389 000 funti. Stvarni pritisci su verovatno još niži, jer teorija na kojoj
se zasniva jednačina 5 zanemaruje trenje na omotaču i silu prigušenja u šipu. Ipak,
rezultati _proračuna potvrđuju · činjenicu da je najveći pritisak koji .proizvodi udar
malja veći na vrhu betonskog nego na vrhu drvenog šipa. Aproksimativna 1lačnost
teorije na kojoj se ovaj zaključak zasniva potvrđena je eksperimentima u prirod-
nim razmerama (Glanville - Glenwil i dr., 1938). Zbog ove razlike između maksi-
malnih_pritisaka-na vrho;vima_betonskog-i drvenog šipa, trebalo bi da betonski šipovi
prodiru dublje u čvrsti sloj nego drveni šipovi a njihova statička nosivost od tre-
nutka kad više ne mogu prodirati u tlo trebalo bi da je veća. Međutim, prema svim
onim formulama koje uzimaju u obzir samo težinu šipova (vidi čl. 52), nosivost drve-
nog šipa trebalo bi da bude veća od nosivosti betonskog šipa, 1119d uslovom da su
oba pobijena do dubine gd,e tlo ne dozvoljava dalje prodiranje šipa. Ovo je primer
jednog od mnogih pogrešnih zaključaka do kojih mogu dovesti formule za šipove.
Razlozi manjkavosti ovih ·formula bili su prodiskutovani u čl. 52.
163. Ispitivanje tla pomoću eksplozija i vibratora. J·ednačine 161 (2)
i 161 (3) pokazuju da brzina prostiranja talasa zavisi od Youngovog mo-
dula i P oissonovog koeficijenta. Ako im \'>e konstante elastičnosti, pri pre-
- ·---- _Jazu-s- jednog- na drugi, 111~ogo. razlikuju, slojevi su- obično-odvojeni među -
sobom prilično ·oštrim gra'liic~ma na kojim se ostvaruju veoma jasno fe-
.
.. ;: .~ .
·~ . ' ·'\·· : ~ ·. .
--*
•.
E je osnova' priFO'dffih;';Ii)g'arft~tnai· ·..

.. ..: .......
390 Problemi v ibracija
nomeni odbijanja i prelamanje. . P rema tome, teorijSki je moguće dobiti

informaciju· o elastičnim svojs~ma i. o debljini slojeva ispod površine tla
registrovanj-em vibracija koje stvara impuls na površini na različitim
udaljenostima od ognjišta poremećaja. Ove se metode već godinama pri-
menjuju i ako su geološki uslovi povoljni daju veoma zadovoljavajuće re-
zultate. Impuls se stvara bilo veštaČ!kom eksplozijom, bilo pomoću vibra-
tora. U obe metode simultano se beleže vibracije na različitim udaljeno-
stima od ognjišta poremećaja pomoću pokretnih seizmografa. Zato se-
l
-l
metode nazivaju i metode seizmičkog ispitivanja tla.
Kod jednih od ovih metoda impuls se stvara eksplozijom malog di-
namitskog punjenja. Impuls ovog tipa stvara uglavnom longitudinalne l
.,
-talase..-U_zasić.enom tlu brzina longitudinalnih talasa je mnogo veća nego·
u istoj vrsti tla koje je samo vlažno. Prema tome, gornja gr~-· J
larnog zasićenja predstavlja jasnu granicu prekida u pogledu brzine pro-
stiranja talasa eksplozije. Seizmografi se postavljaju duž prave linije koja
prolazi kroz ognjište eklsplozije. Oni bclcžc kako trenutak eksplozije tako·
i nastale vibracije. U ispitivanju velikih dubina, na primer u ispitivanju
ležišta s oli interpretacija s eizmografskog osmatranja se zasniva bilo na
merenju vremena koje protekne imneđu eksplozije i stizanja prvog im-
pulsa energije vibriranja, bilo na merenju vremena i:mneđu eksplozije i
trenutka stizanja talasa manje brzine. U granicama izvesne udaljenosti,
čija veličina Zqvisi od debljine nekonsolidovanog sloja, prvi impuls koji
registruje seizmograf biva izazvan talasom koji putuje gotovo u pravoj
liniji od mesta eksplozije· do -seizmograra. Van granica ove udaljenosti
prvi impuls energije vibriranja biva izazvan prelomljenim talasima koji
putuju duž najmanjeg otpora, u dubini. Kasnije registrovane impulse iza-
zivaju direktni ili odbijeni talasi koji putuju kroz sredine velikog otpora.
Prema tome, ove dve metode su· poznate kao metoda prelamanja talasa i
metoda odbijanja talasa (vidi, na primer, Leet- Lit, 1938 ili Heilend-
Hajlend, 1940). .
U ispitivanju tla u svrhe inženjerstva ' primenjuje ~ se samo metoda.
prelamanja talasa, koja se, opet ograničava na određivanje ukupne du-
bine nekonsloidovanih naslaga koje leže na stenovitoj površini i rastre-
sitih, _nekQnsolidovanih ga~~g~ iznad zbijenih tla. Brzina longitudinalnih
t~lasa kroz stenu je barem deset put a ·veća od brzine talasa u nekonsoli-
dovanom materijalu. Prema tome, granica između dva materijala izaziva
vrlo vidljive pojave prelamanja (Shepard - Sapard, 1935).
Princip metode je ilustrovan na slici 149. Neka je:
opt = brzina prostiranja talasa u nekonsolidovanom materijalu,
v2 = odgoverajuća brzina u steni,
tt =trenutak u kojem je prvi impuls energije vibriranja sHgao do
seizmografa I na udaljenosti Lt od mesta ek6plozije,
t.2 = odgovarajući trenutaJk za seizmograf II, i
D = dubina na kojoj se nalazi gornja površina stene, ispod površi-
ne tl~.
Pošto je v2 mnogo puta veće.--od ~1, prvi talasi koji stignu do seizmo-·
grafa· II, na velikoj udaljenosti od mesta eksplozije jesu prelomljeni ta-
lasi koji putuju uglavnom neposredno ispod gornje površine stene, kao.
Ispitivanje tla pomoću eksplozija i vibratora 391
što je prikazano na slici. S druge strane, sei:z:mograf I, koji se nalazi blizu

mesta eksplozije prima prvi impuls posredstvom direktnog tala:sa. Radi
jednostavnosti proračuna, obično se pretpostavlja da talas putuje od po-
vršine tla do površine stene i zatim nazad do površine tla normalno na
JOO=- ---" nM;,x. vm

.
~ Sten~
Sl. 149. Dijagram ilustruje princip metode prela.,
manja talasa za seizmičko ispitivanje tla
ove površine za koje se, isto ta1ko, pretpostavlja da su među sobom pa-
ralelne. Uz ovu pretpostavku za seizmograf I dobijamo jednačinu:
t1 = Lt ili Vt = Lt '
Vt tt
a za seizmograf II:
2
t2 = v~ + ~: ili D= (t ~t2) ~1
2-
Tako imamo dve jednačine, a tri nepoznate veličine. Da bismo dobili treću
jednačinu, postavićemo treći seizmograf na udaljenosti Ls od mesta eks-
plozije (nije pri!kazan na slici) i uzeti trenutak ts u kojem seizmograf
zabeleži prvi snažni impuls. ·
Ako površina stene nije paralelna sa površinom ila, ili ako želimo
da odredimo stenovito dno stare doline duboko ispod današnje površine
tla, pon<>vićemo eksplozije u različitim tačkama Et, E2, . . . povtšine · tla
i izvršiti seizmografska merenj a duž različitih pravih ·k roz mesta ovih
eksplozija. Jedna od glavnih g·reš~ka ovih proračuna je posledica pret-
postavke da je brzina pmstiranja talasa neposredno ispod površine iz-
među E i I identična sa brzinom u vertikalnom pravcu nadole kroz nivo
vode i slojeve stratifikacije. No, pod povoljnim geološ'kim uslovima, po-
""- kazalo se da-metoda obično daje zadovoljavajuće rezultate (Sh-epard, 1935).
Na osnovu funkcionalne zavisnosti prikazane na slici 148b, uticaj
promene koeficijenta JJ. na brzinu v P-talasa je tako velik da ne dopušta
da se izdvoji i itdentifikuje uticaj drugih, mnogo važnijih konstanti tla,
na primer, uticaj modula elastičnosti. Uz to, vrednost p. je u najvećem
broju slučajeva nepom.ata. Prema tome, metoda eksplozije ne dopušta
određivanje modula elastičnosti slojeva •kroz koje se· prostiru talasi od
·eksplozije. Sem toga, pošto eksplozija stvara pojedinačni impuls, nema
mogućnosti da se odredi debljina pojedinačnih slojeva .tla pomoću feno-
mena interferencije na površini tla.
· ~~-Da bi se- dobil<>- što je moguće više podataka na osnovu seizmograf.;.
skih <>-smatranja, DEGEBO u Berlinu, zajedno sa Institut<>m za geofiziku
univerziteta u Gottingenu, usvojio je vibrator opi·san u čl. 158 kao izvor
.talasnih impulsa. Talasi koje stvara vibrator uglavnom su transferzalni

.talasi iz !kategorije površinskih- talasa. Podela ovih talasa u jasno. defi-
nisne ti.lpove, kao što su, recimo, Rayleighevi i Loveovi talasi, nije u pot-
.punostL sprovedena. Podzemna voda nema nikakvog . uticaja na brzinu
transverzalnih talasa. S druge strane, duž granica relativno tankih slo-
jeva brzina nekih tipova površinskih talasa je funkcija frekvencije im-
pulsa i debljine sloja. Ako, međutim, frekvencija premaši izvesnu vred-
]l
Homogeno VIbrator Udal1enost.
. " 111" (.-)

.,vJ vl~ \A._.
;;; ; ; ; ; ; ; ; ;
Rastreslto
WJ.W/I$iii)§Jfi
Zbijeno ·
(b)
)r
lJ_dalje,nost~
J Vk
;;;;;;;;
· ~astresito
Zbijeno
.
. )'
Udaljenost
(e)
..
Sl. 150. Dijagram ilustruje uticaj slojevitosti na amplitudu talasa

koje stvara vibrator
:nost, brzina ovih talasa postaje nezavisna od nje i jednaka brzini drugih
površinSkih talasa, koja je samo nešto malo manja od brzine Vs (jedn.
161 (3)) transverzalnih talasa. Prema tome, izmerene brzine prostiranja
talasa su mera za elastična svojstva sredine kroz koju talas putuje, ako
je frekvencija impulsa takva da brzina svih talasa ne zavisi od nje.
Pošto vibrator stvara periodičan impuls, određivanje brzine talasa
nije tako jednostavno kao u metodi prelamanja. No, problem merenja ove
l
brzine je uspešno· ·rešen. ·
Da bi se odredila granica između dva različita nekonsolidovana slo-
ja, men se amplituoa u različitim tač;kama-:na pravama kroz centar vibra-
tora. Jasno ispoljeno smanjivanje amplitude pri ·povećavanju odstojanja
od vibratora, kao što je prikazano na slici 150a, ukazuje na homogen sloj
velike debljine. Ako je, pak, tlo ispod površine slojevito, površinski talasi - (
se interferišu sa odbijenim i stvaraju :pojavu sličnu Newtonovi.m prsteno-
vima u optici. Zbog ove interferencije amplituda postaje per-iodična funk-
cija udaljenosti od vibratora. Ako je debljina sloja svuda ista, dijagram
l
amplitude je simetričan prema vertikalnoj pravoj kroz centar vibratora,
kao što je prikazano na slici 150b, a ma:ksimumi krive su međusobno pod-
jedna,ko udaljeni. Ako se debljina slojeva povećava u jednom pravcu, ra-
stojanja i~eđu maksimuma se povećavaju u istom tom pravcu, kao šio
je prikazano na slici 150c. U \SVim slučajevima 4ebljina sloja se može
izračunati iz rastojanja između .maksimuma. Teorija na kojoj se zasniva
-in te11pretacija :merenja vibraCija . , dobro je razrađena (DEGEBO, 1936).
Teorija omogućava i proračun brzine na osnovu registrovapja prostiranja
talasa u dUbljim slojevima. Princip .ove metod~ donekle je sličan metodi
Talasi koje izazivaju zemljotresi 393
:prelamanja talasa, koji je ilustrovan na slici 149. Rezultati proračuna se

:predstavljaju krivama put--vreme,- u kojim su odstojanja od centra po-
:remećaja do fronta talasa predstavljena u funkciji vremena.
Za ispitivanje tla ispod površine na velikom prostoru, vibrator se
· uključuje u rad redom u presečnim tačkama dva skupa ft<riva koje obra-
:zuje rešetku (mrežu), a merenja se vrše duž linija koje obrazuju mrežu.
Gornji slojevi se ispituju pomoću impulsa visoke frekvencije, a dublji
.slojevi pomoću impul•sa ni·s ke. frekvencije.
Pošto vibrator stvara samo transverzalne talase, izmerene brzine ne
·dopuštaju proračun Youngovog nwdula (vidi jed. 161 (3)). Međutim, kom-
binovanjem metode vibratora sa merenjima brz~ne longitudinalnih talasa
:koje •s tvaraju veštačke eksplozije, istraživači su dobili dva nezavisna sku-
=----na-pod-a:tka"""'koji-su-omogućili proračun-i vrednostlE i ·vredn"Oštf'p, pomoću
jednačina 161 (2) i 161 (3). ·
..
164. Talasi koje izazivaju zemljotresi. Efekti zemljotresa su u prin-
·cipu id~ntični efektima vibracija ikoj-e stvaraju veštački impulsi, pr_o iz-
·vedeni u cilju seizmičkog ispitiv-anja tla (čl. 163).
Zemljotres može biti.izazvan naglim klizanjem duž raseda na urne-
renoj dubini i'$J)Od površine tla {tektonski zemljotresi), eksplozijama ili
·drugim događajima povezanim sa vulkanskom aktivnošću (vulk;anski zem-
ljotresi) ili procesima nepoznate prirode na veHkoj dubini, i·s pod zone u
kojoj se stene ponašaju kao tela (plutonski zemljotresi). Zona u kojoj
.zemljotres nastaje naziva se ognjištem, a tačka ili linija na površini tla
·koja se nalazi neposredno iznad ognjišta ·zove -se epicentar. U · okolini
·epicen-tra seizmografski instrumenti obično registruju redom stizanje P,
S i različitih površins'kih talasa. Površinski talasi uključuju u sebi uvek
Rayleigheve, Loveove i neke -druge tDpove· talasa. Na većoj udaljenosti od
-epicentra beleženja instrumenata su još kompleksija, zbog različitih fe-
nomena odbijanja i rprelamanja. U svim slučajevima zemljotres pred-
stavlja periodični impuls koji dovodi svaki objekt na tlu u stanje pri-
nudne vibracije. Pošto intenzitet prinudnih vibracija zavisi uglaV'llom od
-odnosa prirodne frekvencije objekta i frekvencij-e impulsa, ovaj poslednji
:predstavlja činilac od posebnog značaja. Na nesreću, seizmografs'ka re-
_gistrovanja vibracija usled zemljotresa _s u. t0liko kompleksna da ostav.-
ljaju dosta slobode u pogledu intevpretacije. Vibracije su u svakom po-
gledu slične vibracijama koje stvaraju eksplozije . u kamenolomima. Sli-
ka 151 predstavlja s-eizmografske trake sa ubeležerrim vibracijama za
vreme ·l posle ov:akve eksplozije (Leet, 1939). ·
Punjenje se sastojalo od 40-procentnog Red Cross ekstra želatinskog dinamita.
·On je bio smešten u komore za miniranje kratke galerije izrađene iza 190 stopa viso-
.kog čela majdana kamena u Dolini Connecticut. Seizmograf je bio postavljen na
J>Ovršini jedne aluvijalne naslage u dolini, na udaljenosti od 1800 stopa od mesta
eksplozije, 150 stopa ispod nivoa dna kamenoloma. Seizmogram prikazuje trans-
·verzalne, vertikalne i longitudinalne komponente pomeranja i obuhvata period od
5,9 sekundi. Ubeleženi talasi imaju karakter površinskih talasa. Isprekidana linija
_prikazuje talas sa periodom od, približno, 0,3 sekunde, koji je maskiran talasima kra-
·ćih perioda. Pri kraju perioda osmatranja, vertikalna i longitudinalna pomeranja.
_postaju neprimetna, dok transverzalna pomeranja i dalje traju.
U vezi sa problemima inženjerstva, najvažnije komponent-e su hori-·

.zontalne komponente, prikazane na slici 151 kao transverzalne i longitu-
.. dinalne komponente, jer su one uzrok naginjanja i savijanja u građiv-- /

nama. Zato se vertikalna !komponenta z.an.emaruj~. Intenzitet zemljotr-esa .
se obično iskazuje odnosom ne između najvećeg ubrzanja ·u horizontalnom_
pravcu,··koje stvara zemljotres, i · ubrz·a nja sile teže g. Da bi se procenila!
lllljlllMllljlll1·~11flllHIIIjlliMIIIjll~~llljlll~·9111jll~~-~~llljii~4Uijlll~~~llljlll?-~lljlll~?lllf1~·El!.llt
~~ ~ ~ ~ ~
- ....... _,......
'- / ' ...........V'
l
-- -- -· ·----- -- -
-~ - - ::;;"oo
-
_ .... ........,;. .
--
111111111111111111111111111 nnl11n 111111111 nulu11 uu luu llnlnuuulnuuulnulluluunulunllnlnulluluuuuluu
:.---.
_l
Sl. 151. Seizmogram vibracija na površini aluvijalne naslage usled eks- -
. plozije u kamenolomu (po Leetu, 1939)
veličina ng, seizmogram horizontalnih vibracija se zamenjuje sličnim;.

uprošćenim dijagramom koji predstavlja slobodnu harmonijSku vibraciju"
kao što je dijagram prikazan na ·s lici 141d, sa amplitudom ci i kružnom_
frekvencijom Wt. Ako se jednačina 156 (8) diferencira, za najveće ubrza--
nje čestica d 2x/dt2 = n,g dobija se vrednost:
. .
.· . ..·n. g=
. (d2.x)
- . =aw·
. ~ ..·,• 1
:J dt2 max
Talasi koje izazivaju . zemljotresi 395·
ili
n1 =
a
-
'2
ID
4 1t2 a
=- -. (l }
1
g g 't2
Ako je prirodna fr-ekvencija fo građevine veoma visoka u poređenju.

sa frekvencijom impulsa stvorenog zemljotresom, odnos ftlfo = w1/wo je·
blizak j-edinici. Usled toga je amplituda građevine koja vibrira praktički.
jednaka amplitudi ialasa zemljotresa, kako je pritk azano na slikama 143b
i 144a. Ovaj uslov je zadovoljen kod najvećeg broja niskih zgrada i obič
nih potpornih zidova. Ovakve se građevine mogu proj ektovati sa pret-·
postavkom da na njih stalno deluje zapreminska sila jednaka rezultanti
: = - - - -vertikalne- sile-gt:avitacije g i horizontalne-sile n,g. Mehaničko _dejstvo-
ovakve z31preminske sile na vi·soke zgrade je donekle slično dejstvu pri-
tiska vetva, .pa se naponi u elementima mogu proračunati na osnovu ove·
sličnosti (Fleming, 1930). Međutim, rezultati ovakvih proračuna mogu
biti vrlo pogrešni, ako prirodna frekvencija kako cele zgrade tako i nje-·
nih .pojedinih elemenata, kao što su zidovi i ·s tubovi, nije izrazito veća
od fr~kvencije talasa zemljotresa.
Da bi se proračunao zemljani pritisak na potporni zid (sl. 152a), za-·
mislićemo da 9Illo nagnuli zid i ispunu za ugao tg-1 n,, kao što je .prika-
zano na slici 152b, i povećali zapreminsku težinu ispune i zida množeći
v
ih faktoro~ l + n,'l. Proračun je onda identičan sa onim koji je opisan
u glavi VI.
Slika 152c predstavlja presek .k roz tešku betonsku branu. - Zemljo-
tres pomera i telo brane i tlo na kojem ona leži, u brzim pokretima suk-
cesivno udesno i ulevo, za odstojanje a. Voda u rezervoaru nastoji da osta-·
ne tamo gde je, jer su naponi smicanja duž dna rezervoara zanemarljivo
mali. Prema tome, mehaničko dejstvo zemljotresa na sistem telo brane - ·
voda isti je kao kad bi se telo brane brzo pomerilo za odstojanje a prema.
nepokretnom telu vode. Westergaard (1933a) je pokaz<ao da se otpor p
vode protiv brzog pomeranja, po jedinici površine vertikalnog zida brane-
na dubini z ispod nivoa vode, :povećava, pdbližno uzeto, u direktnoj sraz-
meri sa kvadratnim korenom dubine z. Ovaj otpor se može izračunati iz.
približne jednačine:
(2}
gde je e funkcija odnosa između dubine H rezervoara i periode "t' po-·

tresa. Za datu periodu "t', vrednost n 8 zavi·si od amplitude a (vidi jedn. 1) ..
Na slici 144c jednačina 2 je predstavljena parabolom <Ybeleženom sa p.
Za periodu "t'= 4/3 sekunde i za različite vrednosti H ~estergaard je
dobio:
H = 0- 310 stopa 310-540 stopa 540-680 stopa
e = o,o26 0,027 0,028 tona po
kubnoj stopi
Naporu- koje stvaM sila p (jedn. 2) se moraju dodati naponima usled.
akceleracije od zemljotresa :koja deluje na samu branu. Westergaard je i
za to dao strogo rešenje problema.
. Ako se prirodna frekyencija građevine :t;natno razlikuje od frekvencije

seizmiČJkih vibracija, greške metode proračuna ilustrovane slikom 152b
su na strani sigurnosti, jer iSe metoda zasniva na pretpostavci da je gra-
đevina stalno :pod uticajem horizontalne zapreminske sile n,g. U stvar-
nosti, ova zapreminska sila deluje samo u -toku kratk{)g perioda. Svaki
štetni uticaj sile n,g povlači xa sobom pomeranje kojem se suprotstav-
ljaju sile otpora. Ova'kvo pomeranje opredstavlja rad za čije je izvršenje
( a) (b) iz (e)
Sl. 152. (a) Presek kroz potporni zid; (b) fiktivno ugaono po-
meranje zida i ispune 'koje bi imalo približno isti uticaj na
stabilnost zida kao i zemljotres jačine n ,g; (e) dinamički pri-
tisak vode p na lice betonske gravitacione brane za vreme
· potresa
potrebno izvesno vreme. Suprotno stvarnom stanju stvari, mi pretpo-

stavljamo da sila neprestano deluje. Prema ·t ome, rezultati proračuna nas
informišu o najvećem razaranju koje može izazvati zemljotres date jačine
ng, ako se prirodna frekvencija građevine znatno razlikuje od frekvencije
talasa zemljotresa. S drug·e stran~, ako je prirodna frekvencija građevine
ili delova građevihe bliska frekvenciji seizmi~kih vibracija, fenomeni
rezonancije će verovatno poj·ačati dejstvo periodičnog impulsa do tog s.t e-
pena da će greška metode proračuna, ilustrovana na slici 152b, preći na:
stranu nesigurnosti. Ovaj se uslov može prihvatiti kad je reč o visokim
-zgr-adama-ili-vrlo-\risokimJabričkim_dimnjacima. U tom slučaju se me-
toda ilustrovana slikom 152b zamenjuje drugom metodom, koja uzima u
obzir prirodnu frekv·e nciju građevine. Jednostavnu metodu ovog tipa,
koja se može primeniti za ramovske konstrukcije, opisao je Westergaard
(1933c), a drugu, za visoke dimnjake, opisao je Briske (1927). Teorijska
ispitivanja na ovom planu su dopunjavana više puta laboratorijskim ispi-
tivanjima u kojim su mereni naponi u modelima malih razmera monti-
ranim na stolove koji vibriraju (vidi, na primer, Williams, 1937 i Ru-
ge, 1938). t
U proračunavanju bilo kojeg rproblema u kojem je reč o fenomenima
rezonancije, ·konstruktor se suočava sa delikatnim problemom izbora ve-
rovatne i pogodne vrednosti za frekvenciju seizmičkih vibracija. Udar
.zemljotresa stvara istovremene vibracije sa veoma različitim frekvenci-
jama, slične onima Ikoje izaziva ~ksplozija u kamenolomu (vidi sl. 151).
Prema tome, oštećenj•e dve različite građevine usled istog u<iara zemljo-
tresa može biti posledica <ive s~svim različi~e komponente. iste vibracije.
.Jedini zajeqnički f.a'ktor. ~qlsa ·11azara:p.~a .za . oba~Nučaja.:::jeste 'količina
Talasi koje izazivaju zemljotresi 397
kinetičke energije koju· zemljotres saopštava temeljima, provačunata za

jedmicu vremena i jedinicu zapremine temeljnog tla. Prema tome, ako
treba uz<eti u obzir fenomene rezonancije, logično je da se jačina zemljo-
tresa•izrazi ne u tertrninima maksimalnog ubrzanja već jednom količinom
kinetičke energije (Mendenhall - Mendenhol, 1888). Drugu jednu metodu
je preporučio Westergaard (1933b). Ako se stvarne sei:mničke vibracije
zamene prostom harmonijskom vibracijom amplitude a i kružne frekven-
cije w, za odstojanje x čestice od njenog ravnotežnog položaja, u vreme t,
dobija se iz jednačine 156 (8):
x = a\Sinwt,
za njenu brzinu:
dx
--v= - =a w COS<DT-
dt
i za njeno ubrzanje:
d2 x
-- 2
= - aw2 sin wt.
dt
Odgovarajuće maksimalne vrednosti su:
Vmax =aw
(-d2x)
dt
- 2
max
=n8 g=aw2•
Kombinovanjem ove dve jednačine dobijamo:

n8 g n11 g
Vmax=-.- = - ' t ,
(V 21l'
gde je -. perioda vibracije. Kinetič'ka energija, koja se saopštava teme-

ljima -građevine, tproračunata za jedinicu vremena i jedinicu zapremine,
u trenutku kad je brzina najveća, jeste:
E (gm cm-2) = _!_ l v2 = n2 -r2 Y g . (3}

k
2 g max g 8 lt2
Vrednost Ek ima dimenzije sile po jedinici površine i predstavlja

predložeim zamenu za meru ne.
.. _ ....PrJJga kompli}{ac!ja _rpovezana sa tproračunom periode ..zemljotresa
posledica je dobro poznatog ·u ticaja svojstava ·n ajviših sloJeva,na vrednost
ne koja se· 'S!Ilatra za meru jačine zemljotresa. Na mestima gde su stene
izbile na rpovršinu ne j·e uvek mnogo manje nego na površini rastresitih
aluvijalnih naslaga. Aluvijalna naslaga koja ispunjava depresiju koju for-
mira površina stene ;predstavlja elastičnu sredinu sa jasno određenim
granicama, koja ima svoju ·s opstvenu prirodnu frekvenciju. Prema tome,
visoke vrednosti veličine ne za rastresite. površinske naslage mogu . pred-
.stavljati rezultat fenomena rezonancije 1koja nastaje u tlu pre nego što
talasi zemljotresa dopru do temelja građevine. Ovaj proces možemo oči-
---· ______ gledno__!pLedstaY.iti na <Sledeći način. Ako se stena tproteže do same 'Povr-
šine, najveći deo energije koja teče prema površini odbija se i vraća po-
novo u stenu. S druge strane, ako je stena pokrivena sedimerrtnom na-
:398 Problemi vibracija
\
.slagom, sediment apsorbuje energiju, što se može uporediti sa akumuli-
sanjem kinetičke energije u klatnu na koje deluje periodični impuls čija
je frekvencija jednaka prirodnoj frekvenciji klatna. Ovaj proces pojačava
dejstyo zemljotresa na građevine čiji temelji leže u sedimentnoj naslagi.
·u izvođenju jednačine ~3 ova mogućnost nije uzeta u obzir.
U -sad~njem stanju našeg znanja, uticaj geoloških uslova na kara~kter
i jačinu impulsa stvorenog datim zemljotresom može se ispitivati samo
merenjima na terenu. Cak i najrazrađenije teorijske metode proračuna
napona U · zgradi koje stvaraju zemljotresi (na primer, Biot, 1942) mogu se
-primeniti samo a'ko je impuls ~oji deluje na zgradu poznat unapred.
DODATAK
UTICAJNI FAKTORI Z VERTIK ALNE NAPONE U POLUBESKO-
NACNOM ELASTICNOM TF.LU USLED OPTERECENJA NA POVRSINI
l . Koncentrisano opterećenje. Vertikalni normalni napon ~t u tački
na dubini z ispod površine tela, na horizontalnoj udalj enosti r od napadne
tačke koncentrisane sile Q (sl. l18a), dat je jednačinom:
Z= -Q la,
zs
gde je:
5
r•-
a-
2 [ 1
2" l+ (rfz) 2
]z- •
136 (5)
Sledeća tablica sadrži vrednosti fa·k tora I " za različite vrednosti od-
nosa riz.
400 Dodatak
TABLICA P
rf z lo rfz lo rjz lo' rf z lo
0.00 0.4775 0.40 0.3294 0.80 0.1386 1.20 0.0513

l 0.4773 1 0.8238 l 0.1353 l 0.0501
2 0.4770 2 0.3181 2 0.~320 2 0.0489
3 0.4764 3 0.3124 3 o:1288 3 0.0477'
4 0.4756 4 0.3068 4 0.1257 4 0.046~
5 0.4745 5 0.3011 5 0.1226 5 0.0454

6 0.4732 6 Q.2955 6 0.1196 6 0.0443.
7 0.4717 7 ' 0,2899 7 0.1166 7 0.0433.
o O'>IM.'l ll _11.1138 ~~_2.0422•
8 ();4ii9~
9 0.4679 9 0.2788 9 0.1110 9 0.0412:
0.10 0.4657 0.50 0.2733 0.90 G.l083 1.30 0.0402:

l 0.4633 l 0.2679 l 0.1057 l 0.0393.
2 0.4607 2 0.2625 2 0.1031 2 0._0384-
3 0.4:579 3 0.2571 3 0.1005 3 0!0374
4 0.4548 4 0.2518 4 0.0981 4 0.0365-
5 0.4516 5 0.2466 5 0.0~56 5 0.0357
6 0.4482 6 0.2414. 6 0.0933 6 0.0348.
7 0.4446 7 0.2363 7 0.0910 7 0.0340.
8 0.4409 8 0.2313 8 0.0887 8 0.0332'
. 9 0.4370
l
J
9 0.2263 9
l.OO
0.0865
0.0844
9 0.0324
0.20 0.4329 0.60 0.2214 1.40 0.0317

l 0.4286 1 0.2165 l 0.0823 l 0.0309-
2 0.4242 2 0.2117 2 0.0803 2 0.0302
3 0.4197 3 0.2070 3 0.0783 3 0.0295-
4 0.4151 4 0.2024 4 0.0764 4 0.0288:
5 0.4103 5 0.1978 5 0.0744 5 0.0282
6 0.4054 6 0.1934 6 0.0727 6 0.0275.
7 0.4004 7 0.1889 7 0.0709 7 0.0269-
8 0.3954 8 0.1846 8 0.0691 8 0.0263
- g- - o:3902 - -9 0.1804 -- 9 0.0674 9 0.0257
0.30 0.3849 0.70 0.1762 1.10 0.0658 1.50 0.0251

l 0.3796 l 0.1721 l 0.0641 l 0.0245
2 0.3742 2 0.1681 2 0.0626 2 0.0240
3 0.3687 3 0.1641 3 0.0610 3 0.0234
4 0.3632 4 0.1603 4 0.0595 4 0.0229
5 0.3577 5 0.1565 5 0.0581 5 0.0224
6 0.3521. 6 0.1527 6 0.0567 6 0.0219
7 0.3465 7 0.1491 7 0.0553 7 0.0214
8 0.3408 8 0.1455 8 0.0539 8 0.0209
9 . 0:3351 9 0.1420 9 0.0526 9 0.0204
1G. Gilboy (1933), Tablica uticajnog faktora za rešavanje Boussinesqove jed-

načine. U »Zemlja i temelji«, Izveštaj o radu Specijalnog komiteta, Proe. Am. Soc.
C.E., Vol. 59, p. 781. /
Dodatak 401
TABI:.ICA I - nastavak
rj z lo r/z lo rjz lo rj z lo
1.60 0.0200 2.00 0.0085 2.40 0.0040 2.80 0.0021

l 0.0195 l 0.0084 l 0.0040 l 0.0020
2 0.0191 2 0.0082 · 2 0.0039 2 0.0020
3 0.0187 3 0.0081 3 0.0038 3 0.0020
4 0.0183 4 0.0079 4 0.0038 4 0.0019
5 0.0179 5 0.0078 s· 0.0037 5 0.0019
6 0.0175 6 0.007& 6 0.0036 6 0.0019
7 _ o 0171 7 0.007S 'l 0.0036 7 0.0019
8 0.0167 8 0.007:l 8 0.003S 8 0.0018
9 0.0163 9 0.0072 9 0.0034 9 0.0018
1.70 0.0160 2.10 0.0070 2.50 0.0034 2.90 0.0018

,, l 0.01S7 •t 0.0069 l 0.0033 l 0.0017
2 0.01S3 2 0.0068 2 0.0033 2 0.0017
3 0.0150 3 0.0066 3 0.0032 3 0.0017
4 0.0147 4 0.006~ l 4 0.0032 4 0.0017
s· 0.0144 s 0.0064 5 0.0031 s 0.0016
6 0.0141 6 0.0063 6 0.0031 6 0.0016
7 0 •.0138 7 0.0062 7 o.oo3o 7 0.0016
8 0.013S 8 0.0060 8 0.0030 8 0.0016
9 0.0132 9 O.OOS9 9 0.0029 9 0.0015
1.80 0.0129 2.20 O.OOS8 2.60 0.0.029 3.00 O. OO lS
-l 0.0126 l O.OOS7 l 0.0028 ·l 0.0015
2 0.0124 2 O.OOS6 2 0.0028 2 O. OOlS
3 0.0121 3 o.ooss 3 0.0027 3 0.0014
4 0.0119 4 O.OOS4 4 0.0027 4 0.0014
s 0.0116 s O.OOS3. s 0.0026 5 0.0014
6 0.0114 6 0.0052 6 0.0026 6 . 0.0014
l
r--
7
8
9
0.0112
0.0109
0.0107
7
8
9
O.OOSl
o.ooso
0.0049
7
8
9
0.002S
0.002S
0.0025
·8
7 0.0014
0.0013
9 . 0.0013
1.90 O.OlOS 2.30 0.0048 2.70 0.0024 3.10 0.0013

l O.Ql03 l 0.0047 l 0.0024 l 0.0013
2 0.0101 2 0.0047 2 0.0023 2 0.0013
0.0023
..
3 0.0099 3 0.0046 3 3 0.0012
4 0.0097 4 0.004S 4 0.0023 4 0.0012
s 0.009S s 0.0044 s 0.0022 s 0.0012
6 0.0093 6 0.0043 6 0.0022 6 0.0012
7 0.0091 7 0.0043 7 0.0022 7 0.0012
8 0.0089 8 0.0042 8 0.0021 8 0.0012
9 0.0087 9 0.0041 9 0.0021 9 0.0011
26 Teort1ska mehanika tla

402 DoClatak·
TABLICA I - nastavak
r/z lo r/z lo r/z lo

3.20 0.0011 3.40 0.0009 3.75
l 0.0011 l 0.0008 to 0.0005
2 0.0011 2 0.0008 3.90
3 0.0011 3 0.0008
4 0.0011 4 0.0008 3.91
5 0.0011 5 0.0008 to 0.0004
6 0.0010 6 0.0008 4.12
7 0.0010 7 0.0008
4.13
:0010 8 0.000°
0.0008
to 0.0003
9 0.0010 9
4.43
3.30 0.0010 3.50 4.44

l 0.0009 to 0.0007 to 0.0002
2 0.0009 3.61 4.90
3 0.0009
4 0.0009 3.62 4.91
5 0.0009 to 0.0006 to 0.0001
6 0.0009 3.74 6.15
7 0.0009
8 0.0009 '
9 0.0009
2. Ravnomerno raspoređeno opterećenje na pravougaonoj površini.

Ako je ·B širina a L dužina pravougaone površine koja nosi opterećenje q
po jedinici rpo..vr.šine, vertikalni normalni napon u ta~ki N (sl. 120a), na du-
bini z ispod (je<hwg od) temena pravougaoni:ka, jeste .
ll aa= q 10 •
Uticajni faktor I da,t je jednačinom:
--1- [2 mn Vm2 =f nz--f'r

1
m2 =Fn2 +2
138 (6)
- 41t m +n +m n +1. m2 +n2 +1
2 2 2 2
gde je:
B L
m= - n= - .
z z
Vrednosti fa:ktora la za date vrednosti m i n mogu se odrediti iz Dija-
grama l, koji je izradio R. E. Fadum. One su sadržane i u sledećoj tablici:
Dodatak 403
• V.l
n•· ~~J,l•.v 'J

1::.~:: 1>:::::::
~~ ~ ~
.)
n
f. -o _ . .;.- r
n
A:'
ln:;1~~ ~ t::- - m·U
~ 1//// v-
B n•.l:. m•/.2
m~z.
().21 f---- rA~ z
"
A~ ~qxitr '111/ m••
'If_/
'// ---
m•O.S
0,1
0.1
0.1 V/ -- 171•1
m-<
~ l/
"
v m•0.6
~/, /
: o.;
/_ m•O.S
iio o.
-§O. IZ
,a,_v........... :.'{!
L.drrl~.m
.~n
m~:;ltt
,!!'ogu IlVA
rJ,fl.
v n
Q)
.-
;; 0.11
! VIJ j v
0.'1
.ni>
,.. rnVlrx,· ·' •m· M
l• J~v. v· v j:~ ·
o.
0.07 ./JJ. WJ V.IJ
VIlli lj 11 v nr•l!l
ll
ll -z
W;j 'j,
· ~ f;lj J
l
v ...
·t>
0.03
~ i/ / v •nr•l!l
o.oi ~ ./
1:::::~ [:/'_./" . . .v v
0.01
::a5~
liM
~ r-- ·,.;.ao
'0.01 3 456781l . 2 :.3 4 5 61 o s6 lO
Vrednostt.·n,. Ljz
Dijagram l. D.ijagram za određivanje uticaja faktora za vertikalni normalni napon
.AO'., u
tački N koja se nalazi ispod jednog temena ravnomerno opterećene pravo-
ugaone površine
.26*
.......
o "
~
TABLICA Ill
l
n
l ~
-
"' 0.1 0.2
l
0.8 0.4
l
••
0.5 0.6 0.7 0.8 0.9

1
1.0 1.2 1.4

0.1 o.0047o o.00917 . tt.Ol323 o.b1678 o.01978 o.o2223 o.02420 o.02576 o .02698 o· 0279'l o .02926 o,o3007
0.2 0.00917 o.o119o o.o2585 o.o3280 -:0.03866 o.o4348 o.o4135 o.o5042. o.05283 o 05471 · o.05733 o.o5894
0 .8 0.01328- 0.02585 0.03735' 0. 04742 . 0.05593 0.06294 0 .06858 0.07308 0 .07661 o 07938 0.08323 -o.08561'
0.4 0.01678 0.03280 0.04742 0.00024 ' 0.07111 0.08009 0.08784 0.1)9314 0',09770 o 10129 0.10631 0.109'41
0.5 0.01978 0.03866~ 0.05593 . 0 .'07111 0.08403 0.09478 . 0.10340 0.11035 0.11584'· o 12018 0.12626 0.:1®0'3
• l l • •. .., '• •
0.6 0.02223 0.04348 0 .06294 0.08009 0.09478 0 .-10688 0.11679 0.12474 0.13105 'O 13605 0.14309 0.14749
0.7 0.02420 0.04735 0 .06858 0.08734 0.10340. 0.11679 0.12772 0.13653 0.14356 O 14914 O. t5703 0.16199
0.8 0.02576 0.05042 0 .073~ 0..109314 O.i1035· O.J-2474 0.13653 . - ~.14607 0.1p371 , O 15978 0.16843 o:i.'l.389
0.9 0', 02698 0.05283 0.07661 . 0.09770 0.11584 0.13105 0.14356 0.15371 0.16185. o 16835 0.17766 ·0,18357
1.0 0.02794 0.95471 0.07938 0.10129 o.12018 o.186os p.t4914 0.15978 o.1683§ o 17522 o.i8508 0:.191~9
.1. 2 0.02926 0.05738 0.08323 0.10631 0.12626 0.14309 {).15703 0.16848 0.17766 0.18508 0.19584 0.20278
1.4 .o.o3oo:r o.o5894 o.o8561 o . 1o941 o.130o8· o.14749 0.16199 0.17389 o.18357 o[f19139 o.20278 o.2~o~
t ·.6 0.03058 0 .05994 0.08709 0 .11135
1 . 0.13241 • ().15028· 0.16515 0.17739 0.18737 o 19546 0.20731 0.21510
1.8 . 0.03090 0.06058 0.08804 0.11260 0.13395 0.15207· 0.16720 0.17967 0.18986 '0.19814 0.21032 0.21836·
2.0 0 ~03111 0.06100 0.08867 0.11~ 0.13496 0.15326 0.16856 0.18119.. ()..19152 0.1~ 0.21235 0.22058
2.5 o.o3138 o.o6155 0;08948 o.11450 o~t8628 0.15483 0.17036 o.1ss21 · o.19S75 ol,20236 0.21012 o.22sM
3.0 '0 ,03150 0.06178 0.08982 0.11495 · 0.13684 0.1'5550 0.17113 0.18407 0.19470 0.20341 0.2163g 0.22499
4.0 o.o3158 0.06194 o.09o07 o.11527 0.13724 o.1559S o.17168 0:18469 o.i9540 o 1.~17 0 .21122 o.22600
·6.o o·.o316o 0.06199 o.09014 o.l1537 o:13737 o.15612 o.t7185 o.18488 o.19561 ·o.2t' !.40 . 0~21749 · o.-22632
8.0 0.03161 0:06201 0 ."09017 . 0.11541 ·0.- 13~41 0~15617 0.1'1191 0.18496 0.19569 0.'20449 Q.217~0 0 ."22644..
8.0 0.03162 0.06202 ·Q.09018· . 0.11543 0.13744 0.15621 0.1'1195 . 0.18500 0.19574 0.20455 0.21767 0.22652
10.0 0.03162 O.Q6202 0 ..09019 0.1154;4 0.13745 0.15622 0.17196 0.18502·. 0.19516 0.20457 0.21769 0.22654
., 0.03162 0.()6202 ·0.09019 0.11'544 0.13745 _9.15628 0.17197· 0.1850.2 0.19577 . 0.20458 0.21770 · o-.~
1 N. J'4. N~wmark (1935), Pojednostavljeni proračun vertikalnih pritisaka u elastičpim terneljim~; Ci~~. ~11 ;Ep~.
Exper. Sta., University of nlinois.
t ~•• -~o, ~ .. 1
l ""
.-----'-~--,_;;;·"-..:...;--."to..~~·:• ~-r o-"' .1; ~·1
'- v·
l
t· ~ l
ll
·- ' "' .-
'l'abiica If - nastavak
· - - ------~-----~~--
n
-j ---·-· - -~-- ~ - _,___
l
~
"' 1. 6 1.8 2.0 2.5 3.0 4.0 5.0 6.0 8.0 10.0 co
0.1 0.03058 0.03090 0.03111 0.03138 0.03150 0.03158 0.03160 0.03161 0.03162 0.03162 0.(13162
0.2 0.05994 0.06058 0.06100 0.06155 0 .06178 0.06194 0. 06199 0 . 0~201 0.06202 0.06202 0.06202
0.3 0.08709 0.08804 0.08867 0.08948 0.08982 0.09007 0.09014 0.0 017 0.09018 0.00019 0.09019
0.4 0.111 35 0.11260 0.11342 0.11450 0.11405 0.11527 0.11537 0 .1~541 0.11543 0.11544 0.11544
0.5 0.13241 0.13395 0.13496 0.13628 0.13684 0.13724 0.13737 0.1 741 0.13744 0.13745 0.13745
0.6 0.15028 0.15207 0.15326 0.15483 0.15550 0.15598 0.15612 0.15617 0.15621 0.15622 0.15623
0.7 0.16515 0.16720 0.16856 0.17036 0.17113 0.17168 0.17185 0.17191 0.17195 0.17196 0. 17197
0.8 0.17739 0.17967 0.18119 0.18321 0. 18407 0.18469 0.18488 0.18496 0.18500 0.18502 0.18502
0.9 0.18737 0.18986 0.19152- 0.19375 0.19470 0.19540 0.19561 0.19569 0.19574 0.19576 0.19577 tl
op.
l. O 0.19546 0.19814 0.19994 0.20236 0. 20341 0.20417 0.20440 0.20449 0.20455 0.20457 0.20458
1.2 0.20731 0.21032 0.21235 0.21512 o·.21633 · 0.21722 0.21749 0.21760 0.21767 0. 21769 0.21770 ~
~
1.4 0.21510 0.21836 0.22058 0.22364 o:22499 0.22600 0.22632 0.22644 0.22652 0.22654 0.22656
1.6 0.22025 0.22372 0.22610 0.22940 0.2~088 . 0. 23200 0.23236 0.2~249 0.23258 0.23261 0.23263
1.8 0.22372 0.22736 0.22986 0.23334' 0.2349p 0.23617 0.23656 0.23671 0.23681 0.23684 0.23686
2.0 ., . . 0.22610 0.22986 0.23247 0. 23614 0.23782 ,0.23912 0.23954 0. 23970 0.23981 0.23985 0.23987
2.5 . '"o.2294o 0.23334 0.23614 0.24010 0.24196 0.24344 0.24392 0. ~12 0.24425 0.24429 0.24432
3.0 0.23088 0.23495 0.23782 0.24196 0.24394 0.24554 0.24608 0.24630 0.24646 0.24650 0.24654
4.0 0.23200 0.23617 0.23912 0.24344 0.24554 0.24729 0.24791 0.24817 0.24836 0.24842 0.24846
5.0 0.23236 0.23656 0.23954 0.24392 0.24608 0.24791 0.24857 0.24885 0.24907 0.24914 0.24919
6.0 0.23249 0. 23671 0.23970 0.24412 0.24630 0.24817 0.24885 0.24916 0.24939 0.24946 0.24952
8.0 0. 23258 0.23681 0.23981 0.24425 0.24646 0.24836 0.24907 0.24939 0.24964 0.24973 0.24980
10.0 0.23261 0.23684 0.23985 0.24429 0.24650 0.24842 0.24914 0.24946 0.24973 0.24981 0.24989
co 0.23263 0.23686 0.23987 0.24432 0.24654 0. 24846 0.24919 0.24952 0.24980 0.24989 0.25000
- --- --- ------ ------- ---- - --- - - -- - -- --- -- -- - -- -----
""'
o
~
40.6 ·n.odatak
3. Vertikalni normalni napon na vertikali ispod centra ravnoniern()

opterećene ·kružne površine. Vertikalni normalni napon na dubini z na
vertikali 'ispod centra !kružne :površine poluprečnika R, koja nosi optere-
ćenje q. po jedinici. površine je:
.- ·----.-----· ·a.i = qd,
gde je: ·
.. . [ . l ]2
]0 =1 - ---- .
3
136 (4}
. .
.: . 1+ <Rifr
Sledeće tabJice sadr~e vrednosti . faktora l za različite vrednosti od-
nosa Riz.
! •
.'
. ..
:..
,.
,~
t •.•
~
,,
.- • ....
{,,· . ..
. ?-..• •• ·~-:;- ~
.. ~;· ... , --
.. ... , .... -·
;·
,- . ~·
r ....... .
.
f.
!-
Dodatak 407
TABLICA UP
\.
Riz lo l "" Riz lo Riz lo Riz lo

0.00 0.00000 0.40 0.19959 0.80 0.52386 1.20 0.73763
l
2
0.00015
0.00060
l
2
0.20790
0.21627
l
2 - 0.53079
0.53763
l
2
0.74147
0.74525
3 0.00135 3 0.22469 s· 0.54439 3 0.74896
4 0.00240 4 0.23315 4 0.55106 4 0.75262
5 0.00374 5 0.241-65 5 0.55766 5 0.75622
6 0.00538 6 0.25017 6 0.56416 6 0.75976
7 0.00731 7 0.25872 7 0.57058 7 0.76324
8 0.00952 8 0.26729 8 0.57692 8 0.76666
9 0.01203 9 0.27587 9 0;58317 9 0.77003-
0.10. 0.01481 0.50 0.28446 0.90 0.58934 1.30 0.77334
l 0.01788 l 0.29304 l 0.59542 l 0.77660
2 0.02122 2 0.30162 2 0.60142 2 0.77981
3 0.02483 3 0.31019 3 0.60734 3 0.78296
4 0.02870 4 0.31875 4 0.61317 4 0.78606
5 0.03283 5 0.~2728 5 0.61892 5 0.78911
6 0.03721 6 0.33579 6 0.62459 6 0.79211
7 0.04184 7 0.34427 7 0.63018 7 0.79507
8 0.04670 8 0.35272 8 0.63568 8 0.79797
l
9 0.05181 9 0.36112 9 0.64110 9 0.80083
!
0.20 0.05713 0.60 0.36949 1.00 0.64645 1.40 0.80364
l 0.06268 l 0.37781 ! ' l " 0.65171 l 0.80640
2 0.06844 2 0.38609 •' 2 0.65690 2 0.80912
3 0.07441 3 0.39431 3 0.66200 3 0.81179
4 0.08057 4 0.40247 4 0.66703 4 0.81442
5 0.08692 5 0.41058 ·s 0.67198 5 ' 0.81101
6 0.09346 6 0.41863 6' 0.67686 6 ' 0.819':>5
7 0.10017 7 0.42662 7 0.68166 7 0.822'06
8 0.10704 8 0.43454 -8 0.68639 8 0.82452
9 0.11408 9 0.44240 9 0.691'04 9 0.82694
0.30 0.12126 0.70 0.45018 1.10 0.69562 1.50 0.82932

l 0.12859 l 0.45789 l 0.70013 l 0.83167
2 0.13605 2 0.46553 2 0.70457 2 0.83397
3 0.14363 3 0.47310 3 0.70894 3 0.83624
4 0.15133 4 0.48059 4 0.71324 4 0.83847
5 0.15915 5 0.48800 5 0.71747 5 0.84067
6 0.16706 6 0.49533 6 0.72163 6 0.84283
7 0.17507 7 0.50259 7 0.72573 7 0.84495
8 0.18317 8 0.50976 8 0.72976 8 0.84704
9 0.19134 9 0.51685 9 0.73373 9 0.84910
7
408 Dodatak
TABLICA III - nastavak
R/z lo Riz lo R/z lc:J Rjz lo
1.60 0.85112 1.90 0.89897

.: 2.~0 0.96536 8.00 0.99809
l o:85312 l 0.90021 .95 0.96691 .·
9.00 0.99865 l
2 .0.90143
2
3
0.85507
0.85700 3 0.90263 3.00 0.96838
10.00 0.99901
l
4 0.85890 4 0.90382 .lO 0.97106
5 0.86077 5 0.90498 .20 0.97346
~ 0.86260 6 0.90613 .30 0.97561 12.00 0.99943
7 0.86441 7 0.907•2 6 .40 0.97753
l
~l
8 0.86619 . 8 0.90838 14.00 0.99964 l
.50 0.97927
·. 9 0.86794 9 0.90948 .60 0.98083
.70 J).98224 16.00 0.99976
1.70 0.86966 2.00 0.91056 .80 6.98352
l 0.87136 .02 0.91267 .90 0.98468 '1.8.00 0.99983
2 · 0.87302 .04 0.91472
.Q6 0.91672 2000 0.99988
.3 : 0.87467
4.00 0.98573
4 0.87628 ,08 0.91865
' 5 .20 0.98757
0.87787 .lO 0.92053 25.00 0.99994
.40 0.98911
t6 0.87944 :15 0.92499
.60 0.99041
'7 0.88098 .20 . 0.92914 30.00 0.99996
.80 .0,99152
. ~ 0.88250 .25 . Q.93301 - 40.00 0.99998
. g, ·- .0;88399 .~o •0.93661
.:··. ..,..~.;· ·,
.35 '· 0.93997 .5 ,oo ._....o .1)9?4,6
.20 0.99327
1.80 0.88546 .40 0.94310
.40 0.99396 50.00 0.99999
l 0.88691 .45 0.94603
.60 0.99457
· .2 0.88833 .50 0.94877
.80 0.99510 100.00 1.00000
::J 0.88974 .55 0.95134
4 0.89112 .60 0.95374 1.00000
s .. 0.89248 .65 0.95599 6.00 0.99556
~ 0.89382 .70 0.95810 .50 0.99648
7 0.89514 .75 0.96009
8 0.89643 .80 0.96195 7.00 0.99717
9 0.89771 .85 0.963'11 .50 0.99769
- -
BELESKE
.AICHHORN, W. (1931), Uber die Zusammendrii.ckung. des Bodens infolge ortlicheT
Belastung, Diss. Bergak. Breiberg; see also Geologie u. Bauwesen, Vol. 4 (1932),
"":=~-----....IP~P:!!·--'2-4=
~6 ~. - -·- --
.AIRY, G. B. (1&62), On the Str.ains in. the Interior .of 'Beams, Brit Assoc. Advancement
Sei. Rept. Meeting 1862 (no volume number), pp. 82-86.
:BAVER, L. D. (1940), Soil Physics, New York, John Wiley & Sons, In~.
:BIERBAUMER, A. (1913), Die Dimensionierung des Tunnelmauerwerkes, Leipzig, w.
· · Engelmann.
:BIOT, M. A. (1935a), Effect of Certain Disconti.nuities on the Pressure Distribution in
a Loaded Spil, Physics, Vol. 6, pp. 367-375. .
- -· (1935b), Le P.r;obleme de la Consolidation des ·Matieres Argilleuses solis une
Charge, Ann. soc. sci. Br~eUes, Ser B,. Vol. 55, pp. llQ-113. .
- (1935c), Disti-ibi.ited Gravity· and T.emp~ratrire··.·· Loadifig .: in Two::DW!,~I:isional
Elasticity Replaced by Boundary Pressures _a nd Dislocations, J. Applied Me-
.. chanics; Vol.--57 of.:·Tra1).s. 'Am,.<Soc;;'Mech': :.;,;7Hlr~-:.··.:Pp.· A41-A42.· . . . .•
~- (1937);,Bending of an Infinite:,Beam : on~ax{EI!\stfc~·Foundation, J. Applied Mecha-
. nics, Vol. 59 of Trans. Am. f;oć: Mech." Ei"i:grs.; pp A1-A7. · · ..... , .. _ · ·
- (1941a), General Theory of Three-Dimensional Consolidation, J. Applied Physics..
Vol. 12, pp. 155-164.
- - (1941b), Consolidation under a Rectangular Load .Distribut~on, . J. Applied. P.~ysjcs,
·. ' ·vol. 12, pp. 426-430. .· · · r · · ·
- - (1942), Analytical and Experimental Methods in Engineering Seismology, Proe.

· Am. Soc. Civil Engrs., January 1942, pp. 49-69.
BIOT, M. A., and CLINGAN, F. M. (1941), Consolidation Settlement of a Soil with
an Impervious Top Surface, J. Applied Physics, Vol. 12, pp. 578---581. .
- - (1942), Bending Settlement of a Slab Resting on a Consolidating Foundation,
J. Applied Physics, Vol. 13, pp. 35-40. . . . _
BLUM, H: (1930), EinspannungsveThliltnisse bei Bohlwerken, Diss. tech. Hochschule
Braunschweig, 1930.
BOROWICKA, H. (1936), InfltJ.~~ce of Rigidity of a Circular FoundatiOIJ. .~lab. Of\, the
Distribution of Pressures over the Contact Sutface;. Proc. . Intern; Cont.- Scnl
Mechanics, Cambridge, Mass., Vol. 2, pp. 144-149. · · · · • .. "
---.(~The Distribution.....QL~ressure under q .Unlformly Loaded Elastic Strip
Resting on Elastic-Isotropic Ground, Second Cong. Intern. Assoc. Bridge and
StructuTal Eng., Final Report, VIII ·3, Berlin.
BOUSSINESQ, J. (1885), Application des Potentiels d l':ttude de· l'tquilibre et du
Mouvement des Solides tlastiques, Paris, Gauthier-Villard.
BRAHTZ, J. H. A. (1933), Stre,ss Distrib.u tion in Wedges with Arbitrary Bounqary
. Forces, Physics,. Vol. 4, 'pp. 56-65. · · . .. . .•
BRAHTZ, J. H. A. (1936) Rational Design of Earth Dams (Pt. II of Proposed' Methods
of Calculating the Stability of -E arth Dams, by D. R. May and J. H. A. Brahtz),
-.. ...P._roc:"Second Cong. Large Dams, Wasliington, D.'C:, Vol. 4, pp. 543-577.
- ·- -· (1939), Notes on Ana_lytic Soil Mechanics, U. S. :aureau of Reclamation, Denver,
Colo. ·
BRAH'l'Z; J.-H.-A., and S0ERENS, J. ·(1939), Direct Optical Measurement of Individual
Principa! Stresses, J. Applied Physics, Vol. 10, pp. 242-247.
410 Beleške
BRENNECKE, L., and LOHMEYER, E. (1930), Der Grundbau, Vol. 2, 4th ed., p. 549.
Berlin, 1930, W. Ernst und Sohn.
BRISKE, R. (1927), Die Erdbebensicherheit von Bauwerken, Die Bautechnik, Vol. 5,
pp. 425-430, 453-457, 547- 555.
BUCKY, P. B. (1931), Use of Models for the Study of Mining Problems, Am. Inst.
Mining Met. Engr. Tech. .Pub. 425, Class A, Mining Methods, Nv 44.
- - (1934), Application of Principles of Similitude to Design of Mine Workings.
Trans. Am. Inst. Mining Met. Engrs., Vol. 109, pp. 25-42.
BUR~ISTER, D. M. (1938), Graphical Distribution of Vertical Pressure Beneath
Founaditnos, Trans. Am. Soc. Civil Engrs., Vol. 103, pp. 303-313.
CAIN, W. (1916), Earth Pressure, Retaining WalLs and Bins, New York, John Wiley
& Sons, Inc. ·
CAQUOT, A. (1934), Equitibre des Massifs d Frottement I nterne, Paris, Gauthier-
Villard.
CA-RRti:;I:;O;-N:-(-1942a);-ĐifferenHat-Eq\:lation-of-a-Sliding- Stn'-face in an Ideal ·sa- -- -
turated Plastic Soil, J. Math. Physics, Vol. 21, pp. 6-9.
- - (1942b), Simple Two and Three Dimensional Cases in the Theory of Consolidation
of Soils, J. Math. Physics, Vol. 21, pp. 1-5. ·
- - (1942c), Investigations on Stability of Slopes and Foundations, Doctor's thesis,
Graduate School of Engineering, Harvard Universicy.
CASAGRANDE, A. (1936), Characteristics of Cohesionless Soils Affe~ting the · Stability
of Slopes and Earth Fills, J. Boston Soc. Civil Engrs., Vol. 23, pp. 13-32.
- ·- (1937), Seepage Through Dams, J. New England Water Works Assoc., Vol. 51,
pp. 131-172. . -
CLOVER, R. E., and CORNWELL, F. E. (1941), Stability of Gianular Mater1als, Proe.
Am. Soc. Civil Engrs., Vol. 67, pp. 1639- 1656. · ·
COKER, E. G., and FILON, L. N. G. (1931), Photo-Elasticity, .Cambridge (England),
University Press.
COULOMB, C. A. (1776), Essai sur une Application des Regles des Ma:ximis et Minimis
a quelques Problemes de Statique Relatifs a !'Architecture, Mem. acađ. roy.
pres. divers savants, Vol. 7, Paris.
CROSS, HARDY (1932), Analysis of Continuous .Frames by Distributing Fixed- End
Moments, Trans. Am. Soc. Civil Engrs., Vol. 96, pp. 1-10.
CULMANN, C. (1866), Graphische Statik, ZUrich.
CUMMINGS, A. E. (1937), Discussion, Trans. Am. Soc. Civil Engrs_., Vol. 102, pp.
255-264.
CUMMINGS, A. E. (1938), The Stability of Foundation Piles against Buckling under
Axial Load, Proe. Higway Res. Board, 18th Ann. Meeting, Part II, Dec. 1938,
pp. 112-119. . . .
- - (1940), Dynamic Pile Driving Formulas, J. Boston Soc. Civil Engrs., Vol. 27,
.. pp. 6-27. '··
- - (1941), FoWldation Stresses in an Elastic Solid with a Rigid .Underlying Boundary,
Civil Eng., Vol. ll, pp. 666-667. . ..
DARCY, H. (1856), Les Fontaines Publiques de la Ville de' Dijbn; Dijon.' ··
i>'E SAINT vENANT, M. (1871), Fo;rriules de~ Augmentations:: J. Math., :Vol:· 16, pp.
'l
l
275-307.
DEGEBO (Deutsche Forschungsgesellschaft fur Bodenmechanik) (1933), . Verojjentl.,
Heft l, Berlin. ·
- - (Deutsche Forschungsgesellschaft fOr Bodenmechanik) (1936), Verojjentl., Heft 4,
Berlin.
DORR, H. (192'2),· Die Tragfiihigkeit der Pfiihle, Betlin, W. Ernst und Sohn.
EHLERS, G. (1934), Dampfturbinenfunaamente und damit zusammenhangende Fragen
des Eisenbetonbaues, Der Bauingenieur, Vol. 15, pp. 295-198, 312-314.
ENGESSER, F. (1880), Geometrische Erddrucktheorie, Z. Bauwesen, Vol. 30, p. 189.
(1882), Uber den Erddruck gegen innere Stutzwlinde, Deut. Bauzeitg, Vol. 16,
pp. 91-93.
Beleš)<e 411
FADUM, R: E. (1941), Influence Values for VerticaL Stresses in a Semi-Infinite Sotid

Due to Surface Loads. (Mimeographed copies at Graduate School of Engineer-
ing, Harvard University.)
FELLENIUS, W. (1927), Erd.statische Berechnungen, Bertin, W. Ernst u. Sohn. (Revised
edition 1939.) ·
FILLUNGER, P. (1912), Drei wichtige ebene Spannungszustlinde des keilformigen
\ Korpers, z. Math. Physik, Vol. 60, pp. 275-285.
FL EMING, R. (1930), Wind Stresses in Buildings, New York, John Wiley & Sons, Inc.
FORCHHEIMER, PHILIPP (1917), Zur Grundwasserbewegung nach isothermischen
Kurvenscharen, Sitzber. kais. Akad. Wiss. Wien, Abt. Ila, Vol. 126, pp. 409-440.
FORSSELL, C. (1926), Knlickslikerhet hos PAlaroch Palgrupper, Uppsats Ng 10,
Festskrift, Kungt. Viig-och Vattenbyggnad.skđ.ren (Stockholm), 1851-1926.
FREUND, A. (1917), Theorie der gleichmlissig elastisch . gestiitzten Korper, Beton u.
~ Eisen, Vol. 16, pp. 144-147, 165- 167.
r;-;;_- - - -- - - f l924), Bei-tr.ag- zur Berechnung der bieg.samen Griindungssohlen, Z..._.ZW.uwesen,
Vol. 74 (lngenieurbauteil), pp. 109-1Hi.
- - (1927), Erweiterte Theorie fur die Berechnung von Schleusenboden und lihnlichen
Griindungskorpern, Z. Bauwesen, Vol. 77 (Ingenieurbauteil), pp. 73---88, 108-120.
FROHLICH, O. K. (1934a), Druckverteilung im Ba:ugrunde; Berlin, J. Springer.
- - (1934b), Elementare Druckverteilung und Verschiebungen im Elastisch-Isotropen
Vollraum, Der Bauingenieur, Vol. 15, pp. 298-301; correction on p. 4.14.
F RONTARD, M. (1922), Cycloides de Glissement. des Terres, Compt. rend. hebdom.
Acad. sci., Paris, Vol. 174, pp. 526-528.
GARDNER, W. (1936), The Role of the Capillary Potential in the Dynamics of Soil
Moisture, J. Agri. Research, Vol. 53, pp. 57- 60.
GILBOY, G. (1934), Mechanics of Hydraulic Fill Dams, J . Boston Soc. Civil Engrs.•
Vol. 21, pp. 185-205. ·
GLANVILLE, W. H., G RIME, G., FOX, E. N. 2d, and DAVJES, W. W. (1938), An
Investigation of the Stresses in Reinforced Concrete Piles During Driving.
Dept. Sci. Ind. Research, Building Research Station (Great Britain), Tech.
Paper 20.
GOLDER, H. Q . (1942), The Ultimate Bearing Pressure of Rectangular Footings,
J. Inst. Civil Engrs., Vol. 18, Paper 5274, pp. 161-174.
GRANHOLM, H. (1929), On the Elastic Stability of Piles Surrounded by .a Supporting
Medium, I ngeniors Vetenskaps Akad. Hand. 89, Svenska Bokhan.delscentralen,
Stockholm.
GRAY, H. (1936), Stress Distribution in Elastic Solids, Proe. Intern. Conf. Soil
Mechanics, Vol. 2, Cambridge, Mass., pp. 157-168.
GRIFFITH, J. H. (1929), The Pressures under Substructures, Eng. Contr., Vol. l,
pp. ll3-ll9.
iiABEL, A. (1937), Die auf dem elastisch-isotropen Halbraum aufruhende zentral-
symmetrisch belastete elastische Kreisplatte, Der Bauingenieur, Vol. 18, pp.
188-193.
(1938), Nliherungsberechnung des auf dem elasti~ch-isotropen Halbraum
aufliegenden elastisch~n Balkens, Der Bauingenieur, Vol. 19,. pp. 76--:80.
HAYASHI, K. (1921), Theorie des Triigers auf etastischer Unterlag.e, Berlin, J.
Springer.
HEDDE, P. (1929), Einflusslinien zur statischen Untersuchung der Grundbauwerke,
Der Bauingenieur, Vol. 10, pp. 1-6.
HEILAND, C. A. (1940), Geophysical Exploration, New York, Prentice Hall, Inc.
HEINRICH, G. (1938), Wissenschantliche Grundlagen der Theorie der Setzung von
Tonschichten, Wasserkraft u. Wasserwirtsch., Vol. 33, pp. 5-11.
H ILEY, A. (1930), Pile Driving Calculations, Saructurat Eng., London, Vol. 8, pp..
_?46-259, 278-288.
HILTSCHER, R. (1938), Polarisations Untersuchung des rliumlichen Spannungszu-
standes im Konvergenten Licht, Forsch. Gebiete I n genieurw ., Vol. 9, pp. 91- 103.
-412 Beleške
"ROLL, D. L. (1941), Plane-Strain Distribution of Stress in Elastic Media, Iowa Eng.

Exp. Sta., Iowa State College, Bull. 148.
:HOUSEL, W,. S. (l,929)r· A:PracticalclVIethod--for the Selection of Foundations,Based on
·. Fv-?dimten~ Rese~ch, i:n, ~oil . Mecbanics, - V:niv. Michigan/ Ann Arb'or;"' Dept.
· ·· Eng. Research, Eng. Research·'Butt. 13. '
~JAKY, J. (1936), Stability of Earth Slopes, Proe. Intern. Conf. Soil Mechanics, Cam-
bridge, Mass., Vol. 2, pp. 125-129.
.JAKY, J. (1938), Die klassische Erddrucktheorie mit besonderer Rilcksicht auf die
Stiltzwandbewegung, Abhandl. Intern. Verein. Briickenbau. u; Hochbau (Trans:
Intern. Assoc. Bridge and Structural Eng.), Vol. 5, pp. 187-220.
l
.JANSSEN, H . A. (1895), Versuche ilber Getreidedruck in Silozellen, Z. Ver. deut. Ing.,
Vol. 39, p. 1045.
.JURGENSON, L. ((1934), The Application of Theories of Elasticity and Plasticity to
Foundation Problems, J. Boston Soc. Civil Engrs., Vol. 21, pp. 206--241.
---=KA~H..-~1.9U)r.Uber-elastische Grenzzustiinde, Proe. Second Congr. Applied
Mechanics, Zurich.
KOENNEN, M. (1896), Berechnung des Seiten- und Bodenarucks in Silozellen,
·~
CentTbt. BauveTWaltung, Vol.- 16, p~. 446-447.
:XOGLER, F., and SCH.EIDIG, A; (1927), Druckvertellung im Daugrunde, Die Bau-
technik, Vol. 5 (1927), 6 (1928), 7 (1929).
:XOTTER, F. (1888), Uber das Problem der Erddruckbestimmung, Verhandl. Physik.
l
Ges. Berlin, Vol. 7, pp. 1--8.
- - (1892), Die Entwicklung der Lehre vom Erddruck, JahTesbeT. deut: Math. VeT.,
Vol. 2 (18.91-1892), .pp. ..75-150. . .. .
-- - (189~'; J:?ef.,Bod~p.dr_ucft"von S_a nd in vertikaleh zylinqriscnen Gef~ssen, J. Math.,
Vol. 120, pp. 189-241; ·
'K,OZE~,'-~J. ~(!9.;{3)f: ~~6rie. ~d :-Bl'!rechn_ilpg . der. Brunn!m;: .W~s.eTkT: ;u. · WasseT-
. ·.i: ·wtt:tsćh; ·· vo1: ·2& ... : .~: l .. • ..... : •• • • • '\ / • •• • ••. •
• • •• ·o,:;.-·_ '.t ·. l' ·.#: .- . . .. . l l
'KREY, H: (1936);· ErddTUck, ETdwideTstand und Tragfiihigkeit des BaugTUndes, 5th

ed., Berlin, W. Ernst u. Sohn, (Ist ed., 1912).
'LAB U~•. ~·:- (19_~3), Di~ . graph~~~~e :"!3~J:!;9.~~:t.mg. ·-1?._.<m.,. f,t~!J.~r.os.te'"'. fur .. 9.ttai~~uern,
Riglr; :Abh. d : le~tland.- Un1v:, . Ingent~urat>t,.:.Reilie l;~ 7 . . , ·· .. ' .• · .
::LEET, L. DON (1938), PracticaZ Seismotogy and Seismic PTospecting, New York, D.
Appleton-Century Co., Inc.
·- - (1939), Ground Vibrations near Dynimite .Bl;1sts, Bult. Seismol. Soc. Am., Vol.
29, pp. 487-A96.
'LEVY, M. (1898), Sur la Legitimite de la Regle Dite du Trapeze dans l'etude de la
Resistance des Barrages en Maconnerie, Compt. Tend. hebdom. Acad. sci. Paris,
Vol. 126, pp. 1235-1240.
"LOHMEYER, E. (1930), Die Berechnung verankerter Bohlwerke, Bav.technik, Vol. 8,
pp. 60-65.
:LORENZ, H. (1934), Neue Ergebnisse der dynamischen Baugrundforschung, Z. VeT.
deut. Ing., Vol. 78, pp. 379-385.
:-LOVE, A. E. H. (1928), The Stress Produced in a Semi-Infinite Solid by Pressure on
P~rrt of the Boundary, Phil. Trans. Roy. Soc., London, Series A, Vol. 228, pp.
377-420. '· . . .. '
-- - (1934), A Tfeatise on 'the Mathematicat ·Theory of Elasticity, 4th ed., Cambridge
(E~gland), 'univ. Press.
·MAcEV.VANE, J. B~ (1936), Introdui:_tion to Theoretical Seismology, Part. l, · Geo-
~ynamics, New York, John Willey & Sons, Inc.
. .. -,~ .~;;
:MALCOLM, CH. M. (1909), A Textbook on GTaphic Statics, New York, Myron C.

Clark Publishing Co. .
-MARGUERRE, K. (1931), Druckverteilung durch eine elastische Schichte auf starrer,
rauber Unterlage, Ing. ATchiv, Vol. 2, pp. 108-117.
- - (1933), Spannungsverteilung und Wellenausbreitung in der dicken Platte, Ing.
Archiv, Vol. 4.
Beleške 413:
MELAN, E. (1919), Die ~J:.uckvex:teilung durch eine elastische Schicht, Beton u. Eisen,.
Vol. 18, pp. sa-ss; ·· ··· - · · · · ·· · · · ·
MENDENHALL, T. E. (1888), On the Intensity of Earthquakes with Approximate-
. · .;'C:~~iCUiaiibns . of the '·Energy. Invblved; Pfbc·. .,Am. ··Assbc. •Adv. Sci., Vol. · 37, PP~
. 19~1'95. · . . . . ·:. .. . . .
MICHE, R. (1930), Investigation of Piles Subject to Horizontal Forces, .Application to-
Quay Walls, J. School of Engin., Giza, N2 4.
MINDLIN, R. D. (1936), Forces at a Point in the Interior of a Semi-Infinite Solid~
Physics, Vol. 7, pp. 195-202. . ·
- -. (1939), Stress Distribution Around a Tunnel, Trans. Am. Soc. Civil Engrs., VoL
104, pp. 1714---1718.
MOHR, O. (1871), Beitrage zur Theorie des Erddruckes, Z. Arch. u. Ing. Ver. Han-
' nover, .vol. 17 (1871), p. 344, and Vol. 18 (1872), pp. 67, 245.
= - - - - - -- - - fi-9281;-A-bhant.Hungen-aus dem Gebiete de~mrts-chen Mechanik, 3d ed:;-revised'.
by K. Bayer and H. Spangenbcrg, Berlin, W. Ernst u. Sohn. . ..
MUSKAT, M. (1937), The FZ{)W of Homogeneous Fluids through Porous Media, New·
York, McGraw-Hill Book Company, Inc·.
NADAl, A. (1931), Plasticity, New York, McGraw-HiJl.
NEWMARK, N. M. (1935), Simplified Computation of Vertical Pressures in Elastic·
Foundations, Univ. minois Eng. Exper. Sta. Circ~lar 24. .
NEWTON, J. (1726), Philosophiae Naturalis Principia Mathematica, 3d ed.• Scholium
. . . to Corollary. VI. .
NOKK.ENTVED, C. (1928), Berechnung von Pfahlrosten, Berlin, W. Ernst u. Sohn.
OHDE, J. (1938), Zur Theorie des Erddruckes unter besonderer Beriicksichtigung der-
Erddruck Verteilung, Die Bautechnik, Vol. 16, pp. 150-:-159, 176-180, 241-245,.
331-335, 48~87, 570-571, 753-761. . i
PASSER, W. (1935), Druckverteilung durch eine elastische Schlichte, Sitzber. Akad_

Wiss. Wien, Abt. Ila, Vol. 144, pp. 267-275.
PONCELET, V. (1840), Mem. sur la Stabilite des Revetements et de leur Fondations~
Mem. de L'Officier du genie, Yol. 13.
PRANDTL, L. (1~20), Uber die Harte plastischer Korper, Nachr. kgl. Ges. Wiss.
· Gottingen, Math. phys. K tg,sse.
RAMSPECK, A. (1938), Die Anwendung đynamischer Bauorunduntersuchungen, Die
Bautechnik, Vol. 16,. pp. 85-86.
RANKINE, W . .J. M .. (1857), On. the Stability of Loose Earth, Phil. Trans. Roy. Soc.
London, Vol. 147. .
RAUSCH, E. (193G), Maschin~nfundameilte und · and~re đynamisĆhe · Bauaufgaben~
Berlin, Z. Ver. deut. Ing. Verlag, l vol. (Vols. 2 and 3 not yet published in
fall 1939). ·
REBHANN, G. (1871), Theorie des Erddruckes und der Futtermauern; Wien.
REDTENBACHER, F. (1859), Prinzipien der Mechanik und des Maschinenbaues.
REISSNER, E. (1936), Stationare, axialsymmetrische durch eine schUttelnde Masse-
erregte Schwingungen eines homogenen elastisdien Halbraumes, 'Ing. Archiv~
Vol. 7, pp. 381-396.
REISSNER, H. (1909), Theorie des Erddrucks, Encyklopći.die math .. Wiss., Vol. 4 (2, II~
· Heft 3), Leipzig, G. B. Teubner. · · ·
- - (1924), Zum Erddruckproblem, Proe. 1st Intern. Congr. Applied Mechanics, Delft
(Holland).
RENDULIC, L. (1935a), Der hydrodynam,ische Spannungsausgleich in zentral ent-
wasserten Tonzylindern, Wasserwirtsch. u. Technik, Vol. 2. pp. 250-253,.
269-273.
- - (1935b), Ein Beitrag zur Bestimmung der Gleitsicherheit, Der Bauingenieur, Vol.
. . :.. ___1§,_2:Q.~3~33_.__ . .
- - (1936), Porenziffer und Porenwasserdruck in Tonen, Der Baumgemeur, o . ,.
. v l 17
pp. 559-564. .
- - (1937) Ein Grundgesetz der Tonmechanik und sein experimenteller Beweis, Der
Bauingenieur, Vol. 18, pp. 459--467, see also Proe. Intern. Conf. Soil Mechanics,.
414 Beleške
Cambridge, Mass., 1936, Vol. 3, pp. 48-51.

- - (1938), Der Erddruck im Strassenbau und Brtickenbau, Forschungsarb. Strassen-
wesen, Bd. 10, Volk u. Reich Verlag, Berlin. ·
RESAL, JEAN (1910), La Poussee des Terres, Deu.xieme Partie: Theorie des Terres
Coherantes, Paris, Beranger.
RIFAAT, T. (1935), Die Spundwand als. ErddruckJ?roblem, Mitt. Inst. Baustatik,
Zurich.
RIMSTAD, I. A. (1937), Unpublished report.
RUGE, A. C. (1938), Earthquake Resistance of Elevated Water-Tanks, Trans. Am. Soc.
Civil Engrs., Vol. 103, pp. 88~938.
SAMSIOE, A. F. (1931), Einfluss von Rohrbrunnen auf die Bewegung des Grund-
wassers, Z. angew. M.a th. u. Mech., Vol. ll, pp. 124--135.
SCHLEieH~1926T,-ZUP-~beol'i~es-Baugrundes, Des_Bauingimieur, Vol. 7, pp.
931-935, 94~952. .
SCHMID, H. (1926), Statiscne Probleme des Tunnet- und Druckstoltenbaues, Berlin,
J. Springer. ((English transl. by ·e. Voetsch, U. S. Bur. Reclamation, Tech.
Memo. 262, 1931.)
SCHOENWELLER, G. (1929),· Calcul des Murs de Quai, Proe. World Eng. Cong. Tokio, ·
Paper 416, Vol. il, pp: 309-318. • ··
SEISMOS, HANNOVER, Dynamische Baugrund-Untersuchungen fiir den In'dustTie-
bau (Prospectus). .
SHEPARD, E. ~ R. ((19~5), Subsurface Exploration by Earth. Resistivity ana Seismic
Methods, Publić Roads, Vol. 16, pp. 57--67, 74. • . · .
SKEMPTC>N; A~ w. (1942), An' I nve's tigation''of tpe Bearin~· Capiu:ity of a ' Soft· Clay
Soil, J. Inst. Uivil Engrs.;:'Vol. 18, Paper N2 1305, pp: 30'7-321. ·· · ·
SOUTHWELL, R. V. (1936), .An Intrq~uction' to the Theor y .Of Elasticity, London,
Oxford University Press. · · '
- - (1940), ·Reta.Xiitio?i'" MethOds in Engineering Science, Oxford· (Englang), Clal'endon .
Press. ·
STEINBRENNER, W. (1934), Tafeln zur Setzungsberechnung, Die ·strasse, Vol. 1,
pp. 121-124; see also Proe. Inte'l"n. Conf. Soil Mechanics, Cambridge,· Mass.,
1936, Vol. 2, pp. 142-143.
STEINBRENNER, W. (1937), Der zeitlicbe Verlauf eine·r Grundwasserabsenkung,
Wasserwirtsch. u. Technik, Vol. 4, pp. 27- 33.
STERN, O. '(1908), Das Problem der Pfahlbelastung, Berlin, W. Ernst u. Sohn.
STROHSCHNEIDER, O. (1912), Elastische Druckverteilung und' Drucktiberschreitung
- -in Schtittungen, S.itz_b.!rr. _kais. Akad. Wiss. Wien, Abt. Ila, Vol. 121, pp. 2~~336.
SULZBERGER, G. (1927), Die -F~damente- der- Freileitungstragwerke und ihre
Berechnung, Bull. Svhweiz. Electrotech. Verein. ·
SYFFERT, O. (1929), Erddrucktafeln, Berlin, J. Springer.
TALBOT, A. N. (1918), Progress Report of the Special Committee to Report on
Stresses in Railroad Track, Trans. Am. Soc. CiviL Engrs.; Vol. 82, pp. 1191-1383.
TAYLOR, D. W. (1937), Stability of Earth Slopes, Boston Soc. Civit Engrs., Vol. 24,
pp. 197-246.
TERZAGHI, K. (1919), Die Erddruckerscheinungen, Osterr. Wochenschr. offentt.
Baudienst, Jg. 1919, Heft 17-19.
- - (1922), Der Grundbruch an Stauwerken und seine Verhutun, Forchheimer-Num-
mer der .Wasserkratt, p. 445. .
- - (1923), Die Berechnung der DurchHissigkeitsziffer des Tones aus dem Verlauf der
hydrodynamischen Spannungserscheinungen, Sitzber. Akad. Wiss. Wien, Abt.
Ila, Vol. 132. '
- - (1925), Erdbaumechanik, Vienna, F. Deuticke.
- - (1932), Bodenpressung und Bettungsziffer, O.sterr. Bauzeitung, Heft 25, June 18,
1932.
- - (1934), Large Retaining-Wall Tests. I Pressure of Dry Sand, Eng. News-Record,
Vol. 112, pp. 136_:_140. ·
Beleške 415
~ (1935), The Actual Factor of Stafety in Foundations, Structural Ji:ng. ·(L_ondon),

Vol. 13, pp. 12~160. · ·
·- - (1936a), Critical Height ·and Factor of Safety of Slopes against Sliding, Proe.
Intern. Conf. Soit Mechanics, Cambridge, Mass., Vol. l, pp. 156-161.
- - (1936b), A .Fundamental Fallacy in Earth Pressure Computations, J. Boston Soc.
Civit Engrs., Vol. 23, pp. 71- 88.
- - (1936c), Distribution of the Lateral Pressure of Sand on the Timbering of Cuts
Proe. Intern. Conf. Soil Mechanics, Cambridge, Mass., Vol. l, pp. 211-215. '
- - (1936d), Effect of .the Type of Drainage of Retaining Walls on the Earth Pressure,
Proe. Intern. Conf. Soil Mechanics, Cambridge, Mass., Vol. l, pp. 215-218.
- - (1936e), Stress Distribution in Dry and in Saturated Sand above a Yielding Trap-
Door, Proe. Intern. ·conf. Soil Mechanics, Cambridge, Mass., Vol. l, pp. 307-311.
- - (1941), General Wedge Theory of Earth Pressure, Trans. Am. Soc. Civil Engrs.,
-Vol. 106, pp. 68-97.
17,___ __ 'TERZaGHJ,_K__(t!!J _Aq).,_Linerplate_ tunnels--On--the.-Chicago_ [lll.)_Subway:,_Proc. Am.
Soc. Civil Engrs., June 1942, pp. 862-899.
- - (1942b), Soil Moisture and capillary phenomena in soils, Ch. IXA in Vol. IX of
Physics of the .f:arth, New York, McGraw-Hill. · ·
'TERZAGHI, K., and FROHLICH, O. K. (1936), Theorie der Setzung von Tonschichten,
Vienna, F. Deuticke. (French trans!. by M. Adler, Theorie des Tassements des
Couches Argileuses, Paris (1939), Dunod.)
'THEIS, C. V. (1940), The Source of Water Derived from Wells, Civil Eng., Vol. 10,
pp. 277- 280.
'TIMOSHENKO, S. P. (1934), Theory of Elasticity, New York, McGraw-Hill.
- - (1937), Vibration :Problepts. in Engineerjrz,g;rD:.Van. Nostrand. 2d ed., New York.
- - (1940), Stren.gtn of Materials, Part 1;· 2d ed., ].'few Yo~:k,..D. Van Nostrand.
- - (1941), Strength of Materials, Part·2, 2d ed., New York, D. Van Nostrand.
'TITZE, E. (1932), Widers~and des Pjahles geg~n- wagrechte Krii.fte, Dissertation. (Tech.
Hochschtile · Wien 1932). ·· · · · · · · · • ·
'VETTER, C. P. (1939), Design of Pile Foundations, Trans. Am. Soc, Civil Engrs., Veil.
104, pp. 758-778. .
VOGT, F. (1925), Uber die Berechnung der Fundamentdeformation, Avhandl. kg!.
Norske Videnskaps-Akad. Oslo, I., Mat.-Naturv. Klasse, N2 2, Oslo.
VOLLMY, A. (1937), Eingebettete Rohx:e, Mitt. Inst. Baustatik, Eidgen. Tech. Hoch-
schule, Zurich, Mitt. N2 9.
·wEBER, HERMANN (1928), Die Reichweite von Grundwasserabsenkungen mittels
Rohrbrunnen, Berlin, J. Springer.
WESTERGAARD, H. M: (1917), The Resistance of a Group of Piles, J. Western Soc.
Engrs., Vol. 22, pp. 704-713. ·
(1926), Stresses in Concrete Pavements Computed by Theoretical Ana]ysis,
Public Roads, Vol. 7, pp. 25-35.
(1933a), Water Pressures on Dams During Earthquakes, Trins. Am. Soc. Civil
Engrs., Vol. 98, pp. 418- 433.
- - (1933b), Measu.ring-Earthquake Intensity in Pounds per Square Foot, Eng. News-
Record, Vol. 110, p. 504.
·- - (1933c), Earthquake-Shock Transmission in Tall Buildings, Eng.News-Record,
Vol. 111, pp. 654-656.
- - (1933d), Stresses at a Crack, Size of the Crack, and the Bending of Reinforced
Concrete, J. Am. Concrete Inst., Proe., Vol. 30, pp. 93-102.
·- -· (1938), A Problem of Elasticity Suggested by a Problem in Son ·Mechanics: Soft
Moterial Reinforced by Numerous Strong Horizontal Sheets, Contrib. Mechanics
of Solids, Stephen Timoshenko 60th Anniversary Volume, New York, The
Macmillan Co.
(1939), Bearing Pressures and Cracks, J. Applied Mechanics, Vol. 61 of Trans.
Am. Soc. Mech. Engrs., pp. A49-A53.
- .- (!!l.1Ql,_R!~sti~ ~t~te of Stress around a Deep Well, J. Boston Soc. Civil Engrs.,
Vol. 27, pp. 1- 5.
WIEGARDT, K. (1922), Uber den Balken auf nachgiebiger Unterlage, Z. angew. Math.
u. Mech., Vol. 2, p. 165.
416 Beleške
WILLIAMS, H. ·A. (1937), Dynamic Distortions in Structures Subjected to Sudde~

Earth Shock, TTans. Am. Soc. Civil EngTS., Vol. 102, pp. 838-850.
WILSON, B. D., and RICHARDS, S. J. (1938), Capillary Conductivity of Peat Soils at.
. Different Capilla~ Tensions, J. Am. Soc. Agronomy, Vol. SO,' pp. 583-588.
WOLF;· K .', (1914),~ Zur.. Integration der Gleichung AAF durch Polynome im Falle des:
· .~ · staumliuet'Ptoli>IeniS.;•:Sitz~er. t1kais.'' ~leađ: '~'Wiss., ..Wi.en, ,.Abt;;:...Jia, .Vol., 123, .. pp..
281-311.'
- - (1935), Ausbreitung der Kraft in der Halbebene und im Halbraum bei aniso-
tropem Material, Z. angew . Math. u. Mech., Vol. 15, pp. 249-254.
ZIMMERMANN, H. (1888), Die Berechnung des Eisenbahn Oberbaues, Berlin, W ~
Ernst u. Sohn.
REGISTAR
A Coulombova teorija pasivnog zemljanog
pritiska, 86 ff
Adijabatski proces, 280 Coulombova teorija zemljanog pritiska,
Airyeva .runke.i~a-napona, 4'7 - pag.rešna primena, 3
Aktivni zemljani pritisak - vidi: Zemlja- Culmannova linija, 67
ni pritisak Culmannova metoda (potporni zidovi), 66
Analogija, difuzija - bubrenje, 276,
termodinamička za adijabatski proces,
280 . D
termodinamička za konsolidaciju, 226 ff*,
231 Darcyev zakon, 196
Analogije, matematičke, 359 ff Deformacija, ravna, definicija, 13, ·21 .
Anizotropija, definicija, 306 Deformacija (specifična), definicija, 305
Ankerisanje priboja, 188 ff DeformacijA, uslovi, definicija, 34
Ankerne grede, 191 Dekrement, logaritamski, 366 .
Ankerne ploče, 192 ff Dinamički otpor protiv prodiranja šipova,
Ankerni zidovi, 188 ff 113 ff, 117
Dreniranje, brzina dreniranja,
B gline kroz ltidove okna, 270 ff
hidrauličkog nasipa kroz propustljivu
Bočni pritisak na priboje u temeljima gra- podlogu, 267 ff,
đevina, 217 ff isušivanjem, 274 ff,
Boussinesqov.e jednačine, 311 konsolidovanog sloja gline smzavanjem
Boyleov zakon, 254, 269 nivoa podzemne vode, 265 ff,
Brzina, dreniranja, 257 ff, nasipa od gline posle naglog povlačenja
isticanja, definicija, 196 vode u rezervoaru, 272 ff,
prostiranja talasa, definicija, 362 osnovne pretpostavke u teorijama dre-
strujanja, definicija, 197 niranja, 257 ff
Bubrenje, definicija, 220 Dreniranje, peska pumpanjem iz bunara,
gline posle delimičnog isušivanja, 280 ff
gline uz okna i tunele, 271, 272 ff 263 ff,
koeficijent, 225 peska smzavanjem nivoa podzemne
uticaj na stabilnost nasipa od gline, ·274 vode, 258 ff, ·
peščanog nasipa posle naglog povlače-
Bunari, dreniranje peska pumpanjem vode
iz bunara, 259 ff nja vode iz rezervoara, 264 ff, 340.
stepen dreniranja, definicija, 262 ~
konsolidacija gline dreniranjem ka bu-
narima, 243 f1 uticaj na zemljani pritisak i stabilnost,
Bušotine, stanje napona u tlu uz zidove uticaj sadržaja gasa u tlu na brzinu
bušotina, .167 ff dreniranja, 269 ff
u glipi, 169
u pesku, 169
· Ć E
Coulombova jednačina, 6 Efektivni napon!, 9, 10 .

uslovi za rijerio ··važenje, 7 ff, 15 ft, ·1a Ekscentrično . opterećenje, uticaj na tip
Coulombova teorija aktivnog· zemljanog loma zemljanih stopa, 106
pritiska, 64 ff Eksplozije, ispitivanje tla pomoću eks-
plozija, 389 ff
* »ff« označava da postoji slika koja Ekvipotencijalne linije, definicija, 199
se odnosi na predmet ili da je predmet Ekvivalentni gredni nosač, metoda, 186 ff
sadržan u naslovu člana. Elastični moduo, definicija, 306
418 Registar
Energija, gubitak ·u pobijanju šipova, 114 ff Hidraulički natpritisak (dodatni hidrosta-

Engesserova linija, 68 tički pritisak), definicija, 195
Engesserova metoda, 67 ff Hidraulički pritisak = Uzgon
Epicentar zemljotresa, 393 Hidrostatički pritisak, definicija, 195
Homogenost, definicija, 306 ·
F
l
Faktor dubine, definicija, 124
Faktor vremena, definicija, 228 Interferencija, fenomeni, 386, 392
Fazni ugao, definicija, 369 Ispitivanje tla, pomoću eksplozija, 389 ff
Filter, uticaj opterećenog filtra na kritični pomoću vibratora, 391-392 ff, '
· hidraulički pad, 216 ff seizmičko, 390 ff
FiltraG.iona brzina, 197 Isušivanje, dreniranje isušivanjem, 274 ff
Fleks1bllno opterećt!nje, na poiubesk~na~-- uticaLna... napone u glini uz okno, 272 l
nom telu, 318 ff, Ilzv ičmlno. dejstvo (nosivost), 100, 335
1 ·1
naponi u polubeskonačnom, ortotrop- o Jene klizne površine, 144 ff
nom ili nehomogenom telu usled f. o. Izohrone, definicija, 228
327 ff, ' Izotropija, definicija, 306
pritisak na podlogu- elastičnog sloja pod Izvijanje, otpornost šipova na izvljanjc, 117,
f. o., 349 ff, 301 ff .
sleganje usled f. o. na elastičnom sloju,
mfi K
Fotoelastična metoda, 360 ff
Freatički nivo vode, 257 Kapilarna sUa, definicija, 24.7
Frekvencija, prirodna, definicija, 364 Kapilarna voda, diskontinuirana, 3!52
sedimentnih naslaga, 373, 397 semidiskontinuirana, 352
uticaj na sleganje osnove vibratora, Kapilarne cevi, penjanje vode u njima
374 ff' 298 ff '
uticaj svojstva tla na prirodnu fre!<ven- Kapilarni potencijal, 302
ciju vibratora, 373 ff Kapilarni pritisak, definicija, 332
vibracija, definicija, 364, Kapilarno izdizanje podzemne vode, 322
vodo-tornja, 378 ff Kapilarno penjanje, visina penjanja u ce-
vima, 248 ff
visina penjanja u pesku, 250
a visina penjanja u žlebovima, 250
Kapilarno sifonsko dejstvo, 250, 253 ff
Gas, uticaj .,sadržaja gasa u tlu na b~nu Klin, elastični, na krutoj podlozi, definicija
konsolidacije gline, 241 ff 357 ff . '
na brzinu dreniranja gline, 269 ff, napon u polubeskonačnom elastičnom
na brzinu dreniranja nestišljivlh slo- klinu, 339 ff
-----Je.va,~70 --· Koeficijent, aktivnog zemljanog pritiska,
Glavne ravni, definicija, 12 41,
Glavni naponi, definicija, 12 bočnog otpora tla, 17,
Gradijent, hidraulički, definicija, 196 bubrerua, 225
pritiska,, de;finicij~, 196 dinamičke reakcije temeljnog tla, 374,
Granični naponski uslovi, definicija, 34 elastične restitucije, 221,
Granični uslovi po deformacijama, def!- horizontalne reakcUe šipa, 290
' nicij'a, 34 horizontalne reakcije tla, 288, 290
konsolidacije, 225
pasivnog zemljanog pritiska, 42
H prigušenja, 365 .
propustljlvosti, 196
Hidraulički· gradijent, ·definicija, 196 reakcije temeljnog tla, 288 ff
Hidralički granični uslovi, definicija, 199 stišljivosti 221 . .
Hidrauličke brane,· konsolidacija, 242-248 'ff Koeficijent, uvećanja, 367 ·
Hidraulički nasipi - vidi: Konsolidacija vertikalne -reakcije šipa, 289
Hi~raulički pad, definicija, 195 · _ zapreminske ekspanzije, 222 .
kritični (unutarnja erozija u tlu), zapreminske stlšljivosti, 221
· 213-214 ff . . Kohezija, 4, 7, 8
uticaj opterećenog filtra na kritični hi- prava, 8
draulički pad; 216 ff prividna, 8
Registar 419
--------------------------------~----------------------------
Kompresije triaksijalne, opit, 10 L
Kompresioni talasi, vidi: Talasi
Lebdeći ili frikcioni šipovi, 112
Koncentracije indeks, 329 Linija (ili kriva) klizanja, 23
Koncentrisana opterećenje, naponi u orto- Linija zasićenja = Linija proceđivanja 201
tropnim ili nehomogenim telima usled 257 ' ,
k.o. 310 ff, Linijsko opterećenje, naponi u polubesko-
naponi u polubeskonačnim, izotropnim načnom telu koje ono stvara, 312-313 ff
telima usled k. o., 310 ff, Logaritamske spirale metoda, princip, 88
pritisak koji vrši na krutu podlogu ela- Logaritamski dekrement, 366
stičnog sloja, · 347 ff, Lom, aktivni, u polubeskonačnoj masi, de-
pomeranja u polubeskonačnom telu finicija, 22
usled k.o., 312 ff nasipa bočnim širenjem (rasplinjava-
Konsolidacija, definicija, 220 njem), 145 U
dvo- i trodimenzijski 'procesi, 241 ff nasipa duž izlomljenih kliznih površina,
-----t.nuratrlieke-brane~4~-ff- ----1.4.L ff_ ·
hidrauličkih sloj~va drenirahjem kroz pasivni, u polubeskonačnoj masi, defini-
osnovu, 267 ff, cija, 23
koeficijent, 225, plastičnim tečenjem, 4, 22-23
napon konsolidacije, 223, 234 ff, podnožički kosine, 120 ff
opterećenog sloja gline sa vertikalnim potpornih zidova, 63..
filterskim bunarima, 243 ff, progresivni, 5
potopljenog hidrauličkog nasipa na pro- tla pod ekscentrično opterećenim te-
pustljivoj podlozi,. 231 ff, meljnim stopama, 106
pretpostavke u teorijama, 221 ff, tla pod temeljima lokalnim smicanjem,
pritisak konsolidacije, 223, 234, 99, 107 ff
promene vertikalnog pritiska na sloj tla pod temeljima opštim smicanjem,
gline za vreme procesa konsolidacije, 98, 99 ff
350-351 ff, tla uz ankerisane grede i ploče, 190 ff
Konsolidacija, sleganje usled konsolidacije, tla uz okna, 170
233 ff, usled- unutrašnje erozije, 213 ff
sloja gline isušivanjem, 277 ff, zaseka, 119 ff
sloja gline snižavanjem nivoa podzem- Longitudinalne vibracije u šipovima, 386 ff
ne vode, 265 ff, Longitudinalni talasi, definicija, 385
stepen konsolidacije, definicija, 235, Loveovi talasi, 386, 392, 393
Lučno dejstvo, 54, 55, '56
u toku postepenog nanošenja optereće teorije, 56 ff
nja 238 ff, iza bočnog oslonca, 60-61
uticaj sadržaja gasa u tlu na brzinu iznad trake koja se spušta, 56
konsolidacije, 2'17 ff
Konstanta opruge, definicija, 363
Kontaktna površina, 82 M
Kontaktni pritisak pod temeljima, 108 ff. Mehurići, pritisak gasa u njima, 253 ff
322 ff Menisk, definicija, 248
Kontaktni ugao, definicija, 248 Metoda trapeza (obaln~ zidovi), 304
Kosine, uticaj pljuskova na njihovu stabil- Moduo elastičnosti, definicija, 306
nost, 209-210 ff · Mohrov dijagram, 15 ff ·
uticaj proceđivanja vode na stabilnost, Mohrova teorija, aproksimacije sadržane u
210 ff o njoj, 15, 18
uticaj pukotina usled zatezanja, na sta- Mreža površina smicanja, 23
bilnost, 125 ff, 143 ff
Kotterova jednačina, 50 ff
N
Kritična kohezija, definicija, 124
Kritična visina, definicija, 125 Nagib tla ispred kosine, uticaj na faktor
Kritična visina 'vertikalnih .z aseka, 125 stabilnosti, 130
Kritični hidraUlički pad (unutrašnja ero- Napadna tačka, aktivnog zemljanog pri-
zija u tlu), 214 ff tiska, 68 ff
Kritični interval frekvencija, 374
pasivnog zemljanog pritiska, 84 ff
Napon, definicija, 6
Kritični krugovi, de.f inicija, 123 efektivni, de.f inicija, 10
Kritično opterećenje, definicija, 97 neutralni, definicija, 10
420 Registar
Naponi smicanja duž osnove nasipa od ne-

Pljuskovi, uticaj na stabilnost kosina, 210 ff,
vezanih materijala, 146 ff na stabilnost priboja, 208 ff,
Neutralni napon, definicija, 10 na zemljani pritisak na potporne zidove,
Newtonova jednačina za gubitak energije 205 ff
udara, 115 ff · Podgrada- vidi: Useci, Tuneli
Nivo, podzemne vode, definicija, 257 Podnožični lom, kosina, 119 ff,
Nosivost, definicija, 97 · obalnih zidova, 136, 142,
Nosivost cilindričnih stubova, 111 ff potpornih zidova, 136, 142,
Nosivost 'kvadratnih i kružnih temelja,Poissonov koeficijent, definicija, 306
110 ff uticaj na brzinu prostiranja talasa, 385
Nosivosti faktori," 104 ff Pol, aktivni, 24
Nožični krug, definicija, 123 Polje strujne mreže, 204
Nožični lom kosine, 119 Pore, pritisak gasa u njima, 253 ff
Pome vode pritisak, definicija, 10
Potencijal, definicija, 199
- -....-.=---=------o-- - - - - - - - -.....;P etepljena-zapreminska težina, definicija,
19
Obalni zidovi, podnožični lom, 136, 142 Povlačenje (nivoa) vode, dreniranje nasipa
Obalni zidovi, temelji na šipovima za o z., od _gline posle naglog p.v., 272 ff,
303 ff uticaj na stabilnost kosina od gline, 136,
Obimno smicanje, 335 ff 282 ff,
Odbijanje talasa, metoda o.t., princip, 390 uticaj na stabilnost obalnih zidova, 136,
Ognjište zemljotresa, 393 uticaj na stabilnost peščanih kosina,
Okno, bubrenje gline uz zidove okna, 271 ff 264 ff, 282,
dreniranje gline ka oknu, 270 ff Površina nošenja, definicija, 97
u elastičnom ·telu, 341 ff Površinska opna, 247
zemljani pritisak gline na zidove okna, Površinski napon, definicija, 248
177 Površinski napon vode, brojne vrednosti,
. zemljani pritisak peska na zidove okna, 248
170 ff Površinski talasi, definicija, 369-370
Opiti smicanja, 6-:-7 ff Prava kohezija, 8
Opterećenje, ekvivalentna visina, 74 Prekonsolidacija, definicija, . 7
na ispuni potpornih zidova, 73 ff Prelamanje talasa, metoda p. t., princip,
Ortotropija, definicija, 321-322 390 ff
Ortotropno telo, napon! usled opterećenja Prelaz iz elastičnog u plastično stanje pod
na njegovoj površini, 327 ff opterećenim površinama, 320 ff
Priboji, ankerisanje, 188 ff,
definicija različitih tipova ankerisanih
p priboja, 179,
kruti, 296 ff,
P-talasi = Longitudinalni talasi, definicija, raspodela aktivnog zemljanog pritiska
385 na ankerisane priboje, 180,
Parne turbine, temelji, 383 ff slobodni, fleksibilni; 299,
Pasivni zemljani pritisak-;-Coulombova teo- upoređenje metoda za proračun, 188,
rija, 86 ff, uticaj plima sa osekama na ankerisane
definicija; 37, priboje, 209,
koeficijent, def, · 42 uticaj pljuskova na ankerisane priboje,
metoda kruga trenja, 91 ff, · 208 ff,
metoda logaritamske spirale, 88 ff, Priboji sa slobodnim oslanjanjem na tlu,
napadna tačka, 84 ff, 181 ff
vezivnog tla, 41 ff Priboji uklješteni, 182 ff
Perioda, prirodna, definicija, 361, Priboj! u temeljima građevina, bočni pri-
slobodnih harmonijskih oscilacija, 365 tisak na njih, 217 ff
Piezogram, definicija, 230 Prigušenje, definicija, 365,
Piezometrijska visina, definicija, 10 koeficijent, definicija, 365
Plastična ravnoteža, definicija, 18
Prinudne vibracije, 362, 366 ff
Plastični materijali, definicija, 4
Pritisak gasa, u mehurićima, 253 ff,
u porama, 253 ff
Plastično7 tečenje, 4, 18
Proceđivanje, brzina procedivanja kroz hi-
Plastičnosti teorije, 18 draulički" izotropno tlo, 204,
Plime sa osekama, uticaj na stabilnost kroz hidraulički ortotropno tlo, 204,
priboja, 209 · linija procedivanja,. definicija) 201
Registar 421
Progresivni lom, 5 Stepen slobode sistema koji vibrira, defi-

Prostiranje talasa, brzina, definicija, 362 nicija, 361
Proticaj, 205 Stišljivosti koeficijent, 221
Prstenasto dejstvo u tlu uz okna, 172, 271 Strujanje, dvodimenzijsko (ravno), defini-
cija, 195,
linearno, definicija, 194
R Strujna linija, 194, 199
Strujna mreža, za hidraulički anizotropno
Radijalnih površina smicanja - zona, 44 tlo, 203 ff,
Rankineova stanja, u nevezanim masama, za hidraulički izotropno tlo, 201 ff
23 ff Strujne mreže, tipični primeri, 198, 200,
u vezivnim masama, 29 ff 203, 206, 209, 210
Rankineova teorija zemljanog pritiska, Strujni kanal, 204
37 ft Stubovi, nosivost cilindričnih stubova,
uslovi za njeno važenje, 34-35 111 ff
Raflkii'l.eev~ne,de-:Hnicij a, 23 Stubovi za dalekovode, temelji, 296 ff
Rankineovo stanje, aktivno, definicija, 23
pasivno, definicija, 23
Ravna deformacija, definicija, 13, 21 s
Ravnoteža; elastična, definicija, 18,
plastična, definicija, 18 Sipovi, formule za šipove, 113 ff,
Rayh~ighovi talasi, 386, 392, 393 koeficijent vertikalne reakcije, 288, 289 ff
Reakcija temeljnog tla, na osnovi elastič lebdeći (frikcioni), 112,
nih temeljnih stopa, 292 ff, longitudinalni udar na šip, 386 ff,
na osnovi krutih temeljnih stopa, 290 ff, nosivost pojedinačnih šipova, 112 ff,
Reakcija temeljnog tla, koeficijent r. t. t., opasnost loma izvijanjem, 117, 301 ff
288 ff, oslonjen šip, 112, '
koeficijent dinamičke r. t. t., definicija, raspodela opterećenja na šipove koji
374 ff nose krutu temeljnu stopu, 302 ff,
Reakcija tla, koeficijent horizontalne r.t., Sipovi, otpor vrha, 112,
288, 290 statički otpor penetraciji, 113, 117,
~elaksacljemetode, princip, 52 tipovi, 112 ff
Rezonancije uslov, definicija, 367
T
s
Talasi zemljotresa, 393 ff
S-talasi, vidi: Transverzalni talasi
Seizmičko ispitivanje tla, 390 ff Tečenje, plastično, 4, 18 .
Sifonsko dejstvo, kapilarno, 250, 253 ff Temelji, vibracije temelja mašina, 380 ff,
Sleganje, kriva sleganja, 97 vibracije temelja parnih turbina, 383 ff
krive jednakog sleganja, 320, Temeljne stope, kontaktni pritisak na
usled konsolidacije, 233 ff, osnovi elastičnih stopa, 324 ff
usled opterećenja na površini elastičnog na osnovi krutih stopa, 108 ff, 323, 324 ff,
sloja, 352, reakcija temeljnog tla na osnovi ela-
usled opterećenja na površini polube- stičnih stopa, 292 ff,
skonačnog tela, 318 ff, na osnovi krutih stopa, 290 ff
uticaj veličine-- opterećene površine na Termodinamička analogija konsolidacije,
sleganje, 330 ff, 226 ff, 231
uticaj frekvencije vibratora na sleganje, Trajektorije napona koje stvaraju fleksi-
374 ff, bilna trakasta opterećenja, 321
uticajni faktor za proračun sleganja, Trakasto opterećenje, pritisak na podlogu
318 ff . . · ;~ .; .
elastičnog sloja usovog opterećenja na
Sličnosti zakoni, 359 ff · -· njegovoj površini, 350 ff
Sloj, otvoren, definicija, 235 ~ \.
poluzatvoren, definicija, 235 Transverzalni talasi, definicija, 385
Složen sistem (sistem više masa), definicija, Trenje, indeks trenja, 138,
361 metoda kruga trenja, princip, 91,
Spregnute ravni, 17 otpornost trenja, 7, ll
ugao unutrašnjeg trenja, 7, ll
Stabilnost kosina, -vidi: Kosine
Trenje na omotaču šipa, 112, 337
Stabilnosti faktor, definicija, 129 naponi u elastičnom telu usled ovog
Statički otpor prodiranju šipova, 113, 117 trenja, 337 ff
422 Regfstar
Trlaksijalne kompr.esije opit (proba), prin-

cip, 10
Tunel, ispod peščane kosine, 162 ff, z
u pesku, 160 ff,
u savršeno elastičnom tlu, ff, Zapreminska težina, potopljena, definicija,
u vezivnom tlu, 163 ff, 19
stabilnost zolne, u koherentnom tlu, Zasićenja,
stepen, definic~ja, 252,
164 ff, linija, 201, 257
u pesku, Zatezanje povezano sa akivnim Rankineo-
vim stanjem, 30 f1
u Zemljani pritisak, aktivni, definicija, 37,
· > aktivni, vezivnog tla, ·79 ff
Udar, longitudinalni na šip, 386 ff koeficijent, 41,
Ugao mirovanja, 4·, 7 . faktor aktivnog z.p., definicija, 184
Ugao otpornosti na ~micanje, 6 grafikoni i tablice z.p., 80 ·
Ugao pr1r6dhog nagiba (ugao mliovaujar,--zenrtjani- pritisak; koji vrši hidraulički na-- - -__,.
~7 ~~~1~
Ugao trenja na zidu, za aktivni zemljani mirovanja, koeficijent, 21,
pritisak, 39 na ankerisane priboje za vreme oseke,
zu pasivni zemljani pritisak, 41-42 209 ff,
Useci, stabilnost dna, u idealnoj glini, 159 ff, na ankerisane priboje za vreme pljuska,
u pesku, 156 ff 208 ff,
Useci u kohezivnom tlu, 152 ff na oblogu tunela izbijenih u pesku sa
Useci u pesku, 150 ff nagnutom spoljašnjom površinom,
Uticajni faktor, tablice za napone usled op- 163 ff,
terećenja na površini polubeskonačnih na podgrađu useka u vezivnom tlu,
elastičnih tela, 399 f1 152 ff,
Uticajni faktor, za napone u elastičnim tena potporne zidove od armiranog beto-
lima, 315 ff, na, 77 ff,
za sleganje površine elastičnih slojeva, na zidove okana u glini, 177,
352 ff, · na zidove okana ).l pesku, 170 ff,
za sleganje površine polubeskonačnih napadna tačka aktivnog z.p., 68 ff,
· elastičnih tela, 318 ff raspodela aktivnog z.p., na ankerisane
Uzgon, 19 ff priboje, 180
Zemljani pritisak, pasivni, vidi: Pasivni
zemljani pritisak
v Zemljotresi, dejstvo na betonske brane,
395 ff,
Vazdušnog prostora indeks, definicija, 252 dejstvo na potporne zidove, 395 fi,
Vibracije, longitudinalne u šipovima, 386 ff dejstvo na visoke fabričke dimnjake,
prigušene, prirodne, 369 ff, 396, .
prigušene, slobodne, 364- 365 ff, dejstvo na zgrade, 395, 396,
_ _ _ __.,p~rm:;.·:.::u~dne, garnionijske, 366 ff, . metode za izračunavanje jačine zemljo-
slobodne, efinici]a, 3151-;- - - - - - - - --tresa, 395, 397 ff
slobodne, harmonijske, 362 ff
Vibrator; princip, 372,
ispitivanje tla pomoću vibratora, 391 ff,
teorija, 375 ff Zlebc vi, kapilarno penjanje u njima, 250
VISA TEHHICKA GRAĐEVINSKA SKOLA

BIB LIOTEK A
R l ~ -E K A

Terzaghi K. - Mehanika Tla PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Terzaghi K. - Mehanika Tla PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

KARL TERZAGHI ..

JOHN WILEY AND SONS, INC.

Copyright 1970. by »Naučna -knjiga«. All Rights · reserved. Autorized

Xopirajt 1970. »Naučna knjiga<<. Sva prava rezervisana. Autorizova.n i

Ovo izdanje je publikovano na osnovu jugoslovenska-američkog PL-480

Za izdavača Dragoslav Joković, urednik Gordana Nikotić, tehnički urednik

Stampa: Grafičko preduzeće »Radiša Timotić« Beograd, Jakšićeva 9.

ternational Conference on Soil Mechanics1 (Cambridge, 1936) sadrže sami

Pored toga što će čitaoca upoznati sa korisnim metodama analize,

bi mogao da proceni granice g~eške -u rezultatima proračuna. Svoj\Sitva

PREDGOVOR IZDANJU NA SRPSKOHRVATSKOM JEZIKU

E = 120 OOO.(gi:n cin-2),

a želimo je izraziti u drugom sistemu, na primer u funtama i stopapta,

posle čega ćemo dobiti:

l American Society of Civil Engineers. - Prim. prev.

Cs (gm cm- 1} = konstanta opruge (vibracije).

KPm= ko~ficijen.t" m:bi:inisa~og- d~la·:\pasivhdg zefulja~ot'--pritiska -ne-

S (gm ili gm cm- 1) ukupna smičuća sila.

q (gm cm-2 sec) koeficijent viskoznosti.

....... ,_,,,,_,,_,_,_ PLAST;CNA RAVNOTEZA

DEO B.· USLOVI ZA LOM SMICANJEM ZA IDEALNA TLA

····-_:;...--- ..•.....:~"'-'"-~~-----·-- GLA V A XIII

DEO D. PRIMENA TEORIJE ELASTICNOSTI U MEHANICI TLA ·

REAKCIJE TEMELJNOG TLA I SIPOVA U TEORIJAMA

OP$TI PRINCIP! SADRžANI U

konstrukcija ili konstrukcija od armiranog betona, oprimenjena mehanika.

2. Teorija i stvarnost. Sa izuzetkom čelika podvrgnutog naponima u

Jut~uc•u•'-"'" svojstva dovoljno jednostavna da bi bio prihvatljiv kao osnova

·· Priroda i posledice spomenutih aproksimacija mogu se ilustrovati metodom

Pošto, pretpostavke o mehaničkip1 syoj:stvima materijala koji se ispi-

u . U praksi utvrđivana nesaglasnost između praktičnog iskustva i Coulombove

3. Nevezana (nekoherentna) i vezivna (koherentna) tla. Mehanička

ali naponski uslovi ovde ne ulaze u analizu;

l - ·:"· "'. lom. ·

NAPONSKI USLOVI ZA LOM U TLU

Vrednosti e i q> sadržane u ovim jednačinama, mogu se odrediti l~bo­

svrhe, smatrati ;konstantnim. Njegova vrednost zavisi od prirode i

Ako se jednačina 2 koristi u proračunima stabilnosti, vrednost q> uvek

zbir unutrašnjeg trenja i nekog drugog otpora, koji je nezavisan od lJ".

Da bismo očigledno istakli razliku između prividne i stvarne kohezije, posma-

Upoređujući ove dve jednačine, zaključujemo da prava kohezija materijala nije

u celini prenosi sa čestice na česticu, prava kohezija nije

Ako je (j tg q> u jednačini l jednako nuli, dobijamo:

primetno povećanje otpornosti na smicanje. Ovaj deo se naziva neutraL--

'Uw = hwYw. [l]'

Opiti se mogu vršiti na dva načina, sa zatvorenim ili otvorenim ispusnim

· dn= dn- u,. [4J

Zbog odlučujućeg uticaja pritiska parne vode Uw na naponske uslove-

likovati glavni i obični normalni napon, glavni napon ćemo označavati

51. 3. Naponski uslovi u tlu za vreme opita triaksijalne

Alko se ove jednačine reše po (f' i 't', dobija se:

-r= l_ (dr-dm) sin 2 a. (2Ji

~~5~~~Či~~~ -3 -ugao .. (f. je manji od 90". Za takve vrednosti dobija se iz jed-·

Pošto je smičući napon "t' pozitivan, odgovarajućem uglu o između nor-

:paralelna sa presekom o kojem je reč. Tačka P se naziva pol dijagrama

:materijal, i nezavisno od toga

S=đ tg <p , 5(2)

gde rr predstavlja efektivni normalni napon, a cp ugao unutrašnjeg trenja.

Sl. 6. Grafički prikaz Mohrove teorije loma za idealne plastične materijale

je duž svih preseka. Prema tome, kad je reč o glinama, pretpostavka da

predstavljaju efektivne napone, greška će verovatno biti manja od greške

Na osnovu jednačine 6(1), neutralni napon na dubini hw = z ispod,slo-

U ovoj jednačini proizvod (Ys - Yw) ( l - n) predstavlja težinu čestica

Vrednosti e i q> sadržane u ovim jednačinama, mogu se odrediti l~bo

5~Či~~~ -3 -ugao .. (f. je manji od 90". Za takve vrednosti dobija se iz jed-·