rNVOZI DN1Vrl:J3dS

,VrNOVHDZI, SldDSV~
IrllOHI
I 11110 01 .
. IIN31r
~IA01IHA'9
NVOOBD1S
9 HlrNllNI HO~DHd
Slika na naslovnoj strani: Levo - korito bujicnog
toka "Vranjsko-banjske reke" pre uredenja 1951. g.
Desno: retardaciona regulacija korita, projekat inz.
S. GavriIovica, 1951-1953. g. s turistickim jezercem
s toplom vodom i ribnjakom, projekat S. Gavrilovic_0

inz. Lj. Jevtic i inz. V. Antic, 1968-1970. g.

 Prof. dr Slobodan Gavrilovic, dipl. inz.
redovni profesor Univerziteta u Beogradu

..., ...,
INZENJ ERING BUJICNIM
TOKOVIMA I EROZIJI

Casopis "Izgradnia"

Specijalno izdanie

Beograd, 1972.

 RUllI FOND SR SRBIJE/ BEOGRAD/

VODOPRIVREDNA ORGANIZACIJA uBEOGRAD", BEOGRAD

INSTITUT ZA EROZIJU, MElIORACIJE I VODOPRIVRED,U BUJICNIH PRI SUMAR

SKOM FAKUlTETU U BEOGRADU

Uredivacki ,:

AksentIlje MARKOVIC/ d'ipl. j,nz. (glavni , ,adgovorni

ured'f1ik), l5 JARIC (Iu,redlnl~k)/ ,f. B09'do'n

jeVlic/ d'ipl. li,nz.

S'ui redOikf,or:

P"of. d,r ,j1nz. Dusaln SIMEUNOVIC

rec!,ovn,j 'Pf1ofesor Uvrzi:t U Beog,rod1u

Stampa: Stamparsko-izdavacko preduzece , Beograd, Takovska 2

 Ovo delo posvecUJem svome nezabo

ravnom, preminulom profesoru inZ.
bivoju Maleticu (1879-1940. g.), redov
profesoru Beogradskog univerziteta,
nn radniku i pronalazacu i velikom
borcu protiv ui1.ih tokova i erozije.
Autor

I
r I

REOAKTORA

Erozija zemljista sa strahovitim posledicama koje bZematikom r;i'n veoma razornih bujicnih to
prate predstavlja danas najvecu opasnost za daZji kova.
privredni i kuUurni razvoj savremenog sveta. Ova Dugogodisnja naucnoistrazi'Oacka de1atnost .
opasnost , nazalost, vec odavno prisutna i n Ga'Orilo'Oica dosla , tk;, korisnog i 'n iz
zemlji. Brojni bujicni tokovi i erozija nn " razaja i ' delu. Autor , '!) 1946. godine
cenijama n Stete n nn pivredi. Da n' naucno-ksimntZnu stanicu
n, nn priznanju struCnjaka, stepen n (Grdelicka klisura, 1946), Susari (Dtski
zije i bujicnih tokova su takvi ozbiljno pesak, 1948), Ripnju (poaucje Topciderske reke kod
zavaju vitalne interese nasih n. , 1953) i postavio niz naucno-oglednih punk
U vezi sa ovim, i kod n i citavom svetu, tova s' Juzne Morave.
n, i raznovrsni strucnjaci Cine vrlo. veZike n 1960-1969. godine . GavriZo'Oic organizu
, drzave uZazu ogone in'Oestici,je, . se pv naucno-istrzi'Oku Laboratoriju za bujicne
sto bolje upoznaZe poja'Oe vezane za eroziju, n tokove pri Odseku za eroziju i melioracije Sumarskog
n i se pronasle sto efikasnije fakulteta u . U ovu Laboratoriju autor ugra
ti'O ovog, oze se reci, najopasnijeg piToanoy n ; i .nekoliko s'Oojih originalnih pronalazaka. layo
n. S obzirom to, svaki nn, i strucni dopri dareci speci!icno izgraaenim aparaturama, ' La
n ovom pravcu cini drutvo jacim i sigurnijim boratoriji _ svoje doktorske diserta
s'Z;ivn i definitivnom otklanjanju teskih i cije nkknsih i inostranih naucnih radnika.
nih posledica erozije zemljista. Visegodisnji nasta'Oni . Gavrilo'Oica
1~iverzitetu aopineo s'Oakako pregZednom izlaganju
Knjiga . ". inz. Slobodana Gilvilovica "Inze
i praviZnoj koncepciji ' deZa kao n. Materi
njering bujiCnim tokovima i eroziji" upravo ta
knjizi "Inzenjering bujicnim toko'Oia i
kav n nn, i stucni doprinos boTi n sa
ziji", oina, komino'Oana i (1;en ta
vremenog drust'Oa protiv erozije. n to tim , sto
ko, s n strane, moze s!uzi kao udZbenik stu
predsta'Olja rezultat tridesetogodiSnjeg nn i
dentima 'Oodopri'Orede, poZjopri'Orede, sumarst'Oa,
plodnog praktinog, naucnoistrazivackog i teorijskog
, grade'Oinarstva i 1., s auye, n
autora.
n prirucnik i informator projektantima i izvo(ta
. Gavrilo'Oic ' ' delu, svo cima r;i'n bujicnih vodotoka i ;n n
jih originalnih priloga, n i ' znacajnije opstepri terozionih sistema erozionim podrucjima, n
znate teko'Oine nauke i prakse ovo) osti. ;:; izno i kod pustinjskih bujicnih tokova.
n znacajnih doprinosa stranih naucnih radnika i sto vidi, knjiga . Ga'Orilo'Oica nn
prakticara, izneo i 'n os'Oetlio dosta oian 'Or1o sirokom krugu strucnjaka. n n
doprinos nasih istrazivaca polju proti'O nen n strucnjacima koji obZasti ",
zije i r;ivn bujicnih tokova, kao naprimer, . pri'Orede, poljoprivrede iZi sumarst'Oa, vec i strucnja
Nikole Stamenko'Oica, . Ljuivoja Maletica, . cima mnogih dugih tehnickih i pri'Orednih n, t.j.
Sretena Rosica, inz. Dimitrija Afanasi;eva i . svima onima cijim radovima ili
U 'Oezi sa o'Oim treba istaci, autor naroCito prisutni problei 'Oezi erozijom i bujinim vodo
trudio izvuce iz zaborava n n, takoreci pi tocima. 0'00 drugim recima znaCi, ova knjiga
onirske, predloge teorema i obrazaca iti potrebna i stucnjacima koji projektova
nih naucnih radnika iz cita'Oog s'Oeta, koji i n n ili graaenju puteva i zeleznickih , autostra
vrZo korisni kao predmet daljeg , planiranju prostora i ;n urbaZnih nase1ja,
ucavanja i koriscen;a n, i praksi. Drugim n hidroenergetskih objekata, nafto'Ooda,
cima, 0'00; knjizi skupZjeno i pregledno prikaza voda i sl.
sve n sto stranoj i ; stucnoj t Zahvaljujuci cinjenici, izvesni fenomeni iz
turi iz ove ostii imalo ;en 'Orednost, nastalo oblasti bujicnih tokova i erozije sagledati i kroz
peioa duzem n 'Oeka. Zaboratorijska istrazivanja, autor "Inzenjeringa
OriginaZni priZozi autora ovoj knjizi teorij jicnim tokovima i eroziji" izveo i niz eksperimen
skog i prakticnog karaktera. Vecina njih uzeti iz talnih ispiti'Oanja. RezuLtati o'Oih ispiti'Oanja,
dosadasnjih radova . GavriZo'Oica objavljenih nisu u'Oek dati konaCnom obliku, '
riodu 1939-1970. godine. Svi n, ponikH ugZav Hkim delom uneti ovu knjigu, cime ovo delo
iz bogate prukse i oin eksperimentaZnih i postalo jos potpunije.
naucnoistraZi'Oackih ' autora. Zbog ' n izneto, moze oceki
N treba guiti iz 'Oida, . GavriZovic 'Oati knjiga . ". inz. Slobodana Ga'Orilo
godina io projektant i iz'; razno'Orsnih i vica "Inzenjering bujicnim toko'Oima i eroziji" iti
nih radova iz ot ;n bujicnih tokova i za primljena kako strane prakticara, tako i
stite zemZjiSta erozije. RadeCi podrucjima pi radnika naucno-istrzi'Okih organizacija, kao i
toka Juzne Morave, Vardara, Timoka, Drine, n popuniti iz'Oesnu prazninu koja ' odavno postoji
i drugih nasih reka, susretao sirokom ovoj obZasti naucno-tehnicke Ziterature.

, 26. IV 1971. . . inz. Dusan SIMEUNOVIC

6
I

PREDGOVOR

U nasoj zemlji vrse obimni radovi vezi Knjiga treba da posluzi i kao prirucnik projektantima,
protiv erozije i bujicnih tokova. Na odgovara n onima koji vrse neposrednu protiv
jucim fakultetima i srednjim skolama formiraju jicnih poplava i erozionih nanosa, vec i onima koji
specijalisticki kadrovi erozionista. Ti kadrovi treba se za pravilno ekonomsko iskori!lcavanje zemlji
temeljnije da , prihvate i rvn n , voda i vegetacionog pokrivaca bujicnim podruc
boTi protiv erozije zemljista i bujiCnih jima. Pored kontinentalnom erozijom, ovoj
plava, jednim od najkompleksnijih i ujedno najjacih knjizi donekle rasmotreni i principi
neprijatelja covekove privrede. stinjskim podrucjima. iz razloga, sto danas n
ge drzave svetu energicno hvataju kostac
Mada jos 1892. god. poznati ruski naucnik V. V. blematikom kultivisanja pustinjskih podrucja, i sto
Dokucajev ukazao da "erozija zemljista, bujicne specijalno iz podrucja Jugoslavije zatan naSih
poplave i susa tri istog nn" malo strucnjaka odlazi mnoge, prvom redu africke i
zemalja gde ta povezanost i pravilno shvatila. azijske zemlje, gde im predstoji kao zadatak
Posledice neshvatanja te povezanosti erozionih protiv vodne i eolske erozije, protiv poplava iz
bujicnim poplavama i , cinile da pustinjskih bujicnih tokova ("wadi-a") i za do
cela ova problematika tretirala ug1avnom aspekta ijanje 8tO vise korisne 1Jode iz njihovih korita.
jedne, ili nekoliko uzih privrednih de1atnosti. Cinje
takva, knjiga nnn n studen
ni cak i pokusaji, da zasebno vodi protiv
erozije poljoprivrednim, od n Sumskim zem tima odseka za eroziju i me1ioracije faku1tetima,
ljistima. Problemi poljoprivrednih ili problemi 8 vec i studentima !lumarskih, poljoprivrednih i tehnic~
skih melioracija n su rasmatrani odvojeno od kih fakulteta i slicnih skma, gde kompleksno ili de
bujicnog sliva iZi erozionog podrucja.
limicno proucavaju problemi iz ostii erozije, konser
protiv bujicnih poplava odvojeno rasmatrana od vacije voOO ili ure<:'tenje slivova. n nnn i
za konservaciju vode. protiv poplava
strucnjacima koji rade projektantskim organizaci
ili naucnim ustanovama, kao i onima koji rade
okvirima posmatranja iz aspekta jedne privredne gra
projektovanju i izgradnji puteva, autostrada, ze
n najcesce odvijala i kao za unistavanje
korisne vode. 1eznickih pruga, mostova i sl., svome radu
promatikomm zaStite od bujicnih tokova.
Dok , primer poneki strucnjak trudio da
sumljavanjem ili izgradnjom gradona, konturnim Radi toga , postavljen kao krajnji cilj, da
vovima i slicnim radovima zadrzi sto vise vode ( kroz ovu knjigu citalac postepeno uvede :
njim delovima bujicnog sliva, dotle n nije ) problematiku uocavanja erozionih i
svestan da i veci deo te vode mogao korisnije da ocenjivanja intenziteta erozije zem1jista, kako vodne
sluZi privredi ako deponuje manjim ili vecim ve tako i eolske;
stackim jezerima, i da osim navedenih radova za suz
) metodike za tehnicke dijagnoze erozionih
ijanje bujicnih pop!ava ima i drugih , kojima
i sprecile i poplave ! sto veca koliCia ko
java i ocenjivanja razornosti bujiCnih tokova;
risne vode, neophodne za dalji razvoj privrede. ) metodike za odre<:'tivanje poplavnih bujiCnih vo
i rezima erozionih nanosa;
Tako zadrzana voda n izazva!a poplave, d) projektovanje regulacionih radova bujicnim
red razlicitih primena privredi, mogla i dobrim koritima i izgradnju objekata za zastitu od poplava,
delom da posluzi i za protiv nepovoljnog delo nn, kao i za akumuliranje i iskori8cavanje voda
vanja suse, i krajnjoj liniji za protiv izvla
iz. bujicnih podrucja;
en iz zaostalosti erozionih podrucja i pasivnih
krajeva, ) nacine i metode protiv vodne i eo1ske
e1'ozije narocitim osvrtom osnovne
Drugim i, pojedinacne i rascepkane delatno kod projektovanja antierozionih radova n
sti po1joprivredi, sumarstvu, vodoprivredi, energe oblasti umerenih klimata, vec i podrucjima
tici, i slicnim granama, vezi stinja;
protiv erozije zemljista i bujicnih tokova nisu vodile ) resavanje nekih tezih ma koji jav!jaju
ka potrebnom jedinstvu koncepcija ure<:'tivanja bujic kod podrucja preterano jakom erozijom ili uslo
n slivova i erozionih podrucja, te nisu ni dovele do
vima gde nepovoljni topografski odnosi izme<:'tu
zadovoljavajuCih rezultata. jicnog toka i recipijenta;
U tom smislu, ovoj knjizi ucinjen pokusaj da g) nn proucavanja nn i planiranja
problematika protiv erozije zemljista i bujic vezi protiv vodne i eolske erozije
nih tokova rasvetli iz aspekta jedinstvenosti sprega i izna1azenje odgovarajucih metodika za postavljanje
erozije - suse poplave. Pri tome narocito imala ogleda.
vidu potreba ujedinjavanja gledista za sprovo<:'tenje
i radova vise grana delatnosti, koje do Zbog svega toga se i predpostavlja da ovaj mate
sada n izolovano i nepovezano 1JrSile. rijal moze da koristi strucnjacima raz!icitih inzenjer
skih struka, koji zainteresovani za problematiku
Glavni zadatak ove knjige i jedinstvenom protiv erozije i bujicnih tokova.
inzenjerskom analiziranju, sagledavanju i proucava
n nn erozije i bujicnih tokova i potpomaganjU Ipak, materija1 sistematizovan tako, da
izboru i radova i nacinu njihovog projektova sluzi za formiranje sto potpunijeg , nove in
n za sanaciju bujiCnih slivova i erozionih podrucja. zenjerske struke, inzenjera vodoprivrede.

7
 U sistematizaciji materijala, posZo, n od Za pubZikovanje ove knjige narocitu zahvaZnost
savremenih podataka i teorija svetske i domace struc duguje RepubZickom fondu voda SR Srbije ceZu
n literature, vec ucinjen pokusaj da prikupe, direktorom inz. Gradiborom Savicem, kao i Vodo
najcesce iz vec zaboravljenih knjiga starih nn privrednoj organizaciji "Beograd" iz Beograda celu
radnika i prakticara, niz korisnih predZoga i obraza direktorom inz. Radisom Kostadinovicem zbog
, ciju vrednost ni osporiZa ni n najsavreme nog razumevanja i finansijske pooci. VeHku zahvaZ
nija istrazivanja. i pokazaZo, da takvi pred nost dugujem i Urendistvu casopisa "Izgradnja" zbog
lozi, koji struci egzistirali cesto viSe od jednog pijateZjskog pijema i ulozenog tuda.
veka, ponekad prepravZjani i prisva;ani od raz
nih autora, kako ranije tako i n. AUTOR

8
 UVOD

1. EROZIjA NEPRlJATELJ COVEKOVE dana, glavnog vodotoka "Obecane zemlje". Danas

PRlVREDE reka Jordan jedan od najblatnijih i najmutnijih vo
dotoka B1iskog Istoka. SHcno stoji i vodama
Erozioni ! i bujicni tokovi napadaju i frata i Tigra, Ganga i Inda, , Jangce-a i
zaraju zemljista, ostecuju privredna imanja, indu angho-a i drugih ve1ikih reka su dolinama,
strijske objekte, mostove, puteve i zeleznicke pruge istorijskim izucavanjima, ponikla prva civili
i ugrozavaju naselja, stoku i ljudske zivote, bunare zoval1a drusLva.
i druge vode za . Nanosi iz poplavnih voda tih reka tokom ve
Erozioni nanosi zatrpavaju vodne akumulacije, kova unistili ne sistemeza navodnjavanja i
vestacka jezera za energetiku, navodnjavanja ili za vodnjavanj, vec i mnoge druge privredne osnove
snabdevanje vodom industrije i gradova. Erozioni nekadasnjih carstava i ljudske delatnosti.
u slivovima yodotoka umanjuju opstu koli
cinu korisne vode i time dovode pitanje privred Erozija i njeni nanosi su uzrok, zasto su skoro
nu bazu mnogih krajeva. svi ostaci starih gradova najcesce zakopani nekoliko
metara zemljom, i da se istra.zili, moraju da
Americki protagonista protiv erozije zem
se vrse arheoloska iskopavanja.
ljista, prof. Hugh Bennett, poznat u strucnoj lite
raturi kao "otac konservacije zemljista" ili, W. Erozija i erozioni nanosi postepeno su unistavali
. Ross-u "Veliki Hugh" rekao : "Erozija jedan ne samo povrsinske slojeve zemljista, vec su izazivali
od najkompleksnijih i ujedno jedan od divljanje vodotoka, unistavali bitno smanjivali
najpodmuklijih neprijatelja covekove privrede. korisne vode, povecavali stetne, velike
zioni procesi postepeno razaraju i unistavaju zem plavne vode, kao sto cine i danas.
Ijiste, odnose hranljive materije i remete v d i Tek dv , arheoloskim iskopavanjima ot
rezim. Oni dovode stanovnistvo mnogih, cesto kriveno, pri obalama danasnjeg Crvenog ,
stranill obIasti u bedu, siromastvo i migracije. Mnogo gde sada postoje mala i siromasna seoska naselja,
privrednih grana istovremeno uvuceno u bilo viSe gradova preko 100.000 stanovnika,
protiv erozije zemljiSta i njenih strahovitih doba kada Rim selo od nekoliko desetina
posledica" (Bennett . .: 2). kuca. Tako nedavno otkriveno i cuveno prista.
Novija istrazivanja su potvrdila da erozija i ero niste cara Solomona, poznato iz biblijskih legendi
zioni nanosi prate covekovu privredu od njenog velikim topionicama bakra u zalivu Aqabba. Ono
stanka. Arheoloskim iskopavanjima utvrdeno, , John-u Stgs bllo stari Pittsburgh Crve
da l0 pogresno misljenje nekih ranijih istorica nog mora. Medutim, ostaci tog starog pristanista
[, "da stare ivzai uglavnom nestajale otkriveni su daleko od morske obale i pod nasla
led navala varvara i dugotrajnih ratova, kuge. gama nanosa od viSe metara dubine (Stal1ings ].: 8).
zara susa i velikih poplava". U provinciji Madras u Indiji otkopani su ostaci
Ustanovljeno , da podmukl0 delovanje sred vise 50.000 jezera-tankova (rezervoara), vodnih
nje godisnjeg intenziteta erozije, najjaCi cinilac akumulacija, koji su dokaz vanredno velikih iriga
unistavanju starih civilizovanih drustava. Stare cionih radova ovim . Jedno od tih
,z nisu pravilno delovanje i sustinu zera zvano "Cembrambank" l0 zapreminu
,'odne i eolske erozije. Zemljiste sprano brda i1i 60 miliona metara kubnih, njegova starost se ceni,
poplavnim valovima odneto iz dolina predstavljalo " Encyclopedia Britanica" 7.000
erozione nanose, koji postepeno neprekidno godina.
zatrpava1i izvore voda za navodnjavanje i irigacione Prema istoricara Sejs-a, iz dela "Vavi
sisteme, koji privredna baza starih civilizacija. 10nski i asirski zivot" prestoni grad Asiraca ""
Ubrzana erozija, izazvana preteznim delom ne nalazio morskoj . Danas su otkriveni nje
pravilnim odnosom coveka prema vegetacionom govi ostaci aluvijalnoj ravni, mestu koje
krivacu u brdskim podrucjima, uCini1a 235 km udaljeno od vrha Persijskog zaliva. Slicnih
prirodni vodotoci, nekadasnja izvorista bistre vode, ostataka zatrpanih gradova i jezera, nepoznatih
pretvarali mutne tokove pune blata, kamenja i vilizacija i u dzunglama Dekana i Cejlonu
peska. (Cerkasov . .: 117).
Poznato , u starozavetnim legendama aspekt proslost. Medutim, i pogled
sana "bistra i smaragdno-zelena voda" reke Jor sadasnjost time i buducnost ne lepe

I
perspektive. Tako , podacima FAO, oko 600 zija zemljista, posledice propadanje i
m hektara zemljiSta u svetu zahvaceno teskom romastvo Citavih oblasti u svetu.
jaruZastom erozijom i potpuno iskljuceno iz poljo
privredne proizvodnje. Kada tolika povrsina ze
mljista l ukljucena u poljoprivrednu proizvodnju, 2. BORBA PROTIV EROZIJE BORBE
moglo iz da se ishranjuje danasnje stanovni PROTIV POPLAVA, ALI 1 BORBE ZA VODU
stvo svih gradova sveta (FAO: 118).
Zbog svega toga kod strucnjaka, koji
Dok s jedne strane, erozioni procesi i to erozijom i tokovima posmatraju iskljuCivo
kovi neposredno unistavaju zemljiSte i pretvaraju ga gledista jedne privredne grane, moze da dode i
u nanos i jaruge, dotle s druge strane nastaju uskd db nepravilnog sagledavanja erozije, i
erozija i krupni i u bilansu voda recnih do deformacija. Strucnjak, koji . radi spro
slivova. yodenju protiv erozije u poljoprivredi
Poplavne vode sa mnogo nanosa kod ili sumarstvu, cesto i pomislja, da kroz svoje
vova,plod erozionih procesa u gravi retencione radove u slivu, kao 8tO su posumljava
tacionim podrucjima i u koritu. Svake godine stra , konturni rovovi, gradoni, terasiranje i sl., moze
da od l ogromna povrsina zemljista pod use da nanese ozbiljne stete grani koja se
vima.Cesta su i razaranja puteva, autostrada, ze za korisnih voda u prirodnim sli
leznickih pruga, mostova, naselja i industrijskih vovima, za potrebeenergetike, industrije i I. 1
jekata. nasih strucnjaka, stete obrnuto, strucnjakkojise iskljucivo konser
od neuredenog vodnog rezima i poplava kod nas vode, uvek u stanju da sagleda
premasuju svake godine iznos od vise stotina i dalju tendenciju abraziono-erozionih
dinara. Stete od poplava i procesa oko vodnih akumulacija, kao stete, koje
vodotoka smatraju se izuzetnom opasnoscu svetu, nastati usled vodnog rezima uzvodno i
ponegde izazivaju katastrofe. nizvodno od akumulacije usled fizickim
odnosima voda - zemljista. Tako u
Tako . Bogatirjev navodi da poplava . Jangce, voima podpovrsinskih voda zemljistu dovesce
koja se dogodila 1931. godine u podrucju i, jedna nekim delovima i do degradacija biljnog pokrivaca,
od , koju uopste doziveo svet. samim tim i do naknadnih ubrzane erozije.
Tada l zahvacen prostor od oko 10
m hektara, od vode postradalo oko 28 S druge strane, ako se preteranim posumljava
ljudi (Bogatirjev .: 6). i retencionim radovima (izradom konturnih
rovova i gradona) onemoguci doWjanje korisnih
Ogromne povrsine zemljista unistavaju erozioni voda za vestackih jezera za navodnjavanje
, isto tako velike povrsine zemljista
unista i energetiku, onda tim samim otezana
i l vode zasipajuCi ih velikim kolici tiv suse u nizvodnim podrucjima. svaka duza
sterilnih nanosa. Bez obzira, da li se radi
susa potpomaie razvoj ubrzanih erozionih procesa.
vodne ili procesima eolske erozije !
udruzeni poplavama ubrzano unistavaju samo Susa povecava eroziju zemljista, posto unistava
zemljisni fond, izazivaju i velike u zastitni vegetacioni pokrivac i direktno utice
raspolozivim zalihama vode neophodnih za zivot voljno strukturu povrsinskih slojeva i
coveka i njegovu privredu. Istovremeno porazavaju vegetacijom nezasticenih zemljista. dovodi do
smanjivanje zemljisnog fonda i zaliha korisnih poznatog brzeg i nepovoljnog zemljista slivanja
voda ugrozava ljudsku buducnost zemlji. voda od jakih kisa i pljuskova niz podrucja, koja
su prethodno bila zahvacena dugotrajnim susama.
Pored toga, l vode zagaduju i Sve to utice poveca.nje spiceva stetnih poplavnih
izvore vode za piCe, ostecuju kanalizacione uredaje voda i ko1iCine erozionih nanosa, samim tim
i donose zarazne bolesti ljudima i stoci. indi dovodi do povecavanja steta od neregulisanih vo
rektne stete mogu da budu ogromne. Ako ostvari dotoka.
prognoza Komisije za narodno zdravlje Ujedinje momenti i otkrivaju, da [: erozije,
, da kroz 50 godina zemlji biti vise
suSe i poplave isti spreg stihijskih sila.
od osam milijardi stanovnika, onda zbog erozije i tiv vodne i eolske erozije moze uspesno da se
poplava, to stanovnistvo oskudevati
sprovede bez protiv poplava i protiv
samo u artiklimaza ishranu, i vodi za navod suse, odnosno bez integralnih i koordini
, industrijske svrhe i upotrebu za normalno
za uredenje i konservaciju voda.
odvijanje i zivota ve1ikim gradovima.
(Cebotarev 1. .: 3).
Cak i s obzirom ocekivani razvoj industrije Sve to istice pred drustvo potrebu formiranju
i privrede, kao i opsti progres u drustvenim inZenjerskih likova kadrova za borbu protiv
i drzavnim stremljenjima i dZinovskoj , koju bujicnih tokova i erozije i borbu za sto uspesniju
vodi napredni svet za pravilniji raspodele eko konservaciju voda. Takvi strucnjaci treba da
nomskih dobara i upravljanja proiZ'C"odnjom, stete smatraju obuhvatno sliv, kao jedinstvenu i nede
od erozije i poplava su velike. ice ljivu celinu, u kojoj svaka kategorija, kao 8to su:
potrebno da se uloze ogromni napori, da se povedu vode, zemljista, vegetacioni pokrivac neposredno
medunarodne akcije i da protekne mnogo godina, podredena osnovnoj svrsi da bude plen stlhijskih
pada se stopiraerozija i sprece stete od sila, da jedinstveno sluzi dobro coveku i
poplava . u svetu. Glavni uzrok tim stetama gucava dalji njegove privrede i kulture.

10
 . su n zemljama, u SAD, { \ bude 'nosilac t'e 'bore. Tako su . Surell, ;
kadrovi inzenjera 'za konservaciju zemljista i Mdugin,' ,. Saltzer, Wang, Kreuter i dr.
voda (Soiland WaterConservation engineers),koji smatJ:a1i da pretezni deo borbe sa erozijom i
su ubrzano d'QPrineli shaznomrazvoju americke . tokovima t da ostane u krugti strukesu c
doprivredeti rdSrh i brezu1jkastim podrucjima. marskih ii1zenjera (Wang .: 12).
kadar da' privede' ktiltivaciji . l0 tada rasprave, li borba protiv
ga tanije napuste1ia farrhetskazemIjista, i da utoku bujicnih tokova odnosno "bujicarstvb'; sumarska ili
od nekoliko poslednjili gbdina, izgradi sirom SAD; hidrotehnicka dij;c'iplina. il shvatanje, da
vise od 1,5 inilion vestackih jezeraca za potrebe onde, gde u redu gazdovanje sumama i pasnja
rickih {r; time ujedrio veliki dopri , veHkih problen1azbog nadolazaka
6S da sesprece n l i odnosenje zemlji rodnih vodotoka, potoka i [. Zbog toga kra
sta i unapredi , turizam i dn z.dravlje 1 veka broju evropskih zemalja
(ing .: 119). ,.bujicarstvo" postalo 'integralni deo sumarskog
zenjerstva t,Sumarski list" br. 3/1923, 13).
3. R OSVRT NA ISTORIjATBORBE U Francuskoj 1882. god. donet "Zakon [,
st:ii
brdskog zemljista", kojim pored ostalog
PROT1V . BUJICN1H 1 ERO~IjE
predvideno i stalne sluzbe za brd
) Prvi nlljpoznatiji pokretaiii borbe protiv skog zenlIjiSta. sluzba bilci poverena sumarskim
inzenjerima..
bujiiinih tokova i erozije u Evropi
slicnom uzoru l organizovana ovakva
protiv erozije i tokova sluzba vise drzava tadasnje Evrope, izuzetkom
koren u davno minulim vekovima. Tako u Svajcarskoj, g,de ta sluzba l su
poznatom HamurabijevQm zakoniku ukazuje marskim i gradevinskim (hidrotehnickim) inzenje
snost od ,;l n-aleta gorskih potoka" pred. [. , dr . Seckendorf-u, iza
vidaju odgovarajuce sankcije za vlasnike odnosno zval0 dvojnost gledistima preduzimanju
zemljista koji preduzmu odgovarajuce odbrane od bujicnih tokova i erozije, i do uspo
mere zastite. Isto tako, starost nekih isterasiranih [ rada (Seckendorf .: 14).
ljuds-kom rukom brdskih padina podrucjU izmedu U SSSR, gde danas postoji izvanredno ve1iki
grada Sidonai ia Libanonu, ! vise broj najistaknutijih svetskih strucnjaI<a iz oblasti
ljada godina. U Plutarhovim zapisima i borbeprotiv bujicnihtokova i erozije, u literaturi
[ "erozija" i ukazuje potrebu obustavljanja
spominje kao prvi "selevik" (bujicar) S. L. Rauner,
krcenja sumskih zemljista, narocito podrucjuKa koji od 1892. do 1910. godine radio urediva
tanije posto takvim radom .stvara armija "beskuc nju bujicnih tokova (;,selevih potoka")
nika" koja kasnije nepotrebno opterecuje gradove
podrucju Turkestana. Danas tri njegovih
(lb.: 120).
publikacija od kojih : "Organlzacija ispiti
Medutim, prvi ! podaci pocetku strucno l podrucjima brdskih
organizovane protiv tokova i erozije, reka Turkestana" od 199. god. (123),
u tek francuskom inzenjerskom
Od S. L. Raunera do danas, jedan deo borbe
stabu za izgradnju puteva, pocetkom 1 veka. protiv bujicnih tokova i erozije odvijao se okviru
Tako knjizi . Surell-a (121) navode od ovih sumsko-tehnickih sekcija, drugi okviru vodopri
pokusaja i ukazuje potrebu za protiv vrednih instituta. .
tokova Visokim l. Narocito, tokom
1856. kada Francusku zahvatile strahovite l
kise, i kada od l razoreno mnogo
) Nasi protagonisti borbe tl bujiCnih
naselja, mnogo poljoprivrednih povrsina i stradao
znatan ljudi, steta oko 200 tokova i erozije
l franaka, l organizovanija
prvi protagonista protiv erozije i
tiv tokova. Inzenjer Surell , svoju stu
tokova, odnosno kao prvi "" terito
diju 1872. godine kojoj izneo osnovna
l borbe protiv tokova i ukazivao
[jugoslavije smatra inz. Stevan Petrovic, [
stalnu potrebu suma brdskim . den u Zemunu 1872. god., umro Zagrebu 1924. g.
~acela . Surell-a, borbi protiv tokova
Od 1904. god. radio bujicarske
i erozije, prihvacena Francuskoj, tek negde oko sluzbe. Za dolaze inz. . f)urekovic, inz. .
1886. god. tj. 14 godina l izdavanja njegovog
Cmelik, inz. . i dr.
dela. 1880. god. publikovan i rad . Demontzey-a Zanimljivo da inz. Stevan Petrovic za jedan
(122). elaborat iz oblasti uredenja tokova nagra
Naime, 1882. god. katastrofalne poplave den "Grand Prix" Internacionalnoj izlozbi
::.ahvati1e su Tirol i Korusku. 1883. god. mnogi Parizu, 1900. godine (Metlas .: 15).
ropski strucnjaci su ukazali radove . Surel1-a 1nz. Stevan Petrovic, l 1 svetskog rata radi
i . Demontzey-a i ta se godina moze da smatra kao krace vreme Ministarstvu suma i rudnika
prelomna godina za pocetak planske borbe protiv gradu. Pocetkom 1922. godine bujicarska sluzba
tokova i erozije. , tim vremenima, lazi u 1iadleznost resora Poljoprivrede i voda, gde
se i dileme koja inzenjerska struka tre borbu protiv erozije i bujicnih tokova vode uglav

11
nom zajednicki bldrotehnicki i snski strucnjaci. bujice SIV-u, nz. ] Petrovica, sefa Odseka
Kroz upornu i odlucnu borbu istaknutih sumarskih za bujice Birou za projektovanje u sumarstvu u
strucnjaka, bujicarska sluzba ponovo na, gdu; inz. Franju Rainera, prof. ithikg
posle nekoliko godina, pod resor Ministarstva suma fakulteta u Ljubljani; inz. I Godeka, . Su
i rudnika. InZ. S. Petrovic radi izgradivanju bu marskog fakulteta u Zagrebu: inz. Sergija Lazareva,
jicarske sluzbe u ]ugoslaviji, prerana njegova prof. Sumarskog fakulteta u Sarajevu, inz. Borisa
smrt (1924. god.) prekinula napore. Medu Mamontova, savetnika .. Drina, Loznica; inz.
ti njegovi sledbenici ubrzo uspevaju, da se buji. Stevana Cirkovica, penz. iz Pozarevca; inz. Milosa
carska sluZba razvije pod resorom Ministarstva su Galevica, savetnika pri Zavodu za vodostopanstvo
i rudnika u dovoljno jaku organizaciju. Tu u Skoplju; dr inz. Cedu ]ankovica, . savetnika
vode sve do izbijanja 11 svetskog rata iskljuCivo Instituta ,,]arsolav rn"; inz. an Gizdavica,
sumarski inzenjeri. profseora Srednje sumarske skole u raljevu; inz.
Dimitrija Vlikvi, savetnika u "Morava-inzenje
Pored centralizovanog odseka u Ministarstvu
suma i rudnika u gdu stvoreni su ubrzo odgo ringu" u gd ; inz. Zivojina Ristica, savetnika
Fondu voda SR SrWje, Blagoja Karakusevica,
varajuci Odseci za uredenje bujica u svim bivsim
skim upravama. Svaka sk uprava imala
tehn. inspektora u penziji, i dr.
vise terenskih organizacija nazvanih "sumsko U vezi sa razvojem nauke i naucno-istrazivackog
-tehnicke sekcije za uredenje bujica". U to m rada veliki doprinos razvoja grane uredenja bujicnih
medu najistaknutije bujicarske strucnjake spadaju tokova i zastiti zemljista od erozije pripada nesum
kod nas; inz. ilan Muzinic (1876-1938. god.) kO'ji njivo . inz. Ljublvoju Maleticu.
ujedno i sef Odseka za uredenje bujica Profesor Maletic roden u gdu, 1879. goP..
reorganizovanoj sluzbl u Ministarstvu suma i rud iz porodice od prof. Vice Maletica i dede Dorda
nika; inz. Ljubivoje Maletic (1879-1940. god.) ka Maletica, poznatog srpskog knjizevnika. Maturirao
snije redovni profesor za predmet uredenje bujica u 1 beogradskoj gimnaziji, dlplomirao sumar
Poljoprivredno-sumarskom fakultetu Univerzite ske nauke u Karlsrue-u. ]edno vreme radio u
ta u Beogradu; inz. Dimitrije Afanasijev (1890-1961. idrotehnickom odeljenju . Ministarstva poljo
god.) istaknuti u-istaZivki radnik i sef Od privrede i voda. Vec tu istakao strucnim
seka za uredenje bujica Banskoj upravi u Sara radovima.
jevu; inz. Sreten Rosic (1896-1969. god.) dugogo profesor napisao nekoliko udzbenika i
disnji sef Odseka za uredenje bujica u Ministarstvu strucnih radova iz oblasti sumarstva i uret1enja bu
suma i rudnika, posle 11 svetskog rata pomocnik , dao i pronalazaka i patenata. Dao
ministra sumarstva SR Srblje i redovni profesor i nekoliko naucno-istrazivackih metodlka, od kojih
Sumarskog fakulteta u Beogradu, za predmet "bu se neke i danas primenjuju.
i sumske me1ioracije"; Istakao i poznatim projektom regulacije "
ciderske reke".
lgdi 8tO se u vremenu izmedu 1 i 11 svet svojoj prakticnosti poznat i njegov patent
skog rata celu sumarske sluzbe u Odeljenju za "Univerzalni l" koji se !; i danas nalazi u upo
sumarski nadzor nalazio istaknuti nacelnik tog Ode trebl. Istakao se i posebnim naucnim doprinosima
ljenja inz. Sava Vucetic (1879-1962. god.) koji iz oblasti geodezije u vezi sa mm bujicnih
imao mnogo razumevanja i izvanredno pomagao drucja. Strani strucnjaci, medu njima istaknuti
razvoj sluzbe za uredenje bujica, sluzba do ucnik dr Knuhel iz , dr . Patrone iz ,
l odgovarajuce mesto kako u Ministarstvu, tako prof. dr I iz Sofije, dr Konsel iz rn dali su
i kod banovinskih i sreskih ustanova. izvanredne pohvalne naucnoistrazivackim
Inz. Sava Vucetic vrlo uporno radio for dovima prof. inz. Ljublvoja Maletica.
profesor vazio kao izvanredan pedagog i
miranju srednjeg i mladog kadra za ovu sluzbu i
svojom poznatom odlucnoscu doprineo formira omiljen kod svojih daka.
nju niza novih terenskih organizacija, sumsko-tehnic Ucestvovao , kao rezervni oficir, u ratovima
kih sekcija za uredenje bujica, 8irom stare ]ugosla od 1912-1918. g. gde i . U
, kojima obezbedivao i relativno obllna finan zbog izvanrednog zalaganja stekao rezervnog
sijska sredstva. sadijskog pukovnika.
nekoliko redova prof. Ljublvoju Maleticu
Na taj nacin u predratnoj ]ugoslaviji stvoreni su
posebni uslovi za razvoj i nastanak citave grupe bu napisani su sa da se sacuva uspomena
jicarskih strucnjaka, od kojih su danas mnogi poznati ovog zaista velikog borca protiv bujicnih tokova i
kao nosioci struke i nalaze se jos uvek u erozije u uslovima predratne ]ugoslavije. , isto
projektantskim organizacijama kao savetnici na tako, treba sacuvati uspomene i sve napred
sih organizacija u oblasti vodoprivrede. Od njih tre menute i mnoge nepomenute strucnjake iz
posebno istaci: inz. Zivojina Vancetovica, viseg
dana razvoja i nastanka delatnosti kod nas.
savetnika u penziji i biV8eg sefa Odseka za bujice U novoj ]ugoslaviji bujicarsko-eroziona sluzba
Vardarske banovine, kao i posJ,eratnog savetnika u se naroCito razvija u godinama obnove i izgradnje
Ministarstvu; inz. Ljubu Vlaisavljevica, viseg savet zemlje, posebno sa izgradnjom velikih vodnih aku
nika u penziji i dugogodisnjeg sefa i za studije mulacija za energetiku i m.
pri Direkciji zeljeznica u gdu, inz. Relju U veCini nasih republika, sve do 1967. god.
, sefa Odseka za "Hidroprojekta" u protiv erozije i bujicnih tokova razvijala preko
gdu, inz. Dimitrija Petrovica, sefa Odseka za "sekcija za zastitu zemljista od erozije i uredenje

12
", koje su se l pod republickim se 8to u uvodnom delu napomenuto,
kretarijatima za poljoprivredu i sumarstvo. rad u oblasti ulazi u nove faze. Umesto isklju
Godine 1960. osnovan Odsek za eroziju i Civog rada posumljavanju podrucja
Sumarskom fakultetu u Beogradu. izrade kameno-betonskih objekata u koritu, danas
raje 1967. god. sve organizacije zakon se tezi ka integralnim melioracijama u bujicnom sli
skim propisima prelaze u oblast delatnosti vodopri vu. Na tim radovima treba da rade kompletni timovi
vrede. One se pretvaraju u vodoprivredna predu strucnjaka; sumara, poljoprivrednika, hidrotehnicara,
zeca specijalnog op8teg smera. geomehanicara, ekonomista i sl.
Za poslove uredivanja bujicnih tokova i zastite tome ostajt': kao zadatak, da se formira ruko
zemlji8ta od erozije trose se danas podrucju vodeci kadar za protiv tokova i
goslavije svake godine 150-250 m novih zije i stvori, kako napomenuto, novi strucni
dinara. fil inZenjera vodoprivrede.

13
 '!

G '
KLASIFIKACIJA I INTENZITET EROZIJA

1, PODELA EROZIJA 1 INTENZITETA d) "Korozija" ( razjedanje, nagrizanje)

bocno razaranje obala jaruga, potoka, recica i reka
"erozija" poznat u starom Rimu, usled erozije vodom;
U Plutarhovim zapisima stoji da posle krcenja ) "Sufozija" i "mikrosufozija" (propadanje, spu
vegetacije zemlja Sii bila zahvacena "erozi stanje) spustanje zemljista u vertikalnom pravcu
", seosko stanovniStvo izgubllo "koren usled rada podzemne vode.
rodnoj grudi i bezal0 u gradove". Imenicom " Za prakticna izucavanja problema sa ero
sion" i glagolom "erodere" Rimljani su oznacavali zijom uveden u nauci srednje-godisnjeg in
procese vezane za raspadanje i otkidanje povrsin tenziteta erozije. Pod tim treba podrazume
skih slojeva zemljista, vati prosecnu godisnju ko1icinu otkinutih, spranih od
Pod "erozije" u elementarnom smislu nosno natalozenih zemljisnih cestica i stenovitih ko
treba podrazumevati promene povrsinskom sloju mada jedinici povrsine. Na strmim terenima, na
zemljisnog reljefa, koje nastaju kao posledica delo gnutim zemljistima ovaj se pribliZava pojmu
vanja kise, snega, mraza, temperaturnih razlika, ablacije, u ravnicama pojmu akumulacije,
tra i tekucih voda, usled rada antropogenih Cini kao vezan za dimenzionalnu jedinicu merenja.
l. promene uvek oznacavaju iskljuCivo Naime, srednje-godisnji intenzitet erozije oblcno
se vezane za otkidanje, odnosenje, transport i talo se izrazava u odnetog zemljisnog natalozenog
zenje zemljisnih cestica i saglasne su pojmu "raza sloja ili u m3 /km 2 god. u m 3/hektar odnosno
ranja" "unistavanja" zemljista, tona/km 2 tona/hektar god.
promene mogu blti spore ili brze, se prema Kod prirodnih slivova, srednje-godisnji intenzitet
njima raz1ikuje usporena ubrzana erozija. erozije vodom uvek predstavljen prosecnim gubit
U zvisnosti od uzroka i rasprostranjenosti kom povrsinskih slojeva zemljista. Razlog za to lezi
erozionih procesa razlikuju se sledece vrste u tome, sto prirodni slivovi i eroziona podrucja uvek
erozija: moraju da imaju neki nagib, jer bez nagiba ne
stojal0 slivanje vode. Svakoj visini gubitka zemljista
) Erozija vodom vodna erozija, koja se deli usled erozije od 1 debljine povrsinskog sloja go
sledece podgrupe: disnje. odgovara intenzitet erozije od 10 m3 /hektar
1) Regionalna pluvialna erozija (erozija kisom); godisnje 1000 m3/km 2 godisnje.
2) Fluvijalna erozija (erozija tekucom vodom); SrednjegodiSnji intenzitet erozije vetrom, moze
3) Glecerska glacijalna erozija (erozija ledom bez obzira uslove sHva da bude izrazen ne samo
i sneznim lavinama); odnosenjem i zasipanjem podrucja sa zemljisnim
) Eolska erozija erozija vetrom i cesticama nosenih vetrovima iz udaljenih oblasti.
Medutim, srednjegodisnji intenzitet erozije. kada
) Abraziona erozija ili erozija komblnovana ra se radi kopnenim povrsinama uvek treba predstav
dom vetra i vode, tj. erozija nastala radom morskih, l sa godisnjim gubitkom povrsinskog sloja zem
jezerskih i recnih talasa. ljista. bez obzira da li se radi ravnicama, kod
Pored "erozije" postoje i : kojih nema izrazitih slivnih podrucja. kao sto to
primer slucaj kod nas u nekim delovima Vojvo
) "Denudacija" (ogolicavanje) koja oznacava
dine, formiranim ulg5im i uvalama, kao u
raspadanje stena i zemljisnih tvorevina posle ukla podrucja karsta. Cak i plavinama velikih bujic..
njanja vegetacionog pokrivaca, pod delovanjem
nih slivova srednjegodisnji intenzitet erozije treba
sila atmosferilija;
izrazavati kroz gubitak povrsinskog sloja zemljista,
) "" (uklanjanje, skidanJe) - odnosenje iako se tamo svake godine nataloze cesto znatne ko
zemljista i zemljisnih cestica u nize delove reljefa !icine novih nanosa.
usled sila erozije; Merenjima utvrdeno, da proces odnosenja
) "Akumulacija" (nagomilavanje, talozenje) povrsinskih slojeva zemljista konstantno prisutan, i
zatrpavanje nizih delova padina, ravnica i dolina sa da postoji svim delovima kopna, izuzev ako kop
erozionim nanosima; nije pokriveno stalnom ledenom korom.

14
 Danasnja saznanja ukazuju, da proces
odnosenja zem1jista delovanjem vodne i eolske ero
zije prestaju jedino dnu mora i okeana (Schwab
Frevert.: 20).
Na osnovu toga, moze da se zakljuCi, da su
tacne one karte erozije, kod kojih su obelezene kop
povrsine gde ne postoji gubltak zemljista od
delovanja sila erozije, izuzev ako te povrsine nisu
pod stalnom ledenom korom. Ako nekim povrsi
nama kopna postoji prividan visak akumulisanja
erozionih nanosa nad odnosenjem povrsinskog slo
zemljista, to znaci da tu deluju sile ero
zije. upravo lezi sveobuhvatna snaga srednjego
disnjeg intenziteta erozije.
Znacaj srednjegodisnjeg intenziteta erozije, bllo
da iskljucivo rezultat delovanja vodom, i1i da
rezultat ukupnih akcija erozije vodom i eolske
erozije, moze narocito da se kroz brojcane
dekse zasipanju vestackih jezera sa erozionim
nanosima.
Tako prema podacima ]. Messines-a vodna aku
l "Serre Poncon" u Visokim Alpima, potpomognuta stetnim delovanjem coveka u vezi
V~i~ sliva iznosi 3.240 km~ primala prosecno go
dJsnJe 2,900.000 3 erozionih nanosa. da:je srednje
?~disnji intenzitet erozije od oko 805 m 3/km 2 god.
111 oko 1.200 tona/km god. istom autoru, vestac
2 Kada intenzitet erozije pr. 1 mm prosecne
ko jezero zvano ,,1:0ued Fodda" (Alzir) sliv
iznosi oko 700 km 2 prima prosecno godisnje oko
3.466 m 3 1 km 2 i1i oko 2,426.200 m erozionih na
nosa godisnje. Jasno , da vek takvih akumulacija
moze blti dug, i da tu erozija nanosi ogromne ste
te privredi (Messines ].: 1).
2. RGNLN IU PLUVIJAI,NA
EROZIJA (EROZIJA S)
Regionalna erozija vodom prakticno zahvata l
povrsinu zemljista svim delovima sveta. Pri tome,
ako se ta erozija posmatra kao fenomen u sklopu
delovanja prirodnih i antropogenih , onda
razlikovati:
I. Prirodnu normalnu geolosku regionalnu
::iju ili tzv. usporenu eroziju.
. Ubrzanu antropogenu eroziju.
Ovakvu podelu regionalne erozije, predlozio
1878. g. istaknuti ruski naucnik . Dokucajev.
m, prva vrsta regionalne erozije prirodni pro
ces kroz vekove. proces, koji odgovara srednje
godisnjem intenzitetu erozije od 70-100 /km2 god.
iJi odnosenju povrsinskog zemljisnog sloja od 0,07
do 0,1 debljine prosecno godiSnje u l0m slivu.
Uloga ovoga procesa, koji se moze spreciti,
korisna. Kroz prirodni usporeni proces erozije
stt;araju se aluvijalne naslage zemljista u [m
dolinama. Na brdskim padinama, Dokucajevu,
taj proces isto tako vrsi korisnu ulogu u podmladi
\'.:u zemljista. omogucava zamenu iscrpljenog
;\siskg sloja sa zemljistem, koje se nalazi u
sloju neposredno ispod ovog, tj, od tzv. podsloja.
Isv pokazuju da taj proces vrlo spor.
Prema izvrsenim u Piedmont-u (SAD)
dokazano , da ponovnu obnovu odnosno iz
gradnju povrsinskog sloja zemljiSta od naslaga iz
podsloja u debljini od svega 7 , vrsio prirodni
proces, koji trajao 50 godina. ZemljiSte,
koje ispitivano bllo pod nagibom od 10%.
Prakticno se racuna, da za 1 deb
! zemljisnog sloja brdskim padinama potrebno
vreme od 100 godina, pod neporemecenim prirod
m uslovima (Schw.ab-Frevert, 20). znaci, da se
u neporemecenim prirodnim uslovima, svake godine
prirodno obnavlja sloj zemljista debljine 0,1
odnosno 100 m zemljista 1 km2
Prema tome, ako se usvoji teza, da normalna ero
zija predstavlja koristan proces, onda intenzi
tet moze prakticno da iznosi do 0,1 odnosno do
100 ikm2 godisnje.
Druga vrsta erozije, ubrzana ili antropogena ero
zija, srednjegodisnje intenzitete i do 150 puta
vece, nego 8tO to slucaj kod usporene erozije.
intenziteti su narocito visoki, kada dode do tzv.
cesivne (preterane) erozije. se erozija javlja
kao posledica raznih prirodnih cinilaca, narocito
sa nepravilnom obradom zemljista ili krcenjem
getacionog pokrivaca i iskoriscavanjem suma, kao i
neracionalnom ispasom njegovih stada.
debljine odnetog povrsinskog sloja u slivu, to daje
kolicinu od 1000 m3fkm2 godisnje. oko deset
puta brzi proces od procesa kroz koji moze da se
izvrsi prirodna obnova zemljista. Tako, ako sa
neke oranice u toku od 20 god. erozijom odnosio
svake godine sloj od 1 mm debljine, bilo potrebno
oko 200 godina za prirodnu obnovu odnetog sloja u
tom periodu, pod pretpostavkom da se dalja ero
zija zaustavi. Pri tome, intenzitet erozije od pro
secno 1 mm godisnje odnetog sloja zemljista pred
stavlja samo intenzitet "umerene" erozije. Tako sov
jetski autor . S. Neporozinij navodi da prosecna
godisnja kolicina nanosa u podrucju sliva "Malaja
Alma-Atinka" (Kazahstanska SSSR) iznosi oko
20.000 3 fkm2 god. znaci, da se svake godine
iz citavog sliva gubi sloj zemljista, obnovu
potreban prirodni proces u trajanju od oko 200
god. (Neporozinij S. .: 21).
Prema kako erozija odnosi povrsinske
slojeve zemljista razlikuje se podela regionalne
zije vodom:
1) Povrsinska erozlja (Sheet Erosion, Smiv ).
) povrsinska erozija sa jednolikim odno
senjem povrsinskih cestica zemljista celom slivu,
gde spada i erozija kisnim kapima (erozija "bombar
dovanja" zemljista kisnim kapima);
) laminarna ili slojevita erozija (odnosenje ze
mljista u tankim slojevima, lamelama razlicite de
bljine) ;
) osulinska raspadinska erozija, gde se pored
sitnijih cestica krecu za vreme jake kise i krupniji
odlomci od stenovitog zemljista, podjednako niz
padinu.
2) Mesovita erozija ( Erosion, Smivorazmi
erozija):
) povrsinska erozija sa mestimicnom
brazdi i jaruzica;
15

Sl. 1 - Sliv Mesetiskog potoka nedaleko Ohrida
(Makedonija) pred8tavlja tipicno eroziono 11.
sa otkrivenim i izrazitim procesima erozije
Sl. 2 - Postoje rzn pOdr11.cja koja prv~ pogled
izgledaj11. veoma pos11.mljena. Ipak, koliCinama
nanosa koja iz njih d08pevaj11. 11. ravnice moze se
z11.i kakvim 811. proce8ima erozije zahvaceni. Na
- sHci detalj iz donjeg toka "Bakarne n" (Grde
licka klis11.ra)
)
povrsinska erozija sa mestimicnom pojavom
mn povrsinskih klizenja zemljista, soliflukcija i
lakih klizenja;
) karstna erozija u pocetnom i srednjem sta
dijumu;
d} povrsinska erozija kombinovana "vezovima"
i piramidalnim m nastalim od "m bez obzira samu njegovu veliCinu.
bardovanja" zemljiSta kisnim kapima ukoliko su
takvi u pocetnom stadijumu.
) Dublnska linearna erozija (Deep Erosion,
Razmiv pocvi, Razmivnaja erozija):
) brazdasta erozija (R Erosion, Borozdastii raz..
miv pocv);
) 'jaruzasta erozija ( Erosion, Ovraznaja
erozija) ;
) kombinovana jaruzasto-piramidalna erozija
(Gully Erosion Pyramidal Sharped and "W" Sharped
Erosion, Piramidalnij razmiv);
16
i
d) urvinska erozija (Slide Erosion, Flowage
sion, Obrivnaja erozija, Podviznaja erozija) koju sa
Cinjavaju odroni, soliflukcije (manji urvinski pokreti
zemljista termogenog karaktera), popuzine i pokreti
zemljista velikih razmera (ruc-tereni);
) Jaka kraska erozija.
. FLUVIJALNA EROZIJA (EROZIJA
VODOM)
Predstavlja u sustini kombinaciju regionalne
zije potpomognute snagom tekuce vode, koja protice
kroz korita potocica, potoka, i reka. Ona iz
raz erozionih procesa u prirodnom slivu. Ukoliko
u jednom prirodnom slivu doslo do vod
nog rezima i do cestih i naglih poplava sa velikim ko
n erozionih nanosa, onda u takvom slivu
ovladala na erozija.
1) erozija (Torrentflow Erosion, Selevaja
erozija) predstavlja krajnji izraz erozionih
procesa u jednom prirodnom slivu i de1i se :
) bUjicnu eroziju spirnjackog tipa, gde su do
minantni procesi regionalne povrsinske erozije;
) n eroziju podrivackog tipa, gde su do
minantni procesi dubinske erozije;
) n eroziju mesovitog tipa, gde su ras
prostranjeni i povrsinske - dubinske erozije;
d) bujicnu eroziju karstnog tipa, gde su domi
nantni karstni erozije.
2) Recna erozija (River Erosion, Recnaja erozija)
gde se procesi erozije javljaju pretezno radom te
kuce vode recnog toka i javljaju se u obliku odrona
i razaranja obala, meandriranja, stvaranja delti, stva
n ada, sprudova i virova. U karstnim i jako vo
dopropusnim podrucjima dolazi i do pojava n
, sufozija i pecinskih tokova, koje mogu da
i vise horizontalnih i vertikalnih podzemnih tokova
i nrn.
Recna erozja nije u sustini zaseban kvalitativni
proces, koji se bitno razlikuje od n erozije,
i kod bujicnog sliva, svaki n sliv pod
vrgnut prirodnim di'jalektickim odnosima veCite
izmedu aktivnih sila erozije i otpora, koji pru
zaju zemljisne tvorevine, vegetacioni pokrivac i
drugi pozitivni uticaji u slivu. Ukoliko recni sliv
mn zahvacen procesima erozije, utoliko se radi
viSe mirnijem recnom vodotoku i obrnuto. Onda
kada su u n slivu procesi regionalne erozije
uzeli veci zamah, recni sliv postaje bujicnom rekom,
4. EOLSA EROZIJA (EROZIJA VETROM)
Eolska erozija erozija zemljista vetrom na
staje usled prenosne vazduha, koji u
kretu. Posto gustina vazduha manja nego gu
stina vode, to redovno i prenosna snaga eolske
erozije manja od prenosne snage, koju ima vodna
erozija.
Sa manjim izuzecima, cak i najjaCi vetrovi
krecu redovno samo sitnije cestice zemljista, kotrlja
 skala vetrova, se ona osniva merenjima brzine
vetrova 10 iznad povrsine zemljista.
Kod vetrova, koji duvaju brzinom od 22
m/sek 80 km/cas, lebdece zemljisne cestice, koje
se pri kretanju priblize isturenim delovima reljefa
kakvim prirodnim i vestackim (visoka
stabla, i objekti saobracajnim komunika
cijama, visoke zgrade, stubovi dalekovoda, bandere
i 81.), rotirajuci u letu ze8toko sudaraju 8 dru
gim cesticama i dospevaju uzburkano (turbulentno)
kretanje. Takve "mutne" vazdusne struje dobivaju
dzinovsku snagu, slicno, kao sto "mutni tokovi" (
tokovi) kod erozije vodom veliku razornu
snagll.
Ispitivanja tzv. "vetro-izvala" iIi "vetroloma"
sumskim reonima pokazala , da nikad nisu
Sl. 3 - Ako uzvodno n takvog nasta1i u zamasnijem , ako dolazecem 01
ru, cesto dovoljno nekoliko stotina metara
vetru nije l dovoljno prasine tj. "mutnoce".
razorni procesi dubinske
zije: odroni i klizenje obala, velikim ko Rotaciono kretanje zemljisnih cestica i proces tur
!iCinama nn i sl. Na slici detalj iz "Bakarne l pri jakim I deluju zeljaste delove
doline" biljaka kao "turpija" i donose vanredne stete
getacionom pokrivacu (Schwab - Frevert, 20).
ih iIi podizu i nekad prenose vrlo Pogresno misljenje da eolska erozija uglav
l.ike udaljenosti. vezana za pustinjske oblasti ili podrucja pesko
Laboratorijskim ispitivanjima 8 ( za . javlja oblastima i svim klimatima
\-estacki vetar nad uzorcima zem i njeno stetno delovanje zemljiste i vodni rezim
ljista, utvrdene sledece vrste kretanja zemljisnih ogromno.
cestica usled eolske erozije; i kod erozije vodom, razlikuju i kod eol
1) kretanje otkinutih zemljisnih cestica lebde ske erozije sledeCi :
stanju ili suspenziji obuhvata uglavnom 1) slaba povrsinska eolska erozija;
sitnije, prasinaste delove; 2) osrednja povrsinska eolska erozija;
2) "skokovito kretanje" saltacija obuhvata
3) 'jaka povrsinska eolska erozija prelaznim
grubIje frakcije;
formama dublnsku;
3) "puzece kretanje" gmizanje (Creeping)
4) dubinska (linearna) eolska erozija.
hvata najgrubIje frakcije.
SliCnim ispitivanjima utvrdeno, uz elek Vetrovi koji duvaju brzinom od 12,3 do 15,5
tronskih instrumenata, da cestice koje odvo m!sek ili 44-55 km/cas izazivaj.u dune i eolske bra
snagom eolske erozije od povrsinskog sloja
zde, to oznacavalo jaku povrsinsku eolsku
zjjU prelazom dubinske forme eolske erozije.
:emljista, dospevaju istovremeno u "stanje rotacije".
L zavisnosti, od velicine i da li nalaze lebdecem
Yetrpvi sa manjim brzinama proizvode slabu i 08
rednju povrsinsku eolsku eroziju, dok vetrovi ve
ili skokovitom kretanju, {'~ utvrdeno, da
Ci brzinama proizvode dubinske (1inearne) obIike
broj obrtaja iznosi proseRu od 200-1.000 puta
eolske erozije.
sekundi. Utvrdeno , da ukoliko snaga vetra tre
nutno prestane, prestaje istog trenutka i "rota
(" zemljisnih {;estica nosenih eolskom erozijom .
..Rotirajuce cestice" zavisnosti od snage vetra i nji
hove krupnoce, duboko prodiru stome tkiva
ljaka i zivotinja i cesto su stanju da trenutno
lisu disajne organe. Zbog rotacionog kreta
nja, cestice koje prenosi eolska erozija, naroCito
prasina iz jakih 01, narocito opasne l
ijudi i domacih zivotinja.
Laboratorijskim ispitivanjima utvrdeno, da
nimalna brzina vetra, koja potrebna za pokretanje
:emljisnih cestica i njihovo dovodenje lebdece sta
i rotaciju, iznosi oko 3 metra!sekund ili 10,2
", 'cas i to 15 iznad povrsine zem
:;ista.
Rezultati naucnih istrazivanja ukazuju jake
promene u snazi vetra, u visinu Sl. 4 - Razorno delovanje bujicnih voda nekada
od 15-20 . Zbog toga za odredivanje granicnih toliko jako pokrece i blokove stena vi.Se 3 za
premine. Na slici blok nanosa preko 12 3 i tezine
brzina i uopste pracenje eolske erozije, preko tona koje su ponele velike vode "Bakarne
:noze neposredno da koristi poznata Boforov-a n"

17
 Glava 11

STETE OD VODNE I EOLSKE EROZIJE

1. REGIONALNA EROZIJA 1 GUBICI ZEMLJISTA 100.000 spccijalnih mercl1ja intenziteta erozije

oglednim parcelama, koje su bile pod procesima
Mnogi istrazivaCi ukazuju, da u pocetnoj fazi zane erozije. ogledima utvrdel10 da pro
regionalne erozije, fazi "bombardovanja"'zemljista secni kvantum gubitka u zemljistu, u zavisnosti, da
kisnim kapima, mogu gubici zemljista da dostignu i
do 260 tona 1 ha, ukoliko takvo zemljiSte bez
zastitnog vegetacionog pokrivaca i slabo otporno
eroziju.
Pod nepovoljno kombinovanim okolnostima
oranicama se mogu da ocekuju prosecni godisnji gu
! i preko 50 3 , kada se uzme u obzir i delo
vanje mraza, vetrova, visokih letnjih amplituda tem
peratura i sl. Gubici strmijim padinama mogu biti
prosecno godisnje sa vrlo velikim razlikama za dva
susedna zemljista, odnosno za dve susedne parcele
zemljista.
NaroCito brojne oglede u tom pogledu izvr
sila Americka sluzba za konservaciju zemljista i
yoda. Tokom 1931-1937. godine utvrdeno , da ,
pr., u podrucju Stejtsvil-a (Severna Karolina) iz
nosio prosecni srednjegodisnji intenzitet erozije:
1) golom zemljistu bez vegetacije sa 10% na
giba izmereni su gubici zemljista od prosecno 200 Sl. 5 - Cim povrsinska erozija zahvati veca podrucja
n prelazi ' mesovitu eroziju. svedoci pojava
tona/hektar godisnje. znacilo da se sloj povr formiranih slivova ru i vododerina ovom pod
sinskog zemljista dubine 25 oraci sloj sa njiva, uu Presevske Moravice
odnose erozijom vode za prosecno 22 godine;
2) Na poljoprivrednom zemljistu pod pamucnim
kulturama i isto tako nagibu od 10%, ogledi izvr
seni nekoliko stotina pareela pokazali su gubitak
koliCine zemljista od prosecno 78 tona 1 hektaru,
sto Cini da se oranicni sloj, debljine od 25 , pot
puno ispere za oko 58 godina;
3) sumskom zemljistu sa normalnom vegeta
ci'jom i nagibom od 10% prosecni godisnji gubitak
u zemljistu iznosio samo oko 0,004 tone!hektar,
sto znaci da sloj zemljista debljine od 25 ,
prosecne tezine od oko 1.800 kg/m 3 ispran pot
puno tek posle 1 miliona godina.
Drugim [i, merenjima dokazano, da
proces odnasanja zemljista mestima koja
su bila pod zastitom vegetacije oko 50 hd puta
slabiji nego golom zemljistu, oko 20.000 puta
sporiji nego l (Bennett, 2).
Medutim podaci ne Ddnose se zemljista Sl. 6 Prelaz iz povrsinske dubinsku eroziju mani
koja su zahvacena erozionim proccsima lincarnog festuje pojava brazda i jaruzica. Cesto pojava
, pr. brazdastom ili ]OS tezom jaruzastom ero cesa dubinske erozije maskirana sa proredenim vege
tacioni pokrivacem. Razlog za ovakve pojave treba
zijom.
traziti prvom redu ziracenju suskog zeljiSta.
U toku perioda 1945-1955. god. Americka sluzba Mesto zv. "Javor" Vranjska kotlina (foto: inz. S.
za konservaciju zemljista i vode izvrsila preko Kolarovic)

18
li zemljiste bllo zahvaceI10 pto~esima povrsinske '.l
erozije(Sheet 'ErosiOri), procesima dubinske ero
zije(Linealor Deep Erosion),tj. brazdasi:e (Rill Period osmatranja:
sion) teze jaruzasteerpzije(Gully Erosion)iznosio:
~
Na 13 tipova potjoprJ.vrednih zemljista: gajnjaca, Vrsta kulture ,

(1)
smonica, Isi naslaga, .poazola itd., kao predstav i P9drucja' '
(1)

nika mnogo m hektara obradivog zemljista u ' $<

,.., '"
(1)
(1)
:;:;
: ....,
~
.~

~
ero:zioniriJ. 6blastima Amerike,iznosili su godisnji N

gubici zemljista kod:

1. Oranica pod ku_

1)' oranica igolih . zemljista od' 68,00-8.000 kuruzom 2,675 17,77 30,60 8,451

tona/ha, . '
2) zemljista pbd travnom vegetacijom od 0,70 2. Pa~njak 0,005 3,77 0,60 0,01
-500 tonaJha, .
3) :zemljista pod sumskom vegetacijom od 0,002 3. Oranica (kukuruz)

-180 tona!ha.
- Misuri 0,37 39,20 62,27 33,37

Prosecni gubici :zeinljista su go16mzemlji 4. Pa~njak Misuri 0,007 0,i78 0,05 0,15
stu i oranicama i do 3.000 puta veci nego zemlji
stu zasticenom sumskom' vegetacijoni. 5. Oranica (pamuk)

u zemljiStu nisu podjednaki , svim godi Sev. Karolina 0,85 11,85 42,17 4,.17

snjim d6blma. Tako osmatranjima stanica za

konservaciju zemljista i voda il Ajovi, Misuri i Se 6. Pa~njak Sev.

Karolina 0,001 0,06 0,002 0,002

Karolini, tokom 1932-1936. god. iznosili su

prosecni gublci zemljista u tonama 1 hektaru (v.
tabl. 1).
Srazmerno tipu strukture padavine i drugim kli
matskim podrucja, najmanji gubici u zem
1jiStima zabelezeni su kod ovih ogleda zimi,
! u leto i s proleca.
U tablici 2 dat pregled bpazanja u periodu
1930-1936. godine gubicima u zemljistu pod raz
licitim kulturamaza nekoliko krajeva u SAD,
podacima Amcricke sluzbe za konservaciju
zemljista i voda.
Iako u tablici 2 sazet znatan broj
zanja americkih stanica za konsevaciju zemljista i
voda sirom SAD, dobijeni rezultati, cak samo za
dan tip zemljista: glinusa ~labo peskovitih, pokazu
da gubici zemljiSta mogu da budu yrlo razliCiti
pod razlicitim kulturama i da nisu uvek u propor
cionalnom odnosu sa porastom nagiba zmiSt.
Mnogi drugi slicni ogledi pokazali su da naro
cito osetan uticaj tacnost podataka veliCina

Tabl.2

God. Gubici
suma zemljista Oticanje
Vrsta kulture Tip zem- Pad
pada vode mm
-ci bliza lokacija ljista %
vina god.
....<:
..... mm t;ha ,m3jkm2

1. Oranica, psenica neprekidno (Kan- Glinusa 5 509 19,5 1.300 74

zas) slaho
peskovita
2. Oranica, kukuruz neprekidno () 12 863 149,0 9.936 304
3. Oranica, psenica-ugar (Washington) 30 543 10,5 700 64
"
4. Oranica, kukuruz u proredu () 12 863 68,92 4.594 207
"
5. Oranica, pamuk neprekidno (Okla
m) .. 8 828 60,72 4.049 118
6. Oranica, pamuk u plodoredu (Ok
lahoma) . 8 828 35,82 2.388 107
7. Pasnjak (Teksas) 9 1053 0,13 9 58
"
8. Pasnjak (Oklahoma) 6 790 0,10 7 13
"
9. Pasnjak () 12 911 0,32 21 89
"
10. Suma (Teksas) 7,5 1127 0,12 8 41
"
11. Suma (Oklahoma) 4,8 790 3,92 26 28

12. Suma () 12 911 0,03 2 11

"
..................... ~-_ ......

3'" 19
 Tabl.3 Produkcija nanosa za ko'ji gravitira hidro
metrijskom profilu stvarno znatno , jer
;:1
Prosecni nagib u procentima proizvedeni nanos raznim delovima zemljista u

''-',
1:: 1:: (LI'~

20/0 6% 12% 20% I 30%
slivu ne dospeva do hidrometrijskog profila, gde se
proticaj nanosa posmatra ili bar zaostaje u slivu za
i;~ ~t Gublci u tonama 1 vrlo dugi niz godina (Sokolovski L. D.: 31).
J,g~E kvadratnoj milji godisnje
Zbog toga i gornji podaci gubicima zemljista
30 0,58 2,18 7,04 21,10 39,60 merenim erozionim parcelama ili vrlo
slivovima treba uzimati u celini kao osno
150 1,62 6,45 19,90 56,50 104,40 za proracune intenziteta erozije za sira podruc..
. podatke treba mnoziti sa tzv. koeficijentom
300 3,40 15,20 42,00 91,30 164,00
retencije erozionih nanosa, vrednost za prirodne
mora biti manja od 1.
600 5~47 24,90 67,60 142,00 249,00

ogledne erozione parcele. Tako podaci dobijeni sa 2. REGIONALNA EROZI]A 1 II U VODI

oglednih parcela velicine nekoliko m 2 gubicima

koje trpi zemljiste od vodne erozije vrlo
u zemlji8tu redovno ne mogu, zbog previsokih re

veliki i mnoga dosadasnja istrazivanja tome,
zultata da za opsta proracunavanja u inten.
nisu dovoljna da dobije potpuna slika stetnom
zitetu erozije u sirim razmerama.
delovanju erozije. l, poznato , da pored ze
Isto tako, pokazalo , da duzina erozione parcele mljiSta i voda jedan od elemenata proizvodnje. Bez
i njen oblik vrlo osetan uticaj povecanje vode nema unapredenja poljoprivrede bas kao i bez
gubitka zemljistu usled delovanja vodne erozije. zemljista.
znaci da gubitke zemljista od erozije
Istaknuti sovjetski istrazivaCi, Soboljev, Sus, Koz
tn utice duzina padine, bez obzira kulturu
menko z da se usled erozije gubi preko
pod kojom se ta padina nalazi: 35 milijardi kubika vode od snega, koje erozijom
Tako . D. Butler navodi da uprkos kontur upropasceno ili osteceno zeml'jiste podrucju teri
no-pojasnoj obradi uocena znatna povecanja gubi torije Evropskog dela SSSR, nije stanju da .
taka u zeml'jistu poljoprivrednim l sa koliCina vode naglo otice i cini sve
povecanjem duzine parcele u pravcu nagiba (tabl. 3). i dalje stete zemljistll i privredi. Prema istim
Podaci se odnose podrucje lesnih nanosa do rima svaki kubik vode zadrzanna licumesta zem
lini reke (Butler D. .: 30). ljistu od snega, donosi proseono 10 kg hektaru
U toku poslednjih godina izvrsena brojna is viska zrnaste hrane. Sracunato da stete od neza
trazivanja gubicima zemljista usled delovanja vod . drzane sneznice u susnim krajevima Sovjetskog Sa
erozije u SAD, SSSR-u i manjim veza znace prosecni gubitak prinosima od preko
zemljama, kao sto : , Francuska, Bugarska, 300 m kvintala zrnaste hrane (Soboljev: 32).
Madarska, i dr. IstraZivanja Americke sluzbe za konservaciju ze
Tako, prema podacima vise sovjetskih autora iz mljista i voda daju podatke gubicima vodi i
lazi da cak i u relativno blazim l konfigura zemljistu u vezi sa povecanjem erozije. Tako
reljefa Ukrajine prosecni godisnji ~;cj ze ljoprivrednom zemljistll nesumnjivo utvrdeno da
mljiStu usled delovanja regionalne erozije dostizu se stepen spiranja zemljista sa
vise od 500 3 km2 teritorije. roz brojne oglede nagiba i duzine padine, kao i to da se i
naucno-istrazivackih stanica za izucavanje erozije gubici u vodi dospeloj zemljiste obliku kise,
oblasti Gornjeg Dona dobijene su prosecne godi snega i drugih padavina.
snje kolicine gubitaka zemljista od 700 do 3.000
Bennett iznosi podatke 12-god. istrazivanja
tonaikm 2 ili 450 do 2.000 m:t/km2 godisnje. i kukuruznim njivama Teksasa, Ohaja i
Prof. D. L. Sokolovski daje podatke za izvesna Misuri-a, koji sumirani tablici 4.
bujicna podrucja Zakavkazja iz kojih se vidi da
Ovde gubitak vode dat % od ukupne sume
pr. reka Bidara (sliv reke Tereka), povrsina
god. padavina.
iznosila samo 28 km , dala posle nadolaska '\
2

de dan 22. VI 1937. god. ukupnu masu nanosa Medutim, aspekt regionalnu eroziju do
od 880 hiljada 3 8to cini oko 31.000 m 3/km 2 Slic sada usmeren samo poljoprivredu. Struc
nih primera podrucjima bujicne erozije mnogo njak za konservaciju vode i posebne zahteve u
i cesto tim podrucjima prosecni godisnji nanosi vezi sa sprecavanjem regionalne erozi'je.
1 km 2 slivne povrsine premasuju 5-7.000 m Smanjivanje kolicine raspolozivih zaliha vode us
Medutim, kod prirodnih s1ivova treba 08tro raz led sirenja erozionih procesa. predstavlja veliku te
likovati srednjegodisnjeg int~nziteta erozije 8kocu koju covecanstvo u dsti mora da sa
od srednjegodisnjeg proticaja -erozionih nano vlada. Voda sirovinski materijal za industriju,
sa. Produkcija erozionih nanosa znatno energetiku, navodnjavanja u poljoprivredi i zivot
od prosecnog srednjegodisnjeg proticanja na likih naselja, centara i gradova.
odredenom hidrometrijskom fil jed Da se uporedio znacaj potrebe za vodom u zi
nom prirodnom . votu savremene drzave, neka posluze u tu svrhu

20
 .4

Oranica: Gubici :
God.
Vrsta Podru<!je Tip zemljiSta
kulture Nagib Duz. padavi zemlj. vode
% padav.
.", . % m t/ha

Kukuruz Ohajo Glinov. mulj. 8 22 966 175 31,4

Kukuruz 12 22 966 245 40,3
Kukuruz 20 22 966 269 30,4
"
Kukuruz Teksas Glinovito 4 22 832 51 13,6
Kukuruz Misuri Muljevito 3,7 28 1025 49 29,4
Kukuruz 8 22 749 146 27,1
" "
Pamuk Teksas Glinov. mulj. 0,0 30 527 8 6,4
Pamuk 1 30 527 13 15,1
"
Pamuk 2 30 527 17 15,5
"
Pamuk Fini pesk. mulj. 8,7 22 1033 55 17,8
Pamuk 16,5 22 1092 151 14,4
" "

daci V. L. Harper-a koji se odnose Sjedinjene kod vestackih jezera i malih akumulacija redovno se
.\mericke Drzave. pripisuje samo vodnoj eroziji .
Prosecna potrosnja vode u SAD iznosi1a oko Medutim, neka merenja pokazuju da eolska ero
1900. godine 1 stanovniku oko 1850 1itara dnevno. zija moze da vrl0 znatan udeo u zasipanju
oko 6 puta potrosnja vode 1 stanovni nosom pojedinih podrucja, kao i obrnuto, sto
ku, nego sto 1958. godine ta potrosnja iznosila za privredu veoma interesantno, u odnosenju zem
jednom stanovniku dnevno u Beogradu, ukljucu ljisnih cestica iz pojedinih oblasti.
;uCi tu i potrebe industrije u nasem glavnom gradu. Frevert navodi da u oblasti Texas Panhandle
U- 1960. godini, strucna sluzba za snabdevanje nagibima od 2% odneseno eoloskom erozijom oko
\dm u SAD dobila od Drzavnog ureda za l 89 procenata povrsinskog zemljisnog sloja. svega
:.ahtev, da poveca ko1iCinu vode za potrosnju 1 11 procenata 0 preneto vodnom erozijom (Fre.
5tanovniku 4.160 1itara dnevno. Pri tome postav \'ert Schwab - Edtninster - Barnes: 34). .
ljeno , da se do 1975. godine obezbedi snabdeva Zaista usled nezainteresovanosti hidro-meteorolo
nje vodom u SAD sa 7.570litara dnevno 1 stanov skih sluzbi skoro u citavom svetu nisu do danas
niku. Za te svrhe, Harper-u, otvorene su investicije preduzeta odgovarajuca merenja intenziteta eolske
u 1950. god. od 50 milijardi dolara. Medutim, u vezi erozije. Ako se zna da cak i u zatvorenoj prostoriji
sa potrebom hitnog razvoja poljoprivrede i industri godisnji sloj prasine da dostigne debljinu od
u nekim podrucjima SAD, odluceno naknadno 0,2 do 0,5 , onda jasno da sloj prasine ot
da se u periodu 1953-58. godine, investira jos 75 do vorenim prostorima koju raznose vetrovi narocito
100 mrdi dolara za poboljsanje snabdevanja sa oranica i poljoprivrednog zemljista s jedne strane,
dom i l vodnih tokova. s druge strane ogoljenog zemljista upropascenog i1i
Ako se u vidu da cak i industrij nacetog erozijom vodom, u toku prosecne godine
sko postrojenje trosi znatne kolicine vode u svakoj mora biti deblji od 0,5 . Odnosenje sloja zemlji
sekundi, i da u toku od 24 casa 86.400 sekundi, sta od 0,5 debljine godisnje sa ogoljenih ora
onda se jasno moze da sagleda kako se ni jedna ze povrsina odgovara prosecnoj godisnjoj zapre
mlja ne moze razviti u jaku industrijsku zemlju bez eolskih nanosa od 500 m ;k2
dovoljnih i raspolozivih zaliha upotrebljive vode. Mnoga zasipanja vodnih akumulacija sa
Regionalna erozija koja izaziva rapidno gubljenje sitnim nanosom mogu cesto imati glavni uzrok u
korisne vode i povecanje stetnih, poplavnih voda, eolskoj. u vodnoj eroziji, kojoj se takva zasi
postaje samim tim osnovna smetnja za razvoj iskljucivo pripisuju. Kod nas pr.
dustrije, za razvoj i napredak privrede zemlje (Har zamuljivanje Grosnickog jezera kod ragujevca si
per L. V.: 33). gurno da nije iskljucivo posledica vodne erozije, jer
su kod detaljnih analiza nanosa koji zasipa (zamu
l) ovo jezero nadene preteZno frakcije cestica
3. EOLSA EROZIJA 1 GUICI ZEMLJlSTA koje odgovara'ju tipicnoj eolskoj eroziji. Mnostvo
njiva i drugog nedovoljno zasticenog vegetacijom
Moze da se naglasi, da problematika srednje ljoprivrednog zemljista u gravitacionom podrucju
godisnjeg intenziteta eolske erozije mnogo manje Grosnickog jezera izlozeno svakodnevnim vetro
proucena nego kod vodne erozije. Tako pr. naj. vima. Ako ti vetrovi sa tog zemljista odne1i u to
deo zasipanja nanosom koje nastaje narocito ku prosecne godine samo sloj od 0,3 debljine i

?1
 trovi , i ostar pesak, kojim ":"
zelene delove zasipaju i pasnjake i
onemogucavaju letinu.
Schwab navodi primer jedne oluje, koja zabe
lezena 1937. regionu - Oklahoma -
hadle, koja prenela vrlo guste oblake prasine
snezna podrucja Kanade, tj oko 500 km daleko od
mesta odakle materijal olujom podignut.
Laboratorijskim ispitivan:jima debelih naslaga
prasine snegovima Kanadi ustanovljeno og
bogatstvo organskim hranivima, nitratima
i fosfatima toliko nuznih za zivot kulturnih k.
Uporednim ispitivanjima zemljista opustosenim
predelima i podrucju odakle oluja podigla
materijal utvrdeno totalno osiromasenje zemlji
sta organskim hranivima.
Ispitivanja podrucju Sibira, koja izvrsili 50
Sl. 7 - izgtedu "plavine" bujicnog toka moze vjetski istrazivaci vezi "zutih" i "cr
da ceni razorna snaga njegovog nadolaska. ova
kva "plavina" i indikator jos razornijih dubinskih " snegova pokazala identicnost istalozenih ze
erozije: odrona i klizista koji nalaze mljisnih cestica snegu zemljistima pustinja
koritu i slivu ovakvog toka. Nanos "Krpejske doHne" izi-Kum (Taskent), Takla-Makan (Pamir) i
(Grdelicka klisura) dan 15. m 1950. g. Na slici
(i). Snazne oluje materijal gornjih
gde tablica toga put 1 reda Nis - Skoplje
slojeva peskova iz pustinja cesto udaljenost
i od 3.000 kilometara, debljina istaloze
istalozili ga jezeru, to odnosu gravitacio nog 10 prasine iznosila i do 2 ili 2.000
podrucje ovog jezera od kojeg danas zavisi zivot m 3 /km 2 dostignut godisnji intenzitet
Kragujevca i razvoj automobilske industrije, do jake erozije vodom.
eolske erozije zamuljivanju ovog jezera Ako pored toga uzme obzir, da vetrovi
oko 300 m 3/km 2 godisnje. Ocigled red odnosenja zemljiSnih cestica odnose i vlagu iz
da tom pogledu treba otpoceti sistematskim zemljista, ga i onemogucavaju
proucavanjem intenziteta erozije sirom zemlje i za rast kultrnih biljaka i svake druge vegetaci'je,
t svrhu naciniti i odgovarajuce instrumente da bl eolskom erozi
za hvatanje eolskog tokom hidroloske go sirem planu aktuelan za privredu svil1
dine. zemalja, i da vreme da posveti
Sistematsko intenziteta eolske erozije duzna paznja.
bilo narocito vaZno, sto domet eolske erozije jed Iz prilozenih fotografija pricinjenim stetama i
va da uslovljen uslovima rel'jefa odno nekoliko odabranih izvestaja tim stetama iz nasih
delimicno samo kod visokih planinskih . dnevnih listova poplava, kliza
Zbog toga zemljisne cestice ponete eolskom zemljista ili stetnosti od eolske erozije jedva
zijom mogu da predu velike daljine. da mozeda doblje stvarna slika stetama od
U strucnoj 1iteraturi zabelezeni podaci koji erozije.
ukazuju veIiki domet eolske erozije. Jedna od
"POLIlA" 23. 1948.
jakih ih oluja, koja zahvati1a Evropu 1859.
godine, l \Vestfalen-u (Dortmund Jake kise koje padale toku 21. i 22.
ster, Zap. Nemacka) eolsku prasinu od 85,8 da u podrucju Grdelicke Klisure
tona kvadratnoj mi (1 kvadratna 2,5 prouzrokuju nevidene stete. Odneti skoro
km 2). Analizama utvrdeno da taj materijal sve stovi i razoreni propusti pt i zeleznickoj pruzi
sastavu odgovara gornjim slojevima
Nis - Skoplje. Pruga prekinuta vise od 30
peskova Sahare. mesta. U l i varosici Predejanu razoreno od
i odneto 18 kuca, l Dzepu 22, selu
Najdalekoseznija eolske erozije ve
rovatno da izvrsi1a Americka sluzba za konserva Kopitarcu 11 kuca. "Kalimanska reka",
zemljista i voda. pitanje bilo od interesa
korito l0 rata regulisano zatrpala sa
kuca i jedan deo glavne
za privredu SAD. proucavanjima oste
eolskom erozijom SAD oko 41 m hek
sici VladiCin ... Usevi i mnoga
tara (100 m acres-a, prostor skoro 2 puta potpuno unistena i1i zatrpana kamenjem i
od celokupne teritorije Jugoslavije), iskljuCivo nanosima ... Citava brda pocela da klize ... Usled
ljoprivrednog zemljiSta, od kojih 10% vise za naglog nadolaska Juzne i Nisave, veci delovi
upotrebu. varosi Nisa i Leskovca su pod vodom ... Medu sta
novnistvom zavladala panika ...
Ceste i velike oluje koje duvaju prostranim
vrsinama Americkog kontinenta od'hose prvom "POLITlA" 23. jula 1960.
redu lakse cestice zemljista, to redovno za bilj Stragari, 22. l,
ke i najdragocenija organska hraniva. 01 stra Posle duze suse dosle olujske kise. Citavi za
hovito osiromasavaju poljoprivredna zemljista i i varosice nasle su pod reke Sre
uzrokuju ogromne stete farmerima. Ukoliko su brenice i iisure. rusile .zgrade, mostove

22
i ograde i cupale drvece. Odneto i dosta stoke
i pokucstva. Poruseni su skoro svi drveni mostovi.
Na nekim mestima bujicni :> zakrcio puteve.
ll fabrika podova rudnika azbesta u
Stragarima. Bujica razorila vodenicu i valjaonicu
sukna Vlastimira Rajica. Opustoseno oko 100 hek
tara njiva i baSta ...
"BORBA" 21. 1961.
Od kiSa. ko'je su padale nekoliko dana u Make
doniji i delu Srbije i Kosmetu nabujal0 ne
koliko reka i potoka. U jutarnjim one su
se izlile i pricinile stetu od nekoliko milijardi di
. Vise mostova poruseno, stotinak kuca
se nalazi pod vodom. Pod vodom i jedan deo
stine. Na Batlavi nedaleko od grada srusen
gornji deo brane velikog akumulacionog jezera. Uni St. S - Tragovi velike vode razorne bujicne poplave
stena i mehanizacija i gdStu ... ..P1'edejanske reke" (Grdelicka klisura) ko;a se aesila
Iz su Sitnica. Lab. J~epenac, Juzna i n 21{22. un 1948. g. ovo deLu odneto
druge reke Kosovu. ll oko 10.000 i razoreno viSc 20 kuca ljudskih zrtava
hektara zemljista. Pod vodom su osim dela PriStine
!; i Kacanik, Gracanica, I.ukare. Izi i neka dru
ga mesta ... Na pruzi i drumu Urosevac - Skoplje
saobracaj prekinut.
"BORBA" 8. februara 1963.
Hi1jadama ljudi usred hladne februarske noCi
ostal0 ulicama, opkoljeno vodom i stravom. U
Leskovcu poplavljeno 500, u Ohridu i Strugi 1.700,
u Stalacu 80 kuca. Nabujale su i Sitnica, Pristevka
i Lab i poplavile preko 6.000 hektara plodne zemlje
i veliki kuca u 17 l Kosovu ... Na auto
-putu u Grdelici klizi zemljiSte... Juzna
treci put ostetila prugu kod Vladicinog
Hana i Vranja ... u duzini od oko 3 km ...
"POLIlA" 19. februar 1963.
Nadosle reke izazvale nove l. U Ohridu
poplavljeno 260 kuca. Porusen veliki zeleznicki most
Juznoj kod l Doljevca. U Leskovcu
preko hiljadu kuca pod vodom. Prekinut ze
leznicki Nis - Skoplje i Nis - Pristina. SL. 9 BujiCne poplavne vode u 1965. god. 'I'
Prekinuta i telefonska veza Beogradom preko zorile su vise esta zeleznicku prugu izedu
Nisa. Najtezi smestaj ll ka i Uzicke Pozege (fotos iz zbirke Boska Mihajlovica)
rodica . .. Juzna i dalje raste. U selu
nojlovcu 20 kuca pod vodom, u selu Cifluku
Razgojnskom isto tako poplavljeno 20 kuea ...
Nocas iznenada nadosla i reka Vlasina. Iz Vla
sotinaca javljaju da tarno ll 35 kuea ...
Reka bl jutros. ko zna koji put, l
30 kuca u selu Silovu. Vodena se sruci1a
varos Lebane gde pod vodom 70 kuca i l
sela nizvodno od I.ebana... Nisava l l0rn
toku. U Pirotu ll oko 50 kuea. Voda
ugrozila i fabriku gumenih proizvoda "Tigar" kod
Pirota ...
"BORBA" 20. februara 1963.
Velika ugrozava Cupriju, Stalac i okol
rnesta. Juzna srusila zeljeznicki rnost
kod Doljevca. Ekspresni i teretni vozovi saobracace
preko l. Putnicki vozovi od NiSa 1 do sela
Malos1sta, odakle se putnici autobusima SI. 10 - Bujicne vode . Resavice razorile su vise za
civati do Doljevca. Provizorni rnost zavrsen seoka i unistile baste i ograde, njive i livade u
za 20 do 30 dana. U Leskovcu i okolini ll unu 1969. god. (fotos iz zbirke Boska Mihajlovica)

23

Sl. 11 - 1965. god. noge ujicne pritoke
. Drine izazvale su teska ostecenja zgradaa, n
ljia, fabrikaa. Ostaci poplavnog vala "GraoviCke
reke" i ostecene zgrade selu Donja Bukovica (foto
inz. . Veselinovic)
iznose preko 83.000 hektara. Od toga oko 23.000
hektara pod zasejanim potpuno uniSte
. Oko 27.093 hektara pretrpeli delimicna
ostecenja, 30.370 hektara pripremljenog zemljista
za prolecnu setvu osteceno zasipanjem
ranjem hran1jivih materijala, 2.110 hektara od
neseno erozijom zasuto nanosima tako, da
trajno izgubljeno odnosno onesposobljeno za poljo
privrednu proizvodnju ...
"Poplavljeno i osteceno 13.619 stambenih zgra
da, od toga sruseno - unisteno 1.094, od toga
u selu Zavoju 228 zgrada. Na poplavljenom podruc.
paralisan do polovine marta.
Posledice nisu otklonjene, kako u zeleznickom,
tako i u drumskom saobracaju, zbog cega privreda
; i danas trpi velike Stete ... Ukupne stete u
ljoprivrednim podrucjima Republike (srezovi Lesko
, Nis, Kragujevac, Smederevo, Zajecar, l
i ) procenjene oko 27,5 mi1ijardi di
nara. Od toga dolazi stete u drustvenom sekto
oko 16,5 milijardi, kod individualnih
daca i gradana oko 11 mi1ijardi dinara. Indirektne
stete izrazene smanjenim dohotkom privrede iznose
oko 5 midi dinara ..." U izvestaju navedeno
da najvece stete nastale uglavnom u privredno
nerazvijenom Repub1ike i da te stete
takvog da lokalni organi nisu u stanju da ih
sopstvenim sredstvima.

Takvih steta u drugim delovima sveta.

Radi ilustracije, podataka koje dao .
linski:
"Bujicna reka Sincaj (Kavkaz) z u av
gustu 1910. god. sel0 Bas-Gejnjuk. Bujicna l
blla visoka nekoliko metara. Razorno dejstvo l0
Sl. 12 - Ostecena ianja i ograde periferiji varo
nezapamceno veliko: Na mesto 130 seoskih doma
sice Ljubovije, posle katastrofalnog nadplaska . Lju cinstava kucama za stanovanje. poljoprivrednim
boviae, u 1965. god. (foto inz. . Veselinovic) zgradama. vocnjacima i bastama, mogao ka
snije videti kamen i blato. Iznad nanosa vi
oko 1.190 kuca. U proglaseno mobllno ili su krajevi zaostalih zidova od zgrada i1i
stanje ... Vardar iz1io u Skoplju. Na putu lezalo drvece iscupano korenom i tu i tamo

zren - Pristina odronjava se zemlja ... Prekinut lesevi ljudi i zivotinja. iznenada dosla
putu Struga - Debar isto tako zbog nocu, trajala oko dva sata. U toku tih dva sata
odronjavanja zemlje ... ona unistila l0 potpuno. Udavila oko 400
ljudi i ogroman krupne i sitne stoke" ("Vodo
"VECERN]E NVS' 21. februara 1963. privreda" 1 - 1949. god.: 10).
stvorile kod Stalaca jezero od
10.000 hektara. Izlivaju i manje pritoke. Besana Isto tako i ekscesivno jaki vetrovi izazivaju
u ... Dolazak vode sinoc nv za
red steta zemljistu i i druge stete
vijanje sirena... Oko 1.000 poplavljenih domova. vredi, slicno kao sto ni tokovi i poplavne vode
Ni najstariji stanovnici ne pamte da ikada reka to cine u podrucju slivova. Kod nas su
ovoliko nadoSla... Zeleznicka pruga
najnepovoljniji vetrovi Kosava i u podrucju
grad - NiS kod l pod vodom u kontinentalnog dela zemlje i i ]ugo u
duzini od jednog kmt ... Sada most kod skim oblastima. Oni nanose ogromne stete narocito
poplavljen i putnicki voz 118 "zarobljen " u
odnosenjem najplodnijih cestica sa oranicnih zemlji
Stalacu. od Dunisa do Varvarina u du sta, s obzirom da danas nemamo podrucju
zini od oko 15 kilometara, stvoreno ogromno ]ugoslavije organizovanu sluzbu za opazanje iHeta
zero ... od eolske erozije, tim stetama n analitickih
U "Politici" od 6. il .1963. god. objavljeni podataka za nase podrucje. Mesto toga ovde se
su podaci iz izvestaja, koji za procenu izneti nekoliko podataka iz izvestaja dnevnih listova
delovanju nekih poznatijih orkanskih vetrova u
steta podnela Izvrsnom SR . Tako bllans
steta od bujicnih poplava i kretanja zemljista iz drugim delovima sveta.
gleda ovako: Ukupno poplavljene poljoprivredne Narocito ubistveni ciklonski i uraganski
povrsine u toku perioda januar - mart 1963. god. trovi koji duvaju obalama k poznati pod

24
Sl. 13 Ostaci izvanrednog razaranja bujiCnih Sl. 14 - Buj~cne p:;itoke . un un 1969. g.
p1avnih voda unu 1969. god. okolini varosice raza;ale ~u u!tce, rusile elektricne stubove i unistavale
tmvu (fotos iz zbirke Boska ihvi)
Arandelovca (fotos iz zbirke Boska Mihajlovica)

nima: "Vera", "Flora", "Edita" ili orkani duz nja hranljivih i korisnih sastojaka prostranih
la ]apana, ine, Indije. Sledeci novinski izvestaji vrsina pod poljoprivrednim zemljiStem. Medutim,
mogu delimicno da ilustruju 8tete koje od kako napominju Frevert Schwab, takvi vetrovi
nose eolsku eroziju u vezi ovim vetrovima: ne samo da ne stede gradove, postrojenja, puteve i
pruge, vec ne stede ni buduce genemcije,
"POLITlA" 9. oktobra 1963. god. red direktnih ubistava, paljevina i steta, odnose i
Njujork, 8. oktobra. buduci prinos u zljistu, od kojeg te generacije tre
"U 75 godina, od kako postoji meteoroloski da zive.
SAD nije l tako ubistvenog uragana kao 8to U tom pogledu zanimljivi sledeci izvestaji
uragan "Flora". Procenjuje da "Flora" iz dnevne stampe:
tila oko 4.000 ljudi Haitima i jos neodreden "POLIIKA" 27. septembra 1963. god.
... Ne pamti tako " uragan", spor
"m vestima koje stizu u Pariz, uragan "Edi
u micanju tla koje . Naime, "Flora" ta" koji zahvatio karipsko ostrvo Martinik na
relativno l kubanske povr8ine ne !;
pravio } pravu pusto8. Desetine hiljada ostrvljana
od petka pre sest dana, posto svoje smrtonosno ostalo bez krova, osteceno 75% svih kuCa ...
bicevanje zavrsila u Cetvrtak ... ]08 dok ovaj ura U mestu Port de Frans oko 5.000 ostalo bez
gan nije presao preko polovine kubanske teritorije, krova, dok ih 20 povredeno. Sve komunikacije
radio Havana javio da polovina kubanske zet unutrasnjoscu ostrva prekinute i stetu nije
\' pirinca i pamuka unistena.
moguce proceniti ..."
... U Haitima, Ministar zdravlja izjavio da
svi gradovi duz l poluostrva Tiburen jugu "VECERN]E NOVOSTI" 3. juna 1963. god.
Haitija pretrpeli ostecenja od 40 do 70 procenata, nStravican bilans: nepotpunim podaclma
i da oko milion stanovnika odnosno jedna trecina stradalo od ciklona u Pakistanu 22.000 . Iz
Haicana oseti1o ubitacno dejstvo uragana "Flore" ...
. . . Samo jednom ranije u analima Meteorol08kog
SAD, stoji zapisan uragan kojem l
vise zrtava. l smeni dva veka, 1900. go
dine u Teksasu, kada zastita od uragana l
mnogo l nego danas i kada tog
smrtnog bicevanja registrovano ! hiljada mrt
vih" ...
"VE(;ERN]E NOVOSTI" 10. oktobra 1963. god.
"SnaZan ciklon zahvatio oblasti istocnog Paki
stana ... Vise hiljada seoskih kuca narocito u
sti il razoreno . Ciklon duvao brzinom od
preko 135 km sat. Telefonske veze su prekinute,
posto eiklon mnoge telefonske stubove.
ljudskih zrtava eeni vise hiljada, upro
pasceno i mnogo hd hektara poljoprivrednog
zemljista" ...
Novinski izvestaji ovakvim i slicnim delova Sl. 15 - Pop1avne vode bujicnih pritoka . Kubrsnice
nacinile su velike stete i indust-rijskim post-rojenjima
njima jakih olujnih vetrova retko kad govore okolini A-randelovca, un 1969. god. (fotos iz zbi-rke
sledicama, koje osecati generacije usled odn08e Boska Mihajlovica)

4 25
lasti Istocnog Pakistana pri Bengalskom Zalivu, koje stanovnistva . .. u letova1iStu Koks Bazar, koje iz
zahvatio katastrofalan ciklon 28. , gleda da najvise nastradalo, oko 100.000 osta
st stizu izvestaji podacima poginulim i 10 bez krova ..."
povredenima. Predsednik naredio sto iz prednjih izvestaja vidi podrucje
sci da ucestvuje u akcijama postradalog Istocnog Pakistana u toku 1963. god. dva puta
tesko stradalo od ciklona. Postavlja se pitanje, koju
koliCinu zemljisnih cestica iz povrsinskih 10
pedoloskog pokrivaca odnesu takvi u
i okeane, prosecno svake godine. jednog od
poslednjih izvestaja:
"POLIIA-EKSPRES" 22. novembra 1970. g.
"VIHOR SMRI NAD PAISTANOM. 3.
bra 1970. god. Istocni Pakistan pogodila uzasna
oluja. Na pogodenom podrucju oluje zivel0
oko 2,5 ljudi. }08 uvek niko moze tacno
da predvidi koliko ljudi poginulo od uzasne
oluje. Vlada potvrdila cifru od 150.000 zrtava,
nezvanicno saznaje, da taj broj cak i od
1,5 m. Samo ostrvu Bola veruje da
ginulo 200.000 ljudi.
zrtava ciklona sahranjena u
ziranim plitkim grobnicama, mnoge hd jedno
stavno struja odnela u okean. Medutim hi1jade
leseva jos uvek su skriveni u krosnjama drveca i u
gustiSu poljima. Zadah smrti i panika od prete
zaraza vladaju oblasti ... Naj
Sl. 16 - Nekoliko dana posle prolaska bujiCnih voda
r. Kubrsnice mnogi periferni delovi varosiceAranae
gore sto opustosilo izvor
lovca ratom opustosena podrucja juni hrane, pirincana polja, glad hara i nastavlja zet
1969. g., (fotos iz zirke Boska Mihajlovica) smrti ..."

26
 G I ava 111

OSNOVNI CINIOCI EROZIJE VODOM I VETROM

Ima mnogo Cinilaca koji uticu eroziju. Medu inace retke padnu u nesto veeoj kolicini i relativno
najvaznijim su: geoloska podloga i pedoloske tvo intenzitetu. onda one prouzrokovati ostru
, energija reljefa i gustina hidrografske eroziju nezastieenom i od suse ze
vegetacioni pokrivac, iskoriseavanja zemlji mljistu, bez obzira 5to ukupna godisnja koliCina
sta i vode kao i drugi znacajni antropogeni faktori. davina ne mora biti velika. Naprotiv, ako kisa
Erozioni procesi su rezultat uzajamnog dejstva svih dovoljno mnogo raspored ' takav da to
tih i drugih . godtrje razvoju vegetacije. moze u takvim prede
erozija da bude sasvim slaba. makako l
velicine pOjedinacnih kisa. Obilne kise kada padnu
1. KLIMATSI CINIOCI EROZIJE dobro formirani vegetacioni pokrivac, cine manju
stetu nego kada zemljiste gol0.
U kompleksu zbivanja koji se desavaju u nasoJ Kada su u pitanju poljoprivredna zemljista, od
atmosferi, medu najvaznije klimatske uticaje narocitog znacaja raspored kisa godisnjim
::iju vodom i vetrom spadaju: atmosferski talozi ( dobima. Ako jake kiSe padaju u vreme kada oranice
davine), temperature i kretanje vazdusnih struja nisu pod usevima onda obicno dolazi do jake ero
(vetrovi). Drugim , rezim padavina, rezim zije. Isto tako, ako kise padaju u vrl0 l0 koll
temperatura i rezim vetrova u svakom podrucju uti cini za vreme vegetacionog perioda onda usled suse
neposredno stanje i razvoj erozionih procesa. uolazi do zig strukturalnog . sto
Ukupna godisnja kolicina padavina, m izvr upet vodi ka ubrzanom razvojU erozionih procesa.
m mnogobrojnim , utice samo do iz l kolicine atmosferskih taloga i visoke tem
yesnog stepena razvoj erozionih procesa u jednom perature naroCito pogoduju eolskoj eroziji. Vodna
podrucju. u predelima gde koliCina srednje go erozija komblnovana sa eolskom vrl0 brzo upropa
disnjih padavina prelazila i preko 1.500 mogl0 scuje i najbogatija poljoprivredna podrucja.
ujedno da se konstatuju i relativno nizi srednje
godiSnji intenziteti erozije nego u krajevima gde
ta kolicina padavina cesto bila i ispod 1.000 mm 2. ISA 1 NJENA STRUKTURA ClNILAC
godisnje, raspored pojedinacnih kisa takav EROZIJE
da su se one javljale uglavnom u visinama od preko
20 . Tako, m Visher-ovim zapazanjima
Mada se potrebu detaljnijeg izucavanja struk
senim u toku 1929~199. god. krajnjem jugu SAD ture kisa vec odavno ukazivalo od raznih naucnika
m padavina nego u centralnim i nekim
u raznim delovima sveta, moze se reCi da to pita
severnijim oblastima, se prema izvrsenim ana nje nije jos dovoljno rasvetljeno u vezi sa m
lizama vidi, da tamo godisnje 5 do puta vise protiv erozije.
kisa iznad 25 u toku od 24 casa,nego sto to
slucaj u centralnim i sevemijim delovima SAD. Na Jedno od najozbiljnijih upozorenja u tom
m, provale oblaka jugu SAD su mnogobrajnije gledu daju: . Lutz i R. Chander, 1947. g. i . S.
nego u drugim delovima, te zbog toga tamo m Kozmenko i inz. Herheulidzc. NaroCito nz. Herheu
ujedno i vise erozije. tome, tu narocito utice i 1idze u svom delu: Ovraznije i selovie vinosi, 1947.
intenzitet kise. Kod znatne koliCine atmosferskog god. ukazuje potrebu posebnog osmatranja
taloga i jakog inteziteta kise, nastaje vece povrsin bujicnih kisa pojedina slivna podrucja, smo
sko oticanje vode, to eroziju (Visher takve kise daju jaka oticanja vode, koja izazivaju
S. Stephen: 35). ozbiljnije nadolaske bujicnih tokova.
S druge strane u jednom podrucju moze padati Moze se , da blizu definiciju "bu.
maio padavina, cesto samo nekolikn kisa to jicne kise" u smislu pravilne orijentacije u borbi sa
cele godine. Zbog toga moze doCi do erozijom zemljiSta, dao G. Ginestous, kOji
dugog i u nepovoljno vreme nastalog perioda suse. bujicnim kiSama na sve kise koje u toku od 24
usled cega moze da nastupi delimicno ili jako oste casa daju kolicinu atmosferskog taloga iznad 30 mm
cenje vegetacionog pokrivaca. Ako kise. koje su (Seltzer .: 36).

4* 27
 Istrazivanja izvrsena u tom pogledu kod , u
periodu 1950-1956 god. u podrucju GrdeliCke
sure pokazala , da u zavisnosti od klimata, ener
gije reljefa, zemtjista i nekih drugih da cesto
i kise od 30 mogu da izazovu ozbiljnije
nadolaske tokova i da dovedu do jakog oti
voda u pojedinim , svakako 0,8
potvrdila da pojavu protoka vode bitno utice
struktura padavina, prema kojoj u sustini i for
mira stvarna liC koeficijenta oticanja (Gavri1o
vie dr S.: 37).
Mnoge studije, naroCito za vodoprivredne
projekte, u kojima potcenjena uloga strukture
davina eroziju i oticanje vode, dovele do
kako u prognoziranju vode, tako isto i u odre
divanju proticaja nanosa.
Detaljnija izucavanja rezima kisa "erozionim
parcelama" pokazala su da samo odredeni inten
zitet kise, odredene velicine dijametra l
kisa iskljucivi uticaj erozionih pro struja koja
cesa i uopste ekscesivnih poplavnih voda s
jedne strane, i delovanja zemljiste kroz
proces nbombardovanja zemljista kisnim kapima"
s druge strane.
kapi, u trenutku kada nalaze u slojevima
vazduha blizu zemljine povrsine, formira srazmerno
! precnika kisnih kapljica. Tako Kohnke-u
prosecne brzine padanja kiSnih kapi, kada se
laze blizu zemlje iznose:
Za kisne kapi precnika 0,2 brzina padanja
mlsek;
Za kisne kapi precnika 1,0 brzina
3,9 m/sek.;
Za kisne kapi precnika 2 brzina
5,8 mlsek.;
Za kisne kapi precnika 5 brzina padanja
8,0 mlsek.
Kod kisnih kapi koje precnik ! 5
(maksimalno moguc 7 mm) kapljice
iz oblakaspl'joste i l toga i otpor
vazduha, brzina 8 m/sek.
(Kohnke and Bertrand: 28).
. . Vujevicu uzlazna vazdusna
brzinu od 8 mlsek. u stanju
da odrzi u stalnom lebdenju i kisne kapi i
tako da uopste ne dode do kise (Vujevic .: 38).
tome, kisnih kapi ll
uzlazne vazdusne struje i ujedno i ogra

I podrucja gde strukturni tip kise takav da

nicena brzinom.
tu uglavnom padaju kise u kolicini od 5-10 duti i toga kisne kapi kada padaju
. Ukoliko radi intenzitetima od iz oblaka prolaze iz redeg u gu
0,3 mm/minut takve kise mogu da daju manje oti sei i zbijeniji vazduh, i ulaze iz slojeva manjeg u
canja vode, dok u suprotnom l, ako inten 10 veceg pritiska. Usled toga zagrejavaju
zitet kise manji od 0,3 mmlminut, cak i ako i da isparavaju. proces, pored otpora koji
padanje takvih kisa rastegne vise casova povrsinsko neposredno daju pojedini vazdusni slojevi, neminov
oticanje takve vode, koje izazvalo erozione pro dovodi do usporavanja brzine padanja kisnih
osetnijih razmera neee . l ka zemlji.
isa dospeva do zemljine povrsine, tek kada se
Niz istrazivanja izvrsenih od raz!icitih autora,
rocito za potrebe regionalnih planiranja u vodopri vazduh u prizemnim slojevima toliko zasiti vode
vredi potvrdila su da u i godisnjih padavina, parom, da se mogucnost za isparavanje kisnih
kise cija ukupna koliCina ispod 15 za 24 casa kapljica u samim nize lezeCim slojevima smanji do
. Mnoga u tome
prakticno ne uticu spiceva poplavnih voda
kod bujicnih tokova (libasev - Goroskov: 124). kazala su da i sam obIak, koji treba da prouzrokuje
kisu mora da odgovarajucu debljinu kako
se donji 10 vazduha zasiti!i dovoljnom kolici
3. OBLICI S 1 NJIOV EROZINA vazdusne . Mere11'jima potvrdeno da

ENERGIJA oblak koji manju debljinu od 700 metara

Pod kiSom treba podrazumevati oblik atmosfer
skog taloga, koji ne pada u zaledenom stanju, i kod
koga precnik vodenih kapi u proseku prelazi 0,12
. Vodne kapi, koje imaju srednji precnik manji
od 0,12 pripadaju maglama i sumaglicama.
Ispitivanja kisa i l pljuskova pokazala
da najveCi moguCi precnik kisne kapi, koja iz
oblaka pod normalnim uslovima u atmosferi dospe
zemlju, oko 7 . odgovara tezini od 0,2
grama, koju, dakle vodena kapljica od kise
moze u slobodnoj prirodi da dok ~e u padu
prema zemljinoj povrsini.
Uko1iko iz oblaka l da padaju kapi, koje
i precnik od 7 , u sledenom sta nik kisnih kapi i od 1,5 i prosecna br
, se l brzo raspale.i pretvorile u vise
kapi, usled dejstva otpora vazduha i gra
vitacione sile.
Istrazivanja prirodnim kisama i vestackim
kisama u laboratoriji pokazala su se brzina
moze da proizvede kisu uopste. Tek kada debljina
oblaka prede 700 pocinje da pada kiSa sa sitnim
kapima, sigurnu kisu treba ocekivati kod
oblaka debljina 1.500 .
Prema veliCini kisnih kapljica treba razlikovati:
1) Sitnu kisu ili izmagHcu, kod koje srednji
precnik kapljica ispod 0,5 . Takve kapljice prak
ticno lebde u vazduhu. Njihova brzina padanja pre
zemlji vrlo l, ih mnogo;
2) kisu kod koje srednji precnik kapi
od 0,5-1,2 i prosecna brzina padanja
kroz vazdusni sloj u blizini zemlje oko 3
mlsek;
3) Jaku kisu (pljusak) kod koje srednji
zina padanja kroz prizemne slojeve mirnog vazdu
prelazi 4 m/sek.;
4) Provalu obIaka ili olujnu kisu ili prejaki l
sak, kod kojih srednji precnik kisnih kapi veci od
1,5 i brzina padanja kroz prizemne 10 at

28
mosfere preko 4 m!sek., gde trajanje takve
kiSe relativno dugo.
Za definiciju poslednje faze oblika kise, tj.
prejakog pljuska (l kise), (Rs),Ured za meteo
rologiju SAD predlozio izraz:
0,20 + 0,01 . ineticka energlja kisnih kapljica , Kohnke-u,
I Rs = 0,6 lnca!cas
gde - oznacava vreme trajanja kise u minutima
uz uslov da ukupna kolicina vode od takve kise
bude iznad 0,80 inca (iznad 20,3 ).
se dosta pribIizuje i ranijim pokusajima
He!lmann-a, koji predlozio da se za definiciju
prejakog pljuska (provale obIaka, olujne kise) za
srednju Evropu uzme najmanje trajanja kise
od 60 minuta uz intenzitet od 56 mmlcas ili
= 1 mmlminut. Za kisu koja ima samo karakter
pljuska, prejakog pljuska (l kise) . Ro
sental predlozio jos 1906. god. da takvom obliku
odgovara kisa intenzitet od 0,2 mm!minut
ukupna koliCina pale vode iznad 2 (Rozenthal
.: 39).
Opazanja, koja su izvrsili Rowe i Colmann idu
u pri10g ranijem shvatanju da pljuskovi i olujne
kise traju prosecno duze u brdima nego u
. Naime, smatra se da za postanak jake oluj
kise potrebno pridolazenje vlaznog vazduha iz
dalje okoline i njegovo jako uzlazno kretanje. Bas
zbog toga, pljuskovi i olujne kise u veCini slurcajeva
i ograniceno prostiranje.
Prema ispitivanjima izvrsenim u Srednjo'j ,
intenzifet jakih kisa prelazi i 3 mmiminut, ako
ne traju duze od 5 minuta. Kod jakih kisa koje tra
40 do 60 minuta taj intenzitet retko prelazi
\-elicinu od 1 m:riJ.!minut, ako kise te vrste traju
\'ise od 2 casa intenzitet retko od 0,3 do 0,5
mm!minut.
Intenziteti pljuskova su redovno l promenljivi
i se najcesce javljaju u toplijem dobu godine.
Milosavljevicevoj pljuskovi se obrazuju pri
\'Iazno-labilnom stanju atmosfere, odnosno jakom
adijabatskom h1adenju vlaZnog vazduha ispod tem
perature rosne tacke.
Pljuskove sevanje i grmljavina, najcesce
padaju u popodnevnim casovima leti, kada ze
mljisna povrsina dosta zagrejana. pljuskovi se,
mada rede, mogu javljati i u prolece i u jesen, zbog
toga, sto tada vazduh dosta vlazan i sto se
uzlaznom podizanju brze rash1adi do rosne tacke,
nego sto to slucaj kod suvog i toplijeg vaz
duha u leto. Pljuskovi u prolece i s jeseni javljaju
se u casovima dana nego sto to slucaj kod
letnjih pljuskova ( Milosavljevic: 40).
prof. drP. Vujevicu zabelezena
kisa u obliku pljuska (olujne kise) bila 25. V
1910. u Cerapundi,
U llasoj zemlji jedna od 01 kisa
pala 21. IX 1927. god. u selu Crkvice (Crna )
kada ukupna kolicina pale vode iznosila 480 .
Interesantan slucaj jedne provale obIaka, koja se
desila 24. avgusta 1906. god. u Los Andelosu, kada
za jedan minut l0 25,9 kiSe. ujedno
i jedan od najvecih zapazenih intenziteta kise.
Sve navedeno u vezi sa erozijom znaci, da
najzesce bombardovanje zemljista kisnim kapima
treba ocekivati leti, zatim u l i s jeseni.
(1) razlog raspadanja povrsinskih slojeva ze
mljista i razdvajanja zemljisnih cestica. energija
za jednu kisnu kap iznosi:
gde k kineticka energija kiSne kapljice;
masa kisne kapi u kg i v - prosecna brzina kisne
kapi sa kojom dostize do zemlje, u m 1!sek.
Merenja u vezi sa odredivanjem srednjeg
nika kisnih kapljica prirodnih kisa pokazala da se u
prirodi retko l kise koje i ujed
veliCinu precnika kapljica koje pada
zemlju. Na narocitim hemijski osetljivim
ni trakama dokazano da u sustini svaka ki
sa bezbroj raznih velicina kisnih kapljica. Zbog
toga relativno i dosta komplikovan zadatak da se
precizno sracuna ukupna energija jedne kiSe.
Naime, kisne kapljice su samo raznog prec
nika, se i oblik u zavisnosti od
hovog precnika, od loptastog kod kapljica malog
precnika do spljostenog, socivastog kod kapi
precnika.
Za ukupne kineticko-erozione energije
kisa u jednom podrucju se uzimaju samo
kise koje su to podrucje pale u obliku pljuskova,
sve ostale padavine se zanemaruju. Tako .
ako se odgovarajucim analizama strukturi kisa
utvrdi da jedan sliv, povrsine 45 km 2 tokom
jedne godine palo ukupno, 6 pljuskova sa ukupnom
koliCinom l vode od~ 200 , i srednji precnik
kisnih kapljica za sve pljuskove iznosio 4 m,
prosecni intenzitet kisa 1 mmlminut, onda ukup
kineticka energija, koja izvrsi1atokom te godi
bombardovan'je zemljista kisnim kapima u tom
slivu iznosila, uz pretpostavku da jedolazna brzina
zemlju l 7 m1 /sekunda za svaku kisnu kap,
da tezina kapi l 0,2 grama:
0,12 49,0 8.300,0 200,0 4;>,0 106 = 21962
2
milijardi dzaula (1 dzaul 1 kg m f !sek 2).
U gornjem izrazu 8.300 predstavlja broj kisnih
kapi u jednom litru l vode uzimajuci za osnovicu
da tezina kapi 0,12 grama. 49,0 kvadrat dolazne
brzine (V = 7 m1/sek), 200 predstavlja ukupan broj
l vode od pljuskova tretirani sliv. Sva
kome odgovara 1 povrsine sliva jedan
2
litar pale vode. Za 200 vode svakom 2 sliva
trebalo da padne: 8.300 200 1,66 ka
l kise mase 0,12 grama. 45 106 u gor
29
njem izrazu odgovara povrsini u 2, tj. 45
km 2 45,000.000 mli 45,0. 106 2
Iz ovog primera moie da se sagleda koliko
ogromna u sustini velicina kineticke erozione ener
gije kisnih kapi koja deluje . jedan i to sn
tokom jedne godine. Pri tome u gornjem primeru
nije uzet broj pljuskovnih kisa. Ima li
ierozionih podrucja gde, prosecna godisnja
stalost kisnih pljuskova mnogo vise brojnija. Takva
podrucja oblcno przaju sliku erozijom zasno upro
pascenih krajeva, ukoliko ,tu. strahovitu energiju
kao erozionu snagu pljuskova, nije da obuzda
stalan vegetacioni pokrivac i da zastiti zemljiste tak
vog .
Odavde se reljefno sagledava zasto kise, od
nosno njihovi. ekstremni bl, pljuskovi provale
oblaka, jedan od izvanredno agresivnih klimatskih
cinilaca erozije uopste.
Covek drugi. cinioci koji ostave zemljiste bez
odgovarc;ljuceg zastitnog pokriv.aca i ne slute u ka
kvu ' opasnost tadadoveden zem1jisni fond.
ujedno .razlog zasto Sluzba za konservaciju zemlji
sta i voda SAD pridaje toliki znacaj "bombardova
zemljista kisnim kapima" kao uvodnoj fazi ero
zi'je vodom,
4. TEMPERATURE 1 NJIHOV UTICAJ
. .NA EROZljU
Od meteoroloskih elemenata tempera
ture vazduha i zemljista jedan od najpresudnijih
uticaja i razvoj erozionihprocesa.
Poznato da temperature vazduha i zemljista
toplotne izvore, koji gu da dodu iz oko 7 m gram-kalorija zracne sunceve energije
vasione od sunca i zvezda iz unutrasnjosti zemlje.
prof. dr . svlviu,. kolicina to
plote koju zemlja s.talno ispusta iz zagrejane
unutrasnjosti iznosi 1 2 zemljine povrsine i u
jednoj minuti oko 0,0001 gram-kalorija. Na prvi
.gled vrednost izgleda sasvim l, ona zemljine povr8ine, kopna, mora, bilja i prizemnih
neta povrsinu od 1 2 znaci 1 gram-kaloriju,
u toku od 24 casa 1440 gram-kalorija za svaki
zemljine povrsine. Proracunato , da se srednja
godisnja temperatura povrsini zemljista mogla da
povisi za 0,15 0 toplotom koju zemlja iz unu
trasnjosti ispusta u prostor (Milosavljevic .: 41).
Glavni izvor toplotne energije za raz1iCitih
temperatura zemljista i vazduha nasoj planeti
Sunce. Zracna energija Sunca koja dospe u jednoj
minuti 1 2 gornju granicu atmosfere, pod
l0 da zraci padaju normalno i da Zemlja
nalazi srednjem udaljenju od Sunca, naziva
solamom konstantom. Merenjima potvrdeno da
solarna konstanta iznosi 1,94 gram-kalorija!minut.
Svaki gomjih povrsina nase t, iIi
2 Na ta'j nacin pazljivim istrazivanjem moguce
zemljine povrsine kada ne l0' atmosfere
2 kroz pracenje dnevnih amplituda zemljista i to
u svakom minutu 19.400 gram-kalorija u l
kada suncevi zraci spustaju upravno i kada
Zemlja nalazi srednjem odstojanju od Sunca.
oko 13,5 puta toplotni izvor nego 8to
izvor toplote iz unutrasnjosti Zemlje.
30
St. 17 ~ Podloga neotp9r:na nadelova:nje sila erQzije,
narocito kada su u pitanju 'pes~ai .ili grusne n
slage omogucava stvaranje razlicitih oblika' brazdan;a
zemljista, vec kod pve faze fluvijalne erozije "
bardovanja zemtjista kisnirn .kapima". ,Na sUci "pri
rodni vez" jednoj od.padina u "Antinom dolu",
Vranjska kotlina .<foto inz. S. Kolarovic)
Medutim usled uslova koji vladaju u nasoj at
mosferi od celokupne zracne energije Sunca jedva
da dospe do zemljine povrsine oko 50% zracne ener
gije, mnogD doprinosi i koso' padanje suncevih
zraka razne delove zemljine povrsiIle. Isto tako,
8tO Sup.ce vise iznad horizonta, utoliko in
tenzitet zagrevanja, utoliko i manja ozracena
povrsina. Pored toga, ukoliko suncevi' zraci pada'ju
vise koso zeniljinu povrsinu, utoliko oni prolaze
dzi put kroz vazdu8ni sloj i 8 gube to
plotu.
Meteorolozi proracunali da zemljinu
vrsinu prosecno u toku 24 dospe svaki 2
od cega 27% dospeva u vidudirektnog zracenja
zemljinu povr8inu i tu zadciava,' i jos oko 16%
dolazi od sunceve energije koju velikim delom za
drzala atmosfera i t u vasionu zadciala u
. Od te zracne energije vrsi sezagrejavanje
slojeva v;azduha.
2
Osmatran:ja pokazuju da kopnu dnevni
maksimum temperature vazduha desava oko 13
, lninimum oko 5 izjutra.
Kod zemljista najveca dnevna kolebanja tempe
rature suzapa.zena kod peskova i nestruktivnih ze
mlji8ta, dok zemljiSta boljim fizickim osobinama
vise zasticena od prevelikog zagrevanja. Bolja
strukturna zemljista kao smonice, cernozemi i sl.
srazmemo l provodljivost toplote,
istu sprovode u dublje slojeve i uSled. toga dnevne
amp1itude temperatura takvih zemljista znatno
manje. Podzoli i druga nestrukturna zemljista
srazmerno amp1itude dnevnih temperatura.
uglavnom utoku vegetacionog perioda, otkriti in
deks koji kvantitativno govori stanju strukture
zemljista, samim tim i velicini erozije.
Medutim, koliCina toplote koju zemljiste
i ona koja zadrzi povrsini isto tako mogu
sluziti kao indeksi za stanja erozije Medutim, poznato da kod zemljista gde se
u zemijisfu. nl; zemljista kojasu zagrejanaza l . pbvrsinsko oticanje postoji smanjena in
letnjih dana samo u tankom sloju ' fitraciona sposobnost. Suprotno tome; kod' peskova
povrsini.pr~dsiavljaju uvek zml gde ovla~ i nevezanih zemljiSta 'vdr>tlivst redovno
dala erozija. lJk()liJ ,<? zagrejani sloj znatna, smanjeno povrsinsko oticanje, ot
zemljista tanji. utoliko vise radi zemljistu koje eroziju neznatan.
slabo otporno erozije.
Zcmljiste sastavljeno od krupnijih cestica:je
Uopste temperature i amplitude pravilu vodopropustljivo. , ukoliko
vrlo agresivan erozije zemljista. Tako prisutnih lel glinenih cestica ni veliku
mnoga istrazivanja u vezi odredivanjem ukupnih athezionu , tome i pruza veliki ot
godisnjih ko1icina i suspendovanih vodne i eolske erozije.
u raznim vodotocima u raznim krajevim~ sveta S druge strane, zemljista koja iskljucivo sa
kazala izrazitu kolicinu erozion.ih stavljena od sitnih glinenih cestica U zbijena ite
dukata sa l1 srednjegodisnjih izo ska. Ona samim tim malu vodopropustljivost
termi pojedinih krajeva. potvruju, da i zbog toga kod povrsinsko otica
ukoliko su elementi koji odnose visinu nje vode, koje jak agens za ubrzane erozione
padavina tokom prosecne godine, tip zemljista i . toga zbijena i teska zemljiSta ne pruzaju
sprostranjenosti vegetacionog pokrivaca, nacina osnovne uslove za zivot biljki, jer nemaju dovoljnu
de i odrzavanja poljoprivrednih zemljista, rezima aeraciju i meduprostore pogodne za kretanje vode i
konfiguracije i l1admorskih i dr. postoje zivot mikroorganizama, pored toga sto l suse
razlike u srednjegodisnjih izotermi za dva i raspadaju pod uticajem tmsf.
odredena podrucja, koli6ina erozionih getacioni pokrivac takvim zemljistima vrlo brzo
tamo, gde i visina srednjegodisnje izo
propada.
terme vazduha.
Organske materije u zemljistu bitno uticu nj~
Zbog toga srednjegodisnje izoterme :vazduha jed govu strukturu. Ukoliko ima vise organskih materija
noga podrucja, tj. srednjegodisnje temperature pred u zemljistu utoliko moze racunati
stavtjene izohijetalnom kartom, predstavljaju l0 tip zemljista sa poboljsanom strukturom. Organske
neposredan indikator za veceg manjeg ste materi'je u zemljistu uticu postanak poroznije
erozije takvog podrucja. Cak i u okvirima cita strukture i sposobnost zemljista da lak
vog sveta potvrdeno , da erozije tamo se vodu od kiSa i snega (socnicu), 8tO sma
gde srednjegodisnje temperature. Tako opasnost od naglog povrsinskog oticanja za
i\frika, posto se i nalazi pod udarcima jakih kisa ili brzogtopljenja snega.
vog zracenja predstavlja kontinent erozije,
tj. srednjegodisnjim intenzitetom erozije Ako u zemljistu dovoljno organskih
izraZenim u m km 2 podrucja, dok h1adni krajevi terija takva zemljista su obicno suva i .
vrlo niske intenzitete erozije. Istrazivanja fran
Zapazeno , da se jacina erozije , ukoliko
odnosen gornji sloj zemljista, preostali horizon
cuskog strucn'jaka Fournier-a u potpunosti daju
tvrdu postavkama (rn .: 42). ti siromasni u organskom materijalu. Vrednost
ganske materije u pogledu strukture zemljista opste
poznata.

5. SASTAV ZEMLJISTA 1 EROZIJA 1 mineraloski sastav zemljista uticaj

eroziju. Naucna istrazivanja ukazuju da se mogu
Ako zemljiste shvati kao dinamicko tel0. koje
nije l mesavina raspadnutih stena i organ
skih materija, deo prirode koji prilagodava
l i unutrasnjim , koje njega deluju,
onda odmah jasno da l0 mnogo
koji u samom zemljistu, i koji direktno ili indi
rektno uticu otpornost neotpornost zemljisnih
tvorevina eroziju.
Od mnogih cinilaca 'erozije zemtjista u tom
l nave8ce neki, od posebnog zna
za projektanta koji problemima odre
intenziteta erozije, od interesa
i za strucnjake prakticno izvode antierozio
ne radove.
Granulometrijski sastav zemljista utice
govu otpornost eroziju. dokazano
da uko1iko zemljiste procenat glinenih
Sl. 18 Koinovano delovanje "bobardovanja ze
stica u sebi, manji procenat peska da pruza uto1iko ljiSta kisni kapia" i vode koja otice
otpor bombardovanju kisnim kapima stvorenim skoj podlozi. "f)avolja vaTos", sliv . (foto inz.
vestackom kiSom. S. KolaTovic)

31
ustanoviti i neki brojcani indeksi izmedu mineralo liCina - u zemljistu. Radi toga pristupanja
skog sastava zemljiSta i njegove otpornosti na~ro ka1cifikaciji erodiranih ~f11ljista veoma jeznacajno
ziju. Tako , Bennett-u, odnos izmeau kolicine da se prethodno ispita i stanje Mg-jona i potrebi
m dioksida (S2) kod glinusa zblru odredi najpovoljniji odnb~ - m Mg-jonu,
ferioksida (FeOs) i aluminium oksida (A120~(pred odnosno odgovarajuci "ni faktor" poLevi"u.
stavlja izrazit indeks otpornosti eroziju zemljiSta. Kolicina koloida u zemljistu povecava njegovu
k , m, vrednost toga indeksa J~ i):
otpornost eroziju, odnosno ona raste sa poveca

-
1 - }:: (SIO.)
m te koliCine. Middleton 1930. god. stvorio
"erozionog odnosa" uzemljistu. vrsio

I - (F 2 ) + (lz )
(3) mehanicke analize m frakcije zemljista koje
duze vreme ostaju u suspenziji u obicnom rastvoru.
Procenat cestica izrazen u tezinskim m koje
ispod 1,0 takve g1inuse su vrl0 tcske izbijene. ostaju u suspenziji u odnosu celokupnu tezinu ze
likom kisa i pljuskova onc ne vodu, mljista koje podvrgnuto analizi suspenziju,
se ova sliva u ogromnoj koliCini preko i do nazvao "disperzionim odnosom". Ukoliko zemlji
lazi do dubinskih procesa erozije, tj. stvaranja braz sta u obicnom vodenom rastvoru daju vise cestica
dica i podlokavanja. Ako ta vrednost za ) oko koje odlaze u suspenziju, utoliko su manje ot
2,0 glinuse su srednje otporne eroziju, ako porna eroziju.
vrednost za ( i) oko 4,0 glinuse su vrlo otporne S druge strane Middleton utvrdio da odnos iz
eroziju "bombardovanja" zemljiSta kisnim ka koloida m ekvivalentu vla.znosti predstav
, zalost ne, i nauticaj temperature. l indeks propustljivosti zemljista za vodu. Ukoliko
taj indeks ! vrednosti, erozija, jer
1 novija istrazivanja odnosima oksida kalcijuma,
veca infiltracija vode od pljuskova u m zemlji
magnezijuma, natrijuma i kalijuma u zemljiStu pot
vrdila su pretpostavke, da hemi:jski sastav zemlji ste. Deljenjem disperzionog odnosa (D e ) sa indek
sta izrazit indikator otpomosti zem1jista eroziju. som vodopropustljivosti zemljista (I ) Middleton
dobio takozvani "erozioni odn08" zemljista ():
Prema . Dut-u kod zlist koje otporno
eroziju treba odnos MgO : u zemljistu da
bude priblizno 1 : 4. Sa m toga odnosa
1 : 3 ili 1 : 2 iIi 1 : 1 zemljiSna tvorevina postaje
-,..
=
I (4)

sve manje otporna eroziju. U slucaju kada u ze

mljistu preovlada ko1iCina MgO nad kolicinom
zemljisna tvorevina potencijalno dosla u stanje koji ukoliko veCi od 10 oznacava l0 erozivl1a
destruktivnijih erozionih procesa. Gubitak i zemljista, ukoliko m! od 10 uto1iko zem
neravnomernost MgO , istom autoru, znak koji ljista m podlozna eroziji. Isto tako disperzioni
prethodi jednom od najdestruktivnijih ro odnos izrazen u procentima Qznacava ako iznad
zije: klizenju zemljista (. Dutil: 43). 15(1/(1, zemljista podlozna eroziji, ako : manji od
1s 0 /() zemljista ml0 podlozna eroziji. Suorotno stoji
Poznato da Ca-jon koagulator i jedan od kod indeksa vodopropustljivosti (I e ) Ukoliko
najsnaznijih Cinilaca agregactja u zemljistu, dok vdnst I manja od 1,5 utoliko zemljista vise
Na-jon naprotiv, peptizator i najsnazniji disperza podlozna eroziji, ukoliko ta vrednost od
tor zemljista. Njegov visok sadrzaj u zemljistu ozna 1,5 utoliko su zemljista manje podlozna eroziji (Mid
ujedno jaku sklonost ka bubrenja, dleton . .: 44).
bubrenje indikator slabe otpornosti zemljista
eroziju. Kod zemljista sklonog bubrenju javlja i Drugi autori za razna zemljista utvrdili dru
jako povrsinsko oticanje vode neposredno posle ge granicne vrednosti za "erozioni odnos" zemljista,
kisa, pri tome takvo zemljiste m naro tj. kada ona postaju sklona eroziji ili kada pruza'ju
Cito stetan uticaj visoke letnje temperature. dovoljan otpbr. Tako Rest i Rowles daju podatke
za neka zemljista u Minnesoti kod kojih tek kod
Isto tako odavno bilo poznato da Ca-jon m vrednosti = 30 nastupala intenzivna erozija
visoko elektricno punjenje (naboj) i da Ca-jonu pri zemljistu dok su kod nizih vrednosti za "" zemlji
pada vazna uloga u agensima koji dovode ka sta uglavnom bila otporna eroziju, kada radi
! strukture zemljiSta. - m prisustvom u 10 iskljucivo poljuprivrednim zemljistima (Rest .
zemljistu umanjuje stetno dclovanje drugih jona . and Chas . Ro-wles: 45).
dobru strukturu zemljista. , poznato da velika
klii - u zemljistu deluje takoae razorno Ali ispitivanja pokazuju da otpornost zemljista
strukturu, u velikim ko1icinama - eroziJu zavisi i od kolicine stenovitih otpadaka i
staje otrov za biljke i mikroorganizme u zemljiStu, od vrste stena kO'je Cine materinsku podlogu. Sma
to potencijalno dovodi ka 8m ubrzane tra , da ako jedno zemljiste m mnogo stenovitih
zije. otpadaka u sebi da otporno eroziju koja
nastaje od bombardovanja kisnim kapima.
Mnoga ispitivanja pokazala da kod tzv. kal~ tim, neki autori opravdano ukazuju da stenoviti
cifikacije erodiranih zemljista neophodno ubaciti i otpaci u zemljistu njegovu tezinu, sto do
Mg-jon. Ovaj Mg-jon deluje kao "moderator" koji '.'odi do zbijanja zemljista. Zbijena zemljista m
obuzdava stetno delovanje eventualno previsokih ko manju infi1traciju i povrsinsko oticanje vode,

32
8to ima za posledicu i favoriziranje procesa ubrzane
erozije (Glenn L.: 46).

6 . UICAJ GEOLOSKE PODLOGE NA EROZIJU

Istrazival1ja pokazuju da 1itoloske i strukturne

osone osnovnog materijala iz kojeg postalo ze
mljiSte odreden uticaj razvoj erozionih
procesa. Mada poznato, da pod razlicitim kli
matskim uslovima mogu istoj geoloskoj podlozi
da stvore razliciti tipovi pedoloskog sloja zemljista,
utvrdeno ' da brzina i 1 erozionog procesa
zemljistu u znatnoj meri predodredeni karakte
ristikama geoloske podloge.
Uticaj geoloske podloge otpor zemljista Sl. 20 - U uslovima gde povrsinskim slojevima
eroziju moze neposredno da ! kod ne zist nalaze i krupniji komadi kamenja povrsinska
pedoloskih tvorevina. zemljista, na erozija stvara "kamenite pustinje". Kameniti materi
staju raspadanjem pescara ocno krupnozrne jal, ! "osuline" ("raspadine") izvesnu samo
-drnu daljem delovanju povrsinske erozije, i to
strukture. peskuse i peskovite ilovace, nasu nazvan nauci "eroziono poplocavanje".
prot muljevitim glinama i sitnozrnim i1ovacama, Detalj iz podrucja "Kratovske reke" nedaleko od Pri
koje ocno postaju raspadanjem sitnozrnih skrilj . (foto: inz. S. Ivanovic)
u prirodi desava, da neki naknadni procesi vrse
promenu strukturnosti pojedinih stena, i vec brazde, jarkovi i jaruge. Naime, jaruzasta erozija
postalih pedol08kih tvorevina. Bennett navodi usko povezana sa pojavom dubokih slojeva
primere gde glecerska pomeranja "l" drobina.
krupnozrne pescare. Rezultat toga l0 stvaranje Slicno stoji i kod dioritskih stena. 1 ove stene
zemljisnih tvorevina veoma sitnozrne strukture. povrsinskim raspadanjcm daju mocne naslage gru
li sadrza:j lako rastvorljivih soli cini da su seva.
zemljista, postala iz takvih stena, obicno vrl0 podlo Kristalasti skriljci zbog svojih mnogobrojnih
zna eroziji. Kod slanih stena to se potencira i sla kotina i supljikavosti lako raspadaju pod utica
uslovima za razvoj vegetacije, cest slucaj mraza, kise i temperaturnih vartjacija. Na nji
pojava brazdaste i jaruzaste erozije takvim ze dolazi i do relativno brzeg odnosenja plitko~for
mljistima. miranih slojeva zemljista. Zbog zadrzavanja glinenih
Dubinski procesi erozije (brazdasta i jaruzasta) cestica obicno dubinama od 2-5 metara, u pod
l' kristalastih skriljaca dolazi i do brojnih pro
svojstveni i granitoidnim stenama. Postepenim
kretanja gornjih slojeva zemljiSta (solif1ukcija)
raspadanjem i drobIjenjem pod uticajem atmosferi
, stvara se obicno otvorenim Zn ekspozi
koji cesto mogu da preobraze u vrlo teske urvin
ske procese (popuzine, ruc-terene).
granitoidnih masiva tzv. granitoidni ili
granitoidni grus (arena). De1jina tako raspadnutog ristalasti skriljci su uopste izvoriste i jaru
povrsinskog 10 moze da iznese vise metara. Na zaste erozije i narocito podesni za pojavu inten
ovakvim raspadnutim povrsinama lako se usecaju zivnih regresivnih erozionih . Drugim recima,
gde mnogo skriljastih stena mnogo
i dubinskih erozionih procesa.
Progresivna erozija kristalastim skrilcima
cesto i posledica obrade zemljista za poljoprivredne
jednogodisnje kulture strmim nagibima. Posto
takvo zemljiste lako spira to njima lako stva
raju brazde i vododerine i time ubrzava proces stva
ranja jaruga i naknadne regresivne erozije.
Kod krecnjaka i krecnjackih tvorevina najcesce
dolazi do izrazaja laka rastvorljivost ovih stena u
vodi. Takozvana karstna podrucja tacnije
drucja karsne erozije zauzimaju ogromna prostran
stva u raznim krajevima sveta. podrucja puna
skrapa, vrtaca, ponora, pecina i drugih tipicnih kra
skih oblika. su oblici posledica nejednakog ras
tvaranja krecnjackih u vodi i ujedno relativno
jake vodopropustljivosti ovih stena.
Sl. 19 Krajnji stadijum povrsinske erozije brd kod sagledavanja opsteg procesa regionalne
skim poducjima dovodi do potpunog odnosenja rod erozije i obrnutih slucajeva. Prema Bennett-u,
nog sloja zemljiSta i do stvaranja brdskih pustinja.
Na sHci rdske pustinje andezitnim stenama izvesna zemljista veoma mnogo raz1ikuju od ste
vu Crnog Timoka od kojih su postali. Tako crvenice koje poticu

5 33
 .~

Na takvim naslagama veoma cesta pOjava stra

hovito mutnih tokova ("Murren" Svaj
carskoj i Nemackoj). Uzrok za ovo treba traziti
tome sto glecerskom materijalu i doslo, usled
relativno niskih temperatura doba ki ovih
tvorevina, do stvaranja podesnih prirodnih lepkova
uz ucesce raspadanja organske materije. Glecerski
slojevi i morenski materijali spadaju red najmanje
mhiki vezanih pedoloskih tvorevina. Erozija
i uzima gigantske razmere i ve6inom se
javlja obliku urvinskih procesa.
Serpentinske naslage i njihovi ekvivalenti su
znati procesima prostrane povrsinske erozije. Ne
moglo do danas da sigurnoscu kaze sta
osnovni uzrok, koji dovodi do relativno veoma
kih povrsinskih procesa zemljistima serpentin
S!. 21 - d padinama brazde i jar11,i!ice skoj podlozi i1i do urvinskih procesa
zuj 11, vid11, d11,bokih zasecanja terena onda to pentinskoj steni.
sig11,ran znak male otpornosti zemHsita
d11,binske erozije. Padina zv, "Gsevac", sliv Kale Nauka eroziji zemljista jos l da ot
nicske reke (foto: inz. S. Kolarovic) krije sve koji su, kako kaZe Bennett,
umesani mehaniku erozionih . U tom
od krecnjaka toplim i vlaznim krajevima, vrlo gledu s1icnosti, koje 6 geoloskim i
li crvenicama (crvenim zemljistima) postalim pedoloskim naukama.
serpentinskoj podlozi. l narocito kraje
duti dok geolozi istrazuju karakter,
vima gde nije doslo do ubrzane erozije, vec zem
ljiste stvaralo postepeno kroz normalne geo kl0 i raspodelu materijala stenama, pedolozi
loske () erozije. Slicnost kod ovakvih zem vrse istraziv-anja prirodi zemljista, dotle
ljista cesto takvom stepenu, da njihova strucnjacj koji se bave zi vodoprivredni
terinska podloga moze otkriti kroz dublje zenjeri, ziisti, pokusavajU da utvrde unutra
kopanje f kroz precizne hemijske analize. snje veze i odnose izmedu fizickog i mehanickog
stava zemljista i stena i geodiamickih pojava koji
Isto tako, zemljiste moze, mora da zadrii se desavaju procesima ubrzane erozije zemljista.
stena od kojih potice. Tako kada dode do ra
Zbog cega izvesne stene i1i zemljista vise otporna
spadanja kalijumovih jedinjenja zemljistu, onda jednu drugu vrstu erozije, kao i zbog cega
mogu izmeniti potpuno unistiti originalni tra
kod jednih tvorevina vise javljaju urvinski, kod
govi materinskih stena. Isto tako zem drugih povrsinski procesi erozije, nece i da
ljista utice i prisustvo organskih materija. Izrazito sustinski odgovori za, verovatno, duzi niz godina.
svetle zemljista siguran znak nedostatka or Naime, otkrivanje unutrasnjih il erozije zemlji
ganskih hraniva njemu. sta tek otpocelo od skora i 6 potrebno da produ
Vrlo cesti slucajevi da i zemljistima posta godine i godine da se prakticnim
od krecnjaka moze uopste da utvrdi pri tvrdi1e odredene pretpostavke pronasla nova
sustvo kalcijum-karbonata. prakticno rastvo tumacen'ja.
ren, odnet i pretvoren "l" za vreme pretva
ranja stena zemljiste.
Tufozne stene, zatim andezitne i dacitne tvore
vine naroCito osetljive eroziju "bombardova
zemljista kisnim kapima". oblastima
andezitno-dacitnih tvorevina dolazi zbog toga do
jake povrsinske erozije, koja se mestimicno pretva
i tezu dubinsku eroziju. Naprotiv, podrucji
argilosista i glineno-laporastih naslaga,
pocetni procesi erozije nisu povrsinskog, vec
nog (dubinskog) karaktera. tereni gde erozija
otpocinje "odronima", "", i ili
ve6im drugim urvinskim .
Kod ti peskova, pescara i f!is naslaga
najces6e javljaju kombinovani povrsinski i dubin
ski procesi erozije. l neJ;?aznja iskoriStavanju
poljoprivrednih i sumskih zemljista tim
moze da izazove skoro jednovremeno teske
vrSinske i jos teze linearne erozione procese. Sl. 22 - Brazde i jar11,i!ice bitno obelezje procesa
d11,binske erozije. n d11, izvanredno velike kolicine
Gleeerske naslage, morenski materijal isto tako erozionih nanosa, cak i kada formirane posum
spadaju tvorevine veoma neotporne eroziju. ljenim krajevima. Sliv "Male reke", Gornja

34
 7. STRUKTURA ZEMLjlSTA 1 EROZIJA agregate. Isto tako pokazalo se da i korenje drveca
i raznog bilja doprinosi agregaciji zemljiSta, se
. Stallings-u, izvanredno znacajno otkrice smatralo da taj proces narocito pomaze pritisak
u vezi sa protiv erozije predstavljaju nova koji to korenje vrsi okolno zemljiste, km
tumacenja stvaranju strukturnosti zemljista. svoga rascenja. Pri tome, tumacilo se, da u sumi
., gde agregacija bila uvek znatna, to potpo
Svako, ko se kretao medom gde jednoj maze i samo njihanJe drveca usled vetra.
strani bila 8, drugoj njiva livada" mogao
vec hodu da oseti da sumsko zemljiste mek Pored toga, bilo poznato da i zemljisna fauna,
se, vise "sunderasto" od onog gde nije suma. Zem narocito u gornjim horizontima: gliste, i insek
ljiste obradenim poljoprivrednim povrsinama sa ti koji preraduju zemljisni materijal potpomazu iz
jednogodisnjim ratarskim kulturama "tvrde" od lucenim materijalima agregaciju zemljista.
onog u sumi, i od onog gde su livade ili stalne
ljoprivredne visegodisnje kulture. Zemljiste liva Najgori tip strukture zemljista naziva se
dama i pasnjacima "mekse" od onog oranica sivna jed.nocesticna struktura, koje u sustini oz
"tvrde" od zemljiSta u sumi.
nacavaju otsustvo zemljiSnih agregata. svako
zrnce zemljista samo za sebe, kao kod "zivog peska".
Kada se uzme u ruke malo od takvih zemljista i Nesto bolji tip slojevite lisnate strukture, gde
protrlja medu dlanovima, videce se, da zemlji8te se agregacija vrsi u tankom sloju, i uglavnom u
sa oranica dati grube grudve, cesto i vrlo tvrde, dok rizontima samoj povrsini zemlje. U bolje struk
se zemljiste sa livada, pasnjaka i iz suma rastro ture zemljista ubrajaju se zrnasta, mrvicasta i sunde
8iti u mnogo sitnije delove. l'asta struktura. U poljoprivredi se upotrebljavaju i
Razlika lezi u tome, 5to zemljiste pod 5 ili druge klasifikacione seme naroCito za strukturu ora
pod stalnom travnom vegetacijom finiju struk nicnih zemljista kao: prizmaticna, orasasta, stuba
turu, tehnicki receno mnostvo zemljisnih ag sta i sl.
regata. Naprotiv, zemljiste pod 1 malo Medutim, smatra se da samo sunderasta struk
agregata, cesto i veoma l. Ukoliko zemljiSte tura, u vezi sa istrazivanjima izvrsenim erozio
viSe agregata, ono utoliko vise 8upljina i nim parcelama, omogucava da se sva kisna voda ko
. ONO se utoliko priblizava idealnoj "sundera padne takvo zemljiSte odmah i u njega.
stoj" strukturi i obrnuto. Upijanjem kisne vode u vecim koliCinama od strane
Odavno l poznato, da se cestice u zemljiStu zemljiSta, smanjuju se uslovi za naglo oticanje vode
ne nalaze kao nezavisne jedinice. One su povezane i eroziju uopste.
u agregate, kada stvaraju vece, slozene cestice ili Sunderasta struktura zemljista Cini da kisna voda
grupe zemljisnih cestica. 1stO tako poznato, postaje iskljuCivo korisni u biljnoj proizvod
da stvaranje stabilnih agregata u zemljistu slozen nji. isto tako poznato da sunderastu struk
proces povezivanja zemljisnih cestica u strukturne turu zem1jista stvaraju sume, se drzalo da sun
jedinice, koje se "ne rasplinjavaju u vodi" (Peele . derastu strukturu u sumi stvara:
.: 47). potvrdilo predpostavke da zemljiSta
nisu slucajne mesavine. 1) 1 organskog materijala od lisnika i pri
zemne i faune;
Kolicina i vrsta agregata odreduju strukturu ze
mljiSta. Drugim , struktura zemljista odraz 2) pritisak izazvan rascenjem korenovih sistema
koji su zemljisne cestice povezane u agre i prizemnih delova debala, kao i njihanjem debala
gate. Zemljista, koja glina, veci sa i stabljikama usled duvanja vetrova, kojim se priti
drzaj koloidnog materijala, koloidni materijal sak zemljiste povecava i smanjuje u odredenim
dino i omogucuje stvaranje agregata raznih tipova. pravcima;
peskovi sa jedno-cesticnim stanjem, , 3) pritisak izazvan stvaranjem kristala leda i
naprotiv, slabe mogucnosti za stvaranje zemljisnih eventualno duZim zadrzavanjem snega u uslovima
agregata. Odavno bilo utvrdeno da i sadrzaj kontinentalne i umerenokontinentalne klime;
organske materije u zemljistima veCi, ukoliko . visi
4) dehidratacija koloida, kao rezultat povlacenja
stepen agregacije, kao i to da bas organska mate
vazan obrazovanja agregata (Sokolov
vode;
sky N. .: 48). 5) zastitom zemljista od udara (bombardovanja)
kisnim kapima i onemogucavanjem ispiranja mine
Utvrdeno isto tako,. da, se zmisi agregati ralnog sastava i organskih materija, kao i zastitom
stvaraju usled naizmenicnog vlaZenja i susenja ze od jakih temperatura i drugih atmosferskih nepo
mljista, kao i to da i smrzavanje i otkravljivanje srednih uticaja zemljiste.
predstavljaju cinioce, koji favorizuju proces agre
gacije u zemljistu. Ehrenberg konstatovao da vi 08 Ramann opazio 1898. godine, da cak i
soke temperature pr. kod pozara sumama vremeno uklanjanje sumskog listinca (stelje) Cini
livadama i pasnjacima isto tako potpomazu stvara da se struktura sumskog zemljista kvari, kao i u
zemljiSnih agregata (Ehrenberg .: 49). slucaju kada ga gazi stoka za vreme vlaZnijeg
da (Ramann .: 50).
Zapazeno da u vecini slucajeva, narocito kod
laboratorijskih ogleda, gornje naCine potpomog Ucenje velikog ruskog naucnika Dokucajeva
nuto stvaranje agregacije ne daje bas sasvim stabilne strukturi zemljista ucinilo pravu prekretnicu u

5* 35
shvatanju proizvodnih sposobnosti poljoprivrednih i nice pretvarane u pasnjake, strucnjaci to tu
sumskih zemljiSta i razjasni10 mnoge pretpostavke m iscrptjenoscu zemljista u odgovarajucim
u vezi sa osobinama strukturnih i nestrukturnih ze neralnim i organskim hranivima, ili degradacijama
mljista. Dokucajev duboko prodro u problematiku zajednica mikroorganizama. U tom smislu, savre
odnosa aeracija - voda - l tkiva u struk poljoprivredna nauka preporuCivala i odgo
turnom i nestrukturnom zemljistu i ukazao varaju6e agrotehnicke , kao ugarenje, zeleno
kako se i od nestrukturnih zemljiSta mogu u dogled , zaoravanje strnjika i sl.
vremenu dobiti strukturna. Njegova teorija . Iako Dokucajev skrenuo paznju, da u "
tzv. parlozima l osnovu za ubrzani raz lozima" i zemljiStima koja su prestala da
poljoprivredne proizvodnje (Akad. Nauk SSSR: cesto i organskih i neorganskih materija
19). nego u nekim zemljistima, gde se uvek postizu
, pored svega toga, najvise se vainosti pri visoki prinosi useva, te da kod takvih zemljista
davalo za proces stvaranja sunderaste strukture ze koja " " to strukture i aeracije,
mljista, uticaju sumskog pokrivaca zem1jistu, kolicine organskih i neorganskih hra
snika (stelje), kao i organskim otpacima od granja, , samo pitanje strukture zemljiSta i njenog stva
kore i ostacima drugih biljnih i zivotinjskih organi tek nedavno osvetljeno.
zama. Na sumskom zemljiStu redovno kOl1 Ogledima za proucavanje intenziteta erozije, ,
statovana znatna ko1iCina organske materije. rocito u predelima gde pada relativno l kolicina
ko prof. dr . Zubovic ukazuje da se kolicina kise, tek nedavno utvrdeno da tzv. dm,
suve organske materije u sumskom tlu, prema "parlozenje" zemljista, koje narod u raznim
ispitivanjima vise autora, krece od 2,1 do 5,5 tone krajevima sveta praktikuje od davnina, sasvim
1 hektaru sumskog zemljista kod liscarskih suma, drugu osnovu nego 8tO su to objasnjavale do
dok su kod cetinarskih suma te koliCine i do 4 puta sadasnje hipoteze da se kod takvih zemljista uglav
. ukazuje i novije podatke Chandler-a radi iscrpljenosti zemljista u hranivima.
prema ko;ima u podrucju SAD lis6arske daju Naime, ogledi radi utvrdivanja delovanja
prosecno 2,9-3,4 tone!ha stelje, cetinarske oko prirodnih i vestackih zemljista sa raz!icitim
2,8 tone, i smatra da "samo svome pokrovu sastavom i strukturom, sa razlicitim koliCinama gli
duguje za svu poroznost i elasticnost svoje zemlje" nenih i pescanih frakcija i raz!icitih bogatstvom
6 ].: 51). mineralnih i organskih hraniva, otkrili su ujedno i
Nesumnjivo, da ta, i mnoga druga opazanja, izvr tajnu, - koji nacin u prirodi nastaje stvarno sun
sena u podrucju ispitivanja sumskih i poljoprivred derasta struktura zemljista.
zemljiSta ukazuju povezanost svih Takva ispitivanja su pokazala, da kapacitet
pretpostavki, koji dovode do strukture zemljista vode u zemljiste mogao da se 6 u
sumskom kakvom drugom zemljistu. osetnoj meri sa g-thiCkim merama.
Cinjenica da mnoga sumska zemljiSta, dok Ogledi "erozionim l" i specijalno izgra
vegetacioni pokrivac idealnu sunde "lizimetrima" otkri1i su da se vodni ka
rastu strukturu. najbolja struktura za odrza pacitet zemljista samo kroz specijalni
i zemljista i rastinja . stupak dodavanja organskih u zemljistu, is
kljucivo povrsini zemljista, u jednom duzem inter
U zemljistu, koje sunderastu strukturu do l, i bez zaoravanja. Odmah se postavil0 pitanje,
kroz mnoge supljine velike kolicine vaz li bas u tome i sustina stvaranja sun
duha do korenovih prijemnih organa. roz iste deraste strukture i strukture zemljista uopste.
supljine dopiru i mnogi aerobni mikroorganizmi i
omogu6avaju samo korisne simbioze 6 i ubrza ]asan odgovor stigao od Americke sluzbe za
vezivanje azota i drugih elemenata potrebnih za
konservaciju zemljista i voda tek nedavno: sunde
rasta struktura u zemljistu nastaje samo u slucaju,
izgradnju biljnih tkiva. Kroz iste supljine lako
dire i voda, neophodna za opstanak i razvoj svih kada zemljiste bogato organskim otpacima i kada
biljnih organa. dode do tzv. laganog i1i usporenog procesa razla
ganja l i zivotinjskih secera u njemu.
Kod nestrukturnih zemljista, naprotiv sve su objasnjava, zasto skoro svako zemljiste u [
te osobine i uslovi potisnuti. Na takvim zemljistima mora u toku odredenog perioda da dobije
opstanak biljaka ugrozen, prinosi opadaju, sunderastu strukturu zemljista. ]asno , da u sumi
zemljista postaju osetljiva sile erozije. posle otpadanja !is6a i prekrivanja zeml'jista slojem
Mada uloga organske materije u vezi lisnika, nastaje l0 usporen proces razlaganja se
sa formiranjem dobre strukture zemljista, zapazeno cera. tome se stvara dosta 6rn lepkova, koji
i to, da sama kolicina organskih materija u zem postepeno prodiru i lepe cestice zemljista, kao i nji
ljistu jos znaci uslov za stvaranje njegove dobre grupe.
strukture. Postepeni proces razlaganja secera omogu6ava
Tako, pr., moze se nekom zep1ljistu dodati do da raznim zajednicama mikroorganizama stoji duze
l cak i mnogo mineralnih i organskih , vremena raspolaganju znatna zaliha hrane, koja
ipak da se postigne cak ni ocekivani minimal im neophodna za razvoj. Na taj uzajamnim
ni prinos, narocito, ako u pitanju oranica. Narod delovanjem se6ernih lepkova i mikroorganizama i
takva zemljista obicno ostavljao tzv. odmara dolazi u sumi do sunderaste strukture zemljista,
, tj. u "parlog". Na taj nacin, su ora kojO'j napred toliko govoreno.

36
 Obrnut proces stvaranja strukture zemljista otkrice daje ujedno odgovor pitanje, moze
kojem se vrsi ratarska obrada. Cak i kada su se li se zemljiste zastititi od erozije vec kod pocetne
dobro nadubrene oranice normalno bar dvaput go faze, tome da se takvo zemljiste stalno iskori
disnje preoravale. Preoravanje izaziva naglo previ scava za ratarsku poljoprivredu.
ranje secernih materija u organskim otpacima, pri Dokucajev sa pravom tvrdio da produktiv
naglom previranju tih materija ne stvaraju se secerni n08t zemljista raste sa povecanjem broja zemljisnih
lepkovi, neophodni za proces agregacije zemljiSta. agregata. Danasnja nauka, posle otkrica procesu
Nedostatak secernib lepkova onemogucava stvara koji formira sun..derastu strukturu zemljista, to
sunderaste strukture zemljista. struktura stize kroz dodavanje zemljistu odgovarajucih organ
koja predstavlja na'jbolje sredstvo za otpor zemlji skih otpadaka sa dosta lepljivih materi'ja i to bez
sta silama erozije. zaoravanja. Tako su . ogledi sa krilijumom
Zbog toga su zemljista pod redovno aerocemom, kurasolom i nekim slicnim preparati
grube strukture i sa relativno slabim vodnim kapa u SAD, Nemackoj i SSSR-u vec daH izvanred
citetom. ne rezultate. 18to tako, ogledi erozionim parce
Kod livada i pasnjaka, i vocnjaka u pogledu l sa postavljanjem pokrivaca od slame i slicnih
strukturnosti zemljista brzi prirodni proces raz otpadaka C,mulch-a") potvrdili 8, da se tim putem
laganja secera iz organskih otpadaka nego u uslo oranicno zemljiste moze da zastiti od bombardova
vima , mnogo sporiji nego kod zemljista kisnim kapima u vreme kada nije pod usevi
oranica. , da istovremeno p08tize i lagano raspada
Ogledima potvrdeno da kada se jedna "ero secernih materija iz organ8kih otpadaka koji da
ziona parcela" oranici, tokom jedne jedine go lepkove za proces agregacije, 8tO dovodi i do
dine pokrije, primer, potpuno zastorom od pravke strukture takvih zemljista i povecanje nji
dasaka, da se, bez ikakvih dodavanja dubriva hove rodnosti.
struktura zemljista takvoj parceli znatno popra Istovremeno se time postize i veca upijanja
vila u odnosu zemljiste oko te parcele, koje nije vode od jakih kisa i pljuskova u zemljiSte i smanju
l0 pod takvim zastorom. U Italiji su u ovom smi opsta opasnost od daljih erozionih procesa.
slu vrSeni i ogledi za popravku zemljisne strukture
u sumskim rasadnicima (Gavrilovic S.: 52).
ujedno daje i odgovor pitanje, zasto se 8. VEGETACIONI POKRIVAC 1 EROZIJA
slabe oranice brze popravljaju kroz privremeno nji ZEMLjISTA
hovo pretvaranje u pasnjake, nego dodavanjem i naj
mogucih koliCina mineralnih organskih dubri Smatra 8 da stalna vegetacija najjaci cinilac
va. Sustina "odmaranje" ("parlozenje") zem koji se suprotstavlja stetnom delovanju sile erozije.
1jista kao sredstva kojim se popravljaju slabo-rodna Stalni vegetacioni pokrivac popravlja strukturu
zemljista ovim dobila svoje pravo tumacenje. Kroz zemljista i povecava njegovu upijanja kisnih
"odmaranje" zemljiSta vrsi se u stvari popravka nje voda i ni od snega. Stalna vegetacija svodi
gove strukture i agregacije i to preko usporenog pro povrsinsko oticanje i smanjuje 8piceve poplavnih vo
cesa razlaganja organskih otpadaka (Sta1lings . da. Stalna vegetacija daje najsigurniji otpor akci
1.: 8). kojom kisne kapi bombarduju zemljiste i razornom
Ovo otkrice sustini nastajanja procesa sunde delovanju tmsfi uopste.
raste strukture zemljista i mnoga dosadasnja Mnoga istraZivanja u raznim krajevima sveta iz
tumacenja u vezi sa primenom agrotehnickih u vrsena tokom poslednjih sto godina potvrdila su
poljoprivredi i sumarstvu. da erozija u vodnim tokovima utoliko man'ja,
Ono nesumnjivo izvesnu senku i nase ukoliko su l njihovi slivovi vise obuhvaceni i za
propise obaveznom preoravanju (zaoravanju) zem sticeni stalnim vgtii sumskim travnim
ljista pod strnjikama odmah posle izvrsene zetve. pokrivacem.
Naime, zaoravanje strnjika, narocito tokom topli Zavisnost izmedu povrsinskog oticanja vode od
letnjih meseci, dovodi do ubrzanog razla kisa topljenje snega i koliCine erozionih nanosa
ganja organskih otpadaka i direktno steti procesu 8 jedne strane i vegetacionog pokrivaca s druge stra
koji formira zemljisne agregate i dovodi do sunde ne dokazana nizom izvrsenih merenja. Tako prema
raste strukture zemljista. Ukoliko se zeli potpunija prof. Bennett-u :
zastita od erozije brdskih zemljista, onda su 1) sa sumskog zemljista pod stalnom iz
ti propisi stetni. narocito slucaj, kada se radi nosilo povrsinsko oticanje vode 1% od ukupnih
krajevima, gde se sadasnjim uslovima, ne moze godisnjih padavina, kolicina nanosa 1 km 2 sli
dobiti vise od jedne zetve godisnje. va prosecno 20 tona godisnje;
Isto otkrice negira i mnoga ranija tumacen:ja 2) sa zemljista pasnjaka i livada iznosilo
idealiziranoj ulozi i znacaju sumske stelje i listinca vrsinsko oticanje vode % od ukupnih godisnjih
u vezi sa borbom protiv erozije zemljista, koja su davina, kolicine nanosa 1 km 2 sliva prosecno
stvarana bazi ranijih hipoteza zastitnoj ulozi 100 tona godisnje;
sume i njenim funkcijama. ) 8 ogoljenih zemljista (stalne goleti) iznosilo
Otkrice formiranju procesa koji dovodi do povrsinsko oticanje vode 18% od ukupnih godi
l strukture zemljista dalekosezne posledice 8njih padavina, kolicina nanosa 1 km 2 sliva
u vezi sa merama za borbu protiv erozije zemljiSta. prosecno 9.400 tona godisnje.

37

11
 Prot. inz. Rainer izn05i podatke Svajcar5kih 5 1) vcgetacioni pokrivac pruza zastitu zemljistu
traZivanja u vodopropustljivosti zem protiv bombardovanja kisnim kapima, kao i protivu
ljista km posumljavanja zapustenih pasnjaka. vetra i nekih drugih negativnih uticaja atmosferi1ija;
se l p05umljavanjem zapustenih 2) vegetacioni pokrivac bilo sumski bilo travni
ka sa svakom gadinom porasta stalnc vegetacije n da se zemljistu nagomilavaju listinac i ot
(sume) i to: ! biljnih delova 8tO znatno zadrzava
U 8-godisnjoj sumskoj kulturi vodopropust1jivost n kisnih voda i socnice povrsini ze
bila 5 puta istom zemljistu zapu mljista;
stenog pasnjaka, gde vrseni nikakvi radovi; u 3) vegetacioni pokrivac 5 korenovim 5iste
20-godisnjoj sumskoj kulturi vodopropustljivost se samo da ucvrseuje zemljiste i osigurava ga
povecala za oko 20 puta, u potpuno odrasloj sumi protiv naglog odnosenja od vodne ili eolske erozije.
za oko 150 puta (Rainer .: 53). \' neposredno potpomaze dovodenje vode i vaz
Uopste, odnosa izmedu koliCina ki duha, kao i nekih organskih materija ili mineralnih
sne vode koja padnc zemlju i koja otecc u cak u slojeve, koji bez posredovanja vege.
raz!icitim uslovima prirodnih li, u zavisnosti tacije potpuno inertni delovi zemljista;
od , geoloske podloge, zem1jista, klimata i 4) vegetjcioni pokrivac sprecava koreno
getacionog pokrivaca, odavno privlacilo vim sistemom duboko smrzavanje zemljista, kao 5tO
radnike u vezi protiv erozije. to desava n zemljistima pod .
Sistematski ogledi istrazivanju uticaja sum U vreme, kada iznenadne jake kise da padaju
ske vegetacije stanje vodnih tokova, koje ot smrznuto t10, uvek javlja izvanredno '
svajcarski naucnik prof. Engler oko 1900. vrsinsko oticanje oranicama ili zemljistu bez
god., u dva u Emmental-u, 1:Ij. Sperbelgra getacionog pokrivaca, zemljistl1 pod stalnom
- i Rappengraben-u, koja kasnije nastavio vegetacijom. Osnovni razlog za , sto se n
1
i produbio prof. , donela su svetskoj
izvanredne podatke u vezi ovim .
su pobudili istrazivace da poza
tualni zamrznuti sloj zemljista kod pasnjaka ili sum-
ske vegetacije otopi pod naletima kise.
jer zamrznuti sloj relativno vrlo tanak, 8tO
I
bave daljim proucavanjima uticaja vegetacionog slucaj kod i drugog ogolelog vegetacijom n
krivaca eroziju uopste, pod razlicitim uslovima zasticenog zemljista. ,
klime, reljefa, geoloske podloge i pedoloskog l. Odavno poznato, da unistavanje vegetacionog
zemljama osnivaju posle prvih pokrivaca otvara put vodnoj i eolskoj eroziji. Ne
kacija prof. Engler-a ogledno-istrazivacke sta" neracionalna suma ili neracionalno iskori
( .: 54). scavanje pasnjaka, i pozari biti znacajni
u vrlo razorne ubrzane erozijc. Prema
Tako vee 1903. godine osniva u Koloradu
naucnoistrazivacka stanica ove vrste u Americi, podacima eksperimentalne stanice za izucavanje
desetak godina kasnije takvih stanica bilo i u zije u ]uznoj rn, samo paljenje vegetacije i
, Indiji, kako navodi . R. Hursh i u uda
listinca (steije) nad n ibunastom
ljenim podrucjima ]uzne Afrike (Rursh . R.: 55). getacijom, izazvalo oko 1.000 puta eroziju
od povrsinama (Kotok .
Narocito su pri tome istrazivali kori I.: 57).
sni uticaji stalne sumske vegetacije rezim voda Smanjivanje i upropascavanje sumske i n
i zastitu od tokova. Tako u godinama ke vegetacije putem prekomerne ispase stoke l
rata u Cehoslovackoj tim pitanjima inz. otpor zemljiSta eroziju. ]edna cetvorocasovna
Valek, dok kod inz. Sreten Rosic (Rosic S.: 56). oluja u Wisconsin-u izazvala eroziju od 83 tone
Podaci mnogih istrazivanja slazu da km 2 sumskog zemljista, dok
! zemljista iz suma ! nego oko 1,3 tone odneto km 2 susednog zemljista
pasnjaka, !; ! odgubitaka oranica i koje n sluzilo za ispasu, nalazilo pod uda
goleti, isto tako 5toji i oticanjem voda povrsin oluje (n . N. - Preston Sims: 58).
skim putem. 1 kod povrsina pod ratarskim kulturama
Interesantan u tome pogledu podatak Sumar godisnja erozionih varira prema plo
skog komiteta u SAD da za vreme poplave, koja doredu. Tako, Enlow-u, kada u \Visconsin-u,
se desila u julu 1931. god. u gornjem toku jedl10m zemljistu od prasaste ilovace gajen
- palo od jakih ki5a (pljuskova) 530 . Od kidno kukuruz, prosecni godisnji zemljista iz
koliCine sumskih terena, izve5tajima ns su oko 21.800 tona/km 2, kada n
drometrijske sluzbe povrsinski otekl0 2,5 plodored: kukuruz detelina i , zellllji
vode u kojoj prakticno bilo gubitaka zemljista, sta se ni 6.251 tona/km 2 god.
P05to voda bila skoro bistra. Naprotiv, sa niza Prel1la nckim istrazivacima, ! u tonama
oglednih parcela i obesumljenom te km 2 kod zemljista pod usevima jako variraju. Tako,
renu, konstatovano pros~cno povrsinsko oticanje Corney-u Cutler-u i Pashall-u, ti gubici kre
vode od 430 od ovihkisa, prosecno odnasa 0,7 do 320 tona!km 2 god. za zemljista pod okopa
zemljista iznosilo oko 8.400 tona 1 km 2 n za brdska podrucja u Ohaju (Corney . W.,
lin povrsine n i golih zemljista. Cutler S. ]., Pashall . .: 59).
Razlozi za5to vegctacioni pokrivac smanjuje ero vegetacija deluje eroziju pored ovih di
ziju : rektnih uticaja i kroz proces zadrzavan'ja naglog to

38
l sncga. Novija ispitivanja tom pravcu ujedno i velika gustina hidrografske mreze. si
kazuju da vegetacioni pokrivac igra ulogu zadrza stema pritoka recica, potoka, suvodolina i jaruga.
vanju dovoljno niskih temperatura prizemnih slo Tako utvrdeno. da kod erozionih podrucja i
jeva vazduha, naroCito kada radi sumskoj vege slivova koji su napadnuti teskom jaruzastom
taciji. Kod alpiskih predela to znacaj, zi vrednost odgovarajuceg koeficijenta gu
jer u tim krajevima cesto veoma velike poplave stine hidrografske mreze uvek prelazi ve1icinu od
usled naglog topljenja snega (Colman . .: 60). 3 km duznih korita jaruga i tokova svaki 1 km 2
slivne povrsine. Na taj moze da se ustanovi
jedan od realnih inaeksa za utvrdivanje bar najtezih
9. RELJEF CINILAC EROZIJE ZEMLJISTA oblika dublnskc erozije vodom (Zvonkova V. .: 61).
Ima slucajeva, naroCito. pustinjskim podruc
Reljcf jedan od najpresudnijih uticaja ra podrucjima velikih pescara, kada i delova
zvoj erozionih procesa, kada sc radi croziji vo jakih olujnih vetrova moze intenzivno da utice
dom. Kod eolske erozije uticaj reljefa se svodi promene u reljefu. Duze duvanje vetrova odre
izuzetne slucajeve.
denih pravaca moze takvim podrucjima da dovede
U sustini, procesi vodne erozije, kako kaze . . do stvaranja tzv. eolskih jaruga. U komblnaciji sa
Zyonkova, nalaze svoj konacni izrazaju re vodnom erozijom ovakve jaruge mogu da vrlo
l. Reljef utice eroziju, bas kao sto pojedini brzo promene svoje osnovne situacione polozaje.
l mogu blti "erozionog karaktera". Takve "eolske jaruge" mogu se ponajcesce kreirati
Kod razlicitih klimatskih uslova uticaj reljefa u podrucjima pustinjskih bjicnih tokova "wadi"-ma,
croziju i uticaj erozije forme reljefa mogu da njihovim srednjim i gornjim delovima.
budu vrlo razliCitih efekata. Tako u krajevima gde
Uko1iko u jednom podrucju veca ispreseca
\-ladaju dugotrajne suse doline potoka, reka i
nost reljefa jarugama, suvodo1inama i potocima uto
su pokrivene ogromnim koliCinama
liko vise vodni tokovi tom podrucju blti
padnutog zemljisnogmaterijala i odlomaka stena.
tereceni l1. istrazivanju G. 1.
materijal posle jakih kisa masovno blva
Samova, najvecu ispresecanost reljefa pokazuju
"tcn u dolinc i "zakopava'~ stare oblike reljefa,
podrucja u gornjemtoku reke , zatim gor
gradi nove. toku . Murgab i Geri-Rud, Amu-Darja i 8
U podrucjima gde geoloska podloga neotpor .Darja u slivu . Narin. izvrsenim
eroziju cesto dolazi do formiranja jaruga, uva proticaja nanosa, to su ujedno i vodni tokovi sa
la i "brcgova od nanosa". Masovno odnosenje zabelezenom mutnocom, koja prelazi 5 kg
nosa, kao proizvoda povrsinskih i dublnskih erozio erozionih nanosa 1 3 . vode kod srednjegodisnjih
procesa, moze cesto da potpuno promeni geograf
proticaja reka 88SR (Samov 1. G.: 109).
ski lik pojedinih krajeva.
Uopste uticaj reljcfa eroziju najprikladnije Poznati sovjetski istrazivac u oblasti erozije 80
moze da oceni, ako uporedc karta erozionih boljev, obradio 1948. god. jednu od kara
i geomorfoloska karta sa izohipsama. ta "erozione energije l" za evropski deo S88R.
kod toga uporedenja videti da najjaca U tu kartu pored ostalog dublne najva
erozija vezana za vrlo strma zemljiSta. znijih prirodnih "bazisa erozije", zatim srednje
tome uloga reljefa, kao aktivizatora
dove slivova i hidrografski obradio raspr.ostranjenost
i gustinu mreze jaruga tokova (8oboljev
:::ionih upravo tamo gde ne postoji
8. 8.: 32).
ili poremecen stalni vegetacioni pokrivac, ili gde
su drugi favorizirali postanak jake erozije. Nagibi brdskih padina su veoma znacajni aktivi
Kvantitativno delovanje reljefa eroziju odre zatori procesa spiranja zemljista. Da se udvostru
duje mercnjem tzv. lokalnih bazisa erozije. Lokal brzina vode koja se sliva ::; brdsku padinu po~
ni bazisi erozije pretstavljaju sustini visinske raz tr~bno da se nagib poveca, . od 2 do 80/n.
like izmedu najvisih i najnizih tacaka granicama Kada se brzina vode koja se sliva ::; padinu usled
jednog odredenog sliva. visinske razlike odreduju nagibu dvaputa poveca, onda takva
potencijalnu sposobnost podrucja za razvoj erozionil1 brzina sposobna da iscupa ::; zemlje (erodira) i da
procesa. Ako su visinske razlike podrucjima malih nizvodno ponese komade nanosa koje 64
~iI1vova 15-20 metara, uticaj reljefa kao aktivizatora puta vecu zapreminsku tezinu od onog, kojeg ta
crozionih procesa nije veliki. Naprotiv, ako te raz voda nosila povecanja brzine. Drugim ,
like prelaze 100 do 200 metara, reljef javlja kao zapreminska tezina cestica nanosa, koje mogu da
jak cinilac erozije. istrazivanjima S. 1. Silve budu prenete vodom koja se sliva niz padinu,
strovaerozioni procesi utoliko , ukoliko porcionalna sestom stepenu vrednosti brzine.
pri istom bazisu erozije, slivne povrsine gde ti Zbog toga, Zvonkovoj, kod podrucja koja
procesi odigravaju, . veliki nagib padina intenzitet erozionih "
cesa veoma se povecava.
Pored uticaja "lokalnog bazisa erozije" odno
dublne reljefa () 8i1vestrovu i srednje vi Jos nije usvojel1a jedinstvena klasifikacija na
sinske razlike (D) sliva ili erozionog podrucja, giba padina u vezi sa procesima spiranja zemljista.
znatan stvaranje. "produkciju" erozionih Tako zapazeno da se kod poljoprivrednih zemlji
nanosa i razbljenost. iscepkanost konfiguracije. Gde sta javlja pocetni proces spiranja zemljista vec kod
vclika razbljenost i iscepkanost konfiguracije tu nagiba 2-30. Kod nagiba 8-100 oranje zemljiSta

39
r
opasno zbog jake erozije. Tako Silvestrov-u .5
kod po1joprivrednih zemljista u vezi sa spi
ranja zemljista erozionim procesima, razlikuju se Rastojanje od
4 skale: Vrsta kulture vododelnice Mutnoca vode
u metrima
u g;
1) nagib padina ispod 10 - erozija u tragovima;
2) nagib padina od 1,5-20 - slaba erozija;
3) nagib padina od 3-40 - srednja erozija; Pasnjak 280 1,55
4) nagib padina od 4-60 - izrazita erozija;
5) nagib padina od 5-80 - jaka erozija, koja Pasnjak 415 5,78
izaziva potpun gubltak humusnog horizonta zem
1jista. Pasnjak 450 7,28
U vezi sa izradom karte nagnutih zem1jista za _.-_._
uredenje bujicnih podrucja u Francuskoj i
se vrsi sledece izdvajanje kategorija nagnutih zem podacima G. . Presnakove povecanje mut
1jista: noce vode oseca se sa povecanjem duzine nagiba
1) kategorija, nagib padina od 0-3% u ste ne samo kod zem1jista pod i i kod ze
penima 1,50; mljista pod stalnom travnom vegetacijom suma
2) kategorija, nagib padina od 3-12,5% ili u . izvrsenim merenjima bl10 povecanje
stepenima od 1,5-70; tn u grflit vode tabl. 5.
3) kategorija, nagib padina od 12,5-25% u Ima slicnih podataka i za druge vrste poljopri
stepenima 7-140; vrednih i sumskih zemljista (Presnjakova G. .: 26).
4) kategorija, nagib padina od 25-50% u ste Mnogi autori ukazuju i sam oblik padine, koji
penima 14-26,50;
sam sebi, otkriva intenzitet procesa spiranja zem
5) kategorija, nagib padina preko 50% ste ljista usled regionalne erozije vodom. tome raz
peni preko 26,50.
likuje se vise uzduznih f nagnutih te
Na nagiblma do 12,5()/ mogu da dodu u obzir rena (zem1jista) od kojih se isticu:
kod iskoriscavanja zem1jista ratarske kulture uz iz
vcsna ogranicenja, dok su nagibl preko 12,5% ug 1) jednoliko nagnuti fil ili jednoliko kosi
nagib;
1avnom takvi aktivizcri erozije spiranja, da zem
1jistima sa takvim nagibima treba apso1utno izbe 2) konkavni fil izdubljeni nagib;
gavati jednogodisnje ratarske kulture okopavine. 3) konveksni ili ispupceni nagib;
U vecini slucajeva u I kategoriju nagiba 4) talasasti f poremeccni nagib;
skoj k1asifikaciji treba kod iskoriscavanja zem1jista 5) stepenicasti fil terasasti nagib.
projektovati vocnjake, travnu vegetaciju, vinogra
de i 81. nagib padina tipican za normalnu geo1o
sku eroziju za slabe forme povrsinske ubrzane
Medutim, poznato da pored nagiba padine
zije. Drugi, izdubljeni nagi moze da bude znak sta
utice eroziju i duzina padine u nagiba.
rosti erozionog procesa i njegovom postepenom
Tako podacima Gendeljmana i Zitomirskog,
lazu od jaceg ka slabijem stepenu. Nagibi pod 2) do
povecanje duzine padine za 100 m nagnutosti od
5) znak su obicno 1dih i intenzivnijih erozionih
30 izaziva prosecno povecanje spiranja svet1o-sivih procesa.
suglinastih zemljista sumskog tipa, koji su za
sejani sa razju, za oko 6 3 i1i 600 m3{km2 (Sil Erozija ' iI utoliko uko1iko uz
vestrov S. I.: 62). duzni padine vise izlom1jen.
Podaci Connera u vezi sa gubicima zem1jista pod
pamukom u Teksas-u u toku 3-godisnjeg osmatranja
pokazuju da cak i re1ativno neznatne promene u na
gnutosti obradivog zemljista, mogu pod lokalnim kli
matskim uslovima i nacinu obrade zem1jista, da se
vr10 08tro odraze. Tako njegovim merenji
konstatovani su gublci zem1ji8ta pod pamukom
cak i kod nagiba ispod 1%. Gubici zem1ji8ta su se
kretali i to:
1) kod nagiba 0-1% prosecno godisnje 0,96
tona/km 2 ;
2) kod nagiba 1-2% prosecno godisnje 2,09
tona/km 2 ;
3) kod nagiba 2-3% prosecno godisnje 2,84
tona/km 2 ;
4) kod nagiba 3--4% pros~cno godisnje 2,86
tonafkm 2 SL. - Na mnogim padinama brezuljaka, gde nisu
Ukoliko su se duzine njiva povecava1e u izvrseni odgovarajuCi antierozioni radovi dosLo do
teskog ostecenja potjoprivrednih zemtjista erozijom.
nagiba utoliko se neposredno povecava1a i kolicina Napustena zemljista okoHni Vetesa (Makedonija)
izgubljenog (spranog) zem1jista (Conner . .: 63). (foto: dr . Andrejevic)

40
 padinama sa takvim potvrduju da se
njima vrse znatno spiranja zemljista i da ujed
tu nastaju i znatno veci gubiei vla.znosti nastale
od padavina, nego 8to to slucaj kod konkavnih
! .
Sve $to napred receno u vezi sa stepenicastim,
konveksnim i ostalim formama uzduznih fil kod
brdskih padina, odnosi se padine koje su
krivene pedolo~kim slojem. Naprotiv, ako se radi
brdskim padinama koje su procesima denudacije ras
golicene do maticne stene, i kada su takve stene
jos dovoljno kompaktne, onda se razni ! brdskih
padina formiraju u zavisnosti od polozaja slojeva
dugih strukturno-tehnickih osobina stena.

Sl. 24 - n erozije odneto na

opustelih brezuljkastih terena, jednim delom zadr 10. ANTROPOGENI 1 DRUGI CINIOCI
zano kao nanosni materijal doHnama. takve EROZIJE ZEMLJl5TA
don bile obezbeaene od bujicnih poplava ta ze
mljista mogla biti privedena kultivaciji. Detalj iz ko
ita jednog bujicnog toka Makedoniji (foto: dr . Covek i njegova delatnost u poljoprivredi, su
Andrejevic) marstvu i prirodi uopste prouzrokovala tokom
mnogih vekova poremecaje u vegetacionom pokri
l padina talasastog i stepenicastog tipa 0 vacu, stabilnosti i strukturi zemljiSta sirom sveta.
bicno izazivaju unutra5nji spoljasnji dubinski Covek i stada njegovih domacih zivotinja osta
cesi erozije. Tako vec sama pojava "stepenicastog vili su dubok zarez u istoriji nestajanja i unistava
poduznog padine" cak i kada visina plodnih brdskih i ravnicarskih zemljista. Posta
dinih stepenica iznosi samo nekoliko santime nak mnogih danasnjih pustinjskih krajeva i posto
tara, redovno predznak urvinskih procesa naj janje ogromne povrsine svim delovima kontine
tezeg tipa. Cesto se urvinski procesi pojavljuju tek nata pod teskom jaruzastom erozijom, u prvom
posle jedlle vise decenija od kako l padine redu svoj uzrok u neracionalnom postupanju
da dobija "stepenicastu" . veka sa zemljistem i vegetacionim pokrivacem kroz
vekove.
Isto tako, iznad "odrona", "popuzina" i
"ructerena" klizista, mogu se videti "stepenicaste" Greske, koje covek u vodenju svoje
forme padinskih profila. Izvrsena ispitivanja poka privrede, kako ka.ze . . Tihonov, nisu slu
=uju da se te javljaju ranije, nego 5tO . su nastajale usled nepoznavanja pri
5 uopste javio otvorel1i urvinski proces. Prema tome, rodnih zakona i osnovnih principa borbe sa erozijom
"stepenicasta" forma padina starija od sa kod iskoriscavanja zemljista, suma i drugih sirovin
mog urvinskog procesa. Ova okoln06t m naroCiti skih baza pojedinih krajeva.
::nacaj kod dijagnoziranja erozionih podrucja, Covek u uslovima, u kojima se odvijala istorija
ro(';ito kada se radi potrebi da se kroz takvo pod ljudskog drustva, mogao ne samo da nasluti
sprovede put, zeleznicka pruga ili izgrade kana kakav u sustini stvarni "hod savremenih erozio
ti za navodnjavanje i odvodnjavanje, za energet nih procesa" nego i da "potencija1nu opasnost
ske objekte i sl. od erozije zemljista" za njegove buduce generacije.
Ispitivanja pokazuju da najmanji procenat Sve do skora, nisu vrsena ekonomsko-geograf
::ionih nanosa uglavnom kod konkavnih (izdublje ska istrazivanja usmerena ka proucavanju zavisnosti
) profila jer se kod takvih fil erozioni procesi izmedu procesa erozije i opsteg uredenja seoskih ga
obicno svode samo gornje delove padine, dok se zdinstava i privrede, kao i izvlacenja iz zaostalosti
," oko sredine naizmenicno jvalja i proces erozije pasivnih krajeva. Utvrdeno da karakter i intenziv
! proces akumulacije nanosa, tako da se kod donjih nost erozije u pojedinim podrucjima zavisi samo
delova takvih padina redovno nalaze deluvijalne od prirodno-istorijskih vec i od socijalno-ekonom
naslage (Cebotarev N. .: 64). skih Cinilaca.
Vrlo su cesti slucajevi da se usled nejednake ot Odavno bilo poznato da privredno gospodare
pornosti geoloske podloge i pedoloskih tvorevina jcdnoj teritoriji moze, ako neracionalno da
padinama m i razne kombinacije uzduznih izazove yrlo ubrzanc procese erozije. Mnoga detalj
fil brdskih padina. Tako su poznate konkavno nija ekonomsko-geografska izucavanja rasprostra
-konveksne forme fil konkavno-terasaste i njenja erozionih procesa u pOjedinim podrucjima,
konveksno-talasaste forme nagiba padina. su dala su vrlo interesantl1e rezultate za , koliko
obicno posledica delovanje istovremeno vise pod istim ili slicnim uslovima prirodnih cinilaca
i najcesce su znak dubljih unutrasnjih promena u zije, uticu raz1iciti socijalno-ekonomski
pedoioskom sloju zemljista. Uopste konveksne forme razvoj ubrzane, iskljucivo antropogene erozije.
uzduznog profila padina oznacava'ju jak geomorfolo Tako, . . Tihonov ukazuje razliku u
skoerozioni potencijal i m se desavaju tenzitetu erozije zemljista, koje konstatovao iz
" uocljive promene. Merenja intenziteta erozije medu teritorija susednih kolhoznih gazdinstava i to

6 41
dva u Uljanovskoj i dva u Saratovskoj oblasti, u bl.6

podrucju Privolzanske SSSR. ! de

taljnom pregledu zemljista, l, hidrografske Saratovska
UJjanovska
mreze i dr. konstatovao sledeee date u obIast obIast
tabl. 6. . Elementi erozij

podrucjH:

Razlike u eroziji izmedu susednih kolhoznih gaz I pOdrU--1P-od - ; ~ PodrU:

dinstava kretale su se kako dato u tabl. 7. I 1 II 1 III I IV
Ovi podaci se od~ose 4 veea sovhozna gaz ___________ 17. 9km 2 1378_km 2 :!.2G6km219~5 km 2
dinstva u Uljanovskoj oblasti. S1iCne podatke 19,4
1. Jaruge u / povrs. 12,5 5,4 14,1
nov daje i za teritorije sovhoznih gazdinstava u Sa
ratovskoj oblasti: 2. Jaka povr~ erozija u % 50,0 21,6 66,4 67,6
Tako kod kolhoza " Pjatiljetka"' procenat
jaruga se kretao 8,2% od ukupne povrsine, jaka ero
zija (povrsinska) 32,8%, srednja i slaba povrsin bl.1
ska erozija 49,20/0. Stepen erozije zemljista u navede
istrazivanjima procenjen prema tablicama Elementi Naziv
Udov-Sorunskaja. Kod ma!ih kolhoznih i sovhoznih erozije
gazdinstava mogle su, istom autoru da se gazdinstvu
Le
"Volga"
veee razlike u eroziji zemljista, koje su uglavnom u / povrsine
l rezultat nejednolikog gazdovanja sa zemljistem
1. Jaruzasta erozija 5,80/0 4,9% 3,1% 2,3%
u tim podrucjima (. V. Tihonov: 65).
Istorija prenaseljenih zemalja, kao . ine, 2. Jaka povr. erozija 23,2% 19,6% 12,4% 9,2%
na i drugih "dobila svoj zig"' u strahovitoj
eroziji zemljista koja tamo vlada. eroziji uzrok 3. Srednja i slaba er. 34,8% 29,4% 18',6% 13,8%
covek i njegov nerazuman postupak sa zemljistem,
vodom vegetacionim pokrivacem, ka.ze se u
znatoj studiji FAO (66). Razliciti insekti koja napadaju vocke i l
Vise nego svi prirodni . covek i ekonom vredne kulture, kao pr, l vasi, mogu isto
sko-socijalni uslovi njegovog drustva uticu tako da favorizuju pojavu ubrzanih erozionih
ubrzane erozije. cesa. Bennett ukazuje da upadljiv primer za
Pored odnosenja zemljista obradivim povrsi erozije pbljoprivrednim zemljistima daje biljna
pored jakih erozionih procesa povrsi !; koja izaziva kovrcanje vrhova kod seeerne repe.
gde l skinut sumski pokrivac, S druge strane, erozija potpomaze navalu inse
erozija moze da se 'javi u ekstremnim i kata. Povrsine pod erozijom osiromasene u soli
pasnjackim povrsinama. NeracionalaI). stoke i hranljivim materijama za zivot zdravih biljki.
i jako sabijanje pasnjackog zemljista stalnim izgo Dryeee, koje uspeva erozionim poyrsinama
stoke, gde stotine i stotine nogu od stoke de zbog opste iscrpljenosti otporno na
l zemljiste kao "nabijaci-jezevi" dolazi do ru l insekata i drugih parazita, postaju legla za
dobre strukture pasnjackog zemljista i do njihovo razmnozavanje i utoCista za dalje napade
jave 'jakih degradacionih procesa. Dakle covek, i kao okolne predele.
nomad, i kao zemljoradnik i kao sumo-privrednik Bennett ukazuje da kod yoenjaka erodiranim
snazno krozcelu istoriju ljudskog drustva potpo zemljistima ne treba vrsiti obradu zemljista, i da su
magao lzv ubrzanih erozionih procesa i njihovu takvi voenjaci bolje zastieeni. ako tlo pod stal
pojavu. nom travnom vegetacijom. Trava zbog zadrzavanja
Meautim, pored coveka mogu i drugi antropozo stalne vlage u povrsinskim slojevima zemljista u
! da uslovljavaju pojavu i razvoj ubrzane vocnjaku, pogodna za razvoj insekata, koji te
erozije. vocke stete.
T~ko, Bennett-u, prekomerno razmnoza Bennett podYlaci da gubici u poljopriyredi od
zavanje skakavaca i drugih insekata, moze biti erozije zemljista mnogo nego oni od navale stet
sredan uzrok eroziji, pojava ovih odra insekata, i da prakticno ne mogu ni uporedi
zava se unistavanju useva i vegetacionog pokri \'ati. duti pri tome, treba imati u vidu, povolj
. nu ulogu nekih insekata, kao i mikroorganizama,
Gusenice gubara, duyne i neki , koji svojim biocenozama uticu popravku vodo
ta") mogu da obrste citava podrucja. propustljivosti zemljista i poveeavaju njegovu ot
Insekti, koji napadaju sumsko dryeee mogu biti pornost eroziju.
uz.rokom erozije sumskom zemljistu. Tako, Isto tako, eroziju mogu da uticu neke korov
pr.jak napad insekata potkornjaka, narocito u ske biljke koje su leglo za parazitske gljive
tinarskim sumama, isusuje velike povrsine sa drye ili stetne insekte. Tako zv. ckalj i gorusica
i uslovljava samo brzu degradaciju zemljista, potpomazu razvoj nekih insekata koji u masama na
vee favorizuje i pojavu pozara. Ubrzana erozija padaju poljoprivredne useve, pasulj, paradajz i
"rl0 cesta pojava sumskim pozaristima. cernu repu (Bennett .: 2).

42 ,.
 G I v 1\/

REKOGNOSCIRANJE EROZIONIH PROCESA I PODRUCJA

Za projcktante, vodoprivredne inzenjerc, erozio "Kroki" treba praviti u razmerama 1: 1.000;

ruste od velikog znacaja dobro poznavanje 1 : 2.500; 1 : 5.000 i maksimum kod vecih podrucja
nog sliva erozionog podrucja u svim njegovim de 1 : 10.000 podrazumevajuci samo priblizne razme
!l. Od pravilno i sagledanih pojava re, posto se za kroki najveCi deo dimenzija dobija
ziih procesa u slivu zavisi samo opkoracavanjem i procenjivanjem. Padove korita
\-og stanja i tendencija njihovog razvoja, vec i pred treba odredivati padometrima, isto tako i nagibe
:og mera, samim tim i investicije potrebne za padina. Horizontalne udaljenosti i vertikalne visin
~redenje takvih podrucja i saniranje erozije uopste. ske razlike dobijene opkoracavanjem i procenjiva
Zbog toga poznavanje metodike rekognosciranja od oka treba s vremena vreme uporediti sa
erozionih procesa i slivova predstavlja prvi distancama preglednoj karti podrucja, koju
m znacajan posao. \'ezno treba poneti prilikom rekognosciranja terena.
Makoliko da postoje dvl pedantno izradene
detaljne karte podrucja, treba izbegavati da se pri
1. REKOGNOSCIRANJE BUjICNOG SLIVA likom rekognosciranja erozionog podrucja sliva
1 EROZIONOG PODRUCJA "kroki", gde l obuhvacena situacija,
koja se odnosi povrsinske i dubinske erozione
Obilaskom bujicnog sliva erozionog podrucja cese u slivu i koritu, ako su ti procesi markantno
treba pazljivo i dt ispitati uslove. Treba sagle izrazeni.
dati stanje dna i obala bujicnog korita, karakteri Narocito u "kroki" treba uneti lokaciju i prosti
stike nanosa, kao i uociti pojave oburvavanja padi ranje:
, kliZenja tercna i sliCnih UrvillSkih procesa uopste.
Projektant treba da ustanovi Ii u uzem ) popuzina;
5irem perimetru podrucja golih i zapustenih povrsi ) odrona;
pod su1im, siparima, brazdastom ) klizista (ruc-terena) ;
:astom erozijom i sl. treba da proceni svih d) osulina i raspadina;
tih pojava i da odredi, preglednoj karti podrucja
) povrsine pod brazdastom erozijom;
blize njihove lokacije.
f) povrsine pod jaruzastom erozijom;
ktv savremenog antierozionog uredi
slivova i erozionih podrucja zahteva g) povrsine pod siparima i plazovima;
cd projektanata izuzetne napore. Pravilno sagleda h) vsi koje su zasute steri1nim nanosima;
erozionih procesa i stanju "bujicnosti" ) vsi pod pravim goletima i kamenjarima~
u nekom slivu zahtevaju samo veliku paznju
i odredeno iskustvo projektanta, vec i takav l
zak podrucja, koji moze da izvrsi samo pesice kroz
korito od usca do izvorista. zato, 5to
pored otkrivenih ili eksp1icitnih procesa erozija
u slivovima i erozionim podrucjima i skri
ili implicitnih procesa. Ovi poslednji mogu da
s-e samo dtlim istizvim padina i ve
getacije , pri tome mogu da budu veoma
opasni. Zbog toga, mnogi danasnji pokusaji da se
rekognosciranje slivova erozionih Podru~je GRDELICKE KLISUf\E
sjtUQcioni plan
drucja vrsi iz automobila, helikoptera aviona i ZLI DOll NA !,I!!
si. najcesce dovode do promasaja. Ne osporavajuCi 200
Vocnjacl
vrednost aero-foto i s1iCnih snimaka, ipak se moze Surn~ \ slKare ~
lako ustviti da bez detaljnog pregleda sliva ili
podrucja biti dobijeno pravo resenje. S!. 25 Kod rekognosciranja bu.1i<:nih slivova treba
sto detaljnije ispitati svaki deo sv. situaciono
Pri1ikom rekognosciranja treba l1aciniti kroki planu "kroki"-u uneti sva zna<:ajnija kliziSta ~
drucja. odrone

6* 43
Sl. 26 n od brojnih odrona koritu "Vranjsko Sl. 27 Dubinske procese rz~ relativno lako
-banjske reke". Takve odrone treba preglednoj kar uociti mestima gde teren nije obrastao gustom ve
ti !ito detaljnije oznaciti, su oni n izvori!ita getacijom. Na slici oburvavanje obala jednoj jaruzi
ogromnih kolicina bujicnih nanosa Grdelii'5koj klisuri

) povrsine pod oranicama kod kojih se prime stetama od suse, kao i potrebama vode za na
znaci deplesije (osiromasenja) zemljista; vodnjavanje, i opstoj potrosnji vode i eventual
k) povrsine pod degradiranim sumama i sika zagadivanju vodotoka od industrijskih otpad
rama; nih voda (rudnici, hemijska industrija i sl.).
1) povrsine pod tzv. "nemirnim" zemljistima, Svi ovi podaci treba da posluze za detaljnije ana
koje se odlikuje izlomljenim poduznim f i lize vladajueim tipovima erozije podrucju i za
nizom konkavno-konveksnih promena padinama; proracune srednjegodisnjeg intenziteta erozije, kao
l) povrsine koje povremeno zasipane nano
i sprovoden:je odgovarajueih anti-erozionih tehnickih,
bioloskih i administrativnih
, .
som iz korita;
) blize karakteristike poprecnih profi1a ko Svaki podatak nalazu poprecnom u
moze da se kretanje erozionih nanosa. treba upisati u odgovarajuei obrazac, koji prilaze
Pored toga projektant, erozionist, treba da uz "kroki" erozionog podrucja. Cak i nepotpunije
kakvo ' stanje vegetaciol1og pokrivaca u sirem sliv izraden "kroki" erozionog podrucja veeu vred
podrucju, ! vidu ne samo sklop i nost nego makako precizno sakupljeni cifarski
last suma i sikara, kvalitet pasnjaka, livada, voc daci ili , koje ne prati odgovarajuCi prikaz
njaka i visegodisnjih kultura, da ukaze karti.
i karakteristike biljl1ih vrsta, 8umskog drveea,
voca, travnih formacija i da proceni da li u re
lativno dobrom ili dekadentnom stanju. 2. VIDLJlVI OBLICI RZNI PROCESA
isto tako treba da se raspita kod mestana i
procesima poljoprivrednih prinosa psenice, kukuru Za sagledavanje oblika erozionih procesa i nji
za i drugih vaznih poljoprivrednih biljaka ne samo hovo krokiranje odgovarajuce karte vazno da
oranicama vee i kod zemljista pod voenjacima, upoznaju neki osnovni tipovi kako dubinskih, ta
vinogradima, pasnjacima i I. isto tako treba da ko i povrsinskih oblika procesa erozije, koji se
prikupi obavestenja broju krupne i sitne stoke, kao gu neposredno terenu odmah zapaziti.
i naCinu njihovog prehranjivanja, kao i sve ostale Tako popuzine predstavljaju obicno veea kreta
podatke ko'ji odnose broj stanovnistva i doma nja zemljista niz strme padine l. Najcesei
einstava koji erozionom podrucju odnosno slivu uzrok za pojavu popuzina oslonca, tzv.
zive, njihovim glavnim i sporednim privrednim de "nozice" koji se takva masa zemljista ranije 08
latnostima, kulturnom i prosvetnom stanju, stepenu lanjala. Poremecaj redovno izazvala poplavna
ekonomskog razvoja i sl. voda u koritu vodotoka, koja mogla da podlo
Projektant ne treba da zaboravi da raspita ka i pokrene takav oslonac, ili da ispere i odnese
kakva ucestanost olujnih kisa u podrucju i da eventualno rastresitije slojeve naslaga kojima
pokusa da utvrdi tragove velikih poplavnih voda takva nozica lezala. Nagibi padina kojima nastaju
karakteristicnim f. Ove treba 8tO de popuzine obicno vrlo veliki, i najcesee materijal
taljnije da ! i opise, i5tO tako i da izmeri kOji kreee u Citavoj masi popuzine krece
pad korita tim mestima gde tragovi velikih pod uticajem gravitacije. Nekad, kretanje zemljanih
voda stv 5iguran dokaz (slamu, travu, mulj, na masa u popuzinama podpomaze bliski podpovrsin
nos) da veHke vode dostjzale do znatnije visine. ski l gline, ilovace i I., koji pod uticajem vode
treba da obelezi podatke koji se odnose kOje do njega perkolacijom dospu raskvasi i sani
datum pojave vode, kao i stetama, koje te vode ranje takvih tipova popuzina obicno veoma tesko.
neke prethodne poljoprivredi i privredi U svakom slucaju popuzina erozioni proces
uopste, naseljima, komunikacijama i l0 kojim urvinskog tipa, treba razlikovati od pravih kli
drugim objektima. Isto tako treba sakupiti i podatke zista (ruc-terena) i od odrona.

44
 Odroni predstavljaju kretanje zemljiSnih
kao i popuzine i vezani uglavnom za l pri
rodnih tokova, su manjeg nego popuzine
i glavni uzrok za njihov postanak poremecaj rav
noteze u sloju ili steni koju su te mase l 0810
njene, Kod odrona veoma redak slucaj da kreta
n zemljisnih masa potpomaze bliski podpovrsin
ski sloj gline, i10vace ili razmeksanih laporastih
slaga, se najcesce pojavljuju u konkavnim krivi
n i meandrima prirodnih korita tokova, Oni
gu da budu vrl0 brojni u uslovima gde podloga
koja gradi dno i obale toka neotporna erozi'ju ili
uopste izgradena od slabo vezanih sljunkova, [
stresenih laporaca i skriljaca ili kakvog drugog malo
otpornog materijala,
Popuzine i spadaju u tzv, grupu urvinskih
procesa, kod popuzina redovno moze da Sl. 28 - 1 u. relat.vno su.mom obrasHm terenima do
) klizna povrsina i ) urvinski odsek, koji ozna lazi cesto do pojava du.binskih procesa erozije. Njih
v kos vcrtikalan pravac otkidanja, dok kod od Cn otkivaju. gomile kamenog nanosa i stabla koja
rooa ne moze da utvrdi klizna povrsina, kao vise su. pokrenuta nekad u.spravno zajedno sa kQrenjem.
Deta1j iz potoka "Mostanje", ", . Jasenice
manje ustaljena kosa ravan u kontaktu izmedu vodo
propustljivog i vodonepropustljivog sloja. Zatim, kod
popuzina klizenje zcmljisnih masa moze da budc
usporeno u vise etapa, dok kod odrona kretanje ze
mljisnih karaktcristike tzv. urnisa, tj.
naglog i otkidanja znatnih delova strmih
l. U strucnoj literaturi ni cesto nazivaju
cepanjem ili oburvavanjem. Prema geomorfolos
koj klskii posledica selektivne denu
dacije, i nastaju kada voda potkopa
otpornu stenu slojcve iznad kojih lz stc
nc i slojevi vece zapreminske tezine.
Prava klizista (ruc-tereni, "usovi") predstavljaju
kretanje zemljisnih u vecem , koje se
Hsi uglavnom jednoj odredenoj kliznoj ravni
\"ise takvih ravni kontaktu izmedu vodopropu
stljivog i vodonepropustljivog sloja (ilovace) i
moraju da budu u neposrednoj vezi sa radom vo
,dotoka, koji potkopava obale kao sto to slucaj
kod popuzina i . Sam proces vrsi 81. 29 - Procesi k:n i urvanja oba1skih padina
spadaju. u najteze procese dubinske erozije. Iz njih
se jednoj paraboloidnoj krivoj povrsini, se pos1e svake kiSe odvajaju. velike kolicine
kretanje zemljisnih moze da bude vrlo raz zionih nanosa. Na slici jdno od klizista u jednoj od
liCite brzine. Najcesce kod pravih ruc-terena kreta bujicnih pritoka u slivu. . Jadra
zemljisnih vece od nekoliko santime
tara dnevno, slucajeva kada se u toku jed
nog jedinog dana mogu javiti kretanja zemljisnih
i vise stotina metara.
liZenje zemljista moze kod rastresitih stena da
izazove i naknadni pritisak vode, koja se od kisa
snega u zemljiste i pri tome smanji otpor
trenja kliznoj ravni. Uopste, poznato da stene
koje lako zapreminu pri vlazenju potpo
mazu pojavu urvinskih procesa. , povod kliZenju
zemljista mogu da budu i promene u nivou pod
zemne vode. Pri spustanju nivoa podzemnih
yoda remete se sile ,zg" koje su odrzavale rav
notezu i dolazi do urvinskog procesa. v u tom
slu jednog primera objavljenog u nasoj dnevnoj
stampi:
81, 30 - n posle prolaska velikih voda od jakih
"NOVOSTI" 13. februara 1963. god. kisa i naglog topljenja snega dolazi u jarugama do
Stip, 13, februara. regresivnih du.binskih procesa erozije. stvara nove
nepovoljne uslove za uzvodne delove jaruga i pove
"Oko pet m kubnih metara zemlje klizi br cava kolicine nanosa. Detalj iz jedne jarnge u GrdeliC
zinom od 48 santimetara prema selu Bogoslo- koj klisuri

45
 u rudnickom naselju, koje izgradeno posle
1952. god. Zemljani usov zatrpao 22 kuce i 30
diea sa oko 180 clanova ostalo bez krova nad
glavom.
Brdo iznad sela l0 da klizi tri dana, u
nedelju oko 10 casova podne. Stvori1e su se
kotine preko 10 m dugacke vise stotina metara,
koje su se produbljivale i prosirivale. Prema
misljenju strucnjaka koji su terenu prouca
uzroke, k1izanja zemljista izazvale su podzemne
vode. Akcioni radijus k1izanja zemlji8ta toliko
veliki, da nemoguce preduzeti tehnicke mere za
sprecavanje stihije. Klizanje terena se nastavlja
velikom jacinom. Konfiguracija terena nekim
stima toliko promenjena, da se uop8te ne moze
prepoznati mesto gde su ranije bile velike stambene
zgrade ..."
slucaj popuzine:
"POLI1A" 25. februara 1963. god.
Struga, 24. februara.
"Sinoc oko 20 casova u selu Trebenuste kod Stru
ge iznenada se odronio masiv zemlje i odneo Sl. 31 - Kod rekognosciranja bujicnog poducja vazno
jednu kucu i dve 8tale. U porusenoj kuCi Petra da ispita i porek!o nn u donjem toku.
cenjivanjem ucesca pojedinih petrografskih tvorevina
storovskog izgubll0 zivote njegova cetvorogodi u nanosu, moguce odrediti gde jezgro najtezih
snja eerka i 8estogodisnji sin... Opasnost od kli erozionih u bujicnom s!ivu. Detalj iz donjeg
zenja zemljista i dalje postoji. U neposredno'j blizini toka "Jovanovacke reke" (Velika Morava) ,
l reka, koju ve1ika zemljana lavina prese
kla i tako se stvoril0 l0 jezero. Voda l
da ugrozava okolne kuce i 20 porodica moral0 da Karakteristicno da kod jednog klizista moze
se evakuiSe ..." biti vise kliznih povrsina, koje cak ne blti
iste starosti, nego su postale kroz nekoliko faza ur
Manje pokrete zemljista, kod kojih postoji od vanja (Lazarevic R.: 76).
redena klizna ravan oznacavamo i kao "solifluk l znatan broj pokusaja da se izvrsi klasifika
cije". One mogu da budu i sasvim l kruznog urvinskih proeesa i oblika. Jednu detaljniju kla
poligonalnog oblika obicno sa precnikom od neko sifikaeiju klizista iz aspekta inzenjerske geologije
liko metara, i manje dublne. Soliflukcije nekad dao prof. dr . Lukovic, 1951. g. Na morfolo
gu da budu u vrlo raskvasenom stanju i karakteri skim klskim radio prof. Maslev, koji raz
sticne su za zemljista blaze nagnutim padinama, likuje 9 urvinskih oblika, koji su raz1iciti
uzduzni profili obicno kombinovanu kon
genezi. R. Lazarevic razlikuje urvinske oblike :
kavno-konveksnu formu. Najcesce su termogenog stratigene, morfogene i termogene. oblike ur
porekla. vinskih procesa vezuje za sdimti
i iserpljenost izdani moze da dovede do pra slojevitim stenama. K1iznu povrsinu takvih urvinskih
urvinskih proeesa, i do urnisa. Poznat slu oblika cini uglavnom vodonepropusttjiv glinoviti sloj
brda "Gradot", kada se dan 5. septembra ili kakva kompaktna stena. lzuzetno kod naslaga de
1956. god. masa zemlje od oko 15 m mll sru l, plavinskog materijala k1iznu povrsinu
u recno korito i zajazila reku nedaleko od varo moze da sacinjava ranija naslaga zemljista.
sice Kavadarci. Pri tome zatrpano 11 cobana i Prema R. Lazarevicu odredni faktor stratigenih
1.200 . nekim istrazivanjima, urvina slojevitost i nagnutost slojeva u praveu
prethodio susni period od vise meseci.
dine prema padu ranijeg zemljista. lizenje se pri
Isto tako urvinski procesi mogu da budu posledi tome vrsi niz jednu strmu ravan.
nepravilnog oeenjivanja stabllnosti brdskih Pod morfogenim urvinama podrazumeva ur
dina i njihovog jaceg zaseeanja kod izgradnje vinske proeese kod kojih odredni faktor reljef,
teva, zeleznickih pruga, odvodnih i dovodnih kana odnosno nagib klizne povrsine. Kod njih nije neop
la kod hidrotehnickih i drugih gradevinskih radova. hodan uslov slojevitost, niti pad takvih slojeva.
U tom slucaju proeesi urvanja su sliCni Naime zapazeni su urvinski proeesi koji su se raz
zina kod reciea, potoka, jaruga i sl. ili odrona, v potpuno horizontalnim slojevima, cak i u
cepanja i oburvavanja. suprotnom pravcu od pada slojeva.
Uopste, neobazrivo sprovodenje radova za U termogene urvinske proeese spadaju kliZenja
seeima ili useeima kod puteva mogu da izazovu vrlo zemljista manjih dimenzija. koje morfoloski
slicne urvinske proeese, kao 8to se to desava i blatno testo plitko-tanjirastog oblika nabrane
sredstvom vodne erozije. vrsine, ciji precnik prelazi retko vise od nekoliko

46
 metara. Dubina takvih blatno-kasastih urWSl. Urnisi postaju naglim oburvavanjem
od 0,5 do 2 metra, l najcesce u stena i obicno razbijanjem u blokove i manje ko
! l usporenog otapanja snega kada voda koja made, dimenzije smanjuju udaljavanjem
procuri kroz prve povr8inske horizonte zemljista od prvobitnog mesta lezaja stene. cesta
nade pogodno mesto da se nakupi i raskvasi odoz kod visokih krecnjackih strmim od
do povrsinske slojeve i razmeksa ih do stanja zitke i uopste u dubodolinama, gde reljef ostar,
kase. l podlokane, krupni i teski blokovi stena
Najcesce l livadama i pasnjacima, leze l otpornom materijalu. Otkidanje li
ali ih i plicim sumskim zemljistima. Istrazi kih stenovitih blokova najcesce posledica naglog
\ pokazuju da klizenje zemljista ovde nastupa topljenja snega ili jakih ki8a. U vidljive ero
:~og smrzavanja povrsinske podzemne vode. Raskva zije : raspadine osuHne (),
seni i u zitko-blatno pretvoreni l zemljista klizi zatim tocila, i plazine.
preko zaledene povciine obicno u prolece. Prema Raspadine i1i osuline planinskim
tome za odlucujuce u padinama koje prekrivene znatnim 10 raspad
temperaturama u povrsinskom sloju zemljista i zato nutih krupnijih i sitnijih odlomaka stena i obicno
su nazvane termogene urvine, ili solifIukcije, mada potpuno bez vegetacionog pokrivaca.
se u strucnoj literaturi, soliflukcije cesto
zuje iskljucivo za polarne predele i visoke l. Cesto puta raspadine ili osuline, u zavisnosti od
otpornosti geoloske podloge, l u
:\Iduti istrazivanja izvrsena u izrade karte
erozije za . VeHke, Juzne i Zapadne liku povrsinica, mestimicno razbacanih
u periodu 1954-1964. god. pokazuju da termogenih brdskim padinama i posto bez vegetacionog pokri
urvinskih procesa kod nas vrlo mnogo', kako u vaca, daju brdskim padinama izgled "pegavosti".
ravnijim tako i u planinskim delovima da se takve povrsinice nalaze vrlo strmim kosi
senice, Gruze, Lugomira, Resave, , Binacke nama i iznad potoka nazivaju se i osipima.
Morave i Reke, kao drugih . mogu delovanjem potoka njihove podnozne ste
ne da tokom vremena pretvore u odrone i
Uopste , urvinski procesi, l0 da puzine.
l u obliku popuzina, odrona, pravih klizista ili
kao termogeni procesi redovno povezani za il predstavljaju .zljebove i kroz koje
rastresite i slabo-vezane stene. U cvrstim i kom se suljanje raspadnutog materijala obicno
paktnim stenama urvinski procesi izostaju, , i koji krece u podnozne delove padina
se umesto javljaju sipari i . Izu preko .

zetno od toga mogu kod cvrstih i kompkatnih Materijali od stenovitih odlomaka, koji se na
stena javiti urvanja cak l0 teskog tipa, ako slazu najnizim delovima tocilima vremenom
takve stene leze preko koso nagnutog glinovitog 10 tako nagomilaju da pretvore u sipare. Sipari
, koji se raskvasi od vode koja gu da nastanu postepenim ili naglim lan steno
l iz l izdani dopre do takvog sloja. \'itih odlomaka niz toci1o i redovno kupastog
Prema tome, za urvinskih lika. Formiraju mestima gde se ili smanji na
najbitniji znacaj prisustvo podpovrsinskog glino gib toCila tako, da materijal nije 8 u stanju da
, \'itog, vodonepropustljivog l. bude pomeran gravitacije, ili gde neka
Vec receno da u erozionim podrucjima preka (velika stena i I.) onemoguci dalje probi
koje podsecaju odrone, koji nazi- janje' tocila. Na podnozju padine od formi
tzv. plazine. razlikuju od bujicnih pla
\'ina, tome 8tO kod materijal nanosa sor
tiran: krupniji komadi silaze do njegovog podno
zja, sitlliji nalaze pri vrhu. Cesto plazine na
rastu uz padinu da spoje ili "progutaju" sipar.
Ugao nagiba kojem se materijal odrzava u pla
zinama, zavisi od krupnoce stenovitih odlomaka i
moze da bude i iznad 500. Sipari i plazine vrlo
jaka izvoriSta nanosnog materijala za bujicne to
kove.
Pored gore iznetih oblika erozionih procesa
daju i brazde, jaruge kao razni tipicni za kar
stnu eroziju. brazda, zljebova (muzga),
skrapa i vrtaca kao i raznih peCinskih oblika,
tzv. "tunelske erozije" i narocito "
ginjavog karsta", koji mogu da velike raz
mere. 18to tako tu spadaju , ponori i bezdani,
koji u raz!icitim l mogu imati potpune
Sl. 32 Na prisustvo erozionih procesa skrivenog (im
liit1g)tipa mogu da skrenu paZ7!ju i pojave soli prelazne forme.
flukcija pasnjackom zemljistu, kao i pojave odre Sve oblike vidljivih erozionih procesa u ero
denih zajednica korovskog ilja, deplesione
en zelenim delovima stabljika i u. Podrucje
zionom podrucju treba 8to brizljivije sagledavati i
. Jasenice unositi podatke njihovim lokacijama, rasprostra

47
 i intenzitetu odgovarajuce skice za krokira kazanom ,
nalaz 35% serpentinskih stena
orijentacione pregledne karte. plavine ujedno znaci da to podrucje
fizicko-geografski i najblize mestu gde plavina
fo, ili naprotiv, podrucje sa
3. OPAZANJE EROZIONIM PROCESIMA skim stenama vrlo udaljeno. Ve6 takav podatak
U PODRUCJU NA OSNOVU MATERIJALA odavao nesto vise snazi erozionih procesa. S druge
PJjAVINE strane, cesto se moze deo povrsine erozionog
drucja nalaziti pod vrlo rastresitim stenama, da se
Materijal plavinama erozionom podrucju tom plavine konstatuje ozblljniji
iskljucivo donet i stalozen delovanjem poplav procenat stenovitih odlomaka iz tog dela
voda. osnovna raz1ika od materijala drucja.
plazinama, koje dobljaju materijal prostim suljanjem
kroz tocila i niz padine. Dok materijal plazi U pogledu pravca pod ) projektant treba opet
lokalnog karaktera, dotle , obrnuto, materi
okularnim pregledom da utvrdi najosnovnije granu
l (nanos) plavina poreklom iz raznorodnih
lometrijske odnose materijalu nanosa plavini
delova eroziol1og podrucja. erozionog podrucja. Tako . moze istim
opitnim povrsinama od 8 2 (koje najbolje
8tO puls kod bolesnika odraz snage obeleziti sa kolcima, koji sluze za ) da kon
govih zivotnih funkcija, tako plavina erozionog statuje:
podrucja odraz svih erozionih koji zbiva
u erozionom podrucju slivu. 7% materijala plavine srednji precnik iz
nad 0,5 .
Iskusan projektant moze vec pregledu plavine
da znatnom sigurn08CU utvrdi, da li u konkret 11 % materijala plavine srednji precnik od
podrucju vladaju pretezno povrsinski 0,2-0,5 .
erozije , naprotiv, podrucje napadnuto dubin
skim (rn) , kao i da donekle stekne 37% materijala plavine srednji precnick od
sliku i ! tih . moze 0,1-0,2 .
tipu plavine i da sudi i _ 21 % materijala plavine srednji precnik od
drucju, i ako tek korakom kroCio to 0,05-0,1 .
drucje.
24% materijala plavine srednji precnik
Zbog toga krokiranju i ispitivanju plavina u
pod 0,05 .
zionom podrucju treba obratiti paznju.
zadatak, koji u tom smislu ocekuje projektanta, Plavine kod kojih postoji velika razlika krup
erozionistu, to da prikladan 06! an redovno rezultat teskih dublnskih
jentacione , tj. dimenzije duzine, i deb procesa erozije slivu. Plavine pretezno
ljine rasprostranjenja plavine i da to u odgo sitnim i jednoliCnim materijalom (pesak, grus, sitan
varajucu kartu. sljunak) znak preteznih povrsinske erozije.
Zatim, dve do tri povrsine, veli materijala plavine dubinu, moze da
od 4-10 2 treba da izvrsi detaljan okularni utvrdi istorijat poplava. Tako, ako
pregled materijala plavine i to dva slede utvrdi da su materijali plavine donjim de
pravca: 10vima slojeviti i pretezno sa krupnijim frakcijama
) petrografsko-geoloskog sastava materijala i nanosa (krupnim blokovima i komadem stena),
idu6i ka povrsini sve od sitnijih frakcija , to
) granulometrijskih odnosa grubog .
znak da su ! procesi da se smiruju.
U pogledu pravca pod ) projektant treba da Naprotiv, ako se kopanjem materijala plavine
gledom utvrdi najgrublje podatke petrografskom laze dubini sve sitnije i sitnije frakcije nanosa, to
sastavu , koji zatekao u gornjem 10 znak da ! procesi tendenciju progre
povrsine, i da to iskaie kroz orijentacione sivnog pogorsanja.
datke procentualnom tog sastava
Svaki izdvojeni sloj nanosa plavini
povr8ini. Tako ., ako pregledom tri
moze da bude rezultat jedne jedine poplavne
povrsine od kOjih svaka l 8 2, l
jicne vode. Zbog toga i znacajno proucavanje "slo
vini bujicnog sliva mogao da se konstatuje sledeCi
trografsko-geoloski sastav: jevitosti" nanosa plavinama,
takva "slojevitost" u sustini otkriva istorijat
poplava u visegodisnjem periodu.
mikasisti i gnajsisti 20%
Iskopavanjem i proucavanjem materijala
laporci i glinci 30% plavina mogu se otkriti znacajni podaci inten
dacitno-andezitne stene 15% zitetu erozije, ! i rasprostranjen:ju kisa
nad s1ivom, njihovoj ucestanosti. petrografskom
serpentini 35% sastavu materijala plavina moze da se zakljuci i
delovima sliva iz kajih nastaje najvece dovlacenje
se potom izvrsi pregled odgovaraju6e petro bujicnog nanosa. Sve ovo treba prirodno uporediti
grafske karte erozionog podrucja, onda za projek i sa podacima hidrometrijskih protoka vode
tanta biti od velike vrednosti da utvrdi da li, u i prenosa materijala.

48

i
4. UOCAVANjE PROCESA EROZljE 1 DEPLESIjE Naime, takva zemljista postepeno, konstantno
(OSIROMASAVANjE ZEMLjlSTA) PREMA usled delovan:ja regionalne erozije vodom i eolske
POjAVI 1 IZGLEDU NEIH BILjAA erozije, osiromasavaju u mineralnim i organskim
stojcima, azotu, kalijumu, , fosforu i
Nije uvek moguce da se u erozionim podrucjima snim materijama. Narocito, svih drugih sasto
l prirodnom slivu odmah odredeni erozioni jaka, tesko nadoknaduje nedostatak fosfora u
. Ima mnogo dolina potoka, i reka, zeml jistu (worthem L. and Aldrich S.: 77).
koje prvi pogled daju izgled pitomog i plodo Zemljista u koj4ma pocne da se oseca nedostatak
snog kraja. Oranice, livade, pasnjaci, vocnjaci, vino mineralnih i organskih i materija, postaju za pri
gradi i sume u takvim dolinama bez vrednu proizvodnju "l". Bolest poljoprivred
brazda, jaruga, urvinskih procesa i drugih vidljivih nog i sumskog zemljista, koje iscrpljeno latentnim
tagova erozije. Tek poneka m sluki erozionim procesima moze ipak da nedvosmisle
m i livadama, pojava naizmenicnih , kroz karakteristicne pege listovima i ze
lih, zuckastih i tamno-mrkih partija zemljista ora l delovima stabljika kulturnih biljaka: kukuru
nicama, vocnjacima ili sumskom zemljistu, ukoliko za, , repe, duvana, deteline, vocki i drugih
bude i zapazena od strane projektanta-erozioniste, biljaka.
redovno se i registruje. Pojava pega zeljastim delovima biljaka
Medutim, cesto puta dublje analize poljopri oblik oboljenja takvih biljaka usled latentnih
d proizvodnji i zetvenim prinosima za duZi oko skrivenih erozionih procesa. pege ka
mski interval, mogu kod jednog takvog pod rakteristicne ve1icini, i mestu gde se javljaju
rucja, da ukazu zestoku ugrozenost erozionim pro listu ili stabljici, kao i vremenu kada pojav
cesima. Tako, ako kroz analize zetvenim prino l. nisu posledica oboljenja ljke usled
sima ustanovi konstantno smanjivanje i opadanje razitskih g1'jiva insekata ili kakvih mehanickih
proizvodnje oranica, vocnjaka, vinograda, livada yreda nego posledica "gladovanja" i iscrpljenosti
i pasnjaka, to siguran znak da takvo podrucje biljke, zbog osiromasenog u hranivima zemljista.
.:ahvaceno procesima deplesije (osiromasavanja) ze jednoj vrsti pega i njihovom mestu liS
mljista. zelenim delovima stabljika odgovara nedostatak
Ako u takvom podrucju organizovali naucna azota, drugoj fosfora, trecoj kum i sJ. Prema
istraZivanja intenzitetu erozije i instalirali prelive, tome, opazanje i proucavanje takvih pega otkriva
lizimetre, "erozione parcele" i odgovarajuce merne novu metodu za dijagnosticko utvrdivanje intenzi
instrumente, mogl0 ubrzo da dode do zakljucka, teta erozije, cak i u podrucjima gde se prvi
da tu vladaju relativno l intenziteti erozije od gled ne prisustvo erozije.
200-400 m3/km 2 prosecno godisnje. Mnoga istrazi Tako nedostatak magnezijuma izaziva "zuto-jese
\' izvrsena u SAD, SSSR-u i u drugim zemljama, nju " svim delovima lista, i narocito "
pokazala , da i takvi intenziteti erozije, mada di1o" drske 1ista kod mnogih kulturnih biljaka. Na
prvi pogled ne izgledaju veliki, ipak cine da vek ze protiv nedostatak kalijuma reprezentuje susenjem
mljista sposobnih za poljoprivredna iskoriscavanja vrha , koje obicno prostire manjim de
r1e moze biti duZi u takvim podrucjima od 80-180 obodu 1ista delovima, koji su suprotni od
godina, ako preduzeli odgovarajuci anti drske lista. Nedostatak azota obicno manifestuje
-erozioni radovi. deformacijama lista i naroCito "guzvanjem" njego
donjih krajeva blizih drsci lista.
jak nedostatak kalijuma kulturnim biljkama
obicno pracen i pojavom crvenih tackica ,
obod vec sasusen, te l daju "boginjav
izgled". Isto tako nedostatak kalijuma za ishranu kul
turnih biljaka ogleda se u progresivnoj pojavi
vecanja zutih pega i to uvek od vrha lista postepe
ka delovima bliZim njegovoj drsci.
S1icna pojava i kod nedostatka magnezijuma,
sto kod nedostatka magnezijuma postepeno
"Zuta " prenosi list i napreduje ubrzano
obodu, vec l0m sirinom 1ista od vrha
do drske.
Pojava "be1ih nerava" !iScu i " pega"
delovima stabljika zeljastih biljaka znak ne
dostatka fosfornih hraniva u zemljistu. Nedostatak
fosfora u zeml'jistu preti da ugrozi zivot ljudi i zi
votinja, jer vodi ka opstoj degeneraciji porasta or
Sl. 33 "laminarne" ili slojevite erozije treba ganskog sveta. Problem nedostatka fosfora u zemlji
shvatiti kao prethodnike prelaza povrsinske 'U najteze stu uzet u plan FAO-organizacije, kao jedan od
d'UMnske erozije. n pojave "laminara" najvaznijih u borbi covekovoj erozijom.
prethode vise godina n kasnijim pojavama
duti za dijagnostiku skrivenih erozionih
-terena. Na slici laminane pojave erozije 'U poaucju
Fr'Uske Gor procesa mozda znacajnije otkrice povezano

7 49
 stablo. Terminalni izbojak stabla tendenciju da
raste uspravno, i tako uzajamnim delovanjem
skog procesa i snage regeneracije vegetacije dolazi
do lucnih i sabljastih oblika stabala u odredenom
nizu godina. l krivih, sabljastih stabala
u masi pojedinim padinama, znak su da su
l pod urvinskim procesom, taj proces
tokom izvesnog perioda godina mogao da bude
sam od sebe, i1i zbog nekih drugih uzroka, zaustav
l. kao takva, ta kriva, l stabla upozora
projektanta, da se tu vestackim radovima, kao
pr. gradenjem useka za put i 81., uspostavljena
ravnoteza urvinskog procesa moze lako poremetiti.
Svako ko pogled korovsku vegeta
ciju, narocito koja se l kosinama useka
nasipa putova i zeleznickih pruga, mogao od
mah da i razliciti porast i razHcite vrste korov
SL. 34 - Nekad i obLici stabaLa drveca ukazuju skih Wljaka, gornjim, srednjim i donjim delo
prisutnost duinskih erozionih procesa klizenja zem kosina. Pojedine korovske biljke su znak od
ljiStu. Ova mlada "sabLjotika" i spiralno uvijena sta redenog stanja, kako u pogledu hranljivih sastojaka,
drveca padinama pored kojih ide put n
lovac Lazarevac rastu padini koja staL tako i u pogledu strukture zemljista.
kretanju, to kretanje jedva da i ilo i prime
Tako korovske bil'jke: Sambucus ebulus - r
n drugim neposrednim opazanjima
jan, Solanum dulcamara - razvodnik, Cirsium ar
vense - palamida zauzimaju gornje delove kosina
sti urvinskih procesa sa nedostatkom odnosno useka i nasipa i to samo dve tri godi
poremecajem sadrza'ja magnezijuma u zemljistu. . U sustini, te biljke, skoro bez razlike podnose
Naime, niz istra.zivanja u tom pogledu preduzet, siromastvo u hranivima i vodi u zemljistu. Njihova
pokazuje da poremecaj u sadrzaju magnezijuma u u masi gde plodored pse
zemljistu prethodi klizista i sluki (. kukuruz, znak su l strukture zem
Dutil: 43). ljista, i takvo zemljiste treba ostaviti bar dve godine
jednogodisnjih ratarskih kultura.
Veoma cesta, i skoro re<lovna raz1icitih
pega usled nedostatka va.znih hraniva u zemljistima pitome mleCike (Lactuca scariola) do
u brezuljkastim, oko pitomim podrucjima: Su delovima kosina useka i nasipa, zatim Cicho
madije, Slavonije, Fruske Gore, Metohije, Povardar rium intybus-a, cigure (vodopije), Sonchus oleoraceus
i sl., siguran su znak iscrpljenosti tih nasih - mlecak - povezuje se sa l uslovima
oko "plodnih" zemljista i kra:jeva. su siguran strukture zemljista, nesto vlaznosti.
znak deplesije zemljista, iscrpljenog usled "hronic Masovna ovih korova u - znak
" povrSinske erozije. poremecaja strukture zemljista i skoro unistene
Prema . Gustafson-u, deplesionih pega racije. Takvo zemljiste slabo vodu i kod
zelenim delovima useva su znak, da vek isko
kih kisa i pljuskova dolazi do
riscavanja takvih zemljista za poljoprivredne svrhe likih kvarova i brazdanja.
izmaku prosao. u masi Triticum repens-a - pirevine, za
Na takvim zemljistima, gde poljoprivredna pro ierocloe odorata - zubrava trava, Artomisia
izvodnja traje vise vekova, cesto i vise absinthum - pelin, Datura stramonium - tatula,
, dalje njihovo iskoriscavanje bez kompleksnih
Hioscyamus niger - bunika i napuste
pasnjackom zemljistu znak su anaerob
mera za zastitu od erozije i konservaci'ju voda, od
u bedu, obeshrabrenje i siromastvo, i otvara
bakterija u zemljistu i izlucen'ja ulminskih kise
, koje olaksavaju raspadanje donjih delova rizom
put ubrzanih procesa erozije (. Gustaf
son: 78). skih Wljaka i postepeno dovode ka popravci struk
ture zemljista. Na mestima gde su li rizomni ostaci
i sam izgled habltusa, kao i odrede ostaju supljine u koje ulazi voda i vazduh.
vrsti biljaka mogu da budu indikatori nekada
snjih, zatim skrivenih "pritajenih" procesa ero Kada se u masi napustenom njivskom
zije, kao i , koji se mogu pojaviti u skoroj zemljistu i pasnjacima korovi kao: Bromus sts
ducnosti. - celovina, Bromus erectus - klasaca, Koeleria gra
s - koelerija, Phleum pratense - prase,
Tako, ako se padinama "sabljasto" kriva i ako pri tome dominira koelerija znak prvog zna
stabla drveca i vocaka, i ako , ispupcena strana cajni'jeg gomilanja organske materije posle totalno
sabljastog polu-lucnog stabla okrenuta nizvodno, upropascene strukture zemljista. Ako se te blljke
u pravcu najveceg nagiba, onda to znak, da se tom zemljistu zadrzavaju godina, koji se poda
u mladosti tog drveca toj padini vrsio tak moze dobiti raspitivanjem st, se iz tih
urvinski proces. Urvinski proces, ako kretanje podataka zakljuCi, da korov koelerija u opadanju,
zemljisnih masa usporeno, tendenciju da obori moze da bude potvrdan znak i

50
zita iz roda Thesium koji unistava koren koelerije,
onda to znak da se strukturne osobine zemljista
popravljaju u pogledu aeracije i da se samim tim
\'ecava otpornost takvih zemljista sile erozije.
Korovi: Agropyrum cristatum - zitnjak, Festuca
ovina - vijuk, Stipa pennata - kovilje, kada se
pojave u masama napustenom njivskom i pas
njackom zemljistu, znak su dobre aeracije i sla
bih rezervi vode u zemljistu. Takva zemljista lako
stradaju i od vodne i od eolske erozije.
Posle II svetskog rata razvi1a se i posebna gra
na inzenjerske botanike tzv. dijagnosticka botanika.
Korovska zajednica: rmus arvensis - ovsik, vesne mogucnosti za prognoziranje razvoja erozionih
pecuru8 pratensis lisicji rep, Apera spica venti
7*
stoklasa i Arnica montana - potres (arnika) indici
raju "bremenitost" planinskih i brdskih padina
za urvinske procese, u prvom redu pojavu klizista,
ruc-terena, te takve padine treba izbegavati za pro
secanje kod izrade puteva.
Ima vise pokusa'ja da se bioloskim analizama ve
getacionog pokrivaca utvrdi ne samo osetljivost
pojavu urvinskih procesa, da se ustanovi i ot
pornost zemljista eroziju. Medutim, jos nisu do
bijeni rezultati, koji u tom pogledu li neku
uopstenu primenu. S obzirom, da put bioloskog sa
gledavanja prilika, koja vladaju u zemljistu pruza iz
procesa, takva istrazivanja l od koristi.
51
I
 4

Glava V

VODNI I I BUJIC:NE POPLAVE

1. VODNI TOKOVI 1 EROZIJA
Pojava erozionih procesa slivnim podrucjima
prirodnih vodotoka dovodi postepeno do pogorsanja
vodnog rezima. Tako zvane l i srednje - kori
sne vode umanjUju, povecavaju velike i stctne
poplavne vode. Uopste, stanje erozije podrucju
prirodnih vodotoka moze donekle kvantitativno da
izrazi odnosom izmedu korisnih, malih i srednjili
i stetnih, poplavnih voda.
Kada su zemljista i vegetacioni pokrivac sliv
nom podrucju prirodnog vodotoka dobro negovani
i odrzavani, onda takvim podrucjima nema ni mno
go erozije. su onda znatne kolicine i sred
njih korisnih voda, pri tome ni poplavne vode
nisu velike.
U hidroloskoj nauci odredeni odnosi izmedu
malih, srednjih i velikih poplavnih voda za l
kada su slivovi prirodnih vodotoka dobrom sta
nju, tj. kada njima prakticno nema erozionih pro
. odnos, podrazumevajuCi protoke m 3 /sek
izmedu l, srednjih i velikih voda, treba da bude:
) za male s1ivove 1 : 4: 20
) za slivove velikih rcka 1 :3 :6
yode, vec erozijom stvoreni nanosi, izazivaju ogrom
stete privTedi, industriji, komunikacionim objek
tima i stanovnistvu.
Ima mnogo primera, kao 8tO navodi Guglielno
Nannetti, da zbog jakih erozionih
podrucjima nekih reka, tik, moze videti zemljiste
iz tih slivova mnogo nego 8to stupi 110gom
takva podrucja. zemljiste cesto nalazi sto
tinama i stotinama kilometara udaljeno od svoga
mesta formiral1ja, kada protice, kao llanos poplav
vodama recllog vodotoka (Nannetti .: 67).
Ko1iko erozioni procesi slivnim podruCjima
reka Ullistavaju zemljislli fond, neka posluze podaci
protoku podrucju r. Hoangho (2uta Reka,
ll). Veliki deo rcke izgradell od le
snih naslaga i tufova, malo otporllih eroziju. 1
najmallje kise zamute vrl0 brzo tok ove reke, i ona
pri svome uscu daleko zamucuje More. Prema
podacima Medunarodne meteorolosko-hidroloske or
ganizacije, pri Ujedilljenim ll, Zuta Reka sva
ke godille dovuce u More oko 1,7 milijardi kublka
nanosa. k se uzelo da od te ukupne
godisnje koliCine nanosa samo 1/10 deo prosecni
godisnji gubltak poljoprivrednih zemljista iz raz
podrucja 2ute Reke, i ta:j iznos podeli sa 2.500

U sustini hidroloski izrazi pod ) i ) oznaca Tabl.8

ujednaceni vodni zi bogatstvo ma1ih i sred -~ -_._~_._.~~~-.--_. __ ._.~.,..----

korisnih voda i ne mnogo visoke velike vode, od

nosno odsustvo katastrofalnih poplavnih voda. Hidroloski odnos
Naziv recnog Povrsina izmedu ,
odnos izmedu srednjih i velikih voda visestruko
srednjih i
poveca, to siguran znak da slivno podrucje pri ~ ukm2
11)
velikih voda:
rodnog vodotoka zahvaceno procesima ubrzane ::
zije zemljista.
1. Saya 95.551 1: 4,7: 75
Pozllato da skoro svi nasi recni slivovi
laze pod veoma nepovoljnim rezimom erozionih pro 2. Vardar 22.387 1: 6,6: 90
. i da ovi dostizu kulminaciju r.
. Kako izgledaju gore navedeni odnosi izmedu 3. Drina 19.570 1: 7,5: 85
malih i srednjih korisllih voda i stetllih poplavllih ----
voda kod nekih nasih glavnih reka, dobro ilustruju 4. Zapadna
Morava 15.849 1: 6,5: 103
sledeci podaci Saveznog zavoda za plan, dobijenih --_.~--_.---~ ---~--~

osnovu osmatranja proticaja ovih reka za period 5. Juzna Morava 15.489 1: 6,5: 110
1925-1955. god. (v. tabl. 8). -~-~-~._----~-_.~--~-- ---

Poplavne vode nasih reka, zbog erozionih proce 6. 10.457 1: 7,4: 81

._--_._--_._-
sa s1ivnim podrucjima posta:ju iz dana
7. Una 7.438 1: 7,5: 63
dan sve , i prema publikovanim podacima Slu
-----------
zbe za vodoprivredu, prouzrokuju prosecno godisnje 8. Timok 4.630 1: 13,0: 96
stete od vise milijardi dinara. poplavne

52
 3 koliko iznosi prosecna kubatura zemljista ora obicno znatno veC:i od specificnog proticaja
nicnog sloja sa jednog hektara povrsine. onda se do . Drugim recima stepen degradacije zemljista
podatak. da se podruCju Zute Reke svake go oznacava "produkciju" erozionih an 1 k2
dine gubi zbog erozije vidu nanosa oko 70.000 godisnje, dok specificni proticaj n ozna
liektara poljoprivrednog zemljista. "otpremljen" i "prispeli" erozioni nanos
Ako se slican i gubici zemljista 1 km 2 sliva godisnje izrazen 3 tonama, koji
slivu nasih reka. dobija podatak da i kod nas protekao kroz jedan odredeni hidrom. profil.
sa recnim nanosima odlaze svake godine nepovratno Velika lekcija iz i~torije, kaze se Medunarodnoj
oranicni slojevi sa stotine i hiljade hektara poljopri studiji "Soil Conservation" - , iz oblasti kon
vrednog zemljista, bez koje ostaje bez veliki servacije zemljista i voda veoma jednostavna.
broj seoskih domaCinstava svake godine. Zemljista sviju naroda ili podrucja nedeljiva su
Kada uzme obzir da zbir duzina svih recnih
bl.9
tokova. ubraja.'juCi ispod 10 km iznosi kod
oko 43.300 km to ! da prosecno svaki hek
tar poljoprivrednog zemljista otpada oko 5% povrsi
Povrsina Duzina
koja domenu erozije recnih vodotoka. S
> s1iva s1iva
zirom da veCina vodotoka neustaljeni re .~ km 2 km
:: voda i bUjicni karakter. to veoma tesko, ali z
i veoma potrebno da se zemljista, naselja. indu
5trijski objekti i narod obezbede od stravicnih posle 1. Amazon 7,050.000 6.518 1,590.000 227
dica erozionih procesa podrucju recnih slivova. 2. Mississipi 3,275.000 6.970 419.200 128
dti erozija recnim slivovima obicno iz
lazi iz granica jedne . Erozija recnim slivo 3. Nil 2,803.000 6.324 53.257 19
Yima predstavtja opasnost za citavo ljudsko drustvo. 4. u 2,050.000 4.354 102.500 50
Kolike su koliCine erozionih nanosa 8to ih reke svih
kontinenata sveta odnosu mora i okeane. neka 5. Volga 1,380.000 3.688 74.520 54
posluze podaci analiza visini ablacije. koje dao
studiji . Fournier. Prema njegovim istra 6. Gange 1,060.000 2.400 921.600 936
:iyanjima vezi sa uticajem klimata eroziju, iz 7. Hoangho
nosi ukupna prosecna godisnja degradacija zemljista (Zuta reka) 980.000 4,150 1,764.000 1.800
:: sve kontinente sveta oko 76.9 midi tona od
oko 55.0 midi 3 zemljista. Uz raniju pret 8. Ind 960.000 3.190 292.800 305
postavku. da 1/10 deo od kolicine ora
9. Dunav 816.950 2.857 48.200 59
nicni sloj poljopl'ivrednih zemljis~. i da prosecna
kubatura takvog sloja iznosi 2.500 m3/hektar. onda 10. Dnjepar 503.000 2.285 12.575 25
se dobija da se prosecno godisnje odnosi ubrzanom
erozijom oko 2.2 m hektara poljoprivrednog 11. Don 422.000 1.967 13.504 32
::emljista. znaCi. da se prosecno svake godine
12. Irrawady 373.000 2.100 173.818 466
gubi povrsina zemljista od koje mogl0 da se is
prosecno 1 m stanovnika Zemlje. 13. Amudarja 227.000 2.620 249.700 1.100
U tablici 9 date su kolicine nanosa za neke
najpoznatije reke svilI kontinenata sveta, kao i za 14. Rajna 224.500 1.326 3.816 17
neke reke, dobijene osnovu podataka Gra
-, 1. Levi-a, . Parde-a, D. 1. Sokolovskog i 15. Tisza 156.250 980 15.937 102
F. Fournier-a (Fournier .: 42).
16. Rona 99.000 812 5.643 57
Podaci proticanju za reke pod br. 17, 20,
23 i 24 su iz vodoprivrednih elaborata. 17. Sava 95.551 945 14.237 149
Izvesni autori, sasvim nepravilno, identifikuju
18. 74.970 652 16.493 220
specificni proticaj tokom prosecne godine
stepenom degradaclje recnog s1iva. dti 19. San uan 61.901 500 35.284 570
ficni godisnji proticaj , izrazen
mfkm2 god. predstavlja kolicnik izmedu to 20. Velika
talne koliCine nanosa (vucenog i suspendovanog za Morava 37.444 588 9.173 245
jedno) koja dospeva sliva odnosno tretirani 21. Potomac 37.000 310 740 20
hidroloski profil i ukupne povrsine sliva koja gra
vitira profi1u, kojem osmatrano oticanje na 22. 16.545 290 5.212 315
.

Naprotiv, "stepen degradacije recnog s1iva" od 23. Zapadna

erozije odnosio ukupnu produkciju erozio Morava 15.849 440 3.890 247
nih slivu. Poznato da sav proizvedeni 24. Juzna Morava 15.489 4.719 305
350
nanos od erozionih procesa dospeva istovremeno
celokupnim kolicinama do sliva. Radi 25. Adige 9.763 490 1.045 107
toga, stepen degradacije zem1jiSta recnom slivu

53
lina. Gradovi i civilizovana carstva propadali su 1 termin " vodotok" dosta odoma6en u
i nastaja1i, kako su se srnarrjivale korisne vode reka, strucnoj literaturi. Pod ovirn terminorn se rnogu
bez kojih nerna zivota, zatirn i potpuno presahnule obuhvatiti i hidrografski ve6i s1ivovi, kao veCi
zbog uniStavanja brdskog zernljista i vegetacije. 1 toci i recice, i bujicne reke, nije pogodan za
naprotiv: velike poplavne vode prezasicene steril sasvim male tokove kod slivova jaruga, vodode
nirn erozionirn nanosorn unistile su ili stalno na rina i suvodolina, kod kojih su korita oblcno najve
nose ogrornne stete prostranirn poljoprivrednirn Cirn delom godine suva, kada nadodu njima pro
nirna i ravnicarna. ticu cesto tako guste mase bujicnog nanosa da
takve mase tesko podvrci pod ' "vodotoka".
Isto tako i termin "ni sliv" nedostatak,
2. BUjlCNI SLIVOVI 1 BUjlCNE POPLAVE jer se oblcno u praksi pod bujicnog sliva
ne podrazumeva i uze bujicno korito, pogotovu
Kada se govori bujicnirn poplavarna treba rn ne i plavina sa zadrzanim bujicnim nanosima. Najce
vidu da su one sarno posledica procesa vodne s6e, u projektnim elaboratima, poglavlje koje se od
erozije. Za pojav bujicne l potreban od nosi mere bujicnom s1ivu oblcno ne sadrzi mere
govaraju6i sliv prirodnog vodotoka. Bujicni sliv i radove u koritu, se ovi posebno tre
predstavlja sarnirn tirn prirodni sliv u kojern postoje, tiraju drugom mestu i drugim elaboratima.
egzistiraju ili se procesi erozije zernljista U nekim zemljama, delimicno i kod nas "ter
prouzrokovani yodnorn erozijorn. Posto su procesi min ! sliv" doveo i do prave zbrke predu
erozije bolesti zernljine kore, s1ivovi delovi hidro zimanju i svrsishodnosti antierozionih radova. Tako
grafske rnreze, to bujicni sliv, oboleli deo Zemlji su neke projektantske organizacije, prvenstveno for
ne hidrografske mreze. mirane iz redova sumarskih strucnjaka, shvatile da
Kroz korita bujicnih slivova prolaze poplavne intervencije u bujicnom slivu i preduzimanje ra
de koje se odlikuju velikirn koliCinarna nanosa i dova i projektovanje istih, treba da podpadnu pod
likom razornom snagom. Takve poplavne vode na poslove sumskih melioracija, ostal0 treba da rade
zivaju se ili bujicnirn vodotocirna. bujicarski specijalizovani strucnjaci. Medutim, odva
Cn slivu i pojmovi bujicnom jati bujicno korito od bujicnog sliva znaci mogu6
vodotoku ili nisu kod nas, i nekirn nost za u dvojbenosti u projektovanju radova
drugim zemljama formirani i prihvaceni. i koncepciji resenja. Nista nije opasnije za pravil
Kod nas za bujicnog sliva postoji viSe ter uredivanje bujicnih slivova i erozionih podrucja,
mina, kao: "", "bucnjak", "bujicnjak", ".. navodi prof. V. Ramman, od nesagledavanja i neje
ni vodotok", "porojni tok" Makedoniji i sl. dinstvenosti koncepcija celine podrucja.
Za bujicne poplavne vode isto tako Interesal1tno da se napomene, da
vise termina, kao: "u", "bujicna poplava", "u jicnom fenomenu nije jednoobrazno uveden ni kod
'jicni vodotok". drugih naroda. Tako Konovalov sakupio vise od
Mada se u dosadasnjoj strucnoj Hteraturi naj 10 termina, kojima su razni autori u SSSR-u poku
vise sretao "" pod kojim obicno l0 sali, kako kaie, da obuhvate jednu te istu
obuhvaceno i poplavne vode sa nanosom i javu. pretpostav1'ja da danas tamo najvise odo
samo korito kojim takva poplava kre6e odavno ma6en izraz: "Sel" C,Selevi potok"), koji se upotreb
uoceno da termin "" nije dovoljno preciziran. ljava za bujicnog sliva u evropskom delu
SSSR-a i Zakavkaskoj oblasti, i izraz "Sil" koji se
Tako prof. nz. , Maleti6 ukazao jos 1932. god.
za isti upotrebljava u Srednjoj Aziji, vode
da se pod terminom "" moze, narodnoj
porekl0 od iste arapske reci "S" ( transkripciji
terminologiji, da obuhvati samo za vodenu
latinicom) "Selj" - koja oznacava "nemirni brd
masu sa nanosom, koja u naglom kretanju.
ski potok, koji se razliva iz korita". smatra da
tim izrazom ne moze se obuhvatiti i korita
mnogi drugi termini u slicni koren ("burnoe
prirodnog sliva, kroz koji se takva masa vode sa na
tecenie") su vezani za oblik tip mase koja tak
nosom kre6e. Zato prof. Maletic predlozio da se za
vim slivom protice ("vodo-kameni potoki", "blatni
bujicnog sliva uvede "buCnjak". iz
potoki", "ovraznjie rusli", "gornjie potoki" i sl.)
raz, njemu, bl prikladan, poplavne vode
(Konovalov . F.: 70).
u takvim slivovima zbog ve1ike brzine i jakih koli
Cina nanosa "" (Maleti6 Lj.: 68). Francuzi, kao inicijatori i tvorci nauke ure
Prof. S. Rosic smatra da mesto izraza "bucnjak" denju bujicnih slivova rn isto tako vise izraza.
bolje odgovara izraz "bujicnjak" posto se koren Pod imenom "Torrents" oni podrazumevaju bujicne
ovog termina moze da poveze sa prolaskom bujicne slivove kraCim dolinama, koji hidrografski pred
poplavne vode kroz neko prirodno korito, ta vo stavljaju sliv od jaruge ("ravin"), manji od
da sa nanosom zaglusuju6i sum. jicne reke (riviere torrentielle). Termini "tabut" i
Nezgoda kod upotrebe termina tome, "tabuche" predstavljaju prolazna korita lavinskih
sto su oni povezani sa odredenom .veliCinom sliva i u ili zemljano-ledenih masa u visokim l
to uglavnom se odnosi l vodotoke i l sli ninama.
vove. Ocigledno , da ni termin "bucnjak" niti " Nemci m izraze "Wildbach", "Sturzbach" i
k", pogotovu termin "" ne mogu da "Mure" s kojima donekle hidrografski ni'jansiraju
odgovaraju za hidrografski vece slivove bujicnog ka brdske slivove od jaruga i vododerina i bujicnih
raktera, primer za potoke i . toka (Wildbach) do u blatnih reka (Muren).

54
 pokrivac stetnim delovanjem coveka, stoke
i1i kakvim drugim uzrocima, tesko ostecen, pod
uslovom da tu padaju kise odgovarajuce duzine tra
i intenziteta.
U strucno"j 1iteraturi zabelezeno mnogo
poplava, koje l strahovitu razornu sna
gil. Pored podatka nadolasku bujicnog toka "Sin
" podrucju Kavkaza, koji naveden poglav
l uzajarnnom' dejstvu erozije i suse, neka
sluzi i podatak inz. Herheulidze-a: "
Gamza1icaja (Zakavkazje) l
nadolazak izmedu 30. i 31. avgusta 1930. god.
Sel0 GamzaIi, l obali vodotoka '
sIiv uopste smatral0 . Navedene
nadosla, i kasasta kretala se
u i od 60-100 metara, visini od
6-7 metara, narocito svd tragovi
Sl. 35 - Izvanredno tei!ko razaranje ko[ovoza auto osta1i visokim granama drveca.
puta Tetovo Uroi!evac od bujicnog toka "Dzepciske
reke" meseca 1970. god. Pre vii!e od 40 g. u dnev Gustina kase i brzina kretanja su takvi, da
stampi pisano potrebi regulisanja ovog bujic se masa i pored toga sto l
nog toka 6-7 metara rasticala stranu, bez obzira 8tO
sa bokova bilo i dosta prostora, cak i
giba. Kasa kretala velikom brzinom, pravoj
onako kako se pojavila klisuri. Sve sto
stajal0 putu, kuce, cak i velike stene, l
odneto. Medutim, 7Q...-.80 metara Strane od
sredine vodotoka ostale su netaknute
lavom i kuce od i plotovi. i l
gusta, i postojala mesta, gde 10
blata u debljini od jednog metra graniCio s putpuno
svezom travom. razrusila mnogo kuca, uni
stila vrtove i ubila mnogo stoke, bilo i ljudskih
zrtava" (Herheu1idze 1. 1.: 71).
SliCnih , vezi popla
, i u drugim zemljama, ih isto tako i
kod nas. Radi ilustracije navodi podatak iz dnev
ne stampe, koji prikazao radu prof.
letic, kao i neki podaci:
S!. 36 Debe!e naslage bujicnog nanosa "Dzepciske "POLIlA", 26. avgusta 1929. god.
reke" nizvodno od puta u podrucju polja zatrpale su
pojedinim mestima n samo livade i oranice, veC "Sinoc oko 5 podne iznad varosi
i telegrafske stubove do 1/' njihove visine (snimak rota se strahovit pljusak, pracen silnom grm
7. 1970. god.) ljavinom i sevan:jem . Za pola sata
l oblaka til l dva sreza, Luzicki
Svi uglavnom pokU8avaju da izraze Nisavski. Uz strahovitu grmljavinu
shvatanje slivu i tipu bujicnog korita. bujala voda nemilosrdno cupala drvece i ,
nisu sasvim rasCisceni termini za l ih zajedno sa stenama teskim 500 do 1.000 kg,
jicnu vodu. koje ll preko posejanih . Suvodolski
Tako prof. dr Sokolovski smatra da su mnogi toCic odneo 20 kuca. U selu Kostuu bilo i ljud
neuspesi pokusaju davanja ispravnijih termina skih zrtava. U selu Sopotu nepogoda za 20 minuta
vrstama bujicnih nastaIi uglavnom usled i 7 kuca. Nastradala su sva l sreza".
zbrke i nedovoljnog diferenciranja samog "POLIlA", 25. avgusta 1929. god.
l od korita, kojim se takva l
,,23. avgusta oko 5 casova podne oko Tetova
krece. smatra da l zaklju desila se velika l oblaka. l oblaka
kada "bujicom" nije nazvao s1iv, poplavnu naroCito ucini1a stete selu Dermu gde trajala 10
vodu nastalu od jakih kisa ili naglog topljenja sne minuta. Citavi delovi brda i se i padali
ga, koja l naglo i odlikuje se velikim kolici vodu, stvara'juci velike nanose i valjajuci sve 8to
nama nanosa (Sokolovski L. D.: 31). stajalo putu. Seljaci kada
Neki pokU8aji na8ih geografa da pod terminom ovoga nanosa odmah su se skl i brda.
"" uvrste sliv i korito su konacno od masa stigla selo Dzepciste glavnom
. drumu. Najvise stradala od te sela i
l velike razorne snage i sa velikim koli DzepciSte. Prosecna debljina ovoga nanosa bila
cinama nanosa mogu nastati brdskim delovima, 2 metra, mestimicno oko 10 metara. Drum
gde padovi korita vodotoka veliki i gde vegeta zatrpan du.zini od 300 metara. Odneto nekoliko

55

Sl. 37 - Mada povriHna sliva "Dzepciske reke"
svega oko 17,0 km2 n predstavlja ekscesivni (pre
terano razorni) bujii:ni tok. Na dan 7. 1970. god. iz
njenih pritoka su tekLe zahuktaLe blatno-kasaste mase,
kao vulkanska lava
kuca, jedna vodenica i mnogo stoke. Zatrpan
dan deo pruge Tetovo - Skoplje ..."
"VREME", 28. jula 1938. god.
"Posle provale oblaka 8l0 Subotinac blizu
Aleksinca sru jaka bujica. Za 20 minuta blle
U porusene mnoge kuce. Poginulo 11 ljudi,
jeno oko 300 komada krupne stoke ... Unisten
gvozdeni most drumu, zatrpan put... Steta
ogromna ..."
"POLIlA", 21. 1956. god.
"Posle provale oblaka, potok u selu Ivanjici u
toljskom srezu nosio nekoliko easova kamenje,
blokove, koseve za zito, stoku i ostatke kuca. Tri
deset tri porodice 165 elanova ostalo bez
ga ... Oko desetak kuca i 200 grla krupne stoke od
potok. Svi usevi potpuno unisteni N
"POI,IlA", 22. 1956. god.
"Bujica u Sil 96 kuca. Steta se
preko pola milijarde dinara. Posle dvoeasovne jake
kise prosle noci naglo nadosli potoci Vrsaekog
brega, slivajuci u kanal Mesic, koji protiee kroz
grad. Oko jedan ponoCi bi.ljica kroz
nekoliko da oko 3 dostigla najvecu
.einu. Sirene upozoravale narod opasnost. U
gradu nastala uzbuna. Na mostu preko kanala
voda dostigla visinu oko 1 metar,
koje poplavila i do dva metra. probljala
kroz prozore, podrivala i ruSi1a kuce, nosila
staj ... Dosad srusila 96 kuca, ali i mnogim dru
gim ti opasnost od rusenja. Ovakvu poplavu
doziveo pre 120 godina ..."
3. 1 DEFINICIJA BUjICNOG
k prihvati glediste da bUjicni sliv podrue
kojeg sliva voda od kisa i naglog topljenja
snega u glavno bujicno korito do njegovog usca u
recipijent i da takvim koritom u slueaju jakih kisa
naglog topljenja snega teee poplavna voda
56
kom brzinom i velikom kolieinom nanosa, bujica,
onda jasno da tu mogu razlikovati tri :
Bujieni sliv - bujieno korito i vodeno-blatna
, .
ipak, kako vec navedeno, mnogi pokusaji
kod nas i strani, nisu doveli do opste defini
ovih pojmova, koja blla svuda jednoobrazno
prihvacena.
Tako u el. 1. Zakona uredenju Kra
ljcvine Jugoslavije od 20. 1930. god. stajalo:
" su vododerine i divlji planinski potoci,
koji spiranjem i odronjavanjem ili nanosom (kame
sluk peskom), prieinjavaju stetc javnim
ili privatnim intcrcsima".
U l. Zakona zastiti zemljista od crozijc i
denju bujica SR Srbije od 24. V 1954. god. stoji:
"Pod u smislu ovoga Zakona podrazu
mevaju vodotoci koji sian dv
prenoscnjcm nanosa i zasipanjem (km
skom, zemljom i dr.) stetu drzavnim privat
nim dobrima N
U 61. 54. predloga za Savezni zakon vodama
i od vm 1954. god. predlozena sledeca defi
:
" su povremeni stalni vodotoci (vodode
rine, jaruge, suvodoline, potoci i reeice) kod kojih
poplave nagle i kratkotrajne, odlikuj!f se razor
snagom i vliki iz1ivima stetnih nanosa".
U istu grupu mogle da svrstaju i definicije:
" su vodotoci, koji za vreme velikih kisa
naglo nabujaju i nose ogromne kolicine nanosa, koji
se sastoji od raznovrsnog materijala" (1951. god. inz.
Vancetovic: 72).
"Bujice vododerine i divlji planinski potoci,
formirani pod uticajem kompleksa razlicitih faktora
u brdskim predelima, koji spiranjem, odronjavanjem,
prenosenjem i odlaganjem nanosnog materijala (ka
, sljunka, peska i zemlje) priCinjavaju stete"
(inz. Lazarev: 73).
Prof. Rosic (Uredenje - skripta za stu
dente sumarstva, Beograd, 1948) vezuje .,-
Sl. 38 Gstina bujicne mase, od vode, kamenja i
panjeva biZa takva, se dolinskom deZu nanos
skoro trenutno istalozio, duzini od vise stotina
metara, grni(:i delovi ovoga talozenja su ostro
izdvojeni od zelene Hvadske trave, kao su izruceni
iz kipera. Dzepi:iska reka Zeva pritoka . VarOOra
koji se uliva nedaleko od Tetova
jice" sa pojave kasaste mase, njenim kre toka i reClca, i to specijalno u podrucju donjih to
tm, izlivima i talozenjem, i stvaranjem plavi kova. Definicije da su bujicni tokovi: "vododerine
ne, pod "bujicnjaka" podrazumeva pri i divlji planinski potoci", kako to 8tajalo u mno
rodna korita koja prenose bujicne izlive. U svojoj gim zakonskim propisima nisu u tom pogledu nikako
knjizi: Bujice i njihovo ugasivanje, Beograd, 1960. mogle da zadovolje.
prof. Rosic navodi da prema narodnom shvatanju Tako pr. jos 1avinka (1906. god.) ukazi
rec "bujica" - oznacava brzi tok vode, koja nere vao da u bujicne vodotoke treba ubrajati, pored
dovno tece i nabuja posle velikih kisa (prema Rec toka, suvodolina, jqruga i vece potoke, i recice,
niku srpskohrvatskog jezika dr L. Bakotica). da jer se tako moze pravi1nije da resava problem zau
kle tu jasno ukazuje, slicno kao i prof. Maletic, 1932. stavljanja erozije u sirim podrucjima, ako se spreci
god. da "bujica" kao ', moze jedino da oznaci eventualno izbegavanje sopstvenika zemljista u pri
lspravno narodnoj terminologiji "brzi tok vode" vatnom posedu, da se imanja podvrgnu odgova
nastao u prirodnim slivovima posle jakih kisa. rajucim propisima Zakona bujicnim tokovima
. definise kao vodeni tok, su (1avinka .: 75).
nagibi sliva i korita veliki, poplave iznenadne i na . S. Neporoznij definise da su " potoci
gle, koji prenosi nanos otrgnut sa padina i talozi strmeniti blatom i kamenom optereceni tokovi, koji
ga u ravnicama. se obrazuju pod uticajem kompleksa vise cinilaca u
Dr ]ankovic naziva bujicom vodotok, vrl0 ne brdskim uvalama, klisurama i1i suvodo1inama. Pri
pravilan i brz, sposoban da produkuje bujicne lave svojim poplavnim vodama nose i vuku haoticnu
ili bujicne poplave, u sastav ulazi isto tako, su, koja se sastoji iz vode, gline, peska, kamena, od
cak i vise cvrstog materijala (blata, peska, sljunka, lomaka stena, ponegde i drveta ..." (Neporo
otpadaka stena, cak i krupnih stenovitih blokova) znij S. .: 21).
g vode, zahvaljujuci se znatno smanjuje 1 ova definicija nije odvojila pojmove bujicnog
brzina kretanja bujicne mase, visestruko povecava s1iva, korita i pokretne mase vode i nanosa. P08toje
proticajni tecni kvantum i nagl0 raste brzina vodo i pokusaji, koji dolaze iz neinzenjerskih struka, geo
staja (Jankovic dr inz. .: 74). grafskih i 81. da se izvrsi definicija "bujice". Neki
Postoji ;; znatan broj definicija raznih autora od njih stu da "" karakteristika re
\ezanih za pojmove "", "bujicni vodotok", zima vodotoka, kao i to da "jaruge predstavljaju
"jaruge i vododerine", "divlji potoci" i sl. U vecini samo geomorfo[oski " i da to ne mogu biti
tih definicija, cak i onih uzetih za osnovieu pro (Lazarevic R.: 127).
pisa, i kod nas i strani, nije kako analizirao Zaboravlja se pri tome, da "jaruga" kao
prof. Sokolovski, izvrseno odvajanje razliCitih smislu inzenjerske prakse oznacava kakav takav
mova bujicnog sliva, bujicnog korita i prirodni povremeni vodotok, koji i svoj sliv i
plavne vode. svoje korito. Zaboravlja se pri tome isto tako, da
Zbog toga dr Sokolovski smatra, da ono sto su vrlo l bujicnih slivova tipa jaruga i vodo
razne definicije pokusale da obuhvate pod derina, koje godinama zadaju ve1ike muke odbrani
sliva bujicnog karaktera, treba sustini podrazume puteva, zeleznickih pruga i naselja, jer svojim
\'ati prirodne tokove, kroz koje prolaze poplavne poplavnim vodama i nanosima cine velike stete. Pro
vode sa velikim koliCinama nanosa. bl prakticne zastite jedva da i postojao, kada
Medutim, u praksi su obicno kod svih ovih i slic ,,'jaruge" ne l pr. s1ivno podrucje.
nih definicija mogle da se pojave smetnje, kod raz Iz tih razloga i predlozeno da se uvede ter
granicavanja velicine sliva hidrografskom smislu, min: bujicni tok (Gavrilovic S.: 37).
koji imao odlike bujicnog sliva. Pod tim m analogno vodni tok,
Mada su mnogi autori, jos u pocetku stvaranja h\'ataju se postojanje: bujicnog s1iva, bujicnog ko
nauke uii tokovima, kao Domantzey, , rita i bujicne poplavne vode. Nadzemno, u izve
Hlavinka i dr. sa pravom uracunavali u bujicne sli snim sluca'jevima pr. i podrucju karsta, hidro
vove jaruge, vododerine, potoke i recice, i mada geolosko razvode predstavlja sliv bujicnog toka. Svi
Surel1 Uveo u strucnu literaturu i "bujicna prirodni sHvovi, koji proizvode poplave bujicnog ti
reka" (La riviere torrentielle, 1872. god.) - malo , bile to jaruge i suvodoline, potoci i recice
bilo pokusaja da se kroz samu definiciju, mogu se inventarisati pod bujicnog toka.
uzdanije precizira, kod koje veliCine podrucja sliv Ako se u koritima takvih slivova, posle jakih kisa
ne trebao da potpadne pod Zakon uredenju i pljuskova, naglog topljenja snega, pojave
, vec pod zakonske propise, koji se odnose poplavl1e vode sa razornom snagom, onda nema
recne vodotoke. razloga da se ne uvrste u popis bujicnih tokova.
narocito cest slucaj u praksi, kada se Prema tome, bujicni tok predstavlja geomorfolo
radilo izbegavanju propisa eksproprijaciji zem sko-hidrografsku jedinicu, koja svoje slivno pod
ljista, koji su znatno blazi sopstvenike zemljiSta rucje, svoje korito i hidrografsku mrezu i bujicni
u domenu recnih vodotoka, nego u domenu bujicnih rezim proticanja vode, bez obzira veliCinu
tokova. Isto tako, sporovi obicno nastajali cak i drucja.
izmedu nadleznih hidrotehnickih sluzbi i organa nad Komisija za eroziju, bujicne tokove i lavine FAO
leznih za uredenje bujicnih tokova, kada bila u -organizacije, predlog inZenjera Widmann-a, usvo
itu primena kakvih tehnickih administrativnih 1962. god., kao 08nOVU za klasifikaciju bujic..
mera vodotoke bujicnog karaktera, tipa vecih nih tokova sledece velicine bujicnih slivova:

8 57

. bujicni tok, cija povrsina sliva ispod
1 km 2 (100 ha);
. srednji bujicni tok, s povrsinom s1iva od
1-10 km 2 ;
I. veliki bujicni tok, sa povrsinom sliva od
10-100 km 2 ;
IV. vrl0 veliki bujicni tok, sa povrsinom sliva
preko 100 km 2
Istrazivanja mnogih strucnjaka isla su u pravcu
da odrede racunsku granicu kada jedan vodotok
prirodnog s1iva bujican ili nije.
miS1jenju prof. dr Sokolovskog, priblizna
granica izmedu obicnih, recnih i bujicnih poplavnih
voda moze da se sracuna sadrzaju vucenih i
suspendovanih nanosa u 1 vode koja protice, i to:
I
I + . XIJ_I
-l+
= c
gde su: () - zapreminska teZina smese jicne
vode sa nanosom u tl ;
- zapreminska tezina nanosa kod kojeg
vladuju sitne, i10vaste frakcije (prosecno = gde su:
= 1,2 - 1,5 t/ );
zapreminski sadrzaj nanosa u 1 vode.
-
istom autoru, prirodni proticaj vode sa
nanosom bujicni karakter, ako se tezina vode
.. krece u granicama od 1,05 - 1,20 tona i m3 ;
! zapreminskoj tezini bujicne vode od = 1,20
t -1,50 tona/m3 nastaju tipicne bu'jicne poplave,
zapreminski sadrzaj nanosa ( 11) dostize 30
-50%, tezini od 600 do 1.000 kg 1 3
t jicne vode.
"
i
Iznad te granice, tj. sa zapreminskim sadrzajem
nanosa od preko 50%, tezini iznad 1.000 kg
nosa 1 3 vode nastaje prelaz od bujicnih ka
\~.:
4"'
jfl~
zitko-blatnim poplavama. Na osnovu toga, dr Soko
10vskij smatra da n poplava ona, kod koje
voda zasicena nanosom iznad 50 kg 1
Takve poplave turbulentni karakter kretanja
poplavnog vala i pulsacioni rezim, pravilu ih
izazivaju samo pljuskovi i jake kise. Vodotoci koji
imaju takve poplave, jesu bujicnog karaktera (So
kolovskij L. D.: 31).
proticaj pored toga sto otice neravnomer
i zaglusujuCe C,buci") i nagli porast visine
vodostaja. Da jedan takav proticaj
karakter pored svega toga da odredene
dimenzije i veliku ruSilacku snagu. Tako, voda koja
tece jarkom posle nagle kise moze da znatnu
brzinu i veliku gustinu nanosa, to !; bujicni
tok, potrebno da proticaj bujicne vode bude
veCi.
Konovalov-u, bujicni protica:ji sa mnogo na
nosa mogu da nastanu i usled nekih drugih uzroka.
Tako, . naglom topljenju snega i leda u vi
sokim planinama i alpskim pr~delima, cesto se
cine prave ledene brane, vodojaze iza kojih se mogu
sakupiti velike mase vode. Kada, usled porasta vodo
staja takve ledene popuste i naglo se raspr
snu, mogu da nastanu vrlo razorne poplave i izvan
redna oburvavanja kameno-ledenih blokova i zemlja
58
t
masa u nizine. ipak, navedenim krite
, to ne bile prave bujicne poplave, niti
takvi vodotoci morali da se klasificiraju kao
jicni tokovi, ako su takve pojave retke. Slicne
jave nastaju i kod loma vodojaza vestackim
zerima.
Resenje poa ' trebalo traziti u izdvajanju
ne samo bujicnog proticaja od proticaja obicnih
nih ili potocnih, vec i izdvajanju tipa vodotoka, gde
pored zasicenosti proticaja vode sa nanosom
da dodu do izrazaja i neki drugi, dovoljno izrazeni
.
]edan od najpoznatijih strucnjaka za to
kove u SSSR, . . . Sribnij, predlozio da se
karakter vodotoka odreduje obrascu:
(5)
I w=Yn_Y
1 - (6)
Im ,25. {w + 1)0,5
(7)
W - koeficijenat proticaJa nanosa;
prosecna vrednost rapavosti korita prirod
nog vodotoka;
- zapreminska tezina smese vode sa
nanosom (prosecno 1,20 - 1,50 tona 1 ~);
11 zapreminska tezina prosecnog vucenog i
suspendovanog bujicnog nanosa u vazdusno suvom
stanju (prosecno = 1,8 - 2,4 tona 1m 3);
] - prosecan pad bujicnog korita izrazen u
trima.
vrednosti parametra () svi bujicni toko
vi svrstani su u diapazon od 5,0 - 20,0. Ako
vrednost () ispod 5,0 tokovi nemaju ka
rakter. Ana1ize su pokazale da se u vrednost za ()
od 5,0 - 20,0 mogu svrstati svi tokovi od
obicnih jaruga i vododerina do bujiCnih reka, i to
bila dobra strana ove klasifikaeije prof Sribnog.
Medutim, iako za sracunavanje srednje vredno
sti koeficijenta rapavosti () potrebno raspolagati
za svaki ! tok samo sa tri vrednosti promenlji
vih ( , i ) pokazalo se da u praksi vrlo za
metno odredivanje ovih vrednosti, ako se raspo
laze dugotrajnim merenjima proticaja vode i
nanosa. takvih podataka .
Pored toga, bilo tesko ovoj metodici ot
kloniti dileme da li jedan prirodni vodotok
od vododelnice do usca, samo uzvodno,
vise kilometara od usca. Naime, deonica u ko
tokova, gde usled odredenih
rodnih ili vestackih uslova doslo do , koje
mogu bitno da uticu dobijanje vrednosti
koef. rapavosti (). Zbog toga ' bilo tesko osni
vati neke prakticne zakonske propise izdvajanju
bujicnih tokova ovakvoj metodiei.
U tom smislu su pokusaji Sli u drugom
pravcu. U studiji pod (128) ustanovljeno da se
bujicnost prirodnog sliva, bez obzira
, mogla sracunati iz obrasca:
( SI' G ' . D . ( + 1
F s - povrsine sliva, koja pod stalnom sum
I
'
l = L . VF s + 1
gde :
! - kvantitativni indeks bujicnog toka, do
osnovu uticaja:
G - gustine hidrografske mreze izrazene u
km'km 2 , ukupna duzina glavnog korita i svih
pritoka 1 i reda u k podeljena sa ukupnom
sim bujicnog sliva () izrazenoj u km ;
2
duzine vododelnice bujicnog sliva,
izrazene u km;
D - 8rednje visinske razlike sliva, izrazene
u km;
Sl. 39. Nanos donjem toku bujicnog korita
indikator vrsti erozionih koji vladaju u
jicnom slivu. Nanos donjem toku "Klenicke reke"
koja uZiva . . Moravu nedaleko od Ristovca,
pokazuje da to "blatna reka" sa pretezno sitnim
nnm, cijem slivu preovladuju procesi erozije
spiranja
SI. 40 - Nanos donjem toku Vranjsko-banjske reke
pritoke . Morave, rdstm m klasifi
kaciji . . Velikanova "blatno-kameni tok" sto .
znak da ovom sHvu postoje izraziti procesi dubinske
erozije
8'"
njegovu vc L - duzine glavnog korita bujicnog toka, izra
zene u km;
F - povrsine s1iva, izrazene u km2 ;
(8)
skom vgti izrazene u km2 ;
81 - koeficijenat srednje vodopropustljivosti ze
mljista u bujicnom slivu, vrednosti idu od 0,4
za veoma vdustliv zemljiste do 1,0 za vodo
nepropustljivo zemljiste;
- koeficijent, vidljivih, jasno izrazenih pro
erozije u bujicnom slivu, vrednosti idu od
0,1 za podrucja bez vidljivih tragova erozije do 1,0
za podrucje sa 100% obuhvacenih najtezim
sima jaruzaste i urvinske erozije.
Bliza metodika odredivanju svih ovih
tara data u narednim poglavljima.
Kada za odredeni s1iv l
navedeni parametri i koeficijenti i u gornji
obrazac, dobijenim vrednostima moze da
zakljuci sledece:
Ako vrednost za B s1 ispod 0,1 onda tretirani
sliv karakter bujicnog toka. Ako ta vred
nost od 0,1-0,4 onda radi slabo izraZcnim
tokovima; ako od 0,4-0,7 onda se podra
zumevaju tokovi osrednjeg bujicnog karaktera; ako
od 0,7-1,0 onda radi vrlo izrazitim
tokovima, ako ta vrednost veca od 1,0 onda
u pitanju pojava ekscesivnog (preterano jakog)
jicnog toka.
Ova ana1iza znacajna za odredivanje i
vrste antierozionih radova, dobijenoj
vrednosti (!) projektant moze pravi1nije da
jentise u pogledu odbrane.
Pored toga, izraz pod (8) odgovara osnovno
tanje prakse, tj. intervencija specija1izovanih
carskih strucnjaka potrcbna svuda tamo, gde
sracunata vrednost kvantitativnog indcksa (Bgl)
krece iznad 0,1,
Naime, u proslosti, i danas, postojale i
stoje di1eme, dokle , , jedna bu
jiCni tok i da li regulaciju uscu treba da
rade specijalizovani bujicarski strucnjaci hidroteh
opsteg . U nekim zemljama preovla
divalo gledistc da tokovi nikad vece
slivno podrucje od 50 km 2 u tom smislu i
kladivan delokrug rada specijalizovanih bujicarskih
strucnjaka i hidrotehnicara opste prakse. Izuzetno,
kada izvedene regulacijc donjih tokova slivo
vecim od 50 km2 pretrpele pozivani
bujicarski strucnjaci savetovanje i saradnju.
U drugim zemljama islo jos u vecu krajnost.
8matralo da bujicarski strucnjaci treba da vrsc
uglavnom "posumljavanja u bujicnom slivu izra
du tcrasa i gradona" radove u koritima prcuzimali
hidrotehnicki strucnjaci opsteg smcra.
dovno dovodi1o do neuspeha, samo bujicni
sliv vec i bujicno korito, bez obzira da li se regula
cija radi u srednjem donjem toku, i bez obzira
da li li veliki 50 km 2 njegova povrsina ima
vise stotina km 2 , kako to Cil i Komisija FAO
-organizacije, zahteva specijaHsticko proucavanje i
specijalisticko resenje.
59
...

1. KLASIFlACljA UNI TOKOVA vrednost koef. erozije, ne i tip hidrografske klase

bujicnog toka, glavi se rasmatrati samo
Sa odredivanjem kvantitativnog indeksa bujicnog klasifikacije bjicnih tokova, kojima se pokusaj
toka (B s1 ) moze orijentacionom smislu da se od da se tokovi, s1icno radovima drugim gra
govori samo pitanje da 1i tok slabo, srednje nauke svrstaju {am (porodice) takvih
ili jako bujicnog karaktera. Da se odgovorilo i tokova.
pitanje kojoj hidrografskoj klasi pripada jedan
jicni tok treba pristupiti i klasifikacionoj analizi.
lasifikacija bujiCnih tokova predstavlja jedan 2. KLASIFlACljA BUJlCNIH TOKOV
prvih zadataka, kOji se nai1azi praksi, pri izra FAO-RGNIZl
investicionih programa i idejnih projekata za
1ika slivna podruCja. Posto za klasifikaciju tokova postoji i
ipak, veCina dosadasnjih klasifikacija medunarodni interes vise godina proble
jicnih tokova ni kompleksno hvt osnovnu radila i Radna grupa za tokove, eroziju
problematiku, koju se u praksi nailazi. Dosada i lavine FAO-organizacije.
snji, vrlo razliciti pokusaji za stvaranje klasifikacio
U predlogu konacnog izvestaja klasifikaciji
ne seme svrhe, mogu se grupisati cetiri 08
slivova koju grupa izradila, jula 1962.
novne grupe:
god., pod predsednistvom inz. Panosa Margaropu
1) klasifikacija i razvijen08ti hidrograf los-a, sefa Odeljenja za Ministarstva poljo
ske mreze kojima se raz1ikuju bujicne reke, privrede Atini, data "formula klasifikacije
toci, vododerine, jaruge i 81. U tu grupu spadaju jicnih tokova" koja glasi :
rane klasifikacije Demontzey-a, Thiery-a, Scipiona
Gras-a, Hlavinke i dr.;
2) klasifikacija prema vrsti erozionih procesa, i K+T+V+L

prema kojima se razlikuju bujicni tokovi: podrivace,

sa pretezno dubinskim procesima erozije, spirnjace
I

F - .-:....;~-'----'--
w - EC+(ER+GL)
(9)

sa pretezno povrsinskim procesima erozije i meso

viti tokovi, sa procesima podrivanja i spiranja. gde svako od slova predstavlja simbol
spada klasicna francuska klasifikacija bujicnih to nekog od najvaznijih cinilaca, koji su od uticaja
kova; postanak, razvoj i trajanje erozionih procesa. Sa
simbolom - pokusano da se kvantitativno ut
3) klski prema tipu nanosa bujicnog to
vrde uticaji klimatskih ; sa slovom.
ka, kojima se razlikuju bujicni iz1ivi blatnog tipa,
reIjefa i topografskih cinilaca; sa slovom V - vege
blatno-kamenog ili samo vodo-kamenog. U tu grupu
tacionog pokrivaca; sa L - litoloskih il; sa
8 klasifikacije Velikanova i nekih drugih sov
- karakteristika maksimalnih voda; sa (ER-GL)
jetskih autora;
- karakteristike erozionih procesa.
4) klasifikacije prema jacini i rasprostranjeno
sti erozionih procesa slivu i koritu, i prosecnoj simboHku prate odgovarajuce tablice,
gdis zapremini ni nanosa. spadaju za njenu primenu treba imati i detaljnije aero-foto
klasifikacije prof. Poljakova, inz. Sribnog, inz. l i hidroloske podloge, kakvih
heulidze-a i dr. broju slucajeva nemamo kod nasih erozionih
Prve tri grupe klasifikacija bujicnih tokova sko rucja.
ro i da nisu stekle primenu praksi, izuzev kada se Pored toga . mogle se i sledece
radiIo konstataciji bez nekih dijagnostickih pomene: Ako gornji izraz kao "rl klasi
tvrda. Tako pr. francuska klasifikacija, prema k bujicnih tokova" trebalo kZ kvantita
kOjoj su tokovi deljeni podrivace, spirnjace tivne odnose, slivu onda nije jasno zasto
sovite (lz) oblike, koje su iskazivane se Cinioci, koji najvise odrazavaju bujicnost i eroziju
kratkim opisom tehnickim izvestajima projekata, 1ednom slivu, kao 8tO su ( i ER), tj. maksimalne
imale su iskljucivo svrhu ukazu dominantnost vode i erozioni procesi nalaze imenitelju razlom
pojedinih oblika erozionih procesa slivu. ka, brojitelju, kada poznato da se sa sva
Uopste sve tri prethodne grupe klasifikacija kim povecanjem vrednosti brojitelju razlomka vre
jicnih tokova nisu sadrzavale realnije kvantitativ dnosti izraza , i protiv, sa
ne pokazatelje, prema kojima moglo se izvede vrednosti imenitelju krajnji rezultati razlomka sma
. Drugim , toj ( manja se
procenjivanje stepena erozije slivu, ili drugi odlu
parametri vezani za razornost bujicnog toka.
vrednost dobila za tokove kod kojih su izraze
poplavne i razorniji procesi erozije.
Naprotiv, kod klasifikacija bujicnih podrucja Ako obrazac samo kvaUtatlvnu
tvrte grupe, uCinjen pokusaj, da se odgova nu nije jasno kako se brojitelj razlomka doblja pro
rajuca kvantitatlvna anaUza erQzionog , stim zbirom veza il kHme, topografskih, vege
nosno bujicnog sliva. tacionih i litol08kih cinilaca, kada jedni otkrivaju
U poglavlju analizi koeficijenta erozije izneti vezu sa spoljasnjim, drugi sa unutra8njim cinioci
su racunski elementi predloga klasifikacija prof. i eolske erozije.
ljakova, nz. Neporoznog i prof. Herheulidze-a. Posto Rumunski strucnjak nz. Vlad Parau iz Brasova
se klasifikacijama sustini samo odreduje 1966. god. ukazao neke nedostatke FAO-kla

60
sifikacije i dao izvesne predloge za njenu izmenu, titativnu klasifikaciju bujicnih tokova, glasi ko
koji zasluzuju paZnju (Parau .: 129). nacnoj formi:
Medutim, ovakvog obrasca,
pitanju klasifikacije bujicnih tokova, data od kom
petentnih foruma, ukazuje teskoce, koje
nailazi i koje se i u buduee nailaziti, kod re
savanja problema klasifikacije bujicnih tokova, u - predstavlja formulu kvantitativne klasifi
svrhu kvantitativne analize. Sami napori, koji se u kacije bujicnih tokpva. Formula pet clanova,
tom pogledu danas vrse u vise zemalja, od foruma i koji odvojeni jedan od drugog jer kao takvi pred
pojedinih naucnih radnika, ujedno isticu svu vaznost stavtjaju kvantitativne indekse, i to;
potrebe za resavanjem ovoga pitanja u teoriji i indcks bidrografske klase toka; in
praksi. deks kategorije razornosti toka; Z - indeks koefi
Naime, kod izrade investicionih programa i pro cijenta erozije podruija, odnosno tipa dominantnih
jekata za izvlacenje iz zaostalosti pasivnih oblasti, procesa erozije; U k - indeks ukupnih troskova
postoji cesto potreba da anti-erozionim radovima trebnih za uredenje 1 km2 podrucja bujicnog toka
i koritima bujicnih tokova obuhvate podruc (bujicnog korita i bujicnog ) l primene
velikih slivova sa mnostvom bujicnih pritoka. Da integralnih metoda uredivanja; r procenat od
yati za svaki bujicni tok predlog mera i radova i ukupne potrebne sume za uredenje 1 km 2 podrucja
siti predracune potrebnih investicionih ulaganja, bujicnog toka (korita i sliva) koji odnosi isklju
u slucajevima l0 veoma zametno. civu primenu gradevinsko-tehnickih radova.
Tako, primer, kod resavanja antierozione za Hidrografska klasa (Hk) doblja iz izraza:
stite Derdapske akumulacije, ili u jos u podruc
Asuana Nilu, gde postoji vise desetina hd
tokova, l0 potrebno dugi niz
I Hk=f< Ll 1,0
----
L
+
+ 1,0
I
(11)
godina da se sagledaju svi nuzni parametri za antie
rozionu zastitu, ako za svaki bujicni tok radio gde k oznacava hidrografsku klasu bUjicnog
elaborat. Zbog toga, posebno kada u
toka i izrazava km 2 sa brojnim ekvivalentom
pitanju bazna planiranja u vodoprivredi, treba izvr iz proizvoda: F povrsina sliva km 2 ; koe
siti klasifikaciju bujicnih tokova, svrstati ih odgo ficijent oblika bujicnog , koji jednak:
\-arajuce grupe i podgrupe, i za pojedine predstav
nike dati odgovarajuee predmere radova i predra
kostanja. Iz tih razloga postoji i veliki inte
[ kod svih zemalja, koje rade velike razvojne
__0_ _ =
L ( 2)
195 ~
, L
I (12)

grame vodoprivredi i privredi uopste, za doWjanje

odgovarajuce kvantitativne klasifikacije bujicnih gde Q - duzina linije vododelnice sliva (
tokova. ) u km; L duzina sliva matici glavnog
Stvaranjem kvantitativne klasifikacije bujicnih yodotoka u km; ; 3,14_
tokova mogu da ubrza:ju radovi donosenju - predstavlja klimatsko-topografski koeficije
razvojnih programa i investicionih elaborata, kao i nat sliva i iznosi;
opstih vodoprivrednih studija velikih slivnih podruc
u vezi protiv bujicnih tokova i ero
zije. kvantitativnih klasifikacija to I . J~v I (13)
kova moze da se koristi iskljucivo za osnovne i idej
elaborate, vodoprivredne osnove, razvojne i inve
gde - temperaturni koeficijenat, vred
sticione programe i sl. nost dobija iz izraza:
Za detaljne ili glavne, izvodacke projekte, takve
klasifikacije znacaj, posto svaki bujicni to
tok predstavlja za , te ga origina
lan nacin treba i resavati.
=
V -+01
10,0 '
(14)

gde tO - srednjegodisnja temperatura vazduha

3. NASA KVANTIATIVNA KLASIFIACIJA izrazena Celzijusovim stepenima (srednjegodi
BU NI snja izoterma vazduha). Qva doblja iz odgovara
meteoroloskih karata srednjegodisnjih izoter
Rad predlogu kvantitativne klasifikacije podrucja.
bujicnih tokova otpocet 1949. godine i pojedine V ! - predstavlja vrednost kvadratnog kore
etape istrazivanja za njene pojedine delove iz prosecnog pada korita glavnog toka pomnoze
kovane posebnim studijama. nog 2/3. pad dobija, kad visinska raz1i
Konacan predlog osnovne formule bujicnog toka ka izmedu najviSe i najnize kote glavnom vodo
dat studijom, neki detalji ove toku podeli duzinom vodotoka L izrazenom u m,
formule razradivani do 1970. godine. Na osnovu i potom pomnozi 2/. Na taj mogu se,
tih studija predlog osnovne l za kvan uzimajuei u obzir da u prethodnom obrascu za

61
l'
Sl. 41 - Nanos donje toku "Macka" (n Gora)
pretezno od zaobljenog kreCnjackog kaenja Cija
krupnoca cesto pre1azi i 1 3 tipicno za sli
vove, cija su korita usecena stare jezerske nas1age
i gde su do aksiua razvijeni procesi klizenja i
oburvavanja oba1a
drografsku klasu (pod 11) Ll predstavlja duzinu
pritoka 1 i reda, koje se u glavni
dotok, izrazenu u kr; L - duzina matici
glavnog vodotoka u km doblti sledece hidrograf
ske klasc tokova:
1) u klasu bujicne reke spadaju
tokovi, kod kojih vrednost '" premasa 20
km 2 . brdski tokovi relativno sirokim kori
tom i dugim vodotokom, sa razvijenim sistemom
pritoka, recica, potoka i suvodolina;
2) u klasu - bujicne recice - spadaju
tokovi, kod ko'jih vrednost izraza Hk krece
od 10-20 km2 su brdski tokovi vrlo
ljivim sirinama korita, znatnim brojem pritoka,
potoka i suvodolina;
3) u klasu ni potoci spadaju svi
tokovi, kod kojih se vrednost za izraz /[ kre
od 1,0 do 10 km 2 brdski tokovi relativ
uskim i neujednacenim fm glav
nog korita. Imaju neznatniju mrezu pritoka glavnog
toka, uglv suvodolina i jaruga, sa stalnom i
riodicnom vode;
4) u klasu D - suvodoline i ni Sl. 42 - Nanos ovoga bujicnog toka, pitoke . Drine
toci spadaju tokovi, kod kojih se vred
nost za /[ krece od 0,1.-1,0 km 2 brdski to
kovi sa relativno kratkim glavnim vodotokom i
brojem pritoka, jaruga i vododerina;
62
5) u klasu S - urvinski tokovi - spadaju brd
ski tokovi, kod kojih vrednost za Hk ide od 0,05 do
0,1 km 2 i koji vrlo velike padove korita i jako
izrazene urvinske procese: i kliZenje te
u razmerama;
6) u klasu F - jaruge i vododerine - spadaju
brdski tokovi, vrednoscu Hk - ispod 0,1 km 2
su tokovi velikog pada i relativno male slivne
sine, bez pritoka i bez stalne vode, ali sa
izrazenim urvinskim procesima (
, odronima, popuzinama i klizenjem terena)
nego sto to slucaj tokovima hidrografske
klase .
Svaka od hidrografskih klasa predstavlja od
redenu porodicu (familiju) bujicnih tokova, koja se
dalje razvrstava kategorijama bujicnosti
drucja (1, II, III, IV i V) i kojoj radi oz
nake dodaje i vrednost koeficijenta erozije podruc
(Z) iz tabele br. 14. se vrednost koefici
jenta erozije (Z) moze okularno da ili da
sracuna iz odgovarajuceg analitickog izraza. Ako
analitickim putem utvrdeno za jedan
tok da vrednost koeficijenta erozije (Z) iz
Z 0,66 onda znaci da ta:j tok pl'ipada I ka
tegoriji bujicnosti podrucja sa pretezno dublnskim
erozije. Ako prethodnim
sracunato da vrednost za hidrografsku klasu ( k)
iznosi k = 16,42 km2 onda taj tok spada u klasu
( ) i njegova kva1itativna formula
blla :
F s1 I Z 0,66
tj. bujicna recica, III kategorije razornosti koefi
cijentom erozije Z = 0,66.
Drugi deo za dobljanje potpune kvantitativno
-kvalitativne formule treba da se odredi iz sledece
tablice (. 10).
Pregled ukupnih troskova za radove u koritu i
sirem slivu za tokove u SR Srblji u 1000
USA dolara 1 km2 slivnog podrucja dat u
tabl. 10.
iznad varosice Zvornik sastoji se pretezno od krupnog
kaenja, sa vr10 alQ blata. poenutoj k1a
sifikaciji . . Velikanova tipicni "vodo-kaeni u
jicni tok". znak specifiCne dekopozicije padina
njegovo slivu
 . 10 - Pregled ukupnih &roskova za antieroziono uredivanje bujicnih tokova u 1.000 USA dolara
(cene dan 1. 1971. god.)

1 km 2 u 1.000 dolara
Hidro
grafska 1 kat. I kat. IV kat.
klasa
Tip bujicnog toka (Z = 1,25) (Z 0,55) (Z = 0,30)
" Uk

BujiCne reke 20 600/~ 16 50% 11 30% 4 15% 2 8%

Bujicne recice 22 65% 17 55% 12 35% 5 20% 3 811/0
Bujicni potoci 24 70% 18 55% 13 40% 7 25% 4 10%

D Suvodoline 25 60% 20 50% 15 35% 8 20% 4 10%

Urvinski tokovi 33 80% 27 70% 20 500/0 12 30% 6 12%
F Jaruge i vododerine 27 55ili 17 40% 11 30% 4 20% 3 5%

Ukupni troskovi u rubrici (U k ) izracunati su troskovi za koef. erozije Z = 0,75 iznositi: Uk =

km2 podrucja bujicnih tokova, racunajuCi da i = 16.000 1.000 15.000 USA dolara 1 krn2
sliv i bujicno korito tretirano sa savremenim, inte bujicnog podrucja. Na slican naCin dobijena za
gralnirn rnerarna i radovirna uredivanja, prerna pro
5ecnim cenarna vodoprivrednih organizacija koje
poslovirna uredivanja bujicnih tokova i za8tite
::ernljista od erozije podrucju SFR ]ugoslavije,
::akljucno sa stanjem cena dan 1. rn 1971. god.
i pretvaranjern istih iz dinarskih vrednosti u USA
l.
Ukupan procenat gradevinsko-tehnickih radova
u rubrici ( r) odnosi troskove kako za radove
u tako i za radove u bujicnorn koritu, 1 krn2
bujicnog podrucja za svaki tip bujicnog toka.
Za svaku kategoriju "bujicnosti podrucja" (I-V)
uzete prosecne vrednosti koeficijenta erozije (Z)
i to za 1 kateg. Z 1,25; za II kateg. Z = 0,85; za 111
kateg. Z 0,55; za IV kateg. Z = 0,30 i za V kateg.
Z = 0,10 prerna tirn vrednostirna i obracunati
troskovi uredivanja. Sl. 43 Potreba za klasifikacijom bujicnih tokova
U svrhu dobijanja realnih cena kostanja za i svrstavanjem istih "porodice" nikla iz praktic
nih potreba. svojoj velicini sliva, proticaju voda i
\TernenO, integralno uredenje bujicnih podrucja, nanosa "Ljubovii:ta reka" spada hidrografsku klasu
1 km 2, korisceni podaci oko 320 projekata iz "" (porodica: bujicne reke), 111 kat. razornosti
raznih podrucja SFR ]ugoslavije, izradenih u periodu
od 1965-1970. god.
pod (10) rn orijentacioni znacaj i za
svaku drugu vrednost koef. erozije (Z) rnogu pri
blizno, analiticki grafiCki odrediti odgovarajuce
dsti za (Uk) i (Tr ).
Tako, prirner, ako prerna forrnuli bujicnog
toka utvrdeno da neki tok pripada serni: - 11
- z = 0,75 8tO pretvoreno u reci znacilo da
radi toku tipa bujicne recice, II kategori:je razor
nosti, koef. erozije Z 0,75 koji oznacava jaku
vrsinsku, ne i dubinsku eroziju u podrucju, rnoze
iz tablice (10) da sracunaju vrednosti:
) Ukupni troskovi integralnog uredivanja
1 krn 2 :

za Z = 0,85 iznosi Uk 1 krn2 16.000 USA dolara

za Z = 0,55 iznosi Uk 1 krn2 11.000 USA dolara
Razlika izrnedu dva koef. erozije u troskovirna
UIt iznosi oko 3.000 USA dolara, 8tO znacilo da
Sl. 44 - svojoj velicini, proticaju vode i nanosa
bujicni tok "Mesetiski potok" (r. Sateska, Makedoni
), spada hidrografsku klasu "" (porodica: bujicni
potoci), II kat. razornosti

. ,--' 63
 . 11 - Pregled ukupno potrebnih kubaiura d za savremeno a.ntieroziono ure4ivanje bujimih io
kova sveden kubature zida i poAumljavanje

Potrebno radova za ... 1 km2

Hidro 1 kat. II kat.

III kat. IV kat. V kat.
grafska (Z = 1,25) (Z = 0,85) (Z = 0,55) (Z = 0,30) (Z = 0,10)
k1asa Tip bujicnog toka

1 !!;
Hk
Zid3
ha
Zid

\
ha
Zid3

\ !!;
Zid3

\ Ps
ha
Zid3

I Ps
ha
I I ha i

Bujicne reke 240 23 160 23 66 22 12 10 2 3

Bujicne recice 260 26 187 22 84 22 20 11 5 8
Bujicni potoci 336 21 198 23 104 22 34 15 8 11
D Suvodoline 300 28 200 28 105 28 32 18 8 10
Urvinski tokovi 538 19 378 23 200 28 72 24 10 13
F Jaruge i vododerine 297 35 136 29 66 22 16 9 3 8

i vrednost procenta gradevinsko-teh sumskih sadnica starosti od 2-4 godine, 1 hek

nickih radova od = 43()/. Ako navedeni bujicni
tok slivno podrucje od 50 km2 oznake pre
vedene u praksu znace:
Za li bUJicne reke - II - Z = 0,75 cija
povrsina F = 50,0 km2 treba za savremeno antiero
ziono uredenje sliva i korita utrositi: 50 km2 15.000
dol/km 2 = 750.000 USA do!ara od cega za gradevin
sko-tehnicke radove treba dati 43%, tj. 43%
750.000 do!. 322.500 do1. 57% 750.000 do!. =
= 427.500 do1ara za blolosko-retencione radove.
Medutim, s obzirom devalvacionih
kretanja novcanih vrednosti date u tablici 11 i
orijentacione kubature radova potrebne za uredenje
1 km2 podrucja bujicnih tokova, uzimajuci za osno
da 1 3 zida od kamena u cementnom malteru
kosta u nasim uslovima prosecno 50 USA dolara,
dok 1 hektar posumljavanja uz dopunsku izradu
terasa i gradona staje oko 350 USA dolara,
sve osnivajuci cenama dan 1. 1971. god.
i kao prosek radova za podrucje svih vodopri
vrednih organizacija u SFR ]ugoslaviji.
Na bazi vrednosti 1 m zida od kamena u
mentnom malteru i vrednosti 1 hektara antierozionih
blolosko-retencionih radova u od bujicnih to
kova, dobljene potrebne kubature radova za in
tegralno uredivanje bujicnih podrucja (tabl. 11).
Pretpostavlja da ovakva tablica sa kubatura
gradevinsko-tehnickih radova, koje reprezentuje
kubatura zida i blolosko retencionih radova, koje
predstavlja povrsina istsii posumljava
njem, moze da znatno duzi vek za sagledavanja
potrebnih investicionih sredstava za antieroziono
uredivanje podrucja bujicnih tokova, nego sto to
l kod primene tablice pod 10.
taru.
Ima autora, koji smatraju da bujicni tokovi
mogu da klasifikuju prema kategorijama ra
zornosti, bez obzira hidrografsku klasu (porodicu
slivova) kojoj pripadaju. Takvi pokusaji dovode do
teskoca, koje mogu kasnije da osvete projektantu
iIi projektnoj organizaciji, poznato, pr. da
1 km 2 podrucja tokova iz klase (porodice) zahteva
mnogo izdatke za antieroziono uredenje, nego
za isto podrucje kod klase . Kod takvih pokusaja
ne dobijaju normalni iznosi za troskove i radove u
pojedinim erozionim oblastima, prakticno
vrsi promasa'j navedenih klasifikacionih sema.
Zbog toga i potrebno, da bujicni tokovi budu
klasifikovani hidrografskim klasama u l i
like tokove, bez obzira 8to neki autori tvrde da
drografske klase bujicnih tokova traze veliki
predstavnika i da rad sa njima zametan.
Sa odbacivanjem tipova predstavnika bu'jicnih
tokova izgublo jedan relativno ostriji kriteri
nejednakom krajnjem delovanju malog i

U tablici 11 u rubrici "zid" li kuba

turu zida od kamena u cementnom malteru uz pri
mitivnu obradu 10mljenog k'amena, kakva inace
i koristi ponajvise kod izvrsenja gradevinsko-tehn.
radova u bujicnim podrucjima. U rubrici "Ps" pod
SL. 45 svojoj veHcini, proticaju vode i nanosa
razumeva se, kao 8to to napred istaknuto pravi1no
bujicni tok "Rnime" (pritoka Pizrenske Bistrice) pi
antieroziono posumljavanje dopunskom izradom hidrografskoj klasi "" (porodica: urvinski to
uskih terasa i gradona i gustinom sadnje od 5-8.000 kovi), 1 kat. razornosti

64
likog bujicnog toka. Nije potrebno narocito isticati, zno ocekivati, da se 6 dalja istrazivanja i dode
da korisnije da se za konacnu kod krupnih do savrsenijih klasifikacija slivova sko
investicionih l unesu uticaji hidrografskih buducnosti.
klasa tokova i tome dobiju l
zultati potrebnim radovima i troskovima za sani
erozionih podrucja, koliko takav posao
::ahtevao vise truda, nego sam metod tako
stiti da to ide stet kvaliteta projekta i shvatanja
l razornosti tokova.
Projektantima, koji rade duzi niz godina iz
radi elaborata za uredenje prostranijih erozionih
drucja, poznato l urvinskih tipova
tokova, gde kostanje 1 km 2 za njihovo uredenje
prelazi redovno i vise stotina hiljada novih di
. Kada se takva jedinacna 1 km 2 sliv
povrsine najrazornije tokove (
reke 1 kategori]e), povrsina sliva prelazi
. 100 km 2 ukupan iznos da se uredi takav
sliv premasio vise od nekoliko desetina m
novih dinara, investicioni l! ili odgovara
projekat raden ~ takvoj osnovi, tesko mogao S~. 46 - veHcini svoga sHva i ostalim odlikama
da bude i odobren. ova dva bujicna toka Grdelickoj klisuri p1'ipadaju hi
Mada se za sada moze , da predlozena drografskoj klasi "F" (porodica: jaruge i vododerine),
II kat. razornosti. n su svojim nanosima nekoliko
!lova formula za kvantitativno-kvalitativnu klasifika puta do sada zatrpavale glavni put Nis - Skoplje,
.: bujicnih slivova primenljiva u praksi, treba kao Sto se to ovoj slici i vidi

9 65
 G I

TEHNICKE DIJAGNOZE EROZIONIH PROCESA U BUJICNIM PODRUCJIMA

1. VANTIATIVNE ANALIZE BUJICNIH Naime, erozionih procesa, koji se javljaju u

PODRUCJA
Erozioni procesi predstavljaju bolesti povrsinskih
slojeva zemljine kore.Njihovo prisustvo u prirod
slivu uvek oznacava dijalekticku suprotnost
uslovima prirodne ravnoteze u tom slivu. tome
ravnoteze U oticanju vode i nanosa u
.. odrzavanju povr8inskih slojeva zemljista moze da
l'
postoji, iako erozioni procesi biti dovolj
skrivenoj, impHcitnoj. {orj kao, 8tO bolesti
ganizma, koje u pocetku ma,nifestuju izrazitim
znacima oboljenja, su. opasne posledi
, ako otkrijeuzrok, koji takva
l izaziva. '
SliCno kako postupa lekar, ako ze1i da
izvrs.i pregled zdravog obolelog 0rganizma, vrsi
ispitivanje tezine" tela, l, kvnog

pritiska i dr., tako treba i projektant, erozionist

izrazeni i vidljivi.
Ako se dakle, i prirodni sliv koji napadnut
erozionim ro smatra obolelim delom zemlji
~
hidrografske mreze, to se njegovo "l" podrucju. treba tehnicki da utvrdi oblik podruc
nifestuje kroz izvesne karakteristicne : gub
l korisnih voda, javljanje ekscesivnih poplavnih
voda sa znatnim koliCinama nanosa, opadanje prino
sa zemljistima koja su pod poljoprivrednom
rado, malaksavanje vegetacionog pokrivaca i sl.
Cesto puta svi ti znaci postoje, vide jasno
izrazeni erozioni procesi, neiskusan projektant,
u stanju da te okularno konstatuje. 08 ili protoka voda.
tome, kad takav projektant projektuje . put
zeleznicku prugu kroz podrucje gde izvrsio
vilnu dijagnozu erozionih , mogu kasnije da
nastupe nepredvidene stete tek izgradenim sao
bracajnicama ili s1icnim objektima.
81. 47 Vecina bujicnih pitoka . Ibra, kao sto
slucaj sa ovom pritokom pripadaju klasi "" (porodi
: bujicni potoci), su n 1 kategorije razornosti
koji bl zastite zemljiSta od erozije
i tokova, da izvrsi izvesne anaIize
opstim uslovima u prirodnom Ii ili erozionom
sIiva, da odredi njegovu povrsinu, da utvrdi
gustinu hidrograf8ke mreze, da ustanovi uticaje koji
mogu imati erozione : rezim kon
figuracije, geoloska podloga i pedoloske tvorevine,
vegetacioni pokrivac, razliCiti klimatski i dr.
Odredivanjem parametara dobijaju se 08
elementi za objektivne rezima erozio
Nije 8vejedno kakav oblik i bujicnog
ili erozionog podrucja. Od oblika zavisi
potencijalna mogucnost za naglu koncentraciju do
ticanja l v oda iz celog sliva, samim tim
i za razvoj ubrzanih procesa erozije, i doticaj .
Poznati sovjetski hidrolog . . Apolov deli male
slivove obliku u sledeca cetiri tipa:
tip predstavlja slivove, kod kojih
korita nastaje uglavnom u gornjem toku. Tu se i
laze glavna izvorista nanosa. Srednji i donji
tok takvih slivova redovno bez pritoka i hidrograf
ski ) "nerazvijen";
Drugi tip predstavlja sa maksimalnim
razvojem hidrografske mreze u srednjem toku. Ne
razvijeni su hidrografski gornji i donji tok, tu
redovno pritoka. U srednjem toku su i
glavna izvorista nanosa;
tip predstavlja slivove sa korita
u donjem toku i to uglavnom "
rodnih lepeza". Kod su i l l0 za
brzu koncentraciju poplavnih voda i za razvoj ero
zionih procesa;
Cetvrti tip predstavlja sa rn
hidrografske mreze kroz gornji, srednji
donji tok (Orlov . . - Scukin S. 1.: 80).

66
 Ali pored oblika sliva uticu stanje i r:azvoj ero
::ionih proeesa u 8 i drugi uticaji, kao pr.
duzina toka, gustina mreze pritoka, nadmor8ka
~ina, srednji pad li, posumljenost i 81. Odredi
\'anje tih uticaja znacajan 8 za projek
tanta koji se pitanjima bujicnih slivova i ero
::ionih podrucja. prvom redu tu treba izvrsiti sle
dece analize:
1) analiza hidrografske mreze sliva podrucja;
2) analiza reljefa; 3) analiza geolosko-petrografskih
uslova; 4) analiza kvantitativnih uslova u vegeta
l'ionom pokrivacu podrucja; 5) analiza stepena ero
::, tj. odredivanje koeficijenta erozije podrucja i 81.

Sl. 48 - bujicni tok "Cardaska dotina" pripada

2. ANALIZA HIDROGRAFSKE MREZE
DR
Za dobijanje objektivne ocene tipu erozionih
podrucja odnosno prirodnog sliva, geomorfolos
;" uslovima, energiji reljefa, treba u prvom redu
odrediti osnovne parametre sliva, koji tretira.
::naCi da treba ustanoviti povrsinu podrucja, duzinu
5liva, duzinu linije vododelnice 8, kao i druge
parametre i koeficijente, koji karakterisu postanak,
:zisti i razvoj erozionih . Svrstavanjem
o\'akvih elemenata u hidroloske izraze, dobijaju se
odgovarajuce mogucnosti za dijagnoziranje erozio
:lih podrucja i bujicnih .
Tako jos Gravelius postavio sledece izraze za
o?redivanje oblika sliva poplav
m voda:
(15)
, predlozi1i su da kao hidroloski izraz za uticaj
~-=028 , (16)
2 V1lF 'VF
gde : "" - morfoloski koeficijent, F - povrS1
podrucja ili sliva u km2 , duzina linije
dodelnice km, L - duzina sliva km, 1t = 3,14,
dok - oznacava modul razvijenosti vododelnice
sliva erozionog podrucja. klik "" manje od
1,0 utoliko slivno podrucje izduzeno, i sa
hidrografskoj klasi ..F" (porodica: jauge i vododerine),
III kat. razornosti. Ima povrsinu sliva od svega 14
hektara, ipak nekoHko puta do sada prekidao
saobracaj putu i zel. pruzi Nis - Skoplje
Izraz "" u sustini predstavlja kolicnik iz
medu duzine vododelnice erozionog podrucja pri
rodnog li i onog sliva podrucja, koje l0
istu povrsinu idealan oblik kruga. Posto krug
predstavlja geometrijsku sliku, koja pri istoj povrsi
najmanji , kako prirodi nema slivova
koji imaju idealan oblik kruga, to su vrednosti za
"" za prirodna podrucja uvek od jedinice. Kod
lepezastih slivova, koji se nalaze vrl0 cesto u
rodi, i koji su poznati zbog cestih naglih nadolazaka
voda, vrednost za " iznosi ako se pretpostavi da
su obliku priblizili polukrugu, oko 1,16.
Niz istrazivanja pOKazuju da vrednost izraza
" nije pogodna za upotrebu odgovarajuCim
droloskim izrazima, posto te vrednosti za slivove
i podrucja razliCitih oblika krecu u dosta uskim
granicama.
Americki istrazivaCi W. Ackerann i R. Corinth
lika sliva naglost poplavnih voda i kon
centraciju nanosa, usvoji kolicnik izmedu duzine
prirodnog li ( i poluprecnika kruga, koji
istu povrsinu () kao dati sliv, tj. gde :
L L
~-~

: '
= 1 772--=
VF ( 7)

tim postoje l! uslovi za nagli i istovremeni

nadolazak vode sa celog podrucja. Za slivno podruc
koje oblik kvadrata = 1,0, dok za
drucje, koje l0 oblik kruga 0,78. Kod vred
nosti za Graveliusu vrednost 1,0 odgovara
za podrucja koji oblik kruga. Sva vode 1 nanosa, upotrebljava njegova reciprocna vred
ostala podrucja slivovi vrednost "" vecu
od 1,0 i ukoliko su to vrednosti , utoliko su
an! uslovi za istovremeni nadolazak poplavnih
da iz Citavog podrucja.
Morfoloski koeficijenat "" predstavlja u stvari
odnos srednje sirine sliva prema njegovo'j duzini.
sto iz gornjeg primera vidi velike razlike u
vrednostia za "" postoje kod podrucja oblika
kvadrata i kruga, kao takve ne daju kompletnu
hidrografsku karakteristikti podrucja.
11: = 3,14. Meduti, kao i kod Grave1iusovog izraza
za "" i izraz daje za prirodne slivove uglav
nom : vrednosti od jedinice. Otuda za praktic
nu prl.menu kod odgovarajucih jednacina za poplavne
nost (Ackermann . \. - Corinth L. : 81).
radu klasifikaciji bujicnih tokova Grdelicke
1isure (1957. god.) predlozen novi izraz za koe
ficijenat oblika sliva podrucja, koji dat V
glavi pod (12):
(12)
I - ---
- L (:: + 2)
= 0,195
L

.67
 izraz oznacava kolicnik izmedu duzine linije Sliv tipa 1. Slivtipa II.
vododelnice () prirodnog sliva i zami
sljenog , koji istu duzinu kao prirodni _.-.-._' ....\
sliv, oblik polukruga. L - duzina /'
s1iva, - sliva u kilometrima, 3,14. \I /

/" /
Ogledima prirodnim i vestackim slivovima, i f
I
kao i "erozionim parcelama" koje su izradene u i\ ! i
liku kvadrata, pravougaonika, kruga, trapeza i ". '- /
.1 ,
\ I \
" '\
"

nih geomctrijskih figura, moglo da utvrdi, da .\ / - \

kroz predlozeni koeficijenat () tipicnije izraza \
\ i
I i
i /
uticaji oblika nagl0 li voda i ) / i /
, nego kod ostalih slicnih pokusaja. Za prirodne I I ~,- ./
slivove vrednost koef. () uvek od jedinice i i "'~
i /
i najbliZe jedinici samo kod poznatih l I .1 \
) i
oblika prirodnih slivova, koji podsecaju "l \
./ \
peze".
Izuzetno, ako eroziono podrucje predstavlja
. Glavno ko . Gtavno ko
prirodni formiranom hidrografskom mrezom
rita u gornjem toku. rita u srednjem toku.
, dolina ili potocica, nego ako u pitanju
jednoliki teren od nekoliko poljoprivrednih parcela
padina golog odnosno sumskog zemljista u jednom
nagibu, onda vrednost koeficijenta oblika treba
sracunati iz izraza:
Sliv tipa . Sliv tipa .

l
Lo ........

,"- ..-'~.-.-.,
1 =0,195-,= (18)
,
I '\

\ J=r"
I .

\ .i
Lo - duzina poljoprivredne- parcele ili pod f "
I
I
i .
.
rucja u pravcu vode u km, F
I .
! \. \ i
podrucja u kmi!. (
i ,
Kod s1ivova erozionih podrucja, koji i
li oblike geometrijskih slika, iznosile varijacije i
I
I
kod koef. : \ I i
I
1) za kvadrat stranica = 0,78; iI \ I
2) za pravougaonik stranica 2 = 0,58; // \
/- '.
) za pravQugaonik stranica 10 = 0,42;
4) za krug poluprecnika "r" iznosi 0,61;
5) za polukrug poluprecnika "r" 1,0. . S!iv tipa"Lepeze" sa d. Ravnomerno
Pod pretpostavkom da navedeni racvanjemkorita u donjem korita kroz s!iv.
erozionih podrucja jednake povrsine i toku
s1icne ostale uslove, postojace mogucnost za Sl, 49 - Podela sLiva ma hidrografskoj mrezi (
istovremeni nadolazak voda od jakih kisa onde gde . . Apolovu). Od oblika sliva zavisi mogucnost n
koeficijenat oblika sliva vrednost blisku gle koncentracije poplavnih valova pri njegovom uscu.
tom smislu najnepovoljniji oblik sliva tipa III
dinici. Kod tipa "prirodnih lepeza" ta
vrednost najbliza jedinici.
Kod hidroloskih analiza mere duzine

Kod odnosno erozionih podrucja

glavnog toka i pritoka I i 11 reda matici, dok se

razvijenom mrezom pritoka i izduzene forme vred

kod suvodolina i kracih pritoka mere duzine dolina.

nosti koeficijenta ispod 0,50 sto sigu

Smatra , da ako vrednost za G od 0,5

ran znak da tu postoje fizicko-geografski l0

da gustina hidrografske mreze slaba. Osrednju gu

za jednovremeni nadolazak poplavnih voda iz celog

stinu hidrografske mreze predstavljala vrednost za

jedan odredeni hidrometrijski profil.

G = 0,5 - 1,0 km/km 2, jaku od 1,0 - 2,0 km/km 2

Za odredivanje gustine hidrometrijske mreze u i vrlo jaku prcko 2,0 km/km2

hidroloskim analizama koristi izraz:

Za potpuniju analizu razvijenosti hidrografske

mreze u erozionom podrucju odreduje

G = L: L i koeficijenat vijugavosti toka u glavnom koritu.

( l\m!km2 ) (19)
F odreduje kroz izraz:

gde L L - zbir ukupnih duzina giavnog korita

i svih pritoka I, II i II! reda izrazenih u kilometri
, F - povrsina sliva u km2 I~~~t (20)

68
 gde Lo duzina glavnog korita u km, uzimajuci u ) Srednji pad sliva (Jsr)
obzir i krivine, dok duZina prave linije u km,
koja spaja sa najudaljcnijom T.~~!(O:l1 izvorisnog
dela vododelnici. "" koeficijel1at i bezdimen
zionalan .
Kocficijenat asimetrije sliva odreduje se izra
zom: (24)

u obrascu sr oznacava pad sliva ero

(21) zig podrucja u m!km u %0 (), dok
F povrsina sliva u km 2, Ll, L2, L, L4, Lll -1,
L duzi pojedinih izohipsi u km, dok h raz
gde su: F v polovina sliva u km", F m - mak "hod" izohipsi u metrima; predstav
nja polovilla s1iva u km
l visinsku raz1iku izmedu najnize tacke sliva od

L'koliko s1iv potpuno simetrican, polovine
skva su jednakc povrsini i vrednost koef. asi
metrije . najvise kote sliva i poslednje izohipse Ln . U slu
Isto tako, ukoliko su vrednosti koeficijenta
jugavosti "" i asimetrije "" od 1,0 utoliko su
llvlii uslovi u slivu za naglu koncentraciju
oticanja poplavl1ih voda od jakih kisa i naglog top
ljenja sne,ga.
i posle svega toga, : nuzno da se urade
druge analize, kako se sliv sagledao u celosti,
nosno tacke profila za koju se racuna srednji pad
i izohipse l, dok visisk razlika izmedu
kada razmak odnosno visinska razlika iz
medu izohipsi ista kao i izmedu prve izohipse i
cetne (najnize) tacke sliva i izmedu sld izo
hipse (L n) i najvise (krajnje) tacke u slivu, onda
obrazac za sredn'ji pad sliva ili podrucja glaSi:
h LL
(25)
F

. ANALIZE RELJEFA gde su: h hod izohipsi u metrima, F - povr

~ina sliva odnosno erozionog podrucja u km 2, "LL"
Za potpuniju dijagnozu bujicnog podrucja potreb - suma duzina svih izohipsi sliva ds erozio
odrcditi i visinske parametre sliva i1i erozio nog podrucja u km.
nog podrucja, i to:
d) Potencijal slivanja u vreme uiih kisa:
) srednju nadmorsku visinu sliva (N sr);
) srednju visinsku razliku sliva (D);
) srednji pad sliva (Jsr); ( . km/sek) (26)
d) potencijal slivanja u vrcme kisa (PsJ;
) koeficijenat erozione energije reljefa (E r ); gde su: g 9,81 m1!sek 2 ubrzanje zemljine teze;
D srednja visinska razlika sliva u metrima; F
f) geomorfo!osko-erozioni koeficijenat sliva (I').
- povrsina sliva u km 2
p<1rametri reljcfa ero::ionog podrucja ili
jicnog sliva sracunavaju se iz sledecih izraza: ) Koeficijenat zi cnergije reljefa Sil
\'estrovu:
) srednja nadmorska visinZl s!iva:

1\
I N sr =
--_ ..............__... } ) (22)
,
4 ( . km - 2) (27)
F 3,16

gde su , fi, f ... fn povrsine sliva 11 iz

gde - du erozionog bazisa u metrima,
dve suscdne izol1ipsc, i izrazene u km ; 111,
F povrsina sliva u km'.
2, h ... n su srednje nadmorske visine u metrima
izmedu dveju susednih izohipsi, dok F ukupna f) Geomorfolosko-erozioni koeficijenat s1iva
vrsina sliva odnosno erozionog podrucja u km 2 Silvestrov-u:
) Srednja visinska razlika sliva (:

( . km - ~) (28)
([! ) (23)

gdc G - koeficijcnat gustine hidrografske mreze

gde su N sr - srednja nadmorska yisina sliva, i srZlcunava se prema obrascH (19) dok E r - pret
N u - - l1admorska visina usca tacka profila za koju hodno dati koeficijenat erozione energije reljefa iz
::; racuna sredn'ja visina. izraza pod (27).

69

.L____________________________________________________ 4
 -.
Mada izrazi pod ) i ) nisu dirnenzionalno od Da se postigla objektivnija osnova za iznala
govarajuci fizickirn jedinicarna za izrazavanje ener zenje srednje vrednosti koeficijenta vodopropustlji
gije, se ipak koriste za dijagnoze slivova i ero vosti sliva erozionog podrucja, potrebno
zionih podrucja (Zvonkova V. .: 61). pre odgovarajuce petrografske karte da
zira rasprostranjenje pojedinih petrografskih tvore
Za njihovu prirnenu kod slivova, pre . Tako, pr. od interesa koliko prostran
da urnesto vrednosti Vls ero stvo u jednorn rn slivu erozionorn podrucju
zionog bazisa, upotrebi vrednost za srednju visinsku zauzirnaju peskovi, sljunak, krecnjacke tvorevine, l
razliku (D) iz izraza pod (23) kao vise karakteri porac i gline, serpentin i1i eruptivi. 8ve te delove
sticna. sliva treba karti pogodne razrnere planirnetrisati i
Kod izvrsenih ana1iza reljefa treba irnati u vidu, odrediti procentualno ucesce rasprostranjenosti
da uslovi u pogledu rnogucnosti za pojavu naglih pojedinih tvorevina. Da se izbegle greske od sub
poplavnih voda sa nanosorn u rn slivovirna iIi jektivnih procenjivanja i kod ovog koeficijenta, u
erozionirn podrucjirna utoliko vise potencirani, uko radu (37) predlozeno izraza za izracuna
liko vece vrednosti pararnetara i koeficijenata do vanje vrednosti koeficijenta vodopropustljivosti (81):
iz izraza od ) do f). Kroz takve analize is
kljucene greske od subjektivnih procenjivanja
jedinih elernenata u rn slivu odnosno erozio
r S1 0,4 { + 0,7 + ( I (29)

rn podrucju.
gde : 81 koeficijenat vodopropustljivosti zernlji
sta sliva erozionog podruCja; f p - povrsina sliva
u procentirna, koja se nalazi izgradena od tvorevina
4. ANALIZE GEOLOSKO-PETROGRAF8KI jake vodopropustljivosti (krecnjaci, peskovi, sljunak
U8LOVA i sl.); deo povrsine sliva izrazen u procenti
rn od ukupne povrsine koji izgraden od stena
Za kvantitativna odredivanja oticanja vode i re osrednje vodopropustljivosti (kristalasti skriljci, la
zirna nanosa u erozionorn podrucju od znacajasu porci, pescari, tufozne stene i sl.); {
ll deo povr
analize i geolosko-petrografskih uslova u kvantita sine sliva izrazen uprocentirna od ukupne povrsine
tivnorn srnislu. Za te svrhe treba u prvorn redu ra sliva, koji izraden od stene slabe vodopropustlji
spolagati odgovarajuCirn petrografskirn kartarna, vosti (teska glinena zernljista, argilosti, jedri erup
osnovu kojih se rnogu izracunati procentualni odnosi,
koje rn pojedine petrografske tvorevine u tivi i sl.).
rn slivu odnosno u erozionorn podrucju. Kod toga treba voditi racuna da rn niz nijansi
u vodopropustljivosti istih petrografskih tvorevina
Tako, pr., treba iz tih karata proracunati ko u vezi njihovorn staroscu, stanjern, tektonskirn po~
liko procentualno rasprostranjeno krecnjackih rn rernecajirna i delovanjern atrnosferilija. Prerna torne
, laporaca, pescara, cvrstih i1i rastresitih eruptivnih rnogu se birati i dopunske skale za pojedine katego
tvorevina, kristalastih skriljaca, flisnih naslaga pesko rije petrografskih tvorevina u granicarna opste vred
va i sl., u odnosu ukupnu povrsinu podrucja. nosti za koef. 81 od 0,4 do 1,0.
Prerna torne za kvantitativna odrediva11'ja rezi U sledecern prirneru dat praktican odre
rn poplavnih voda i erozionih nanosa u pojedinirn divanja koeficijenta vodopropustljivosti (81) za sliv
podrucjirna, od rnanjeg su znacaja cisto geoloske potoka "Svetinje", desne pritoke r. Jasenice. Nairne,
karte, gde se tvorevine prikazuju starosti i geo osnovu geolosko-petrografskih karata utvrdeno
loskirn periodirna, vec naprotiv, od veceg su inte planirnetrisanjern sledece:
resa karte petrografskog karaktera, gde se prikazuje U slivu potoka ,,8vetinja" povrsina iznosi
stvarni sastav povrsinskih tvorevina koje grade sliv
13,80 krn~ nalazi oko 5,52 krn 2 ili 40% slivne povrsi
odnosno eroziono podrucje. pod flisnirn pescarirna i Titon-valendijskirn krec
8rn osnovu solidnih petrografskih karata rn cija se vodopropustljivost rnoze svrstati u
2
rnogu se u rn ili erozionorn podrucju grupu vrlo vodopropustljivih tvorevina; oko 4,14 krn
vrsiti odgovarajuce kvantitativne analize oticanju i1i 30% sliva nalazi se pod laporovitirn krecnjacirna
vode, vodopropustljivosti podloge i rezirnu nanosa. i skriljcirna se vodopropustljivost rnoze uvrstiti
u grupu osrednje vodopropustljivih tvorevina; osta
Za detaljnije analize rnogu se prerna geornehanic
kirn rnetodirna izvrsiti odredivanja srednje vodopro tak povrsine sliva nalazi pod teskirn glinovitirn
pustljivosti pedoloskih tvorevina karakteristic zernljistern i gvoZdevitirn pescarirna, koje se rnogu
rn rnestirna u 'rn slivu ili erozionorn pod
uvrstiti u nepropustljivo iIi tesko za vodu propu
rucju. Medutirn, za takva odredivanja potrebne su stljive tvorevine. Prerna torne iznosice srednja vred
laboratorije i znatna rnaterijalna sredstva. nost koef. (81):
U predlogu Bavarskih zelezni~a za proracune 81 = 0,4 40% + 0,7 30% + 1,0 % 0,67
likih voda kod tokova pretpostavljeno
ernpiricko srednjeg koeficijenta vodo
propustljivosti za sliv eroziono podrucje. vred Kod rn li kada odredena vrednost
nosti se krecu u granicarna od 0,7 za veorna vodopro koef. vodopropustljivosti () geornehanickirn rneto
pustljivo zernljiste do 1,0 za nepropustljivo za vodu darna za sve karakteristicne tvorevine u slivu, onda
zernljiste. se iz takvih vrednosti rnoze dobiti uporedna vred

70
nost koef. vodopropustljivosti li (S1), prema
sledecoj tablici:
Vrednosi koeficijenta S1 i
S1
10-2
0,4
0,6 10-5
0,7 10-6
1,0 10- Q
5. KVANTIATIVNA ANALIZA VEGETACIQNOG
POKRIVACA
Uticaj vegetacionog pokrivaca, i to u prvom
redu uticaj suma slivanje vode i rezim erozionih
nanosa u prirodnim , predmet mno plavina i 81.
gih analiza razlicitih istrazivaca u svetu. Tako u
prvom redu, za hidroloske ana1ize koristio se koefi
cijenat posumljenosti sliva, koji sracunavao iz
odnosa povrsine pod sumom i povrsine , tj.:
(30)
U kojem F - vs sliva pod sumom u jektovanja neposrednih mera za borbu sa erozionim
km2, F - povrsina eeloga sliva. Mnogim mere
njima dokazano da ukoliko vrednost koeficijen
ta sumovitosti () bliza jedinici, utoliko manje
kolebanje vodostaja, ujednaceniji rezim voda u sli
(Dukic D.: 82).
Za proracun maksimalnih voda u obrascu Bavar
skih zeleznica predodredene U vrednosti koef. uti
posumljenosti sliva ('1) od 0,6 za potpuno yegetacionog pokrivaca
sumljene s1ivove do 1,0 za potpuno ogolele slivove.
Vredonst toga koeficijenta iz obrasca Bavarskih
zeleznica obrnuto srazmerno ~umovitosti podruc
. Ukoliko sliv vise sumovit, utoliko manji uzdaniji podaci oranicama, goletima i zemljistu
izgled za pojavu velikih spiceva poplavnih voda,
prema tome su i odredene granicne vrednosti ovoga
kocficijenta.
Medutim, i travni pokrivac, livade i pasnjaci,
isto tako i druge viscgodisnjc po1joprivrcdne ku1tu
rc: vocnjaci, vinogradi, deteliSta i 81. uticu sma
njeno oticanje pop1avnih voda za vreme jakih kisa
ili naglog top1jenja snega, potrebno u bujicnom
slivu izvrsiti i odgovarajucu kvantitativnu analizu
vegetacionog pokrivaca. Ona poseban znacaj
kod proracunavanja velikih voda i odredivanja rezi
nanosa u crozionim podrucjima.
U prvom redu za ovakvu analizu potrebni su 8tO
deta1jniji podaci povrsinama koje nalaze zasti
cene pod sumskim pokrivacem, zatim pod vi8egodi
snjim po1joprivrednim ku1turama, kao i pod ora
nicama i goletima. Zbog toga treba izraditi odgova
rajucu preglednu kartu vegetacionog pokrivaca u
slivu erozionom podrucju, kojoj treba razli
kovati sledece kategOrije:
) povrsine pod ekonomskim sumama dobrog
sklopa i obrasta;
) vs pod m1adim, nezrelim sumama do
brog sklopa;
) povrsine pod devastriranim sumama;
d) povrsine pod dobro sk1op1jenim sikarama;
) povrsine pod devastriranim sikarama;
f) povrsine pod goletima; kao i povrs ur
l izgradene;
g) povrsine pod sumskim pasnjacima i suvatima;
h) povrsine pod livadama i detelistima i stl
travnom vegetacijom;
) povrsine pod vocnjacima i vinogradima;
) povrsine pod oranicama, povrtnjacima i rasad
nicima;
k) povrsine pod barama, trsticima i nep10dnim
zem1jistem;
1) povrsine pod brazdastom i jaruzastom erozi
kao i povrsine pod sterilnim nanosima bujicnih
Na osnovu takvih karata treba izvrsiti p1animetri
sanje tih povrsina i dobiti procentualno ucesce .
vrsina pod sumom (f~); povrsina pod travnom
getacijom (1t) i povrsina bez pokrivaca (fg)'
Napominje , da ovakva pregledna karta vege
tacionog pokrivaca sluzi uglavnom za potrebe kvan
titativnih odredivanja rezimu voda i nanosa u bu
jicnom slivu erozionom podrucju. Za potrebe pro
procesima potrebno izraditi i odgovarajuce pre
gledne karte pojedinih oblika vegetacije, kao i fito
cenoza blljnih vrsti. Pri tome treba dati odgovara
juCi opis uslova stanista i sve one podatke, koji
od znacaja za pravilnije sagledavanje mera za
losku borbu sa erozijom. Ipak nuzno da se i znat
paznja posveti kvantitativnom rasprostranjenju
za te svrhe potrebno
8tO vise koristiti aero-foto snimke slivova
i erozionih podrucja.
U prvom redu potrebno da se dobiju 8tO
bez vegetacionog pokrivaca, jer takvo zem1jiste
prvo izlozeno "bombardovanju" kisnim kapima i
regiona1noj eroziji uopste. Zatim treba pazljivo ana
lizirati povrsine pod degradiranim sumama i sikara
, iz kojih isto tako oblcno razvijaju snazni pro
cesi i povrsinske i dubinske erozije. Zatim treba
klasirati povrsine pod vocnjacima, pasnjacima i
vadama, sikarama i sumama.
Tek osnovu takvih podataka moze se sracu
nati t.zv. koeficijenat vegetacionog pokrivaca:
I S2 = 0,6 f~ + 0,8 + Y I
g (31)
gde S~ predstavlja koef. vegetacionog pokrivaca
i njegove vrednosti idu od 0,6 za potpuno sumskom
vegetacijom zasticena eroziona podrucja do 1,0 za
potpuno ogolela podrucja i slivove; f - predstav1ja
deo povrsine sliva ili podrucja koji pod sumama
i sikarama dobrog sklopa, izrazen u procentima pre
ukupnoj povrsini sliva; f t predstavlja deo
vrsine sliva izrazen u procentima, koji se nalazi
pod travnim pokrivacem, livadama, pasnjacima i
71
"
vim. U kategoriju treba uvrstiti i povr
sine pod devastiranim sumama i sikarama; f g- pred
stavlja deo povrsine sliva erozionog podrucja iz
razen u procentima, koji pod njivama (oranica
), goletima degradiranim zemljistem. Ukupno :
, + l! + f g 100%
Ukoliko vrednost koef. 82 bliza jediniti utoliko
sliv eroziono podrucje nczasticeno vegeta
cionim pokrivacem, su tu u vczi sa protiv
erozije, utoliko i vise potrebne anti-erozione mere
i radovi.
6. ANALIZA KOEP1C1JENTA EROZIJE PODRUC]A
dinih kategorija "erozije podrucja" razlike u ukup
kolicinama nanosa 1 km 2 sliva povrsine
u toku prosecne godine. (Neporoznij . S. 21).
Istrazivanja pokazuju, da metodika 2. Neporo
znija moze se odnosi samo odredena podruc
, onde gde i predlozene koliCine nanosa km 2/god.
i odgovaraju.
18to tako, poznati sovjetski istrazivac in2. 1k
Herheulidze iz naucno-istra2ivacke slu2be u
lisiu, predlozio 1947. god. kao osnovu za odre
divanje "stepena bujicnosti podrucja", podatke
koliCinama nanosa u m3!km 2 god. Poljakovu i
Neporoznom, razlike kategorija povezao sa
dacima geologa 1. Stiny-a, odnosu pada korita i
opste koliCine nanosa u alpskim urvinskim bujicnim
tokovima (Mure11). 1nz. Herheulidze stvorio
"stepena bujicnosti podrucja" ") sa vred

Jedna od najznacajnijih analiza kod dijagnozi nostima od m = 0,5 za vrlo slabe procese erozije u
ranja bujicnih slivova ili erozionih podrucja jeste ana slivu do 1,5 za preterano razv'ijene procese ero
liza razvijenosti erozionih procesa u bujicnom slivu zije i predlozio podelu bujicnih podrucja u cetiri
odnosno podrucju. katcgorije. podatke tablice 1. 8tiny-a upotre
u odnosu, kao da su to podaci za srednje izrazita
80vjetski istrazivac Poljakov ubraja se u podrucja tj. podrucja II kategorije, sa sred
grupu prvih autora, koji su pokusali da ustanove, njom vrednoscu koef. m = 1,0. lJ tabI. 12 1. Stiny dao
osnovu visegodisnjih proucavanja, numericke vred odgovarajuce podatke
nosti koeficijenta erozije sliva.
Za odredivanje vrednosti koeficijenta zi u
bujicnim podrucjima inz. Poljakov dao sledece
gradacije kocficijcnta erozije ;;
8livovi sa vrlo slabom erozijom . 1,0.
8livovi sa slabom erozijom ; = 1,1 - 2,0.
Slivovi sa umerenom erozijom ; 2,1 4,0.
Slivovi sa jakom erozijom ; = 4,1 6,0.

Slivovi sa jakom erozijom ; 6,1 8,0.

Na taj 011 sva bujicna podrucja pode
u ! kategorija prema vred110sti "koeficijenta
erozije" za sracunavanje predlozio sledeci
analiticki izraz:

:
-
4 (32)
JO'vT

gde "" prosecna visegodisnja mutnoca vode iz

razcna u %. Ona se dobija merenjem suspendova
nih i procenom vucen1h nanosa u visegodisnjem
riodu odredenomprofilu prirodnog vodotoka.
,,]" srednji pad vodotoka izrazcn u metrima.
Odrediva.njem vrednosti koeficijenta erozije
inz. Poljakovu zahteva visegodisnja merenja i pro
cenjivanje vucenih nanosa i tesko moze da se pri
meni za bujicne slivove u sirem . Takvih
renja obicrlO u bt\.jicnim podruCjima, cesto
zbog krupnoce nanosa (blokovi ponekad i preko Sl. 50 - Aerofotograetrijski sniak bujicnog toka
1 3 ) takva merenja ne mogu da se vrse. "Caricine doline" (Grdelicka kLisura). Za odredivanje
koef. vegetacije (S2) kao i koef. erozije pod
1n2. Neporo2nij uzeo slicnu osnovu kilO prof. (Z) ovakvi snici u da budu od izvanredne
~ Poljakov, pretpos'tavlja kao odnos izmedu konsti

~ 72
 bl. 12 "gubitaka zemljista" usled vodne
zije tzv. "relativnc erozije" (R e) vredno
P'd dna Ik""" Te"n' 'v,~\,g Specificna tezina
nanosa (gustina)
sti u poznatoj americkoj "jednacini erozije' (The
Equation of Erosion) obelezavaju sa "" i se
u ste - .;
nanosa u 10
penima ; od 1,0 za slabo erodirana zemljiSta do 1,75 za
. maks. . maks.
i
I erozijom ekstremno zahvacena podrucja (Butler D.
.: 30).
15 27 45 50 1,34 1,38
Sovjetski istraZivac Silvestrov, predlozio 1955.
20 36 50 55 1,38 1,46 god. i poseban obrazac za izracunavanje koeficijenta
25 47 55 65 1,42 1,49 relativne erozije glasi:

30 58 60 68 1,46 1,52
. R S
35 70 65 70 1,49 1,53
4_ (33)
10,0 VFt

Inz. Herheu1idze pretpostavio da kolicinske gde su: koeficijenat erozije podrucja;

odnose tablici I. Stiny-a moze da reprezentu'je maksimalna visinska raz1ika proucaval1og zemljista
srednja vrednost "stepena bujicnosti podrucja" m = u metrima; R koeficijenat rasparcanosti poljo
= 1,0, predlozio klasifikacionu semu (tabl. 13).
privrednog zemljiSta; S - koeficijenat povrsine ze
Odgovarajuce odnose za podrucja ostalih kate mljista pod m, dok vs
gorija bujicnosti inz. Herheulidze izveo m podrucja izrazena u hektarima. m dobijel1im
klasifikacijama inz. Poljakova i inz. Neporoznog. vrednostima za () izdvojene su pet kategorije ra
Yivalenat klskii Poljakova i Neporoznog zornosti:
dobio osnovu razlike u m nanosa
1 kategorija: Zemljiste veoma napadnuto erozi
1 m 2 za svaku od navedenih kategorija (Her
, = 1,5 i vise;
hlidz I. I.: 71).
II kategorija Zemljiste osetno napadnuto
lasifikacija
inz. Herl1eulidze-a stekla siroki zijom, 1,1 do 1,5;
krug m u praksi kod sracunavanja godisnjih
I kategorija: Zemljiste napadnuto erozijom, =
.:m nanosa.
0,7 do 1,; .
S!icni pokusaj gotovo istovremeno m
istrazivac . . Browning 1947. god. kad IV kategorija; Zemljiste slabo napadnuto erozi
veoma interesantan izveo proracune gubi
join, 0,2 do 0;7;
taka zemljiSta usled regionalne erozije. pred V kategorija: ZemljiSte pi:akticno bez erozije,
102 tzv. "faktor relativne erozije" ("R e ") se = ispod 0,2 ( .: 134).
dsti krecu od 0,4 za vrlo slabu eroziju do 1,0
Krof: visegodisnja istrazivanja i m proticaja
za umerenu eroziju i do 2,0 za ekstremno razvijene nanosa periodu od.1950-1956. god. pred
erozione procese poljoprivrednom zemljistu lozeno da se za nase uslove usvoji kombinacija
(Browning . .: 83). podelc erozionih podrucja pet kategqrija i kreira
1 drugi americki istraZivaCi u oblasti konserva vrednost koeficijenta erozije (Z), koje bile rezul
zemljiSta i voda, uveli su u poslednje vreme u tat zajednii:){ih napora istrazivaca: 1. Herheulidze-a,

. 13

Stepen bujic

Ekvivalenat
nosti ""
:
Razvijenost procesa erozije Herheulidze-u:

u podrucju
od d-o
prosec Nepo
l'oznom

I Vrlo 140 143

II Izrazita bujicna podrucja; jaki procesi erozije .0,9-1,1 1,0 100 100

I Srednje bujicna podrucja; osrednji procesi

.0,7-0,9 0,8 60 72
erozije

TV Slabo-bujicria podrucja; slabi, jed\7a primetni

0,5-0,7 0,6 50 43
procesi erozije
--~.~.~._-~ .. _ .... _
10 73
,.

bl. 14 - Vrednosti koeficijenta erozije (Z)

Srednja
Kategorija erozionih procesa Tip vladaju- Koeficijenat vrednost
razorno.sti koritu i s1ivu erozije erozije "Z" koef. "Z"

dubinska 1,51 i vise

1 Ekscesivna (preterana) erozija mesovita 1,21-1,50 1,25
povrsinska 1,0l-1,20

dubinska 0,91-1,00
II Jaka erozija 0,81-0,90 0,85
povrsinska 0,71-0,80

dubinska 0,61-0,70
I Osrednja erozija mesovita 0,51-0,60 0,55
povrsinska 0,41-0,50

dubinska 0,31-0,40
IV Slaba erozija mesovita 0,25-0,30 0,30
povrsinska 0,20-0,24

V Vrlo slaba erozija tragovi 0,01-0,19 0,10

erozije i

G. . Browning-a, Silvestrova i autora. vredno 6} pod slabe mesovite erozije treba

sti su date u tablici 14 (Gavrilovic S.: 131). podrazumevati pojavu osulina i brazdasto-ja
Radi odredivanja prave vrednosti koef. erozije ruzaste erozije manjim odronima i pokretima te
sliva C,Z") treba imati u vidu sledece: ;

1) pod procesima ekcesivne (preterane) erozije 7} pod vcoma slabe erozije treba podra
dubinskog (linearnog) tipa treba u gornjem smislu zumevati pojavu u zemljistu
podrazumevati pojave vrlo mocnih oburvavanja, pod nica, bez vidnih tragova brazdanja ili pasnjacke i
rivanja i ruc-terena odakle u korito bujicnog toka sumske povrsine kod kojih malaksalost ve
odvajaju vclike kolicine materijala za . getacije, ne vide vidni procesi ogoljavanja
nanose; brazda, jaruga i vododerina u vecem .
2) pod proccsima slabe dubinske erozije treba Na osnovu pregleda sliva moze proracunati
podrazumevati pojavu jaruga, odrona, pod. srednja vrednost koeficijenta erozije "Z" za svaki
rivanje u meandrama i partije ruc-terena; konkretni slucaj. Tako pr., ako pregledom sli
I
1.
3) pod procesima ekcesivno (preterano) povrsin.
ske erozijc treba podrazumevati vrlo prostra
va utvrdeno da 30% slivne povrsinc zahvacene
procesima jake dubinske erozije; 20% sliva sa
~ ogoljenih mesta osu1inama, raspadinama i sima jake povrsinske crozije; ostalih 50% sa pro
! znatnim partijama u brazdastom erozijom. slabe mesovite erozije, onda iznosi srednja
!~
vrsta tipicna za karstne oblasti, se javlja vrednost koeficijenta erozija za taj sliv:
i kao prethodni stadijum jake dubinske erozije i
drugim terenima. narocito slucaj pred prelaz
iz povrsinske u jaruzastu eroziju andezitnim i tu Z 30% 0,9 + 20% 0,7 + 50(1/0 0,25 0,53
foznim tvorevinama, kao i
scarima i raspadnutim kristalastim skriljcima; tj. prethodnoj tablici taj sliv pripada III kate
~
4} pod slabe povrsinske erozije treba goriji razornosti. Kada u podrucju mnogo
podrazumevati pojavu golih povrsina vidnim tra
i govima spiranja, brazdanja i podlokavanja, sa
ga i vododerina sa dosta nanosa,onda i sve ostale
povrsine povecati za jednu visu kategoriju
stimicnim raspadinama i osulinama, gde jos zornosti, jaruge znak skrivenih procesa.
doslo do velikih zahvata u odnosu s1iv;
11 5} pod ekscesivne mesovite erozije tre
iJ
podrazumevati mestimicnu pojavu dubin
7. ANALIICKO ODREDIVANJE KOEFICIjENTA
'f ske i povrsinske escesivne erozije u istom , tj.
EROZIJE
istvu jaruga i osulina, zti skrapa

(brazda), vrtaca, pecinskih tokova i velikih odrona

U studiji " srednje godisnje kolicine na
i sipara, kakvih narocito mnogo kon
nosa potencijalu erozije" (1962. g.) date su
{ taktu karsta i crvenih pescacra kristalastih skri
osnovu dosadasnjih istrazivanja uput
.:
, ljaca i l. Ova erozija tipicna za jako degradira stva i preporukc za analiticko-kvantitativni naCin od
;t karstna podrucja; redivanja koeficijenta erozije sliva erozionog

7-4
drucja (Z). Koeficijenat erozije (Z) dobija se iz sle
deceg izraza:
Iz = . . ( + -V J sr )
gde (Z) - koeficijenat sliva ili podrucja, sa vred
nostima koje se za prirodne slivove obicno krecu od
0,1 do 1,5 i vise tj. od ocuvanih, erozijom slabo na
padnutih slivova i podrucja, do slivova koji su eks
tremno upropasceni usled erozije zemljista. vred
nosti mogu da budu iznad i ispod navedenih grani
samo u izuzetnim slucajevima;
() - predstavlja reciprocnu vrednost koeficijen
ta otpora zemljista eroziju, i zavisi od geoloske
podloge, klimata i tipova pedoloskih tvorevina.
vrednosti su date u tablici 15.
bl. 15
rucJu, do 1,0 za potpuno golo, nezasticeno i neure
deno zemljiste. Pregled sastavnih delova koefici
jenta uredenja sliva ili podrucja (' ) dat u
(34)
tablici 16.
Ideja za odredivanje koeficijenta uredenja sliva
(' ) prihvacena iz metodike Browninga. Medu
tim, ovde su prakticno primenljive vrednosti za koef.
((' ) prilagodel1e podacima osmatranja hido
metrijskim profilima terenu, kao i ispitivanja m
dela i slivova u laboratoriji. vrednosti su razra
dene za potrebe projektovanja antierozionih radova
uredenja bujicnih tokova. Na taj nacin moguce,
bl. 16
Srednja
vrednost
Us1ovi, koji uticu vrednost
koeficijenata "" i ""

Srednja 1. Sliv ili podrucje

].~ Tipovi zem1jisnih tvorevina vrednost antierozionih radova
Q) i srodne vrste koeficijenta
1)::412
1 Potpuno go10, neobradivo
zem1j iste (goleti) 1,0 1,0 1,0
1 Peskovi, sljunak i nevezana

2,0 2 Oranice sa oranjem uz i niz

zem1jista
brdo 0,9 1,0 0,9
2 Les, tufovi, slatine, stepska

zem1j ista i sl.

1,6 3 Vocnjaci i vinogradi bez
1,2 prizemne vegetacije 0,7 1,0 0,7
3 Raspadnuti krecnjaci i 1aporci

4 Serpentini, crveni pescari, flisne

4 P1aninski pasnjaci i suvati 0,6 1,0 0,6
nas1age
1,1 5 Livade, detelista i slicne
5 Podzoli i parapodzoli; raspadnuti
visegodisnje po1joprivredne
skrilj ci: mikasisti, gnaj sisti,
kulture 0,4 1,0 0,4
argilosisti i sl.
1,0
6 Degradirane i sikare sa
6 Jedri i skriljasti krecnjaci; crvenice erodiranim zem1jistem 0,6 1,0 0,6
i humusno silikatna zem1jista 0,9
7 Sume ili sikare dobrog sk10pa
7 Gajnjace i p1aninska zem1jista 0,8
i obrasta 0,05 1,0 0,05
8 Smonice, ritske oranice i mocvarna
zem1jista 0,6
. Sliv ili podrucje posle
9 Cernozom i a1uvija1ni nanosi dobre antierozionih radova
strukture 0,5
10 Goli, kompaktni eruptivi 0,25 1 Oranice sa konturnim oranjem
( izohipsi) 0,9 0,7 0,63
2 Oranice dobre nege i zasticene
mu1ciranjem 0,9 0,6 0,54
Vrednosti za koeficijenat su proucene i utvr
dene u Laboratoriji za bujice i eroziju Odseka za 3 Konturno-pojasna obrada sa
eroziju i melioracije Sumarskog fakulteta u Beogra p1odoredom (oranice) 0,9 0,5 0,45
du. vrednosti se odnose reciprocnu otpornost 4 Konturni vocnjaci i vinogradi 0,7 0,45 0,315
zemljisnih tvorevina i stena delovanje "m 5 Terasiranje zem1jista oranica,
dovarrja zemljista kisnim kapima" i otpornost od terase i gradoni 0,9 0,4 0,36
nosenja zemljisnih cestica tekucom vodom i eolskom 6 Zatrav1jivanje golih zem1jista i
erozijom. Detalji iznalazenju vrednosti dati su melioracije pasnjaka i suvata 0,6 0,5 0,30
u studiji autora: "Izrada metodike za klasifikaciju 7 Izrada konturnih
erozionih procesa i kartiranje erozionih podrucja srednje gustine 0,6 0,4 0,24
1 faza" - Institut za vodoprivredu ,,]aroslav Cer 8 Retardacioni vodoputevi,
ni", Beograd (135). mikroakumu1acije 0,9 0,3 0,27
(' ) predstavlja koeficijenat uredenja sliva ili 9 Obicno posum1javanje u
erozionog podrucja i odnosi se zasticenost zemlji ili pruge 1,0 0,2 0,2
sta od uticaja atmosferilija i sila erozije prirodnim 10 Posum1javanje uz izradu
uslovima, vegetacijom i slicno (koef. ), ili vestac gradona 1,0 0,1 0,1
ki stvorenim uslovima, antierozionim tehnickim ili 11 Uredivanje korita vodotoka
bioloskim radovima u slivu ili podrucju (koef. ""). tehnickim objektima: kanali
zacije, kinetiranje, izgradnja
su u sustini dva koeficijenta, ciji se proizvod pregrada, gabiona i sl. 1,0 0,7 0,7
krece od 0.01 za zasiceno zemljiste u slivu ili pod

10* 75
r

da se za svako podrucje ili bujicni sliv odredi, :1 e,"ozije, dok 2000 povrsine pod povrsinskom
procentualnom ucescu pojedinih ku]tura i radova, zi lakseg tipa, 250/0 povrsinc pod te
vrednosti koeficijenata ( ) i posle izvrsenja skom linearnom (dubinskom) erozijom (jaruge, od
antierozionih radova i uredenja korita. , popuzine i 51.), onda srednja vrednost tog

jedno od bltnih pitanja, koje intcresuje

svakog projektanta koji se bavi urede
nja tokovZ1 i zastite zcmljiSta od erozije, kao
i investitore, koji oVZlkve radove finansiraju.
Koeficijenat "" prcdstZl'lJja ckvivalenat
vidljivih i jZlsno ::~ih procesa erozije u slivu
drucja, su vrednosti sledece:
. 17
koeficijenta iznositi:
550/0 0,1 + 200/0 0,3 + 25% 1,0 = 0,37
Ako ! tomc 600:0 od ukupne povrsine
zemljista pod raspadnutim mikasistima i gnajsisti
, dz1i i parapodzolima; ako 40% povrsi
ne pod gajnjacama i liski zemljistima, onda
iz prcthodnih tabela mogu dobiti orijentacione vred
sti za ko:::f. "" (reciprocna vrednost otpora zem
ljista eroziju) tj.:

' 'r-) Uslovi ! uticu vrednost Srednja

vdnst
600;'0 1, + 400/0 0,8 = 0,92.
'gc koeficijenta
~~ koef. q)
Pretpostavimo li da smo tome ana1izom ka
rata vegetZ1cionog pokrivaca utvrdili da u tretiranom
1 S podrucje potpuno obuhvaceno slivu :
jal'Uzastom erozijom i urvinskim
(dublnska erozija) 1,0 i sikara dobrog sklopa: 30% od ukLlpn~
povrsine sliva;
2 800,0 sliva ili podrucja pod
brazdastom i jaruzastom erozijom 0.9 pasnjaka i vocnjaka: 250/0 od ukupnc povrsjn~
Oko 500/0 sliva pod brazdastom i sliva;
uzs"m erozijom 0,8
degradiranih sikara: 200'0 od ukupne vsi
4 " pod povrsinskom erozijom: sliva;
ras;:;adine i osuline, nesto malo
',;d i jaruga (dubinska erozija), ! , goleti i nezasticenih zlist: 25% od
kao i jaka kraska erozija 0,7 kupne povrsinc sliva, to vrednost koeficijenta
5 s11v pod povrsinskom erozijom, (' ) pod uslovom da preduzimaju nikakvi
1! :? vid1jivih dubinskih procesa radovi u slivu i koritu biti:
(:zd, lg, odl'oni i l.) 0,6
6 Zemljiste 50% povrsine cbuhvaceno
povrsinskom eroz1jom, dok ostali
= 300/0 0,05 + 250/0 0,65 + 200/0
deo sliva u 0,5 0,6 + 25% 0,95 = 0,595
7 Zemljiste 200,0 povrsine obuhvaceno
povrsinskom erozijom, dok 80% Ako ! tome srednji' pad ovog sliva 42,0 (\ C~
podrucja 0,3 vredl10st koeficijenta erozije (Z):
8 ZemljiSte sliv'U :: vidIjivih
tragova zi, ali koritima
vodotoka ima m odrona i klizenja 0,2 Z ' ( + vJ sr ) 0,92 0,595
9 :>: vidljivih tragova erozije, (0,37 + V0,423) = 0,57
pretezno [; oranicama 0,15
10 Podrucje i1i sliv bez vidljivih tra vrednost od Z 0,57 pokazuje da u sadasnjem
gova erozije kako sli,-u tako i
koritu vodotoka, pretezno pod trenutku tretirano podrucje pripada kategoriji
sum visegodisnjom vegeta (osrednja erozija) sa pretezno mesovitim procesima
cijom (livade, pasnjaci i s1.) 0,1 povrsinske i d.ubinske erozije (vrednost za koefici
jenat erozije Z od 0,51 0,60 vidi tablicu 14).
U slucaju da se preduzmu odgovarajuci antiero
Poslcdnji Clan iz izraza: Z = . ' ( + V J Rr zioni radovi u slivu i koritu, u obrascu za (Z)
predstavlja kvadratni k iz srednjeg pada sliva menice se vrednosti za koeficijenat urd sliva
( sr) odnosno erozionog podrucja i1i 1 zemlji (' ), tj.: Ako se pr. urede pasnjaci i vocnjaci i
sta za koju se ddu koeficijenat erozije (Z). izvrse odgovarajuce oviIl zemljiSta,
Na taj naCin se do1azi do pouzdanije kvantitativ ,/1/0 povrsine ovog sliva kao i melioriSu zemljiSta
vrednosti koeficijenta erozije (Z) nego' sto to pod sikarama, izvrse resurekcione sece i izradi
l pri procenjivanju. tome, vredno za gradona i konturnih vs
sti koeficijenata , , i ' treba odredivati li, ivsk zemljiStu uvede povrsini od
procentualnom uccscu pojedinih .e1emenata u 200/0 sliva kturn-Zls obrada, l1 i te
slivu ili erozionom podrucju. Tako pr., rasiranje, tada buduca vredl10st koeficijenta
odrc(!ivanju srednje vrednosti za koeficijenat tre (' ).
uzeti u obzir stvarnu rasprostranjenost pojedinih
ob1ika erozije u tretiranom podrucju. Ako ana1i 300./0 0,05+ 250/0 0,315 +
20% 0,20 +
zom utvrdcno, 55 0 () vid1jivih s + 250/0 0,45 0,245
76

S!. 51 - Lizimetrijske aparature sa agregatima za
vestacku kisu. Ispitivanje uzoraka zemljista
fl.ost od "bombardovanja kisnim kapima". Laboratori
Odseka za eroziju i Sumarskog fakul kretanja oblaka, koji od uticaja
teta Beogradu
Prema tome buduca vrednost koeficijenta
erozije (Z) posle izvrsenja antierozionih radova u
ovom podrucju:
Z = 0,92 0,245 (0,37 + V0-;423) =
8to prema tablici 14 oznacava da to podrucje
tada pripadati IV kategoriji (l erozija), pretezno
povr15inskog tipa (vrednosti (Z) od 0,20 do 0,24),
pod uslovom da se izvrse svi predvideni (projekto
vani) antierozioni radovi.
daje odredenu prednost ovakvoj metodici.
8. STUDIjA PRIRODNOG REZIMA PADAVINA
U BUJICNOM SLIVU ILI EROZIONOM
PODRUCjU
Znacajan posao, koji ocekuje inzenjera-projek
tanta, kada pristupa razradi projekta za uredenje
bujicnog sliva ili erozionog podrucja, treba da bude
u proucavanju prirodnog rezima voda i
nosa.
U tom smislu projektant-erozionist, mora najpre
da sagleda bar u glavnim okvirima kIimatske uslove,
koji deluju sliv i narocito da pr08tudira rezim
visokih atmosferskih taloga.
Za prva priblizavan:ja u kojima treba sagledati
prirodni rezim voda i nanosa od neocenjivog zna
analize klimatskih uslova, narocito sagledava
fenomena kisa i strukture padavina.
Proucavanje rezima visokih taloga treba vrsiti
mogucstvu sa 15to vecim brojem podataka opaza
i koristiti sav raspolozivi broj kisomernih sta
n.
Radi toga, treba izabrati kisomerne stanice, koje
nalaze samo u uzem ili erozionom
podrucju, vec i izvan njega, , prirodno pre
velikoj udaljenosti.
Rezim visokih taloga moze proucavati pre
kartama izohijeta metodi Thiessen-a. U pr
\' l, mogu , iz neposrednih podataka
pojavi visokih taloga, iscrtati karte izohijetama,
tj. koje oznacavaju istu visinu atmosferskih
taloga palih sliv odnosno eroziono
drucje, za svaki konkretni l kise. Pod
kisom, kako vec navedeno, u
rodnom l, usvojena definicija G. Gines
tous-a. spadaju sve padavine l u 24 casa, koje
su vise od 30 m, nisu l u obliku snega.
roz detaljniju studiju "bregova" i "uvala"
izohijeta, moze se ceniti karakteristicnim prav
kretanja oblaka, koji donose " kise".
Takva analiza moze da istakne narocito napadne
delove sliva podrucja "bregovima" kise,
koje treba kod projektovanja mera odbrane obratiti
glavnu paznju.
18to tako, putem karata izohijeta moze kod
takvih analiza podrucja otkriti najnepovoljniji pra
velikih voda i povrsina preterano razvijenim pro
cesima erozi'je.
jedna od najvaznijih karata kod ovog istraziva
karta izohijeta broja ucestanosti "
kisa" u prirodnom slivu erozionom podrucju.
"Bregovi" te karte otkrivaju mesta u slivu, koja
0,23 naJvlse dut azrim kisama. Na
takvim delovima sliva, treba ujedno uloziti i glavne
napore u vezi borbom protiv erozije.
Izrada karata odgovarajucim dometom kiso
mernih stanica metodi Thiessen-a moze da
sluzi za prakticne ciljeve, narocito za brzo odredi
vanje karakteristicnih atmosferskih taloga, koji su
u stanju da izazovu nadolaske, posebno za
primenu u kompjuterskim uredajima.
Karte dometom kisomernih stanica se tako iz
raduju da izmedu svake uzastopne stanice povlaCi
simetrala li koja spaja takve stanice. Na pre
seku svake takve simetrale formira se teme nepravil
nog poligona, koji okruzuje kisomernu stanicu. l
nimetrisanjem povrsine poligona oko svake stanice
dobija povrsina dometa kisomerne stanice
Thiessen-u.
Sl. 52 - edna od "erozionih parcela" oglednom
svu "Ripe" vreme osnivanja 1954. godine
77
-#
['" .'

isomernl poCfaci koje taKva stantca vaze
samo za deo s1iva, koji okruzen stranama
gona oko kis(?merne stanice. Jednom izradena karta
dometa sluzi za razna proracunavanja za razlicite
tipove kiSa i strukture padavina.
Prirodno , da metodi Thiessen-a,
ligona odnosno domet 'kiSomerne stanice, zavisi od
gustine mreze kisomernih stanica. Kod izrazito brd
skih tkv sa retkom mrezom kisomernih stanica,
l upotrebiti karte izohijeta, jer se kod Thies
sen-ove metode u brdskim podrucjima, i
l osetnija odstupanja (The Hydrology m
mitte of Hydraulics visi USA: Hydrology
:Handbook, New York, 1949 (125).
Karte izohijeta izraduju se istom principu,
kao i karte izohipsi, tj. tako zvane visinske karte,
ili karte reljefa. Kod karata izohijeta, umesto visin
skih kota upisuju se visine palih taloga bilo za vreme

~ ~, ~
\ \ ~ KRUSEVICA )

R()C> \'\/ !>

() VLASOTINCE \
(49.8) / <) 5'00'
(39.5)
~_. 3 4 5km
~~ ::~
( 80,1 ) \ I
i (
) 1 \\
\
\
~ )
/ ~
f OOBRO POlJE
( 18,0 )

30

;;
() VUCJE

040

50
()
CRNA TRAVA
(53,2 )
/
r, (i

VlASINA VODOJAZA
' I (63,9) I ()
~t
!

'i
;~

,,
t
R
..,<::> ~

< IR
'.t
VLASINA RID

/
()

(62,4) 1

I '"
<:) u)
it -4'

Sl. 53 - Uporedni pregled dometa kisomernih st metodi Tiessen-a i polozaja iscrtanih izohijeta
za jednu jaku kisu u poducju Grdelicke kUsure dan 5. Xl 1954. g. Planimetisanjem utvrCleno da
11 domet kis. std.nice Predejane obuhvata 460/0, ispitivanog poducja, Ylad. 280/0, Surdulice .9,8%, Grdelice

I
t:1'
9,2% dok sve ostale imaju domete sa ukupno 7,0%

~
78
bujicnih kisa, l0 za vreme odredenog perioda. Za
svaku kisomernu stanicu se ispisuju podaci opaza
i spa.jan'jem tacaka sa istim visinama taloga (
davina) doWjaju se sliCno, izohipsama, koje se
nazivaju izohijetama.
i kod bujicnih kisa i drugih visokih taloga,
za proucavanje rezima bujicnog sliva ili erozionog
podrucja, vazno da se izrade i odgovarajuce kar
te sa izohijetama snega. Karte izohijeta snega, mogu
se slicno kao i kod kisa, raditi samo za odredene
snezne padavine u toku 24 casa, i1i pak za sred
njegodisnji prosek u visegodisnjem periodu, pada
vina, u obliku snega, sveden otop
l vode. Studiranjem tzv. sneznih "bregova" i sne
zn "dolja" kartama izohijeta snega moze se
kod raznih erozionih podrucja ustanoviti povezanost
karakteristicnih pojava erozionih procesa odre
denim mestima u slivu ili podrucju.
Na osnovu ovakvih i sliCnih ispitivanja, moze da
se utvrdi,' koji su visoki talozi izazvali nado
laske i maksimalne vode u slivu. Za nasa podrucja
Razmera:
/
/.--.~.
f
, '}
I
/'
\.
Sl: .~4 -, 1i.C:a.1'ta: izohij.eta" sreq..njeyadisnjih:padavioa i?a p~tiod .1941-,;-1;961< :y,zg 1,i~?, d3!l . Gradq.
'" ," . 1 ,
se uzima da kise ispod 20 visine i inten
ziteta od 0,5 mm/minut padanja, mogu da iza
zovu ozblljnije nadolaske tokova.
Broj ucestanosti kiSa treba u nasim
drucjima odredivati uglavnom bazi taloga l
u 24 casa, koji su iznad 30 . se broj naziva
i frekvencionhn brojem kisa, se
lezava sa (fr ) i predstavlja broj ucestanosti pojave
visokih atmosferskih taloga l u obliku kise,
snega, tokom prosecne godine, koji su veCi od
30 . znaCi, da se kod proracuna frekvencio
nog broja kisa, uzima u obzir podatak
intenzitetu padanja tih kisa.
Naime, kise, koje u toku 24 casa dadu
vise od 30 vode, imaju intenzitete od 0,2-1,5
mm/minut, jer se redovno takve kise desavaju' u
toplijem delu hidroloske godine.
Prema ispitivanjima nase Sluzbe za eroziju i
tokove i podacima mnogobrojnih projekata za
uredenje tokova uslivovima Velike Mora
ve, ]uzne i'VIorave, Zapadne Morave, Drine, Timoka,
,,', .Sni () ,:
79
,:
Neretve, Vardara frekvencioni broj kisa U principu za proucavanje rezima oticanja u

~
t
se kod nas krece od 2-6 puta godisnje. Izu
zetaka u vezi sa nadmorskom visinom, poloza
i velicinom slivova i erozionih podruc
' podrucjima treba iz srednjegodisnje sume
davina d sve kise, visina bila ispod
5-10 , jer mnogim merenjima utvrdeno, da
. U tom pogledu potrebno da se izvrsi i niz od takve visine kisa veoma retko izazovu neko pri~
i
1: govarajucih ispitivanja. Naime, kriticna visina kise, metnije povecanje vode u koritu bujicnog sliva. Ako
~ koja u stanju da izazove nadolaske se bazi takvih padavina, koje u nekim podrucji
'
~ zavisi samo od intenziteta, vec i od vrste i otpor mogu u toku prosecne godine, da ucestvuju u
; nosti pedoloskih tvorevina sile erozi'je koje grade preteznom delu sume godisnjih padavina, sracunaju
podrucje. koeficijenti oticanja vode, mogu se dobiti vrlo nere
Razumljivo , da pored ana1ize visokim atmo alni rezultati. Upotreba toj osnvi sracunatih koe
sferskim talozima treba zaboraviti i potrebu da ficijenata, narocito moze da bude nekorisna, kod ra
se prouce podaci godisnjim, mesecnim i dnevnim dova projektovanju vodnih akumulacija i
padavinama. Ranije vec napomenut sav znacaj kata za iskoriscavanje voda prirodnih slivova. U
proucavanju podataka rezimu strukture padavina soj praksi vec l0 slucajeva, da se nisu ispunila
nad izvesnim s1ivnim podrucjem. Od pravilno pro projektovana i ocekivana doticanja vode u izgrade
strukture padavina zavisi osnovni zakljucak vestacka jezera, posto se hidroloski proracun ko
koeficijentima oticanja velikih i malih voda, eficijenata osnivao l strukturi padavina. Dra

~
prema tome i sama koncepcija predloga za uredenje stican primer za takve promasaje projektovanje i
erozionih podrucja i slivova. izgradnja velikog Hidroenergetskog sistema Vla

Razmera: 9 f 2;5 .

',,?-'

',:>'

. ?/\;::~~b9
./'~~~
GRAD~tAC , '<::,'.
12'9\ / L.
297/ _____ ~.;p.16B 6 +/\ >'
--'-- ~Vl6A
'o'o~
. ~ Z24 --
.
'o'o~

:'I~

'"').

Sl. 55 Karta aksimatnih dnevnih koliCina ki!e za period 1948-1961. g. za buji~no podu~je ". Grada
snice (IH). Na crtez.u zapaza 1>koro identi~an tip "visinskog gradijenta" kao i kod Brednjegodisnjih
padavina

80

,1
1
sinskom jezeru, gde usled nedostatka potrebne vode,
ni dvadeset godina posle pustanja u rad ovog siste
nisu iskorisceni projektovani i izgradeni kapaci
teti za proizvodnju elektroenergije ni sa 60%.
Radi takvih i s1icnih slucajeva, kao primer
sto su projektovanje i izgd nekih nasih l
.1kumulacija za navodnjavanje koje su de1imicno ili
totalno ostale bez vode, treba bl strukture
padavina i oticanju vode, posvetiti veoma veliku
:nju. Kod analize erozionog podrucja, ovakav posao
;-od studije treba istaci u prvi plan.
S druge strane, bl pojave visokih dnevnih
~aloga treba narocito da se rasvetli. Od visine dnev
::: taloga kod bujicnih tokova najcesce zavisi visina
:naksimalne vode. Od visine maksimalne vode zavise
: koje treba preduzeti u cilju sprecavanja steta
od poplava. Pri tome treba posvetiti paznju dvema
\"e1iCinama dnevnih maksimuma: 1) maksimalni
dnevni talog koji se odnosi visegodisnji vremen
5ki period, i kojem se obicno sracunavaju
maksimalne bujicne vode, i 2) prosecni ili srednjego
disnji dnevni maksimum visine bujicnih kisa, koji
predstavlja aritmeticku sredinu svih visokih pada
vina iznad 30 l u visegodisnjem vremen
skom periodu nisu od snega. ovim padavi
nama odreduje se rezim bujicnih nanosa. 1 jedna i
druga velicina mogu se za razne stanice obracunati
i1i metodu Thiessen-a ili kartama izo
hijeta i tako, planimetTisanjem, dobiti odgovarajuCi
proseci koji se odnose- s1iv ili eroziono
drucje. .
Ako , ., planimetrisanjem utvrdeno, da
4 kisomerne stanice imaju metodi Thiessen-a,
sledece domete:
1) kisomerna stanica zahvata povr
sinu tretiranog bujicnog sliva od 43,8%
2) kisomerna stanica zahvata 23,0%
3) kisomerna stanica zahvata 5,4%
4) kisomerna stanica D zahvata 27,8%
iz podataka ovih stanica se vidi, da u periodu
1945-1963. maksimalni dnevni talog iznosio: za ki

Razmera: O~I________~________~i __~~5Km.

\
,'-
/
i \
/' \
297 .6.
(
\
(
!
\ i
"
."
.,

-:
'
,
\

....
"\
<!
.1239

N
N
~

Sl. 56 - Karta izohijeta prosecnih visina blLjicnih kisa za period 1925-1940. g. za podrucje . Gradasnice
(BIH). Mada SlL n lL kolicinama prosecnih bujicnih kisa veoma neznatne, analize pokazujlL nu
"lLgla visinskog gradijenta" odnosu podatke sa sl. 51 i 52

11 81
r,'

, somernu stanicu , oko 79 ; za stanicu oko jeta. Na slican nacin mogu se sracunati i svi ostali
1,;
94 , za stanicu oko 104 i za stanicu D oko elementi.
53 mm to za sliv sracunat kao visegodi :Pored toga sto ovakVe analize sluze za detaljnu
~ . snji maksimum: studiju prirodnog rezima poplavnih voda i nanosa
'"
I
i
u bujicnom slivu ili erozionom podrucju, ti podaci
mogu veoma korisno da se upotrebe i kod projek
!,, . 43,8% 79 + 23,0% 94 + 5,4% 104 + tovanja odbrambenih u koritu i slivu,
narocito kod odredivanja gustine biolosko-retenci
f +27,8% 53 76,57
~ onih radova.
Izrada savremenih projekata za borbu sa erozi

Ovaj podatak s obzirom njegov znacaj treba bujicnim poplavama i susom ne moze da se

prokontrolisati i sa odgovarajucom kartom izohi- zamisli bez iscrpnih analiza meteoroloskih podataka.

2 2.5 Km.
Razmera: t

_ _
~3<
/J~2
0.-'"
;'
.. ....,;1..
-'-' ./
....... ......... " , .

...'r..~" .
,
/' GRADACAC
(.--._ .........
129 \
.

~
I 166

-

~ \
,
/
.297
'1'1 DA
\
( \
\

" ~
~

. I
\'.\, 1.
,._.-._._._._ ....\ '+.
:;, , . -/233
160
// .~

\...._ ...... G.LUK~AV~<:.... /

'-.. ........... .",.

"". ..... - 288

HUMK~

'6' ~

Sl. 57 - Karta prosecne godi8nje ucestanosti bujicnih ki8a (izohijete frekvencionog bujicnih kia) ze
period 1925-1940. g. za podrucje . Gradanice (I). Raspored izohijeta kako se vidi, skoro upr4van
pravac toka Graddnice

, ' 82

 G I VII

ODREf>IVANJE PROTICAJA VODA KOD BUJICNIH

1. RAZLIKE IZf BUJICNIH odredivanja putem studija zaostalih tragova od pro

1 RECNIH laska bujicne vode podesnim profilima u
koritu ili razliCitih obrazaca za odre
Pitanje visine l voda kod to divanje visokih voda.
kova i uopste pitanje proticaja voda visestruko
Sracunavanje velikih voda prema tragovima koje
teresuje privredu. Tako, projektovanje puteva,
su takve vode ostavile u bujicnom koritu zavisi da
tostrada i zeleznickih pruga moze da dovede do
li su ! karakteristicnim profi1ima i delovima
dobrog resenja bez pravilnog odredivanja proticajnih
profila za propu8tanje valova voda sa korita, te upotreba ovakvog metoda ogra
.
nosima kod mostova i propusta.
15to tako projektovanje regulacionih radova Ako se u vidu stalne velike promene u
prirodnim vodotocima mora da bude zasnovano koritima i teskoce, koje se javljaju u vezi
odgovarajucim proracunavanjima velikih voda i pro sa stihijskim prolascima visokih bujicnih voda, na
ticaja nanosa, jer usled gresaka, mogu u tom pogle ro{;ito zbog iznenadnih i kratkotrajnih nadolazaka
du da nastanu ozbiljnije stete. nocu u vreme kada osmatrac nije u blizini poplav
nog vala, kao i to, da posle prolaska "spica"
Iskoriscavanje voda prirodnih tokova za ener plavnog vala, nastaje redovno promena u uzduznom
getske svrhe i melioracije zemljista, navodnjavanja padu korita vodotoka usled naglog talozenja zao
u poljoprivredi, zavise od njihovih poplavnih voda. stalih, krupnih blokova nanosa iza poplavnog l,
Savremena borba protiv poplava u smislu davanja jasno , da odredivanje velikih voda putem tragova
realnih prognoza visokih vodostoja zasniva se isto koje su ostavile mnogo sigurno.
tako odredivanju moguceg 8pica valova poplavnih
\'oda. Radi toga, l vode kod tokova,
najcesce se i odreduju putem raznovrsnih empiric
Odredivanje velikih voda putem hidrometrijskih kih obrazaca, su teorijske osnove vrlo razliCite.
merenja i limnigrafskih aparatura hidrometrij
skim profilima, metodama koje se koriste kod Priroda stvari, nagle i stihijske promene u kori
recnih tokova i mirnih vodotoka, redovno tesko tima bujicnih tokova, blokova krupnih na
primeniti za proticaje voda i nanosa kod nosa, kasastoblatne mase, koja protice sa
tokova. velikom razornom snagom, ovde postavlja pred in
zenjera-prakticara odredivanje niza elemenata, koji
Bujicni tokovi su u na:jvecem delu godine sa se cesto znatno razlikuju od hidraulickih
malo vode u koritima i1i potpuno suvi, kada na proracunavanja. Odredivanje elemenata trazi
dodu posle plahih ki8a i1i naglog otapanja snega, da se primene neki osnovni principi, koji upravo i
! nose ogromne kolicine nanosa, frakcije
sustinu bujicarske hidraulike i nauke eroziji ze
gu da predu i pola metra u srednjem precniku, mljista i tokovima.
ponekad da to budu i blokovi od vise desetina ku
bika zapremine. U takvim slucajevima opazanja i U poglavlju ni tokovima, navedene su
belezenja vodostaja standardizovanim hidrome bitne razlike izmedu recnih i tokova. Re
tri:jskim metodama nije moguce, p08to blokovi ceno , da se velike vode kod tokova
krupnog kamenog nanosa za tili cas uist i rn ljaju iznenadno, neposredno posle jakih kisa
letve i hidrometrijske uredaje, koji se za mere glog topljenja snega. Ukazano , da su to redovno
koriste kod reka i rn vodotoka. reCice, potoci, poto{;ici sa malo vode, koja pri su
Redovno, zbog prevelikih kolicina vucenih, i snim sezonama moze potpuno i da iscezne, i1i u
delu godine i mora biti, kao primer,
suspendovanih nanosa, velike Yode tokova
podsecaju proticaj vulkanske l, kaja pred 80 kod suvodolina, jaruga i vododerina.
rusi i razara 8 8to se nade putu. Radi Naprotiv, kolicina stalne vode kod reCnih tokova
toga, kao osnovne metode odredivanja velikih srazmerno uvek znatno , vi velike vode
l voda u tokovima ostaju metode nastaju tek izvesnom intervaluod kisa

11* 83
 vecih topljenja snega. Kod reka nadolazak presta
nak poplavne vode nikad ne blva tako nagao kao kod
bujicnih tokova, njihove vode ne sadrZe tako krup
ne frakcije vucenih i suspendovanih nanosa, kao sto
to kod bujicnih tokova. Isto tako, bujicni tokovi
vrlo velike nagibe korita i nadolazak njiho
voda pracen oblcno zaglusnim turbulentnim
kretanjem stihijske smese vode, kamenih blokova i
blatne .
U hidrotehnici se, pod tehnicke regula ono zasiceno vodom:
reka obuhvataju proucavanja i na
kretanja l0 poplavne vode, kao i pro
cesi transporta i talozenja nanosa koritu vodotoka.
U tom smislu preduzimaju i odgovarajuce od
branbene mere protiv i provala voda Zona
izvan odredene zone duz korita vodotoka, zone koja
treba tim merama da bude zasticena.
Kod bujicnih tokova, voda cesto samo posred
Zbog svega toga, raznim krajevima sveta
nikao niz empirickih obrazaca i metodika za od
redivanje maksimalnih ko1icina vode bujicnim to
kovima i erozionim podrucjima.
Tako Hartel - Winter navode sledecu
distribuciji palog atmosferskog taloga, od jake kise,
osnovu originalnih podataka i istraziva
njima svajcarskog naucnika dr Engler-a, i pod pret
postavkom da kisni pljusak nastane pri tlu, kada
Meteorska voda
100%
: Pada vegetacioni Dospeva
(Visi vazdusni sloj) pokrivac 30% tlo 70%
I
Zona :

ni uzrocnik, katkada kata1izator, jednog drugog pro (Sloj vazduha u

, procesa dekompozicije terena. Dok pr., vegetaciji)

odbranbene mere duz korita recnih vodotoka

mogu da svedu hidrotehnicke radove, izgrad Isparava Prokaplje do
nju nasipa obaloutvrda, napera i slicnih gradevina bilju 15% tla 15%
Z :
dotle su cesto uredajne mere u slivnim podrucjima
bujicnih tokova radovi restauracije tla radovi (Povrsina ) I
nove zaostale privrede.
Izvetri povrsi
Teziste teorijskih postavki pomera kod ure ni tla 5%
denja bujicnih tokova i erozionih podrucja od proble Otice povrsiriski 60%
kretanja vodenih kroz korito prirodnog Ponire 20% i

li, ka fenomenima poremecaja prirodne ili fizicke

(Du1:;lji slojevi tla)
ravnoteze geolosko-pedoloskihtvorevina, vegetacio
: nog pokrivaca i povezuje uticajima antropoge Iz te se vidi da od 85% vode koliko sustin
nih cinilaca. ski dospeva tle (Zona ), oko 60% otice povrsin
ski za jakih kisa, 5% isparava povrsini
tla, 20% ipak ponire, iako tle zasiceno vodom.
2. OSNOVE ZA DRVN MAKSIMALNI Ako tlo nije zasiceno vodom, kolicina vode koja
VODA KOD BUjICNI TOKOVA 1 EROZIONI ponire dubinu tla moze da se visestruko
PODRUCjA (irtl - Winter: 85).
opsti obrazac za maksimalnu koliCinu vode,
Ne moze dovoljno sigurnoBti da odredi ko koja moze pod datim uslovima, da
lika kolicina vode od one, koja padne odredenom hidrometrijskom prirodnog
jicnog toka ili erozionog podrucja, i one koja prote dotoka, koji moze da primeni eroziona
izvesnim profilom tom . kolicina za
drucja, jeste izraz:
,risna od prirode, intenziteta i vremena trajanja kise,
njene strukture, od vrste pedoloskih tvorevina i nji
fiziCkih i hemijskih , od reljefa, od gu Qmax "" F (d . d1 ) ( m 3 /sek) (35)
stine i tipa hidrografske mreze, od oblika slivne
vrsine, od nadmorske visine, stanja vegetacije i pro
stiranja vegetacionog pokrivaca, pravca kretanja gde F - povrsina km2 ; d - koef. nejed
laka za vreme jakih kisa i mnogih drugih cini1aca. nakosti intenziteta kise, vrednost odredena
Frauhler-u: ide od 0,8 do 1,0 zavisnosti od
S druge strane, diskontinuitet poprecnih profila cine kise i duzine koji kisom zahvacen; dl
i padova korita tokova u erozionim podrucjima, kao koeficijent retardacije (odocnjenja) velike
i turbulentno kretanje vode sa nanosom, Ci da vode i treba ga sracunati iz izraza:
procenjivanje mogucih maksimalnih voda ovakvim
podrucjima vrlo nesigurno. ! tome postoje i drugi
uzroci. U bujicnim koritima cesto desava, da se d = V sr ' Tk (36)
j

oticanje vode spreCi odronjavanjem blokova L

stena i zemlje, stablima drveca koje sruse jake 01
i1i kakvim drugim preprekama. za posledicu ge V I/r srednja brzina doticanja vode m 1/sek;
-

akumuliranje vode, koja i prepreka popusti Tk - v trajanja jake kise sek. i L - duzina
! sruCi strahovitom snagom nizvodne delove Bliva. povrsine koju kisa zahvati1a s1ivu pravcu kre

84

I
 . 18 tanja vodotoka, izrazena u metrima; - koef.
oticanja i vrednost vrlo raznolika usled uti
Sa vs razlicitih cinilaca u erozionom podrucju kao
od 11kmzI2km21 3km215kmz! ]Okm2150km2 8to vodopropustljivost podloge, vegetacioni
krivac, reljef, oblik sliva i 81. Njegova vrednost
Maksimalni rira od 0,1-0,95; dok h visina bujicne kise za
proticaj vode koju odredeno vreme Tk , izrazena u .
um3/sekkm 2 10 9 8 5 4 1,5
opsti obra~ac, Riirtel Winter-u, ujedno
otkriva i svu komplikovanost problema odredivanja
(Strele G.: 86). maksimalnih voda ovaj nacin.
Posto odredivanje maksimalnih voda krup
. 19 niji znacaj za razlicite privredne delatnosti: odrediva
nje proticajnih otvora, propusta i mostova pute
()
)00
Najjace kise . - I vima, autostradama, zel. prugama, regulacionim i
;
~~ pri osrednjim N .~
;
'2 :::S.::.: melioracionim objektima i l. niz istrazivaca u svetu
.S u -'"
,()
~""' uslovima daju "+-1.1"""";"0
(Ij ~.;.,::
.-; ._ (l) CI$ t; ' pokusao da 8tvori za potrebe ks metodiku i
~_~ '" ..... """ S
'cn
proticaj vode ~ ~ ~~ .!t:b'"O:>~
Ct:I $-i ".,....;~ obrasce, prema kojima 8 postupak pojednosta
P-N:::S m jsekkm
3 2
;;::u",o. ~o.:>JE
'"' " ~ vio, ili poboljsala tacnost u dobijanju potrebnog
podatka.
1 90 25,0 0,7 17,5
pokusaji u tom pravcu odnose odrede
2 85 23,6 0,7 16,5 podrucja i cesto 10kalni znacaj.

3 80 22,2 0,7 15,5

Prema Th. Deuerling-u maksimalni protoci vode

4 76 21,1 0,7 14,7 u m 3,,sek. km 2 podrucju Srcdnje Nemacke iznose
5 72 20,0 0,7 14,0 kako dato u tabl. 18, pod uslovom da tle za
6 69 19,1 0,7 13,3 siceno vodom.
7 66 18,3 0,7 12,8 Prema istraZivanjima Pescher-a postoji nepo
8 64 17,8 0,7 12,4 sredna zavisnost proticaja vode izrazenog u m3/sek.
km2 od visine "bujicne" kise. Tako, kisa od 50
9 62 17,2 0,7 12,0
l sliv, cija velicina 10 km 2 , izazvace za 50%
10 60 16,6 0,7 11,6 manji proticaj vode od onog, koji sliv iste
15 51 14,2 0,7 9,9 velicine izazvala bujicna kisa od 65 . U tom
20 45 12,5 0,7 8,7 smislu Pescher dao i tablicu 19.
25 39 10,8 0,7 7,5 IistraZivanjima isto tako utvrdeno, da pored
30 34,5 9,6 0,7 6,7 zavisnosti od velicine sliva, visine bujicne kise
40 28,0 7,8 0,7 4,7
stoji i zavisnost proticaja vode od stanja u slivu, na
giba zemljista i kvaliteta vegetacionog pokrivaca
50 24,0 6,7 0,7 4,0 (Maletic .: 68).

60 22,0 6,1 0,7 3,6

Dobijene slicnoj osnovi poznate i tablice

70 20,0 5,5 0,7 3,3 Saksonskih zeleznica, za proracunavanje maksimal
80 19,0 5,3 0,7 3,2 nog proticaja vode za projektovanje otvora mostova
90 18,0 5,0 0,7 3,0 i propusta preko manjih potoka i reCica (tabl. 20).
100 17,0 4,7 0,7 2,8 Ukupni proticaj vode u m 3/sek dobija mnoze
njem odgovarajuceg proticaja sa km 2 sa povrsinom

.20

Duzina
s1iva

Primedba
toka bez sume

Do 1 km 8,0 4,0 6,6 3,3 4,0 2,0 Za planinski te

od 1 - 2 km 7,0 3,5 5,8 2,9 3,5 1,8 ren ako su stra
od 2 4 km 6,0 3,0 4,5 2,3 3,0 1,5 ne sliva strme
od 4 8 km 4,0 2,0 3,0 1,5 2,3 1,2 i gole kolicine
od 8 12 km 3,0 1,5 2,3 1,2 1,5 0,8 za 25%
od 12 km 16 2,0 1,0 1,5 0,8 1,0 0,5
preko 16 km 1,0 0,5 0,8 0,4 0,5 0,3

85
!~

sliva F izrazenorn krn 2 Iz tablice se 2) Inz. Rippas-a (1905):

uticaj surnske vegetacije svuda jednoliko procenjen
i deluje kao faktor srnanjenja sekundnog proti.
50%. 16,7 (' t-Li I

Istrazivanja raznih autora potvrdila su rnisljenja

tablice rnogu posluze prvenstveno za uze reo
IQmax - ) F ( rn3 /sek) (40)

. Urnesto tablica preslo se izradu obrazaca, 3) Inz. Protodakonova (1938):

kojirna pokusano da se vise il,
koji bitnije uticu forrniranje rnaksirnalnih
ticaja vode slivnorn podrucju. I Qma~ 16.67 ( . k - 1) . F I (u m 3jsek) (41)

4) Prof. Sribnog (1940):

3. OBRASCI ZA PRORACUNAVANJE
MAKSIMALNIH VODA BUjICNIH SLIVOVA
Qmax = 16,7 . . . . F I ( m3 jsek) (42)
1. Nedirnenzionalni obrasci sa procenom
koeficijenata
se moze objasniti time, sto odlukorn Vlade
Ubrzana izgradnja zeleznickih pruga l0 1882. godine, obrazac inz. stli- obavezno
XIX veka, kao i kanalizacijarna ve1ikih kod izrade projekata za sracunavanje otvora
gradskih naselja stavi1i su plan potrebu da se rnostova i propusta zeleznickirn prugama
forrniraju obrasci za velikih voda iz malih skoj Rusiji. Razni autori su taj pokusali
slivnih podrucja, posebno iz s1ivova. usavrse ovaj obrazac, " obrascu K6st
lin-Nikolaja popravka za uticaj korita,
obrasci ti'ebali budu geografski
dovoljno prostrana podrucja. vrednosti idu 0,18 do 1,5 podrazurnevajUCi s1i
1 17,5 krn duzine.
od takvih pokusaja za proracu
f rnaksirnalnih proticaja voda iz slivo
jeste obrazac inz. stli-, iz 1868. godine, koji
U obrascu inz. Rippasa :
~j -
visina taloga;
810 taloga koji se gubi adsorpcijorn, dok t
I
1t
11
glasi: vreme trajanja kise, ,,<" koef. oticanja. i kod
obrasca inz. Protodakonov-a i prof. . F. Sribnog,
~ "
:t poboljsanje obrasca bilo prilagodeno uslovima
f Qmax = . . . FI
: ~ ~ ( m 3/sek) (37) SSSR, zbog uvodenja novih elernenata
zac postajao sve kornplikovaniji za prakticnu pri
.
:; gde su: Qmax ocekivani proticaj velikih NaroCito poboljsanja, koje ovaj obrazac
rn!sk; koef. korelacije, jednak prof. Sribnij pokazala veci broj korn
= 16,67 dok ";" koeficijenat oticanja ponenata, kojih zavisi stvarna visina rnaksirnalnog
:~
,~
vrednost data tabl. 21; F povrsina sliva krn 2, proticaja vode iz rn prirodnih slivova, i ve
dok "" intenzitet jake kise izrazen rnrn!minut. rn tesko sve te znacajne kornponente uklopiti
Uzimajuci za osnovicu intenzitet kise od 0,96 maternaticki izraz, kod kojega se povrsina
mrn/rninut inz. stli dao uprosceniji oblik rn sliva rnnozila linearno sa odredenirn koeficijentima.
obrascu: Radi toga, primena tih obrazaca rnogla dode
obzir samo ogranicenim klimatskirn zonarna (D. L.
IQmax 16 . . F I ( ;'sk) (38)
Sokolovski: 31).
Nasa praksa koristi neke od obrazaca, kao
8to obrazac N. . Dolgov-a iz 1914. god.:
Zbog svoje velike uproscenosti obrazac inz.
stli- razliCite preradivan Vlse IQ~ax = . ( (1 + L)(l - m)( I - ) F I (u m 3jsek)
drugih autora, ista osnova zadrzana kod
(43)
razaca:
gde su: 1, koef. topografije i 0,1 za ravne
1) K6stlin-Nikolaja (1892): do 1,0 za vrlo bregovite slivove; koef. pedolo
skih uslova, za teska glinasta zemljista = , za ra
Qmax=16a;pF I ( rnsk) (39)
stresita i jako peskovita zernljista 0,7-1,0, dok

bl.21 yrednost koeficjjenta oticanja vode "" ini. Kostlin-u

Duzina sliva u km:

2 3 10

Vredn. koeficijenta 0,20

0,71 /
oticanja vel. vode

86
 koef. vegetacije vrednosti idu od 0,1-0,8, . 22 - Vredn. koef.

dok su ostali koeficijenti formu1i K6stlin-a iz

obrasca pod (37).
Oblasti sa godisnjom visinom
Drugi tip obrasca predstavlja obrazac inz. Kre KonfiJ.. padavina
snik-a iz 1886. god. koji se jos i danas koristi u nasoj guracije
nog sv: ispod 1000 iznad 1000
praksi:

1 Ravnica do 75%
32
povrs. s1iva 0,25 0,35
Qmax = .
( m 3.'sek) ( 44)
0,5 + '; 2 gvitst do 75%
povrs. s1iva 0,35 0,50
3 Izrazito planinski
prede1i 0,50 0,70
1 obrazac iz 1888, g.: -_ ......

. 23
Qmax 20 Q I ( m.sk) ()

1 2 2 4 4-8 23-2g
Gde F povrsina s1iva u km 2 , koeficijenat
rapavosti, su vrednosti:
koef. "" 0,85 I 0,95 1,05 1,45

1. za s1ivovc malog nagiba, skoro rav

ne za blago nagnute kraske sli Za izrazite planinske predele m obrascu
se dobljaju iste vrednosti, kao obrascu inz.
vove i podrucja 0,4 snika (Hofbauer R.: 286).
2. za s1ivove malog nagiba sa dosta Inz. S. Lazarev postavio 1951. god. i isti do
zaravni i povrsina pod barama 0,5 punio 1960. god. sledeci obrazac:
3. za slivove osrednjeg nagiba 0,6

4. za slivove sa dosta brezuljaka 0,7 ( m 3(sek) (47)

5. za nagnute slivove sa bregovima

gde su: povrsina sliva u km 2 ; koeficijenat,
i dubodolinama 0,8
koji zavisi od povrsine sliva i se vrednost daje
6. za jako nagnute slivove vrlo ispre u tabl. 23.
secane do1inama i jarugama 0,9 Za slivove ispod 1 km 2 uzeti vrednost tog koef.
7. za s1ivove m ostre konfigura prosecno 0,75.
1,0 - koeficijenat uslova u slivu, koji nepovoljno
8. za slivove alpijske konfiguracije sa uticu brzil1u slivanja vode. Njegova vrednost
sledeca:
lednicima i sneznim pokrivacem 1,1-1,5
Za vrlo strm teren = 1,0; za srednje strm i
srednje povol'jne uslove slivanja 0,9 za blaze na
Obrazac pod (44) moze da se koristi za slivove od gibe = 0,8, i za blage terene, skoro ravne, kao i
1 do 300 km 2, dok obrazac (45) samo za s1ivove is jako vodopropustljive = 0,7. "" koeficijenat
pod 1 km 2 koji karakterise "izduzenost sliva" i zavisi od odnosa
: , gde L duzina sliva, - povrsina sliva.
Prema Forcheimer-ovim ist2iivrm rezultati Njegova vrednost data u tabl. 24
obrazaca su previsoki za zemlje severne Ev
, niski za krajeve uz neposredne l Sre sto se vidi iz vrednosti koef. "" obrazac se
dozemnog Mora (Strele G.: 86). moze da primeni za s1ivove do 28 km 2

Hofbauer (1917) postavio slican obrazac kao Za laksu primenu koef. u praksi, inz. Laza
izradio i odgovarajuce grafikone (Lazarev
inz. Kresnik i to:
S.: 136).
Possenty postavio obrazac (1900. god.):
60
-=
Qmax = .
'
( m 3 'sek) ( 46)
Qmax = 700
L
(Fa+ -
Fb)
3
I ( m3 /sek) (48)

gde su: F vs sliva u km 2 , - koef. sli gde h . maksimalni dnevni talog od kise u
vanja velike vode i njegova vrednost iznosi: metrima za visegodisnji vremenski period: L -

87

. 24

Vrednost 4 5 20 25
U

Vrednost 1,12 0,97 0,90 0,75 0,68

koef,
" 1,30 1,03 0,94 0,80 0,70 0,65

. 25
r;:-~ (11 'l + 12 '1'02 + < + + + f n <JI) : I ;51)
1. Nizija . Zona . Zona iznad
i sumske vegpt. vegetacije gde (1, [2, ... fndelovi povrsine sliva km2,
- strmo ra vno slrmo nagib bIag strmo q>01' q>02' q>OB' .. q>"n vrednosti pojedinih koef. otica
nja tablici 26 (ll R.: 315).
. Goleti, oranice vegetacijom nezasticena zemljista: Devis i Wilson postavi1i su obrazac:

--_
0,4--0,5
.. _----------~
0,5-0,6 0,6-0,6 IQ:: ~ k . h sr 'IF I (m 3jsek) (52)

. Pasnjaci vocnjaci: gde su F - vs sliva km 2 ; h sr - prosecni

dnevni maksimalni talog od kise metrima, za
0,1-0,3 0,3-0,4 0,4-0,6 visegodisnji period, dok "k" koeficijenat oticanja
- - - - - _.._ - _ . _ - - - - - - - - - - - i iznosi:
. Sume:
-_ .... _ - - - - - - - - - - - - - - - - - - - _ .
) za brezuljke i brda = 6343
0,05-0,2 0,2-0,3
) za izrazito planinske predele = 12686

duzina sliva u km; - povrsina bregovitog dela u literaturi Zapadu nailazi oblik ovog
sliva u km 2 ; - poyrsina dela sliva ravnicama, istog gde povrsina sliva izrazena kvad
visoravnima i barovitim mestima u km 2 Obrazac ratnim am (1 ilj kvadratna = 2,59 km 2), i
podesen alpskim uslovima podrucja gde visina taloga izrazena (1 =
i moze da za slivove od 10 do 150 km 2 0,0254 ), ! i vrednosti koef. oticanja ""
povrsine. iznose:
Obrazac inz. - iz 1924. god. glasi:
) za brezuljke i brda 100;

40 ) za izrazito planinske predele 200.

Qmax = F . : (49)
6 ( m 3(sek)
svojim vrednostima (rezultatima) ovaj
'1100. F
zac priblizuje seriji obrazaca koje su tom smi

gde F - povrsina sliva u km 2 , "." koefici'je . 26

nat su vrednosti date u tabl. 25.
V:redruos,ti koef. ( u dn

prof. Robert l1 postavio 1943. g. i isti nagibe terena:
dopunio 1955. g. sledeci obrazac za Svajcarsku: Karakteristike
bujicnog sliva ra " i osrednji strm
nagib nagib
I Qmax 40 <1'0 2! I ( m3jsek) (50)
1. Zona iznad
sumske veget. 0,4 0,6 0,6
gde F - povrsina sliva km 2, q>" - koef. oti _ .. _~--_._----~~ .. _--------
Cije vrednosti veoma bliske koef. "." kod . Zona sum
inz. lli- (tabl. 26). ske vegetacije 0,2 0,4 0,6
- - _.._ - - - - - - - - - - - - - - -
Ukoliko jednom bujicnom podrucju svih III. Nizinski

navedenih kategorija, onda vrednost polozaji i rav

koef. oticanja q>o tako, da ' svaki deo povr nice, livade,

[ s1iva pomnozi odgovarajucim koef. q>o i oranice, sume 0,1 0,3 0,5

tom podeli sa povrsinom sliva se zbir tako dobi

--~--_ .. _-----
Sumovite rav
kolicina usvaja kao srednja vrednost za . nice i dubodoli
Odnosno konkretna vrednost koef. oticanja dobija ne pod sumom 0,05 0,2 0,4
se kod ovog obrasca iz izraza:

88
 . 27

Kategorija podrucja u vezi sa vodopropustljivo

~c podloge i vrstom vegetacionog pokrivaca: Ravnice Visoke
i doline Brda

1. Jako propustljivo zemljiste sa normalnom

vegetacijom 0,03 0,04 0,06 0,07 0,08

2. Zemljiste razne vodopropustljivosti, vegeta

cija normalna 0,055 0,082 0,16 0,185 0,21

3. Nepropustljivo, sumovito zemljiste 0,155 0,36 0,46 0,60

4. Nepropustljivo, ogolelo zemljiste 0,40 0,60 0,70 0,80

------------------------~ ... _-_....

slu zd za Francusku . Coutagne dr., koji obrazac i danas koristi za proracune velikih voda
u opstem obliku glasi: bujicnih tokova kod nas i strani. Zanimljivo ,
da i dr inZ. joksimovic (Odredivanje velikih voda
u slivu Velike Morave, 1958) naglasava da Obra
( m3 /sek) (53)
zac inz. Iskowskog " osnovi pogresan" zbog
trebe srednjegodisnjeg taloga i dosta siroke inter
gde F - povrsina sliva u km 2 pretacije iskoriscavanja koef. k.
Dr inz. Mi1utin joksimovic, postavio 1958. Medutim, ana1ize dobljenih rezultata merenja pro
god. osnovu proucavanja \ velikih voda r. Ve tica:ja velikih voda kod vise tokova ne podu
1ike Morave, obrazac za 1000 godisnju vodu Ve1ike daraju se sa ovakvim ocenama "vrednosti" obrasca
Morave, koji glasi: inz. Iskowskog. Dobljeni rezultati pri pazljivom izbo
ru koeficijenata ne odstupaju od rezultata dobljenih
putem drugih obrazaca, teorijska osnova kod
I Q1000g od = 23,6 F I ( m'J,'sck) (54) ovog obrasca ispravnija, nego kod obrazaca, koji
uzimaju u obzir samo povrsinu pak jedan od
ni1aca, koji uticu proticaj vode. Pri tome kod go
gde F povrsina sliva u km 2 , sto odgovara gor disnjih suma taloga, treba za ovajobrazac prepo
njem tipu francuskih obrazaca {Joksimovic .: 87). ruci inz. Georg Strele-a, uzimati za sve taloge ispod
Obrazac Iskowskog ima za osnovu povrsinu sli 1000 god. visinu od 1,0 tj. za sve obIasti sa
va i dva koeficijenta, kojima se vrsi redukcija sred talogom ispod 1000 ne treba u obrazac inz.
njegodisnjeg taloga. glasi: Iskowskog unositi vrednost manju od 1,0 (Strele
.: 86).

1Qmax = Ck . m . Hgod. F I ( m 3 /sek) (55) Postoji jos citav niz obrazaca raznih autora sa
slicnim iIi drugim osnovama, im glavni nedo
statak u neminovnoj subjektivnosti kod procenjiva
gde k - koef. oticanja velike vode i vred l1 interpretacije pojedinih vrednosti koeficije
nosti date u tabl. 27. nata ili vezanosti za odredeni predeo ili klimat.
nZ.
Iskowski preporucuje da se tablica za koef. Zbog svega toga, mnogi su autori pokusali da
"Ck" primeni sledeCi nacin: ) kada podzemna odrede osnove za doWjanje koeficijenta oticanja
voda visoka, uzeti kod I kat. za povrsine sliva do likih voda, kroz vise razlicitih cinilaca, koji to
1000 km 2 vrednosti II kat.; ) u slucaju jakih na oticanje stvamo i uticu. Tako, jedan od ranih
giba padina uzimati kod slivova do 150 km 2 vred
nosti I kat.; dok za slivove od 150 do 1000 km 2 . 28
komblnovati vrednosti i I kat.; ) kod I uzeti
za slivove do 50 km 2 vrednosti IV kat., za slivove Povrsina Vred.
od 50 do 300 km 2 kombinovati vrednosti I i IV kat. sliva km 2 "
"
Koef. "" zavisi od povrsine i njegove vredno
sti date su u tablici 28. 1 10,0 60 7,75 250 6,0
Meduvrednosti za koef. "" iznalaze se interpolo 10 9,5 70 7,60 300 6,55
vanjem. H gOd - znaci srednjegodisnje padavine u 20 9,0 80 7,50 400 6,22
metrima, F - povr. sliva u km 2 30 8,50 90 7,43 500 5,90
Prof. inz. Ljubivoje Maletic (68) smatrao 40 8,23 100 7,40 600 5,60
da obrazac u pogledu njegove primene ne od 50 7,95 150 7,10 1000 4,70
govara za bujicne slivove. , i pored toga, se

12 89
 kusaja obrazac "cetiri koeficijenta" ili kasnije u pocetku formula bila primenjivana kod pro
nazvan "Bavarsko-Rzih" - obrazac, kOJi glasi: jektovanja Bavarskih zeleznica, s tim sto , s obzi
rom prirodu tamosnjih bujicnih slivova, uzeta "
F . q ( 2 '0/1 '0/2 ( m3;sek) (56) konstantna vrednost od 4,2 m 3/sek km 2 Obrazac se
'1
~
moze da koristi samo za slivove do 10 km 2 povrsine.
s Sa slicnom osnovom, gde u sustini u pitanju
+ gde F vrs sliva u km 2 ; q - specificno
oticanje vode u m 3/sek, koje prema istrazivanji odredivanje l ukupnog, l "rasclanjenog ne
Rzih-a iznosi kako dato u tabl. 29.
koliko delova" koeficijenta oticanja postoji jos citav
<1 koeficijenat posumljenosti bujicnog sliva
niz obrazaca:
erozionog podrucja i iznosi: Poljska formula:

ako slivu sume 1,0 IQmax=a~ pl ( m 3!sek) (57)

ako 1/4 sliva pod sumom 0,9
ako sliva pod sumom 0,8 gde F povrsina sliva u km 2, "" koeficijenat
ako sliva pod sumom 0,7 uticaja duzine sliva i reljefa i iznosi:
ako sliv pod sumom 0,6
bl. 31
<2 koeficijenat vodopropustljivosti terena i
iznosi: DtiZina Vrednost koeficijenta"a:" pri uslovima

sliva reljefa:

za veoma nevodopropustvljivo zemlji u km Planinski Brezuljkast Ravnicarski

ste u s1ivu 1,0
za slabo propustljivo 0,9 1 7,0 5,6 3,5
za srednje propustljivo 0,8 2 5,8 4,6 2,9
za vrlo vodopropustljivo 0,7 5 4,8 3,8 2,4
7 4,0 3,2 2,0
t1- koeficijenat uticaja duzine glavnog vodoto
,
,~ 10 3,0 2,4 1,5
t
I
ka bujicnog sliva i iznosi za duzine vodotoka kao 15 2,0 1,6 1,0
I
1
u tabl. 30.
20 1,4 1,1 1,7
t2 - koeficijenat konfiguracije terena i iznosi: 25 1,0 0,8 0,5
'i
za veoma kupiranteren 1,0
za dosta brdovit teren 0,95 Dok ,,~" koeficijenat posumljenosti sliva i nje
za brezuljke i manja brda 0,90 gova vrednost iznosi:
za delimicno ravan i bregovit teren 0,85
slivno podrucje bez sume ~ 1,0
za skoro ravan teren .... 0,80
25% sliva pod sumom 0,9
bl. 29 50% sliva pod sumom 0,8
75% sliva pod sumom 0,7
100% sliva pod sumom 0,6
Duzina glavnog Vrednost specif.
korita bujicnog oticanja vode (q)
u m3!sek 1 km2 Obrazac se moze koristiti za slivove duzine d()
sliva sliva 25 km.
Bugarska formula:
3 km 25
3
5
5 km
8 km
16
14
I Qmax-=~~ I ( m3fsek) (58)

8 12 km 10
1I 12 15 km gde F - vs sliva u km 2 ; "" koeficijenat
11, 7
If. 15 18 km 5
vodopropustljivosti zemljista i njegova vrednost iz
i
nosi:
I vrlo propustljiva posumljena
!' bl. 30
zemljista 2 -1,4

~~~ 10 - 2/ 3 I 4 I 5 I 6 I 71 8/ 9/10112115
srednje vodopropustljiva 1,0
slabo vodopropustljiva m 0,8
i,
~ ,
vrl'd'-I 1,0 I 0,9 /_.
nost'o/l ._./- I I I
0,83 0,7510,68 0,6310,580,5310,5010,4310,35
'-1-11-' Dok "" !coef. nagiba sliva i zavisan od
giba i duzine sliva i vrednosti date u tabl. 32.
1
t 90
 Tabl. 32

10%

0,2 0,25 0,3 0,5 0,8 1 1,15 1,2 1,25

2 0,15 0,19 0,23 0,38 0,6 0,75 0,86 0,9 0,94
5 0,074 0,093 0,111 0,185 0,296 0,4 0,43 0,44 0,46
10 0,042 0,053 0,063 0,105 0,17 0,21 0,24 0,25 0,26
16 0,026 0,035 0,043 0,075 0,12 0,15 0,17 0,18 0,19
20 0,021 0,028 0,034 0,061 0,10 0,13 0,14 0,15 0,16

ovaj obrazac moze da se koristi za slivove du Tabl. 33

zine do 20 km (Biolcev .: 88).
U SAD se za l slivove upotrebljavaju uglav Vrednost koef. "" u zavisnosti
dva obrasca za proracune maksimainog otica Topografski od zemljista
voda i to: uslovi i
vegetacija: Peskovita UliVit:1 Zbijene
gline i gline
Obrazac "Racionalne metode" "Kukn -ov zemJjista
(Cook's) metod.
Obrazac raciona1ne metode odnosi sasvim Sumska zemljista
male slivove i glasi:
Ravnice od 0--5% nagiba 0,10 0,30

1 I ( cfs-kubne stope!sek) (59) Brezuljci 5-10% nagiba 0,25 0,35 0,50

Brdska podr.
10--30% nagiba 0,30 0,50 0,60
gde : - povrsina s1iva acres-ima (1 acre
4.047 2 0,41 ); 1 intenzitet padanja
Pasnjaci i travne
kise u incima/cas (1 inc 2,54 1 inc/cas 25,4 povrsine
: 60 min 0,423 /), dok "" koefici
jenat oticanja vode, vrednost zavisi od topo Ravnice 0,10 0,30 0,40
grafskih uslova slivu gustine vegetacionog pokri Brezuljci 0,16 0,36 0,55
vaca, kao i njegove vrste, zavisnosti od k1imat Brda 0,22 0,42 0,60
skih uslova i tipa zemljiSta.
Vrednosti koef. oticanja "" date su tablici 33. Obradiva zemljiSta
Intenzitet kiSe (,,1") u incima/cas treba odre
Ravnice 0,30 0,50 0,60
diti iz vremena IIkoncentracije" slivanja vode od
kog pljuska. Pod vremenom "koncentracije" jednog Brezuljci 0,40 0,60 0,70
s1iva treba podrazumevati vreme za koje voda Brda 0,52 0,72 0,82
{)d najudaljenije tacke s1iva doci do usca toga sliva
Urbanisticki predeli
u recipijent, u uslovima kada sliv pada jaka kisa
(pljusak). Vreme "koncentracije" () zavisi od du! (povrsine 300/0 50% 70%
pod grad vrsine vrsine vrsine
zine sliva i od nagiba sliva, isto treba sracunati skim nase nevodo nepro nepro
prema sledecoj jednacini: ljima) propu bojne bojne
stljivo za vodu za vodu
I = 0,0078. LO.17. S-O,385! (60) Ravnice 0,40 0,55 0,65
Brezu1jci 0,50 0,65 0,80
gde : - vreme "koncentracije" u minutima;
L maksimalna duZina oticanja u stopama, L
gib sliva procentima. Umesto proracunavania vre gde : - maksimum oticanja vode zavisnosti
"koncentracije" moze da dobije i iz tabiice 34. od opstih karakteristika sliva, i zavisi od reljefa, vo
Kada ovaj iznade vreme koncentra dopropustljivosti zemljista, prirode i vrste veegeta
() onda iz tablice 35 moze odrediti intenzi cionog pokrivaca, kao i povrsine pod barama i
tet padanja kise , za odgovarajucu cvarama slivu. Od sume vrednosti svakih od
ucestanost pojave. dinih ovih faktora "W" i povrsine s1iva doblia se
Nedostatak ove metode sto moze primeniti vrednost za izraz "", dok "R" ~eografski faktor
vrlo male slivove. jake kise pljuska i njegove vrednosti date su za
Kukov metod (Cook's method) osniva podrucje SAD, i idu od 0,5 za oblasti Tihog Okeana
rascu: do 1,4 za krajnji Jugoistok podrucju Atlantskog
Okeana. Za centralne oblasti SAD, ta vrednost
0,8; F - faktor ucestanosti pojave ve1ikih voda
1Qmax = R . ! ( stopama/kubnim/sek) (61) i iznosi: 1) za 50-godisnju vodu 1,4; za 25-godisnju

12* 91
rc""

. 34 - Vreme koncentracije ( ) obrascu (60)

Maksimalna duzina Vreme koncentracije ( ) u minutima za pad sliva

oticanja vode : izrazen u :
stopama metrima 0,05 0,50 1,00 5,00

500 152,40 18 13 7 6 4 3
1.000 304,80 30 23 11 9 7 5
2.000 609,60 51 39 20 16 12 9
4.000 1.219,20 86 66 33 27 21 15
6.000 1.828,80 119 91 46 37 29 20
8.000 2.438,40 149 114 57 47 36 25
10.000 3.048,00 175 134 47 55 42 30
20.000 6.096,00 306 234 117 97 74 52

(1 stopa = 30,48 )

. 35 - Intenzitet padanja kl u iis

- ~--"""~~~",,, 300

100-god. 9,8 6,7 4,9 3,9 3,3 2,2 1,9 1,7 1,3
50-god. 9,0 6,2 4,4 3,5 3,0 1,9 1,7 1,5 1,2
25-god. 8,0 5,5 4,0 3,2 2,7 1,8 1,5 1,2 0,95
10-god. 7,0 4,8 3,4 2,7 2,2 1,5 1,3 1,1 0,80
5-god. 6,0 4,0 2,8 2,3 1,9 1,3 1,1 0,92 0,58
2-god. 4,6 3,5 2,1 1,7 1,5 0,9 0,8 0,7 0,50

(1 incjcas = 0,423 mm/minut)

vodu 1,2 i za 10-godisnju vodu 1,0. Vrednost sume
pojedinih faktora doblja se iz tabl. 36: W = () +
+ () + () + id).
Zblr svakih od ovih i1 u jednom slivu moze
u ekstremnom slucaju da iznosi za najnepovoljnije
k 100, za najpovoljnije ( oticanje
vode) 25. Ako W = 50 to slucaj l uslo
va u slivu, dok W 75 oznacava povecane
voljne uslove, tj. pojava poplavnih voda vrl0
cesta.
U zavisnosti od dobljene sume W () + () +
+ () + (d) i povrsine s1iva doblja se vrednost za
faktor "" iz jednacine (61) iz sledece tablice 37 (
kubnim s topama/sekunda).
sto se iz izlozenog vidi, metode su ve
zane za vrl0 l slivove (Frevert - Sch\vab: 34).
Obrazac prof. . . Protodakonova za maksi
l vodu kod jakih pljuskova, iz 1952. god.:
I Qmax c.{.".FO,1s l citav niz autora i institucija radi skoro kontinuelno
( m /sk)
gde su: - koef. bregovitosti 1 iznosi: za ravnice
= 5,0; za brezuljkaste terene i blago nagnute te
(nagiti do 10()/) = 8,0; za 8trmije padove
(nagibl 10-20%) = 12,0; za brdske predele (
gibl 20-35%) = 15%; za visoka brda (nagibi
preko 3500) 16-20.
1 - koeficijenat vodopropustljivo8ti terena i
iznosi: za jako vodopropustljive terene (peskovi,
vezani sljunci i 81.) 1 = 0,5; za srednje propustljive
tvorevine (ilovace, pescari) 1 = 1,0; za jako vodone
propustljive tvorevine (teske, zbijene gline) 1 = 1,5.
- klimatski koeficijent, vrednost ide od 0,7
za severne delove SSSR do 1,2 za Ukrajinu i 1,4 za
jugozapadni deo SSSR. Njega treba odrediti iz
rasca:
33
gde - srednjegodiSnji dnevni maksimum talo
ga od jakih kisa u , odreden za visegodisnji
riod podacima meteoroloskih stanica, dok
- povrsina sliva u km2 (Lebedev . .: 90).
1 pored toga sto l "da se treba sa
glasiti da se pojave, kao sto odredivanje visokih
voda, mogu da ukopcaju u matematicke formule"
(62)
ovom ro (idovec .: 89). Ne samo da to
za kojim interes privreda uopste (izgrad
nja puteva, autostrada, mostova, kanala, li
podrucja, urbanizam), i zbog toga 8to u pod
u kojima podataka da
se ! projektovanju raznih objekata terenu, obez
bedi sigurnost u pogledu odredivanja zapremine l
velikih voda li slivova. tome, merenja mak

1)
92
 . 36 sto da se uporedi sa nikakvim stacioniranim hidro
metrijskim proticaja. Takve vode su
Cinioci ,~
zu1tat nepov01jnih koincidencija us10va i
kojl uticu '"
~~
u 1 koji dovode do maksima1nog proticaja vode u

>.
;
slivu, skup tih us10va moze da
vode u
se obuhvati stacionarnim hidrometrijskim
""~
- . Zbog toga i istrazivanja proticajima mak
1. Vrlo strm teren sima1nih voda kod slivova biti jos dugo
nagibi iznad
predmet zivog itsv nauke i prakse.
% 40
2, Bregovito,
gib 10- /
. Brezuljci, nagib 11. Obrasci za odredivanje maksimalnih voda kod
padina 5-10% 20 ml slivova sa grafickom integracijom
4. Ravnice, nagib
0-50/0 I 10 Obrazac dr . Schoenefe1dt-a (Senefe1ta) iz 1952.
1. Ogoljeno zemljiste, ste- god.:
novito i plitko 20
2. Slaba infiltracij , teska
glinena zemljista 15 (64)
. Normalna zemljista, pre
rijska zemljista 10
4. Visoka infiltracija, u obrascu su: t - koeficijenat oticanja
skovita i jaka vodopro velikih voda i iznosi:
pusna zemljista 5 ) za podrutja gde preov1aduju pescane nas1age:
1. Gola zemljista, bez biljnog
krivaca 20 '= ( - 0,02) 1,25 + <
2. Pokrivac m od 10% povrsine
) za podrucja gde preov1aduju nas1age i10:
sliva 15
. 50% slivne povrsine pod travom,
sumom ili odgovarajucim biljnim t = ( - 0,02) 1,80 + <
pokrivacem 10
4. Oko 90% sliva pod travnim, sum
- pad s1iva izrazen u metrima, dok <- koefi
skim ili odgovarajuCim stalnim cijenat ge010skih tvorevina vrednost iznosi za
pokrivacem 5 pescane nas1age < = 0,025; za 10 < = 0,35;
za g1inu < = 0,60 dok za g01e kompaktne
1. Bez bara i mocvara slivu. Mala depresija stene < = 0,80. - koef. retardacije (zakasnja
za vodu 20 u doficanju voda iz raznih de10va sliva) i do
2. Bez depresija i bara, ali slabih odvodnih
puteva se grafickom integracijom iz koncen
15 tracije, brzine doticanja i koeficijenta uspora. Vred
. Jezerca, bare i mocvare do 2% povrsine
sliva, ali osetno povrsne pod depresijama, nost ide od = 0,2 - 0,8 u zavisnosti od us10va
tipicna prerijska zemljista 10 u slivu. Postupak za njegovo dobijanje re1ativno
4. Zntne depresije celom slivu. Odvodni komplikovan, Schoenefe1dt-u,
vodoputevi jedva da postoje, znatan broj obuhvacen uticaj zapremine korita g1avnog vodoto
jezeraca, bara i mocvara 5 ka i sporednih pritoka, u oticanja vode od
kog p1juska; r - oznacava specificno doticanje vode
. 37 od jake kise i1i p1juska 1 km 2 s!iva, izrazenog
u m 3 /sek km 2 i zavisi od intenziteta kise, trajanja
kise i ucestanosti. se oticanje dobija kon
Povrsina. sliva 1 5 10 1 20 140 160 1100 1 400
S-lm:
strukcijom krive oblika:
1

Suma w= =5,2 8 14 2 44 140

(5)
Suma W=40 9,0 14 24 41 57 88 270
Suma W=50 l 21 7 68 97 150 500
Suma v.' = 60 15 28 51 96 140 220 700
gde - trajanja kise u minutima, dok
Suma W=70 22 40 70 140 190 1000 su "" i "" ekviva1enti ucestanosti
Suma W=80 26 50 90 160 240 80 1120 kiSa i treba ih odrediti za svaku kisomernu stanicu.
Tako za 1-godisnju ucestanost proseka za Beograd
1910
sima1nih protoka kod 1 slivova u pod iznosi r = 7,5 +--.
rucjima nisu uvek moguca, zbog izvanrednih ko
gde - trajanja kise u minutima.
nanosa vr10 krupnih frakcija, naprotiv,
guca su vr10 velika iznenadenja u pogledu zapre Za celishodnu ovog obrasca kod
va1a vode. Mnogo neocekivano velikih tokova potrebnih podataka opaza
nad01azaka voda iz " slivova, mog10 (Schoenefe1dt .: 91).

93
 Inz. . ]evtic izvrsio izvesnu izmenu obrasca = 0,00111 god gde "" god - srednjegodi
Schoenefeldta. dao izrazu pod (64) sledecu snja padavina izrazena u milimetrima.
formu: obrasci su dobijeni osnovu podataka Hidromete
oroloske sluzbe u Zagrebu, za period od 50 godina,
I Qma~ : 110' F I (lit./sek) (66) nisu neposredno povezani sa odgovarajucim os
matranjima proticaja velikih voda i
drucjima (Srebrenovic D.: 93).
qo - oticanje visegodisnje kise nad slivnim pod
u lit.lsek 1 hektaru i jednako : qo = Obrazac Giandotti-Vissentini-a iz 1956. god. za
= q " gde q - oticanje vode od jake kise u Italiju glasi:
lit./sek ha i jednako izrazu "r" u obrascu Schoene
feldt-a tj.:
S . Vh
Q (100) (m3/sek) (73)

I q- Tr

+k
(67)
= 4,0. VS + 1,5 . L

gde su: S povrsina sliva km 2 ; L - duzina glav

gde Tl'- vreme trajanja kise u minutima, "" nog korita vodotoka sliva u km; "srednja
i "k" konstante za svaku kisomernu stanicu. visina" bujicne kise, izrazena u , tra
Vrednost "" se krece maksimalno do 0,63 janje duze ili jednako vremenu koncentracije izraze
vezano sa verovatnocom kise (5, 10, 20, nom u minutima, za koje voda od bujicne kise
50 i 100-godisnje kise). stici od najudaljenije tacke bujicnog sliva do usca,
F povrsina li u hektarima ( .: 92). odnosno profila gde sracunava proticaj vode.
koncentracije treba sracunati iz izraza:

. Ohrasci za odredivanje maksimalnih voda putem

kompleksnijeg povezivanja parametara hujiCnog
4,0 . Vs + _],5 . L (74)
= ( minutima)
sliva 0,8 . 1} h

Dr inz. D. Srebrenovic postavio 1959. god. l

decu grupu obrazaca za proracunavanje proticaja gde sn: S - povrsina sliva u km 2 ; L duzina
1ikih voda iz prirodnih s1ivova: km; dok h - srednja visinska razlika iz
razena metrima, koja odgovara vredno
) za vodu 5-godisnje ucestanosti : sti za "D" u izrazu pod (23).
koeficijenat razvijenosti li i njegove
I Qmax(5) = 0,1960 F.906. [0.2183. 71 ( m3jsekj vrednosti idu za slivove do 160, za manje
slivove do 166,0. U praksi za "h" treba uzimati pro
(68)
secnu visinu bujicne kise u metrima. Za 100-go
) za vodu 10-godisnje ucestanosti : disnju vodu to uglavnom prosecna visina bujicne
kise odnosno aritmeticka sredina svih padavina iz
nad 30 u visegodisnjem periodu, izrazena u
Qmax(10) = 0.2445 . .1359 [0,2334. 1,31 I ( m3!sek)
trima koje ,nisu od snega (Aure1io .: 137).
(6 Q ) U praksi odavno postavljen zahtev, da za
proracune ve1ikih voda stvore obrasci, koji strucnja
) za vodu 25-godisnje ucestanosti : ka prakticara nece staviti pred di1emu odluciva
nju izboru pojedinih koeficijenata.
Qmax(25) = 0,2976 F,S7. ,2 I, 3384 (m 3 jspk) Posle visegodisnjih naucnih istrazivanja i
(70) nja proticaja vode i nanosa 20 oglednih
bujicnog podrucja ]uzne , autor 1956. go
d) za vodu 50-godisnje llCestanosti : dine postavio sIedeci obrazac za odredivanje proti
vode u bujicnim li:

Qmax(50) = 0,3457 ,l 0,2543 346 I (m 3/ sek)

(71) _QmaX(S-1500)
_____ =
__ S1'_S2' _....:..:::::......:. : . . :.. ..:..,F....l1 (m 3jsek)
_\V
(75)
) za vodu 100-godisnje ucestanosti :
gde : - koeficijenat oblika i iznosi:
Qmax(100) = 0.3967 . ,2 [0,2585 025 I (m 2 jsek)
0,195 L gde su: duzina linije vododelnice
(72)
( sliva) u km; L - duzina bujicnog sliva
u
ovim obrascima : F povrsina li u km ; t matici glavnog vodotoka u km (videti izraz 12).
1 prosecni pad u %, dok - cinilac Sl postavlja koeficijenat vodopropustljivosti
davina i iznosi: podrucja i njegove vrednosti idu od 0,4 za jako

94
 Razm.r

50 100

KARTA PROSECNIH VREDNOSTI PADAVINA

IZNAD mm(SRDN GOD 8UJlCNE KisE
ZA PERIOD 1928 -1968 god

Visina Kise mm (h)

Podaci ove kart. Korist. , obraZQc . 73

.--~ ......... _-~~------_. __....._... ~
..,

dopropustljive terene do 1,0 za vodonepropustljive gde : f - deo ( procentima) povrsine sliva

terene. 81 - treba sracunati iz obrasca pod (29): podrucja, koji pod sumama i sikarama dobrog
sklopa;
81 0,4 . + 0,7' + 1,0' n ft deo ( procentima) povrsine sliva, koji se
nalazi pod travnim kriv livadama, pasnjaci
gde su: - deo ( procentima) povrsine sliva i . U istu kategoriju treba uvrstiti i
od koji sastavljen od jako vodopropu povrsine POQ devastiranim sumama i sikarama;
stvljivih tvorevina i stena (krecnjaci, peskovi, sljUn
fg - deo ( procentima) povrsine sliva ero
i sl.); F deo ( procentima) povrsine sliva,
zionog podrucja, koji pod goletima, oranicama i
koji se sastoji od s.tena srednje vodopropustljivosti
zemljistem bez trajne vegetacione i1i druge zastite.
(kristalasti skriljci, laporci, pescari, tufozne stene i
81.); f "1'- deo ( procentima) povrsine sliva, koji se Ukupno + + Tg = 100%.
sastoji od stena slabe vodopropustljivosti (teska gli Uk~liko su vrednosti koef. , 81 i 82 bliZe vredno
nena zemljista, agrilosisti, jedri eruptivi i sl.). Ukup sti od 1,0 utoliko bujicni sliv potencijalno opasniji
fp + f pp + fnp - 100%. za nadolazak poplavnih voda.
Ako se radi manjim podrucjima i slivovima, {zraz 2g' D F - predstavlja energetski poten
kada vrednost koeficijenta vodopropust1'jivosti ze
l slivanja vode za kisa (vidi
mljista () za razlicite pedoloske tvorevine odredene , i

geomehanickim metodama, onda se iz tih vrednosti raz pod (26. su: F povrsina sliva i1i podruc 1

km2 ; g - ubrzanje Zemljine teze = 9,81 m1fsek2,

mogu dobiti i uporedne vrednosti za koeficijenat 81
iz tablice 38.
82 - predstavlja koeficijenat vegetacionog pokri . 38
i njegove vrednosti idu od 0,6 za potpuno p~
sumljene s1ivove i podrucja do 1,0 za podrucja bez 10-1
Vrednost koef. 10-0
vegetacionog pokrivaca, goleti i oranica. vrednost
se moze dobiti iz izraza (31):
Vrednost koef. S1 0,85 1,0

95
~,

"

dok D - srednja visinska razlika sliva podruc kazivanje proticaja vode prirodnim vodotocima.
u metrima, koju treba dobiti iz obrasca (23): Naime:

D =N. r Nu ( metrima)
Qmax m-
-
km
2
V -m- . rn . km2
sek2
m3jsek

gde : N u - nadmorska VlSlna ili hideome m2 m

trijskog l za koji se racuna srednja visinska
razlika, u metrima;
Nsr -
srednja nadmorska visina sliva ili erozio
zionog podrucja u metrima, koja doblja iz obra
(22);
fl l + f 2 h2 f . h + + L fn
N sr = F ( )
gde su: , [2, [: .,. ( delovi vs sliva ili pod
rucja obuhvaceni izmedu dveju susednih izohipsi i
izrazene u km 2 , dok h1, h2, h... h n srednje
nadmorske visine metrima delova povrsine li
obuhvacenih izmedu dveju susednih izohipsi; F -
povrsina u km2
Ukoliko vrednost energetskog potencijala
slivanja vode 2g D' F , utoliko vise postoje
l za visokih poplavnih voda u
~ kise, tj. ukupna kolicina 1 kise podeljena
~
slivu ili erozionom podruCju.
I
!
. "W" (5-1500) - predstavlja analiticki izraz retencije
u doticanju voda od jakih kisa i pljuskova
glog topljenja snega u prirodnom , i njegove
vrednosti zavise od kvadrata padavina, koje dala
;
kisa, izrazena u i duzine sliva izrazene
2 diSnjeg niza maksimalnih dnevnih taloga od kisa,
u km.
1 Tako, pr., ako su u periodu od 10 godina za
w(5-1500)= h jL ::: h (15,0 -
2 22,0 . h
(u m2Jkm)
dimenzionalna vrednost, gde "'" - korela
koeficijent retencije, "h" - visina bujicne kise
metrima; L - duzrna sliva izrazena km.
Istrazivanja i uporedivanja merenim rezulta
tima proticajima voda u raznim oblasti
]ugoslavije pokazala , da obrazac omogH
, da se dobiju dovoljno prihvatljivi rezultati
proticajima voda, cak i omogucava i
hovo prognoziranje. u slucaju, kada poznato
kolike visine padavina od jakih kisa i pljuskova trc
ocekivati odredenim kisomernim stanicama
u podrucju bujicnog l.
8 druge strane, obrazac (75) ujedno i jcdan od
korektno dimenzionalnih obrazaca iz oblasti
bujicno-recne hidraulike. Za razliku od mnogih pri
1, ' kazanih obrazaca dobijaju rezu1tati
m/sk sto dimenzionalno velicina za
t.j, W = km' g sek2 ' D = rn; F km 2 , dok : , 81
82 koeficijenti.
Vrednosti izraza W 'h 2 jL koja priblizno
moze da i iz izraza pod (76) date su ta
bl 39.
Proticaj vode 100-godisnje ucestanosti do
preri1a obrascu pod (75), kada se usvoji za
,,11" visina prosecnog dnevnog maksimuma pada
od kisa visegodisnjem periodu. zbir mak
l dnevnih taloga od kisa (iskljucuju se ta
lozi od snega) podeljen sa godina perioda
osmatranja i izrazen metrima.
Obrazac predpostavlja, da tako sracunata visina
padavina "h" odgovara kisi. !
tenzitet padanja priblizno iznosio 1 milimetar/mi
nut. Ispitivanjem "strukture" padavina za Citav niz
stanica u podrucju 8rbije, gde pored pada
vina belezeni i sracunavani prosecni intenziteti pada
:vremenom trajanja kise, koja izazvala
dolaske, pokazalo da se priblizna visina padavina
(hl00) koja odgovara kisi 100-godisnjoj
stanosti , ! intenzitet i
= 1 mm/minut, moze dobiti kao prosek bar iz 10-go
! se zbir podeli 10, pod uslovom da su svi
takvi dnevni maksimumi za 20% veCi od pro
secne visine srednje kise (Gavrilovic 8.: 131).
0,3 VL) belezeni kao dnevni maksimumi kisa u nekom pod
rucju: 72 ; 63 ; 96 ; 108 ; 41 ;
(76) 37 ; 85 ; 49 ; 54 ; 45 iznosice
vrednost za h100 = 0,065 m (65 ).
Nova ispitivanja pokazuju, da za hl00 - bolje
uzeti proizvod iz srednje visine kise i
koef. 1,7 tj.: hl00 1,7 hb gde hb srednja visina
kise izrazena u metrima. prosek zbira
svih dnevnih padavina, koje su od 30 m
od snega, visegodisnjem periodu. U prilogu
data srednja visina preglednoj
karti ]ugoslavije. Takvo hl00 odgovara intenzitetH
kise od 1 mm/min.
Kada se vrednost "h"100 (izrazena u metrima) za
vodu 100-godisnje ucestanosti pojave pomnozi sa 0,4
dobija "h"s - za proracun .vode 5-godisnje
stanosti ; ako se h pomnozi 0,5 dobija
"h"10 - za vode 10-gdiS ucestano
sti pojave; ako se "h"100 pomnozi sa 0,67 doWja se
"h"20 za proracun vode 20-godisnje ucestanosti
jave; ako se hl00 - pomnozi 0,75 dobija se "h"25
za vode 25-godisnje ucestanosti pojave; ako
hl00 - pomflOzi sa 0,85 dobija se "h"50 za prora

96
~ f ~
 . 39 - Vrednosti faktora retencije (w) u m!fkm

Visina
kise ()
u metr. 0,1 150

0,010 0,15 0,15 0,14 0,14 0,13 0,13 0,13 (},12 0,12 0,12 0,12 0,11
0,015 0,22 0,21 0,21 0,20 0,20 0,19 0,19 0,18 0,18 0,18 0,17 0,16
0,020 0,29 0,29 0,28 0,27 0,26 0,26 0,25 0,24 0,24 0,23 0,22 0,22

0,030 0,43 0,42 0,41 0,40 0,39 0,38 0,37 0,36 0,35 0,34 0,33 0,32
0,040 0,56 0,55 0,54 0,53 0,51 0,50 0,48 0,47 0,46 0,45 0,43 0,42
0,050 0,69 0,68 0,66 0,65 0,63 0,61 0,59 0,58 0,56 0,55 0,53 0,51

0,060 0,82 0,80 0,78 0,76 0,74 0,72 0,69 0,68 0,66 0,64 0,62 0,60
0,070 0,94 0,92 0,90 0,88 0,85 0,83 0,80 0,78 0,75 0,73 0,71 0,69
0,080 1,06 1,04 1,01 0,98 0,95 0,93 0,89 0,87 0,84 0,82 0,79 0,77

0,090 1,17 1,14 1,12 1,09 1,05 1,02 0,98 0,96 0,93 0,90 0,87 0,84
0,100 1,28 1,25 1,22 1,19 1,15 1,12 1,07 1,05 1,01 0,98 0,94 0,91
0,110 1,38 1,35 1,31 1,28 1,24 1,20 1,15 1,13 1,09 1,05 1,01 0,98

0,120 1,48 1,45 1,41 1,37 1,32 1,29 1,23 1,20 1,16 1,12 1,08 1,04
0,130 1,58 1,54 1,50 1,45 1,40 1,37 1,30 1,28 1,23 1,18 1,14 1,10
0,140 1,67 1,63 1,58 1,54 1,48 1,44 1,37 1,34 1,29 1,25 1,20 1,15

0,150 1,75 1,71 1,66 1,61 1,55 1,51 1,44 1,41 1,35 1,31 1,25 1,20
0,160 1,83 1,79 1,74 1,68 1,62 1,57 1,50 1,46 1,41 1,36 1,30 1,25
0,170 1,91 1,86 1,81 1,75 1,69 1,64 1,55 1,52 1,46 1,40 1,34 1,29

0,180 1,98 1,93 1,87 1,82 1,75 1,69 1,61 1,57 1,50 1,45 1,38 1,33
0,190 2,05 2,00 1,94 1,88 1,80 1,74 1,65 1,61 1,55 1,49 1,42 1,36
0,200 2,12 2,06 1,99 1,93 1,85 1,79 1,70 1,65 1,58 1,52 1,45 1,39

0,210 2,18 2,12 2,05 1,98 1,90 1,83 1,73 1,69 1,62 1,55 1,47 1,41
0,220 2,23 2,17 2,10 2,03 1,94 1,87 1,77 1,72 1,65 1,58 1,50 1,43

cun vode 50-godisn'je ucestanosti ; ako se h100
pomnozi sa 1,5 dobija se "h"soo za proracun vode
500-godisnje ucestanosti i ako se h -
mnozi sa 1,7 dobija se "h"1000 za proracun vode 1.000
-godisnje ucestanosti , ako se pomnozi sa
1,85 dobija se ""1500 za proracun vode 1.500-godi
snje ucestanosti.
Postupak za priblizna sracunavanja se vidi
iz sledeceg primera. Ako proracunato da bujicna
ki8a 100 god. ucestanosti iznosi u nekom
podrucju za visegodisnji period: h100 = 0,072 m i pod
uslovom da 8: povrsina s1iva F = 12,0 km2 ; du
zina sliva L 7,2 km: m sliva 15,6 km;
srednja visinska razlika s1iva D = 350 m; koef.
dopropustljivosti terena Sl 0,65; koef. vegetacio
nog pokrivaca S2 0,76 prema obrascu (75):
Vrednost koeficijenta obHka s1iva ():
15,6
- 0,195 L 0195 -- = 042
. 7,2
Vrednost koef. retencije (Wl00) iznosice: za 100
-god. vodu:
W100 = 0,072 (15,0 - 22,0 0,072 - 0,3 V7,2)
se ista vrednost moze odmah naci i iz tablice (39)
ako se interpo1iraju odgovarajuce vrednosti za ""
Vrednost energetskog potencijala :
12,0 287,61
m km/sek)
Proticaj vode 100-godisnje ucestanosti :
Ql00 = . SI 82 W 100 2g' , = 0,42 0,65
0,76 0,91 287,61 47,16 ( m!sk)
Na slican naCin, vrseCi odgovarajuce promene u
vrednosti analitickog izraza retencije (W) doWjeni su
i ostali proticaji bujicnih voda, 8to se vidi iz tabl. 40.
Za svaku visinu kise, koja odgovara proticaju
navedenih ucestanosti velikih voda trazi se u
tablici 39. odgovarajuca vrednost za "W" i1i se ista
sracunava prema datom izrazu za dobijanje
' vrednosti (76).
Da se lakse sracunala vrednost energetskog
potencijala slivanja V2g' D-:- F date su u tablici (41)
sracunate vrednosti za izraz: 2g' D za sve vaznije
= 0,91 vrednosti visinskih razlika u prirodnim uslovima

13 97
~""

()

<{

1-

~--o;-
SFR JUGOSLAVIJA
Razmera
".

so 100

- ,

! -

l
,
l ''
V:5!1:Q ~:~e U m

Inienzi tet k i se
{
sveden mm
,i . (Podaci "
!--;
!
,I . 41)
I
!
Ucestanost Visina kise Vrednost
1, pojave u metrima izraza "W" Proticaj vel. vode u m 3!sek
t, vel. vode m,Xh1QO v m 2jkm
I

5-godisnja 0,4 0,072 0,39 = Ws Qs =51,82 0,39 = 20,21

10-godisnja 0,5 0,072 0,49 = W 10 QI0 = 51,82 0,49 = 25,39
20-g0d!ri' ' 0,67 0,072 . 0,63 ='W2Q 0 = 51,82 0;63 = 32,65
25-godisnja 0,75 0,072 0,70 = W25 Q25 ==51,82 0,70 = 36,27'
50-g0disnja, 0,85 0,072 0,78 W50 Qso== 51,82 0,78 40,42
100-godisnja 1,0 0,072 0,91 = W! Q100 = 51,82 0,91 47,16
500-godisnja 1,5 0,072 1,30 Wsoo Q500 51,82 1,30 = 67,37
1000-:godisnja 1,7 0,072 1,40 Wl000 Q1000 51,82 1,40 = 72,55
1500-godisnja 1,85 0,072 1,50 = W1500 Q1500 = 51,82 1,50 = 77,73

jicnih slivova kod nas. Mnozenjem vrednosti iz gde su; F ~ povrsina sliva u km2 ; sr - prosecna
tablice (41) sa kvadratnim korenom iz povrsine sliva vislna padavina izrazena u , za bujicnu kisu
izraZene 11 km2, 'doWja se vrednost energetskog koja odgovaraodredenoj ucestanosti ;
m gubltak u padavinama, izrazen U tn, zbog' zaka
tencijala slivanja u k km. snjavanja pocetka oticanja ve1ikih voda; -koefici
se
jenat obIika hidrografa, koji se doblja iz izraza:
IV. Obrasci za sunv maksimalnih voda 0,278
obliku higrf

+b'~
t
(78)
Obrazac inz. Herheulidze-a (1970. god.); p

gde su: za hidrografe, lid: konture .n-tog

Qmax [_(
r - ) . '9 . )'1' L..ak + 0,001 ] .FI stepena uspona i m-tog stepena opadanja:
tp
1 1
=-
(m 3/sek) (77) +l + 1

,: .1,
~
98

[~_

 . 41 - Pregled vrednosii V2g' D u mJsek

Srednja Srednja Srednja

visinska Vrednost visinska Vrednost visinska Vrednost
razlika V2g'D razlika V2g:J) razlika V2g'D
(D) sliva (D) sliva (D)
(mjsek) (mjsek) (mjsek)
um um

w= ],000 , ' F = 1000 (H sr - ) . rp F

(izrazena 3) (81)

- modul prosecnog godisnjeg oticanja izrazen

gde td vreme doticanja vode i jednako : litrima/sekunda km! koji moze da se sracuna
L gde V d - srednja brzina doti iz izraza (ako nema merenih podataka);
td "'"
3,6, Vd
velike vode i moze priblizno
4
I "'" '" . FO,86 I ( lit./sek. km 2) (82)

da se izracuna iz izraza; V d 13,7 gde pad

glavnog korita vodotoka metrima; L duzina gde 0/ = 0,04 -
0,05 za poluaridne reone;
sliva km. td doblja casovima, brzina t = 0,12 -
0,14 za vlazne reone.
Vd m/sek. maksimalne bujicne kise moze da se sra
1.\ predstavlja koeficijenat posumljenosti sliva i iz izraza:
dobija se iz izraza:
12.0.

0,5
1-----'----
1 + 10
(79) I
=---'"
1 + td ( minutima) (83)

visina maksimalne bujicnekise iz izraza ( S.

Marks-u) :
gde : povrsine s1iva pod sumskom vegeta

-
km 2 ; F celokupna povrsina s1iva kmt :
pad glavnog korita sliva metrima; I = 50,54 . ' ( milimetrima) (84,

13* 99
"
i najzad: - koeficijenat sumarnog ili zapremin.
skog proticaja, svedcn prosek za citavu slivnu
! vrsinu dobija se iz izraza:
- l vrednost biti
12 (85)
1 q:> = m (td + 1) od 1,0,
gde su: m = 0,25 0,35 za oblasti aridne i polua
ridnc klime;
m 0,35 - 0,40 za vlazne oblasti;
m = 0,40 0,45 za oblasti monsunske kli
;
- koef. verovatnoce pogodnosti uslova za mak
simalni proticaj, kao sto su pripremljenost sliva za
nagli nadolazak voda usled prethodno kisa i
vlazne povrsine, pogodne temperature vazduha i slic
i njegove vrednosti idu od 0,8-1,0 (za najpovolj
uslove).
td - srednje vremc doticanja l vode iz
razeno u minutima i dobija se iz prethodno navede
nog izraza, kao kolicnik iz duzine sliva i sredn:je
zine doticanja velike vode osmatranom u
pomnozene sa 3,6.
1. Herheulidze-u, obrazac mozc da se ko
, risti, kako za l slivovc tako i za reke,
pod uslovom da postoje podaci hidrografa (
[' ulidze 1.: 138).
i kod prethodno navedenih obrazaca za
racune vclikih voda bujicnih tokova, tako i kod
, . zultata dobijcnih poslednjom metodom da se
! u vidu da procena nekih elemenata pro
racuna rcdovno zavisiti od iskustva projektanata.
4. ODREDIVANJE PROICAJA VELIKE VODE
PREMA TRAGOVIMA U BUjICNOM KORITU
Ima slucajeva, kada se u bujicnom koritu mogu
da zapaze dovoljno dn tragovi visine poplavne
vode, i to mestima gde postoje pravilno formi
rane visoke obale i gde ujednaccn uzduzni pad
korita.
tim mestima treba sto
ciznije snimiti i izmeriti uzduzni pad korita. Uz
crt snimljenog fil treba beleziti podatke datu
mu lvn vodc i l stetama, nosom u t/m , ""
ako se takvi podaci mogu da prikupc od mestana.
idraulicki radius trcba odrediti iz odnosa R f/O
gde f - povrsina poprecnog u 2 , koja
bila potpuno zahvaccna velikom vodom; -
okvaseni fil (u metrima). Zatim treba sra
cunati odnos VR~ gde R - hidraulicki radijus
u metrima ,,]" uzduZni pad korita u metrima,
potom odrediti koeficijenat brzine Bazin-ovom
obrascu:
87 'V R
---
' +
,: ' gde R hidraulicki radijus, "" koeficijenat
.
rapavosti korita vodotoka i njegovu srednju vred
nost treba proceniti prema tablici 42.
100
.42
Vrsta bujicnog korita i opsti
""
uslovi za proticanje vode
1. Korita jakim kretanjem materijala,
obale neosigurane i u pokretu 6,0
2. Veoma rapave obale, u koritu dosta
nanosa 5,0
3. Stenovita, vrlo rapava i kaskadasta ko
rita 4,0
4. Vrlo strma korita, rapave z
le i zagusene vegetacijom 3,0
5. Zemljana korita, obale zarascene biljem,
ne i dno 1,75
6. Zemljano dosta pravilno korito, obale
osigurane 1,30
7. Zemljano korito, obale (skarpe) kaldr
misane 0,85
8. Ozidano korito (dno i obale) od
tona 0,46
Najcesci slucajevi , kod kojih se u bu
koritima mogu da odreduju velike vode
zaostalim tragovima poplave, pokazuju da se
vrednost koef. "" krece od 1,75 ili 1,30 za ncizgra
dena korita i 0,85 i 0,46 za ozidana i vestacki kana
lisana korita. U slucajevima, kada su uslovi u
koritu takvi, da vrednost koef. "" prelazi 1,75
se dobiti realan rezultat proracuna pro
toka vode.
Posle ovoga potrebno izracunati i "modulus
zasicenosti bujicnog toka nanosom" i1i cesto u struc
literaturi nazivan "koeficijenat bujicnosti vode"
koji iznosi:
I "" 1 1- (
1
- 1)
(87)
gde : "" - zapreminska tezina vode sa
odnos zapremine bujicnog
nosa u jedinici zapremine vodc.
Odredivanje vrednosti "" terenu uvek
moguce, se moze sagledati ako se izvrsi
zapreminske tezine nanosa i gustina "bu
kase" u velikog nadolaska. Za
jake nadolaske tokova utvr
da vrednosti " mogu da idu od 1,1 do 1,5,
odnos "" tj. kolicine nanosa u bujicnoj vodi 1 : 2,
1 : 3, 1 : 4, 1 : 5 i sl. sto zavisi od krupnoce i
rode bujicnog nanosa. "Blatno-bujicni tokovi" imaju
vrednost za "" u odnosu "vodno
(86) -kamene tokove" klasifikaciji Velikanov-a, i
nuto.
Najprostiji odredivanja vrednosti za ""
sastoji se u uzoraka zamucene
vode u staklenu menzuru od 1000 3 Menzu
ra se ostavi da 24 casa, potom ocita vi

'Sina mutnog, neprovidnog dela bujicne vode dnu gde : - pad korita u metrima, "" srednja
nz. izrazen u zapreminskim jedini duna vode osmatranom lu metrima.
( 3 ) podeljen ukupnom zapreminom men . inz. S. lli izvesnu prednost nad
:zure (1000 3 ) daje traZenu vrednost "". Tako, obrascima tipa Chezy, zalost u njima ne
primer, ako l mirovanja od 24 casa nata stoje raz1ike za ocenu stanja koritu
li u dnu nz 350 3 cvrstih cestica ( S.: 96).
110g nanosa, ostali se deo dovoljnoj meri iZ IstraZivanja izyrsena od raz!icitih autora donela
350 m 3 korekture u osnovnoj formuH Chezy-a, i ti obra
:strio onda vrednost 0,35.
1000 sci poznati pod razliCitim imenima:
Vrednost "" dobija merenjem tezine Obrazac inz. Ehranberger-a:
iene bujicne vode ( nanosom) i oduzimanjem neto
teZine menzure bez vode. U l da neto te V = . RO,52 ,4 ( m1/sek) (92)
Zina nz od 1000 3 jednaka 800 grama;
da napunjena bujicnom vodom ( nanosom) Obrazac Manning-a: (Inz. Manning, 1890 g.):
teZi 2200 grama, onda vrednost
1 ~ 1
2.200 - 800 1.400 grama = 1,4 kg. Ako , V=-'R'iz ( m1!sek) (93)

kao osnovu za proracun koef. bujicnosti vode ""
_ uzeli tc vrednosti za = 0,35 za 1,40 kg gde : "" koef. rapavosti njegove reciprocne
.dobice se: vrednosti (1/) iznose:
1. korita kanalisana lomljenim ka
= 0,88 menom 1/n = 58,8
1 + 0,35 (1,4 1)
2. Korita zemlji vegetacijom 55,6
se vrednost "modulusa zasicenosti . Grubo zarasla prirodna korita 40,0
jicnog toka nanosom" "" krece od 0,7-0,9. U
4. Korita mnogo l krupnog
sustini, taj "modulus" utice smanjenje vrednosti
nanosa 25,0-28,6
brzine bujicnog toka za jakog nadolaska,
poznato, da "voda koja krece koritom tece Dok "R" i ..]" hidraulicki radijus izduzeni pad
sporije ako opterecena bujicnim nanosom, od korita, kao kod Chezy-a.
vode koja nanosa".
Sovjetski naucnik Pavlovskfj (1925. g.) bazi
Posle toga l1Uzno da se vrednost koef. "" une Manningovih istrazivanja izvrsio dopune ovog
se Chezy-evu formulu i da sracuna brzina obrasca, uzimajuCi za osnovu da vrednost koefici
ticanja ve1ike vode, tj.: jenta brzine "" iz formule Cblzy-a moze da pred
stavi Manningovim :
( m 1isek) (88)

- . RY (94)

gde su " " R" i " ranije navedeni

rametrl ~d k~jih 'z~visi b;zina bujicnog toka, l1... gde "" nije 1/6 kao kod Manninga :
protok velike vode premerenom
za vrednost"R" od 0,1-1,0 m = 1,5 -~
iznosice:
za vrednost "R" od 1 do 3,0 m = 1,3 '
Qv.v = f V ( m3(sek)
Obrazac Chezy-Agroskin-a (1949. g.):
gde : f - povrsina poprecnog preseka koji V = 17,72 ( + 19R) VRJ ( m1fsek) (95)
merenom profilu zahvacen velikom vodom 0,0564
2, "" brzina kretanja vode dobijena obrascu gde : = - - i njegova vrednost:

CMzy-, dopunjenog koeficijentom "" - tj.
mdlm zasicenosti bujicnog toka nanosom. 1.. zemljani kanali dobro odr
zavani 0,025 2,25
Mnogi autori su dlz i druge obrasce za
sracunavanje brzine kretanja vode u 2. zemljani kana1i rdavim
dotocima, se slucajeva takvi uslovima, zaras1i u travi i
gu upotrebiti za vodu, koja opterecena zbunju = 0,030 = 1,88
koliCinama nanosa. Tako inz. Hermanek 3. korita sa nanosom i zara
stavio tri obrasca za srednje brzine vode prirodnim l u zbunju = 0,035 \= 1,61
vodotocima, ko'ji glase: 4. korita krupnim nano
V = 30,7' ' VJkada h 0,1-1,5 m (89) som i vrlo zapustena = 0,04 = 1,14

V = 34,0' h 3/~ ' za h do 1,5-6,0 m (90) Obrazac dobijen eksperimentalnim istraziva

njima sa dijapazonom hidraulickih radi:jusa od 0,055
V (50,2 + 0,5 )' V' za h preko 6 m (91) do 5,44 (Herheulidze 1.; 97).

101
 19 R predstavlja 10garitamsku vrednost iz hidrau izradenih retencionih objekata: terasa, ktui
lickog radijusa dok su ostali elementi isti kao u kla , zivih retencionih pojaseva, ilo-fi1terskih siste
sicnoj formuH Chezy-a. Kod obrazaca tre i sl. Osnovno geslo kodtakvih radova l,.
dobijene rezultate pomnoziti sa modulom zasice da samo odrasl0 drvo, i bokor trave
nosti bujicnogtoka (koef. bujicnosti "") predstavlja minijaturni rezervoar za atmosfersku
jer taj naCin dobijaju realniji rezultati za du. l olujne kise u dobro posumljenim
toke bujicnih tokova. , ili zatravljenim povrsinama, kao i zemlji
Novija istrazivanja sovjetskih naucnika dala stu koje tehnickim radovima isterasirano
dva obrasca, kao dopune Chezy-ove formule, za odre sano konturnim , gradonima, retencionim
maksimalne brzine kretanja vode u pojasevima, mogu da nanesu ozbiljniju stetu. Na
koritu, sa normalnim uslovima (bez pragova i ka tajnacin, takvi radovi su zaista sredstvo>
skada) i to: protiv l i erozionih nanosa, kako
ranije i navedeno, takvi radovi cesto potpuno,
Vrn = I,75 ,55 G,3 (/sk.) (96) onemogucavaju kasnije iskoriscavanje l vodat
takvih slivova. Razvoj privrede i porast stanovnistva
u citavom svctu zahteva vecdanas, da se kod
jekata za uredenje slivova sve vise
Vrn = 1075 Vh . ~-J ( 3jsek.) (97) slja, samo zastitu zemljista od erozije, n<.b
oplemenjivanje i iskoriscavanje voda tokova
gde : h - dubina bujicne vode proticajnom pro za navodnjavanja, industriju zivot gradova.
izraiena u metrima; - pad bujicnog korita u Zbog toga, l niz zahteva da i kod'
metrima (Herheulidze .: 169). bujicnih slivova odrede ne samo protoci velikih, stet-.
. Einstein, u svojoj studi'ji: Der hydraulische voda, i protoci, malih korisnih voda i ukup-.
oder profil Radius - 1934. g. konstatuje da godiSnje ti vode. S obzirom erozione
! koji za brzinu vode sadrze kao il vred procese u takvim slivovima, naCin odredivanja ko
nost hidrau1ickog radijusa proticajnog profi1a teorij risnih voda u slivovima, donekle odstupa od
ski ispravniji. Naime, Einstein-u, hidraulicki radi strandardnih hidromctrijskih metoda, koji se za
jus kao Cinilac u za srednju brzinu karak svrhe kod recnih tokova.
terise onu koliCinu vode koju energija matice dotera Za ukupno godisnje doticaje vode postoji u
jedinicu povrsine preseka (poprecnog ). drologiji vise obrazaca, od kojih se za tokove:
Medutim, ostaje jos uvek sporno da li hidraulic u Evropi, najvise koriste obrasci tipa Keller.
ki radijus, kao zamisljeni parametar, predstavlja zai Obrazac inz. Keller-a za Srednju :
sta najkarakteristicniju velicinu za ocenjivanje proti Q = (0,942 - 405) 1.000
bujicne vode u vodotoku. Poznato da to
F (u m 3jgod.) (98)1
kova, velikih kao primer . Dunav Nil, gde vred
nost hidrauliCkih radijusa za njihova prirodna korita Obrazac inz. Keller-a za
moze pojedinim idrometriskim profilima da iz tropske oblasti
nosi primer R = 0,70, bas isto tako, kao sto toli
Q (0,695 .- 425) 1.000
ku vrednost mogu da imaju i sasvim bujicni
(99)
tokovi.
U veCini slucajeva rezultati proracuna velikih Obrazac inz. Keller-Vallen
da zaostalim tragovima kod tokova riece za Svedsku
ujedno znaciti da su taj nacin dobijene najkata
strofalnije velike vode (50-god., 100-god. i s!icno). Q = (1,05 - 392) 1.000 F (100}1
oni mogu dobro da posluze za ocenu
tencijalnih protoka bujicnog s!iva. te protoke, iako Obrazac inz. lI-
ih najcesce zbog retkosti mo.zemo uvek novski za Poljsku:
meriti, treba narocito kod znacajnih regulacionih Q = (1,14 - 592) 1.000 F (101}
radova gde se stite vazniji objekti, ispravno predvi
deti u projektima. Obrazac inz. Keller-Sre
brenovic za . Savu:

5. ODREfVANJE UKUPNOG GODISNJEG Q (0,622 - 131) 1.000

(102}
PROICAJA VODA I PRORACUN KORISNIH
(MALI) VODA U BUJICNIM PODRUCJlMA
Obrazac inz. Keller-Sre
brenovic za r. Lonju
U prethodnim poglavljima naglaseno da su ra
. u cilju uredenja bujicnih slivova za Q (0,768 - 365) 1.000
stite zem:ljista od erozije uglavnom u pravcu re (103~
tencije (zadrzavanja) vode u gornjim delovima sliva.
Glavni ! radova uredenju slivova gde : - ukupna srednjegodiSnja suma pada
kretaH su se ka odrzavanju i obnovi vegetacionog vina izrazena u , F - povrsina s1iva u kmi
pokrivaca u slivu, sumskih i travnih formacija, re Obrazac sadrzi samo jednu promenljivu, i mnogi:
tencionih vocnjaka, povrsina lekovitim biljem, autori smatraju da se takvi obrasci mogu primeniti!

102
 tamo 'Za odredene uslove (Coutagne . et De Mar isparavanja i perkolacije i sve druge gubitke u vo
'tone .: 98). di, do kojih neminovno dolazi u svakom slivnom
Obrasci tipa Coutagne~Martone: podrucju. Tako primer, dok .visina srednjegodi
f; temperaturevazduha podrucja moze da ve
Q = ' I2 (1 -;- ) F (m3{god.) (104) liki utica:j proces isparavanja vode nivoa ot
\'orenih vestackih jezera, dotle gubitke u kori
gde : "" koef. godisnjeg oticanja vode i krece snoj vodi moze da isto tako veliki uticaj igeo
" od 0,35 do 0,56 od 8everne do Juzne Evrope.
10ska podloga, tli izlozenost podrucja jakim i cestim
uzima sa 0,50' - suma godisnjih pada ve.t!:,ovima. .
vina u m dok "" indeks "sneznosti" i dobija Prema proucavanjima prof. Tixerona visoke sred
iz odnosa: . .
nje godisnje temperature vazduha, cesti topli vetro
' vi i jaka vodopropustljivost podloge u podrucju
= gde ' padavine od snega u toku
nisa, dovode do gubitaka vodnog nivoa izgradenih
prosecne godine u m srednjegodi vestackill jezera. (vodnill akumulacija) cak i do
snjih padavina u ; F - povrsina sliva u km 2, 2,5-3,00 metra visine. ponekad iznosi i do 80
procenata UkUpll0g doticaja korisne vode u jednom
Obrasci tipa sovjetskih autora Ve1ikanova 80
slivu.
:;,I!'
kolovskog:
duti za primenu u bujicnim podrucjima
. do
Q = (1 - - ) 1.000 F (m 3jgod.) (105) sebno ako se radi izgradnji li vodnih akumu

l, treba pored ostalog, sagledati i uticaje koje ne'
gde : - godisnja suma padavina u ; do samo klima i temperaturne razlike, vec i sred
:5rednji dugogodisnji deficit vlaznosti vazduha za nji pad podrucja, oblik sliva, poroznost i pedoloski
:5liv ( proseku 2-3 ), "" modul oticanja vo sloj, vegetacioni pokrivac i sl. ukupnu godisnju
.de ij vrednosti idu od 2,5-5,0 lit!sek k2 zapreminu raspolozive vode u slivu. I
8vi ovi obrasci podeseni vise-manje za odrede trazivanja podrucju ogledne stanice u Ripnju, In
ne uslove i naroCito da ukupni godisnji atmosferski stituta za vodoprivredu "jaroslav rn", i uz
talog od 450 . laboratorijskih ogleda, dala su u periodu od
1953, do 1965. godine, podatke za formiranje slede
Za orijentaciona proracunavanja godisnjeg doti
ceg obrasca za proracun stvarnih zaliha raspolozive
vode slivova, mogu , prema prak
vode u bujicnim slivovima, i to:
Hidrotehnickih melioracija u Nemackoj koristiti i
:sledeci obrasci tipa inz. Kel1er-a: I Wk = . S1 S2 . (0,7 + JsrJ (2,0 ). H2god F I
) Za slivove vrlo jake konfiguracije:
(109)
QgOd. = (H gOd - 350) '1.000' F ( m {god.)
3 (106) gde su: Wk - ukupna koliCina korisne vode u m~/god"
koja u jednoj vodnoj akumulaciji u bujicnom slivu
) Za bujicne slivove osrednje konfiguracije sa ili erozionom podrucju stoji raspolagan'ju za isko
zulkstim delovima i zaravnima: riscaval1je. ukupno godisnje doticanje vode iz
(0,9 god 400) . 1.000 . F bujicnog sliva erozionog podrucja, od kojega
~ . ( m3/god) (107) odbijeno ukupno godisnje isparavanje i poniranje
(perkolacija) vode, pod datim uslovima srednje go
) Za bujlcne slivove mnogo zaravni i blagih disnje temperature vazduha, koeficijenta vodopro
-nagiba padina: pustljivosti (81); koeficijenta vegetacije (82), sred
njeg pada sliva (Jsr) i koeficijenta oblika slivnog
QgOd = (0,8 HgOd -450) '1.000' F podrucja (Koef. ).
( m3/god.) (108) Obrazac za osnovu proucavanja Coutagne
t (obrazac 104) - su njegovi koeficijenti
gde su: H god . padavina u , F povrsina dopunjeni nizom terenskih i laboratorijskih ispiti
sliva u km 2 vanja, kao i podacima italijansko-tuniskih opazanja
Kada u ovim obrascima QgOd' podeli bro u podrucju 8ev. Afrike (324).
sekundi u srednjoj godini (31,536.000 sekundi) U obrascu pod (109) predstavlja koef.
,doWja se srednja koliCina oticanja vode za jednu lika sliva (Izraz 12); 81 i 82 koef. vodopropustljivo
sekundu. sti i vegetacije (29 i 31); s r - srednji pad sliva u
Ovi se obrasci mogu koristiti za orijentaciona pro metrima (25); temperaturni koeficijenat (14);
racunavanja ukupnih koliCina doticaja vode sa H2god - kvadrat srednjegodisnje ukupnih
slivova. duti treba imati u vidu da to davina u milimetrima, F - povrsina sliva ili ero
nisu ukupne zapremine korisne vode, stajale zionog podrucja u km2
raspolaganju za iskoriscavanje pr. za male Za jedan sliv, povrsina iznosi F = 2,15
akumulacije za navodnjavanje industrijske svrl1e. km 2, srednjegodisnja padavina 620
Naime, voda dospela u akumulaciju isparava i za koji su analizom podrucja utvrdeni sledeci koe
. znatnim delom, znatnim delom i ponire. Zbog toga ficijenti: oblika sliva = 0,47; vodopropustljivo
postoji niz pokusaja da proracuna ukupna raspo sti 81 = 0,72; vegetacije 82 = 0,84; srednji pad sliva;
10ziva zaliha korisne vode osnovu godisnjeg ko Jsr 0,12 m (12%); temperaturni koeficijenat pod
.eficijenta doticanja vode, uzimajuci u obzir, pored : 1,23 srednjegodisnja izoterma vazduha,

103
 uzeta sa odgovarajuce karte izoteri to = 14,0 Cel 2) proizvod iz
zijusovih stepeni, obrascu (109) ukupna
srednjegodisnja kolicina raspolozive vode za iskori
scavanje u odgovarajucoj vodnoj akuulaciji: Wk I 1000 Hgod F (u m3;god.)
0,47 0,72 0,84 (0,7 + 0,12) (2,0 - 1,23)
6202 2,15 148.332 3(god. gde : I-Igod' -ukupna godisnja sua padavina u
Kada se z u obzir, da su ispitivanja autora , F - povrsina sliva u k , 2

{ pokazala, da srednjegodisnje isparavanje vode sa ili zajedno: ~

vodnog ogledala vestacki jezeria u Grosnici
! (ragujevac) i Batlavi (Pristina) iznose oko 900
,
"10
lgodisnje, oze da se ocekuje da gornji obrazac I \V k = ' 1000 . F (m 3jgod.) (11I)
(109) daje za nase uslove realne 'l'ezultate (Gv
S.: 131).
te t, obrazac (110) oznacavao do danas;
Pored toga osnovni deo ovoga obrasca (109) oze najobuhvatniji obrazac za dobljanje koef. godisnjeg:
da se razlozi dva cinitelja: doticaja korisnih voda u i veliki vestacki.
1) koef. doticanja raspolozive zalihe godisnje ko jezeria u n, tie i u ostali podrucjia.
risne vode iz bujiCnog sliva erozionog podrucja, Naglasava se da u si inz. ll- kao i
koji glasi:

ip"
. SI S2 (0,7 + JsrJ
1000
. (2,0 ). H god ' I (110)
u obrascu pod (111) dolazi kao jedan cinilac i
1.000, posto se, prirodi stvari, od svakog 1 ili
etra padavine dobija 1.000 ~ vode 1 k~
sliva.

t
!

~ .

;.
,,,'
1.
,

104
 Glava YIII

ODREf)IVANJE RE%IMA NANOSA U BUJICNOM SLIVU

ILI EROZIONOM PODRUCJU U MELIORACIONIM SISTEMIMA

1. NANOS 1 MUTNOCA TOKOVA Prema podacima prof. Poljakova, pronos hemijski

rastvorenih reci Volgi, kod hidrometrij
Ne samo kod nas, i drugim zemljama, tek skog Kamisin, iznosi oko 73,4% od proticaja
poslednje vreme otpoceta organizovana cvrstog mehanickog tokom godine.
idi vodotocima. U t pogle
du doOijeni podaci, tacnost nego podaci Utvrdeno , pored toga, da proticaj pred
stavlj,cak i kod relativno mirnijih vodotoka, vrl0
proticaju voda, jer merenje proticaja voda vrsi
duzi niz godina. promenljivu . Proticaj
zavisnosti vd vode hidtisk
Merenje nanosa prirodnim vodotocima u, intenziteta kisa izazvale nadolazak vode,
posredno povezano problemom proucavanja 5to zavisi i od promena u uzduznom padu i
tenziteta erozije. Opsti intenzitet erozije moze da precnim fili. Narocito proticaj
ustanovi iz oticanja kroz jedan ili vise hidro delovanjem voda pritoka glavnom koritu.
metrijskih profila prirodnog toka ili kroz odrediva
zapremine zasipanja prirodnih l, gde postoje paralelna osmatranja protoka
stackih jezera i vodnih akumulacija. vode i proticaja za period od vise godina
Mutnoca vodotoka predstavlja rezu1tantu vrlo mogu , hidrometrijskim m, blize da odrede
Se i 1 odnosno da odredi norma oti
slozenih u id . Mutnoca reka
suspendovanih i , te da sra
odraz reljefa, razgranatosti hidrografske mreze sliva,
prosecna visegodisnja ut vodotoka:
sastava geoloske podloge otpornosti zemljista uti
: tsfi i i1 erozije, rezima visokih dnev
padavina, stanja biljnog pokrivaca i niza antro
pogenih i drugih . svejendo (113)
kojoj geografskoj sirini nalazi prirodni sliv.
ga merenja su potvrdila, da reke Juga pro
secno mutnocu nego reke Severa (Poljakov V. gde su: "" visegodiSnja mutnoca vode,
.: 99). ,,5/' srednjegodisnja zapremina suspendovanih (leb
Oticanje u prirodnim slivovima rezul deceg) ll u m 3/g0d., " " srednjegodisnja za
tat erozionih procesa. pri tome, kod oti u fgd., dok "Qo"

nanosa, pored procesa erozije povrsinskog i sredlljegodisnje oticanje vode u m 3!god,-

dubinskog tipa, deluju procesi hemijskog rastvara za jedan odredeni hidrometrijski profi1 prirod
vodotoku.
i korozije. Ispitivanjima utvrdeno da pro
ticaj hidrometrijskim f obrazovan lJ slucajeva kod dosadasnjih hidrometrij
iz cvrstog mehanickog ( ) i vodi rastvo merenja i odredivanja mutnoce vodoto
renog hiski putem nanosa (H n ). Pri tome , bilo gu uglv vrsiti merenja suspen
cvrsti (Mn ) sastavljen iz suspendo dovanog (Se) dok proticaj
vanog ili u vodi lebdeceg (Se) i vucenog 'n () redovno s procenjivan. Uopste, prak
kotrljajuceg dnu korita vodotoka () ticno merenje i odredivanje veliCine () povezano
tj. proticaj nanosa (Qn) ravan: mnogobrojnim teskocama. Zbog nejednolikog
kretanja (kotrljanja) vucenog dnu vodo
(112) toka, i skakanja, za merenje
moguce potpuno iskoriscavanje za osma

zbir vrednosti S + od vred

tranje proticaja nanosa, cak istih tacaka
jedl10m hidtisk profilu.
nosti se -clan kod slivova redov
zanemaruje. dti slucajeva, gde Radi neusavr5enosti pribora za
nanosa hemijski rastvorenog vodi i proticaja uopste (batometara, kao i
znatna godisnjoj zapremini nanosa. raznih drugih elektro-magnetskih i foto-celijskih ure

14 105
 daja i sl.) pribegl0 se i u hidrometriji procenjivanju
odnosa vucenih nanosa kroz izraz:
I~=~ I (114)
gde : ,,~" koeficijenat odnosa vucenih prema su
spendovanim nanosima i krece 8 za ravnicarskc
reke od 0,05 do 0,10 (5-10%), za brdske reke od
0,10-0,40 (10-40%). 8 - srednjegodisnja
zapremina suspendovanih, - zapremina vuce
nih nanosa u m 3/god.
'i:
,~
Ispitivanjima utvrdeno, da se sa manjom ko
~ licinom suspendovanih nanosa u proticajnom profi1u
~ smanjuje tn vode, se povecava ucesce vu
;~ nanosa, jer ukoliko voda bistrija uto1iko
vise oslobodena energija vode, koja onda deluje
i'! nanos pri dnu korita vodotoka. Ko1icina vuce
nanosa se povecava i kroz smanjivanje srednjeg
dijametra nanosa pri tome tu deluje i uzduzni pad
korita vodotoka.
MereCi suspendovane nanose, Cebotarev dao
sledecu tablicu, koja odreduje kategorije mutnoce
prirodnih vodotoka:
1. kategorija: jako mutne reke, sa mutnocom od
preko 4 kg nanosa 1 3 vode. su Zuta Reka,
Tenessy, Amudarja;
.1
2. kategorija: tn reke, mutnoca 2,5-4 kg
i. nanosa 1 m vode. su Amazon, reke Tasken
ta i 81.;
1 3. kategorija: srednje mutne reke, mutnoca 1
r -2,5 kg nanosa 1 3 vode. su Nil, Dunav,
Rona i sl.;
4. kategorija: slabo mutne reke, mutnoca 0,5
-1 kg nanosa 1 3 vode. su Rajna, Dnje
par i sl;
5. kategorija: veoma slabo mutne reke, mutnoca
0,1-0,5 kg nanosa 1 3 vode. su Visla, Dvina,
Mezen i sl.;
6. kategorija: bistre reke sa mutnocom ispod 0,1
kg nanosa 1 3 vode. su , Jenisej, Lena i sl. vrednosti idu od 1-8 i to:
Kada se srednja godisnja mutnoca vode prirodnog
vodotoka podeli sa srcdnjim padom korita toga vo
i dotoka izrazenog u m, dobija se Gluskovskom,
I
i izraz koji predstavlja inqeks crozije s1iva. Posto
u mnogim slucajevima u praksi tesko doci do poda
taka srednjegodisnjoj mutnoci zbog nedostataka
duzih merenja oticanja vode i nanosa, inz. Poljakov
predlozio da se erozija vodotoka proceni, uzima
za skalu koeficijenta erozije (t = 1 do 8. Kada
se ove vrednosti pomnoze sa sredn'jim padom korita
vodotoka izrazenog u metrima dobija se orijenta
podatak srednjegodisnjoj mutnoci vodotoka.
Za orijentaciona racunanja mnozi se tako dobijena
!
srednjegodisnja mutnoca vodotoka sa srednjom vo
dom i formira vrednost srednjeg proticaja nano
sa, tj.:
Qnsr = U Qsr I ( m3 jsek) (115)
106
kada se ova vrednost pomnozi brojem sekundl
u toku prosccne godine doWja se srednjegodisnja za
premina suspendovanih nanosa;
I Se = Qnsr 31,5 100 I ( m3/god) (ll)
Ovde potrebno uneti i pojavu kolebanja u proti.
canju nanosa tokom niza godina. Naime, potrebno
da se izracuna tzv. koeficijenat varijacije otica
nja godisnjeg nanosa. koeficijenat iznosi, prema
hidroloskim istrazivanjima u Evropi i Americi:
) za planinske reke 3,45
) za ravnicarskc reke ' 1,61
prosecno '= 2,22
gde : - poznati koeficijenat varijacije vode
godisnjeg oticanja.
Ovakva metodika mesta da se primeni u slu
cajevima, kada ipak postoje dovoljno pouzdani poda
i merenja protoka vode i suspendovanih nanosa.
Medutim, kod bujicnih slivova i erozionih podrucja
takvih podataka i merenja nema i zato
bilo nuzno da se iznadu druge, vise odgovarajuce
todike.
2. PRORACUN KOLICINE NAN08A
OBRASClA
ZA UKUPNI PROTICAj
VUCENOG 1 SU8PENDOVANOG NAN08A
Prema prof. inz. Poljakovu, moze dobiti ukup
zapremina erozionih nanosa jednog sliva za pro
secnu godinu:
1 !"' )
Wgd a;.J.M.PS(-+-- ( m/gd.)
1 yz
(117)
gde : - prosecni pad dna korita vodotoka izra
zen u ; - koeficijenat erozije (sliva) ko'ji ka
rakterise dati sHv odnosno eroziono podrucje i
1. podrucje slabe erozije 1,0 dok podruC'ja vrl0
jake erozije 8,0. Blize vrednosti ovog koeficijenta
prof. POljakova date u izrazu (32).
- predstavlja modul slivanja i izrazen u
m3isek km 2
F - povrsinu sliva u k 2 ; 8 - broj sekundi u
toku prosecne godine i1i u toku perioda vremena za
koju se racuna zapremina nanosa.
l - predstavlja zapreminsku tezinu suspendova
nih nanosa u tlm3 , 2 - zapreminsku tezinu vuce
nih nanosa u t/m 3
Posto Q F to iz obrasca pod (117)
moze da izracuna i zapremina nanosa za bilo koju
bujicnu kisu koja traje ,,8" sekundi minuta. Tada
obrazac dobija oblik:
. . Q . S ( 2. + )
IW' =
1 2
( 3 ) (118)
 u ova obrasca treba proracunati odnosno . 44 - Odnos vrednosti koeficijenata "" i "Z_O'
proceniti koeficijenat ~ koji predstavlja odnos
vucenih suspendovanim nanosima i kojem Vred. Vred.
l kod izraza (114). Prof Poljakov za "" 2"
podrucja uzima srednju vrednost ovog
koef. sa 0,40. Obrasci su postavljeni 1937. god. 0,5 0,1 0,8 0,55 1,2 1,1
U izrazu pod (117) i (118) znatne teskoce zadaju
0,55 0,2 .0,85 0,6 1,25 1,2
problemi oko odredivanja koef. , kao i modula
oticanja vode sa sliva (). 0,6 0,25 0,9 0,7 1,3 1,25
Inz. Iraklije Herheulidze postavio 1947. god. 0,65 0,3 1,0 0,8 1,35 1,3
sledeci obrazac za pronos nanosa u jed~nici 0,7 0,4 1,05 0,9 1,4 1,4
vremena: 0,75 0,5 1,1 1,0 1,5 1,5

2 m ~. Qv
I (119)
gde - stepen bujicnosti podrucja kojem '
detaljnije izlozeno u tablici 13, i vrednosti idu
od 0,5 za podrucja sa jedva primetnim erozionim
procesima do 1,5 za podrucja sa preterano jakim ero
zionim procesima.
predstavlja koeficijenat "odnosa kolicine
nosa prema padu bujicnog korita" i njegova vrednost
data u tablici 43.
Qv - predstavlja proticaj velike vode za odre
denu visinu kise izrazen u m3/sek, dok
- zapreminska tezina ukupnog vucenog i su
spendovanog bujicnog nanosa u prosecnom iznosu,
izrazena u tona/m3 (Herheulidze . 1.: 71).
Detaljnije analize mogucnosti stepena
bujicnosti "" Herheulidze-u u nasim uslovima
izvrsene su u studiji (37). U tim ana1izama utVl'
deno da su pocetne veednosti za stepen "" previso
ke za nase uslove, predlozena korekcija ove
vrednosti u izraz "koeficijenat erozije podrucja" (Z),
su vrednosti date u tablici 14, analiticko odre
divanje u izrazu pod (34).
"" i iste koriscene u ranijim projektima. Radi toga
predlozena i tablica 44.
Ova tablica objavljena 1957. g. u gore nave
denom radu. Na osnovu ove nove vrednosti koef.
erozije (Z), koja nastala u komblnaciji istraziva
nja inz. Herheulidze-a i autora, dat novi izraz za
odredivanje proticaja erozionih nanosa (vuceni i su
spendovani za'jedno), koji glasi:
( /sk) (120)
gde : Qn sekundni proticaj vucenog i suspen
dovanog nanosa u 3 za prosecnu visinu ki
se, tokom prosecne godine; Z - navedeni koefici
jenat erozije sliva ili erozionog podrucja, " koe
ficijenat zasicenosti nanosom bujicnog toka, dok
Qmax/sr - maksimalni proticaj vode za racunsku
kisu, tokom prosecne godine.
Koef. "" ("zasicenosti bujiCnog toka nanosom")
zavisi od visine kise i zapreminske tezine
nanosa i moze da se sracuna iz izraza:

Za pretvaranje vrednosti "koeficijenta bujicnosti" 11

= _+ (121)
() inz. Herheulidze-u u vrednost "koeficijenta
erozije podruCja" (Z) postoji i prakticni interes,
8tO su za mnoga podrucja procenjene vrednosti koef. gde : h - visina prosecne godisnje kise iz
razena u metrima, -zapreminska tezina bujic
.. 43 - Vrednost koef. q> Herheulidze-u nog nanosa u t podrazumevajuCi prosecnu te
zinu vucenog i suspendovanog nanosa zajedno. Vred
...,cu ....
cu
.... nost koef. " za neke visine kisa i neke
.";
1-; tI)
= t;;~

.!:4 2& ~g;:J 29 zapreminske tezine nanosa date su u tablici 45.
". ,'.)
".<
" ~i]j " ::=, Q Q) Q) racunsku visinu bujicne kise za jedan sliv
<tl ro;:lo 1-;
!l. p-~ !l...., -.!:4 eroziono podrucje treba, . Seltzer-u, uzeti
prosecnu godiSnju visinu svih dnevnih atmosferskih
1,0 0,08 6,0 0,19 20,0 0,35 taloga iznad 30 , odbljajuci taloge od snega. Tako
1,5 7,0 0,20 25,0 0,41 pr., ako se analizom kisomemih podataka utvr
0,09
dilo da u toku niza godina padal0 prosecno go
1,7 0,10 8,0 0,22 30,0 0,49
disnje 5 taloga od kisa visine izmedu 30 i 40 ; 2
2,0 0,11 9,0 0,23 40,0 0,65 taloga, od kiSa visine izmedu 40-50 ; 1 talog
2,5 0,12 10,0 0,25 50,0 0,85 od kisa izmedu 50 i 60 ; 2 taloga od kisa izmedu
3,0 0,13 11,0 0,26 60,0 0,97 60 i 70 , onda za konkretno podrucje iznosila
3,5 0,14 12,0 0,27 70,0 1,20 srednja visina racunske kise izrazena u
trima:
4,0 0,15 13,0 0,285 80,0 1,45
4,5 0,16 14,0 0,30 90,0 1,75 h sr = (0,035 5 + 0,045 2 + 0,055 1 +
5,0 0,175 15,0 0,305 100,0 2,00
+ 0,065 2) : 10 = 0,045

14* 107
 . 45 - Vrednosti koeficijenta ""

Visina bujic Vrednost koef. zasicenosti bujicnog toka sa nanosom

ne kise m " zapreminskim tezinama () tm
trima "h" I 1,20
"
1,50 1,60 1,80 2,20

0,005 0,070 0,065 0,062 0,061 0,058 0,055 0,053

.1, 0,010 0,101 0,094 0,090 0,089 0,085 0,081 0,077
,
~
0,020 0,150 0,140 0,134 0,130 0,124 0,120 0,116
i 0,030 0,188 0,176 0,170 0,166 0,158 0,153 0,146
! 0,040 0,221 0,208 0,200 0,196 0,187 0,181 0,174
! 0,050 0,254 0,238 0,230 0,224 0,215 0,208 0,200
i
0,060 0,285 0,267 0,259 0,254 0,244 0,234 0,226
0,070 0,310 0,292 0,283 0,277 0,266 0,257 0,247
0,080 0,340 0,330 0,308 0,302 0,290 0,280 0,270
0,090 0,365 0,342 0,330 0,325 0,312 0,303 0,292
0,100 0,390 0,368 0,356 0,350 0,336 0,325 0,314
'; 0,120 0,436 0,412 0,400 0,392 0,378 0,366 0,352
0,150 0,504 0,477 0,466 0,455 0,438 0,425 0,410

Prema tome, za kisu visine od 45 mm (0,045 ) treba m (45 ) vreme oticanja obra
traziti gornjoj tablici vrednost koef. zasicenosti (122) iznosilo:
nosom "" za to podrucje i istovremeno obrascu
(73) ili (75) treba sracunati Qmax/sr maksimalni Tsek = 2/ 1000 60 sek. 0,045 m
proticaj vode za racunsku kisu od 45 = 4000 0,045 = 1800 sek.
( 0,045 ) i tu vrednost obrazac (120)
za dobijanje sekudnog prenosa pri maksi Naime, gornjem primeru, kisa koja dala 45 m
l vodi te bujicne kise. taloga, padala intenzitetom od 1 /
Ukupnu srednjegodisnju zapreminu vucenog i nut trajala 45 minuta 45 minuta 60 = 2700
spendoval1og erozionog treba sracunati iz sekundi. Efektivno vreme pronosa erozionih nanosa
obrasca: iznosilo tom l: 2700 sek 1800 sek.
" Pri hidrometrijskim merenjima rec
tokovima ponekad moguce odvojeno posma
Ggod f r Tsek Qn I ( m/gd.) (122) trati kretanje i proticaj vucenih od suspendovanih
nanosa. U tom smislu razni autori pokusa1i da
gde : f r - broj prosecnih kiSa toku stvore obrasce koji obuhvataju odredene frakcije
prosecne godine, za sracunat proticaj . U Evropi su tom smislu najpoznati:ji sle
s ( konkretnom primeru 10 puta godi de6i obrasci: 1) za nanos:
snje) koji strucnoj literaturi jos naziva i frek Dr . Schoklitsch-a (1943. god.)
venciOl1i bujicnih kisa, kojem l0 reci
VI glavi, pod 8. 3
d 0,5

efektivno racunsko vreme ( sek) gv=2,5. (--==)3d.( ) (_) 2
za proticaj odnosno godisnju zapreminu i
suspendovanih G god f r Tsek Qn treba uze
" 2gd
ti , koje jednako: (kg/m. sek) (124)

Prof. 1. . Levi-a: (1949. god.)

IT sek = 2/3 1000 60 sek. hsr -: 4OO0~~1 ( sek)
1,65
gv 0,002 (-)3 . d . ( ) ( d )
(123)

gde : - srednja racunska kise (kg/m. sek) (125)

u metrima. U gomjem izrazu pretpostavljeno, da
racunska () kisa padala intenzitetom od
Prof. Goncarova (1954. god.)
1 mm/minut, da proticaj tekao za
vreme od 2/ padanja kise, sto saglasno l
oticanja nanosa prirodnim m, aku
gv = (1 + <) . d [( : -11 (:0 -1)

l voda od jakih kisa koje nosile (kg/m. sek) (126)

l tek posle izvesnog od pocetka
padanja jake kise sliv. k pr. analizom U obrascima gv - oznacava proticaj vu
l
1,
sliva utvrd:eno da racunska kisa iznosi 0,045

108
cenih nanosa 1 metar sirine toka u kg/sek; V

1,

I~.~
 'Srednju brzinu toka vode m/sek; Vo - srednju
brzinu toka vode kojoj nastaje kretanje (
kretanje) nanosa m!sek; d - srednji precnik
cenog nanosa metrima; - srednju dubinu vode
metrima; g 9,81 m/sek 2 ubrzanje Zemljine teze;
koef. Schoklitsch-u, zavisi od "rapavosti"
korita, varira od 0,6-1,0. U obrascu pod (126) '
oznacava korelacioni koef. koji zavisi od tempera
ture vode i srednjeg precnika nanosa. Za tempera
turu vode 15 0 iznosi za frakcije od:
,d = 2 ; q> 1,5 dok za frakcije nanosa prec
nika 0,2 l1jcgova vrednost rp 3,25. Vrednost
."n" Schoklitsch-u moze da se sracuna iz:
1
= 0,0525 . d.
Za proticaj suspendovanih nanosa kod
reka koriste obrasci:
Prof. . . Levi-a (1949. god.):
gs = 0,01 (d)2 (V)4 . Q
. (kg/m. sek)
Prof. Concarova (1962. god.):
+ ') V d . ( :
:gs 1,2 (1
gde : g. - proticaj susdvnih 1 kom prosecne godine izaziva jake nadola
metar sirine toka kg!sek; d, , V i Vo i koef. q>
kao u obrascima od 124 do 126, dok koef. ""
obrascu (127) odnos Iaminarnog kretanja
dovanog nanosa u zavisnosti od brzine i postojanja
pescanih dina koritu. "Q" - predstavlja proticaj
vode u m1!/sek.
Sok1iC utvrdio da i kod kretanja nanosa re
kama nanos protice ravnomerno, vec se krece
valovima. Zbog toga odvajanje nanosa suspendo
v-ane i vucene nanose, narocito kod tokova koji
pri proticanju brzine vece od 3 m1isek
vestacka i fiktivna kategorija. Soklic predloZio
(1949) da se proracun nanosa kod recnih profila vrsi
putem sledeceg obrasca:
' "" 2.500 . 8/2 (Q
312
, . d )
7/6
gde : kolicina nanosa izrazena proticajem
kglsek, za profil reke sirine metrima, dok
- pad energije metrima; d - srednji
precnik nanosa metrima, Q - proticaj vode
profilu m 3/sek. Precnik treba odredivati
(d u .) tako da uzme granici odakle 60%
terijala krupniji, 40% prosek srednjeg zrna
da precnik ispod "d" . Obrazac moze da
se primeni za uslove proticanja za
tokove (Schoklitsch .: 100).
Medutim, . . Velikanovu kretanje
pravom toku predstavlja jednuvrstu "pla
sticnog konglomerata" koji pri kretanju
podvrgava zakonima hidrodinamike, pribli
zava kretanju lavinskih masa. Unutrasnje deformaci
takvom plasticnom konglomeratu cesto ta
kve, da masa klizi dnu korita bujicnog
vodotoka strahovitom brzinom, kao kakvo kruto telo
niz dobro uglacanu, podmazanu i vrl0 nagnutu
vrsinu klizne ravni. Bas zbog toga neki istrazi
vaCi i vrlo razliCitim pravcima istrazivanja,
li sigurnije utvrdili zakone kretanja tOI
kova.
Prof. dr Sokolovski (1952) postavio obrazac
za proracun ukupne zapremine bujicnih nanosa koji
glasi:
IW n= 1000 . . (t f' . I ( m:!/god.) (130)
gde su: F povrsina s1iva km 2, - relativan sa
drzaj erozionih nanosa vodi; - visina pada
kzl i n kOja toku godine izazvala bUjicnu poplavu
u (moze da se racuna i samo za jednu poplavnu
vodu), dok "" koeficijenat oticanja. Vrednost
za "" krece se prema merenim podacima, od 0,3
do 0,50. Koeficijenat "." treba uzimati:
(127) ) za slivove visokih planina, koji leze iznad
2500-3000 nadmorske visine . = 0,50-0,70;
) za sliyove sredogorja od 1000 do 2500 m nad
morske visine . 0,30 - 0,50; .'
) za slivove niskogorja i brezuljaka, koji leze
(kg/m. sek) (128) ispod 1000 nadmorske visinea. = 0,10-0,30.
obrazac raden prema uslovima podrucja
Kavkaza. Za odredivanje ukupne kolicine koja to
ske mogu korist;ti metode, koje odnose ut
vrdivanje frekvencionog broja bu'jicnih kisa, i koje
su primenjene obrascima (120-122) (Sokolovskij
L. D.: 31).
Jedan od novijih obrazaca tom pravcu posta
vio dr inz. Novak radu: Recentna
erozija podrucju Fruske Core i tendencije njenog
razvoja (1964. g.) koji glasi:
1
Wg (Hgod - - 20 ) '1 . F
= ( m 3!god.) (131)
3
gde su: Wg ukupna godisnja zapremina vucenih
i suspendovanih nanosa u 3 ! goct; H god - srednje
( kg!sek) (129) godisnja padavina ; 20 - srednjegodisnji
zbir svih padavina ispod 20 visine izrazen
; F - povrsina km 2 , dok l] - modul
oticanj erozionih nanosa i iznosi:
(132)
gde : t' - koeficijenat "izlozenosti zemljista
bardovanju kisnim kapima" i iznosi: za sume do
brog sklopa i obrasta 0,3-0,4; za degradirane sume
i sikare 0,4-0,5; za livade i pasnjake 0,5-0,6; za
vocnjake i vinograde 0,6-0,8; za oranice i baste
0,8-1,0 i za goleti, osuline i raspadine 1,0-1,2.
Vrednost ovoga koeficijenta treba dobijati propor
cionalno rasprostranjenju pojedinih od ovih katego
m slivu ili erozionom podrucju. Tako,
pr., ako ! slivu nalazi 20% slivne povrsine
pod degradiranim sumama i sikarama; 30% pod
109
\JI
 oranicama i bastama; 40% pod i izraz dobijen osnovu strukture
gradima, 10% sliva pod goletima, onda davina za klimatoloskih stanica podrucja
vrednost koef. 't' iznositi za to podrucje: Vojvodine, u tom predstavlja jedan
retkih pokusaja, se poveze uticaj stvarne struk
't' 20% 0,45 + 30% 0,9 + 40% ture padavina ot'icanjc nanosa u crozionom pod
ili slivu (jl N.: 101).
0,7 + 10% 1,1 = 0,75 sto navedel10 za obrasce proticaju voda,
to vazi i za obrasce proticaju nanosa, sa
- kvadratni koren iz srednjeg pada sliva da i tu treba tcziti rcalizaciji 8to brojnijih
erozionog podrucja izrazenog u metrima, ko'ji se renja kretanja nanosa i $to objektiviziranju
postupku za odredivanje srednjeg pada dobijanja koeficijenata, od kojih bitno zavisi i tac
datog kod izraza (25). nost rezultata.
predstavlja koeficijenat "vidnih tragova
zijc podrucja" i njegove vrednosti idu od 1,0-10,0
3. PRORACUN KOLICINE NANOSA
i treba ga odredivati sledeci (. tabl. 46).
POTENCIJALU EROZIJE
Ispod tablice 14 detaljnije 8 sta tre
kod rekognosciranja erozionih podrucja podrazu Naglaseno , da privreda zaintereso
mevati pod procesima ekscesivne, jake, srednje za pravilno srednjegodisnjeg "ste
siabe dubinske povrsinske erozije. degradacije" ili intenziteta erozije u pojedinim
Obrazac dobijen osnovu visegodisnjih oblastima. Proracun intenziteta erozije zna
i nanosa erozionim parcelama za poduhvate privrednih planiranja za razvoJ

u podrucju Fruske Gore (Srem), koje izvrsio dr privredno zaostalih podrucja.

inz. N. Millajlovic u periodu 1959-62. g.
.46
'1 Bliza oznaka kategorije i tipa
-:;; erozionih procesa
~ erozije "" da jos dugo vremena morati da se koriste isklju
I Preterano jaka ili ekscesivna erozija:
8) sliv zahvacen jarugama, urvin
skim procesima i erozijom dubin
skog tipa
) sliv zahvacen jakom povrsin
skom erozijom, pod raspadinama
i osulinama
11 Jaka erozija: sliv obuhvacen 80%
povrsine:
) jarugama, odronima, urvinskim i
drugim procesima dubinske erozije 7,1- 8,0
) raspadinama, osulinama i jakom
vrsinskom erozijom
! Srednja erozija: obuhvacen 30%
Na zalost, i pored znacaja, mnogi
kusaji da se illtenzitet erozije u proracunavanju
hvati realnim pokazateljima jos nisu li. Nedo
statak podataka od dugogodisnjih hidrometrijskih:
meren:ja proticaja vode i nanosa, kao i postojanje
Vrednost
koef.
brojnih cinilaca, koji uticu stalne inten
vidn. trag. ziteta erozije u pojedinim krajevima, uslovljavaju
orijentacione metode za intenziteta'
erozije u prirodnim slivovima bujicnog tipa.
U vezi sa potrebom privrednog planiranja, naro
cito przanja tehnicke zemljama u.
9,1-10,0
razvoju, istaknuta zasedanju grpe eksperata
za eroziju i tokove odrzanom od 3.
8,1-9,0 12. oktobra 1960. g., u Spaniji, potreba da se
"pronadu dopune postojece orijentacione.
metode za kvantitativno odredivanje srednjegodi
snjeg intenziteta erozije". Na tom zasedanju pod
, da, i kada l0 moguce izvesti "stalna
godisnja merenja pronosu materijala u
s1ivovima i erozionim podrucjima postojecim hidro
metrijskim metodama, dobijeni podaci degrada
6,1 - 7,0
zemljisnog sloja, odgovarali za mnoge uslo
, zbog vanredno izrazenog uticaja raznih mera,
koje preduzima covek u prirodnom slivu, kao i zbog

povrsine:
drugih stihijskih u podrucjima".
) procesima dubinske erozije 5,1-6,0
tome predlozeno, da kod davanja predloga
) povrsinske erozije 4,1-5,0
za metodike, ostane samo konstatacijf
sadasnje "stepena degradacije" l intenziteta
erozije, da "pokusa da izrazi brojcanim
IV Slaba erozija: obuhvacen 10%
deksima" i stanje podruCja u daljoj i bliskoj
povrsine:
ducnosti, i narocito "sagleda i uticaj preduzetih ili
) dubinske erozije
3,1-4,0 nepreduzetih antierozionih radova u erozionom
) procesima povrsinske erozije
2,1-3,0 drucju, smanjenja ili povecanja srednje
godisnjeg intenziteta erozije, odnosno ukupnih godi
snjih suma vucenih i suspendovanih " (
V Veoma slaba erOZ1Ja: jedva primetni Forestry , '\Vorking Torrent
tragovi erozije: Control, Protection from Avalanches and Manage
) u tragovima, dubinski tip 1,5 2,0 ment, , 5-th Session, Roma, 1961).
I .
) erozija tragovima, povrinski tip 1,0-1,4 orijentacione metode za proracune prosec
---_..... _-~-- ----------- nog intenziteta erozije u prirodnom slivu, delu

110
, ili parceli zemljista, postavili su strucnjaci
ricke sluzbe za konservaciju zemljista i voda.
tode su se odnosile uglavnom l slivove ili
-parcele pretezno sa poljoprivrednim kulturama.
ko 1938. god., . ]. Neal, proucavajuCi uticaj
giba zemljista kolicinske odnose vode i nanosa,
pri odredenim visinama kisa, postavio sledeCi
izraz:
IW = 0,2 . so,7 . 2,2 ( tonama/acre)
gde : W - ukupna prosecna godisnja koliCina ero
zionog nanosa u tonama!acre, dok S - nagib
padine, odnosno srednji nagib sliva u procentima;
- prosecno vreme trajanja kisa u caso
\-, dok "" prosecni intenzitet kisa u
inCima/cas.
Obrazac se moze primeniti, kako za jednu, tako
i z.1 prosecan broj kisa u toku prosecne go
dine. Medutim, eksperimenti za dobijanje ovog obra
sca \Tseni su erozionim parcelama velicine oko
4 (0,001 acre). Obrazac tesko primenjiv za par
2
cele sa razlicitim kulturama (ittredge ].: 102).
Veci napredak u tome pravcu predstavlja meto
,{jika . . Browning-a, formirana 1947. g., osno
vu brojnih istrazivanja gubitaka u zemljistu ero
:zionim parcelama u (SAD). Prema Browning-u,
iznosi prosecni godisnji intenzitet erozije izrazen gu
bitkom zemljista u tonama 1 acre:
I = 10 . S . . Re L I (tona/acre)
.gde : -
srednjegodisnji gubitak zemljista u
tonama acre; S - (faktor) tipa zemljista.
Njegova vrednost krece se kod plitkih nestrukturnih
1,7; kod srednje dubokih 1,2-1,5; kod teskih, gli
novitih zemljista 1,0-1,1.
D - faktor nagiba terena i njegova se vrednost
1<rece od 0,1 za nagibe od 2% do 1,0 za nagibe
-od 10% i do 3,0 za nagibe do 20%.
L - sirine poljoprivredne parcele u od
nosu pravac slivanja vode i vrednost se krece
od 1,2 za sirine parcela od 100 stopa, do 1,8 za sirine
do 200 stopa, do 3,0 za sirine od 450 stopa i 5,0 za
sirine od 1000 stopa.
Re - predstavlja faktor relativne erozije, cija se
vrednost krece od 0,4 za vrlo slabu eroziju, do 1,0
za umerenu eroziju i do 2,0 za ekstremno razvijenu
eroziju poljoprivrednoj parce!i. Cinilac sko
ekvivalentan "stepena bujicnosti" ()
inz. Herheulidze-u, i dobija se s!ican nacin, okular
procenom, iskljucivo proracunu
erozije poljoprivrednim parcelama, sto nije slu
kod "stepena bujicnosti" () kod inz. Herhe
u!idze-a (tacaa 13).
Proracun intenziteta erozije Browning-u moze
da se koristi za projektovanje radova konserva
poljoprivrednog zemljista i terasiranju uopste.
Posto kod poljoprivrednih kultura, narocito kod
!terasa, bitno utice relativne erozije (R e )
sav rad odrzavanju parcela i kultura, kao i l
dored, Browning predlozio, da se kao konacna
vrednost za proracun srendjegodisnjeg intenziteta,
dobije iz sledeceg postupka:
I ' = . Rt . F (tona/acre) (135)
gde :
/ - izmenjena vrednost srednjegodisnjeg inten
(133) ziteta erozije usled promena u plodoredu i odrzava
poljoprivredne parcele odnosno terase;
Rt - cinilac plodoreda, vrednosti iznose
za: plodored: neprekidno kukuruz Rt = 4,0; 2 godi
psenica, 1 godina kukuruz R t = 3,0; 1 godina
kukuruza, 1 godina psenica Rt = 2,0; 1 godine ku
kuruz, 1 godine psenica i 3 godine !ivade R t = 0,4;
stalno livada ili detelina R t = 0,1;
F - cinilac odrzavanja i dubrenja poljopri
vredne parcele i iznosi: ) za dobro odrzavanje i kal
cifikaciju = 0,7; ) za osrednje odrzavanje i du
brenje F = 1,0; ) za slabo odrzavanje i dubrenje
= 1,3;
- cinilac kultivacije (obrade) zemlji
sta i iznosi: ) za oranje uz i niz brdo 1,0; ) za
konturno oranje (pravac izohipsi) = 0,5; ) za kon
turno pojasnu obradu i uske medupojaseve sa tra
= 0,25 i d) za tehnicki pravilno izvedeno
terasiranje nagnutog zemljista = 0,15.
Metoda Browning-a odnosi se uslove zemlji
sta i klimate u Ajovi, i nasla siru primenu, ali
(134) misljenju istaknutih strucnjaka za konservaciju
zemljista i voda u SAD, ima odreden teorijski znacaj,
posto uputila misao u pravcu ispravnijeg
kvantitativnog odredivanja faktora erozi'je (Frevert
Schwab: 34).
Druga vise razradena metoda za sracunavanje
srednjegodisnjeg intenziteta erozije , poznata i pod
imenom "metoda jednacine erozije" (" u
of Erosion") stvorena od strucnjaka Americke slu
zbe za konservaciju zemljista i voda, godine
1955. Osnovana brojnim podacima
gubitaka zemljista plodnim erozionim l
pod razlicitim kulturama u prirodnom slivu i ogle
dima sa vestackom kisom !izimetrijskim aparatu
. metodi gubici u zemljistu sracunavaju
se iz izraza:
I A=CMSLPE (tona;'acre) (136)
gde su: - proseCll1 gubitak zemljista u tona
! godina; - faktor polodoreda cije vred
nosti idu od 0,005 do 1,0; - faktor odrzavanja
i l zemljiStem. Njegova vrednost se krece
od 0,5 do 0,8 u zavisnosti da li se pravilno ili rdavo
postupa sa zemljiStem; S - cinilac nagiba zemlji
sta, se vrednost krece od 0,1 do 3,0 s!icno, kao
vrednost "D" u metodici Browning-a; L - cinilac
sirine l i1i duzine u najveceg nagiba,
vrednosti idu od 0,5 do 5,0; - pre
duzetih konservacionih mera i radova poljopri
vrednoj parceli (zemljistu), vrednosti idu od
111
"
0,3 do 1,0; - faktor relativne erozije, koji odra
zava srednji stepen erozije zemljista, vrednosti
od 1,0 za slabo erodirano zemljiste do 1,75 za
ekstremno erodirano zemljiste.
gde : W - koliCina nanosa, koja prosecno godi
snje dospeva u jedan akumulacioni prostor (veSlc
ko jezero, rezervoar) u tonaiacre god.; - prosec
veliCina produkcije erozionih nanosa u slivu u

Posto i u "jednaCini erozije" koju dala

tona/acre; "" - "efikasnost" odnosno zapremina
ricka sluzba za konservaciju zemljista i voda, nisu
mrtvoga prostora akumulacije (vestackog jezera, re
i '" ipak svi najbitniji cinibci koji uticu

zervoara) m ; D ukupno godisnje doticanje vo

ficnost erozije u pojedinim podrucjima, kao pr.
de u akumulacioni prostor, iz neposrednih
\'isina atmosferskog taloga, nadmorske visine
pritoka 1 reda u m3!god; S pad glavnog korita .
mti; dok F faktor oblika sliva. '
drucja i sl., to su za razne poljoprivredne reone u

SAD, dati za svaki il iz jednacine pod (136) od

sustini duzina glavnog toka u metrima podeljena
govarajuci 11umericki podaci. Na taj ,;jednacina
sa precnikom ekvivalentnog sliva, koji istu
erozije" u SAD i prilago<1ena raznolikim specifiCnim
vrsinu, se zamislja da potpuni oblik kruga.
uslovima pojedinih krajeva. specijalno izra
Prakticna primena ovoga izraza vcoma otezana
nomograma vrednosti za sve iz jedna

kod odredivanja vrednosti za , D i u slucajevi~

, kada ne postoje podaci konkretnih merenja
" i pod (136) dobijaju za razna podrucja SAD (Ackermann and Corinth: 81).
kratkim putem, za sve konkretne uslove u raznim
podrucjima. Francuski istrazivac Frederik Furnier stvorio
Ova metodika sa primenjena kod ra (1960. god.) osnovu podataka proticaja
dova 11a konservaciji zemljista, obuhvatajuCi zemlji kod- velikih i vodotoka u raznim krajevima:
sta i brdskim padinama do maksimalnog nagiba sveta, jcdnacinu "potencijala " tj.:
od 240/0 i duzina parcela u pravcu 11agiba do 3.000
stopa. Njen nedostatak, sto usko vezana za od
redene reone, i sto moze da primeni za vrl0 mala I = 2,65 . + 0,46 . -- 1,56 I ( m/gd.) (139,
eroziona podrucja (Kohnke . and Bertrand .: 28).
S obzirom aktuelnost problema, vrse se poku
gde su: ukupna prosecl1a godisnja koliCina ero
saji, da intenzitet erozije odredi kroz odnose re
zki!1 l1anosa, koja dospcva u jedan recipijent
..! l hidrografskih i geomorfoloskih pokazatelja
hidmtiski profil iz prirodnog sliva, izrazena u
i (parametara). Naime, mnogi radovi, narocito sovjet m~!god. - predstavlja logaritamsku vrednost ko
skih istrazivaca kao D. Armand-a, . Sribnij-a, G. licnika izmedu kvadrata sume padavil1a za prosec
~ Surmac-a, S. Kozmenka i dr. ukazuju da postoji najkisniji u godini (2) i srednjegodisnje
i posredna zavisnost izmedu koeficijenta relativne ero sume padavina () izrazenih u , tj. = log
r zije 8liva i njegovih osnovnih parametara koji ka 2/, dok - geomorfoloski kocficijenat
rakterisu oblik 81iva, srednju nadmorsku visinu, ili podrucja i dobija se iz proizvoda srednje visi11
energiju reljefa i 81. ske razlike sliva podrucja u metrima i sred11jeg
"Potencijalna zaliha rada" ko'ju proizvode atmo pada sliva, ! u logaritamskoj vrednosti, tj.
sferski talozi nad jednim 8livom tokom prosecne go = log D tg gde D - srednja visinska razlika
dine, moze da se izrazi, prema Gluskov-u, jednom u metrima, tg srednji pad sliva (Fournier
od osnivaca Sovjetske bldrolosko-naucne sluzbe, sa .: 42).
izrazom: Obrazac daje za slivove prihvatljive
rezultate, posto u i uneti specificni uti
I Rpot F . H sr . H god I ( km 2 2 ) (137) caji mnogih drugih erozije.
Teskoce primene navedenih metodika
gde : Rpot potencijalna zaliha rada kojim se s1ivove postavljaju pred teoriju i praksu zadatak da
vrsi erozija nad jednim slivom tokom prosecne godi se traze nova odgovarajuca resenja, narocito i za
; F - povrsina sliva u km 2, H sr - srednja nad podrucja gde izrazite hidrografske mreze i gde
morska visina sliva u metrima, H gOd - suma se za opazanje protieaja nanosa mogu da koriste
davina . zaliha rada biva u raznolikim uslovi hidrometrijske metode.
erozionih podrucja i prirodnih slivova trosena
svldiv zliit sila koje deluju nasuprot
Na osnovu visegodisnjih istrazivanja terenu
silama erozije, prema tome tu i treba traziti put u podrucjima Juzne, Zapadne i Ve1ike Morave, Ibra,
da otkrije zakonitost izme<1u sila erozije i para imoka i Vardara, proveravanjem odredenih
metara koji karakterisu sliv ili podrucje (Gluskov stavki u laboratoriji za i eroziju Sumarskog
G. V.: 103). fakulteta u Bcogradu, l da dobije i sle
deci analiticki izraz za odredivanje srednjegodisnjih
Americki istrazivaci Ackermann i Corinth daH zi erozionih nanosa (ukupni vuceni i suspen
(1962) sledeci obrazac za ukupno talozenje iz jednog dovani nanosi) za prirodni sliv, deo sliva ili gravi
sliva u akumulacionim bazenima: taciono podrucje ili cak za odvojenu parcelu zem
ljista. izraz glasi:
Iw = 0,53. ..
00,29 . SO,41

,
( tona!acre)

(138)
wgod = . Hgod 1f vv . F I ( migd.) (140)

112
 \
!
I
14 15 16 17 18 19 20 2.1 22 23 24
I,

=-a..=;;l
~+--1'3

14 15 16 17 18 19 20 21 22 23
SZ. 58 - Karta srednjegod,iSnjih izotermi vazduha druu Jugoslavije za period 1925-1940. god., koju
obradiZa Savezna hidrometeoroloska sluzba

gde : Wgo d - ukupna proizvodnja ("produkcija")
erozionih nanosa u /gd. za sliv, deo sliva,
e:-ozionog podrucja parcelu zemljista; tempe
ratumi koeficijenat podrucja, za koji dato b1ize
objasnjenje kod izraza (14). HgOd - predstavlja
srednju godisnju kolicinu padavina izrazenu u i1i
metrima; 1t - 3,14; F - povrsina sliva u km 2,
dok (Z) koeficijenat erozije sliva ili podrucja
kojem l reci u poglavlju formiranju koefici
jenata erozije. ( 14).
Obrazac pod (140) daje ukupnu sumu proizvede
erozionih nanosa u jednom slivu gravitacio
podruCju. Medutim, poznato , da nanos proiz
veden erozionim procesima u s1ivu, ne dospeva u
lokupnoj koliCini do najnize tacke sliva. Znatan deo
nanosa zaostaje li i depresijama ili
zaravnjenim delovima, i sam proces prevlacenja
nanosa iz visih u nize delove reljefa odnosno .
nog sliva, desava se u vrlo dugom vremenskom raz
nosa, koja dospeva odredeni hidrometrijski pro
. Neki autori, kao Ackermann-Corinth, stv
su : "koeficijenat transporta nanosa", ne
ki su pokusali da taj proces obuhvate kroz
"koeficijenta retencije" (zadrzavanja) "koeficijen
ta retardacije" (zakasnjavanja) proticaja nanosa.
Analize nizu izradenih detaljnih karata
zije za male i velike s1ivove kod nas: Nisave, Ve
ternice, ]ablanice, rjye Reke, inacke Morave, Gru
ze, Resave, Timoka i dr. i uporedivanje sa visegodi
snjim merenjima suspendovanog i proracunavanjem
vucenog nanosa, omoguci1i su postavljanje i poseb
nog izraza za proracunavanje koeficijenta retencije
erozionih nanosa, koji glasi:
. ( )0,5
I u
R = 0.25 (L+ )
(141)

doblju. Zbog toga su i mnogi isttazivaci i pokusali

da izdvoje "produkciju" - proizvodnju erozionih koji 'odgovara kako za mala, tako i za l0 velika
oanosa u slivu od prosecoe godisnje "zapremine" slivna podrucja.

15 113

 Ovde : R u - koeficijenat retencije nanosa u
prirodnom slivu gravitacionom podrucju, ......:..
sliva (duzina vododclnice sliva) u km; L - du
zina sIiva u k, D - srednja visinska raz1ika sli
\- izrazcna u km.
Koeficijenat retencije erozionih nanosa predstav
ljacinilac, kojim se smanju'ju opste koliCine prosecno
godisnje proizvedenih nanosa u jednom
slivu erozionom podrucju u odnosu od njihovog
mesta stvaranja do mesta gde se vrsi
ticaja godisnjih koliCina nanosa ( i suspen
dovani) tj. odred.enog hidrometrijskog fi1 sa
mog usca bujicnog sliva u recipijent. Smanjivanje
opste koliCine erozionih nanosa od izvorista ka uscu
sliva predstavlja prirodan proces.
Mnozenjem izraza pod (140), tj. prosecne godi
ukupne produkcije erozionih nanosa sa koef.
R u " doblja se srednjegodiSnja zapremina ukupnih
i suspendovanih nanosa, koja dospeva do
usca sliva odnosno do hidrometrijskog , za ko
se proracun nanosa i vrsi, tj.:
Ggod == Hgod ( Vz;.- F . Ru I (u m 3 /god)
I1i 1 km2 sliva odnosno erozionog podrucja:
Ggpd!Sp == H god . vz;. . ( m 3/km2 god.)
l analize o.dnosima merenih suspendovanih
i procenjenih vucenih nanosa u podrucju veceg bro
nasih reka, po.sluzile su kao o.snova za dobljanje
orijentaciono.g izraza za o.dred.ivanje procenta
ll prema suspendovanim nano.sima u prirodnim
slivo.vima.
Laboratorijskim ispitivanjima uzoraka
nanosa (vucenih i suspendovanih) iz velikog broja
nasih vodotoka, dobijen sledeci analiticki izraz za
orijentacio.no odred.ivanje procenta nanosa:
-
Z(Y v -l)
,=--~.
.
gde : ,;1:" procenat nanosa u ui zije", koja glasi:
slivu ili erozionom podrucju; "Z" koef. relativne
zije sliva kojem bilo detaljno izlozeno u
snjenju izraza (34), v - zapremin8ka tezina
cenih nanosa u t!m ; s - zapreminska tezina su
spendovanih nanosa u tJm 3 ; a'7t 3,14.
Na taj naCin, uz laboratorijskih ispitivanja
uzorcima, koji su blli podvrgnuti dejstvu vestac
kih kisa razliCitog iritenziteta i trajanja, uz razli
lite visine temperatura u laboratoriji, zakljucno sa
izrazom pod (144) dobijeni su svi analiticki izrazi za
proracune rezima l1anosa potencijalu erozije l
metodom, za slivove, eroziona podrucja ili
114
odeljene komplekse terena, ili za gravitaciona
drucja velikih i malih vodnihakumulacija.
d.uti, u vidu i mnoge prakticne
trebe, koje se javljaju kod projektovanja mera za
sa bujicnim tokovima i zi,i se kod
ispitivanja htelo da zadrzi samo konstataci
sadasl1jcm stanju rezima erozionih nanosa u
slivu.
Pro.ucavanja, koja su u tome smislu izvs neki
strani istrazivaCi, u prvom redu strucnjaci Amcricke
sluzbe za konservaciju zemljista i voda kao Brow
ning, Barnes, Edminstcr i zatim i naucnici drugi
zemalja kao Holy, Samov i 81., ukazala su da su
ravdane prctpostavke u mogucnost prognoziranja
rezima erozionin nanosa u slivu, erozionom podruc
, komplcksu zemljista gravitacionim podrucji
vodnih akumulacija (vestackih jezera), ako se
unapred predvide i koje nastati u pod
[ ako se preduzmu i izvedu antierozioni radovi
odred.enog , se to ne uopste.
Na osnovu visgdisih istrazivanja i naknad
sred.ivanjem merenih podataka, ukazano kod
izraza(34) za ana!itickoodredivanje koeIicijenta
zije podrucja (Z) da moguce odred.ivati i
ne u rezimu erozionih nanosa u bujicnom slivu,
zionom podrucju, kompleksu zemljista gravitacio
podrucjima vodnih akumulacija ako se
sagleda buduca vrednost koeficijenta ured.enja sliva
"' ". Navedeno da osnovna ideja za od
prihvacena iz metodike . . Bro.wning-a.
su istraZivanjima terenu i u laboratorijskim
143 uslovima odredene vredno.sti niza sastavnih
koeficijenata, koji Cine izraz pod (34).
vi putem dobljena ujedno prva metodika
kod nas, koja se kompletno odnosi
zima erozionih nanosa ne samo za mala :: i za vrlo
veHka sUvna podrucja. Ona mo.ze da se
tokove svih hidro'5rafskih klasa i kategorija
razorno.sti, kao i za odvojene komplekse sumskog
ili poljoprivrednog zemljiSta u razIiCitim klimatskim
uslovima, u granicama o.rijentacione taCnosti.
4. PRORACUN KOLCT1\fE NANOSA USLED
EOI~SKE EROZIJE
(144)
Americki istrazivaci Chcpil i Woodruff dali su
(1954. god.) jednu od prvih "jednacina eolske
I We 491,3 . (RK)O,835 (tonaiacrc) (145)
gde su: W - gubici zemljista usled eolske erozije
u tona lacre; - faktor rapavosti, koji iznosi za
zemljista bez brazda 1,5; za zemljista pod zitnom
strnjikom 3,2; za oranice sa dubokim brazdama 10,0
(ako ih otpadaka), za livade ipasnjake 1,0,
dok za sume od 0,1 do 0,5.
 R - faktor kolicine bil'jnih otpadaka zem
ljistu. Onde gde blljnih otpadaka R = 100
-300, srednja kolicina otpadaka, . stcnjika
iita, koreni od kukuruzne sase od 300-600; onde
gde dosta blljnih otpadaka vrednost za R ide
od 600-1000, i izra.zena u funtama!za
nches. Ondc gde su livade R 1200, za sume
1200-2000. Podaci su dobljcni sa 88 l u
drucju Great Plains.
1 predstavlja procenat frakcije zemljista
precnik veCi od 0,84 , i isti trcba doblti gra
nulometrijskom analizom uzoraka zemljista. Radi
claksanjadobijanja konacnih vrednosti za We , Che
l i Woodruff su izradili specija1n~ nomograme, iz
kojih kada su poznate li R. i 1 mO.ze vrlo
brzo da se doWje koliCina W . Rad seodnosi uglav
potrebe dijagnoziranja poljoprivrednih re
, gde izradena detaljna pedoloska karta.
te gornji izraz tesko koristiti za podrucja gde tak
Yih podataka (Chepil W. S. - WQodruff .
~.: 106).
U mnogim elaboratima, narocito kod izgradnje
ma1ih vodnih akumulacija slucajeva za snih cestica prasine i peska, koja
nemareno zasipanje jezera sa nanosom eolske
::ije, jer se sve skoro smatra10 se tu uvek
r relativno neznatnim koliCinama nanosa. Is
t!ai:ivanja Chepi1-a i Woodroff-a su pokazala
sto zemljiSt.a, gde se ,godisnj.eusled dl hiki sastav i kolicinanan6sa,k:Oji je.:1:ihva
eclske erozije gubi vise 5 tona , (en tom k hvatacu za eolsku eroziju {"
1200 tona 1 km 2 poljoprivrednog podrucja.
autori su klasifikovali ugrozena l su sIiCni dobijeni i drugim zemljistima i
~kom erozijom tri grupe:
1. malo uznemiraval1a eolskom erozijom podruc
', kod kojih gubici zemljista prelaze 0,25 to
n ( 57 tona/km2 );
.osrednje uznemiravana eolskoru erozijom
c::ucja, kod kojih gubici zemljista iznose 0,25-5
tona /acrc ( 57 1200 t/km2 );
I. jako uznemiravana eolskom erozijom zemlji
5ta, kod kojih gubici zemljista u prosecnoj godini
;:-:elaze 5 tona/acre ( 1200 tona i km2 ). Prema
W moze se, dakle ceniti eolska erozija.
Rdvi Chepil-a i Woodruff-a skrenuli su pazniu
!:J1logim istrazivaCima, zanemaren fenomen l
rasmotri i doprinos nanosima, koji su zasipa1i
zero, ' poreklo iskljucivo od eolske erozije
(Knezevic Bore1i - Geza: 107).
Naime merenja pokazuju, da cak i u zatvo
prostorijama, vetrovi i strujanje vazduha
su prosecno godisnje sloj prasine od 0,01 0,1
sto odgovara intenzitetu erozije 10 100 m 3ikm2
godisnje. Na otvorenim l, i narocito erozionim
podrucjima u brdima, te su koliCine nanosa sigurno
znatno . tome ostaje kao otvoreni pro
bl, koji velikog interesa samo za
i za poljoprivredu i sumarstvo, da se
otpocne sa sistematskim nanosa proizve
denim od eolske erozije.
.. Kod nas se, najcesce, eolska erozija, posmatrala
i l uglavnom u podrucjima De1iblatske i
Ramske pescare, gde njen uticaj vidan.
Sovjctski istrazivac l, navodi da za
casa rada sa specijalnim , hvatacem
peska i prasine . I. Znamenskog, u aprilu 1962.
god., Bogdinskoj opitnoj stanici (Peskovi i
drucja Astrahana) izmerena brzina kretanja zemlji
visini od 15
iznad tla iznosila 6,4 mJ!sek; visini od 50
ta brzina l 7,5 m 1!sek; visini 2,0
ta brzina l 8,5 m 1/sek i visini od 4,0 ta
brzina l 9,0 m 1 /sek.
lepeskoulovitelj"} dati su tablici 47, sa
sa drugim priborima, potvrdili izvesnu zakonitost
u pogledu kolicine zemljisnih cestica u
su visinu kretanja tih cestica.
lz tabl. 47 se vidi da se sa visine od
30 iznad zemlje znatno smanjuje udeo krupnijih,
sitnijih frakcija. Vlaznost vazduha,
"rapavost" povrsinskog sloja zemljista, kao i vegeta
pokrivac smanjuju jacinu vetrova u vezi sa
eolskoj eroziji. . S. Kaljanov predlozio
sledeci izraz za odredivanje l0 vetra
Tabl. 47 - Sastav i kolicine nanosa zadriane
u hvatacu fronta 100 m

.,ke erozije i udeo eolske erozije uopste stetama

;I:ivredi. Mnoga merenja proticaja nanosa kod pro Visina

u problematike zasipanja akumulacionih
Qd zem
:: za navodnjavanja ili energetiku. vrsena su hi lje () kg 0,05-0,01
drometrijskim fm ispred glavnog recipijenta.
takvim slucajevima nisu mogli biti uneti u 5 1852 82,2 9,86 84,06 2,12
un i nanosi, koje akumulaciju transpor
tovao vetar, posto isti nisu mogli profilu 5 10 300 13,3 6,19 85,65 3,16
budu konstatovani. Meduti, cesto ti nanosi nisu 10-15 76,6 3,4 4,21 85,25 4,48
;l\-ek li, zapremini.
15-20 7,0 0,3 4,11 83,13 5,06
Tako u izvestaju rezultatima istrazivanja za
Grosnickog jezera kod nas, publikovanom 20-25 6,5 0,3 4,00 81,12 5,96
1955. god. uopste se uticai eolske
zije, se sav pronadeni specificni dotok erozio 25-30 4,5 0,2 3,82 78,23 7,14
nih nanosa 1020 mkm2 god. pripisuje eroziji u 30 40 3,7 0,2 3,43 64,32 13,67
buiicnim tokovima. U strucnom referatu, koji
pratio studiju l komisije izneo 40-50 2,3 0,1 2,92 61,15 16,46
' misljenje, u slucaju bilo nuzno da se

115
"
zemljiste, koje ogleda kroz turbulentno kretanje.
Ve1icina tog kretanja iznosi:
U j 2_ _
~ = . )\.2
2,
I 2 .
20
gde : ."" il trenja u odnosu jedinicu
vrsjne (gr;'m. sek2) "" - gustina vazduha: = 0,38
(koeficijenat); Ul - brzina ve:tra visini Zl; Zo
koeficijenat rapavosti (Kaljanov S. .: 108).
Nasim istrazivanjima, 1961-1964.' god., dat
analiticki izraz ", proracunavanje srednjegodi
snjeg intenziteta eolske erozije, publikovan u Doku
mentaciji za gradevinarstvo i arhitekturu Jugoslo
yenskog centra ", gradevinarstvo, DGA - 750/1965.
god. izraz glasi:
I We = I . ' . . . F ( mfgd.)
gde : We srednjegodisnja zapremina povrsin
;; skog sloja odnetog odnosnonatalozenog zemljista
usled delovanja ealske erozije. - temperaturni
koeficijenat (izraz 14); - srednja brzina vetra
u srednje vetrovitoj godini (prosecna godina sa
trom) u m1/sek; D - prosecan broj dana u godini,
, kada duvao vetar, zemlji8te nije bilo
~
snegom; - reciprocna vrednost koeficijenta ot
pora zemljista eroziju (tablica 15); ' - koefi
cijenat uredenja sliva i1i podrucja (tablica 16), dok
F - povrsina s1iva u km 2 s tim 8to vazi
za podrucje do 300 km 2.Pocetni rezultati
obrascuza nekoliko eksperimentalnih punktova u
SR Srbiji, dali zadovoljavajucu tacnost. Medutim.
za podrucja od 300 km2 nisu mogla izvr
sena nikakva dalja dopunska osmatran:ja zbog razli
duvanja vetrova.
5. IZRADA ARI EROZIJE BUJICNOG SLIVA,
DELA SLIVA ILI KOM~LEKSA ZEMLJJSTA
Kod odredivanja rezlma erozionih nanosa, kao
krajnji rezultat analiza bujicnom , delu sliva
kompleksu zemljista, treba da bude karta erozije.
Moze da napomene, da kod svih autora jos nije
<lefinitivno rasCiscen m. sta to karta
erozije.
Tako jedna od karata erozije, koju izra
<l 1905. god. ruski istrazivac S. N. Nikitin, pred
stavljala kartu rasprostran:jenosti jaruga u slivnim
podrucjima glaYnih reka Evropske Rusije.
. Godinc 1912 tzv. Tulska naucna ekspedicija
<lrologa izradila "Kartu erozije slivnih podrucja
reka Zusi, l i Trud" (Tulska gubernija), gde
<letaljnije bila obuhvacena jaruzasta erozija i same
jaruge l podeljene u 5 klasa, prerr1a njihovoj
1icini. Ekspedicijom rukovodio sovjetski naucnik
1,
116
. S. Kozmenko. Na toj karti l unete legende
"poremecenih zemljista" ( Dokucajevu). zna
: l, osrednje i jako erodirana zemljista.
S. S. Soboljevu,' godine 1914. izradene u
manuskriptu karte erozije za podrucje Harkovske,
Besarabljskei Hersonske gubernije od naucnog rad
.(146)
nika . 1. Nabokin-a. karte, koje zbog ratne si
tuacije l publikovane, imale su legende, koje
i mnoge danasnje, savremene, karte erozije
(Soboljev S. S.: 25).
Mada , posle 1 svets~og rata l0 dosta
kusaja u ro i SAD, da se erozija prikaze pot
puno u kartografskoj tehnici, smatra se da jedna
od potpunijih publikovanih karata erozije iz
radena u SSSR-u, 1938. godine, pod redakcijom aka
demika Prasolova. Nazvana "Zemljisno-eroziona
karta evropskog de1a SSSR". Na toj karti su se raz
likovalatri tipa zem1jista: neotpoma, lako podlo
zna i otpoma eroziju.
Pod rukovodst-vom mnogih pedoloskih strucnja
ka Evrope i Amerike, izradene su posle II svetskog
rata mnoge vrste preteZno kvIittivn karata
zionih podrucja. Njihova izrada osnovana
(147) sini "odnetog" sloja povrsinskih horizonata zemlji
sta i poremecenosti tih horizonata.
Takve karte su mogle da posluze za odredena pla
niranja u poljoprivredi i sumarstvu, nisu mog1e
da pruze odgovara'juce podatke za dublja regional
planiranja u vodoprivredi, energetici, industriji
i pri izgradnji vihm1irinsistm.
U vecini slucajeva, u takvim kartama, stepen i1i
"n" erozije su opisivani opisno, sa 3-5 stepe
intenziteta. Ocno to u stvari prikaz 10
kacija sa "jakom", "srednjom", "slabom", i "l0
slabom" erozijom, i kao takve nisu mogle da
sluze za kvantitativna proracunavanja stvarnog in
tenziteta erozije. utoliko , sto primer,
mnogim mestima prikazan u takvim kartama
potpunoodnesen razoren pedoloski pokrivac sa
s\'im horizontima, nije dat nikakav indeks vre
menu kada se zbiva10 razaranje i odnasanje zemlji
snih horizonata, niti duzinama trajanja takvih
procesa.
S druge strane, bldrorozi i erozionisti su nasto
da kartu erozije podrucja predstave kroz ocenji
yanje srednjegodislljeg intenziteta erozije, jer sc
dino tako moze da sagleda sam' proces recentne ero
zije. Naime, cak i akojena mnogim mestima u
doloskoj karti prikazano totalno odnoseilje pr.
zemljisnog horizonta, ostaje bezkvantitativ
n metoda sasvim sporno, za koje ta:j ho
rizonat odnosen, i kako se dalji proees destrukcije
yrsi, tj. kojim tempom. Da ii ta:j problem hidro
10zi su pokusali daizrade tvz. karte mutnoce vodo
toka, prema visegodisnjim' proticajima' nanosa
renim ne bldrometrijskim fm.
Tako D. L. Sokolovskij izradio preglednu kar
tu prosecne mutnoce reka za celu teritoriju SSSR, sa
oznakama u legendi karte: od 7 kategorija i to: 1)
mutnoca manja od 5G g/m vode; 2} mutnoca od
50-150 gr/m3 . vode; 3) mutnoca od 150-500 gr!m3
vode; 4} mutnoca od 500-,-1000 gr!m3 v.ode; 5) mutno
od 1000-2000 gr/m3 vode; 6) mutnoca od 2000
-4000 gr/m~ vode i 7} mutnoca vodotoka od preko . Podruc'ja jake crozije:
~OOO grama nanosa 1 m vode. karta } dubinskog tipa. Prosecne godisnje kolicine
blikovana 1952. god. i zbog ogromnog prostranstva n:s 2-3000 m 3!km2 ;
Gbuhvacene teritorije samo sematski karakter.
) povrsinskog tipa. Prosecne godisnje koliCine
Sovjetski naucnik 1. G. Samov izradio 1954. nanosa 1,5-2500 m 3/km 2 _
god. jednu od najpotpunijih karti erozije usvojivsi
. Podrucja srednje erozije:
k hod izohijeta srednju mutnocu izrazenu u gra
. nanosa 1 3 vode. karta. kao i } dubinskog tipa: Prosecne godisnje kolicine
ge slicne karte drugih autora, pokazuje da postoje nosa 1200-1500 m3fkm 2 ;
::natna kolebanja samo kod l i kod ) povrsinskog tipa. Prosecne godisnje kolicine
!ikih slivova, zbog mozaicnosti rasprostranje nanosa 1000-1200 m3 jkm2 _
n1a erozionih procesa tesko izvrsiti nuzne interpola IV. Podrucja slabe crozije mesovitog tipa, sa pro
(; izohijeta mutnoce, Samov bas time i ukazao secnim godisnjim kolicinama nanosa od 500-1000
n ,.mozaicnog rasprostranjenja erozije" u
m3!km 2
p:irodnom slivu erozionom podrucju i upozorio
. Podrucja vrlo slabe erozije mesovitog tipa, sa
da odredene zone mutnoce mogu blti predstavljene
i::ohijetalno samo u l0 ogranicenim (Sa prosecnim koliCinama godisnjeg nanosa od 80-500
G. 1.: 109). m 3!km2
Rekognosciranjem bujicnog sliva ili erozionog
Zbog toga, u praksi se preslo izradu karata drucja, i kroz okularna procenjivanja, mogu se za
fiozije odredenim karakteristikama pojedi S\ki deo sliva podrucja odrediti grube granice
nih oblika erozije u podrucjima prirodnih slivova, uz tzitt erozije. U tom pogledu mogu vrlo korisno
t--antitativno odredivanje srednjegodisnjeg intenzi da posluze fotografije terena, narocito aero-foto
teta erozije. Naime. dovoljno znati da
snimci.
parceli zemljista odnet jedan vise horizo
r:t zemljiSta. nego kroz odredivanje srednJegodi Ako se pazljivim, obilaskom bujicnog sliva
~njeg intenziteta erozije potrebno, da se utvrdi sna zig podrucja ustanove preglednoj karti
'3 postojeceg recentnog procesa_ Cesto se nalaze pogodne razmere, orijentacione granice ,
klizista, sluki, raspadina, osulina, povrsina sa
d:-ucja, gde ispran humusni horizont, gde
~..!Stinski recentni proces erozije usled nekih spolj teskom j.aruzastom erozijom, povrsina ,pod skarpa
nih ili unutrasnjih zaustavljen, i tu sred i brazdastom erozijom, povrsina pod
n;egodisnji intenzitet erozije nizak. Americka slu sumama, livadama, , bastama i ,
:: za konservaciju zemljiSta i voda, pokusala onda tezak proces da se odrede grube velicine
kroz , oglede ..erozionim parcelama" da ut koeficijenta za svaki deo u slivu, odnosno erozionom
'IoTdi srednje!;odisnji intenzitet erozije izrazen u to podrucju. Pri tome treba uzeti u obzir i konfigura
acre gubltka u zemliistu. u tom smislu i do odnosno el1ergiju reljefa svakog takvog odvo
,.jednalina ero.eiJe" kojoj l0 reci kod smt dela. Prakticno, kartu erozije i
i::-aza (136). 1 ukazano i slabe strane treba sastav1jati osnovu karte vegetacionog
,- metode. krivaca, geolosko-petrografske karte, pedoloske kar
te, karte konfiguracije i karte rasprostranjenja vid
Navedeno , da problematika odredivanja procesa povrsinske i dubinske erozije, i kar
!::ednjel5odisnjeg intenziteta erozije raspravljana i te vodopropustljivosti podloge. Na taj , karta
!astancima Radne grupe za eroziju i toko erozije stvarno postaje sinteza, podataka svih tih
,- (1960. god. Spanija) i da postavljen za
podloga i uko1iko se raspolaganju i karta
d:1tak da zemlie l predloze izradu meto ulestanosti bujilnih kisa u tretiranom slivu i1 pod
dike za klasifikaciju podrucja i erozionih rulju, onda podaci sa takve karte erozije biti
p::ocesa ,.na bazi kolilinskih pokazatelja" intenziteta ski stvarnosti. svim pomenutim drugim kartama,
fiozije, pri se sagledaval0 samo sada koje treba da posluze za podlogu karti erozije, l
snje stanje, i tendencije razvoja tih procesa u ! u poglavlju dijagnoziranju erozionih
ducnosti uko1iko se preduzimale , mere za drucja.
protiv erozije u takvom podrucju.
, uko1iko su pod nagibima do 12%
Iako nisu resena neka bitna samom u podrucja slabe erozije ( kat.)
formiranju karte erozije, u praksi naprednih :: oranice nagibima od 12,5% treba ra
lja, i kod nas, uglavnom se srecu karte erozije, cunati u podrucja sa srednjom jakom
sledecoj podeli: zijom (III i II kat.), kao i tome da li
1. Podrucja ekscesivne (preterane) erozije; su jos plodne ili su intenzivno zahvacene procesi
deplesijc (osiromasavanja) ili povrsinskom i du
) dubinskog tipa: teska jaruzasta erozija,
blnskom erozijom (brazde i jaruge). Travne povrsi
vine, klizista, urvinski procesi najtezeg tipa. Prosec.. treba okategorisati prema izgledu vegetacije u
godiSnje koliCine nanosa iznad 4-5.000 m 3 /km 2 ;
drucja od V do kategorije, tj. od slabe do sred
) povrsinskog tipa: osuIine, plazevi, jaka braz erozije, izuzetak kada se radi povrsinama za
dasta erozija, jaka kraska erozija, jaka lrn hvacenim procesima k1iZenja teskom jaruzastom
erozija. Prosecne godisnje koliCine nanosa iznad erozijom, kada ih treba svrstati u II ili 1 kat<;:goriju,
3000 m /km 2 tih procesa. Slicno stoji i sa sumskom

117
r

, "
I

\'egetacijom. Ukoliko su u slivu primeceni vidni tra
govi zi, dobijanje podataka za kartu erozije
dovoljno lako.
Naprotiv, ako se radi skrivenim oblicima depie
sije zemljista, treba u narocito koristiti
dolosku kartu i kartu konfiguracije.
Ako pr. kao u sledecoj prikazanoj semi, jed
nog erozionog podrucja, terenskim rekognosciranjem
i aerofoto-snimcima, kao i ostalim kartama, utvrde
nekakvo stanje se planimetrisanjem povr
sina ustanovilo dase, pod erozionim procesima
lazi: u 1 kat. 14,40 km 2 ; u Il kat. 24,0 km"; u I
kat. 27,10 km 2 ; u IV kat. 38,0 km 2 i u V kat. 16,5
km 2 onda se pod odredenim pretpostavkama mogu
iz takve karte da sracunaju sledece kolicine nanosa
i intenzitet erozije":

1. kat. 14,40 km 2 5000 m 3 /km 2 72 000 3

. .. 24,00 .. 2500 60000

III. .. 27,10
"
1000 27 100 "
IV. .. 38,00 .. 500 19000

. .. 16,50
"
80 1 320 "

Svega 120,00 km 2 179 420 m 3 /god.

Sto daje intenzitet erozije 1 km 2 : le rsm godisnjim zapreminama nanosa u

179420 m 3/god : 120 km2 ~ 1496m3Jkm 2 god. pojedinim kategorijama.
Prirodno da se u uslovima raznih podrucja Imajuci u vidu mnoge teskoce,. sa kojima se prak
moze veliku raznovrsnost u pogledu ras ticar, projektant-erozionist, srece u raznim erozio

, prostranjenja pojedinih tipova erozionih procesa i nim oblastima kod procenjivanja kategorija erozionih

!'i stepena njihovog razvoja. U tom slucaju ostaje procesa i izrade karti erozije, koja u sustini

strucnjaku projektantu da proceni prirodu tih pro znacajna osnova za sva dalja projektovanja, pre

cesa, te da tim samim i odredi njihove kategorije dlozeno kod izraza (140) da se tercnu u ero

razornosti, drzeci se pri tome nacelno prikazane ska- zionim poducjima za svaki deo sliva procenjuje
t
~

51. 59 - Aerofotogrametrijski snimak podrucja bujicnog toka "Krizinacke reke" (Grdelicka klisura) preprav
1jen u kartu erozije. 1. - ekscesivna (preterano jaka) erozija. Prosecna vrednost koef. erozije (Z = 1,5); 2
jaka erozija (Z = 0,85); 3 - srednja erozija (Z = 0,55); 4 - slaba erozija (Z = 0,30); 5 - veoma slaba erozija
(Z =
0,10)

118
 "mozaicnom karakteru" vodne erozije sve ~oc~ ~ ova karta dr .
CSR: 1 - jaka; 2 srednja; - slaba erozija

~amo koeficijenat relativne erozije (Z), vred Vrednost za te.mperaturni koef. dobljena iz
:sti idu od 0,1 do 1,5 (tablica 14). Vrednost sd
~odisnje produkci]e erozionih nanosa moze onda da = 1/-:--;;;
V 10
0,895., Wg - predstavlja
~e izracuna iz izraza (140):
"produkciju" erozionih nanosa u tom podrucju u

Wgod Hgod . 1f. \'z; ( m 3 god.) sccnoj godini u m 3,km 2 god.

tako doWju realne vrednosti za svaku kategoriju

6. EIRNI SISTEMI 1 EROZIJE
e~ozionih procesa u pogledu opste kolicine proiz
\'odnje erozionih nanosa 1 km 2 jgod.
1. ! sistemi su sa !
Uzmemo li pr. da smo u navedenom slucaju
~-a od 120 km 2 u prethodno.m primeru, terenski.m
vrste erozije
m ili, srednja vrednost koef. relativ
n erozije (Z) iznosi za 1 kat. Z 1,25; za II kat.
Dok zem ljista van melioracionih sistema
0,85; za III kat. 0,55; za IV kat. 0,30 i za V kat. Z
daju uglavnom i eolska erozija, dotle se kod
= 0,10 (videti tablicu 14) onda prosecna produk
sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje javlja i
erozionih nanosa za svaku tu kategoriju izno
specificna vrsta erozije tzv. irigaciona erozija.
sila, pod uslovom. srednjegodisnja izoterma Izuzetno od zemljista u ostaIim m iskori
~C, i da su srednje god. padavine HgOd 980 mm: scavanja,melioracioni sistemi kod kojih se vrse

1. kat. W g = 0,896 980 ' 3,14 " 1,253 =3860 m !km 2 god.

. kat: Wf!. = 0,896 980 3,14 V 0,853-= 2150 m 3/km 2 god.

III. kat. Wg = 0,896 980 3,14 V 0,553 = 1125 mkm 2 god.

IV. kat. Wg = 0,896 980 3,14 V0;303 = 452 m 3:km2 god.

V. kat. W g = 0,896 980 3,14 V 0,103 = 87 m /km 2 god.

119
r"
t
\
'.

vodnjavanja i odvodnjavanja nalaze pod udarom 110vita ..;emljista mogu da Jlavodnjavaju uz odrede
tri vrste erozija. znaCi da intenzitet intenzitet isticanja kroz brazde i1i kroz vestacku
, godisnjih gubltaka iz zblra intenziteta vod
, eolske i irigacione erozije. objasnjava zasto su
kisu, kod koje itzitt sme da prede
od 5 (Degan . - Cavazza D.: 111).
zemljiSta u melioracionim sistemima izlozena rela Ubrzo 1 ovih otkrica prof. Witte-a. mnogi
tivno brzem propadanju, od zemljista koja nisu za ui radnici i prakticari u da problematika
hvacena savremenijom poljoprivrednom obradom. siv p;:inosa kod nekih navodnjavanih ze
Ako se obrati dovoljna paznja sve tri vrste mljista neposredno povezana visokim sadrza
erozije koje deluju zemljista u podrucju meliora glinovitih cestica u zemljistu. ukazali,
sistema, onda dolazi do neuspeha u meliora da uzroke l1 zetvenih prinosa i iscrpljivanja
poduhvatima, u koje se cesto ulazu ogromne navodnjavanih zemljiSta (deplesiji) treba traziti u
svotc novca i izvanredni radni . irigacionim erozijama. Na taj doslo do
vih strucnih termina: 1) irigaciona erozija izazvana
1 vodna i eolska erozija veoma stetno delHju kretanjem vode kroz zalivne brazde i 2) irigaciona
zemljista samo vec i u podrucju meliorisa erozija izazvana vestackom kisom (Gardner W. -
sistema, i dstvlu dosadasnjim sazna
Lauritzen W.: 116).
podmukle neprijatelje coveka i njegove privre
de. Ali danasnjih proucavanja U vreme naroCita paznja blla
da treca vrsta erozije, koja deluje u pod delovanje vestacke kise navodnjavana zemljista.
zemljista melioracionih sistema irigaciona ero Kod nepravilno izbazdarenih sistema za vestacku
zija verovatno i najpodmuk1iji neprijatelj zem1jista kisu (agregata) pojavljuje se kod vdv ve
, uopste. stackom kisom i proces "bombardovanja zemljista

Pretpostavlja se, da su termin "irigaciona erozi kisnim kapima" i povr15insko oticanje i

ja"uveli u strucnuliteraturu Gardnet' i Lauritzen, jave veoma stetne za odrzavanje zemljista.
1946. g. Irigaciona erozija narocita vrsta erozije \Vishmeier i Smith su dokaza1i, udarna
d koja se javlja radovima navodnjava kiSnih kapljica ::; agregata zemlji15te,
t , bllo da se radi navodnjavanju putem kanala
i brazdi, ili putem vestacke kise.
lik. isne kapi, minijaturne bezbrojne, svojim
udarima zemlju stvdu bezbrojne "erozione kra
Iako odavno l0 poznato da se kod navodnja tercice" i "erozione pecurke" i li kao kod pravih
zemljista povrsinskim metodama l "l otkidaju znatnu I.t zemljiSnih cestica, koje
delovanje erozije, sustina irigacione erozije sa vSiski Il1 odlaze u nepovrat. Istrazi
gledana tek u novije . vanja pokazuju, da usled nepravilno izbazdare
agregata za vestacku kisu mogu kod za1ivnih
\
.;
kod naroda koji u pisanu isto
polja da pojave znatni gubici u zemijisnim cestica
,
! , se vdv kao sto su Sumer
, pojavio se kao krupan bl kako da se zastite
i hranivu, i da u zavisl10sti od nagiba zalivnih
~
zalivna polja od ispiranja hranljivih zemljisnih polja mogu da iznose i do 20 m 1 hektaru
(Schwab - Frevert: 20).
stica. koje voda v.rsi kada protice kroz zalivne braz
1
!
de. ispiranje hranljivih cestica skoro da
glo da bude praktiCno nadoknadeno i to vodilo
Iz toga proizilazi da l1uzno kod
gacionih sistema gde vrsi navodnjavanje ve15tac
do napustanja melioracionih drucj (Stal1ings kom kisom, da se obrati paznja samo intenzi
.: 8). tet kisenja vec i tip agregata i rasprskivaca. Jak
Kasnije, kako su metode povrsinskog navodnja intenzitet kisenja dovodi do povr15inskog
usavrsavane, da se izvesnim ze oticanja vode. Prakticno se racuna, da srednji inten
mljistima isplati uvd navodnjavanja, sa zitet ki15enja za laka zemlji15ta sme da prede
povrSinskim metodama, kroz irigacione kanale,
0,15 mm/minut, kod teskih, glinovitih zem1jista
0,12 mmiminut. tome, osmatranjima utvrdeno
sa vestackom kisom. Zetveni prinosi tak
zemljistima su iz godine u godinu znatno
da srednji precl1ik vodnih kapljica kod vestackog ki
smanjivali i nisu opravdaJi sa ekonomske strane ula senia da 1-2 , u protivnom
ganja u izgradnju irigacionog i drenaznog sistema. dolazi do. irigacione erozije (Carevskij . Kostja
kov .: 110).
Mnogi strucnjaci su to pokusa1i da objasne razli
. H.azni istraZivaCi ukazali, da i kod navodnja
vanja u brazdama dolazi vrlo brzo do irigacione ero
Tako se pretpostavljalo da "navodnjavanje gli zije, ako brazde nagib i usmerene uprav
novitih zemljista" vremenom da otpadne, glavni nagib zemljista koje se navodnjava. Is
15to se usled glinenih cestica postepeno smanjuje br trazivanjima ksitl stanici u Prosser-u
zina infiltracije. Irigacioni sistem Trio (SAD) utvrdeno, da pri navodnjavanju, cak i
fi Honorati u Italiji, izgraden 1949. god. prak l0 pazljivom postupku i relativno kratkoj
ticno u zamahu samo tri godine. duzini proticaja vode kroz brazde, gubllo nagi
sle toga teska ost6cenja zemljista ero od oko 16 n/ oko 2 povrsinskog sloja zem
zijom i opadanje prinosa, se zakljucilo da to ljista, tako da u periodu od 12 godina osmatra
dolazi usled .,velikog" sadciaja gline u tom zem utvrden manjak zemljista od oko 25 , odno
ljistu (Degan .: 112). 250 m!h ili 25 000 m 3/km2 kategorija jake
Medutim, . l Witte eksperimentalnom \'odne erozije, tj. oko: 25000 tn3/km 2 : 12 god. =
polju u - (Nemacka) dokazao , da i gli = 2083 m 3/km2 god.

120
 Istim ogledima utvrdeno da gornji delovi za 10
1ivnih polja vode navodnjavanju
kroz brazde nego nizi delovi. povecanjem pada
o\'akva razlika postaje sve veca. Medutim, zbog "
java "mutnih struja" vode koja tece u brazdama

:::; 7
ilik navodnjavanja, voda viSim lokacijama

.
zalivnih polja prodire dublje do zone korenova
ka, nego sto to slucaj kod nizih lokacija zalivnih '"
l, tu otice povrsin8ki.
'"
N

"
Ogledi izvrseni sa navodnjavanjem i kuku "'
'"
:

ruza, pokazali su da prinos 1 akru >

::;:;
!
:30 tona, prinos kukuruza 50 busela gornjoj N

lovini zalivnog l, 21,7 tona i 38 "'rn

busela kukuruza donjoj polovini zalivnog l Z"
(1 busel = 35,239 litara). slguran znak da
40 50 70 80 90 100
erozija nastala vdvm (irigi erozija) 10 20

osiromasila d delove zlivg polja, voda Sl. 61 - Grafikon kriticnih ili aksialno dozvolje
imala duzi put kretanja kroz brazde u tom delu, nih proticaja vode kroz zalivne brazde, pri kojima
tome odneta i velika koliCina kori8ne vode jos n nastupa irigaciona erozija, Gardner-Laurit
i zemljisnih cestica izvan za1ivnog l, samim zen-u
tim se manifestovati i gubitak dubriva i
neralnih soH (Jensen . - Evans .: 113). krk, u vezi sa dozvoljenim proticajem vode
Gardner - Lauritzen-u povezanost izme kroz zalivne brazde. dozvoljeni proticaj vode
du strmine brazde za navodnjavanje i proticaja vode kroz zalivne brazde zavisi od nagiba zaliv
kojom vrsi navodnjavanje manifestuje vidnim nih brazdi, vec i od tipa zemljista i njegove strukture.
irigacione erozije. Ako brazda " natapa
Ogledi jednom zalivnom polju u 1daho-u
nagib manji od jednog procenta, proticaj
(SAD) potvrdi1i su da promene kriticnog proticaja
vode od 0,315 litara/sek. moze da mali ili prak vode, s time i kriticne brzine proticaja, samo za vre
ticno nikakav stetni efekat. kolicina odgovara pro jednog zalivanja odnele sloj zemljista oko
ticaju vode od 18,92 1itara/minut. pola (12,7 ) sto odgovara kubaturi od 127
m/hkt.
Ako nagib brazde za natapanje od 0,5%
proticaj vode i od 0,6-0,7 litara/sekunda moze da Imajuci u vidu da neke kulture, kao pr.
bude bez stete zem1jiste. Medutim, povecanjem sulj, treba da bar cetiri puta zalivaju u toku svo
nagiba brazde, koliCina vode koja protice brazdom jeg vegetacionog perioda, znaci da neopreznim
navodnjavanju da bude veoma pazljivo
prekoracenjima u dozvo1jenim granicnim proticaji
lzbaZdarena. vode kroz zalivne brazde, moze vec u toku jedne
zalivne sezone da izgubi do 500 3 1 hektaru
Tako sa 5% nagiba brazde, proticaj vode kroz
zalivnog l, unisti prakticno sav oranicni 810
brazdu ne smeo da prede granicu od 0,16 lita
u toku 4-5 godina zalivanja. Takav intenzitet iri
ra 'sekunda ili 9,46 Btara u minutu, .5to zahteva znat
gacione erozije oko 500 puta veci od normalne ili
duzi vremenski period navodnjavanja. Cak, u
geoloske erozije, i to objasnjava zasto neoprezno
ovom poslednjem l, svako povecanje proticaja
vodeni irigacioni sistemi relativno brzo propadaju.
yode kroz brazde za 10 do 20% moze da izazove
1z svega toga treba da se zakljuci da za pra
jaku irigacionu eroziju.
upravljanje irigacionim sistemima, kao i si
U prilozenom grafikonu, dve krive () i () pred stemima za odvodnjavanje znacajno pitanje
stavljaju rezultate visegodiSnjih proucavanja Gard organizacije antierozione zastite. Paz1jivim urediva
ner - Lauritzen-a odnosu nagiba zalivnih brazdi za1ivnih l, konturnim formiranjem zaliv
i dozvoljenog, granicnog proticaja vode za dva tipa nih brazdi, izborom odgovarajucih agregata za ve
zemljista. stacku kisu i pravilnim doziranjem proticaja vode,
Kriva () odgovara tipu muljevito-ilovicastim moze mnogo da se u pogledu smanjivanja ste
zemljiStima, dok kriva () sljunkovito-peskovitim ze ta od irigacionih erozija. Medutim, za projektanta
mljistima. krive pokazuju da jaka irigaciona ero sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje od ve
zija moze da bude izazvana "li brazdi, koja likog znacaja i odredivanje srednjegodisnjeg intenzi
i bilo koji nagib, ako se proticaj vode teta irigacione erozije.
izvan odredenih granica. Kod peskovito-sljunkovitih
zem1jista granice dozvoljenog proticaja kroz brazdu
za navodnjavanje nesto vise, od kod mulje II. Obrazac za orijentacioni prorai:un intenziteta
Yito-i10vica8tih zem1jista. irigacionih erozija
istrazivanja imala izvanredno veliki zna
za pravi1no uocavanje problematike navodnjava 1strazivanja u podrucju irigacionog sistema Ku
u brazdama. Naime, umesto sagledavanja stvar manovo - Lipkovo, i eksperimentalni ogledi u La
ne potrebe za vodom pri navodnjavanju odredenih boratoriji za i eroziju Odseka za eroziju i
\Tsti biljaka, mora kod manipulacije u zalivnim lioracije Sumarskog fakulteta u Beogradu koja
li zbog irigacione erozije, da se unesu vrsena u periodu 1960-1966. godina, omogucila su

16 121
"

.
"t
,i dobijanje sledeceg ana1itickog izraza za sracunava
sredl1jcgodiSl1jih intenziteta irigacionih erozija I W u = Wgod + W WIj (149)
l podrucju nasih melioraCionih sistema:
1 gde : \ god srednji godisnji gubltak zemljista
, ~

I od dl0v vodne erozije; \"1/ .......,. srednjigodisnji

\ N v (vJ~ + 0,05) . . . F \ ( m 3(god.) gubitak zemljista usled eolske erozije;Wj - sred
i godisnji gubitak zemljista usled irigacionihero
(148) zija, sve izrazeno m 3ikm 2 god. ili god.
2. Udruzeno negativno delovanje vodne, l
gde su: i irigacionih erozija podrucjima sistema za navod
Wj - si godisnji gubitak zemljista usled njavanje i odvodnjavanje dovodi do ubrzanog
zetvenih is i istv rentabili
delovanja iigiih erozija izrazen u m 3,god.;
tet dhvt' kod ovakvih radova.
Nv prosecna godisnja norma zalivanja d 3. Postoji ! interes kod ktih organi
ktv t kliCi vode za zaliva zacija i kod projektanata koji se projektova
(navodnjavanje) izrazena 3 god.; , izgradnjom i dzv mliiih sistc
V _' - kvdti koren iz srednjeg pada zcm , da prilikom li mesta za izgrad.
Iistmliig sistema izrazen u metrima; sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, ras
motri i ! srednjegodisnji intenzitet erozije pod
F - vsi mliig sistema izrazena rucja. U tom , analiticki izrazi za proucavanje
2 ;
srednjegodisnjeg intenziteta erozije vodom, vetrom
reciprocna vdst kfiit otpora ze i irigacijama. novu svctlost ssti pro
mljista eroziju (tabl. 15); zastite melioracionih sistema od gtivg
delovanja crozije.
.. ' - kfiit d podrucja,
vrednosti detaljno analizirane tablici 16. Iste 4. Nasi ilitiki' izrazi za proucavanje srednje
itzitt vodne erozije (W god -
i \'rednosti koriscene i kod izraza pod (34). za
proucavani sistem Kumanovo Upkovo (SR
godisnjih
140) i colske erozije (W izraz 147)
izraz
dobijeni
osnovu istrazivanja U razliCitim podrucjima
su
kdi) iznosi vdst za W1:
goslavije pocev od 1950. do 1965. god. Ovi izrazi
prakticllO isiti mnogim podruCjima nasc zemljc
W 1 = 2200' ( '10,02 + 0,05) . 0,85 . 0,45 80,0= , i za sada da1i zadovoljavajuce rezultatc, i koriL
ste praksi.
12858 m 3!god.
1 5. Analiticki izraz za sracunavanje sdgdi
snjcg intcnziteta irigacionih erozija (W - izraz 149)
\' vdstsdgdisg gubitka zemljista dobijen nasim poslednjim proucavanjima i
podrucju ovog si8tcma usled vdv i odvod glasen rezultatima dim
v treba 8hvatiti 8trogo orijentacionom diim zemljama (Italiji, Francuskoj, SAD i
l. Izraz pod (148) odnosi uopste gubitke ze SSSR). Rezultatc dobijcne ovoga izraza
mljista usled iigi erozije toku prosecne go smatrati strogo orijentacionim, njegovu dalju raz
dine, bez obzira da l radi navodnjavanju putem radu treba jos svcstranije nastaviti. Izraz
brazdi ili vestackom kisom. I "Vodoprivreda" u . 1/1969. god.
(Gavrilovic S.: 139).
6. Vec da ukupni efekat
III. Zak1jucci i preporuke erozije zemtjista podrucju mliiih sistema
! g podrucjima gde vrsi navodnjavanje i
1. Erozija deluje svuda gde zemIjista, i poseb odyodnjavanje, upozorava potrebu da se za svaki
moze da bude podrucjima sistema za yeci melioracioni sistem organizuje referada za anti
vodnjavanje i odvodnjavanje. U podrucjima tih si eroziono uredenje podrucja. Upravo, ' to
stema .redovno deluju udruzeno vodna. eolska i iri vedeno uvodu ov<t knjige, zbog neresenih pitanja
gacione erozije, tj. srednjegodisnji gubitak zemljiSta iz oblasti tizi zastite zemljista l
od erozije izsi: mg dosadasnje civilizacijc.

122
 G 10 IX

PROJEKTOVANJE RADOVA ZA UREf)ENJE BUJleNIH SLIVO\(A

I EROZIONIH PODRUeJA

1. ZA BORBU PROIV EROZIJE 1 UNI zemljista i voda Indije . Raman "da zajednica,
POTREBAN IMSI RAD koja zeli napredak u za l zivot ljudskog
STRUCNJAKA RAZNIH PROFESIJA drustva, da ulaze kompleksnirad i znatna
terijalna sredstva za protiv erozije zemljista,
Retko se u kojoj drugoj oblasti covekovog rada suse i tokova" - ostaje :; uvek vise otvo
srece takva raznovrsnost i slozenost bl, kao pitanja, kak;o ekonomski vli da se
u oblasti protiv erozije i poplava. resi spreg erozija zemljista ~ suse i bujicne l
Kod uredenja slivova i protiv i kako da se postigne svestrani privredni us
zije zemljista treba voditi da u erozionom (Raman . : 126).
podrucju i slivu uvek paralelno sa tehmckim
stoje i ekonomski i politiiki problemi. Borba 2. OSNOVNA L R 1 R ZA

tiv erozije, to vezana za nestasicu hrane UREE>ENJE EROZIONIPODRUCJA

i vode, zapodizanje privrede, kao i za vaspitanje i 1 JINI SLIVOVA

prosvecivanje ljudi, koji zive u erozionim POdruC7

. Pod protjverozionim radovima treba podrazume
U naprednim zemljama se uredenje brdskih vati akcije kojitna se neposredno vrsi materijalna iz
drucja recnih slivova prepusta specijalistima za vo gradnja erozionog podrucja ili bujicnog sliva. su
doprivredno uredenje brdskih slivova, erozionistima, radovi izgradnji razliCitih objekata: pregrada, ki~
melioratorima i ekonomistima. Takvi strucnjaci, t, kanala, za vodne akumulacije, kao i
treba u svojim projektima da predlazu resenja, koja dovi sumskim poljoprivrednim ni:
privredni ali i duboko karakter za pasnjaka, podizanje ltzih vocnjaka
stanovnistvo, koje u erozionom podrucju u rec~ i vinograda, posumljavanje, zatravljivanje i sl.
slivu zivi. Pod protiverozionim ' treba podrazume
Pri tome, kod resavanja problema zastite zemlji vati akeije, kojima se utice obrade, odrza
sta od erozije i bujicnih poplava, treba da se sta i upravljanje zemljiStem, sumama i vodama i
novnistvu pruze humana resenja i stvore uslovi kOji njihovog iskoriscavanja. su U
ljudima dolikuju (Margaropulos .: 5). . redu razni zakonski propisi i administrativne .
Danas u medunarodnim forumima za borbu zatim prosvetno-vaspitne i propagandne , kao
protiv erozije zemljista i ' tokova usvojeno i druge , koje imaju socijalno~ekOnOI11ski ka
glediste, su u' odnosu coveka, koji u erozio rakter. .
podrucju zivi, nehumana resenja u projekti U savremenoj protiv erozije i
za uredenje podrucja, koja predvidaju totalnu plava isticu se sledece grupe radova i , i to:
zabranu Tatarskih kultura ;:sumlv Velikih 1. gradevinsko-tehnicki radovi. spada izgrad
podrucja naseljenih stanovnistvom, zabranu dz poduznih i gradevina za urd .
odredene vrste stoke ili iseljavanje stanovnistva,' : korita: kanala, regulacija, kineta, obalo-utvr
sa , da se sprece poplave i1i zastite od da, zemljanih' nasipa,napernih gradevina, pregrada,
erozionih nanosa odredeni objekti, zeleznicke pruge, pragova, konso1idaeionih , rustikalnih
energetska postrojellja i dc Isto tako ll kata, drenaznih kanala i sl., koji uglavnom sluze za
graditi velike vodlle akumulacije, mestima gde neposrednu zastitu od poplavnih voda i kretanja
se nalaze plodna zemljista, komunikacije i naselja, nanosa;
sa ciljem da se izgrade ili obezbede energetski objek 2.. retenciono:tehnicki radovi. spada izgrad
ti, bez kompleksnih odgovarajuc antierozionih mikro-retencija i malih akumu1acija' za vodu i
i radova U' gravitacio , izgradnja retardacion'ih 'vodoputeva
i podrucjima, kao i bez' sagledavallja sta uCiniti (kanala) i kanalaza dekoncentrac'iju brdsklh voda i
za blagostanje su dotle plodna polja pod slicnih objekata; .
vrgnuta . potapallju izgradnjoI11 visokihvodojaza. 3. sl1mskoctehnicki radovi~ .spada poSp.mlja
Medutim, iako napredni svet potpunoshva c \', u jame, krpe, gradone,' izrada kOI'lturnih: ro
tio, kako kaze predsednik Drustva za kOllservaciju , izrada pletera, kamenih sandukai'slicnih

16*
jekata, vetrozastitnih i snegozastitnih zivih pojaseva, tsv i sile erozije negativnom smislu.
ilofiltarskih sistema, melioraci sikara, re8urek Sasuseni povrsinski slojevi zemljiSta izlozeni su i
cione sece zapustenih suma i sikara i sl.; bciem raspadanju i 8 zasticeni od procesa
4. agro-tehnicki radovi. spadaju radovi bombardovanja kisnim kapima, kao i od delovanja
melioracijama poljoprivrednih zemljista, popravci eolske erozije.
strukture, plodoreda, terasiranju i iskori Us1ed delovanja dugotrajne suse .u povrsinskim
scavanju zemljiSta konturno-pojasnoj obradi, delovima zemljista nastaje i raspadanje zemljisnih
vodnjavanju i 81.; agregata, manjak vlage unistava lllikroorganizme.
5, ekonomsko-gazdinske . spada organi dovodi do krupnih strukturi ze
zacija iskoriscavanja zemljista, gajenje odredenog mljista i do poremecaja u vodopropustljivosti,
broja i vrste stoke, iskoriscavanje suma, pasnjaka i ! i drugim fizickim osobinama zem1jista. Zemljiste,
suvata, iskoriscavanje malih akumulacija za na koje izlozeno dugotrajnoj susi lako podlozno
vodnjavanje, lokalnu industriju, energetiku, . procesima ispiranja procesima vetranja. Izgublvsi
lov, zatilll planiranje lovista, proizvodnja lekovitog dobru strukturu ono nije u stanju da primi u sebe
l, arondacije i komasacije i sl.; atmosfersku vodu, ako se l u obliku nesto
6. administrativne mere. spadaju donosenje jacih kisa i samim tim dobija dovoljnu koliCinu
odluka i propisa i njihovo izvrsenje u pogledu vlaznosti. Na tkv zemljiStu se oblcno ubrzo .
veznog uvodenja konturnog oranja, zabrana preko znaci iscrpljivanja (deplesije zemljista), i
ispase stoke pasnjackom i sumskom zem Yidne pojave tzv. ubrzane erozije. sa susom, 1:0
ljiStu; zabrana kresanja lisnika; proglasenje zastit u sustini sa erozijom (11).
sUllla i pasnjaka; obavezna preorijentacija od Susa uniStava ogromnu koliCinu ljudske i stocne
jednogodisnjih ratarskih ka visegodisnjim poljopri hrane. U za odrzanje golog zivota sebl i stoci,
vrednim kulturama; pravilnog plodoreda; covek krese lisnik i taj naCin nadoknaduje defi
plansko iskoriscavanje poljoprivrednog zemljista; ('it stocnoj hrani. KresuCi lisnik covek, kao !
planska seca suma i sliCna druga ogranicenja vezi antropogeni cinilac erozije, unistava ili ozblljno oste
sa posedom zemljista drzanjem stoke u erozio sumsku vegetaciju. 5umska vegetacija zastita
nim podrucjima slivovima i sl.; zemljistu. Covek, kresuci lisnik, otkriva zemljiSte'
7. prosvetno-vaspitne i propagandne . silama pluvijalne i eolske erozije. Zemljiste pod lis
spadaju; organizacija tecajeva, predavanja, prikaz ik i obicno pokazuje znake vidnih ro
dokumentarnih , izfozbe, stampanje l sa ubrzane erozije. U mnogim zemljama kresanje
knjigq. i brosura, sve vezi sa protiv sl1ika zakonom zabranjeno sa izuzetkom u susnim
erozije, l, susom i privrednom godinama. U podrucjima napadnutim
zaostaloscu. sima erozije, kao pr. kod nas Grdelickoj isu
treba svrstati i uvodenje nagrada i za
, Ibarskoj isi, Nisavi i sl., kresanje lisnika
svaki uspesno posumljeni drugi nacin, od ero sastavni deo privrede individualnog seoskog doma
zije otrgnut hektar zemljista, kao i davanje pohval cinstva. se mogu videti 1isnicke sume znat
nica i diploma skoJama, seljackim radnim zadruga prostarnstvima. sume su obicno iscrpljene
, pionirskim i goranskim organizacijama i i predstavljaju legla stetnih insekata i uz to u
dincillla za osnivanje narodnih sumskih i vocarskih lll mnogo jaruga. vododerina i urvinskih procesa.
rasadnika, podizanja retencionih vocnjaka i Njihova zemljista su izvorista za nanose.
grada, malinjaka, orasara,bagremara, izgradnju Susa se resava za konservacijom vode.
mikroakumulacija za lokalna navodnjavanja, ili za Konservacijom vode i odrzavanjem vlaznosti povrsin
razvoj ribarstva, stocarstva, turizma, zatim za skih slojeva zemljista ono se zasticuje od sila erozije.
lioracije pasnjaka i suvata, za podizanje kontinuelno Yoda "izvor zivota" zemljista. A1i, ! tome ta'j
medonosnih sumskih i vetrozastitnih pojaseva i 81. " zivota" treba pravilno rasporediti i omogu
Uspesna borba protiv erozije, poplava, Citi da se pretvori sirovinsku bazu proizvodnje.
8use i privredne zaostalosti, moze da se izvrsi samo imati vidu, da voda cak i obliku pla
kroz pravilno usmerenu kombinaciju navedenih "bujicne" (olujne) kise sirovina za poljopri
dova i . vrednu proizvodnju , upotrebu u industriji, ili kao
osnovica za zivot i velikih gradova. Medutim,
poplavna voda moze od plodne doline da napravi
. BORBA SA EROZIJOM ZEML S 1 BUJlCNIM pustos, i naprotiv, umirena i vestackim jezerima
TOKOVIMA SASTAVNI DEO BORBE PROTIV (akumulacijallla) uhvacena voda. moze od pustinje
POPLAVA, SUSE 1 PRIVREDNE ZAOSTALOSI da naCini plodno zemljiste. Zbog toga i treba
sa erozijom shvatiti dobrim delom kao za kon.
U zavisnosti od opstih klimatskih uslova, tj. da sev"acijom voda.
li se radi humidnoj aridnoj klimi, ili subhu uredenja erozionih podrucja i
midnoj semiaridnoj klimi, l se susa - kao slivova treba da bude, zakljuccima Evropske
cinilac koji dopunjava stetno delovanje erozije i potkomisije za eroziju, bujicne s1ivove i lavine -
plava. Dok s jedne strane susa neposredno reducira ganizacija , smislu da se rese bl!
potpuno unistava travni pokrivac i useve velikim vilnog i trajnog iskoriscavanja zemljista i voda.
prostranstvima, dotle s druge strane ona utice ne resavanje treba da bude sklopu opstih ekonomskih
posredno stanje vlage povrsinskih slojeva obradi i drustvenih smernica razvoja odredenog kraja,
vih zemljista i njihovu otpornost uticaj la5ti.

124
 Tako u svetu, i kod nas, pokusaja da se iz
grade takozvani prostorni p1anovi regiona1nog ure
denja podrucja, pri tome nisu u iste uk1juceni re
gionalni l za uredenje slivo Drugim m l buduce iskoriscava
va i radova za konservaciju i akumulacije vode. Tre
da se nag1asi da bez regiona1nih p1anova i vodo
privrednih osnova za nasa slivna podrucja moze
biti reCi rea1nom prostornom p1aniranju. Izra
da vodoprivrednih osnova, uk1jucujuCi probleme za
stite od erozije i bujicnih vodotoka, kao i probleme
konservacije voda, mora da prethodi svakom
prostornom i urba1nom p1aniranju (Gavrilo
S.: 140).
4. SAVREMENI ELABORAI ZA BORBU PROIV
EROZIJE 1 BUJlCNIH POPLAVA SADRZE
OIMAN PROGRAM
Savremeni borbe sa erozijom i
i mikroakumu1acija; p1an ribnjaka; p1an razvoja tu
ristickih i rekreacionih centara; p1an razvoja loka1ne
industrije; p1an lovista i lovnih rezervata.
zemljista i voda erozionog podrucja ili bujicnog
sliva treba da predstav1ja rezime koordinacije rada i
mera jedinstvenog sag1edavanja borbe protiv erozije
zem1jista, bujicnih' poplava i suse, i ekonomskih
mera.
Osnovni zadaci kod izrade projekata i e1aborata
za uredenje slivova i erozionih podrucja,
mogu da se formuliSu kroz sledecih neko1iko prava
rada:
1. sacuvati, zastititi i meliorisati zem1jiste
vecati bi1jnu proizvodnju;
2. op1emeniti vode slivova, spreciti stetne i
vecati korisne vode za potrebe navodnjavanja, za
trebe industrije i zivot nase1ja i gradova;
3. organizovati savremenu odbranu od pop1ava

tokovima ostvaruju se kroz izgradnju sistema hidro izgradnjom vodnih akumu1acija i mikroretencija;

tehnickih, sumsko-meliorativnih, agro-tehnickih, pri spreCiti i stopirati nanose i regresivne pro

\Tedno-organizacionih i drugih radova i mera, cese jaruzaste erozije i zastititi puteve, autostrade,

ze1eznicke pruge, industrijske, energetske, meliora

h\'atajuCi ce1okupno podrucje ili sliv i korito

tivne i sliCne objekte i nase1ja od neze1jenih izliva

jednog ili citavog sistema vodotoka.

voda i nanosa;

Zbog toga savremeni projekti za borbu protiv

erozije i bujicnih pop1ava, predstav1jaju e1a 4. razviti do maksimuma brdsko stocarstvo,
borate. sadrze niz studija i priloga, od kojih se 1arenje, ribarstvo, loka1ne turisticke objekte i podici
isticu: zdravstvene, rekreacione i vaspitno-prosvetne centre
1. Pod1oge: karta hidrografske mreze jicnog u razliCitim de10vima erozionog podrucja ili s1iva;
sliva, karta kbnfiguracije, karta vegetacionog pokri S. rasiriti upotrebu savremeriih metoda gazdo
; geo1osko-petrografska karta; pedo1oska karta;
sa po1joprivrednim i sumskim zem1jistem, i
karta vodopropust1jivosti zem1jista; karta erozije; ratiti posebnu pazllju samo visokosorthe po1jo
karta bujicnih tokova; karta po1joprivrednog iskori privredne useve ili brzorastuce sumsko drvece, i
scavanja zem1jista; sumsko-privredna karta i razli proucavanje tendencije i organizacije trzista i
cite klimatsko-meteoro1oske karte, kao: karta izohi gucnosti povoi'jnog p1asmana svih proizvoda iz ero
jeta srednjegodisnjih padavina; karta izohi'jeta dnev zionog podrucja ili slivova.
nih maksimuma kise; karta izohijeta snega; karta S obzirom da se kod uredenja slivova
srednjegodisnjih izotermi (temperatura) vazduha u i erozionih podrucja u1azu cesto i velika finansij
podrucju; karta frekvencionog broja bujicnih kisa ska sredstva i rad, treba 'dati prikup1janju i obradi
(karta ucestanosti bujicnihkisa); karta ruze v1adaju podataka u e1aboratima odgovarajuce
vetrova; karta srednjegodisnjih izohigri sto. Obratiti paznju kod u1aganja u plantazne
v1aznosti) vazduha i dr. njake, vinograde, maslinjake i druge retencione
2. Podaci: podaci sadasnjem stanju po1joprivre
ku1ture da se prethodno prouce i pravilno odrede
de i sumarstva, industrije, rudarstva i drugih privred
uticaji edafskill, klimatskih, socija1no-ekonomskih i
de1atnosti uk1jucujuci i domacu radinost, turi
drugih ll, koji us1ov1javaju proizvodnju,
zam, zanatstvo i sl. Podaci stetama od
kao i us10vi trzista i buduceg p1asmanarobe.
pop1avllih voda i nanosa; podaci korisnim vodama;
prilikom izrade e1aborata za eroziona
. podaci eventua1nom regionalnom razvoju podrucja i podrucja, pristupiti odgovarajuCim ogledi
i sl. , u "pilot-bazenima" C,oglednim slivovima"); jer
3. Planovi: deta1jne gradevinsko-tehnicke, hidro
treba imati u vidu, da izv1acenje iz zaosta1osti ero
tehnicke i bujicarske radove za stopiranje erozije i
zionih oblasti i podrucja tesno povezano sa
pop1ava; sumsko-meliorativne radove i
shvatanjima, navikama i stupnju prosvecenosti sta
mere i p1an sumskih melioracija; p1an po1joprivred
novnistva koje nase1jeno u tim krajevima. Zbog to
melioracija i mera za unapredenje po1joprivred
ga i potrebno, pre nego sto pristupilo sprovo
proizvodnje u podrucju uk1jucujuCi pored ratar
denju odgovarajucih radova i mera za antieroziono
stva i stocarstva, i sve osta1e po1joprivredne de1at
uredenje slivova i erozionih podruc
nosti, kao: vocarstvo, vinogradarstvo, pasnjarstvo i
, da se najznaca:jnije postavke projektnih e1abora
1ivadarstvo, pce1arstvo i sl. NaroCito pri tome
ta ispituju u "pilot-bazenima': (.;oglednim slivo
zan plan buduce m iskoriscavanja zem1jista i
"). Pri tome, mnogi od antierozionih radova
voda eroziollog podrucja bujicnog sliva, koji tre
l za sobom i otvaranje niza drugih cesto vr1os1o
da karakter regiona1nog p1ana.
zenih socija1nih, vaspitnih, ekonomskih politickih
U p1anu iskoriscavanja zem1jista treba
problema.
da bude jasno ocrtan p1an postojecih i mogucih
italijanskom strucnjaku f)uzepe, ,
vodnjavanja brdskih i dolinskih zem1jista; p1an malih
pored pravaca rada, veomaznacajno mesto u

125
111,

borbi protiv erozije, da prosvecivanje Zbog toga i treba sa odgoyarajucim

ljudi (! D.: 141). rentabiliteta radova dokazati, da ovakvi radoYi
gu da i privredni karakter, te da se isti mogu
da finansiraju principima privrednog kreditiranja.
6. RENTABILITET RADOVA ] INDEKS ZA rentabilitet radova indikator savremeno
SAGLEDAVAN]E SAVREMNOSI PRO]EKTA sti kod projektovanja antierozionih sistema.
tim, da se takav rentabilitet ostvario, potrebno
kompleksnih i metoda u borbi sa iz osnova izmeniti samo neka dosadasnja shvata
l, susom i erozijom vodi ka antierozionim projektnim elaboratima, i
todama za integralno uredenje slivova. samoj organizaciji antierozione sluzbe.
metode, pored borbi sa l, susom U redu, da se ostvario rentabilitet od
i erozijom, usmerene su ka istrazivanju privrednih antierozionih radova treba stvoriti organizacije, koje
mogucnos.ti, da se zaostala i pasivna eroziona samo izvoditi radove uradenim projekti
drucja i s1ivovi, prevedu u bogata i napred , dakle koje vid "usluznih preduzeca us
privredna podrucja. Kroz radove integralnom tanova", organizacije, koje "; odriavati i isko
slivova i erozionih podrucja, osi ris";avati bujiine slivove i eroziona podrucja. orga
guravala se samo l5 bliska buducnost sada nizacije smeju da , stalan
snjeg stanovnistva, i obezbedila mogucnost za karakter. Pod kontrolom treba da budu
dalje naseljavanje i uposlenje brojnog ljudstva, kao i svi projektovani i izvedeni objekti, i sume, i poljo
razvoj niza privrednih delatnosti, kao 5to su: 10kalna privredna zemljista i vode. treba da se sta
industrija, turizam, 10, 10 i sl. stanju u slivu i da putem odredenih instru
Ovakvi metodi kompleksnih pravaca menata, deluju da zajednica iz projektovanih anti
1 za sobom i urbalna uredenja, i erozionih sistema i izvedenih radova izvuce pored
treba da budu podredeni i l za uredenje "land opstih koristi i projektovane prihode, predvidene ra
safta" - uredenje predela. Medutim, u osnovi savre ttt i da granu ljudske
menih projekata za uredenje slivova i delatnosti rentabilnom (Sibalic D.: 288).
zionih podrucja, bez obzira da li takvi projekti Drugim , ttt da se
odredenu uzu namenu, kao primer, zastita ko razmislja samo savremenosti elaborata za kom
munikacija od ujjcn l voda, zastita pleksnu borbu sa erozijom i mogucnosti da
nase1ja i1i vodnih akumulacija od zasipanja erozio ovakvi radovi i privredni karakter.
nim nanosima, da bude ukljucena i privredno
-ekonomska komponenta.
Naime, novac u10zen u radove zastitu od ANTIEROZIONO UREDIVAN.JE BUJICNIH
l voda, ili od zasipanja erozionim TOKOVA 1 PROJEKTOVANJE RADOVA
nanosima, trebal0 da bude iskljuCivo mrtva
vesticija, data za odredene tehnicke biolosko-re 1. SISTEMI ZA UREE)EN]E BU]ICNI SLIVOVA
tencione radove. 1 EROZIONI PODRUC]A
Ukoliko se sa jednim projektom za uredenje
jicnog sliva erozionog podrucja uspe, da se kroz U borbi protiv erozije zemljista i zastiti od
odredene i radove ulozene investicije vrate jicnih l primenjuje se vise sistema. su spe
kroz odreden period godina, pri tom resi osnovno 1 kombinacije protiv erozionih i radova,
pitanje zastite od sprega erozija-poplave-susa, utoli kojima se deluje odredeni ' sliv erozio
I ko se sa takvim projektom postize pravilnije i sa
vremenije resenje .
podrucje.
Posto su ! slivovi i eroziona podrucja sa

~
se postize kroz odredenu kombinaciju grade stavni delovi slivova velikih vodotoka i podrucja,
yinsko-tehnickih i biolosko-retencionih radoya i to problematika njihovog pravilnog uredenja
,.~

. Zbog toga se u n::kim naprednim zemljama vezana sa raz!icitim potrebama raznih privrednih
dos10 ideju, da se radoYi zastite od bujicnih grana. Zbog toga i kako receno
l, erozije i su, da tretiraju kaoradovi bujicnih slivova treba posmatrati samo kroz jed
privrednog karaktera, da se i nacin njihovog ili dve odvojene privredne delatnosti, hidroteh
nansiranja resava kao kod ostalih radova koji nike, sumarstva, po1joprivrede, u sklopu opstih
privredni smer. ekonomskih i drustvenih smernica razvoja odredenog
suprotno principu, kada se radovi za
kraja, oblasti. resenja treba da budu podredena
8titi zemljista od erozije i tokova potrebama coveka, koji u erozionom podrucju zivi,
istovremeno da se resavaju i znacajni pro
iskljucivo finansiraju iz namenskih sredstava ili do
bl privrede.
tacija. Takva sredstva su nedovoljna za 1
znacajnije poduhvate u borbj ~a eroziio111 '7,~111st, Isticu se sledeci sistemi za uredenje sli
susama i poplavama, dotacije su i neredovne. i erozionih podrucja i borbu erozije ze
ImajuCi u vidu, da su bujicni tokovi 1 erozije m1jista:
znacajan od cijeg resenja zavisi i ) klasicni evropski sistem;
, dalji uspeh ili stagnacija mnogih privrednih delat ) francuski sistem;
.
i
!
nosti, potreba za stalnim i sigurnijim finansiranjem
antierozionih radova u slivu i koritima bujicnih
) nemacki sistem;
d) sovjetski sistem ili sistem organizacije terito

I drucja, postaje iz dana u dan sve aktuelnije.

126
rije;

S!. 62 Pregrade bujicno koritu nisu izu dana
tnjice. Na s!ici ostaci ve!ike ri!janske pregrade
bujicno koritu "Vadi Medjanin" (Libija)
) italijanski sistem ili sistem brdskih bonifika
;
f) americki sistern sistem integralnih
oracija;
g) predlog sisternauredenja prof inz. Sre
tena Rosica;
h) retardacioni sistern uredenja korita i
erozionih podrucja.
) Klasicni evropski sistem
sistem uredenja slivova i erozio
podrucja otkriven odavno. Mnoga arheoloska
iskopavanja izvrsena u podrucju zemalja duz obala
Sredozernnog Mora i Bliskorn istoku, dokazuju
da za njega znali, mada u sasvirn ti.m
obliku Grci, Rimljani i Persijanci.
Sistem se sastoji u podizanju odgovarajucih
precnih gradevina, pregrada od kamena, u
koritu bujicnog toka i jarugama. Pri tome, podi
ze i zastitni vegetacioni pokrivac svim delo
bujicnog s1iva ili erozionog podrucja, gde
nastupila jaka erozija i gde pogodno za poljo
privrednu obradu zemljista. Na ostalim delovima
brdskog zemljista u erozionOIr
podrucju, ukoliko bilo pod sumom ili pasnja
i suvatama, goletima i kamenjarirna, vrsena
terasasta obrada zemljista, su podizani
rn. bademovi i vi8egodisnje
poljoprivredne kulture. i1i su podizane sume.
Ispitivanja terasiranom, i 08 u doba l
napustenom pol'joprivrednom zernljistu, pod
rucjirna duz l Sredozemnog Mora, dokazano ,
da povrsinskimslojevima tih zemljista i da
nas skamenjenih ostataka slame od prosa, ,
razi i slicnih Wljaka. Iznaa. skamenjenih osta
taka nalaze se zile maslina i smokvi, kao i
ostaci. se starost preko 1500 godina. Isto
tako, brdskim priobalnim delovima Si, kao i
u podrucjima Libije(Madinat - Misratah)
nadene su potpuno i tehnicki pravi1no
izvedene bujicarske pregrade, starost proce
vise od 1500 godina (Lowdermilk W. .:
287).
U kasnijim, evropskim usavrsavan'jima ovog
stema za uredenje tokova i erozionih
drucja sudelovali su rnnogi ! radnici i prak
ticari. Tako, za potpunu afirmaciju radova gradevin
sko-tehnickog tipa za primenu i borbu jaruzastom
erozijorn i u koritu, izgradena i teorij
ska tzv. padu izjednacenja. pad ko
rita bujicnog toka. pri kojem voda odnosu
dati sklop i sastav l i dna korita, vrsi
vidnije prornene ovog.
Pad izjednacenja (Pente de cornpensation, Aus
glihg, Kompensationsprofi1) stalna
, sa mutnocom vode. i ot
pornoscu dna i obala korita.
Medutim, koritima tokova redov
deonica kojirna za duzi period vrernena
p.rimeculu promen.e u uzduznom profilu, tj. padu ko
rlta, cesto takvlh promena rn ! u poprecnirn
~frn. Na tim deonicama, stvoren u datorn
rlOdu vremena uslov ravnoteze; voda tim
d~.onic~ma niti kopa korito, niti talozi . Qpaza
~Jla)e .utvrdeno da ! oblik pada iz
JednacenJa, paraboloidalna kriva . Njen para
metar ugla (tangens ugla) raste od usca ka izvoristu
sto u vezi sa prirastajem vode od jo~
rista ka uscu.
Qstvarenje pravilne linije pada izjednacenja u
koritima bujicnih tokova moguce za duzi period,
cak relativno kratkim deonicama bujicnog
korita.
Idealan pad izjednacenja, tj. pad pri kojern
I duzini bujicnog toka l erozije dna korita
i l. niti voda nosila nanos naziva : normaJ
ni pad (Pente de normale, Nrrnlgf1).
idealizovana rnaternaticka , koja ,
-, rnoze, za svaku dimenziju , da
doWje iz obrasca:
3 f.b
1 = -'---~---'- ________ (150)
. 2 R
gde : d zapreminska tezina
kg!m 3 ; zaprerninska teZina vode u
Sl. 63 - TipiCna kaena pregrada vropskog k!asic
nog sistea. Deta!j iz korita bujicnog toka "Turucica
reka" (Kosovo)
127
 kg/m3 ; - najduza dimenzija komada nanosa za
koji se racuna normalni pad u metrima; R -
drauliCki radijus u metrima; - koeficijent brzine
obrascu Chezy-a; f - koeficijenat trenja, koji se
uzima sa f 0,76, dok - n vrednost
koeficijentatrenja pomnozena sa 10, tj.: ~= 0,076 =.
= 13,16, odnosno, ako 1000 kg1m, onda :
In = 0,01 (d - 1000) . ('
Qvaj obrazac - mogao da dovede do
rezultata samo za slucaj, kada bujicni nanos
od zrna potpuno istih dimenzija. Takav slucaj u
prirodi vrl0 redak. Qbicno kod bujicnih tokova
java, da oni pored kamenih blokova vrlo razliCitih
dimenzija, cesto i preko 1 m zapremine,ponose i
~ .
nanos vrlo sitnih. koloidalnih cestica. tome,
pad idealni pad izjednacenja u tom slucaju
tezio ka horizontali, tj. ravan nuH.
Zbog toga se u praksi preslo istraZivanje rela
tivno kratkih deonica u bujicnom koritu, gde
guce za odredene dimenzije bUjicnog nanosa i odre
deni period vremena iznaci pad izjendacenja. Mada
, jos 1885. godine, dao teorijsku osnovu za
obrazac za proracun takvog pada iZjednacenja, ova
osnova kroz kasnije radove niza istrazivaca, sve
dena sledeci oblik:
. I. =
(d-y)fb
0,~;:-2. R
Qvaj pad izjednacenja odgovara nanosu,
najduza dimenzija "", izrazena u metrima.
U odnosu prethodni obrazac, u ovom posled
njem obrascu novi elemenat koef. bujicnosti vode
"", se koef. doja iz obrasca (87):
1 grada i njihova korisna visina, koje treba izgraditi
K=--~
1 +
( -1)
gde : " kao i u prethodnim obrascima, zapremin
ska tezina bujicne vode u kg!m3 , dok "" zapre
minski odnos bujicnog nanosa u jedinici zapremi
ne bujicne vode, u odnosu zapreminu istaloze
nog nanosa posle 24 casa, u jednoj ! od 1
zapremine. Tako, ako se u zapremine od 1
tra uhvati bujicna voda u momentu najjaceg poplav
nogvala, i pusti da se nanos istalozi u toku od 24
casa, se oceni da "mutljag" ! dnu zahvata
zapreminu od 200 m , onda "" iznosi: 200 3 :
: 1000 3 = 0,20.
Vrednost 0,03 dobijena mnozenjem koef. ~ sa
0,6252 gde 0,625 odnos minimalne brzine, tj. gra
nicne brzine potrebne za pokretanje nanosa dimen
zije "" i srednje brzine, tj. Vmin = 0,625 Vsr = 0,625
. . {RI}O;5 iz obrasca Chezy-a (Lazarev S. :73).
U praksi se obicno kao "pad izjednacenja" uzi
za odredenu deonicu bujicnog toka pad korita
tamo, gde su promene u bujicnom koritu najmanje
vidljive. samo orijentacioni "pad izjednacenja".
Italijanski istrazivac Valentini jos 1895. godine
utvrdio 74 vodotoka, da priblizni pad izjednacenja
za bujicne tokove moze da se dobije iz obrasca:
128
I~~ 0.093 . *I
gde : - najduza dimenzija komada nanosa, za
koji se racuna pad izjednacenja, izrazena u metri
1
; R - hidraulicki radijus izrazen u metrima; (za
za koji seracuna normalni pad, odnosno pad
izjednacenja). U slucaju' kada vrednost bliska
n, tj. kada se radi nanosu vrlo sitnih cestica,
R)-I
taj pad tezi ka horizontali. Drugim , prof.
. Maleticu, eroziju dna i l ne vrsi samo pot
puno mirna, cak ni vetrom neuznemiravana stajaca
voda (Maletic Lj.: 68).
Ima i pokusaja drugih istrazivaca, kao 5tO cini
Lesly-e, da se iz empirickih obrazaca za granicnu
brzinu kretanja nanosa, dobije i pad izjednacenja, tj.:
16
Ilzj
2. 2 R
gde : - najduza dimenzija komada nanosa iz
razena u metrima, gde su , , R, koef. bujicnosti
vode, koef. brzine Chezy-u i hidraulicki radijus,
kao i u prethodnim obrascima -. Qbrazac
se odnosi srednji tip oblika bujicnog vucenog
nanosa, delimicno zaobljenog i delimicno nepravil
nog pravougaonog obIika (irtL - Winter: 85).
(151 ) Qvo odredivanje pada izjednacenja glavna
odlika klasicnog evropskog sistema za protiv
erozije i bujicnih tokova, km izgradnje
precnih gradevina u bujicnom koritu. Kada se
dan ili vise ovakvih nacina sracuna usvoji za
dine deonice bujicnog korita pad izjednacenja,
stupa se projektovanju n objekata, pregra
da u bujicnom koritu. Qdreduje se ukupan
za svaku izdvojenu deonicu bujicnog korita.
Ukupna korisna visina pregrada u bujicnom ko
ritu dobija se iz obrasca:
{~=~ JZj) I ( ) (154)
gde : k - ukupna korisna visina projektovanih
pregrada odredenoj deonici bujicnog korita (L).
ove veliCine se izrazavaju u metrima. 1 t - pred
stavlja prosecni prirodni pad bujicnog korita deo
nice (L) I Zj - pad izjednacenja. 1 ove veliCine se
izraZavaju u metrima.
S obzirom da se pad izjednacenja racuna deo
nicama u bujicnom koritu, to sve manji uko
liko se iz gornjih delova korita bujicnog toka
blizavamo uscu, gde se u nekim slucajevima pribli
zava horizontali. Samim ti njegova konacna pro
filna kriva, predstavlja pribliznu paraboloidalnu kri
vu, koja sastavljena iz niza pravih,za svaku de
onicu korita bujicnog toka, s tim, sto ove prave
nastavljene jedna drugu daju pribliznu sliku
raboloidalne krive. Idealna paraboloidalna kriva
nija odrazavala iskljucivo "normalni pad" korita
bujicnog toka.
 Medutim, izgrade odredeni poprecni da i pragova, i cesto dolazi do rusenja podignutih
jekti u bujicno koritu (pregrade. pragovi i l.) koji gradevina.
iaju korisnu visinu, nastaje u njihovo za NCit velika rusenja mogu da nastanu, ako
("pazuhu") uzvodnoj strani zadrzavanje smirene bujicne vode podlokaju zub i temelje baz
bujicnog nanosa. Svaki izgradeni poprecni objekat pregrada, tj. objekata koje l uz
u bujicno koritu enja rezi proticaja vode i na vodni sistem gradevina jednoj deonici.
i uzvodno i nizvodno. Tada jednim naletom jake vode moze da bude
Uzvodno dolazi do sanjivanja pada prirodnog rusen i odnesen Citav niz objekata.
korita bujicnog toka i do novih talozenja nanosa. Zbog toga, kod klasicnog sistema za
~izvodno, naprotiv. voda protice znatni delo jicnih tokova, obayezno postoji i stalna sluzba za
oslobodena narocito od krupnog vucenog nanosa, i odrzavanje izgraden objekata. trajanje .
pri toe ona erozionu snagu. u Svajcarskoj, preko 100 godina.
nizvodno potkopava korita i obale. cesto Imajuci u vidu i potrebu za l0 dugotrajnim 0
moze i vrlo nezgodne posledice, takvo drzavanjem klasicnih evropskih sistema za
potkopavanje moze da izazove aktiviranje odrona, tokova, treba obratiti Z da odriava
popuzina i ruc-terena, koji su tu postojali, ali i uzduznih objekata u koritu,
su godina stisali se. relativno lakse i sa ekonomske strane povoljnije.
Sve to dovodi i do proena u padu bujicnog ako su takvi objekti izgradeni od kamenog zida u
korita i sracunati i projektovani pad izjednacenja. mentnom malteru u betonu, sa prelivima
koje pregrade i poprecni objekti zenim kamenom.
izvedeni. gubi deliicno i1i potpuno vrednost.
Tada nastaje potreba. da izrade novi. tzv.
sekundarni poprecni objekti. i da novi
dienzijama i l u koritu
i vrednost pada izjednacenja.
Teorijski to vodi u nedogled. izgradnji
rn grade sekundarni objekti, l
ovih tercijarni itd. ujedno i jedna od najsla
strana klasicnog evropskog sistema za uredenje
bujicnih korita.
1asicni evropski sistemi za ko
rita ujedno zahtevaju stalna i velika finansijska l
ganja i obimne radove za odriavanje i popravku
cesto, davno podignutih poprecnih objekata, ako
dode do podlokavanja jedne u sistemu
nih gradevina, sistem moze da bude razoren
pri1ikom veceg nadolaska bujicnog toka. S druge
strane potrebna stalna sredstva za izgradnju niza Sl. 64 Svaki poprei5ni objekat bujiCnom koritu
sekundarnih i tercijarnih objekata. n rezim proticaja vode i nanosa i uzvodno i niz
vodno. Usporavanje proticaja vode i nanosa uzvodno
1asicni evropski sistemi redovno obuhvataju i od izgraaenog objekta . Ljuboviai (sliv . Dine),
regulaciju, najcesce kinetiranje donjih tokova dovelo do izvesnih !iteta uzvodnim imanjima
jicnog l. regulacije korita mogu biti vrl0 ra
zliCite, skoro redovna odlika, da su regu
l izvedene u kruti, pravougaonim i1i trapezoid
nim profilima u poprecno l, da u uzdu
Zn l izvedeni u obliku pravih kineta ka
l, bez vodenja racuna prirodnom "hodu"
(F1iissgang) bujicnog toka.
U klasicne evropske sisteme ulaze obavezno i .
oloski i s\icni biotehnicki radovi za uredenje sireg
slivnog podrucja. Radove u bujicnom koritu prate
obimni radovi posumljavanju golih degradiranih
sumskih zeljista. elioracije pasnjaka i suvata i niz
administrativno-upravnih mera.
Ukoliko , da se i bioloski radovi. zavrse u
svemu predvidenom projektu. nastaje ubrza
smanjivanje kolicina bujicnih nanosa i prakticno
izostaju nadolasci.
Meduti, rad daljih, mirnih voda , koje Sl. 65 Nizvodno izgraaenog objekta bujicnom
10 od bujicnih , neprekidno kontu, voda dobrim delom oslobaena nanosa, vr!ii
ka foriran'ju normalnog pada pada ravno cesto nepredviaeno jaka kopanja i to dovodi < 8teta
nizvodnim delovima imanjima i komunikaci
teza u bujicnom koritu. vodi ka jakom
korita. Snazno podkopavanje korita posle
podlokavanju i potkopavanju poprecnih objekata, izgradnje jednog poprecnog objekta "Trebeniskom
u redu zuba i podslaplja, i temetja pregra potoku" (Makedonija)

17 129
 "

Svaka druga vrsta materijala, narocito pozna (:csto i spoljnih uzroka, koji mogu da dove
tc komWnacije kamen-drvo, pleteri-kamen, zica-ka du do pojacavanja stepena opodzoljavanja, samim
(gaWoni) trajna i zahteva relativno i do povecavanja koliCine nanosa, kod
vrlo visoke izdatke za odrzavanje i opravke. primene Cistih jedno1icnih zasada u erodiranim
Narocitu paznju kod ovakvih sistema treba da drucjima. Tako, primer, kod nasada bagremo
i pitanje odrzavanja i nege 8l terena, Yih kultura strmim i vetru izlozenim padinama,
t jer svaki nemar u tome smislu, dovodi brzo do pro vetar za v vanvegetacijskog perioda od
, koje mogu da negiraju izvedeni sistem. nese sav listinac (stelju), jer zbog sitnog, lakog
Naime, dovoljno da se u jednom lista, bagremov listinac veoma lak l vetru,
slivu, korito uredeno klasicnom i naglom slivanju vode od jakih kisa.
evropskom sistemu izvrse posumljavanja i saceka Na taj , za vreme vanvegetacijskog
nekoliko godina dok ti nasadi , da se da, strmi tereni pod bagremarima prakticno ogole,
donese zakljucak da sistem uspeo. jake kise i oticanje vode od naglog topljenja sne
Izvesni autori su ukazali, da narocito Cisti 8 ga na'jcesce ga potpuno izbrazdaju i samo zemljiste
~ ski nasadi, kada rastu kao blljne sukeesije jed iscrpe. prouzrokuje da se ciste kulture bagre
i zemljistu, nuzno vode ka slabljenju otpomosti
u bujicnim podrucjima najcesce "zastarce", kr
zemljista eroziju. Tako se, 08 pre vise od 100
i godina u Saksonskoj dosl0 do uverenja, da Cisti
zljaju, brazdanja zemljista ispod njih postaje re
i. sadi smrce ( sp.) ozblljno ostecuju zemljiste i
dovna pojava. Od toga i izuzetaka, tamo gde
usled 10kalnih uslova reljefa i klime, dolazi do
;,1 predstavljaju samo "rdavo sumarstvo" - vec jakog duvanja vetra, uz i niz posumljenu padinu,
::~ staju uzrokom za stvaranje i pronoscnje velikih ko
17 sto u podrucjima relativno redak slucaj.
Ii nanosa u poplavnim vo
dama. Analizirajuci i biolosku problematiku kod pri
Kraus i Wiedermann su ana1izirali "Saksol1ski slu evropskih klasicnih sistema za uredenje
" - su dos1ido zakljucka, da pogorsanju us jicnih slivova, strucnjak erozionist, mora da
lova u zemljistu i slabljenju otpomosti zemljista dan siri pogled dobre i rdave strane, bioloskih
eroziju, pogodovao: "industrijski sadenja metoda zastite terena, koje preporucuju sumarski
smrca i vadenje panjeva, i da pri tome poremecen drugi strucnjaci. sto se iz dosadasnjih sagle
i sloj humusa, su se povecale i stete od susa i davanja uocava, i l l1amere mnogih biolo
bolesti". su time, pokusali da opovrgnu ranije skih radnika i sumarskih strucnjaka, u pogledu za
formirano glediste: "da svaki nasad cistih ceti stite erozionih podrucja bioloskim putem, mogu
nara otrov, koji brzo stetno deluje zemljiste" kad, da dovedu i do povecanja erozionih nanosa.
(\Viedermann .: 142 - Kraus .: 342). Na erozionistima , da putem ispitivanja ero
duti kasnije, posto probIem od vr!o zionim parcelama pilot-bazenima sagledaju i
znacajnog iQteresa, izvrsena su od nekih istraZivaca, mnoge promene i migracije u mikroelementima, i1i
mnoga nova ispitivanja erozionim parcelama i u adsorpcionom kompleksu erodiranih zemljista, i
pilot-bazenima. da iek posle toga sigurno odluce i primenu razliCi
Fisher dokazao, da se u rejonima podzola, tih radova biotehnicke zastite zemlJista u
smedepodzolastih i sivosmedih podzolastih zemtji podrucju.
sta, moze brzo da primeti povecanje stepena opod
Nekad se siromastvo pojedinih mikroelemenata
zoljavanja, time i vidnog slabIjenja otpora zemlji
baza moze da uoCi i prema karakteristiCnim
sta delovanje vodne i eolske erozije, kada se sum
javama f1eka ili guzvanja zelenih delova mnogill
ske vrste drveca, stelja (lisnik) relativno
biljaka iz prizemne zbunaste vegetacije. Deficit
gata bazama, zamene gustim nasadima drveca,
magnezijuma se oseca kroz totalno bledilo lista,
stelja siromasna bazama. Narocito su za takva
kojem samo ostaju cmkasto-zeleni nervi. Deficit ka
posumljavanja nepovoljni Cisti zasadi (ciste sastoji
lijuma se otkriva kroz pozutelost ivica i pojavi crve
) jer trose iste materije za ishranu. Tako, pri
tackica , koje dobija "boginjavi" izgled.
mer, kada se cisti nasadi smrce ( ables) osni
vaju tzv. smedim sumskim zemljistima, nasa Pojava l nerava liscu i belih pega zele
delovima stabljika znak su nedostatka fosfora.
di Pinus strobusa (Vajmutskog bora) podzolastom
zemljistu, nastaje stanje, koje dovodi do povecanja Nedostatak azota z relativno lako da se kon
opste kolicine nanosa u vodama, i do statuje grubom "guzvanju" zelenih delova stab
gorsavanja rezima erozije (Fisher R. .: 143). ljika trava i korova, isto tako i karakteristic
susen:ju vecih listova kod siblja i drveca, koje
Poznato , i moze i kod nas da se neposredno ide od vrha ka sredini lista i oblik "V" slova.
konstatuje, da zemljiste veCim strminama, pod (Donahne L. R.: 341).
cistim nasadima bagrema (Robinia pseudoacacia),
dobrim delom i zemtjista pod hrastom kitnja Prakticno, zbog mogucnosti naknadnih kli
kom (Querqus sessiliflora) veoma podlozno is zenja zemljista, tim gde se utvrdi pore
piranje od vodne, odnosenja od eolske erozije. magnezijuma u adsorpcionom komplek
Na takvim povrsinama se cestO' naknadno, vise go su zemljista, treba izbegavati posumljavanja sa vi
dina, i vise decenija posle posumljavanja, moze sokim sumskim drvecem. Visoko sumsko drvece brzo
da konstatuje pojava gustih sistema jaruga i jaru' "oteza" takvo zemljiste, i u komblnaciji sa duva
zica, koje su siguran znak, da se stepen erozije tak vetrova, tu doIazi do poremecaja rav
vog zemljista ozbiljno pogorsao. noteze padina (Dutil .: 43).

130
 Za najerodiranije padine, gde totalno nastu
il migracija mikroelemenata i odnosa
. < < Mg < < Na u adsorpcionom komplek
su, koriscene U kod primcne bioloskih radova u
skm klasicnom sistemu uredenja sle
dece mesavinc sumskog drveca: (Fraxinus
~p.); Crni i orah Uuglans nigra i juglans re
gia); i Vajmutski bor (. austriaca, . strobus);
Kiselo drvo (Ai1anthus glandulosa); 1eke Uuniperus
5.) i Tise ( sp.). Naime sumske vrste drveca
pretezno sa perastim sistemom (jaseni, orah,
kisel0 drvo) stvaraju lisnik, koji fizicki lakse odolje
\ i duvanju vetra, pri tom sadrze niz
ophodnih hemijskih supstanci potrebnih za brzi ra
::\' strukture u degradiranim zemljistima (gluteni,
;:>entosani i dr.). Ostale vrste, narocito borovi,
kleke i tise svojim lisnikom brzo nadoknaduju osku
dicu takvih zemljista u bazama. Svakako, da pro
m vegetacijc u erozionim podrucjima i Sl. 66 - Tipican nacin uredivanja korita bujicnog
m m zahteva i posebna istrazivanja
toka francuskam sistemu. Detalj iz karita "Kati
ceve reke" (Grdk klisura)
promenama u strukturi zemljista (Fisher R. .: 143).

) Francuski sistem

sistem uredenja bujicnih slivova i erozio

podrucja velikim delom zasnovan
! jednog od ranih fral1cuskih bujicarskih struc
k . Demontzey-a.
Predlog Demontzey-a se sastoji u tome, da se ko
rito bujicnog toka pode1i vise deonica. Erozija
dna korita i l konsoliduje kroz izgradl1ju
skih kamenih pregrada i pragova objekata od l
tera, kamenih sanduka (dvostruki pleteri ispunjeni
kamenjem) i sl. pravilu, poprecne gradevine kod
cistog klasicnog evropskog sistema, zidaju se od
: delova korita bujicnog toka i postepeno napre
duju ka uzvodnijim delovima, tako da se takvim
radovima steta zbog promene rezima SL. 67 Loavi pregradaa francuskog sistea
proticaja voda i nanosa gradenjem poprecnih grade izgradenih koritu bujicnag taka "Pacarsa" slivu
. I pasle jakih kisa, u 1965. gad. Iako
\- u koritu. prakticnim uputstvima
dan deo ovakvih objekata adnesen bujicni vala
. Demontzey-a, koje izdao 1880. godine, radove u via, zbog njihave relativna ale korisne visine, nisu
koritu bujicnog toka treba istovremeno raditi nizvadno prouzrakavane velike stete, kaje su karakte
\-ise odvojenih deonica, s ti sto se i u m l risticne kad razaranja abjekata neacko sisteu
najpre izrade najnize lezeCi poprecni objekti
u koritu za svaku deonicu, potom napre pada korita bu"jicnog toka. takvom padu pro
duje uzvodno prema mogucnostima gradenja i jektovanja se izvode navedene niske pregrade, pra
nansijskim sredstvima. govi, pleteri, kameni sanduci i I. Poprecni profi1i
Takvu koncepciju pristupanja gradenju poprec objekata i projektuju
nih objekata u koritu, omogucava uglav u blagim konkavnim . Prednosti ovoga si
to, 8to francuskom sistemu pregrade i dru stema su se ogledale u relativno lakom i brzom
gi poprecni objekti u koritu treba da gradenju niskih pregradnih objekata, kao i odgova
maksimalnu od 3-4 metra, uglavnom rajucih kanala i kineta sa kaskadama, kanal-kineta
treba da se grade sa visinom od 1-2 metra. Naro , kao i m lakom odrzavanju. Niski
cita se paznja kod francuskog sistema obraca i jekti su gradeni uglavnom tipizirano i l pro
odrona, i klizista, gde provo oko staticko-dinamickih proracuna. U slucaju,
de odgovarajuce drenaze i rade vodoodvodni kanali kada dolazilo do eventualnog rusenja izgradenih
iznad ruc..terena. objekata usled stihijskih naleta l
Za razliku od klasicnog evropskog sistema, kod yoda, objekti su mog1i relativno brzo da se
francuskog sistema regulacija korita vrsi pre rave, , stete od takvih rusen'ja
padu izjednacenja, prema tzv. padu pro
nisu bile ve1ike.
jektovanja. pad raz!icit za svaku odeljenu deo U sirem i m sistemu se sprovode
korita bujicnog toka i kao pad projektovanja, biolosko-tehnicki radovi kroz odgovarajuca posum
redovno usvaja 1/3 do 1/2 vrednosti prirodnog ljavanja, zatravljivanja, pobusenjavanja i razliCite

17* 131
sumske i poljoprivredne melioracije (Dtz sl., moze da dode do nezeljenih posledica, l
.: 122). bujicnih nadolazaka.
Veliki niz sledbenika Demontzey~a razradio da tome, njihova glavna mana u
lje ucenja u Francuskoj i u drugim zemljama, trebl za vrlo opreznom konstrukcijom i solidnim
i sistem kao prakticniji i relativno ekonom fundiranjem, jer u sluca'ju nezeljenog ru8enja takvih
ski povoljniji, potisnuo evropski klasicni sistem objekata mogu nastati velike Stete.
izuzetkom Svajcarske, Nemacke, Austrije i nekih Nemacki sistem uspe8no primenjen u mno
drugih zemalja. gim bujicnim tokovima alpijskog tipa u Austriji,
Usled problema rascepkanosti sitnog poseda i Nemackoj, Svajcarskoj, Sev. Italiji, delimicno i
kog privatnog sektora, rede imala mogucnost, da kod nas u Sloveniji. Qgromne kolicine nanosa, koje
se bloloski radovi slivu izvedu predvide zadrze zaplavi visokih objekata sluze ujedno i kao
projektima. Zbog toga su uglavnom izvodeni retencioni bazeni za zadciavanje znatnih kolicina
gradevinsko-tehnicki radovi u koritu bujicnog toka, voda pri naglom topljen:ju snega, 8to za alpijske
posumljavanja su vrsena samo delimicno te krajeve od posebnog znacaja (Strele .: 86).
sto i dolazilo do brzog zatrpavanja nanosom izve U nemackom sistemu uredenja bujicnih tokova
denih gradevinsko-tehnickih radova u koritu. Naj koriste se i raznovrsne kombinacije niskih objekata,
nezgode desavale kada su bujicne vode narocito komWnacije niskih pregrada od kamena
i nanos razorile izgradene kanale-kinete i prouzro i drvenih sipova, balvana. kamena i pletera. i niz
kovale velike stete zeleznickoj pruzi, putevima, na rustikalnih objekata. Poprecni preseci mnogih
l, imanjima. Tada oblcno pristupilo precnih pregrada prilagodeni uzduznom
jektovanju i izradi druge tzv. sekundarnih jos vise nego kod francuskog sistema uredenja
jekata, dok i serija ob'jekata ne l za jicnih tokova, i naroCito su mnogo u upotrebi
trpana razorena. tzv. sinoidalne forme (Sinoidalschwelle) i lucni
, tome se kod regulacij donjih tokova poprecni objekti.
nih korita u francuskom sistemu mnogo koriste i Za uredenfe opasnih bujicnih pritoka i
poprecni objekti bez korisne visine zv. konsolidacio ruga koriste se pregrade fasina l razliCitih
ni pojasevi. konsolidacionih pojaseva oblika, kao i pleteri od zivog i mrtvog materijala.
guce izvesti dobro prilagodavanje projek Ve1ika pazn:ja kod nemackog sistema uredenja
tovanih regulacija terenu i lokalnim uslovima (Lom posvecena i primeni napera i slicnih hidro
bardi - Marquenet .: 145). tehnickih gradevina za uredenje donjih tokova, kao
i izradi deponijskih rezervoara za bujicni nanos,
lavirinata i tzv. Venetz-ovih komora i slicnih
) Nemacki sistem kata.
. . Seckendorf, . Wang, . Hofmann, . Strele
Nemacki sistem za uredenje bujicnih s1ivova i i dr. razradili su teorijske i prakticne osnove nemac
erozionih podrucja neposredno proizilazi iz kog sistema za uredenje bujicnih tokova. Najveci
skog klasicnog sistema, razlikuje od ovog, nedostatak ovog sistema dosta kruto dcianje za
8to uglavnom osniva relativno visokim postizanje kompletne linije pada izjednacenja.
nim objektima za uredenje bUjicnih korita. Sa ovak
objektima se jednovremeno tezi da postigne d) Sovjetski sistem iU sistem organizacije teritorije
uravnotezeni pad korita bujicnog toka i da zadrze
vrlo velike koliCine nanosa u zaplavima takvih sistem svoje korene u dubokom eko
jekata, 8tO nije slucaj kod francuskog sistema. nomskom i socijalnom preobraZaju privrede u Sov
U slivu se vr8e znatni radovi p08umljavanju jetskom Savezu. seosniva nacelu da erozija i
ogolelih povrsina, resurekciji sikara i uredenju sum borba s njom, nije iskljucivo privredno-tehnicki pro
skog i degradiranog poljoprivrednog zemlji8ta, blm, to splet socijalno-ekonomskih i drustve-
pasnjaka i suvata, zatravljivanju kosina
ka i nasipa, i tehnickom i bioloskom stopiranju braz
daste i jaruzaste erozije i razCitih urvinskih
cesa.
Iako visoki poprecni objekti prednosti u
pogledu ukupne kolicine nanosa, koje su u stanju
da zadrze u svojim zaplavima, oni i nekoliko
velikih nedostataka. U redu, visoki objekti,
pregrade deluju uzvodno kao zaplavne gradevine,
i zaplavom nanosa mogu da obuhvate velike
sine zemljista, 8tO cesto zahteva znatne izdatke za
eksproprijaciju uzvodnih imanja, zgrada, puteva i
slicnih objekata. Nizvodno, takvi objekti in
tenzivno deluju produbljivan:je korita bujicnog
toka i obala, i ako se ne preduzmu odgovarajuCi
dovi za fiksiranje pojedinih poprecnih fi1 iz
Sl. 68 Sistem pregrada kominaciji drvo-kamen
gradnjom niskih objekata, pregrada, pragova-sorti bujicnom koritu "Orahovicka reka" (BIff) (joto: inz.
ratora, pragova-8ikana, konsolidacionih i D. Ajanasijev)

132

Sl. 69 - Sistem pragova od zida u cementnom !
teru u koritu jedne pritoke . Sateske (Makedonija)
(foto: inz. V.
no-vaspitnih problema do srzi vezanih za svako ero
ziono podrucje i coveka, koji u tom podrucju .
lagodareci tome, 5tO u sovjetskom ekonom
skom i dru5tvenom sistemu, zemljiste, kao govom donjem toku, tj. sva zemljista odakle mogu
poljoprivredne, sumske i ekonomske proizvodn'je, na
~aZl uglavnom u drustvenom sektoru, omoguceno
kod uredenja tokova i erozionih podruc
, takvo planiranje, koje tesko izvesti u drugim
::l, gde zemljiste u privatnom posedu.
Kroz planiranje mera borbe sa erozijom i
tokovima, izucavaju se uzroci i uslovi koji
dovode do erozije, i koji u odredenom podrucju
\ njen razvoj.
U sustini, borba tokovima i erozi
u Sovjetskom Savezu sprovodi se kroz ostva
sistema agrotehnickih, sumsko-meliorativ
, hidrotehnickih, privredno-organizacionih i
svetno-vaspitnih i radova. Na celu borbe pro
bujicnih tokova ("selevie potoki") i erozije na
lazi Svesavezna komisija za i erozije. ]edan like povrsine. teren se plantaznim kultura
od prvih zadataka komisije da i
planira mere i radove za protiv erozije,
poplava i privredne zaostalosti.
najvaznije u protiv erozije i
bujicnih tokova smatraju se mere tzv. protiverozione
organizacije bujicnog podrucja antierozione orga
nizacije teritorije.
U tom ilj bujicni se deli tri zone: zivinarskih farmi ili za proizvodnju poznatih h1oro
1) "Hidrografska zona" uz filno-karotinskih pasta i industrije sapuna.
neposredna korita bujicnih tokova zajedno kori
tima pritoka, jarugama i vododerinama. U tu zonu
su ukljucene i neposredne padine uz obale i ko
rita bujicnog toka i pirtoka, ! nagib zemljista
iznad 15%, koje tome napadnute brazda
stom, iaruzastom urvinskom erozijom, ili na
laze pod raspadinama, siparima i plazevima, i1i
jake kraske . zona odgovarala
terminu, koji kod nas odavno uveden kao "uzi
perimetar bujiiinog toka".
2) "Do hidrografska zona" ili zona neposredno
iznad hidrografske mreze glavnog bujicnog toka i
njegovih pritoka. zona obuhvata padine l i radi izgradnji specificnih montaznih elemenata
desne l korita i jaruga bujicnog toka, ! za brzu i laku montazu, cak i visokih pregrada f
nagibi mogu biti ispod 15%, kojima postoje
v-idljivi znaci erozije ili deplesionih , ku armirano-betonskih trouglova, kvadrata, trapeza
!>ljenost .:e~ljista, vododerine, brazde,
ske eroz1Je 1 I. zona odgovarala nasem ter
minu iz strucne 1iterature "siri perimetar bujiiinog
toka".
3) "Vododelnicka zona bujicnog li" pred.
~t~vlja ? koji obuhvata zemljista, 5,
sn)ake, 11vade, suvate, oranice i li, gde cesto
naoko vidljivih tragova erozije, koja
laze blizu vododelnlca vododelnici li
. nalazi iznad "do hidrografske zone" i zna
kao prikupiSte vode i energetskog poten
cijala za slivanje vode od jakih kisa, pljuskova iIi
naglog topljenja snega. tcrmin "vododelnic
ka zona" donekle podudara kod nas
denim "prikupiste bujiCnog sliva" i to ka
da gornje delove ~ toka. Mcdu
tim, pod terminom "vododelnicka zona" -
jetska sluzba za i eroziju obuhvata ne
predele uz vododelnicu u gornjem toku -
s:uda pored linije vododelnice, tako da pri izra
dl planova za antierozionu organizaciju bujicnog sli
tu obuhvata:ju kod vododelnicke zone sliva i u nje
prikupiti znatnije kolicine vode i erozionih nanosa
duz li vododelnice.
Ono 5tO daje obelezje sovjetskom si
stemu za uredenje slivova to izrada l
iskoriscavanja zemljista i upravljanja za
svaku od navedenih zona.
U sematskom smislu to izgleda sledeci nacin:
U "hidrografskoj zoni" rade gradevinsko-teh
nicki radovi za uredenje korita bujicnog toka i sto
piranje bujicnog nanosa. Od bioloskih radova tu se
rade Zivi pleteri, kameni sanduci, sadi sumsko dr
i sibIje, dreniraju klizista, konsoliduju
zine i odroni, pobusenjavaju najugrozenije erozijom
padine. zasejavaju semenom trava osuline i raspa
dine i goleti, meliorisu pasnjaci i suvati i sl. Na
mestima gde bujicna korita prekrivaju nanosom
topola, kosarackih vrba, i specificnih vrsta dr
i siblja, kao 8tO su Amorpha fruticosa - bagre
, ]asminum grandifolium - jasmin, Coriandrum
sativum korijander - koji koriste za
razvijenu hemijsku industriju etericnih l i1i
se gaje kulture specijalnih za proizvodnju
taminskog brasna, za ishranu ptica, potrebe
U podrucjima pustinjskih gaje naj
steri1nijim nanosima kulture lekovitog bilja i sibIja,
kao i planta.ze poznatog pustinjskog drveta, Halo
xylon aphylum-a, tzv. saksaula.
Osnovni princip kod antierozione organizaci
teritorije da se sva zemljista u bujicnom slivu
i koritu koriste za privredne svrhe, da se pri tom
jzvedu ni radovi u bujicnim 1
i erozijom, koji omogucavaju koriscenje tak
zemljista.
U novije vreme u Sovjetskom Savezu se mnogo
trirajuceg tipa. Monta.zni elementi grade u
133
 i slicnih geometrijskih slika, koje su iznutra potpuno detaljne hidrotehnicke, 8umsko-meliorativne, agro
supl'je. se supljine, posle montaze takvog objekta tehnicke, ekonomsko-privredne i slicne i
samo delimicno potpuno zasipaju na dovi.
nosom. Najveca prednost se postize kod bujicnih to Velika paznja se posvecuje p1aniranju i podizanju
kova, u nan08U mnogo glinenog mate radionica za preradu voca, mleka, sumskih proizvo
rijala, tako, da ovi montazni objekti relativ da i sl., kako se obezbedilo zaposlenje 1judstvu
duzi vek u smislu filtrirajuceg delovanja. Prve (Orlov . . Scukin S. .: 80).
[,~ osnove i ideje za tzv. "filtrirajuce poprecne objekte" Drugim reCima, bez antierozione organizacije te
~ dao jos 1932. godine poznati sovjetski naucnik
Mihail Feofanovic Sribnij. Sadasnje najnovije
ritorije, gradevinsko-tehnicke i blo108ko-retencione

~
mere ne mogu da pruze zadovo1javajuce rezultate
jekte ove vrste, resetkaste pregrade "nanoso-ulo u sa bujicnim tokovima i erozijom. Nauka i
vitelje" dao poznati sovjetski strucnjak . praksa Sovjetskog Saveza da1e su u tom pog1edu
heulidze (Sribnij . .: 146 Herheu1idze . . ' krupan prilog (Mihailovic N.: 149).
147).
U "dobldrografskoj zoni" - tj. u sirem perime
tru bujicnog sliva se pretezno travne for ) Italijanski sistem i1i sistem brdskih
i visegodisnje poljoprivredne kulture i za bonifikacija
sadi: vocke, malinjaci, ribizle i sl. se stvaraju
povrsine sa krmnim l, oblmne sumske i U Iti se smatra da "pravilna organizacija
ljoprivredne melioracije, i veliki deo terena koristi stocarstva ujedno i najrentabilnije iskoriscavanje
u skladu sa klimatskim uslovima i za navodnj zionih podrucja". , cuvenog italijanskog
vanja. specijaliste i protagoniste protiv erozije, .
U poslednjoj "vododelnickoj zoni" - ] dr .1:). Passerini-a, stocarstvo u brdima i erozioni
sce se prednost daje melioraciji pasnjaka i suvata, procesi su tesno povezani. Nomadski nacin stocare
ratarskim kulturama u pOjasevima, i izmedu vetro nja u Italiji dotukao i pos1ednje ostatke suma.
zastitnih i poljozastitnih zasada sumskog drveca i krajem pros10g veka 1 samo oko 15 0 !()
siblja. se poklanja i velika paznja melioracijama svoje teritorije pod sumama i sikarama, 85%
sikara, se pretezno vodi racuna i potrebama bilo pod oranicama, pasnjacima, livadama, vocnja
ubrzanog razvoja stocarstva i podizanja stocarskih , goletima i napustenim terenima. Erozioni
, uz vodenje racuna opstim klimatskim uslo cesi su rasli, recni vodotoci divljali, bujicni to
u tim podrucjima. se posebna paZnja kovi unistava1i i brdska i ravnicarska zem1jista.
svecuje i i kaptaZi izvora, uredenju Bujicni tokovi ugrozavaju samo krajeve Juzne
il i dobljanju korisne vode za podizanje indu Italije i Sic, gde krcenje suma pocelo jos u
strijskog stocarstva (Pisarkov . N. Timofeev . doba Rimljana, vec i krajeve u Centralnim Apeni
.: 148). nima, i u Lombardijskoj niziji.
Upotreba brojne i jake mehanizacije usko Gustina naseljenosti, iscepkanost privatnog pose
vezana sa projektovanim radovima u ovom sistemu da erozija, susa i bujicne 1, i teska ekonom
uredenja. tome se vrsi ujedno i izgradnja odgo ska kriza, nagnale su italijanske drzavnike, naucni
vara'juce putne mreze, mostova, rampi i prelaza ke i pojedince. da traze izlaz iz teske situacije u
korita i padina, gde organizovana biljna stauraciji napustenih brdskih prede1a.
proizvodnja. Ne podize se ni jedan zasad
Vec krajem proslog veka, nesto ranije nego 8tO
caka, malina, riblzli i sl. vrsti, dok se prethodno
su 1 da se stvaraju metode savremene konser-
ne izgradi odgovarajuca mreza puteva i osigura brz
i lak izvoz produkata. E1aborati za uredenje bujic
nih slivova i erozionih podrucja obavezno
g infrastrukturnim radovima, gde se pr
mestu tretira pitanje mreze puteva i mostova,
kao i sabirnih centara za primarnu preradu ili
kovanje voca i sliCnih proizvoda.
U ekonomskim analizama za anti-erozionu or
ganizaciju teritorije detaljno se rasmatra stanje ljud
stva i moguci prirastaj stanovnika, brajno stanje i
kvalitet stoke, stanje sumske i po1joprivredne
izvodnje, licni i ukupni dohodak, stanje zdravlja,
prosvecenosti i zapos1enosti. U izuzetnim slucajevi
vrsi se premestanje sela i njihova regrupacija
ako to potreba zahteva. Narocito se u tim anali
zama vodi racuna, da se u erozionom podrucju gaje
i takve ku1ture, za odrzqvanje, uzgoj i berbu
t~ moguce da se uposli i zenska radna snaga i 1
dina kao 5tO su duvanista, malinjaci, ku1ture vrba Sl. 70 - Italijanski nacin un bujicnog toka

! za p1etarsku industriju i sl. Tek kada se napravi

oSQova za anti--erozionu organizaciju teritorije
jicnog sliva ili erozionog podrucja, projektuju se
"Rio S. Agostino" podrucju komune Predappio
(Italija). Radnici konzorcijuma iz Predappia pretva
u bujicnu "calanchu", koja predstavljala brd
sku pustinju vocnjake, deteliSta, njive i

134
 Sl. 71 - Rad "sistematizaciji terena" Itaji znaci kompleksno iskoriM!avanje zemljiSta, sprecavanje
bujicnih poplava i erozije, i urectenje voda (Crtez iz knjige Ca1.zechi - Onesti)

\- zemljista i voda u SAD, mnogi napredni'ji krajem proslog veka pokusala da jedan deo
privatnici u , otpoceli su da se bave organiza brdskih pustinja u oblasti Voltere, koje su poznate
stocarskih { u napustenim predelima. Uz erozionim kraterima ("Calanche") i odronima
neznatne zahvate sa pasnjaka i na ("Frane"), pretvori u njive, livade, vocnjake i m.
pustenih njiva, oni su otp<:celi proizvodnju trava i Veliki uspesi su postignuti u tom pogledu tek II
krmnog bilja i istovremeno dcianje rasne stoke, tOkll poslednjih tridesetak godina, kada su odgo
u zricito ogradenim prostorima. Stoka bila hra vorne itsk sl11zbe i institucije zaduzene za
njena taj nacin, sto su pasnjaci, livade, detelista noVll privrede i 11 standarda, shvatile da tre
samo u tacno odredenom i kratkom periodu godi uciniti sledece:
ne izlozeni ispasi stoke. Za vreme najveceg dela 1) stvoriti naucno istrazene podloge i izraditi
godine trava i krmno bilje su koseni i odnoseni u odgovarajucc privredne osnove za izvlacenje iz zao
odredenim stadima, kOja su bila u ogra stalosti erozijom zahvaccnih podrucja;
ednim prostorima (Calzechi - Onesti: 180). 2) izboriti se za tehnicka, privredna i ekonom
Ubrzo se pokazalo da ri:i nPokosi travu ska resenja, koja su realna u uslovima privatnog l'
nosi pred stoku" daje dobre rezu1tate. Stoka do poseda u Italiji;
l vise tezini, 1ivade i pasnjaci nisu bile uta 3) pored otvaranja velikih finansijskih kredita za
bane od nogu mnogobrojnih stada, struktura zem javne radove, gde brdske meHoracije dobijaju
IjiSta se popravljala i erozioni procesi su malaksa marni znacaj, potraziti mogucnosti za delimicno fi
vali. Rodnost pasnjaka, livada i nekada napustenog nansiranje antierozionih radova u okviru lokalnih
zemljista se po:vecavala, preduzimljivi pOjedinci zajednica i zainteresovanih pojedinaca;
stekli i bogatstvo. Otuda se i danas zadrzalo mi 4) formirati specijalne strucne i upravne orga
sljenje, cak i u strucnim krugovima u Italiji, da se nizacije za brdske me1ioracije i borbu sa erozijom i
erozioni procesi najbolje lece dobrom organizacijom privrednom zaostaloscu, koja se starati izradi
brdskog stocarstva. U tom pogledu su poceli da se osnova, investicionih programa i izvodackih proje
javljaju i odgovarajuCi napori strucnih uprava. kata, izvrsenju i odrzavanju radova i antierozionih
Tako osnovana i Italijanska sluzba za brdske sistema, kao i njihovom pravilnom iskoriscavanju.
bonifikacije, Ministarstvu za agrikulturu, koja Za pripremanje naucnih podloga za borbu pro

135
 tiv erozije i zaosta10sti privrede u brdima,
osnova1a vise institucija od kojih su znacajne do
prinose dali: Institut za proucavanje .zem1jista i bor
sa erozijom sa sedistem u Firenci; Institut za
snjake u Lodi-u; Institut za sumarstvo u Milanu i
Po1joprivredno-sumarski faku1tet u Firenci. insti
tucije su stvori1e veliki broj oglednih stanica i nauc
no-istrazivackih punktova 10 Italiji.
U izradi resenja za uredenje erozionih podrucja
i bujicnih slivova obavezno ucestvuju ekipe struc
njaka: agronoma, sumara, hidrotehnicara, ekonomi
sta i dr. U pred10zenim resenjima se ug1avnom tezi,
da se bujicni s1ivovi i eroziona podrucja restauriraju
i pretvore u specificna brdska gazdinstva, "bonjifi
ke", odak1e se razumnim iskoriscavanjem zem1jista,
\'ode, suma i stoke, mogu izvuci znatni prihodi i
ublaziti nezapos1enost brdskog stanovnistva .
Ti prihodi, uz drzavnog budzeta, u1azu se
u da1je radove za osvajanje i restauraciju erozijom
zahvacenih brdskih podrucja. recima istaknutog
italijanskog strucnjaka za borbu protiv erozije, dr
0, sama ideja da se iz ostvarenih prihoda,
nastavi da1ja, jos uspesnija borba protiv erozije,
susa, 1 i ekonomske zaosta10sti, znaCi1a
pocetak nove ere u vezi sa unapredenjem ce10kupne
privrede lta1ije (A1fani .: 150).
Narocito u godinama pos1e 11 svetskog rata ita
lijanska v1ada 1 da organizuje p1anske radove
tzv. sistematizaciji brdskih podruCja, i da stvara
drzavne ustanove i drustvene korporacije (konzor
cijume) za izvrsenje brdskih melioracija, iskorisca
vanje voda i zem1jista, suma, pasnjaka, stoke u
drucjima bonjifika. Pri tome se nastoja10 da se ko
riste ne samo potpuno ili de1imicno formirana zem
1jista u pedo10skom smis1u, se ponegde pre1azi
10 i iskoriscavanje bujicnih p1avina. Najcesce su
sterilni bujicni nanosi ko1mirani. 1 zionog podrucja istovremeno se vodi borba protiv
vrsena ta'j nacin, sto uzvodnim de10 sprega: erozija, bujicne 1, susa i privredna za
bujicnih korita zasecana 1 i padine. Zem1ja osta10st. Konacan cilj nije u tehnickom resenju spre
se pod prirodnom gravitacijom spusta1a u vade, kroz
koje tek1a bujicna voda i ista krivudavim
tevima naterivana siroke p1avine svoga steril
nog nanosa, gde se iskopana zem1ja slaga1a sloj
sloj, kao da vodena i nosena refu1erima. Na taj
nacin, odmnogih, ranije prostranih, kamenitih
jicnih p1avina, stvorene su nove njive (Felicioni
.: 151).
f) Americki sistem ili sistem integralnih
melioracija
Velike nevo1je, ko'je zajednicki izazivaju privred
nicima erozija, bujicne l i sU5a, dove1e su u
Sjedinjenim Drzavama Amerike ne samo do pre10
shvatanja potrebi takvog uredenja bujicnih
s1ivova i erozionih podrucja, kojem treba isto
vremeno da rade timovi strucnjaka raznih specija1
nosti, potrebi za koordiniranim gazdovanjem
i iskoriscavanjem bu'jicnih s1ivova i erozionih
druCja.
Tako u Sjedinjenim Drzavama Amerike,
195. godine u Naciona1nom zakonu zastiti zem1ji
sta od erozije 10 istaknuto nace10 "da se u ci1ju
zs zemlji5ta od erozije sacuvaju prirodni izvori
vode, zatim izrade vestacke vodne akumulacije, i da
136
se kroz sprovodenje direktnih antierozionih mera i
radova - jednovremeno vodi borba protiv erozije,
l i susa, poduhvat da diriguje iz odre
denih centara".
Pod udar ovoga Zakona 10 obuhvaceno oko
75% ukupne teritorije SAD. Za te svrhe , u tim
prvim danima troseno godisnje oko 250 miliona do
lara. Godinu dana, pos1e donosenja ovog zakona
(1936. god.), otvorene su i specija1ne investicije za
komp1eksna proucavanja problema erozije, 1
i susa u oglednim s1ivovima - "pi10t bazenima" u
raznim podrucjima SAD. U ovim naucnim istraziva
njima sude10va1i su strucnjaci za konservaciju zem
1jista i voda (erozionisti, bujicari), agronomi, sumari,
hidrotehnicari, geomorfo10zi, hidrogeo10zi, geomeha
nicari, ekonomisti, arhitekte za regiona1na p1anira
rrja, strucnjaci za puteve i ze1eznicke pruge, struc
njaci za razvoj turizma i dr. (Harper L. .: 33).
pos1edica naprednih propisa i shvatanja u
vezi sa borbom protiv erozije, susa i 1, stvo
rene su ne samo sta1ne jake sluzbe, i specija1i
zovana udruzenja za konservaciju zem1jista i konser
voda. Prok1amovan i princip, da se zem1jisni
fond, koji erozija strahovito ugrozila u SAD,
ra da spase i sacuva i za buduca poko1enja. Pri tome
"ni jedna kap kise, koja padne iz oblaka zemlju,
treba da ode u okean pre nego 5to l iskori
scena u privredne svrhe ili za odmor i rekreacije".
Na taj nacin i stvoren integra1nog ure
denja bujicnog sliva i1i erozionog podrucja. G1avni
zadatak kod primene nace1a za integra1no uredenje
bujicnog s1iva ili erozionog podrucja - privoderrje
i izvrsenje komp1eksnih mera za borbu sa vodom i
eo1skom erozijom.
Kod integra1nog uredenja bujicnog sliva ili ero
cavanju pop1avnih 10 ili zaustav1janje
nanosa, zastita pruga i puteva i sliCno kod
integra1nog resenja uredenja bujicnog s1iva ili ero
zionog podrucja, konacni cilj covek i stvaranje 1
us10va za njegov zivot. Kroz integra1no resenje
jicnog sliva ili erozionog podrucja treba da se
guci ne samo 1 bliska buducnost sadasnjeg sta
novnistva tih prede1a, obezbedi i mogucnost za
da1je nase1javanje i sta1no zapos1enje brojnog 1jud
stva, kao i razvoj novih privrednih de1atnosti Ooka1
ne industri'je, turizma, 10, ribo10va i sl.). se
resava jedan od najkrupnijih danasnjih problema:
nezaposlenost.
t se sa dobrom sta1nom sluzbom i do
brim zakonskim proplSlma moze da postigne u
komp1eksnoj borbi protiv erozije, bujicnih 1,
suse i privredne zaosta10sti - neka pos1uzi kao
tokaz sledeci izvod iz rada . inga, integra1nim
antierozionim radovima u Fairfie1dskoj pokrajini u
SAD:
Fairfie1d-ska pokrajina (Piedmont, SAD) jos
u 1928. god. predstav1ja1a izvanredan sko1ski primer
razaranja zem1jista vodnom i eo1skom erozijom,
us1ed zloupotrebe u iskoriscavanju zem1jista. Gotovo
citava oblast 1 ispresecana jakom mrezom
ruga 1 jaruzica. Zemljisni sloj hiljadama Zidici se postavljaju u izohipsi, hori
mesta spran sve do maticne podloge. zontali. Posto su postavljeni popreko sli
U preporukama za uredenje pokra vode, tome l kanalcic i
predvideno posumljavanje jaruga sa boro niz malih otvora, ispusta za vodu, deluju kao
i melioracije pasnjaka. Jedan deo posumlja zaustava za i erodirane cestice zemljista i
\ odmah i i danas posle od tri~ n, propustaju vodu, s1iCno kakvom filteru.
deset godina, neke jaruge su potpuno obrasle sa Na taj uzvodnoj strani zidica,
. nisu stetne laruge, se iz zaplavima, da stvaraju nas]age, koje
dobija celulozno drvo i skupocena grada. zano formiraju novi tip zemljisnog l
Program podizanja pasnjaka nesto ka erodiranoj padini.
snije, 1938. god. ali usled rata prekinut. Ukoliko su spiranje i erozija intenzivniji, uto
U savremenim , tj. kompleksnim Iiko brze doci do obrazovanja veceg i debljeg
poduhvatima istovremeno protiv erozije zemljista, 10 trosine u zaplavu, pazuhu zidica, pri tome
l, suse, otpocelo se tek oko 1950. se u tom materijalu postepeno zadrzavati i
godine. U periodu od 1950-1955. godine izvrseni su koliCine povrsinske vode. U tom l,
intenzivniji melioracioni radovi pasnjacima i od zidici delovati i kao zaustava za vodu, pored l0
\'odnjavanju, toku pet narednih godina do 1960. ge da kao ln li objekti zadciavaju
godine izgradeno oko 560 jezeraca za snabdevanje i nanos i uticu ubrzano formiranje l
farmi vodom, za stoke, gajenje riba i lokal ga zemljista, koje kasnije moze da bude privedeno
navodnjavanja. U posao ukljuceno oko 1500 kulturi.
samostalnih {. Sa poslovima su rukovodili spe Sam horizontalni zidic takve konstrukcije delova
cijalisti za uredenje brdskih slivova, erozionisti, i kao prepreka grubom n, koji biti
sLrucnjaci za konservaciju vode i zemljista. sitnijim i { cesticama zemljista, te to
Privreda tu ogromno doblla. Od nekad zaosta omoguCiti i brzi uspeh u kulturi takvih
log i pasivnog erozionog podrucja, su strahovite zemljista. Prof. Rosic naglasava da se sa takvim zi.
jaruge zasipale sa ogromnim koliCinama nanosa diCima stvara u redu tehnicka da
teve, naselja i ostatke l danas Fairfield degradiranim padinama regulise vode i
-skoj kii stigut visok stdd sta organizuje blljna proizvodnja. smatra, da zbog
novnika koji tu zive i stvorena harmonija sa zanemarivanja stetnog dej~tva povrsinske vode koja
:odom. otice niz padinu i dolazilo do razliCitih
Nestale su l, nestale su i suse. u posumljavanju strmih padina (Rosic S. 152).
Ali, pokazal0 se, da 560 izgradenih vestackih brd Drugi deo predloga prof. Rosica odnosi se
skih jezeraca (malih akumulacija) nisu dovoljna za dove odvajanja od vode samom
dalje odrzanje uspona privrede. Prema proracuni n koritu. njegova istraZivanja
strucnjaka, ziist-mIit, potreb tzv. "l s procednicom" ukazivala
da se povrsini od oko 90.000 akre-a (oko stojanje tehnickih mogucnosti za podizanjem i iz
36.400 ha) - izradi jos oko 1.460 jezeraca, jer gradnjom zasebn objekata koritu, pri
pored velikog poljoprivrednih prinosa kojima se postize znatno zadrzavanje nanosa,
\' porastao i broj rasne stoke. nego kod prcgrada (Rosic S.: 153).
Integralne melioracije, sume , brojna sta U tom ilj prof. Rosic koristi l objekte
da rasne stoke, jezerca i navodnjavanje zemljista, i to: "procednice", "taloznice" i " talo
t su pokrajinu "zivot i blagostanje" znice".
(ing .: 119). Procednice predstavljaju specijalnu vrstu konso
Iidacionih pregrada, naziv dat zbog
tog uredaja postavljenog uzvodno uz samu pregra
g) Predlog sistema uredenja du, koji u redu sluzi za zastitu pregrade od
prof nz. Sretena Rosita pritiska zemljanih masa, koji nastaje usled klizenja
obalsk padina. procednice cinr, pr.egrada,
U studijama pod naslovom "Nov sistem uredenja korisne visine do 2 metra , i redov
", 1952. i " i ugasivanje", 1960. tri otvora od kojih srednji 70 : 140
god., !; istaknuti strucnjak i dggdiSi sef Kate dok dva 50 : 100 . Takva pregrada
dre za i sumske melioracije Sumarskog fa normalno fundirana i l zidove, plocnik i
kultcta u Beogradu, prof. inz. Sreten Rosic, predlo odgovarajuCi zub pregrade. Na sva tri otvora (
zio originalan i borbe sa tokovima bokane) grade se uzvodno betonski, armirano-beton
i erozijom. ski i1i montazni prekriveni drena.zni kanali, drenovi
Na osnovu visegodisnjih studija procesa spira sa nizom, n, pravouglih otvora, koji mogu da
zemljista i filtracije voda od jakih kisa ili duzinu i preko 10 metara, visina odgova
glog topljenja snega, niz strme brdske padine, ra barbokana .(otvora) pregradi.
predlog, da se kao znacajna mera za borbu pro Debljina zidova, u zavisnosti od betona moze izno
tiv erozije vodom, ! izgradnja specijalno kon siti 20-30 . Iznad temelja se gradi resetkasti si
struisanih horizontalnih zidica, mnogim ugroze stem. Naime, u zjdovima ostavljaju otvo
padinama u podrucjima. Izrada , slicevi (barbokane), sasvim dnu kanala. Mogu
zidica predvidena od montaznih betonskih l da se rade i od gotovih betonsk kocki sa naroci
menata. tim zarezima; U tom slucaju postavljaju se dva

18 137

Sl. 72 - Pregrada sa uzvodnim procednim organima
sistema prof. S. Rosica u "Zdravkinoj dolini" (.
rava). Procedni sistem deluje stvaranje sna~ne
deponije nanosa uzvodno, istovremeno odvajajuci
nanos od vode, unu snagu bujicnog toka niz
'Vodno
Sl. 73 Zidic protivu spiranja zem1jista konstrukcije
profesora S. Rosica slivu "Zdravkine doline" (.
Morava). Zidic nacinjen od montaznih betonskih
elemenata (12. VI 1954. g.)
reda kocki, jedan preko drugog. U donjem redu
betonskih 1.<ocki zarezi su okrenuti nanize i otvori
se nalaze visini temeljnih zidova (gornja ivica
zida), viSi red otvore navise. Rastojanje
medu otvora (iv,. barbokana) iznosi oko 20 .
Kocke se spajaju medusobno i sa temeljem jakim
mentni.m malterom. ! treba da dubok 60
uzvodnom, 80 nizvodnom delu, ! 8
rini od 30 . I slucajeva, u zavisnosti od kate
gorije bujicnog toka, kada sirina kanala da
bude 50 i vise . se odnosi dren u sredini.
Kod bocnih drenova su te dimenzije manje, kao i
s duzina drenova. Oko drenova se svuda okolo
nacini kameni od krupnijeg kamen:ja i bl
taka, kako se osigurala l i duza filtraciona
resetkastog sistema. Glavni zadatak ovoga
daja da kaptira podzemne vode, dok prihvatanje
teku6e vode iz bujicnog korita zadatak.
Procednica , prof. Rosicu, ! objekat koji
se postavlja protiv bujicnog t.oka, odvaja
snu vodu od zemlje i bujicnog nanosa. pret
hodni oblik savr8enijem tipu, taloznici (Rosi6 S.:
154).
Taloznica procednica sa razvijenijim uredajem
za odvajanje vode od bujicnog nanosa. Ima
138
dva tipa taloznica: jedan s delimicnom filtracijom
i1i taloznica, i drugi s totalnom filtracijom
mo6na taloZnica, kako ove objekte nazvao prof.
Rosic.
Prof. Rosi6 predlozio poboljsanje ltig
sistema putem izgradn"ji betonskih lopti. i
odgovarajucih precnika 10pti, mogu se dobiti zeljene
brzine podzemnog strujanja vode, se samo
zadrzava nanos, ve6 i unistava jedan deo nadzemnog
bujicnog proticaja ! velikim nadolascima bujicnih
tokova.
Prof. Rosi6 formulisao ulogu taloznica sle
de6i naCin:
1) taloznice snazno zaustavljaju vuceni nanos;
2) taloznice pove6avaju filtraciju teku6e vode iz
zaplava i podzemnih voda iz l;
3) taloznice brzo evakuisu podzemno prispelu
vodu;
4) taloznice u trenutku nadolaska velikih
nih voda propustaju i znatan deo nadzemnog toka
kroz svoje uredaje.
Sustina delovan:ja ovih uredaja u sistemu prof.
inz. Sretena Rosi6a se ogleda u stvaranju mocnog
i znatno veceg zap1ava, nego 8to ga moze stvoriti
l0 koji do sada poznati i izgradeni poprecni
kat u koritu bujiCnog toka. Zbog naglog odvajanja
bujicne vode od nanosa ! nadiranju bujicnog vala
drenaZili sistem taloznice i1i pomocne taloznice,
opada transportna snaga bujicnog toka, i talozi
krupni nanos odmah neposredno drenazni sistem
taloznice. U daljem trenutku istalozeni krupni nanos,
deluje kao novi drenazni sistem, posto sastavljen
zaplav iza taloznice od grubog nanosa, sa mnogo
krupnih meduprostora, praznina. Na taj nanos na
diru nove koliCine vode sa nanosom i opet
se odvaja izvesna koliCina vode, ko'ja protice kroz
supljine i meduprostore zaplava, i ponovo dolazi do
slabljenja bujicnog vala, usled cega se ponovo taloze
nove i nove koliCine nanosa. Na taj nacin, teorijski
posmatrano stvaranje zaplava uzvodno od taloznica
i pomocnih taloznica, trebalo da stalno napreduje
uzvodno, sve do najvisih mesta u bujicnom koritu.
Imajuci u vidu i mnoge objektivne teskoce, sa
kojima se susretao prof. inz. Sreten Rosic, kod
kusaja realizacije ove svoje velike zamisli, 6
trebno da se izvrsi i niz dopunskih ispitivanja, kako
doslo do sire i potpunije njegovog si
stema taloznica i pomocnih taloznica. se u
redu odnosi izgradnje tehnickih i dopun
skih uredaja za efektivno odrzavanje procednog si
stema taloznica, mozda i iskoriscavanja znatnih
zaliha bliske podpovrsinske vode, koja se neminov
da zadrzava u vanredno velikim zaplavima
ni nanosa ovakvih objekata. Izgradnja siste
taloznica i pomocnih talozniea prof. nz. Sre
tenu Rosi6u, trebalo da bude primarna tamo, gde
potrebno zastititi hitno razliCite objekte od
jicnih nanosa.
) Retardacioni sistem uredenja bujiCnih korita
i erozionih podrucja
Ovaj sistem originalan pokusaj da se putem iz
gradnje specificnih pregrada u tfi koritu i ka
l u slivu iIi erozionom podrucju dezorganizuje zeva (l), proticajne brzine nisu iste.
skoncentrisano slivanje bujicnih poplavnih voda kroz 5to prethodno napomenuto, usled razlika u hidro
korita niz padine. statickom pritisku, z otieati bujicnim kori
Sastoji se iz 1) retardacionih pregrada, koje se tom mlazevi iz najnizih otvora (barbokana), za
grade koritu vodotoka i 2) retardacionih kanala. zakasnjavati u brzini proticaja (retardirati) gru
koji se izgraduju slivu podrucju. mlazeva vode iz visih, iznad ,
stavljenih otvora (barbokana), za kori
Retardacione pregrade tom proticati sa jos brzinom mlazevi
vode, koja slobodho li preko ustiju (.
Retardacione pregrade predstavljaju poprecneka proticajnog otvora) pregrade.
betonske objekte sa velikim otvorima (
U tom slucaju voda retardaciono
rbokan), izgradenim odgovarajucem
tice, tj. jedni l zakasnjavaju u proticanju iza
. Kroz takve otvore pregradama vrsi se de
drugih, i samim ti kroz izgradnju jedne
limicno isticanje bujicne vode pod ritisk dok se
dine pregrade novog retardacionog tipa nece ni doCi
ostatak bujicne vode zajedno sa nanosom li
u nizvodnim delovima bujicnog korita, do
preko "ustiju" (li) pregrada. Na taj nacin, niz
visokih poplavnih voda. sve pod uslovom da
\'odno od retardacione pregrade koritu,
u nizvodnim delovima bujicno korito dovoljno regu
l l bujicnog toka se dele i
1isano, da u l1astupi zastoj i zadrzavanje
~oliko grupa mlazeva vode od kojih
voda i valova usled suzenja, zaraslosti dr
svaka grupa mlazeva raz!icite brzine isticanja,
i sl.
samim tim i razliCite brzine proticaja kroz niz
Ako se proticanje l vode kroz
\'odne delove bujicnog korita.
korito posmatra kroz poznati Chezy-ev
Najbrze se krecu nizvodnim delovima bujicnog
zac, tj.
~orita - grupe mlazeva vode koje isticu iz
otvora (barbokana), koje su locirane temelju
grade, jer posto su postavljeni najnizim delo
\' pregrade, kod tih otvora (barbokana) se istica
I Qmax = f. . . VRJ ( m 3(sek) (155)

nje vode vrsi pod hidrostatickim gde : Qmax proticaj ve1ike vode u
pritiskom. Za se krecu mlazevi vode koji m 3isek; f - povrsina poprecnog preseka korita, ko
isticu iz otvora sredini trupa pregrade, najspo voda u 2 ; - koef. bujicnosti vode,
se krecu mlazevi vode koja se li yrednosti idu od 0,6-1,0 od l tn do
slobodno preko ("ustiju") pregrade. posto strih proticanja; - koef. brzine; R - hidrau1icni
tu i hidrostaticki pritisak. radijus ; dok ] pad korita izrazen u
Ako se pretpostavi da u nekom ko , onda se moze jasno da da retardaciona
ritu izgradena retardaciona pregrada sa dva reda pregrada u koritu deluje iskljucivo
yelikih otvora (barbokana), onda u slucaju da dode hidraulicnog radijusa (R). su
do ve1ikog bujicnog nadolaska i do potpunog zapu stina i snaga delovanja retardacionih objekata u ko
deponijskog prostora uzvodno od pregrade ritu.
sa vodom i s i pod pretpostav danas poznato da su izgradeni drugi slicni
kom da su otvori (barbokane) dovoljno veliki da ih objekti za protiv poplavnih l
nalet ' vode i nanosa moze odjednom da koji neposredno deluju smanjivanje hidraulicnog
zatrpa sa nanosom, onda se u nizvodnim delovi radijusa kao 8tO slucaj sa retardacionim objekti
korita znatno sniziti visina vodostaja, posto . Svi osta1i objekti deluju uglavnom smanjiva
tu voda proticati u tri grupe odvojenih l- uzduznog pada korita (]).

Sl. 74 - Prva retardaciona pregrada, kao osnova St. 75 Ostavljanje pregradi vetikih otvora (
oglednog sistea regulacije "Vranjsko-banjske reke" zora, barbokaa) vriii pri pojavi velikih voda isti
izgraaena toko 1952/53. god. Na n nacinjeno n pod pritisko i detenje vode Lazeve rz
veHkih otpora (prozora, barbokana) za isticanje cite brzine. dovodi do snizenja vodostaja nizvodno
veHkih voda pod pritisko (7. V 1960. g.)

18* 139
.. -

ogledni objekat ove vrste izgraden ' za gradene i u obliku pragova-sortiratora nanosa, od
mis1i i projektu autora u koritu Vranjsko-banjske nosno ispod 1,5 metra korisne visine.
reke 1952/53. god. i u toku do danas proteklih go svemu tome njihovo ukupno delovanje
dina pokazao svoju potpunu opravdanost. mnogo efektivnije nego kod svih drugih dosadasnjih
Danas prihvacen ovaj nn izgradnje n pokusaja za suzbijanje poplavnog bujicnog vala i
objekata kod nas u sirim okvirima. zaustavljanja nanosa.
Sam n delovanja retardacione pregrade u Dosadasnja iskustva pokazuju, da se retardacione
n koritu poplavni n val, moze da pregrade navedenog tipa mogu graditi i za vece vo
se uporedi sa deobom vode mlazeve, koja istice dotoke i reke i to sa vecim korisnim visinama (6-10
iz nekog suda sa vise n otvora, koji se nalaze ) jer njihovo delovanje smanjivanje vodostaja
raz!icitim visinama jedan iznad drugog. Mlazevi u nizvodnim delovima vodotoka vrlo uocljivo. Kod
koji se javljaju najvisim otvorima teci sporije ovih pregrada potrebno da se rade plocnik i
u odnosu mlazeve vode, koji isticu iz otvora koji l zidovi, vec samo pojas - zub. Naime, mlaze
su blizi dnu suda. Najbcie isticati voda iz otvora vi koji isticu iz otvora (barbokana) deluju kao "ta
pri samom dnu takvog suda, jer se ti mlazevi n lasi nosaci" za sve valove koji se prelivaju preko
laze pod najvecim bldrostatickim pritiskom, kao 8to " ustiju" pregrada, i tako i n dolazi do potkopava
to prikazano 81. 76. Ako u nizvodnim delovima n potslaplja. potvrdeno i brojnim laborato
u pravcu isticanja vode od takvog suda postoji bilo rijskim ogledima modelima (Gavrilovic S.: 128).
kakav pad, kojem ta voda dalje oticati onda svom izgledu, retardacione pregrade se
n doci do spajanja vode iz ovih mlazeva uopste.
razlikuju mnogo od n pravih i1i lucnih
Najveci vodo8taj , pod uslovom da jednake ko grada. razlika samo utoliko, 8to se n
liCine vode i8ticu iz takvih otvora, biti kod mlazeva gradi dva i1i vHc redi velikih otvora (barbokana,
koji isticu iz na:jvisih otvora, taj deo vode prozora). Proticajni svake (barbokane, prozo
u odnosu mlazeve iz ostalih otvora, nn ) treba da bude dovoljno veliki, da kroz njega
brzine. gu da produ krupni komadi bujicnog nanosa.
tome, prilikom izgradnje retardacione pre ih treba graditi (pravougaonog oblika) u veliCi
grade u n koritu, najvisi vodostaj u datim u tabl. 48.
n koritu se formirati samo prema delu vode
koji preliva preko ustiju pregrade, u slucaju pojave
. 48
katastrofalnih voda. Bas zbog toga u niz
vodnim delovima ispod retardacione pregrade u ko )snovica u m
ritu bujicnog toka i doCi do jakog smanjenja vodo Visina u m --1,0 1,2
--_..
1,'! 1,
staja, te n poplavni val izlivati preko fil mak
~--~-

simalne vode. Sve ' ovo, kroz visegodisnje oglede Proracun brzine mlaza vode, koja istice zajedno
potvrdeno u izgradenom retardacionom si sa bujicnim nanosom krnz barbokanu (otvor,
stemu Vranjsko-banjske reke (Gavrilovic: 155). zor) pravouglog preseka, izvrsiti obraSCll:
Posto se kroz izgradnju retardacionih pregrada
u koritu, delu n vode koji istice kroz
otvore (barbokane) povecava brzina u odnosu
brzinu proticaja vode u koritu uzvodno od
retardacione pregrade, to nizvodne delove bujicnog
. v
Ve , 2g. (h-+2h- - Ck
2 1 --:-)
( m 1!sek) (156)

korita treba osigurati konsolidacionim pOjasevima

duzini od nekoliko stotina metara nizvodno
od takve pregrade. Medutim, uko1iko se u jednom
bujicnom koritu izgradi dve vise retardacionih
pregrada odgovarajucim rastojanjima jedne od
druge, utoliko vise doci do smanjenja visine vo
dostaja poplavnog vala, samim tim hidraulickog
radijusa i brzine proticanja, bez obzira 8tO pad u
n koritu nizvodnim delovima moze da
ostane . znaCi da se kod n
retardacionih pregrada u koritu
uopste uticati pada korita u nizvod
delovima, sto slucaj kod ostalih sistema.
Sa smanjivanjem visine vodostaja poplavnog
vala i hidraulickog radijusa u delovima bujicnog ko
rita nizvodno od retardacione pregrade smanjivace
sc stetno delovanje bujicnog t9ka.
izlozenom, moze u koritu da se S!. 76 - Ispitivanjem retardacionih pregrada 'U. Labo
pogodnim mestima i razlicitim deonicama podig ratariji za bujicne takove i eroziju pri Sumarskom
fakultetu Beagradu, potvreana da n dele vi
jedna, veG vise retardacionih pregrada. Sve te
soke bujicnevode mtazeve, kaji isticu pad razHci
pregrade mogu da pojedinacno male korisne tim pritiscima. Postavtjanjem "Pitovih cevi" kineti
visine, tj. od 2-4 metra, cesto mogu da budu iz patvraeno i nizvodno snizavanje vodostaja

140

Sl. 77 - Brojnim merenjima oticanja poplavnih voda
regu!isanom koritu "Vranjsko-banjske reke" 300
n:etara nizvodno od retardacione pregrade potvrdeno
da zbog retardacije oticanju mlazeva ve!ike vode
dolazi do snizavanja vodostaja kineti. Voda kineti
dan 7. V 1960. g. niza nego iznad pregrade (sl. 75)
gde : V - srednja brzina isticanja m1aza vode
kroz otvor u vertika1nom zidu u m 1 /sek; - koef.
kontrakcije, vrednost za pravoug1e otvore tre
uzimati sa = 0,97; g = 9,81 m!sek2 - ubrza
nje zem1jine teze; h2 i h1 - predstav1jaju uda1je
nost u metrima od slobodne povrsine vode donje
i gornje otvora, kroz koji istice voda; Ck
koef. brzine priticanja vode (do1azne brzine), koji
uticaja brzinu isticanja, kroz otvor u vertika1nom
zidu. U uproscenom obliku koef. se moze dobiti
iz odnosa:
(157)
gde : Vo = . . (RJ) 5 - do1azna brzina u m/sek;
- koef. bujicnosti vode; - Chezy-ev koef. br
zine; R - hidrauliCki radijus, - pad korita uz
\"odno od pregrade izrazen u metrima.
Sekundlli proticaj vode kroz ovakve otvore
ze da se sracuna obrascu:
gde : q - sekundni protok vode i bujicnog na
nosa u misk, koji istice, kroz otvore (barbokane)
u vertika1nom zidu; - koef. isticanja, pri
bliznu vrednost treba uzeti sa = 0,60 za pravo
ug1e otvore dimenzija u vertika1nom zidu;
- osnovica otvora (barbokana, prozora) izraze
u ; g = 9,81 m 1/sek 2 ; dok su hl, h2 i Ck - iste
\Tednosti kao u obrascu (156) (de Marchi .: 157).
Na osnovu obrazaca moguce sracunati i
brzinu isticanja i koliCinu vode koja istice u sekun
di kroz otvor 10 koje velicine retardacionoj pre
gradi. sto navedeno, u praksi, retarda stav1ja tako, da dva susedna kana1a uvek su
cione pregrade treba da se izgrade u bujicnom koritu
mestima, gde se iza njih moze da formira i odgo
varajuca deponija nanosa. deponija se, zbog
navedenog de10vanja ovakvih objekata, pri velikim
vodama puniti, i samoprazniti pri malim vodama.
Ona nece biti "mrtva deponija nanosa", kao kod
obicnih k1asicnih pregrada, naprotiv u sta1
nim promenama, "veCito ziva deponija nanosa".
daje ovakvim objektima i posebnu prednost.
Deponijski prostor uzvodno od retardacione pre
grade predstav1ja u bukva1nom smis1u "pluca" ovak
ve pregrade, jer se u njemu sta1no vrsi punjenje i
samopraznjenje bujicnih nanosa. one postaju
vr10 efikasno i mocno sredstvo za borbu protiv
p1ava, koje nastaju od bujicnih reka (Gavri10vic
S.: 343).
Uredenje bujicnog sliva sa
mrezom retardacionih kana1a
(v d u t v )
U pocetku navedeno da retardacioni sistem
uredenja bujicnih tokova pored objekata u ko
ritu i naroCite sisteme retardacionih kana1a u slivu.
Retardacioni kanali do sada su se koristili ug1avnom
kod regu1acija velikih reka. Ovde njihova pri
mena protegnuta bujicne tokove. U bujicnom sli
\ ili erozionom podrucju se postav1ja, izgraduje
mreza otvorenih kana1a tzv. retardacionih vodopu
teva. Kroz te kana1e se prihvataju znatne kolicine
vode koja povrsinski dotice sa raznih de10va sliva
i sprovode se naCin, kojim se dezorganizuje
va pop1avnih voda.
Retardacioni kanali se projektuju tako, da se
da od jakih kisa, p1juskova ili nag10g top1jenja snec
ga, krece kroz njih ug1avnom u smeru, koji su
protan pravcu kretanja vode u bujicnom koritu, ili
se pravi toliko duga trasa kana1a da voda iz njih
stize sa zakasnjenjem (retardira) u glavno korito i
tako ne do1azi do koincidencije sa pop1avnom \'0
dom koja se krece kroz glavno bujicno korito. Sa
tim i ne do1azi do pojave visokih spiceva
p1avnih bujicnih voda.
Kanali mogu da budu oblozeni ka1drmom i1i da
su od zem1je sa zatrav1jenim dnom i 1. Nji
se voda krece ug1avnom za vreme jakih kisa i1i
nag10g top1jenja snega i izvan toga, oni su preko
1 godine bez vode. Posto izvesan nagib, ko"ji
zavisi od konfiguracije sliva i razliCitih us10va grad
nje geo10ske pod10ge, pedo10skog sloja i nacina isko
riscavanja zem1jista u slivu, kao i klimatskih us1o
va, u retardacionim kana1ima se mogu graditi i kas
kadne gradevine i umirivaci energije, pragovi "sika
ne" od kamena, betona, gabiona, p1etera i sl.
Svaki ispust retardacionog kana1a u korito glav
nog vodotoka i1i pritoke obezbeduje se jednim pra
g umirivacem energije, i1i pragom - sikanom,
ili pragom sortiratorom za nanos. Kretanje vode u
dva susedna retardaciona kana1a usmerava se u su
protnim smerovima, Citavom mrezom retardacio
nih vodoputeva se u stvari dezorganizuje nag10 sli
vanje bUjicnih voda i onemoguci pojava pop1avnih
va10va. Prakticno se mreza retardacionih kana1a
protan pad korita, kada to us1ed odredenih us10va
141
 unrrwoo~......
"""""""""""""""""""""""""""""""""-------------
,

moguce, onda treba da postO'ji znatna razlika mikros1ivovima, oglednom pilot bazenu u Ripnju,
u duzini njihovih trasa. Voda iz ispusta jednog re dobljen obrazac za proracun priblizne brzine s1i
tardacionog kanala pravilu smela da koinci vanja vode niz padine od ki8a od naglog,
dira sa vodom iz drugog retardacionog kanala. ekscesivnog topljenja snega:
Retardacioni kanali se projektuju za proti
vode. Zato se trecina duzine trase
retardacionog kanala kaldrmise, vec se ostavlja
u zatravljenim kosinama i dnom. Kaldrmisanje se
v = S1' Sz (100. h + 1~0} ()0.5 (I m1/sek) (159)

vr:';i, tek kada postoji opravdana mogucnost da dode

do izrazite erozije dna i l kanala.
Retardacionim kanalima se snazno deluje
smanjivanje proticaja opasnih voda u glav
koritu. Zbog toga, kada se izradi mreza odgova
rajucih retardacionih vodoputeva, potrebno u
glavnom koritu bujicnog toka predvidati masivne i
brojne tehnicke objekte, jer u tom slucaju
doci do katastrofalnih razaranja, kako u srednjem
toku tako i u nizvodnim delovima bujicnog korita.
Narocito pri primeni odgovarajuce mreze retar
dacionih vodoputeva, prestaje potreba za izgradnjom
velikih i skupih objekata klasicnog tipa u
koritu.
8 uzvodne strane duz trase retardacionih kanala
treba podici niske blolosko-retencione pojaseve od
grmlja i siblja, radi zastite kanala od nezeljenog
zatrpavanja nanosima sa strmih bujicnih padina.
gde su: V - srednja brzina doticanja vode od
kih kisa naglog topljenja snega u slivu,
niz padine; h - ukupna visina kise izra
zena u metrima; - sredn:ja sirina padine, koja
gravitira retardacionom kanalu izrazena u km; (])
- srednji nagib padine koja gravitira retardacionom
kanalu izrazen u metrima; 81 - predstavlja koefi
cijenat vodopropustljivosti zemljista, vrednosti
idu od 0,4 za jako vodopropustljivo zemljiste, do 0,7
za srednje, i do 1,0 za vodonepropustljivo zemljiste
(izraz 29); S2 - predstavlja koef. vegetacije,
vrednosti idu od 0,6 za potpuno sumom dobroga sklo
i obrasta pokriveno zemljiste, do 0,8 za livade,
vocnjake i pasnjake i do 1,0 za oranice i goleti (iz
raz 31).
Realne koCine vode kO'je pri najveCim kisama
mogu da dospu u retardacioni kanal mogu da se

\
" I

\.
,,(
Korisno da se kombinuje zasadi od medonosnog
siblja i drveca, i da se duz trase stvore kontinuelno
medonosni pojasevi, koji istovremeno imati i l0
gu ilofilterskih po'jaseva, tj. da stite te kanale od
sracunaju iz obrasca (75):
Qmax =A'81'82'W'(2g D'F)O,5 u m 3Jsek
gde su: Qmax - maksimalni proticaj vode u m 3/sek;
zamuljivanja. Onde gde kanali presecaju puteve tre 81 i S2 - koeficijenti vodopropustljivosti i vegeta
'
izgraditi odgovarajuce mostove i1i .
Izgradnja retardacionih kanala otvara put za brzo
i energicno stopiranje erozije u najopasnijim
, kao u prethodnom obrascu; - koeficijenat
oblika s1iva odnosno gravitacione povrsine iznad re
tardacionog kanala, se vrednost dobija iz izra
s1ivovima i za siru upotrebu teske mehanizaeije za (12):
i razlicitih masina za izradu kanala, kaldrmisanje,

kao i bioloske radove. - 0,195, L
Izuzetno kod l puteva i jaruga mogu se
retardacioni kanali ubacivati u betonske cevi prec
gde : - , duzina ni vododelnice gravi
nika 60-90 i vise.
tacione povrsine retardacionog kanala izrazena u
km; L - duzina retardacionog kanala trasi u
Teorijske osnove za projektovanje km; W - analiticki izraz retencije doticanja vode
r t r d i i h k 1 (v d u t v ) od jakih kisa, koji se dobija iz obrasca (76):
u slivu erozionom
podrucju W (15,0 - 22,0' h - 0,3 " ()

Da se ideja koriscenju retardacionih vodo gde : h - visina kiSe izrazena u metrima,

puteva iskoristila za borbu protiv tokova i za koju se maksimalni proticaj vode; L
erozije bilo potrebno da se prethodno re8i neko duzina retardacionog kanala trasi izrazena u
liko teorijskih problema, i to: km; g = 9,81 m1/sek - ubrzanje zemljine teze; F
1) da se odredi brzina slivanja vode od jakih povrsina koja gravitira retardacionom kanalu izra
i kisa niz strme padine slivova u odredi zena u km2 i D - srednja visinska razlika u
I vanja optimalne gravitacione povrsine retardacio trima izmedu srednje nadmorske visine gravitacio
t nog kanala; nog podrucja (gravitacione povrsine) retardacionog
'1 2) da se odrede realne moguce kolicine vode koje kanala i nadmorske visine usca retardacionog ka
pri kiSama dospele u retardacioni kanal; nala.
3) da se odredi najpogodnije vreme retardacije, Za vremena maksimalne koncentracije
kako voda iz jednog retardacionog kanala bez dotieanja vode ispitano vise obrazaca raznih
sustizanja sa vodama iz drugih kanala i korita, tekla tora, kao 8to su obrasci:
i ka uscu vodotoka; ) Obrazac prof. N. 1. Stamenkovica iz 1908. god.:
1 4) da se iznadu najekonomicnije dimenzije za
i

it

i
rea1izaciju proticajnih profila retardacionih kanala.
Na osnovu veceg broja ogleda izvrsenih spe
l izgradenim erozionim parcelama i oglednim
IT k
20.:. 213 (sek) (160)

142
 \
\
\

"'

500
}

I
450
/
\.
\
\
\
400 .
\
\.
"

250
Razmea

2 km

Sl. 78 - Seatski prikaz sistema retardacionih kanala (vodoputeva) sa retardacionim pregradama koritu
jednog uing sUva

143
 bl. 49 - Pregled vremena koneentraeiJe u sek. obrasclma (160), (74) i (161)

Vreme koncentracije
Povrs, Duzina ,~. pad Sr. vis
Naziv bujitnog toka km 2 toka km razl. obrascima: u sek
(S) ( () ()

Zla Dolina (. Morava) 0,34 1,1 0,65 230 104 20 30

Bakarna Do1ina (. Morava) 3,58 3,5 0,48 453 524 45 57

Svetinja Potok (. Jasenica) 13,80 5,8 0,21 190 3.020 128 172

Srebrenica (. Jasenica) 59,60 13,5 0,11 225 18.490 256 320

--_.... ~~_ ... -,-~"-_ ... _ - - , - - - - - - , , - - - , , - - - , - - - , , - ,~"'--

gdc : L - duzina toka izrazena u metrima; ) Obrazac Diandoti - Vissentini iz 1952. god.:
srednji pad sliva u .
4,0. 's +l,5L
---'--- (minuti) (74)
0,8. ;
m ) Modifikacija obrasca pod ) od Aronica i l
trinieri-a iz 1954. g.:

30
= ~. ,', --'- ,~- (minuti) (16t)

Obrazac pod ) objasnjen kod izraza (74),

koef. "" iz obrasca pod ) iznosi: za gole terene
1!

r terene pod stalnim pasnjacima
. Pri uMu kanala
Sl. 79 Tipovi normalnih profi1a rtrdini ka
nala za u protiv ekscesivnih rd bujicnim
podrucjima (sa zatravljenim dnom i obalama
pocetku i kamenom kaldrmom sredini i pri uscu)
,~
20,0; za terene pod devastiranim pokriva
7,5; za terene pod sumama 6,0 i za
5,0 (Aueli ,:
137).
11 tablici 49 dat pregled rezultata do
koncentracije izrazenom u sekun
za 4 podrucja.
Iz tablice 49 oCigledno se vidi da obrazac: prof.
N. Stamenkovica iz 1908. god. daje prihvatljivije
zultate od ostalih obrazaca, ukoliko se odnosi
bujicne slivove.
Posavsi od iste osnove, kakvu usvojio prof.
Stamenkovic tj. da " koncentracije" kao di
menzionalna li ti izrazena u odnosu:
put, u obrascu (160) to duzina toka glav
nog korita "L", izrazen u metrima, podeljen sa brzi
srednjeg doticanja vode m/sek, u obrascu
(160) to u stvari V sr 20,0" 213 tj. imenitelj raz
lomka. izvrsena su odgovarajuca istraZivanja u pod
oglednog sliva "" Instituta za vodoprivre
du "Jaroslav Cerni" usvojena baza za sledeCi
obrazac, koji se odnosi proracunavanje vremena
. koncentraci'je projektovanju retardacionih ka
nala, i koji glasi:

'05 Tk ~+
V p
~Vsr I ( sek) (162)

\0
'" _1!5Q_ gde : - srednja sirina padine koja gravitira
retardacionom kanalu izrazena u ; V
Sl. 80 Tip dup10g kaskadnog retardacionim
srednja brzina doticanja vode od jakih kisa (l
kanalia od zida kamenu sa cementnim , kisa, pljuskova) izra.7."ena u m1fsek; L - duzina
korisne visine 1 metar tardacionog kana]a trasi izrazena u metrima;

144

SI. 81 Ogledna betonska retardaciona pregrada, iz
!;;"radena 1968. g. koritu bujicnog toka "Bakarne do
n" (GrdeHcka klisura)
\'sr srednja brzina kretanja vode kroz retarda
! kanal, koja se dobija iz izraza:
I V sr = 0,6 . . . (RJ)O,5 I (rn!sek)
~de : koef. bujicnosti, srednia vrednost
::. retardacione kanale = 0,95; koef. brzine
; obrascu Chezy-a; R - bldrau1iCki radijus profila
kanala u odnosu najvisu ocekivanu vodu, u ;
uzduzni pad retardacionog kanala izrazen u .
rn, obrazac pod (163) predstavlja smanjenje
brzine dobijene prerna obrascu (88) rn u pro
seku za 40% iz razloga, 5tO pocetnirn deonicama
:etardacionih kanala, proticaj vode uvek rnnogo
nego pri uscu istih.
znaCi, da se prerna obrascu (162) rnoze za
$\"aki projektovani retardacioni kanal da sracuna
maksima1ne koncentracije oticanja vode od
k kisa i pljuskova (,) i da se sarnirn tirn tako
;dsi duzina svakog ktvg kanala, da se
::. svaki odvojeni kanal njegovu "pritoku" to
razlikuje bar za + 100 sekundi te tako
:noguci jednovrerneno sustizanje vode iz dva vise
kanala istom profilu u koritu. Na taj
l se snazno doprinosi sprecavanju akumulovan]<t
poplavnih talasa, samirn tirn onernogucava
; pojava razornih poplavnih valova u toku.
rn sisterna uredivanja bujicnih tokova pu
tem izgradnje retardacionih pregrada i retardacionih
k.anala rnoguca u rnnogirn podrucjirna, cak i u
podrucjirna lesnih naslaga ili lako raspadljivih krec
:1jaka, ako se prethodno uzvodne padine koje gra
\"itiraju kanalirna obezbede zastitnirn travnirn i zbu
nastirn pojasevirna. Prednost ovoga sisterna uredi
\" svuda tarno, gde treba brzirn tehnickim
intervencijama spasti naselja objekte od razornih
poplavnih voda i erozionih nanosa.
Nijedan od drugih prikazanih sisterna za urede
nje tokova takvu efikasnost u lioracionih sisterna i hidroenergetskih objekata,
pedu delovanja sprecavanje nezeljenih koncentra
bujicnih voda (Gavrilovic S.: 156)
Pored toga, retardacioni sistemi prema ovom
p:-edlogu irnaju nad dosadasnjirn sistemima ogrom
:1 prednost u pogledu brzog pretvaranja stetnih
19
poplavnih bujicnih voda u korisne vode. brzi
tehnicki da se spreci i obuzda razorno delo
vanje olujnih bujicnih kisa i naglog topljenja sne
ga i da se ove vode iskoriste za borbu protiv suse
i za uzdizanje privrede.
OSNOVI TEORIJE' PROJEKTOVANJA RADOV
U BUJICNOM KORITU
Kod projektovanja i izgradnje objekata u bujic
koritu, vrsi se nasilna prornena prirodnih uslo
va proticaja vode i . Na tu promenu inzenjer
projektant utice kroz niz elemenata.
Jedan od tn poteza kod projektovanja ra
dova u bujicnorn koritu jeste i pravilno odredivanje
proticajnog otvora za propustanje poplavnih i ostalih
bujicnih voda i .
odredivanja proticaja bujicnih voda
i nanosa, detaljnije ukazano u V glavi ove
knjige.
Medutirn, sa odredivanjern bujicnih voda
(163)
resen i sam problern odredivanja proticajnog otvora
za propustanje tih voda kroz bujicno korito, niti
njihovo pravi1no odvodenje u prijemni recipijent.
Sprovodenje voda kroz bujicno korito, u smislu
da se potpuno kontroliSe taj proticaj, zavisi od trase
("li") regulacije bujicnog korita, nivelete re
gulacije, dozvoljene brzine kretanja bujicne vode sa
nanosorn, 8tO zavisi i od otpornosti dna i l ko
rita, krupnoce i vr8te bujicnog i 81. Zbog
toga, pre nego sto inzenjer-projektant radova za
uredenje bujicnih korita, odredio oblik i veliCinu pro
ticajnog profila, treba da rasrnotri za svaki kon
kretni slucaj i niz drugih uslova, koji su neposredno
povezani sa problernorn projektovanja objekata u
bujicnorn koritu.
1. PROJEKTOVANJE REGULACIJA Jl
KORIA SLOZEN ZADATAK
Inzenjeri, projektanti zeleznickih pruga, puteva
i autostrada, hidroenergetskih objekata i melioracio
sisterna, kanalizacija i gradskih l, cesto
kod svojih radova suocavaju potreborn za regu
lrn korita tokova. Pri tome, kada
radi razornirn bujicnirn tokovirna, sa velikirn sliv
rn podrucjirna i zamasnirn koliCinarna bujicnih
nosa, problernatika regulacije korita uiih tokova
rnoze da predstavlja naporan dornen resavanja.
Ne treba gubiti iz vida veliko rnnostvo bujicnih
tokova sirorn nase zernlje. Poslednjorn inventarizaci.
rn , sarno u podruCju sliva Velike, Juzne i Za
padne Morave obuhvaceno oko 4.250 bujicnih to
kova, od kojih znatan deo predstavlja sisterne
velikirn brojern bujicnih pritoka. Presecanjern ko
rita bujicnih tokova izgradnjom pruga, puteva,
staju problemi povezani sa odvodenjern
plavnih bujicnih voda i ili sa za5titom ovih
objekata od razornog dejstvabujicnih tokova.
Zbog toga se javlja potreba da urade rnnogi
posebni projekti za pojedinacne bujicne tokove
145
r
~

za citave sisteme ovih, u da se sprovedu vina i utoliko vecu dubinu ukoliko krivina
p1avne vode i nanos kroz korito, bez stete ostrija;
't
druge postojece projektovane objekte i 5) kada se radi potrebi da se kod regulacija
selja. bujicnih tokova projektuju uzastopne dve ili vise
Pravilno kontro!isanje proticaja poplavnih krivina istoga smera, razlicitih poluprecnika,
voda i proticaja nanosa zavisi od mnogih 1" tj. takozvanim: "lemniskatama" - medupravci
menata, koje u svome projektu treba da odredi i izmedu takvih in nisu potrebni;
projektant ovih radova. 6) tzv. "sirfleksionim" ' zavojnim tackama
U koritima tokova v1adaju stihijski od lemniskata tj. deonih tacaka koji dele krivine istog
nosi. Cesto pored ogromnih koliCina nanosa, velikih smera - treba mogucstvu kod regulacija korita
blokova kamenja, tu se na1aze veoma ostre krivine bujicnih tokova projektovati konsolidacione pojase
; i meandre prepune odrona l i klizista, urvinskih , radi fiksiranja stalnog pravi1nog oblika l
odseka i vodopada i sl. skata.
Od strucnosti projektanta zavisi da li umeti da Ova pravila treba postovati samo kod regu
izvrsi pravilan izbor trase regulacije, pada nivelete l donjih tokova bujicnih korita, vec uopste kod
regu1acije bujicnog korita, oblika i velicine proticaj projektovanja objekata koritu, bez obzira da Ii se
nog , te da time i osigura kontrolisani proti radi uzduznim ili poprecnim gradevinama, tj. kana
voda i nanosa bujicnog toka. posao zahteva lima, kinetama pregradama, pragovima, pojase
posebna strucna znanja. Sam zadatak regulacija vima i sl. pravila pocivaju zakonima francu
jicnih korita slozen i povezan cesto sa veoma skog hidrauliCara Farg-a i iskustvima kod projek
visokim novcanim izdacima. tovanja evropskog klasicnog sistema za uredenje
tokova.
Fargovim istraZivanjima, koja su tra
2. PROjEKTOVANjE TRASE REGULACljE l preko 40 godina francuskim rekama Garoni,
(ALINjMANA) ZA UREI:JENJE BUjICNOG Seni i Esko-u (od 1863. do 1908. god.), svi vodotoci
KORITA prirodi svoj "hod" i sve sto se desava
koritima tokova samo rezultat dijalektickih zako
Projekto-,ranje uredajnih radova u kori prirode.
tu od pravi1nog postav1janja trase regulacije
I!
(alinjmana). Sa trasom regulacije povezan u
Naime, samo vestacki kanalisani tokovi mogu
oticati strogo pravoj li regulacije. U prirodi
uzem smislu i izbor pada nivelete u poduznom smi prakticno nema vodotoka, koji teku pravoj
slu, i izbor proticajnog u poprecnom smi , njihovo kretanje samo rezultat ravnoteze
sIu. Bez pravilnog izbora trase regulacije bUjicnog mnogih sila koje to kretanje uticu, kada se radi
korita, moze se ocekivati ni dobro resenje u proticanju vode kroz korito vodotoka.
jektu.
Ako se naCini pravolinijska regulacija, onda ta
Osnovna pravila za projektovanje regulacija
jicnih tokova osnivaju se sIedecem: kva regu1acija neprirodna. mnogo napa
dana sa silama, koje se javljaju kod proticanja
1) usca bujicnih korita u recipijent treba projek
plavnih voda kroz korito vodotoka, nego sto to
tovati pod ugl0m' od najvise 600 pravac toka
slucaj, kod regulacija koje se projektuju
recipijenta u nizvodnom smislu. Od ovoga se izu
zetno odstupa, ako l1 recipijent bujicnog toka "prosecnom hodu vodotoka". Mnoga iskustva kod
predstavljaju provalije, ili stajace vode: , projektovanja pravolinijskih regulacija Cn to
vare, jezera i ; kova, evropskom klasicnom sistemu to potvrduju,
se ovakve regulacije teze odrzavaju i brze raza
2) treba izbegavati u principu pravolinijske tra
.
se regulacija kod tokova. Naprotiv, dobre
Sva gornja v proizilaze iz sledecih Fargovih
trase za regulaciju bujicnih tokova treba da su kon
zakona, i to:
struisane iz krivina, kojima se prati prirodni "hod"
- i kratkih medupravaca, koji se samo iz 1) Zakon hoda reke (Loi du development Loi
medu dveju krivina, koje suprotan smer; des biefs). Svaki vodotok odredenim uslovima
3) "hod bujicnog toka" jednak za svaku deo svoj specifican "hod" - koji saglasan padu,
nicu bujicnog korita, ga treba sa pazljivo snim uslovima otpora grade korita vodotoka, dna i
l geodetske situacije iznaci kroz analizu prirod l, rezimu proticaja vode i nanosa i sl.;
krivina bujicnog korita za svaku deonicu 2) Zakon odstupanja (Loi de l'eeart) - tacke
nog toka. tome za projektovanje uzeti "prosecni najvecih i najmanjih dubina nalaze se nikad
hod bujicnog toka" za svaku izrazitu deonicu korita; vrhovima krivina (temel1ima), vec odstupaju nizvod
4) "Prosecni hod bujicnog toka" predstavlja pro za 11" di hoda vodotoka;
secnu duzinu izmedu dva uzastopna plitaka iIi 3) Zakon kontinuiteta (Loi de l continuite)
u bujicnom koritu. PliCak se nalazi "infleksionoj" svaka nagla promena krivini prouzrokuje naglu
(prevojnoj) tacci, tj. mestu gde krivina jednog sme dubini korita. Uzduzni f pravoli
u koritu bujicnog toka prelazi u krivinu drugog nijski samo tamo, gcte se iz krivine u krivinu ulazi
suprotnog smera. Infleksiona, prevojna tacka postupno. (Ako su krivine suprotnog smera medu
predstavlja deonu tacku izmedu dve krivine suprot pravci su potrebni);
nog smera. Virovi dubine koritu bujicnog toka 4) Zakon pada dna (Loi de l pente du fonde)
nalaze se konkavnim (udubljenim) stranama kri - dubina dl1a raste ukoliko krivina duza i ostrija.

146
 Osta1i Fargovi zakoni se odnose
plovnih reka i se kod regulacija
tokova. duti kao 5to se vidi Zakon odstu
, Zakon kontinuiteta i Zakon pada dna te
sno su povezani samo sa trasom regulacije, vec
i sa niveletom regulacije, tj. ktovm uzduznim
l0 regulacije ~oHa bujicnog toka.
Medutim, u odnosu proticaj kroz regu
lisanu deonicu bujicnog korita deluju i svi ostali
prirodni . Tako u krivinama regulacija de
l centrifugalna sila usled koje matica vode koja
ti koritom tezi ka konkavnoj (udubljenoj) stra
! krivine. i tome protok konkavnoj strani
se znatno izdize u odnosu konveksnu (ispupcenu)
stranu krivine. Sl. 82 - edna deonica neregu!isanog korita bujicnog
Zbog toga projektovanje trase regulacije toka. l. 2, prevojne "inksin" tacke;
Z - zavojne ili "surf!eksione" tacke. , R2, R i R4
nog korita treba vr5iti i tako da se: poluprecnici prirodnih krivina korita. Duzina l-2
) tok matice m m konkavnoj strani 3 "prirodni hod" voda bujicnog toka
krivine; 8to zl1aci m trase m konkav
strani;
) vrsi izdizanje konkavne strane krivine i 800

m konkavne le.
m trase regulacije m konkavnoj (
) strani krivine moze da se izvr8i
rascu:

d (h + Qmax) (u m) (164)
V sr R

:de su: d duzina u metrima za koju se m

Lrasa regulacije ka konkavnoj (udubljenoj) strani
krivine; h ksil dubina proticajnog
maksimalnoj vodi (ti maksimalne
) u metrima; Qmax - maksimalni ocekivani
ticaj vode m izraZen u m:!/sek;
V Sr - srednja brzina proticallja vode m
pojavi Qmax izrazena u m1fsekundama; R -
luprecnik krivine trase regulacije izrazen u .
lzdizanje konkavne strane krivine i m
konkavne l krivine moze da se izvrsi m
sledecim obrascima:
Grashof-u:
Sl. 83 - RazHciti tipovi uzduznih profHa korita
jicnog toka i odnos linije pada projektovanja
rascu (167): uravnotezeni uzduzni f bujic
nog korita; profil aktivnog odnosenja i nasipanja
dna; - stenoviti "isprani", uzduzni projil bujicnog
toka; d pad projektovanja cu (167)
3. UZDUZNI PROFIL BUJICNOG KORITA
1 PROJEKTOVANJE NIVELETE

Pad koji dno bujicnog korita u odnosu

h 2,3 (Iog R2 - log R1) (u m) (I5) hiztlu predstavlja prirodni pad korita. Nacrt
g toga pada, u kojem su obelezene kote dna korita,
kote leve i desne l, staci:onaza (hektometraza),
dr ll-: elementi krivina, kao i padovi izrazeni u procentima
iIi m izmedu vaznijih prelomnih tacaka u
koritu, prcdstavlja uzduzni profil korita
( m) (l)
bujicnog toka. U uzduznom pored padova gla
vnog korita dati su i padovi korita svih va
znijih pritoka.
U ovim obrascima V sr srednja brzina Uzduzni profi1i korita bujicnog toka se obicno
rade u razrnerarna:
ticanja vode m pojavi Qmax izrazena u
m 1/sek; g 9,81 ml/sek ubrzanje zemljine teze; ) za duZinc: 1 : 500, 1 : 1000, 1 : 2000, 1: 2500,
Bsr - sirina proticajnog fil koti maksi 1 : 5000, 1 : 10.000, 1 : 25.000, 1 : 50.000;
l vode; R k poluprecnik krivine trasi ) za visine: 1 : 50, 1 : 100, 1 : 200, 1 : 250 i sl.
gulacije u 1 ; Rl - poluprecnik konveksne strane Uzduzni l pada korita bujicnog toka re
regulacije u ; R2 poluprecnik konveksne strane dovno kriva li. moze da bude
regulacije u m (l R.: 158). konveksna, konkavna. paraboloidalna delimicno
U prilozenim nacrtima date su sve navedene oz sastavljena iz i krivih li u razlicitim kom
nake prethodnih obrazaca. .

19* 147
 "I~

rr >,.,

;V,,,
\,,,

.\! ..

'"'"

"
"'/1.
'
~~
"
~ ~.

,'i'~\ L
v ,
\' 'v ~
~fi...
~"

Iv \! v \!
;)"

,;
V v
! 1", \\...

\1,,,
I ~, ..

Sl. 84 - Regutacija korita bujicnog toka treba da se prilagodi "prirodnom hodu" bujicne vode. Izmedu
kontra-krivina potrebno ostaviti kratke medupravce. Usce recipijent projektovati pod uglom od n
n 600. Isto tako treba pomeriti trasu konkavama za vrednost "d"

Prosecni iznos pada dna korita naziva se aktiv Ako linija uzduznog pada bujicnog korita poka
llim padom korita i oblcno obelezava kao ( zuje stalnu smenu izmedu pravih, konkavnih i kon
bujicnih vodotoka se oblcno raz1ikuju tri deo yeksnih krivih linija i deoniea, onda radi "ne
nice padu korita: gornji, srednji i donji tok. uravnotezenom" bujicnom koritu, geomorfoloski l0
U najvccem slucajeva kod bujicnih korita "bt1jnom". Uredenje korita ovakvih bujicnih toko
najveci aktivni pad gornjeg toka. sluca '\ ujedno i najteze. Pri tome, treba imati u vidu
kod nekih bujicnih potoka, da se u donjim da lm u Uzduzl10m profilu pada dna glavl10g
delovima spustaju u recipijent, preko strmih, steno kit mogu da izazivaju i pritoke, koje su razli
vitih ll, te pad donjih tokova ve6i od cito optere6ene erozionim i m
padova gornjih i srednjih delova korita. nosima. obliku uzduznog ispod svake
Uopste pojava konveksnih uzduznih fil (is pritokc, odnosno krive linije uzduznom
pupcenih gore) znak da geolosko-morfolo glavnog korita, neposredno ispod svake pri
ski razvoj doline bU'jicnog korita nije ni iz bliza okon toke, moze da se ceni donekle i "eroziona aktivnost"
I
can. U tzv. geomorfolosko-mladi tokovi. pritoke glavnog korita. Konveksni (ispupceni)
Naprotiv, pojava kOllkavllih uzduznih profila oblici krive uzduznog profila dna glavnog korita, i5
i (udubljenih gore) sa najve6im padovima u pod pojedinih pritoka su uvek znak vece erozione
gornjim, najmanjim u donjim delovima korita, aktivnosti pritoke, nego konkavni te krive
I
znak "geomorfoloski starih" ili "zrelih" tokova,
ciji razvoj prosao ili ulazi u zavrSllU geomorEolo
(Nesi6 .: 159).
Medutim, posto nadolazak glavnog toka
II sku fazu. Uzduzni profi1i ll tokova, kod
prirodnim putem doslo do formiranja idealne
siivova uvek blti u koincidenciji sa nadola
scima njegovih bujicnih pritoka, mogu nanosi
raboloidne krive, koja odgovara krivoj "erozione pritoka da stvore nagle i velike u obli
terminante" u zavisnost,i od til od kojih su krivih linija uzduznog glavnog korita,
dno i l bU'jic110g korita izgradeni, predstavljaju kao sto mogu da izazovt1 i i zagusenja sa
tokove "starce". protiv geomorfolosko nanosima u poprecnim fm glavnog korita.
zrelih tokova, "staraca" manje opasna Zbog toga kod ocenjivanja i dijagnoziranja aktivno
nego borba geomorfoloski mladim bujicnim to sti bujicnog toka treba obratiti i paznju zaostalc
kovima (Armand . D.: 27). tragovc velike bujicne vode.

148
 Ako t1 tragovi idu preko "plavinica" ( sut i kod projektovanja tra8e regulacije i kod
-kegli) pritoka i ove su se tome potpuno odrzalc odredivanja padova nivelete treba .ii sa jednolic
u l : odnosn::> deonici glav padom l vim duzinama. Najbolje
nog korita ispod takvih pritoka, onda to znak da podrazavati kod projektovanja l u
vode iz uzvodnih dclova glavnog korita nisu u sta uzduznom l, koja moze da bude sastavljena iz
da savladaju "" aktivnost takvih pritoka. kosih pada pojedinim deonicama ko
Ako se, naprotiv, konstatuje da su vode nadosle rita, 8 tim, da se pad postepeno povecava
glavnim koritom raznele plavine pritoka, to tempom od usca ka izvorisnim delovima.
znak i1i slabije aktivnosti pritoka i1i zakonima Farga. najvecu dubinu
koincidencija nadolaska vode u glavnom koritu i sanog kit toka treba kod pravilno izabra
pritokama. paraboloidalne nivelete ostvariti nize od temena
Kod tumacenja izraza (150) i (151) koji jednu krivine za /2 sirine regulacije, odnosno za 1/4 "hoda"
od osno\lica evropskog sistema za uredivanje bujic vodotoka. ("Zakon odstupanja").
nih tokova, naglaseno da u prirodi tesko mogu Niveleta l korita da
da se uzduzni profili korita bujicnih tokova, de projektovana i izvedena kroz niz regulacionih uz
! oblik dovoljno priblizan l! tzv. l duznih i i gradevina u koritu tako,
nog pada, posto takav pad predstavlja zamisljeni da dubine i l nisu kon
pad kojem za date uslovc otpornosti korita i stantno iste svim deonicama korita, v
l toka i koliCine ro vode. se u odnosu pravce regulacije i kri
dolazi do erozije. Naprotiv, samo pojedinim vine. se, kako navedeno, najpovoljnije ostva
deonicama korita, i to u ogranicenom vre kroz projektovanje paraboloidalne krivc
menskom intervalu, da se otkriju mesta sa nivelete za uzduzni rofil korita. Na
prirodnim "padom izjednacenja" u vezi sa odrede taj se i l prilagodava dijalektickim za
nim srednjim dijametrom nanosa. konima, kojima se kod prirodnih tokova krece
"padu izjednacenja" (izraz 151) voda i nanos i ujedno postizu na'juspesnije regulacije
formirati za svaku deonicu korita toka i najlakse se odrzavaju.
niveletu uzduznog fil l. S obzirom Regulacije ujiih korita, kod kojih u
navedena tumacenja kod objasnjayanja teorij zontalnom 8mislu dobro odreden prosecni "korak
skih osnova evropskog klasicnog sistema za hoda toka" i kod kojih u vertikalnom
tokova, treba gubiti iz vida, da preseku niveleta uzduznog regulisanog izve
yeleta uzduznog fil l obrazovana dena u obliku blage prirodne l, najotpornije
osnovu izraza (151) vezana za relativno kratki vre su proti'v' iznenadnih udara poplavnih voda
menski period, dasu troskovi ovakvog i najmanje su izlozene kvaovima, pod uslovom da
l vrlo visoki. Takva niveleta l se su tebnicki solidno i pravilno izvedene.
i sa svakom promenom u slivu usled prirodnih
uslova vestacki izvedenih antierozionih radova,
kada neminovno nastupaju i promene u krupnoCi 4. NOVI DOPRINOS ZA ODREfVANjE PADA
nanosa. PROjEKTOVANjA ZA REGULACIjE BUjICNIH

Tako, vec svaki izgradeni poprecni objekat (
grada) u koritu bujicnog toka utice neposredno
sto se iz prethodnih izlaganja vidi, pitanje
promene u brzini proticaja vode i nanosa, to se
sa takvim promenama menja i krupnoca nanosa od racionalnog odredivanja pada projektovanja u
8 dimenzija "" u izrazu (151). dovodi do
jicnom koritu sustinski reseno. Cak, kada i sa
u niveleti uzduznog pada korita bujicnog
teorij8ke 8trane l opravdano traziti "pad izjedna
" za svaku odvojenu deonicu bujlcnog korita,
toka, samim tim i do potreba za izgradnjom
\ serija sckundarnih i tercijarnih objekata i sl.
takvo resenje l povoljno za stalnu
u praksi, zbog promena koje nastaju u Cn
I8to tako, kod tumacenja osnova francuskog 8
stema za uredenje Cn tokova, navedeno , da sli\lu u koritu, pod uslovom da se preduzimaju ili
preduzimaju odgovarajuci antierozioni radovi u
umesto "pada izjednacenja" uveden u praksu
"pada projektovanja", koji se uzima kao 1/2
slivu. U slucaju, kada se pristupi izvrSenju
1, od prirodnog pada korita. ovo
antierozionih radova, nastaje opadanje kolicine
pada dobijaju 8 ekonomicnija resenja, iako tako
nosa u protoku vode. Usled toga nastupa'ju
prihvacen "pad projektovanja" samo prakticnu, "kopanja" u koritu i u uzduznom fil
i teorijsku osnovu.
voda utoliko vecu erozionu snagu
ukoliko opterecena sa 080.
Naprotiv, u slucaju kada se ne preduzmu antie
rozioni radovi u slivu i koritu toka, dolazi
8sm do povecanja koliCine nanosa i samim
, i do povecavanja srednjeg precnika nanosa u
: hmo.x vodi. Usled toga, se u 8 (151) za
pad izjednacenja veliCina "", tj. najduza dimenzija
: :>~~.
'",
:;: .... ..,,';.
" .. prosecnih zrna nanosa za koji se ovaj pad ,
Sl. 85 - konkavnim stranama krivina treba izvisiti te i sracunata vrednost za pad izjednacenja vise
obale za vrednost "~" (obrazac 166) odgovara novim uslovima u koritu. Drugim ,

149
 za svaku promenu u koritu treba koritom proticale i vclike i l vode.
odredivati novu vrednost pada izjednacenja. U vezi sa postavljenim zadatkom, da iznadu du
mogu da se nedvosmisleno utvrde bl za odredivanje pravilnijeg pada projek
posma:tranjem promena u uzduznim profilima kod tovanja druge l obracena posebna
regu1isani i neregulisani korita u svim paznja. ! ogledi su potpomogli da se utvrde neke
bujicnim podrucjima. zavisnosti proticaja vode i nanosa, osno
S druge strane, usvajanje sablonskih vrednosti vu kojih dobijeni i neki obrasci.
za "pad projektovanja" od 1/2_1/ postojeceg U toku 1964. godine, ogledi formiranju pada,
rodnog pada za svaku odredenu deonicu bujicnog koji najadekvatnije odgovara uslovima rezima oti
korita, najcesce u skladu sa prirodnim zakoni voda i u koritu, nastavljeni
, koji sedesavaju u koritu bujicnog toka. Nave su ispitivanjem otpornosti materijala eroziju u
deno da tokova kod koji uzduzni profil laboratoriji. ogledima potvrdcna zvisst
vrlo neravnomeran, "neuravnotezen", kao sto formiranja "idealne krive erozione terminante"
tokova, kod kojih se uzduzni rofil priblizava ideal samo od vrste materijala od kojeg ! nanos,
krivoj "erozione terminante" i kod koji su ge vec i od udalejnosti deonice bujicnog korita od
omorfoloski procesi u fazi "smirivanja". Primeniti Yise zone uzduznog profila bujicnog toka. Iako su i
istu metodiku u slucaja, za ! ogledi ! prvenstveno proucavanju
"pad projektovanja" vrednosti od 1/2-1/ prirodnog problema klasifikacijc tokova, iz dobijenih
pada bujicnog korita, l prosto sprovodenje rezultata opazanja mogucnost za otkri
"slepe" prakse, bez teorijskog uduivanjaa u vanje analiticke krive li erozione terminante od
problem, 110SnO uzduznog profila korita razliCitih bujicnih to
Zainteresovan za pravilnije resenje pada projek kova, koji se priblizava erozionoj terminanti sta
tovanja, autor od 1953. godine sve do smirivanja (Gavri1ovic S.: 161).
danasnji dana vrsio proucavanje obrazovanja uz U tom izvrsene racunske analize za vise
duznih profila u nizu tokova u slivu Juzne stotina krivih linija uzduznih profila pritoka
Morave, Ibra: Timoka, Vardara i neki manjih re reke Veternice, Nisave, ,' inacke ,
. Vec prva ispitivanja su potvrdila pretpostavke, jasenice, . Kroz analizu utvrdeno da
da uzduzni profil svakog bujicnog toka rezultat kontinuclne promene u prirodnom padu korita
1:
.0
uzajamnog l reljefa, visinske razlike izme
izvorisni delova uig korita i njegovog usca,
tokova, su se uzduzni rf priblizavali for
geomorfoloskog smirivanja, mogu biti izrazene
duzine korita, geolosko-petrografske grade slivnog kroz odnos:
podrucja i korita, krupnoce nanosa, velicine l
l, koliCine stalnih voda i sl.
Narocito su podvrgnuti pazljivim analizama +- 0.2 ). 1,0 )
= N (
uzduzni ri korita tokova, kod koji se h
1 + Lo + 1,0 - 2
li pada priblizavala paraboloidalnom obliku kri
"erozione terminante". Na karakteristicnim (167)
poprecnim rfm u vise deonica korita takvi
tokova postavljani su komadi kamenja, 0 gde - pad u metrima izmedu dva poprecna
dabranih dimenzija, karakteristicnih za "" profi1a u bujicnom koritu, od kojih se profil br. 1
iz navedenog obrasca izjednacenja. Uz svaki nalazi rastojanju od usca za 1 (izrazeno u km);
komad takvog kamena, ucemel1tirana l l profil . 2 rastojanju od usca za 2 (izrazeno u
minijska l sa brojem uzorka. Isto tako, svaki km); N - visinska razlika izmedunajviSe tacke
takav izabrani kamen, kao karakteristican nanos dna korita (pri izvoristu) i kote usca bujicnog toka u
jicnog korita masnom vidno obelezen recipijent izrazena u kilometrima; h dubina
i ostavljen da slobodno lezi povrsini bujicnog ko u koritu pri 100-godisnjoj od izrazena u metrima;
rita, domaku poplavnim vodama. Sve promene, - najduza dimenzija srednjeg komada ,
koje su se desavale takvom poprecnom profilu deonici izmedu profi1a br. 1 i br. 2, za koju se ra
snimane su i geodetskim putem, i pracene odgova pad "geomorfoloskog smirivanja" bujicnog to
rajucim foto snimanjem (37). ka, izrazena u metrima, dok Lo - duzina korita
ispitivanja su pokazala, da kod svih "neurav bujicnogtoka od izvorista do usca izraiena u kilo
notezenih" uzduznih profila dolazi do vrlo velikih metrima. Dubina vode h - uzima se iz sracunatog
promena samo u vreme velikih poplav profila regulacije za vodu 100-godisnje ucestanosti
voda, i za vreme l voda. Kod takvih (sl. 83).

tokova cesto pravi problem pronaci postav Tako primer, ako se osmatra jedna deonica
I i obelezeno kamenje, karakteristicno za bujicnog korita kod koje se profil br. 1 nalazi
"" iz obrasca pada izjednacenja. U nekim slucaje rastojanju od usca l 0,3 km (300 ) i .
, l potpuno odne'to u prijemni vodo 2 rastojanju od usca 2 = 0,7 km (700 ), gde
tok, i moglo biti uopste pronadeno, dok u ukupna duzina korita bujicnog toka Lo 6,5 km,
drugim slucajevima obelezeno kamenje lezalo pod i gde visinska razlika izmedu dna korita usca i
dubokim naslagama sveze krupnog bujicnog tacke korita pri izvoristu, koja se nalazi od
sa. Suprotno tome, l slucajeva, gde postav usca rastojanju Lo jednaka N 0,385 km (385
I kamenje ostalo skoro potpuno nedirnuto, iako ), kao i gde srednja dimenzija nanosa = 0,05

150
 (5 ) i gde najveca dublna maksima1ne vode. toka, kod dosta nanosa i gde
100-gdiS ucestanosti pojave, h 1,2 m, vred uzduzni pad njihovih korita geomorfol08ki
nost pada, se priblizava geomorfo10skom smi uravnotezen. 8tO karakteristicno za prilaz
rivanju za tu deonicu: \' novom izboru pada projektovanja, to da
taj pad za svaki bujicni tok svoje specificne
0,385
1,2 0,05 + 0,2 ) -~-+ vrednosti.
( 1,2 0,3 Koriscenjem novoga obrasca za pad projektovanja
l izbegnuta 'sablonska primena poprecnih
0,0238 m kata koritu, i vise se pribliZilo l,
koje i vi8e od 90 godina postavio 'francu
odnosno 2,38% z. navedenu deonicu bujicnog ski istrazivac Demontzey, da nsvaki buiCni tok
korita. svoju spetificnost i da samim tim zahteva Z
Koristeci ovaj pad, se priblizava padu originalnog resenja" (Demontzey .; 122).
zione terminante, pad projektovanja za svaku se ujedno zadovo1jilo i l, da se
odredenu deonicu u donjim i srednjim delovima kod projektovanja pada niveleta, pri regu1acijama
rita 5 vodotoka, mogu se doblti samo donjih i srednjih delova korita tokova,
vo1jnija resenja za projektovanje i odrzavanje regu sa jednolicnim padom regulacije veCim du
l korita tokova, vec postici i znatne zinama. Ovim izabran pad projektovanja
ustede u gradnji kaskada, pregrada i d::-ugih podrazava blagu parabo1oidalnu u uzduznom
objekata u koritu. profilu regu1acije, sa postepenim povecanjem od usca
U z.vissti se rastojanju odablraju ka uzvodnim delo,rima. U zavisnosti od ""
za koje se odstojanja 1, 2 (horizontalne trase regulacije) ovako p.::-ojektovani
i sl. zavisi "pre10ma" krivoj li uzduznog uzduzni 1 regulacije l1 tokova, sa
, projektovan ovoj metodici. g!asal1 i l1avcdenim zakonima inspektora Farga, ko
Osnovne stvk, za ovu teoriju pada projektova savremena n istrazivanja jcs vise potvr
izvucene su iz rasmatranja brojnih slucajeva, ko .
postoje u prirodi, u koritima tokova.
kva korita, mada su daleko od li "pada
izjednacenja" -u, godinama se odrzavaju 5. PROjEKTOVANjE ANALA 1 INETA

svome re1ativno strmom, geomorfoloski smirenom U ZAVISNOSTI OD DOZVOLjENI BRZINA

PROICAjA VODE 1 IZGRADN]E

uzduznom !', i izvesni l u njihovom

du u da nastanu samo us1ed delovanja nekih pri- KONSOLIDACIONIH POJASEVA

Svi prethodno navedeni elementi sluze za

jektovanje i gradnju uzduznih gradevina u bujicnom
koritu. U uzduzne gradevil1e tre svrstati: kanale,
prokope, kinete, obaloutvrde i sl. Njihova svrha
se svodi sledece: .
1. sprecayanje matice bujicnog vodotoka da vrsi
kopanje dna i z l, ds zasipal1je
nosom ili unistavanje priobalskih zem1jista;
2. omogucaval1je lakseg pronosenja nanosa kroz
odredene deonice bujicnog korita, bt:z stete l
ne objekte;
3. sprcca~,anje l1eze1jenog talozenja bujicnog
nosa pojedinim deonicama korita vodotoka;
4. zastita od poplavnih voda i njihovo odvodenje
odredclli rccipijent.
su uzduznc gradevine kod kojih red~no
poprecnih objekata, pregrada, kaskada, prago
ili pojaseva. Ukoliko to slucaj onda su to ki
nete iIi kanal-kinete. Za kinete tipicno da
ozidane l i da su izgradene sa nizom poprecnih
objekata - kaskada. Kaskade se redovno grade od
zida od kamena sa cementnim malterom, od
tona, se mogu graditi i od komblnacija drvo-ka
, zica-kamen (gabiol1i) i sl.
Kanali sa ozidaI1im l sa poprecl1im kon
solidacionim' pojasevima od zida od kamena od
betol1a nazivaju se i kanal-kinetama.
Pri projektovanju, treba voditi racuna trasi
(l1) kanala i kineta, i njihovom uzdu

Sl. 86 - Pravolinijska kineta sa kaskadama koritu

znom profilu. U pr~om redu treba obratitipaznju
bujicnog toka "Katiceva reka" (Grdelicka klisura) da se projektovana trasa regu1acija bujic110g korita

151

Sl. 87 Savremeno izgradena regulacija korita tujic
nog toka . $tire kroz Loznicu (projekat: inz. Boris
Mamontov)
sto vise priblizi prosecnom "hodu" bujicnog toka
potezu gde vrsi regulacija. Kod krivina suprotnog
smera treba ostaviti medupravce, najmanje za 1/2 si
rine projektovane regulacije bujicnog korita, dok kod
l, eventualno ojacane poprecnim konsolidacio
nim . Takve regulacije bujicnih korita
gu da budu cesto vrl0 ekonomicne.
Naprotiv, ako se radi gradskom zemljistu, i1i
regulacija treba da prode izmedu izgradenih
jekata, uklanjanje pomeranje 10 skupo i1i
prakticno neizvodljivo, onda treba pristupiti projek
tovanju kineta eventualno kanal~kineta.
skuplji radovi, ujedno mnogo sigurniji za spro
vodenje bujicnih poplavnih voda bez 8tete okol
ne objekte.
D donela pravilna odluka tome, da li pro
jektovati i izgd u regulacije bujicnog vodo
dotoka, obican kanal u zemlji, kanal-kinetu ili ki
netu, treba u redu odrediti maksimalnu si
rinu profila regulacije i maksimalnu koliCinu proti
lvn vode u m 3/sek, te sracunati za odre
pad nivelete srednje brzine proticaja takve
vode.
Proticajne profi1e kanala, prokopa, kanal-kineta
i kineta tTeba izabrati tako, da maksimalne brzine ne
predu granice dozvoljenih brzina za mateijale od
kojih se izgraduju. S druge strane, te brzine
ticaja vode i nanosa, moraju biti takve, da ne dode

~
lemniskata, tj. krivina istog smera medupravci nisu do talozenja nanosa u predelu regulacije bujicnog
potrebni. Najmanji dozvoljeni poluprecnik krivine korita.
kod regulacije bu'jicnih korita, ne treba da bude Razni istrazivaci, daH brojne podatke gra
nji od 60 metara i treba ga sracunati iz obrasca: nicnim brzinama vode kod prirodnih vodotoka,
, za razne vrste korita. Tako jos prema mere

Rmin - 30,0 V
( + 5,0) .~2. (1 ) , ([68)
njima Tiefenbacher-a iznose granicne brzine pri
kojima voda ne razara prirodna korita.

. 50 - Granicne brzine iefenbacher-n

gde : - sirina poprecnog profila u nivou mak

simalne vode, u ; V brzina maksimalne vode u Vrsta materijala,
m 3jsek; g 9,81 m1fsek. ubrzanje zemljine teze.
Za projektovanje nivelete kanala i kineta vaze
.
'g ~
~ ,.Q
Ikoji gradi korito
prirodnog vodoto
ka bujicnog
sve napomene koje navedene kod poglavlja
uzduznom profilu i padu projektovanja. i kod 1. Sitna g1ina, loncarska
izbora horizontalne trase (a1inmanja) tako i kod iz zemlja 0,19 0,15 0,08
bora nivelete, treba kod projektovanja regulacije 2. Sitni pesak 0,25 0,20 0,13
jicnih tokova sto vise podrazavati prirodu. Ono 5tO 3. zemljana ko
se desava u bujicnom koritu samo rezultat prirod rita 1,52 1,20 0,76
zakona, i kao 8to pravih (pravolinijskih) 4. Sitniji kamen i
tokova u hidrografskoj mrezi, tako ni tokova lutak 2,03 1,60 1,02
sa 'jednolikim nagibom od izvori8ta do usca, u 5. Korita od pe~caa i
rodi. slojevitih stena 3,50 2,75 1,75
tom smislu, receno da nivelete regulaci 6. Korita od cvrstih,
donjih i srednjih tokova bujicnih vodotoka treba ruptivnih stena 5,35 4,20 2,67
projektovati u obliku blagih parabo1oidalnih krivih
linija, postepenim povecanjem pada od usca ka
uzvodnim delovima bujicnog korita. S1icne rezultate istrazivanja i Telford. (Stre1e
Medutim. nije svejedno da li projektant da G.: 86). Telford navodi da erozija, odnosno trans
odluci kod izbora regulacije za obican kanal port materijala ', kada se brzine
u zemlji, prokop pravilno vil skarpi za oko 20%. opitima, koje jos izvrsio
ranim l, kanal-kinetu ili kinetu i I. u Bazin, odnosi izmedu V . : V srednJe : V min SU:
redu zavisi terenskih l i ekonomskih
V n - 0,5 V " = 0,625 V sred. odnosno V ored. = 0,785 V
mogucnosti investitora. k terenski l0 dozvo
l relativno siroke proticajne profi1e,' koji V = 1,25 V srednje'
tome nisu skopcani izuzetno izdacima za
eksproprijacije zemljista, preko kojih sprovesti Prof. V. Setinski daje podatke tzv. "dopustlji
trasa regulacije, treba najprostije kanale u ze voj brzini", tj. brzini koju mozemo usvojiti kod

152
gulacija prirodnih korita, s tim da ih voda primetnije ganima za vodoprivredu l su, kao dozvolje
ne erodira, i to: za regulisanje korita bujicnih tokova:

1. Otvoreni kanali kroz 0

1) Korita usecena zemlju i bujicni

kroz sitan pesak V sred' = 0,15 m1/sek nanos \'sr = 2,00 m 1 /sek
2) Korita usecena 2. Regulacije kroz bujicni

kroz krupni nanos ojacane ksd

sak 0,40-0,50 m 1/sek cionim poprecl1im

) Korita usecena sevima = 4,00

kroz obicnu ze . Regulacije suvozidu " = 4,50

l 0,25-0,80 " " 4. Korita oblozena zidom

4) Korita usecena od kamena . malt. 5,50

kroz sitan slju 5. Korita od betona 210 6,00 " "

nak 1,50-1,70 " "
5) Korita usecena Kod kanala zemlji, gde se obavezno !; za
kroz krupan travljivanje (zasejavanje semenom trava) kosina do
sljunak 1,70--2,00 " " zvoljene brzine se jos za 20%.
6) Korita usecena Kod kineta se putem kaskadnih gradevina
kroz konglome diZe dno korita i time smanjuje pad do zeljene od
rate i 2,00--2,50 nosno proracunate vi.
"
7) Korita izgradena Ukupna visina kaskada dobija se iz obrasca
od zida suvo 2,30--2,60 (154) ,tj.:
8) Korita izgradena };hk L (!! - ) ( m)
od zida u .
malteru od ka: gde : 1: hk - ukupna visina kaskada u metrima,
mena u L - duzina deonice korita metrima, koje se regu
tonu 2,50-3,50 " " izgradnjom kinete, ]t pad terena, ]
9) Korita usecena projektovani pad nivelete kinete, izraze,ni u metrima.
kroz stene sred Stvami kaskada se dobija, kada se ukup
nje cvrstoce 2,60--3,50 " " visina ~ hk - podeli sa prosecnom visinom ka
10) Korita izradena skada. Zbog odrzavanja kontinuiteta projektovanog
od kam. zida u pada nivelete regulacije, treba praksi izbegavati
. malteru bez kaskade korisne visine od 2,5 metra. U pozna
"bunja", i1i kroz tom francuskom sistemu regulacija bujicnih tokova,
eruptivne stene korisne visine kaskada se krecu uglavnom od 1 do
velike cvrstoce 3,50-4,00 " " 2 metra (Gavrilovic S.: 156).
~l1 S.: 96). Dok pitanje razmaka kaskada, kao i njihovih
konstrukcija kinetama odavno reseno, ne moze
U praksi se za projektovanje regulacija kod se da to slucaj sa razmacima konsolidacionih
jicnih tokova dozvoljavaju nesto dopustive pojaseva kanalima zemlji kanal-kinetama,
brzine. Tako, . prema instrukcijama bugarske gde se ubacivanjem konsolidacionih pojaseva ka
sluzbe za uredivanje bujicnih tokova, izdate od nali izrazito .
miteta za sumarstvo i drvnu industriju, 1965. god., Za odredivanje razmaka izmedu konsolidacionih
iznose dozvoljene brzine za kanale do 2 metra du pojaseva, dakle poprecnih objekata koji nemaju ko
i to: risnu visinu, se cesto koriste u praksi,
stoji francuski brazac, koji glasi:
1. Otvoreni kanali useceni
kroz lesne naslage VSr 0,80 m1/sek
( m) (169)
2. Kanali useceni kroz 0
bicnu zemlju
. Kanali useceni kroz ze gde "Llu" "dozvoljeno" otkopavanje pojasa 0
l obezbedeni konsoli bicnim vodama u metrima; ]2 - prirodni pad korita
dacionim pojasevima " = 3,50 u metrima, ]t pad ukopavanja u metrima, dok
4. Kanali sa grubom kaldr L - horizontalno rastojanje izmedu dva sused
suvo 3,70 pojasa u metrima. odredivanje podleze mno
5. Kanali sa zidom od ka gim pretpostavkama, narocito prakticno nepri
mena . malteru 4,00 menljivo dv vrednosti1l " u k()
6. Kanali od betona " = 5,00 ritima sa sitnim, ili sa krupnim na
7. Kanali od drveta = 6,20 nosom.
Radi toga, izvrsen niz ispitivanja nekoliko
U nasim projektima za uredenje bujicnih tokova izgradenih kanal-kineta koje su l prokopane u
komisije za reviziju projekata pri republickim bujicnim nanosima, pojacane konsolidacionim

20 153
,.

jasevima u slivu ]uzne . Ispitivanja su izvr PROJEKTOVANJE POPRECNIH GRADEVINA U

sena u koritu Vranjsko-banjske reke, "Bujkovackog
potoka", "Suve Morave", "Pavlovacke reke" i "le
nicke reke", tokom 1952-1957. god. i ispitivanji
utvrden uticaj veliCine nanosa, zapreminske
tezine, dubine vode i pada korita odredivanje
racionalnog rastojanja izmedu pojaseva, kojem
dolazi do minimalnih "otkrivanja" i1i otkopavanja
pojaseva us1ed delovanja malih voda. Na bazi ovih
radova stvoren obrazac za odredivanje racional
nog rastojanjaizmedu konsolidacionih pojaseva u
kanalima kanal-kinetama, koji glasi:
,5. d + 10,0
L = -'----'- ( (170)
m)
,
gde :L - racionalno horizontalno rastojanje iz
dva uzastopna konso1idaciona pojasa u ka
nalu, kanalu-kineti i sl. izrazeno u metrima; d -
srednji dijametar bujicnog nanosa u milimetrima;
i to delu korita gde se pojektuju konsolidacioni
pojasevi; ] pad korita u metrima; h - maksi
BUJICNOM KORIU
1. POPRECNE GRADEVINE 1 N]IOVA ULOGA
Osnovna vrsta poprl':cnih gradevina, koje se
trebljavajt1 kod iregulacija korita jesu;
pregrade, pragovi, konsolidacioni pojasevi, gabloni
i pIeteri.
Pregrade 8 gradevine, korisna
visina veca od 2,0 . Njihova se uloga svodi
1. Zastitu poprccnog f bujicnog korita, tj.
l i dna korita od daljih erozionih i korozionih:
procesa;
2. Smanjivanje uzduznog pada korita bujicnog
toka. timc neposredno brzinc krctanja njcgo
vih poplavnih valova;
3. Stvaranje vestackog erozionog bazisa za uz
vodne delove u ui korittt;
4. Zadrzavan;e odredcnih ko1iCina nanosa u
granicama domcta zaplava poprccnog objekta i kon
solidaciju naknadnih erozionih proccsa uzvo::
dclovima obala i korita.
U zavisnosti, koji sc deo kod projcktova
pregrada usmeruje tezisna akcija, mogu sc raz

~
l dubina vode 11 prelivu, proticajnom u likovati deponijske i konsolidacione prcgrade. Svr-
konso1idacionog pojasa, izrazena u metrima;
specificna (zap:emin8ka) tezina vode sa
nosom u tm 3 ; l zapreminska tezina
nog. nanosa (vuceni + susp~ndovani) u suvom 8ta
" t1 tonai m 8
Tako, , ako srednji dijametar
nanosa nekom potezu bujicnog korita gde se
projektuje regulacija sa kanalom u zemlji
konso1idacionim zidanim pojasevima od kamena
ili od betona, d 50 (5 ), visina (dubina)
vode prelivu pojasa h 1,0 ; pad korita ] =
0,02 m (2,00/0); zapreminska tezina vode
sa nanosom = 1,12 tone/m 3 ; zapreminska tezina
bujicnog nanosa u suvom (vazdusno suvom) stanju
l = 2.2 toneim 3 racionalno rastojanje izmedu
dva uzastopna pojasa, kojem nece doci do ot
krivanja (otkopavanja) pojasa bujicnih voda:

L 82,7 m
1,12
Zio v1, 0,02
ovom obrascu su isprojektovani i izvedeni
konsolidacioni pojasevi u glavnom koritu Vranjsko
-banjske reke nizvodno od zidane kincte, godine 1954.
Vise od 12 godina ovi pojasevi su kontrolisani sa
odgovarajucim , vrl0 i razne
jacinenad61ascimabujicnih voda. danas 0
vom potezu doslo do izrazitijeg otkopavanja ili
ztv izgracfenih pojaseva. SliCni rezultati su
dobijeni i u drugim uiim koritima, gde
jektovanje konsolidacionih PQjase-I izvrseno prema
ovoj metodici.
obrazac se odnosi rastojanja pojaseva
dclovima bujicnog korita gde su medupravci ili Sl. 88 - Naknadno nadvisavanje deponijske pregrade
blage krivinc. ostrijih k i gde projek koritu bujicnog toka "" (Bosansko Grahovo,
BIH) doprinelo zaplavu ovog objekta z;a
tovani poluprecnik ktivine ispod 100 , rasto vise 250.000 3 bujicnog nn (foto: inz. .
izdu pojaseva treba za 1( duzine skratiti. Cirkovic)

154
 izgradnje deponijskih pregrada da u dome
zaplava, uzvodno formiraju
od pregrada, zadrze sto . Na
suprot tomc, kod konsolidacionih pregrada da
8 fiksira odredcni proticajni profil u
ritu, da uzduzni pad korita i da pruzi
siguran oslonac za stopiranjc (zaustavljanje) uzvod
ll pokreta zemljista. Pored toga, postoje i retar
dacione prcgrade, kod svrha da l
val podeli u mlazeva, razli
cite brzinc, sto dovodi do naglog snizenja vodostaja
u nizvodnim delovima bujicnog korita. Pored toga,
retardacionc pregradc promenljivu, "vcCito
zivu" dcponiju uzvodno.
Porcd navedenih svrha, pregrade mogu
poprccne gradevine u koritima vodotoka
da posluze 10 za uzvodne 5isteme drena
St. 89 Konso!idaciona pregrada "Kozarackoj do
zn kanala, ulivni objekti za regulacione lini" (. Morava) donekte zaustavita snatne pokrete
radove, ili zahvatne gradcvine za devijacije i 8 obalskih padina svom uzvodnom delovanju
korisccllje .
I5tO tako, poprecne gradevine podizu
u i kanal-kinetama onda nazivaju uni
ficiranim : kaskade.
Kaskade grade od , betona, u
binacijama beton-drvo, i zavisi
od pada nivelete regulacije bujicnog korita.
Pragovi predstavljaju poprecne gradevine u
koritu, malih , od 0,2
do 2,0 metra. Njihova svrha u fiksiranju
precnog profila bujicnog korita i stzii uzvod
i pokreta zemijista i erozionih procesa.
KOl1solidacioni pojasevi poprecne gradevine
u ll0 koritu bez korisl1c visine. Njima
"ira uzduzni pad korita bujicnog vodotoka i odre
deni poprecni profi1.
Pregrade, pragovi i konso1idacioni pojasevi se
~ grade od zida u kamenu 8 ccmcntnim 1 Sl. 90 - Velika retardaciona pregrada . Ljubo
terom, od zjda u suvu, od zida od betona. vidi (sliv . Drine) izradena projektu inz. .
montova 1968. god. spasla vise puta varosicu Ljubo
podrucjima gde se nalazi dosta drveta i gde drvena viju od poplavnih valova bujicnog toka
grada mnogo skupa grade se i
precnc gradevine od drveta i , samo od
drvcta, balvana.
Gabionske pregrade su poprecne gradevine od
zicanih sanduka ispunjenih kamenom oblutkom.
siroku primenu kod radova u bujicnim
ritima s nestabilnim l i dnom. Mogu
roCito da koriste kod bujicnih tokova "blatno-kasas
tog" tipa, gde u pitanju pretezno od zem
l sitnog peska. Kod tokova s oblut
sljunkom krupnim , usled tre-
iicanu mrezu proticanju
riog l, mreza brzo sastruze i raspada, te 8 u
takvim tipovima bujicnih tokova isplati gradi
ti gabionske pregrade.
Pleteri su gradevine, ce8to i uz
duzne gradevine u koritu bujicnog vodotoka
padinama bujicnog sliva od kolja i pruca,
kori8ne visine do 1 metra. Mogu se graditi Sl. 91 - Sistem pragova od kamena zida .
tzv. "zivi" "tvi" pleteri, prema tome da matteru koritu . Vrle (. Morava:)
li 8 koristi za njihovu izgradnju sveze,
suvo pruce i kolje i da li se zeli da iz pruca i stor izmedu dvostrukog pletera ubaci naba
lja izbiju zivi izdanci. Mogu tome biti , onda se takvi objekti nazivaju kamenim sandu
nostruki dvostruki pleteri. Kada se u medupro cima.

20* 155
 U slucaju kada radi gradevina od
primitivno naslaganog krupnijeg kamena onda
takva pregrada naziva rustikalnom pregradom
rustikalnim zidom.
Svi ! objekti u koritu, izuzev
konsolidacionih pojaseva i pragova visine ispod 30
treba, pravilu da nizvodne strane,
udaljen za 1,5 duzinu korisne visine,
l konsolidacioni objekat, tzv. zub. pu
konsolidaciona gradevina bez korisne visine,
koja 8titi od podkopavanja temelje poprecnog
jekta s nizvodne strane. Izgradnja zuba kao
nog objekta moze da izostane u slucaju kada
temelj poprecnog objekta fundiran cvrs
toj steni i kad 10 metara nizvodno od
precnog gde izgradena pregrada dno i
l korita vodotoka dovoljno stenoviti.
. Pored toga, kod klasicnih tipova
grada kao i kod kaskada, kao sastavni delovi
se i plocnik i obalni zidovi. Pri tome ploinik,
- Pregrade od kaenih sanduka (dvostruk
sa kameni n;) "Zirovsko
obalni zidovi i zub nazivaju jednim toku" (IH). (joto: inz. F. Rainer)
"podslaplje" pregrade kaskade. Najcesce se ovi
delovi poprecnog objekta u koritu grade motrene izgradnje objekata u
od zida u kamenu s cementnim malterom ili od koritu, kod nepravilnog redosleda izgradnje
betona. Samo kod objekata od pletera ili kod gabion vakvih objekata, u koritu bujicnog vodotoka pojave

I
skih pregrada podslaplja grade od kamene kaldr uzvodnim delovima nezeljena zatrpavanja
u suvo i1i u kombinaciji sa zicanim sanducima. okolnih zemljiSta i zgrada, jaka kopanja i
Pregrade, pragovi ili konsolidacioni pojasevi erozija u nizvodnim delovima. Zbog toga pitanja
mogu da u poprecnom smislu pravolinijski izgradnje poprecnih objekata, naroCito zidanih i
1,
l! oblik, tome razlikuju prave i betonskih pregrada u koritima zasluzuje
lucne gradevine za regulacije paznju, kako od inzenjera projektanata,
korita. tako i od izvodaca radova.
Prave, tacnije pravolinijske U , kod usamljenih, pojedinacnih ..
gradevine, rade se mestima gde sigurnih objekata pregrada u koritima treba
stenovitih 10 l korita. nizvodno napraviti potezu od 200 do 300
Obrnuto od toga. lucne pregradne gradevnie iz tara 3-4 konsolidaciona pojasa, tj. objekta bez
graduju mestima gde korito bujicnog vodotoka korisne visine, kojima se obezbedio nizvodni deo
kroz cvrste stene, dovoljno sposobne da bujicnog korita od nezeljenih posledica "kopanja
hvate pritiske lucnih objekata. korita" usled dejstva pregrade.
Svi ! objekti u koritu
jedno zajednicko svojstvo da izazivaju
u rezimu voda bujicnog toka, kako uzvodno tako 2. DIMENZIONISANJE TRUPA I RADNIH DELO
i nizvodno od~ profi1a gde 'objekat POPRECNIH U UJI
dignut. U praksi cesto desava da kod nes- NOG VODOTOA

Pitanje pravilnog dimenzionisanja pregrada

."
Sl. 92 - Rustikalne pregrade od suvozida bujicnpm
podrucju . Srebrenice (Stragari, Srbija). (foto: inz.
. PetroVic)
volinijskog i lucnog tipa od zida u kamenu 1 u
betonu od Sirokog interesa za u praksi .
U mnogim izvodackim projektima za
podrucja za izgradnju zidanih betonskih
objekata u koritima vodotoka
t"edovno se predvidaju vrlo zamasni iznosi novcanih
sredstava i materijala. U programu hitnih radova,
kako danas tako i u buducnosti, zidane i
tOIlskc objekte redovno te sume
laziti 50% od ukupno predvidenih iznosa za sve
ostale radove.
Radi toga, vec su odavno pokazane tendencije,
kako od teoreticara tako i od prakticara iz
sti tokova i regulacija reka, da
iznadu takve dimel1zije objekata,koje
za date uslove predstavljati i ekonomski
voljnije resenje.

156
 Vecina od dosadasnjih odredivanja ra
.l dimenzija 1' kameniIl i bctonskih
objekata u bujicnom koritu predstavljaju samo
pokusaje kojima sa teorijske strane kompletno
obuhvacen problem.
Tako se pokazalo da u praksi l slucaje
da su neke od izgradenih pregrada od kamena
i1i betona kao objekti m sirokog "dec
belog" poprecnog preseka, m vek ipak
dug, jer nisu izdrzale udarce bujicnih voda i
nosa. S druge strane, postoje i danas u mnogim pod
rucjima izgradeni i odrzani objekti m
tankih "vitkiIl" poprecniIl preseka trupa, preko ko
su godinama pre1ivale stihijske bujicne vode
nanosi. Medutilll, pokusaji da se objekti "vitkiIl",
tankiIl poprecnih preseka slepo, kroz praksu prenesu
u druga podrucja, rcdovno nisu da1i zv re
zultate.
Zbog toga postaje nuznost da se sagleda sledece:
1) Sigurnost protiv rusenja kamenih ili betonskih
objekata podignutih u bujicnim koritima, ako SlI
izgradeni u dimenzijama tanjim od koje su
lIsvojene u praksi, koje SlI stekle odredenu teorij
sku osnovu i kojll usvaja Komisija za revizijll pro
jekata SlId, u slucaju kada doslo do tuzbi
zbog eventllaJnih steta od rusenja objekata;
2) kmsk opravdanost lIsvojenog poprec
nog preseka t1 vezi s verovatnocom moguceg ruse
od stihijskih naleta bujicnog toka.
Sl. 94 - Gabionska konsolidaciona pregrada bujic
toku "Panevljanska reka" (. Morava). Gabionske
pregrade (zicane korpenapunjene kamenjem) uspe
ni odo~evaju pokretima terena, zbog svoje e~astic
nosti, nego druge vrste popTecni objekata
Sl. 95 Lucna kamena pregrada bujicnom koritu
. Moscanice (BIH). (foto: inz. D. Afanasi;ev)
Drt1gim m, za inzenjerskt1 prakst1 od krt1p
nog znacaja da se kod predloga odredcnih dimcl1zija
trt1pa zidanih kamenih pregrada, kao i ostalih
delova (krila, podslaplja, zuba, plocnika i sl.)
ide rizik od evel1tualnog rt1senja takvog
jekta posle ve6eg naleta voda. Projektova
dimenzije poprecl1og zidanog objekta t1 m
koritu treba da obezbedi vek trajanja takvom
jektu od m 100 godina.
Uopste receno, l1at1cl1i radnici i empiricari
kt1sali su da stvore odgovarajuCtl metodikt1 za re
savanjc ovoga problema, t1g1avnom bazi osnova
teorijske mehanike, koje se odnosi gradnjt1 pot
pornih zidova. Pri tome, kod dosadasnjih i
savanja isticu se sledece grupe:
) graficki ! odredivanja dimenzija
voljl1ijeg preseka trpa pregrade sastavnih
delova;
) analiticko odredivanje dimenzija najpovolj
nijeg preseka trupa pregrade i1i l1jenih sastavnih
delova;
) m obrasci za dimenzionisanja.
U osnovi , bilo da se
di gfiCk-1itikim metodikama
kim obrascima, lezi dimenzionisanje trt1pa pregrada
i njihovih sastavnih delova pritisak zemlje,
pritisak vode.
Ispitivan:jima da dimenzionisanje
trupa pregrade sigurnije ako se vrsi pritisak
yode, nego ako se to pritisak zemlje (MaIe.
ti6 inz. .: 68). i,
Dimenzionisanje trupa zidanih preg
rada pritisak vode daje deblje srednje preseke
zida ncgo sto to daje dimenzionisanje pritisak
zemlje. Pritisak zl delt1je pod m t1g1om
trt1p pregrade nego 8to deluje pritisak vode i
tome pritisak zemlje ne vrsi i odgovarajt1ci t1dar l1a
telo pregrade, kao 5to to slt1Caj kod pritiska vode
s t1jii s koja dotice ve1ikim brzinama.
Pritisak vode reprezentuje povrsina ravnokrakog
p::-avot1g10g trollgla, kod kojeg St1 katete jednake
korisnoj visini pregrade.
Graficko-analiticko odredivanje dimenzija
grada (sirine pregrade) prikazano t1 sematskom
smislt1 pri1ozenoj skici (sl. 100).
Sila pritiska "" polazi iz tezista trot1g1a potiska
i jednaka povrsini trougla ONN' pomnozenoj
157
..
Ako se usvoje oznake date sl. 100 preseka'
trupa jedne proste zidane kamene betonske pre
grade, onda :
ukupna visina pregrade zajedno s teme
l izraiena u m;
hk korisna visina pregrade od terena (
terena uzvodnoj strani) do li (usta)
pregrade, u metrima;
- :;irina pregrade u temelju, u metrima;
- sirina pregrade li (ustima) pregra
de, u metrima;
ht dubina temelja pregrade, u m;
nagi prednje nizvodne strane pregrade (
gib slapiSta), u m;
dl - zisk tezina vode, u to
!m ( 1,1 - 1,5 tll!m );
d - zapreminska tezina zida kamene pregrade,
u tona!m3 , ( 2,0-2,4 t!m);
Sl. 96 - Klasicni tip pTegTade kao n gTa(te srednja :;irina trupa pregrade izmedu
vine u bujicno kOTitu. - kTila pTegTade;
(usta) i linije terena ! temelju pregrade (os
pTeliv; - tTUP; D - obalni zid; - plocnik i F
zub pTegTade. Betonska konsolidaciona pTegTada novica ");
"Mekotsko potoku" sliv . LugoiTa (STbija). Rad = hk'n; ,5(+);
inz. . Vucetica ' - sirina pregrade krilnom zidu u metrima.
Uopste , kod pravih kamenih zidanih'
sa zapreminskom tezinom vode (sa pregrada "trup" pregrade se izgrad:uje uglavnom u
som). ta tezina dl 1,1-1,5 t!m trapezoidnom preseku, uzvodna strana verti"

tr- 1'1;',
sili se suprotstavlja tezina trupa pregrade
(G) koja deluje u tezistu trapeza MN i M'N'. Sila
(G) jednaka povrsini trapeza MNM'N' pomnoze
1. sa zapreminskom tezinom zida pregrade. Zapre
minska tezina zida se uzima sa d 2,0
i' - 2,4 t/m3
Pregrada biti stabilna ako rezultanta si1a
i G, tj. sila R - sece osnovicu MN u sredojoj tre
, te osnovice.
Na slican nacin moze grafo-ana1itickom meto
dom da se odredi i l poprecni presek i l se najvise koriste obrasci . i Vndeva.
pregrada. Uko1iko se kod odred:ivanja
kaze da rezultanta (R) sece osnovicu MN u
i l trecini, presek trupa pregrade treba poveeati,
t tj. poveeati duzine osnovica MN i M'N'.
kalna, nizvodna u nagiu. Nagi nizvodne strane
kod zida u cementnom malteru 5:1, dok kod
kamenog zida u "suvo" taj nagi 4:1 tj.
za zid u . malteru 0,20; za zid od kamena
u suvo 0,25.
Osim trapezoidnog preseka gradi se trup zida
kamenih pregrada i u obliku "lucno-trapezoid
nog pvseka", kada nije u pitanju izgradnja
lucne pregrade.
Za ana1iticko dimenzionisanje pregrada u Evropi
1 - obrazac glasi;
- [- 0,5n + V1,25 2 + i () (171~

Ana1iticko odredivanje dimenzija najpovoljnijeg,

staNcki sigurnog poprecnog preseka trupa zidac = hk - !
,..
kamenih pregrada, sastavnih delova,
hk
:; se uglavnom isprobanim staticko-analitickim m (3 2 - 23 ) gde su =
jednaCinama, s tim se pOjedini elementi iz ovih
jednacina prilagod:avaju konkretnim uslovima te
renu. dl zapreminska tezina vode

1 (1,1 - 1,5) t!m3
m d zapreminska tezina zida (2,0
d
- 2,4) t/m3

b=B-hk' (u )
.
Obrazac (171) daje samo orijentacione rezultate.
11 - obrazac glasi:
.

=- 2: . l- + V92 + 4 <\ ( + ,25 2 ) ]

Sl. 97 - tipican nacTt od pleteTa;

od kaenog sanduka (u ) (172)
1
i 158

I1
 1ja koeficijent korekcije prof. Levia, dok "G"
tezina pregrade (vertika1na komponenta rezu1tante)
u kg, ili u tonama. Pregrada otporna smicanje,
ako N jednako ili od .
Iz pred1ozenog proracuna se vidi da obrazac
(171) daje dimenzije pregrade, koje osiguravaju
tiv smicanja u osnovi, to bo1ji od obrasca pod
(172) (Bio1cev dr .As.: 88).
Bugarski naucnik Vndev, dao vise sliCnih
obrazaca osnovu - i to:
Za vrednost = 0,25 ") rastojanje izmedu
centra pritiska rezu1tante R 1iniji teme1ja ""
tacke "".

= [-0,25 + '10,73 2 + 0,666 ] ( ) (173)

,81. 98 - Nacrt k1asicne prave pregrade: - izg1ed;

- presek; - osnova. Zid od betona, preliv za vrednost = 0,20' obrazac:
zen kaeno

:gde su: - sirina pregrade u srednjem preseku,

= [- 0,166 + \I O,583n 2 + 0,556] I ( )

po1ovini trupa pregrade od teme1ja do (174)

(usta) pregrade u
h = 0,5 ( + ) i oni se mogu koristiti, prvi za zidane kamene
jekte u glavnom koritu bujicnog toka, drugi za
4Hd (1 + 2
) 20 betonske pregrade kako u ga1vnom toku, tako i u
= 3- gde N = -(1 + 2
)
pritokama. Sve oznake u ovim obrascima su istovet
N 3
ne kao u obrascu pod (171).
gde "" rastojanje u metrima izmedu centra pri Dibosk posmatrao pregradu u bujicnom ko
tiska duzi MN, teme1ju pregrade gde ritu pod pritiskom bujicnog nanosa, od kamena, pes
,zu1tanta (R) pritiskuje osnovicu teme1ja pregrade do ka i mu1ja, i pred1ozio za dimenzionisanje 0
tacke "" - izrazeno u metrima; N - dozvo1jeno vakvih objekata odredivanje raciona1ne dimenzije
naprezanje pritisak u kg!cm 2 ; (1 + n 2) predstav preseka pregrade () kroz sledeci obrazac:

= hk -
1 - -1
[ 2
+ V2.
- - . ti -
3 .d 2
(
2 + -1- + -1
+ -)
hk 2 12 3. 2
] ( ) (175)

gde su: h k - korisna visina pregrade u (sl. 101); nanosa u zap1avu pregrade (obicno 300 - 350). Vred
- nagib prednje, - nagib uzvodne strane nost za - treba uzimati od 1,8-2,2 t!m 3
pregrade; - zapreminska tezina materija1a nanosa . Wang pred1ozio obrasce za 1aku upotrebu
u tonaim 3 (vuceni + suspendovani nanos u vazdus u praksi, koji glase:
suvom stanju); d - zapreminska tezina zida ) Za pregrade od kamena u . ma1teru:
pregrade, ista kao i u obrascima (171-174);
visina maksima1nog proticaja vode
,grade u ; Q; - ugao prirodnog nagiba bujicnog I = 0.5 . hk (1 - ) I () (176)

laQIS

1~ ~jl-'~---~~~--=:
~4:--------s------J
R=S 1=0,15

Sl. 99 - Nacrt 1ucne pregrade od zida betonu sa 81. 100 - Osnova za grafo-analiticko odred.ivanje
pre1ivo oblozeni kaeno: - izg1ed; - ciona1nog preseka pravih kaenih ili betonskih
sek; - osnova grada obrascia Thiery-a i Vndeva

159
 bl. 51 - Dozvoljeno naprezanje ila ispod ravne (.
meljne stope

-,,;-
0)0 Naziv zemljisne tvorevine

,
o:;..d i blize karakteristike
)"
,/

1 Mulj, treset i lesna raskvasena

zemljista:

2 Nevezana zemljista u nepore

stanju:
" Sitan pesak (krupnoca zrna
~ .
...r
do 1 ) 2
u pesak (zrna od 1-3 mm) 3
Sljunkoviti pesak (30%
'"
~ SL. 101 Osnova za nik odredivanje racionaL sljunka precnika 20 ) 4
r nog preseka pravih kamenih betonskih pregrada 3 vezana zemljista
f' obrascu Dibosk-a (peskuse i glinovita zemIjista):
,.
o,;r u kasastom staniu
1': u mekanom stanju ("lako
) za pregrade od kamena suvozidu: mesiva") 0,4
i u krutom stanju ("tesko
~'
0,5 . hk () (177)
mesiva") 0,8
~ . POltltvl'da zem1jista 1,5
~"
~
tvrda zemljista (normalna za
r.. ) za pregrade u betonu: stope temelja) 3,0
4 Sedimentne stene (pescari,
krecnjaci, r, dolomiti,
kristalasti skriljci i glinci);
0,33,'3 hk
1 () ~178)
) lako dbliv i male cvrstoce 10 kgjcm 2"

,'1 ,gde su: sirina pregrade

korisna visina pregrade u ;
prelivu u ; hk
"" nagib nizvodne 5
) cvrste (cvrstoca pritisak
iznad 50 kg/cm2 )
Eruptivne povrsinske i dubinske
stene (graniti, sijeniti, dioriti,
15 kgjcm 2'

strane pregradc u .
porfiri, dijabazi, andeziti,
1 za proracune debljine l pregrada Thiery gnajs i sl.) 30 kg(cm2
postavio obrazac:

2 cavaju se za zemljista pod 2) i 3) za svaki dalji

B=R(1-V 'N ()
gde : debljina l pregrade temelju
pregrade visini terena ( , profilu
pod ) u I. 99) u metrima; R - radius okvasene
povrsine pregrade (linija , pod )
I. 99) u ; d1 - zapreminska tezina bujicne vo
de tona!m 3 ( 1,1 1,5 tona im 3 ); h k - koris
visina pregrade m, dok N - dozvoljeno
prezanje pritisak u kglcm 2 istovetno kao kod
rasca pad (172). Nagib kvasene strane (uzvodne)
obicno se uzima 0,15-0,20 dok za nizvod
stranu lucne pregrade koriste vcCinom nagibl
0,20 0,25. Na taj formira velicina deblji
l pregrade prelivu (Vogeli . :168).
Ne samo kod ' pregrada, vec i kod pravih
~ t pregrade moze dobiti iz izraza:
pre,grada, pogotovu, ako se radi objektima ve
korisnih visina, treba pored ispitivanja napreza
zida pritisak, ispitati i dozvoljcno naprezanje
zemljista i stena u temelju iJi bokovima ovakvih
objekata. Za tu svrhu koristiti uhodane geomeha~
nicke metode. Tako, prema madarskim istrazivanji
dobijena sledeca orijentaciona tablica (51)
dozvoljenih naprezanja pritisak pri ravnom fun
diranju, koja publikovana 1941 god. (Jaki . ;169).
Core navedeni dozvoljeni pritisci tlo ispod
temeljne stope vaze za dubine temelja do 2 8
pod granice smrzavanja. Kada su te dubine 2 ,
,granice dozvoljenog naprezanja pritisak pove
(1791 tar dubine prosecno za + 0,5 kg!cm2 Ima predloga
za uvodenje drugih pribliznih obrazaca za dimen
zionisanje l pregrada (Biscevic .: 243).
U jednoj od novijih strucno-naucnih publika
rumunski struCnjak inz. L. Z. Voiculescu vrsi
detaljnu analizu dosadasnjih nacina dimenzionisa
nja poprecnih objekata (pregrada) za uredenje
jicnih vodotoka i daje niz svojih predloga u
postizanja racionalnijih i sigurnijih dimenzija ovak
vih objekata. narocito analizira uticaj nagiba '
samo prednje strane pregrada, kako to prihvaceno
u osnovnom obrascu Thierya, vec i l1agiba uzvodne
strane pregrade i istice mogUCl1ost usteda dimen
zijama ovakvih objekata, ako se u odgovarajuce
rasce uvedu i pozitivni uticaji nagiba pregrada uz
vodne strane (Voiculescu inz. L. :163).
smatra da se osnovica stabllne, racionalne:
ZM
= gde : = LV
tj. odnos horizontalnih vertikalnim otpo
rima pregradi. Suma horizontalnih otpora (2:
dobija, se iz zbira 8 naprezanja, suma vertikalnih
otpora (2: ) iz zbira tezine pregrade i 3 vrste
prezanja. Za svaki tip l1aprezanja, zbog komplikova
nosti istraznih obrazaca L. Voiculescu daje niz
tabela i grafikona, kojih se mogu prak
ticno da iznadu za razne vrste poprecnih gradevina
i raz!icite materijale zida objekta, kao i raz!icite

160
marke betonskih objekata. Rad inz. Voiculescua za Za srednju brzinu vode bujicnog toka koristi
sluzuje posebnu paznju, jer tretman se obrazac Sribnog, koji glasi:
nekih elemenata, koji presudan uticaj sta
bilnost poprecnih objekata koritu, koji V sr 6,50 ,66 ,25 (1 ),5 (184)
dosadasnjoj praksi i teoriji za dimenzionisanje
trupa pregrada nisu uzimani obzir. gde su h i i iste veliCine kao u prethodnom obras
U Sovjetskom Savezu sirina pregrada pre , korelacioni koeficijent.

livu se racuna uprosceno'j formuli Demont Sto se tice ostfllih "radnih" delova pregrada 1.
zeya, kOja glasi: jj~~j koritima, ako su uradene od kamenog ,,;;.
da 111 u betonu, praksi se sledeci
I =,5(-) () (181) obrasci:
) Za zid zuba od kamena u cementnom malteru:

gde : - sirina pre1iva pregrade u metrima; 0,4 + 0,05 h k ; ( ) (185)

visina pregrade u metrima s nizvodne strane; h
visina pregrade s uzvodne strane; i - nagib nizvod ) Za zid zuba od betona:
strane pregrade.
Ovaj obrazac daje samo grube, orijentacione 0,3 + 0,05 h k ; ( ) (186)
rezultate. Medutim, veoma krupan doprinos !
) Za debljinu plocnika:
iz oblasti uredenja tokova i izgradnji
pe~~ objekata koritu predstavlja
nOVIJI rad poznatog sovjetskog strucnjaka 1. 1. Her
do 0,25 + 0,05 hk; ( ) (187)

heulidzea izgradnji speci'jalnih armirano-betonskih gde : sirina zuba proticajnom profi1u (pre~
objekata u podrucjima (hlidz 1. 1.: livu zuba) ; hk korisna visina pregrade u
169). metrima; d~ debIjina plocnika ;
Prema izvrsenim ispitivanjima sovjetskih Duzina podslaptja pregrada odreduje se iz
llika Voznesenskog, Neporoznog, Beruceva i
ulidzea, mogao da se dobije praktlcni obrazac za razaca:
) Za pregrade u glavnom koritu, i bazne pre-
sracullavanje sumarllog srednjeg pritiska ll tel0
pregrade u koritu, koji glasi: grade pritokama:

2,0' hk -1- 0,5 ( ) (188)

( tonajm 2 ) (181)

gde : zapreminska tezina bujicnog nanosa ) Za pregrade u pritokama bujicnog toka:

u tona!m 3 ; h - korisna visina poprecnog objekta
L 1,5' hk + 0,5 ( ) (189)
u metrima; V - srednja brzina kojom ! tok
udara pregradu, izrazena u m 1/sek. U sustini h
predstavlja s[ednju dubinu velike vode bujicnog gde : hk - korisna visina pregrada u metrima;
toka ! uzvodnoj strani pregrade. L - duzina podslaplja .
Z.a kon.t~olni obrazac za sracunavanje sumamog Zapremina zaplava (deponije) pregrada moze
~rednJeg prltIska pregradu, 1. Herheulidze predla
da se sracuna iz obrasca:
ze obrazac Furukava, koji glasi:
(190)

I = 35 (gV2
1,35 n ) ,
. 0451
( t 2 ) (182)
gde : - srednja sirina korita bujicnog vodoto
ka iznad pregrade u metrima; hk - korisna visina
ovim obrascima, poznatih
pregrade metrima; ] - prirodni pad korita
grafoanalitickih metoda moze se sracunati i odre
jicnog vodotoka metrima; ]1 - pad talozenja
diti pravo mesto preseka rezultante s ivicom te
(projektovani pad) materijala bujicnog nanosa u
melja pregrade i odrediti raciollalnost usvojenih
zaplavu (deponiji) pregrade u metrima.
dimenzija.
U praksi se dimenzionisu prema obrascima
Objekti, koje u navedenom radu predlaze 1. govi i pregrade, dok se konsolidacioni pojasevi (
Herheulidze predstavljaju novost oblasti izgradnje jekti bez korisne visine) projektuju u standardnim
i ekonomike uredenja korita i zasluzuju debljinama od 0,3-0,5 tome da 1i suod
paznjustrucnjaka.
betona od zida od kamena.
Za proracun maksimalne brzine bujicne vode pregrade od gabiona (zicane korpe ispunje
sovjetski strucnjaci obrazac Sribnij
kamenjem) postoji u praksi pravilo, da se teme
-Beruceva, koji glasi:
lji grade sirini od 2 1,25 ; trup pregrade
I .
V 10,75 ,55. 10,33 I (mjsek) (183)
prelivu treba da ima najmanju sirinu od 1,0 ,
nagib prednje strane ne trebada veci od 0,25
(4:1), jer prednja strana gabionskih objekata iz
gde: h - srednja dublna bujicnog toka lozeila usled prelivanja bujicnih nanosa.
uzvodno od pregrade; i pad korita vodoto pravilu treba izbegavati gradnju gabionskih
ka metrima. grada vecih korisnih visinaod 3,0 .

21 16.1
 Kod pletera i kamenih sanduka isto tako ne U slucaju kada proticajni l pregrade
treba s korisnim visinama veCim od 0,75 slozenog tipa treba proticaj racunati posebno za
1,0 . svaki deo f i konacni proticaj takvog oblika
preliva sracunati obrascu:
U praksi postoje poku8aji da se konsolidacioni
pojasevi (poprecni objekti bez korisne visine) grade Q= {1 V1 + {2 V2 + ..... fn . V (rn 3 jsek)
od montaznih betonskih elemertata, kako se
stigle odredene u8tede u debljini objekata i u vreme Kod novog tipa retardacionih pregrada treba
nu, brzini gradnje. Vecina od ovih pokusaja nije us red proticaja vode i nanosa preko preliva sracunati
pela. Zaboravlja sustinska svrha konsolidacionih i isticanje vode, koje se vrsi pod pritiskom kroz otvo
pojaseva, oni treba da odigraju ulogu vestackog re pregrada.
erozionog bazisa, vek treba da bude veoma Isticanje vode kroz otvore retardacionih pregra
dug i da jaku otpornu snagu, koja odole da treba sracunati obrascu:
vala razlicitim naletima bujicnog toka. Zbog toga
kod pokusaja "raciona1isanja" dimenzija konsoli
dacionih pojaseva treba postupiti oprezno, kao i kod 3 3
pregrada, rusenjem ovakvih objekata u
koritu mogu da nastupe nezeljene posledice. Is
2 rn . V2g
q - ' - [(h 2 + Ck) 2 - (hl + Ck) 2]
pitivanja racionalnom rastojan'ju izmedu konsoli
dacionih pojaseva prikazana kod izraza (170). (m 3 jsek) (192)

gde : = 0,62 koeficijent kontrakcije; 8

.
DIMENZIONISANjE PRELIVNIH ORGANA rina otvora (prozora) pregrade; g 9,81 mlsek2
PREGRADA I DRUGIH POPRECNIH GRADEVINA ubrzanje zemljine teze; 2 udaljenost donje ivice
U BUJICNOM KORITU otvora (prozora) pregrade od nivoa maksimalne
vode koja pre1iva preko preliva pregrade u
Posto svaka poprecna gradevina u bujicnom ; 1 udaljenost gornje 1vice otvora (prozora)
koritu, u zavisnosti od svoje korisne visine, pred pregrade od nivoa maksimalne vode u metrima;
stavlja nepotopljeni, polupotopljeni ili potpuno dok :
11
,"'.
topljeni preliv, treba i dimenzionisanje prelivnih
I! organa pregrada vrsiti obrascima koji odgovaraju 2

prelivima ostroivicnog tipa. Ck

2g
Prelivanje ili isticanjevode kroz proticajni otvor
. gde : V - dolazna brzina bujicnog toka u m1(sek.
pregrada treba sracunavati obrascu Poleni-a, i to:
Detalji ovom tipu poprecnih gradevina u
koritu dati u radu (155).
3 3 Isto tako, dolazne brzine bujicnog toka, pored
Q 2' rn . . 2g[ (h +
V- Ck ) 2 - Ck 2] Chezyu mogu sracunati obrascima
Sribnog, Siedeka i dr.

(rnlsek) (191) 4. NOVA ISTRAZIVANjA DIMENZIONISANjU

PREGRADA RADNE GRUPE ZA EROZljU 1 BU
gde : 0,62 koeficijent kontrakcije; - sirina jlCNE TOKOVE 1 NASA POSIGNUCA
donje ivice preliva (duzina ivice prelivnog organa
pregrade) u metrima; g = 9,81 mlsek2 ubrzanje Nema sumnje da problem odredivanja
zemljine teze; h visina prelivnog mlaza vode s cionalnih dimenzija trupa zidanih i betonskih pre
nanosom rastojanju od h od zadnje ivice preliva grada bazni kod uredenja bujicnih korita.
uzvodno, izrazena u ; dok : Zbog toga i organizacija , odnosno njena
Radna grupa za eroziju, bujicne tokove i lavine,
2 postavila svojem zasedanju u Francuskoj, 1952.
Ck = 2g godine, kao jedan od vaZnih zadataka ..istrazivanje
,~ razliCitih tipova i dimenzionisanje pregra
"
gde : V dolazna brzina bujicnog toka iznad
grade, sracunata obrascu Chezya '" . YR
da". Jedan opsirniji izvrstaj tom pitanju podneo
Radnoj grupi predstavnik Austrije, inz. . Weber,
trecem zasedanju ove grupe 1956. god. u Jugosla
Kod pragova i objekata malih korisnih visina,
kao i kod konso1idacionih pojaseva, proticaj treba viji. izvestaj uglavnom ipak samo odnosio
osnovne principe dimenzionisanja ravnih i luc
odrediti poobrascu:
nih pregrada u Austriji.
Q= {. Vsr (rn 3/sek) izvestaju Webera u Austriji konso1ida
cione pregrade dimenzioniSu uproscenoj foru
li Hoffmanna, koja glasi:
gde : f - vs proticajnog profila objekta
ako preliv prostog oblika; V - srednja dolaz
brzina bujicnog toka. I = 0.462 h k I ( metrirna) (193)

162
gde : hk - korisna vlSlna pregrade u metrima,
i pored toga se s uzvodne strane zatrpavaju kame
sljuncanim zastorom. Deponijske dvi u bujicnom koritu izlozene su udarima i
retencione pregrade dimenzionisu obrascu
Naviera, hidrostaticki pritisak vodc telo
pregrade i dodatkom visine vode iznad preliva.
Prema opstem izvestaju Radne grupe za ero
ziju, bujicne tokove i lavine u veCini evrop-.
skih i nekim azijskim zemljama, dimenzionisanje
pregrada za uredenje bujicnih korita vrsi putem
odredivanja hidrostatickog pritiska trup pregrade
odredivanja unutrasnjih naprezanja u zidu (!
. EFC/TORR/53 tc. 29-1962. god.).
Medutim, s druge strane, postoje otvorena, ne
resena pitanja odredivanja koeficijenta sigurnosti
za ovakve gradnje. Tako R. Hampelu treba taj
koeficijent da vrednost od 2,5 - 5,0,
jicnim koritima vladaju stiijski uslovi, koje tesko
obicnim hidrostatickim racunom dovoljno sigurno
odrediti.
U Koruskoj bilo podvrgnuto ispitivanju 410
izgradenih pregrada u bujicnim koritima, sagrade
nih do kraja 1957. godine, od kojih vecina l
"potdimenzionisal1a" tj. s tankim presecima trupa.
Od tih pregrada svega 8 i, 12 nije bilo
uopste zaplavljeno, 390 odrzalo, iako ko
eficijent sigurnosti relativno nizak (koeficijent
otpora prevrtanje manji od 1,0).
rezultat ovih ispitivanja postavljen
piricki obrazac za dimenzionisanje ravnih pregra
u smislu racionalne ekonomike i to:
0,815 t I (u metrima)
gde : debljina temelja pregrade u metrima,
( metrima)
gde : korisna visina pregrade (visina preg
rade od temelja do preliva); u - dubina maksimal
ne vode prelivu pregrade, u metrima.
Pri tome, naglaseno da za vece raspone
bolje izvoditi lucne nego prave pregrade, ako to
dozvoljavaju teren8ki uslovi.
Kronfelnner-Krau8 upozoravaju ovim 8
trazivanjima da kod bujicnih pregrada ne
ki nacin biti odrazen i uticaj sirine ,
dubine vode, mada su ud niz pokusaja
ispitivanja i odredili niz drugih napona, koji imaju
uticaj stabilnost pregrada, nisu dosli do odgova
rajuceg predioga (Kronfelnner-Kraus: 170).
Uopste, ono 5tO moze zapaziti kod dosadas
njih nacina istraZivanja racionalnim dimenzijama
za izgradnju zidallih i betonskih objekata u bujicnim
kiti, koje su izvs razliciti istrazivaci
sveta, to nedostatak uticaja sile protoka.
Pocev od klasicnih Thiery-evih predloga do niza
prakticnih obrazaca drugih istrazivaca svuda
lazilo kod ovih dimenzionisanja od postavke da
bujicne pregrade imaju slicnost s vodojazama i da
njih deluje sHa statickog pritiska vode i1i pri
tiska zemlje, kao kod potpornih zidova.
21*
Nasa visegodisnja istrazivanja pokazuju da une
koliko treba odstupiti od ovih principa. Pregradne
potresima pri kretanju vode i krupnog kamenog
nanosa, kakvom izlozene vodojaze ni potporni
zidovi. Kod vodojaza u pitanju kretanje i proticaj
vode n sa sitnim suspendovanim nanosom, ko
! telo vodojaze 'ne izaziva vece prakticno
rljive potrese. Kod potpornih zidova stanje pritiska
vise manje staticko i nema prelivanja vode s
nanosom.
Pregrade u bu'jicnom koritu izlozene su stli
udarima i potresima, od kojih podrhtavaju i trup
i njihovi temelji. Zbog toga i ostaje neresen zadatak
sigurnosti dimenzija usvojenih za izgradnju
recnih zidanih i betonskih objekata u bujicnom
koritu.
Na podignutim, od stihijskih bujicnih voda
srusenih nekih vecih pregrada u bujicnim tokovima
Korbevacke reke, Bujkovacke reke, Suve Morave
u slivu Juzne Morave i Pacarse u slivu , izvr
sena su detaljna ispitivanja u periodu 1955-1968.
g. materijalu zida, nacinu gradn'je, fundiranju i
sl. ispitivanja su dala mogucnost da se za racio
nalno odredivanje dimenzija za zidane i betonske
objekte u bujicnim koritima postavi novi analiticki
izraz, ko i glasi:
=0,16(h k +d).(1,0+ __) 1/1: <V-)
10
( ) (196)
(194)
gde : debljina trupa pregrade prelivu u
metrima; h k korisna visina pregrade u metrima;
d - maksimalna dubina vode prelivu pregrade
u metrima; L - srednja duzina proticajnog f
(195) vode prelivu pregrade u ; - nagib prednje
(nizvodne) strane pregrade u metrima; koefici
jent ukupnih otpora:
= 1,3
2
gde : 1 zapreminska tezina bujicne vode s na
nosom u t/m ; 2 zapreminska tezina zida
pregrade u tona/m3 . Obrazac se odnosi samo
prave ne i lucne pregrade, se putem i8tOg
mogu odredivati nln dimenzije ne samo kod
betonskih i zidanih pregrada, vec i pragova i konso
iidacionih pojaseva, te u tom smislu predstavlja
'jedan od prvih pokusaja ove vrste. Jedan od prvih
objekata izvedenih ovom obrascu izgraden
u bujiCnom toku "Bakarna dolina" (GrdeHcka
sura) u 1967. god., sada u toku izgradnja i dru
gih objekata. prakticna ispitivanja se nastavljaju
(sl. 81).
Osnovna novina u ovom obrascu izrazen uti
duzine proticajnog fi1 vode prelivu
grade i uticaj dinamickog koeficijenta (1,3) u koefi
cijentu otpora "", kao i mogucnost primene ovoga
izraza za dimenzionisanje i pravilnu izgradnju zida
nih i betonskih pregrada, pragova i konso1idacionih
pojaseva pravog ne lucnog tipa.
163
 siranjem vizura odreedne tacke, udaljenosti
15 - 20 m, moze ova pojava neposredno da se
smatra. Narocito jaki potresi okolnom terenu
i pod temeljem pregrade nastaju, kada vo
de nose vece kolicine krupnog kamena. Ti potresi
mogu da budu uzrok naknadnih rusenja ovih
kata.
Ti stalni dinamicki udari i potresi terena oko
pregrada koritu i glavnu speeific
nost ovakvih objekata, se i njihovo dinz
Sl. 102 - Elementi za primenu obrasca za dimenzio"
nisanje moze svrstati u "kategorije poipornih
sanje trupa n objekata pod (196): mak" zidova" koji odredene staticke pritiske.
simalno velika (ocekivana) bujicna voda; d dubi" Medutim, veeina prikazanih predloga za
vk vode; L srednja sirina preliva objekta; dimenzionisanja i predlozenih obrazaea, prois
Hk korisna visina i nagib slapne (nizvodne)
strane pregrade, sve tekla iz klasicnih dimenzionisanja potpornih
zidova, uzima ovo u obzir. Zbog toga ostaje ot
Prakticna strana obrasca (196) za di voren problem racionalnog dimenzionisanja skoro
menzionisanje poprecnih objekata koritu svih vrsta poprecnih gradevina koritu.
pravog (pravolinskog) tipa vidi se iz sledeceg pri Profesor iolcev daje izvesnu prednost II for
mera: muli Thiery-a, pri tome upozorava
dostatke navedenom smislu.
Odrediti deblijnu pre1ivu: ) za zidanu ka Prof. inz. Lj. Maletie, ' jos 1932. godine upozo
prcgradu, korisne visine h k = 5,2 ; dubine
rio i neposredni problem udarca yode vreme
vode prelivu pregrade pri maksimalnom nado kada pregrada koritu izgradena
1asku d = 1,3 ; srednje duzine protieajnog pro do zasipanja sa uzvodne strane, s

I
W~
fil pre1ivu pregrade L = 15,0 ; zapreminske
tezine vode 1
ske tezine zida 2
konso1idacioni pojas, gde su h k
ostali podaci kao pod ); podrazumevajuci nagib
slapne strane 0,20.
nanosom, sasvim ispravno zakljucio da
1,35 tonalm 3 i zapremin pregradu treba ugalvnom dimenzionisati pritisak
2,4 tona/m3 ) za betonski vode, ali pritisak rn vode, vee racunati
; d = 1,0 m,
jak udar. Naprotiv, pregrade treba di
menzionisati pritisak zemlje, kao da su potporni
zid, jer to i nisu. smatrao da izrazena
Prema obrascu (196) debljina preliva: stednja vezi s dimenzijama pregrada
koritu, koja se ispoljila kod nekih autora, nije re
1) pregrade: = 0,316 (5,2 + 1,3). (1,0 + V15) dovno bila umesna.
10 Pored toga, treba imati vidu da kod
. (v 0,73 - 0,20) = 2,07 . dimenzionisan'ja pregrada treba uneti proracune
i smicanje, koji nastaju s poveeanjem
2) konso1idacionog betonskog asa: visine prelivnog mlaza ustima (protieajnom pro
) pregrade. Sa svakim dubine pro
VI5 ticajnog profi1a se odnos delovanju
= 0,316 ( + 1,0)' (1,0 + --). smicanja, i uz to direktno njegovu veCi

utice i mutnoca vode kod jakih nado
. (" 0,73 0,20) 0,32 lazaka bujicnog toka (Rosie inz. S.: 69).
Isto tako, neki autori ukazuju . nagle promene
Na sl. 102 date su osnovne oznake za smicanja ukoliko polozaj rezultante usa
obrasca (196). glasen u odnosu ravan osnovice s uglom trenja
Iz toga mozc da se zak1juci, da od relativno izmedu materi'jala temelja pregrade i tipa zemljista
dobrih ishodaovih ispitivanja praksa dobila ! u temelju pregrade. Naponi k1izanje mogu se
kompletniji obrazac, koji se moze primeniti za sve pojaviti u teskom obliku, ako ugao koji zaklapa
yrste zidanih i betonskih objekata rezultanta s normalom osnoviei temelja blizak
koritu. uglu trenja za dati materijal podloge. se ugao
krece od 220-33,50 za razne vrste podloga. Da
Zakljucci i prcpomke doslo do klizanja, ugao koji zaklapa rezultanta
s normalom osnovici temelja treba uvek da
Kod dimenzionisanja pregrada, pragova i kon de znatno ! od ugla trenja za svaki dati slucaj,
solidaeionih objekata ' koritu najces sto obrascem tesko predvideti, U praksi se
do sada zanemarivan veoma vaZan momenat, stize izvesno poboljsanje davanjem suprotnog na
podrhtavanja tla kOje' nastaje u ro giba osnovici temelja.
koritu kada vece kolicine vode sa ni nanosom sto napomenuto za nedostatke kod
prelivaju preko usta ostalih otvora pregradi, litickih obrazaca pogledu projektovanja
odnosno objektu. yoljnijih dimenzija ravnih i lucnih pregrada vazi
Postavljanjem nivelmanskih instrumenata u ! i za grafo-analiticke . Problem pravil
posrednoj blizini pregrada koritu i fik nog dimenzionisanja pregrada u koritu

164
ostaje jos neresen. Na nekoliko poslednjih zaseda koritu usko povezan i sa potrebom za
Grupe za eroziju i tokove Evropske preciznija odredivanja osnovnih e1emenata: l
tkomisije 10 reci i m i pred zapreminske tezine voda sa nanosom
10zeno da zemlje clanice F pristupe tom pog maksima1nim nadolascima, tezine zida takvog objek
1edu odgovara'jucim istrazivanjima. ta i njegove otpornosti pritisak i smicanje, kao i
Iz svega izlozenog izlazi da bl odrediva kvalitetima koriscenog cementa i drugog materija1a
raciona1nih dimenzija zidanih kamenih ili (peska i sljunka) i odnosa kod
tonskih pregrada 10 jednostavan, i da se gradenja takvih objekata i drugih znacajnih du
neobrazlozeni predlozi prekticara smanjivanju skih u praksi.
osnovnih dimenzija poprecnog preseka trupa kame Tako odavno zapazeno, da primer, zidani
nih i1i betonskill pregrada smeju olako uzimati. kameni objekti u m koritu, ako u
'8to su se izvesnim podrucjima odrza1e pregrade trupu ostavljeno dovo1jno tzv. stozerskog ka
re1ativno tankih dimenzija, moze da svoj uzrok , izdrzavaju i najjace udare poplavnih
u neispitanim okolnostima nadolazaka , voda sa 'nanosom, nego ako su gradeni ::;
ucestanosti bujicnih kisa i specificnih odlika stozerskog kamenja. Pod "stozerskim kamenjem"
nog nanosa. Navedeno da su zabe1ezeni slucaje treba podrazumevati niz vecih, izduzenog oblika ka
rusenja "debe1ih" pregrada, kakav slu menova, koji se ugraduju u tr pregrade u "us
, primer, zabelezen podrucju Korbevacke re pravnom" polozaju kao sl. 103. Praksa potvr
ke i njenih pritoka Bujkovacke reke i Meckarnika, dila da "stozersko" kamenje treba ubacivati u trup
gde su pos1e jakih kiSa u 1 1964. godine odneti i krila i kod betonskih, i armirano-betonskih pre
masivni objekti. grada.
NaroCito bl kod odredivanja l ranije napomenuto, da u izvesnim pod
dimenzija objekata u koritu treba da , gde postoji dosta drvene grade i pod us
de i od prakse pravilno shvacen, da se zidani loyom da nije previse skupa, mogu poprec.
recni objekti u koritu dimenzionisu objekti da se grade i od drveta.
kao vrsta potpornih zidova. Zidane kamene pregra Za te svrhe . Voge1i (1911. god.) preporu
de u bujicnim koritima izlozene su sta1nim potresi sledece obrasce:
i dinamicnim udarima, cesto 10 krupnog . Debljina drvene pregrade pre1ivu:
nosa, i za dimenzionisanja treba da se u osnovi
primenc neka l1) projektovanja koja vazc za
projektovanje i izgradnju objekata u trusnim (zcm
( ) (197)
ljotresnim) zonama.
S druge strane bl dimenzionisanja zida
ll kamellih betonskih poprecnih objekata u
gde su: d debljina drvene pregrade prelivu
u ; L - rastojanje z dve oslone (oporne)
tacke istoj gredi u ; 1 - zapreminska tezina
bujicne vode tonalm8 ; hk korisna visina drvene
pregrade u m; dok - koeficijenat elasticno
sti pritisak i savi'janje za drvo za 1 metar kvad
ratni, i krece se od 600 do 800.000 kg!m2 odnosno
u proseku 700.000 kglm 2 ,
Precnik drvene grade (pilota) moze da se za
iste svrhe sracuna iz obrasca:

2 = 1,74. h k.1 .L
3,14
( ) (198)

8!. 103 - ,,8tozersko kaenje" tupu i kria

zidanih betonskih poprecnih objekata (,,8") dopri gde su oznake iste, kao u obrascu pod (197).
nosi vecoj stabi!nosti (Vogeli .: 168),

165
 Glava

TE'!I RANTSI PROBLEMI ZA SUZBIJANJE EROZIONIH

PROCESA U BUJICNOM KORITU I SLIVU

1. RESAVAN]E NEIH TEZI PROBLEMA pniji problerni iskrsavaju, kada se uz stihiske us

REGULACI]AMA DONJIH TOKOVA BUjICNIH 10 u bujicnirn koritirna pojavi ogrornna sirina ko
VODOTOKA rita donjeg dela bujicnog toka, njegovo rneandri
ranje kroz neotporni eroziju rnaterijal korita,
1. Rad regu1acijama donjih tokova bujitnih kada se pri rn torne dno korita bujicnog to
dotoka povezan s mnogim teskocama ka nade koti niZoj od one kojoj se nalazi dno
Retko kojoj drugoj grani tehnickih radova, korita vodotoka - recipijenta, koji treba da
bujicni tok.
rnoze pred inzenjera - projektanta odjednorn da
iskrsne takvo rnnostvo teskih rn za resavanje, Ako se pri t, sto dosta cest l, ovakva
kao sto to slucaj u oblasti regulacija bujicnih situacija donjern toku korita bujicnog vodotoka
vodotoka. iskomplikuje nisko postavljenorn zeljeznickom pru
g vaznorn saobracajnorn kuikirn, auto
U koritirna bujicnih vodotoka najcesce vladaju
stihiski uslovi. Iznenadni su i unistavajuci nadolasci stradorn drzavnirn putern 1 reda, za rnnoge ne
bujicnih poplavnih voda i ogrornne koliCine . iskusnije in.zenjere-projektante ovakvi slucajevi iz
POjedini kornadi stenovitih od1ornaka noseni bujic gledaju neresivi i bez ikakve nade, da ikada
nirn poplavnirn vodarna rnogu da rn i vise kubnih moci da se nadu brza i 1 racionalna resenja.
rnetara zaprernine. Udarna snaga bujicnih l0 Ii u vidu, da u podrucju SFR ]ugo
krupnirn stel10vitirn blokovirna strahovita, i l do danas registrovano vise od 10.000
rn efektu cesto teza od uragana i najvecih snez nih tokova koji napadaju saobracajne kornunikacije
lavina. i nase1ja, rnelioracione i energetske sisterne, i da kod
Kod nas poznata velika razaranja naselja, rnnogih od tokova postoji i potreba i teskoce za
teva, autostrada i zeleznickih pruga od strane regulisanje, pretpostavlja se da biti od
jicnih tokova sirorn zernlje. NaroCito velike stete od koristi, ako se sti nekoliko tezih problerna
iznenadnih nadolazaka bujicnih tokova zabelezene koji cesto iskrsavaju pri guli donjih to
sirorn ]ugoslavije 1937, 1947, 1948, 1953, 1965. god. kova bujicnih vodotoka.
Sve i relativno strrni padovi korita rn treba dodati, da regulisanje bujicnih
bujicnih tokova rn jedna strana od teskoca i tokova i delikatan i relativl10 skup, i dugotrajan
rn, koje 5 nuzno kod radova , kojern sada rade i radice i u buduce brojni
regulacijama. Mnogo teskoce i kru- kadrovi, strucnjaka bujicara-erozionista. Pri tome
ovde predlo.zena resenja za iznete slucaje
srnatrati sablonorn.
Uredenje tokova resavati ti
pski. Svaki tok zahteva svoje originalno re
senje, sto celoj struci daje izuzetno kreativni karak
ter. sa stihijskirn uslovima bujicnim ko
treba povezati sa pravilnirn tehnickirn rese
rn i racionalnirn ekonornskim ulgi za
kve radove.

2. Uredivanje sirokih bujitnih korita od rastresitog,

Sl. 104 Ostaci velike zidane pregrade koritu
"Korbevacke reke" (. Morava) pOTu~ene posle jakih
kisa unu 1964. god.
eroziju neotpornog materijala
Kod resavanja regulacija uiih tokova
rn se cesto !lailazi bl da bujicno
korito rnnogo siroko i da prekriveno debljirn
slojern peska, lesnih naslaga i sliCnih rnaterijala
neotpornih eroziju.
Gradenje zidanih objekata od kamena beto
, kanal-kineta, kaskada konsolidacionih

166
81. 105 - Detalj razorne poplave "Korbevacke reke" 81. 106 VeHke pop1avne ", Ieto 1965. godine
n 1964. Deo krilnog zida . preko 2 3 i tezine razorile tek izgradenu regu1aciju "Sumanskoj
. preko 4 tone odnesen dalje . 1,8 km nizvodno reci" kod varosice Lebaa. Regu1acija n bez
i zaustavio blizini improvizovanog mosta ze konsolidacionih pojaseva, sto kod bujicnih tokova
leznickoj pTuzi Nis - 8koplje Qsnovna potreba

u koritima sa takvim i skupa i takvog toka, i data u obliku odgovarajucih krivina

neracionalna mera, jer treba uloziti znatne napore za sa obaveznim kratkim medupravcima, ako krivine
ll fundiranje, tome redovno postoji o~ nemaju isti , u duhu poznatih Farg-ovih zako
gucnost da bujicne vode razore ili zao . Kod krivina istog smera, lemniskata,
takve objekte i prouzrokuju pustosenja. nisu potrebni. Na taj nacin se olaksava:ju uslovi
18to tako nije opravdana izgradnja uzduznih za prirodnu kolmaciju.
i poprecnih objekata od gabiona, zicanih sanduka
Obaloutvrdne gradevine treba graditi
ispunjenih kamenom, posto rastresiti materijal iz
jedne strane vodotoka. tj. one strane gde okre
takvih bujicnih korita, najcesce prolazi prilikom
nut ispust vode iz zahvatne gradevine.
nadolaska bujicnog toka kroz ovakve objekte kao
voda moze i vestacki mutiti, radom grupe
kroz resetke i zajedno sa vodom stvara naknadne
radnika i tako mutna sprovoditi postepeno zabat
korozione i erozione . se odrazava pot
ne strane obaloutvrdnog objekta. Ona duz te stra
kopavanjem temelja kod poprecnih gradevina sa uz~
postepello taloziti s i izazvati kolmaeiju
vodne strane, kod uzduznih gablonskih gradevina
delova korita takvog toka gde postoji opasnost,
i obaloutvrda i odnosenjem, erodiranjem materi
da usled depresija dode do njegovog prelokava
jala duz h zabatnih strana.
. Ukoliko su takvedepresije l0 velike treba zah
Pretpostavivsi uslov da ovakvo bujicno korito
vatnom gradevinom uperiti vode da u toku
minimalni pad, koji omogucava odvo
jedne vise godina, te depresije potpuno prirod
denje bujicnih voda u reeipijent, problem moze da
zapune bujicnim nanosom. Prirodno to
resi vise , i to:
, da kriticnim mestima u takvim km tre
) Izgradnjom uzduznih obaloutvrdnih gradevi
hitno, ut rucne snage iii mehanizacije. iz
od fasina, od "zivih" i "" pletera i suk
cesivnom kolmacijom, nasipanjem radom bujicne
vode, jed,ne, zatim druge obale vodotoka;
) Izgradn'jom kosih ili upravnih napera od raz
licitih materijala;
) Takozvanom "Wol05kom regulacijom" korita
vodotoka i sl.
Izgradnja uzduznih obaloutvrdnih gradevina
sukcesivnom kolmacijom naroCito podesna za
korita tokova velike sirine koja
' kroz lesne naslage sitni pesak.
Uredenje korita metodom treba
vrsiti tako da se pogodnom mestu i profilu
dotoka, gde korito ne~to uze napravi privremeni
stalni poprecni objekat za zahvat odredenog dela
vode. P05to isprojektuje pravilna regula
ciona trasa buduceg bujicnog korita, da
odmah nizvodno od zahvatne gradevine da izgradu. 81. 107 Poplavne ",, leto 1965. god., "Suman
obaloutvrdni objekti od fasinskog materijala ili skoj reci" razarale i levu i n obalu skoro
jednakom snagom. . toga nanele S'U velike stete
od pletera. Trasa nikako u takvom materija tek podignutim halama tekstilne industrije. Nedosta
lu da karakter pravolinijske regulacije, tre tak konsolidacionih pojaseva regulaciji osnovni
da bude 5to vise priblizena prirodnom "hodu" uzrok za ovako velika ostecenja

167
Sl. 108 - Tip bujicnog nn indikator razornosti
bujicnog toka. Ovakve velike "lopte" od nan
"Korbevackoj reci" treba10 da budu 'm n cionih pojaseva, kao vestackih erozionih bazisa
upozorenje projektantima n stihijskoj snazi
ovog ekscesivnog bujicnog toka
graditi dovoljno jake nasipe, koji stite zablatnu
stranu obaloutvrdnih gradevina.
Tek kada se izvrsi prirodna vestacka kolma
jedne priobalne strane korita bujicnog vodo
toka, pristupa se okretanju ispusta vode sa zahvat
gradevine, ka drugoj obali, i rad kolmaciji dru
ge obale.
izvrsenoj kolmaciji leve i desne obale kori
ta takvog bujicnog vodotoka, podrazumevaju6i da
izmedu kolmiranih obala ostavljen dovoljan
ticajni , ispusta se uji voda u svoje no tih materijala metod koji se od davnina kori
korito. Tek tada. to se korito prema uslovima
i jacini uig toka, i rezimu njegovih nanosa,
obezbediti pragovima, konso1idacionim objek
tima, kaldrmom i sli.
Kolmirana prirodno, i1i zasti6ena vstkim na
sipima priobalna zemljista, treba posle toga podvr
gnuti savremenom poljoprivrednom sumskom
gazdovanju. iskoris6avanju.
'SZM.v.v
szV.V
\)
<
<:>
~II
51. 11 - Tip najpimitivnijih obaloutvrda od fasina i p1etera
168
Sl. 109 - 5avremena regulacija koita bujicnih tokova
n sme1a da zapocinje bez izgradnje konso1ida
jicnom koritu. Na slici izvedeni konsolidacioni
sevi, izrade obalnih zidova i kinete koitu.
"Vranjsko-banjske reke", 1953. god. Rastojanja iz
mu pojaseva sraeunata m obrasC'U (170)
l zemljista u donjim de
Kolmiranje
10 tokova vestackim
nog pritoka koristi se narocito u (Feliciani
.: 151).
Na sl. 110-112 prikazane su neke od obalou
tvrdnih gradevina, koje se koriste za i
uredivanja bujicnih korita.
Izgradnja kosih napera od razlici
sti za ovakve slucajeve. U tom smislu razlikuje se
kod uredenja korita bujicnih tokova tri vrste na
pera:
1) Upravni ili normalni naperi, tj. gradevine
telo okrenuto tok bujicne
tice;
2) Uzvodno okrenuti matici bujicnog toka ili
inklinantni naperi;
 ) Nizvodno okrenuti matici bujicnog toka
deklinantni naperi.
Najjace talozenje nanosa kod uzvodno okre
nutih napera, inklinantnih napera, kod njih
i najteze opterecen:je udarca m bujicnog toka
glavu napera. Naprotiv, kod nizvodno okrenutih
matici bujicnog toka deklinantnih talo
zenje nanosa slaWje, zato i glava napera
manje napadnuta bujicnom maticom.
vrste ll treba koristiti od gore utonula u vodu, onda to kategorija "zaronjenog"
denih zavisi od projektovane trase regulacije i
rode bujicnog toka. Kada se zeli da se matica
jicnog toka 8to vise pribliZi branjenoj , da
se tu izvrsila i odredena talozenja krupnog bujic
nog nanosa treba projektovati inklinantne napere,
m onda dobro obezbediti glavu; normalni nape
se koristeza odbacivanje matice tacno m
jektovanoj trasi regulacije, dok se deklinantni na
koriste za prebacivanje talozenja bujicnog na
nosa i odbacivanje matice toka ka suprotnoj .
Glave napera se tome mogu projektovati ta
ko, da budu ravne sa nivoom vode u kom slucaju
to kategorija vodoravnih napcra. Ako se projek
tuje izgradnja tako, da glava napera delimicno
"ronuteg" napera za razliku od "utonu1og" na
pera kada se njegova glava nalazi koti nivelete
dna regulacije trase korita.
]os Tenebert pokusao da stvori il za
projektovanje rastojanja izmedu napera, i

, ."

11
. . I ,,' ~

. 11' '. ).
v(; .
-

. " ,. tfJ .~. 1<

1 I 1 I
11 11
11 I I

U
Sl. 111 - Tip obaloutvrda od dvostrukih pletera ispunjenih kamenjem (kamenih sanduka)

Sl. 112 - Tip obaloutvrda od faSina i kamenog zida suvo

22 169
predlozio, da se racionalno rastojanje izmedu dva
susedna uproscenom obrascu:
I L d-al
gde su: L - horizontalno rastojanje izmedu dva
uzastopna normalna izraZeno metrima;
- duzina metrima; ="2 -
d sirina bujicnog korita metrima deonici
izmedu dva uzastopna . Kod inklinantnih i
deklinantnih rastojanje L se sm
, posto u tom slucaju ( + ) predstav
ljaju kosu stranicu romboida (81. 114) (ictl .
Winter .: 85).
Nasa istrazivanja delovanja izgradenih
bujicnim tokovima Juzne i Zapadne , u
od 1951-1965. godine, pokazuju da racio
nalno rastojanje izmedu dva uzastopna uti
pored duzine i sirine bujicnog toka i pad
korita, krupnoca materijala i dubina vode !
matici. Visegodisnjim ovoga
postavljen sledeci analiticki izraz:
Lo
h.-d + 211 tga
gde su: 10 - horizontalno rastojanje izmedu dva
uzastopna l izraZeno metrima;
duzina u metrima; d - sirina bujicnog ko
rita metrima izmedu dva uzastopna ; 0
srednji precnik krupnih komada bujicnih
nanosa u metrima (srednji precnik najkrupnijih frak
cija ); - pad korita bujicnog toka
trima, deonici izmedu dva uzastopna , dok
ugao izmedu li maticu bujicnog
toka i , . Kod inklinantnih
ta vrednost sa znakom -, dok kod deklinant
ta vrednost znakom +, kod
malnih jednaka nuli. Vrednost "h"
1 promenu vlage i udare bujicnog nanosa. Za za
. .
Sl. 113 - Seatski prikaz: - "Lavirnata" Scipiona
Grasa. Ulazni proticajni se dienzionie tako
da izazove us velike, n i srednje vode;
"Venetz-ove koore", koja u sutini predstavlja ves
tku deponiju za nanos
170
predstavlja maksimalnu dubinu ocekivane velike
bujicne vode, u matici vodotoka izraZenu u metrima.
obrazac odnosi vodoravne normalne,
( m) (199)
inklinantne i deklinantne . Kod
ceg utonulog tipa vrednosti za 10 treba
za 20 do 30%.
Ponekad kod vrlo sirokih bujicnih korita se iz
priobalnih izgraduju i ! u obliku
d ravnokrakih i ravnostranih trouglova, nacinjenih od
gde :
tvrdih materijala, zida, bctona od kamcnih sandu
ka i plctera. Ovi trougaoni ! postavljaju tako,
da se strane odbija matica bujiCnog toka
i visestruko skrece zeljenim pravcima, i taj
lomi snaga. U grupu
da i izgradnja lavirinata i specijalnih komora. Od
najpoznatiji lavirinti Scipiona Gras-a i Ve
netz-ova komora (l. 113).
Sa glcdiSta ekonomike izgradnje ovakvih gradc
vina koritu treba llaglasiti, da sve
gradevine zahtevaju i znatna ulaganja i rada i .
terijala, kao i da biti pazljivo fUlldirane. Sa
mim tim takve gradevinc nisu jevtinc i trcba ih do
maksimuma izbegavati, zamenjujuci ih jevtinijim
naCinima resavanja, kao sto . bloloska
gu1acija bujicnih korita.
Pod bloloskom regulacijom korita tre
podrazumevati radove rcgulacione prirode, koji
( m) (200) sc postizu kombinovan'ja sadnjc drvcca
i i zivih plctera.
Korito bujicnog toka se primcnom zivih
pletera od vrbovog i topolovog i kolja izdeli
"kasete" i lakim pescanim nasipima odvoji od
udara glavne maticc. Kasete se posume od
govarajucim brzorastucim vrstama sumskog drveca
i siblja, izuzetnim km zaseju i nekim
ljoprivrcdnim kulturama kao 8to su suncokret,
nus i sl., ako to dozvo1javaju terenski us10vi i kIimat.
Isto tako, duz maticc bujicnog toka, ostavljajuCi
dovo1jno prostoraza prolaz veIikih bujicnih voda sa
nanosom izgradc sc zcmljani nasipi, koji
sc obezbeduju sa kvasene strane zivim pletcrima od
vrba i topola, pazuhu tih pletera i kosinama
takvih nasipa sadi se brzorastucc sumsko drvece i
siblje. Pored topola i dolaze u obzir za
sadnju johe, jaseni, platani i drugc vrste otporne
stitu gornjih delova kosina nasipa treba koristiti
bagremac ( frukticosa), tamariks (
tetandra), tisu (Taxus baccata), rakitu (Sa1ix
) i dr. i kod kolmacionih radova, treba i kod
bioloskih radova ici postcpeno i osvajati jednu,
zatim drugu 1 bujicnog korita. Bioloske regu
lacije korita koriste sc mnogo Nemackoj,
Svajcarskoj i Austriji (Henson : 171).
3. Problemi uredivanja bujicnih korita, kod kojih
dno od dna vodotoka recipijenta
Inzenjerima-projektantima i prakticarima-izvoda
cima zadaju brige korita tokova
dno ispod dna recipijenta. Ponekad se sprovo
vode i nanosa iz bujicnog korita rccipijent

!
,1

'1
I

) ) )

i
i

;",f .'}'
,

JI'1"',
~~\
~ ~
-
",'

) g)
Sl. 114 - Tipovi n: )deklinantni; ) normalni; ) inklinantni; d) naperi od prostog pletera; ) od
dvostrukog pletera; f) od fasina i suvozida; g) od nasipa i suvozida

Sl. 115 Sematski prikaz deonice bujicnog korita '1'egulisane naperima i obaloutvrdama: G p - kosi n
"L" sa prelivom; N t - normalni n sa glavom; KN - prosti kosi n; - obaloutvrdni zid
od betona; - traverze; - konsolidacioni pojasevi; G - kosi n tipa "L" bez preliva; No - nor~
malni prosti n; kosi n tipa ""

( vodotok, jezero, more i dr.) ispreCi i nisko
stavljeni planum puta 1 reda, autostrade ili kolosek
zeleznicke pruge [to sve komblnuje sa nedostatkom
propusta, mosta i sl.
Posto bujicni tok prilikom poplavnih voda nosi
oblcno i znatne koliCine nanosa, to se usled velikih
talozenja nanosa stanje njegovom u do
njem toku tako pogorsa da se poplavni val ka
uzvodnoj strani. Tada nasta'ju redovno vrlo velike,
pogled neotklonjive stete. Ima mnogo
za ovakve slucajeve kod bujicnih tokova kod
Vranjskog , i st, zatim u podrucju
)adranskog , nedaleko od luke i dr.
Iako resavanje pitanja regulacije takvih bujic
nih korita najcesce vezano sa ulaganja
znatnih novcanih sredstava, postoji Vlse da
se ono ispravno tehnicki i ekonomski resi.
Poznato da preduzimanjem i najsavremenijih
radova za uredenje bujicnih slivova i erozionih pod
, ne moze potpuno da se zaustavi proces prono
senja nanosa. radovima se taj proces moze samo
znatno da umanji, dugo vremena i uredenim
bujicnim koritom proticati izvesne kolicine
bujicni nanosa, posle olujnih kisa i naglog toplje
nja snega. znaci, da kod slucajeva gde dno
bujicnog korita jednom potezu nize od dna ko
rita recipijenta, ne treba predpostaviti da glavni
naCin za resavanje regulacije takvog bujicnog toka
bllo potpuno sprovodenje odgovarajucih antierozio
ni radova u bujicnom slivu. Takvi radovi, mada

22* 171

Sl. 116 - IzgTadnjom ove n kOTitu bujicnog
toka "" kod sela VladimiTa nedaleko . Ulcinja,
stvoTen akumulacioni bazen za nn i Teseno u
vanje ovog toka Tecipijent. Dno kOTita d.onjeg toka
"Mid.e"-a bilo toga i. kote dna Tecipijenta. padorn terena. U takvirn uslovirna iskopavanjern gra
Objekat podignut 1957. god. Dg oko 120 ,
visok 3 m
rnogu irnati znatan utieaj srnanjenje protieaja na
nosa bujicnirn koritorn, dugotrajni i redovno sku
, narocito, kada u pitanju .
Tako . u jednorn 'rn sIivu od 100 krn2 rn da bude sracunata doticaj nanosa rninirnal
(10.000 ha) da se kornpleksnirn antierozionirn ra
dovirna i svelo rnrnrn protieanje
jicnih nanosa, treba najrnanje uloziti 1 ha oko
600 . dinara, 8to za sliv zahtevalo izdatak
od 10.000 ha 600 = 6,000.000 nov. dinara. U ne
kirn slucajevirna, kada se radi razornijirn rn
tokovirna, ti izdaci visestruko . Zbog toga
i razurnljivo da za takve radove tesko odjed
norn naci toliki novae, i da nuzno traziti ekonorn
ski i tehnicki raeionalnija resenja.
S druge strane, zbog neresenih pitanja privatne
svojine i dugotraj'nosti sudskih sporova vezanih
eksproprijaei"jom zernljista u rn slivu, nije , i okrenut prirodni , koji
sto ni kod rnl bujicnih slivova, rnoguce prirneniti
odgovarajuce bioloske rnetode za uredenje
podrucja i unistavanje otieanja erozionih i
bujicnih voda, izgradnjorn konturnih , terasi
rn terena i 81.
Jedan od puteva da pravilno i zadovolja
nacin resi regulaeija bujicnog korita u 81ucaju
kada njegovo dno duzern potezu od kote
reeipijenta, 'jeste izgradnja akurnulaeionih brana i
pregrada za stvaranje vestackih uslova za izdizanje
bujicnog korita iznad okolnog terena. Podizanjern
obicne zernljane brane zernljane pregrade
godnorn delu korita vodotoka, rnoze dobiti pr08tor
za talozenje nan08a, karnena, blata i rnulja. Dok
takav prostor, blatno jezero postepeno puni nadola
skorn bujicnih voda poslc jakih kisa naglog top
. ljenja 5nega, prelivni organ takvoj brani, pregra
di izdignut toliko, da 5 od njega rnoze neki
pad rn reoipijcntu, i izgraditi vestacko zidano ili
nasuto korito bjicnog toka do reeipi'jenta, koje
tada biti u 5tanju da sprovode pretekie vode i nanos.
Takvo korito pravilu nesto izdignuto iznad
okolnog terena.
U tom slucaju tehnicko resenje rnoze da bude
takvo, da izvede nasip, i da se krunorn na
sipa izgradi kineta od zida, betona i1i kaldrrnisani
kanal.
172
Irn terenskih uslova, gde sprovodenju nasipa
i kanala-kinete nisko postavljena zeleznicka
pruga, neka saobracajna kornunikaeija 1 reda.
Tada preostaje da tirn rnestirna gradi akva
dukt za sprovodenje bujicne vode nanosorn iznad
saobracajne kornunikaeije. da se planurn
kornunikaeije izdigne za vise rnetara, grade
njern vijadukta, , kada u pitanju zeleznicka
pruga izdizanjern planuma duzini od vise 5tO
tina rnetara, i kHornetara. Takvi radovi zahte
znatne napore i velika ulaganja.
Najzad, rn l kada deonica izrnedu
saobracajne kornunikaeije, pruge vaznog puta, i
recipijenta (veceg vodotoka, jezera ili rn) vise
rn horizontalnog nagiba, ponegde i kontra
dirno iznad puta pruge vestacke rezervoare, de
za nagle bujicne vode i nanos. Iz depo
, rezervoara, koji grade cesto sa velikirn za
rnrn i od betona. bu'jicni nanos se povrerne
izvlaci rnehanizacijorn i1i karnionirna.
Zaprernina takvih rezervoara,. deponija za nanos,
~!zvlaci rnehanizacijorn i1i karnionirna (81. 117).
4. Kako savladati nezeljeno meandriranje bujic:nog
toka
protiv nezeljenih rneandri rn
cest rn kod tokova, koji probijaju kroz
lesne naslage i1i slican eroziju vodorn neotporan
materijal.
Svaka nezeljena rneandra u rn koritu pred
stavJja ne sarno izvoriste rnaterijala za
rn kretanje rnatice bujicnog toka obicno ta
rn gde se zeli. Najcesce to skretanje rnatice
ka suprotnoj oba1i gde se stvaraju rneandre i
odroni l i to nekad uzirna katastrofa1ne razrnere.
Cesto uzrok rneandri u rn koritu
neka vestacki postavljena prepreka, brana za rn
tivnu vodenicu valjavicu i sJ. U tirn slucajevirna
rneandriranje korita i razaranje obalskih padina
u delovirna korita nizvodno od takvih prepreka.
Suprotno od ovoga rn sJucajeva kada rneandri-
Sl. 117 - Vestacka deponija, "taloznica" ili betonski
TezeTvoaT za bujiCne nn don:ie toku "TTbus~
nicke Teke" 'U u zaStite objekata "Viskoze" kod
Lozniee. Rad "HidTopTojekta", BeogTad, (Sniak inz.
. KolaTovica)
 bujicnog toka javlja vrlo dugim potezima posto cesta pojava talozenja i izrnene materijala,
:i kada protiv ove pojave vrlo zametna. narocito kod jako iskosenih meandri u koritima
Savremena proucavanja meandriranja to tokova.
Kova pokazuju da ova pOjava usko povezana : Sustina protiv stvaranja nezeljenih mean
) neotpornoscu grade korita i l eroziju dri koritima uiih tokova, sastoji , osnovu
vodom; gornjih '1'asmatranja, u davanju takvog kapaciteta
) visokim stepenom zasicenja vode sa transportnoj snazi vode da ona nosi samo
nanosom; materijal zeljene krupnoce. Sve ostal0 '1' da od'1'
) odsustvom u'1'avnotezenog uzduznog '1' zava '1'avnotezu izmedu otpo'1'a dna i obala vodotoka
uig ko'1'ita; delovanje vodne erozije i da bude pri1agodeno
d) ko1icine vode koja protice 1 koritom, p'1'irodnom "hodu bujicnog toka".
.odnosno dublne proticajnom f. Zbog toga regulaciono korito za sprecavanje
Dugogodisnjim istraZivanjima Rajni i and'1'iranja ne sme da se usmeri pravoHnijskom tra
uii pritokama poznati naucnik d'1' '1' som, vec trasom koja sastavljena iz krivina i krat
.schok1itsch utv'1'dio da srednja v'1'ednost koefici medupravaca, kada se radi k'1'ivinama sup'1'ot
jenta transporta kod prirodnih tokova iznosi: nog smera.
P'1'avolinijskim prosecanjem krivina meand'1'i .i
ucvrscivanjem bujicnog korita nece se mnogo do
(201) blti. Pravo1inijskim prosecanjem meandri sk'1'acuje
duzina toka, povecava pad i ubrzanje proticaja
"gde : tk - koeficijenat t'1'ansporta; - zap'1'e vode. dovodi do novog e'1'odi'1'anja dna i obala, i
minska tezina vucenog i suspendovanog bujicnog do krupnih u bujicnom ko'1'itu. Sk'1'acenje
l1anOSa u vazdusno suvom stanju, dok spe bujicnog korita prosecanjem i ispravljanjem mean
cif. tezina vode, iz'1'azeno u kg/ dri ne smelo da smanjenje duzinetoka (ko
K'1'etanje vode, jednacini Du '1'ita) od 20%, '1' u protivnom dolazi do
Schoklitsch, za jednovrsni nanosni materijal transportnoj snazi vode, sto redovno
staje : negativne posledice.
Odbljanje matice bujicnog toka od meandri i

- tk (S
Sfin)' S = 0,54. _ . (S I
Sfin)' S
od'1'ona duz obala vodotoka, moze se vrsiti razlici
tim radovima. moze da bude izgradnja napera
od pletera, kamenih sanduka, gablona da se
(202 negde nacine i prave obaloutvrdne g'1'adevine.
imati u vidu da upotreba zidanih i betonskih kine
"gde SU: tk - SchokIitschev koef. t'1'ansporta nanosa, ta i kanal-kineta za sprecavanje meandriranja bujic
S -- transportna snaga vode i1i , koju tre nog toka koliko skupa toliko cesto i ekonomski
sracunati iz jednacine Du Boys-a: opravdana, takvim koritom oblcno nastaje tak
vo talozenje bujicnih nanosa da nekad treba l
(203) ziti novi '1'ad za otkopavanje tih objekata (Fv
. - Draganov V. - Hristov : 248).
gde su: S - transportna snaga vucna si1a vode tome, za pravilno uredenje poteza bujicnog
-u kglm 2 ; - zap'1'eminska tezina bujicne vode sa korita napadnutog meandri'1'anjem toka, posto
nanosom (zapreminska tezina pokrenute mase vati osnovno pravilo, da pored pravilnog izbora nove
jicnom toku) u kgim3 ; - pad korita bujicnog trase regulacije (lna), koja da se sasto
toka u metrima; h - srednja dubina p'1'oticaja , kako gore navedeno od kratkih pravaca i
jicne vode osmatranom delu korita bujicnog to vina, mora se odrediti i uzduzni pad novog korita
, izrazena u metrima (Schaffe'1'nak .: 173). u obliku blage paraboloidalne linije. Samo ovak
Sifn - g'1'anicna snaga, g'1'anicna vucna si1a vim nacinom p'1'ojektovanja moze '1'l p'1'ibliziti
kojoj nastaje kretanje nanosa bujicnoj vodi. ravnotezi izmedu transpo'1'tne snage i otpora '1'
Hartel - Winter-u ona iznosi za sledece katego ziju mate'1'ijala dna i l bujicnog ko'1'ita.
krupnoce nanosa:

1. Fini pesak ... Sfjn iznad 0,6 kg/m 2 5. Sa,'ladivanje velikih padova u podrucju
2. Sitni pesak 1,2 donjih tokova
3. Sljunak 1,43 Pojava da donji tok bujicnog korita uscu u ..
4. oi 0 15 do iit mo.ze blti p'1'acen velikim padom, tipicna
30 15-20 za porodicn bjjcn tokova, koji se nazivaju urvin
5. Stenoviti komadi ski tokovi (id'1'og'1'afska klasa "").
od 0,5 3 45-60 Uredenje ovog dela njihovih korita se komplikuje
6. Stene od 1 100 i time, sto se tu oblcno nalaze vrlo velike plavine
nevezanog bujicnog nanosa i iznad mase
Na bazi elemenata mogu v'1'ednosti krenutog zemljista, klizista, i popuzina.
za "" i to samo za jednovrsni materijal nanosa. staje za resavanje tezak narocito onda, kada deo
Za raznovrsni materijal nanosa jednaCina ne vazi, nica korita donjeg toka k'1'atka, p'1'eko nje p'1'olazi

173

Sl. 118 sa urvinski procesia zahteva
sebne n. Na slici un urvinskog odseka Uopste, cak i kod tokova korit:o ima manji
("n") Mangerino provinciji Brescia Italiji
vaZna saobracajna komunikacija, treba stititi ka
kvo naselje.
urvinski tok tesko prebacivati akva to terenski uslovi dozvoljavaju : 30-50
dukt ili preko njega graditi vijadukte, priti
sak uzvodnih pokrenutih masa zemljista moze da
prelazi vise tona, priroda terena retko
dopusta primenu nekih tehnickih konsolidacionih
radova.
jedino, u slucaju, kada se u blizini donjeg dela
korita bujicnog urvinskog toka nalazi neki profil,
gde su l i korito izgradene od cvrste i nepokre
nute stenovite mase, moze takav profil da posluzi za
izgradnju konsolidacione pregrade praga
korisne visine. U tiv treba uCiniti pokusaj da
se veci deo pokliznutih zemljisnih masa odstrani od
obala i korita mehanizacije. materijal cementnim malterom, treba radi pravilnog sprovo
moze da se upotrebi za nasipe i popunjavanje depre
sija i uvala. Otkopavanje pokrenutih zeml'jisnih
masa treba izvrsiti u tom obimu i tako, da se iznad
kriticne deonice uredenja korita urvinskog toka,
stvore vestackim putem blazi nagibi obalskih padi
, blago ovalno udubljenje ciji nagib kosina
ispod 1: 1,5.
Sve kosine treba zasejati travom ili zbunjem,
u centralnom delu takvog ovalnog udubljenja iz
graditi jedan vise konsolidacionih pojaseva
gova, sortiratora nanosa. zatim pokusati da se
dovod vode iz gornjih delova iznad ovalnog udublje
razvede, izdeli u vise devijacija i izvede ste
novite delove ili naspecijalno izgradene zidiee pro
tiv spiranja, kakvi su . poznati zidici prof. Sre
tena Rosica. Ukoliko postoje terenski uslovi, dobro
pokusati da se jedan deo vode prebaci u drugi,
susedan sliv, ako tamo postoje urvinski procesi
u (Rosic inz. S.: 152).
Ne treba zaboraviti, da se zemljista u fazi kli
zenja , ako su sklona klizenju smeju postlmlja
vati visokim sumskim drveeem. U momenttl kada
drveee odraste, krune i liS stabala i grane deluju
kao jedro, koje se suprotstavlja udarnoj snazi
174
tra. , u vremenu kada zemljiste jako ovlazeno,
potpomaZe procesu klizanja i tl zemljisnih
sa. Sve poklizntlte, ili sklone klizenju padine treba
zasejavati semenom trava ili niskog zbunja.
Uredenje donjeg dela bujicnog korita urvinskih
tokova treba vrsiti, tek posto se stzu ovalno
udubljenje, izvedu devijacije buj1cne vode u vise
retardacionih odvodnih kanala, ako za to postoje od
govarajuci uslovi.
U tom slucaju moguee naciniti kanale i kine
te, u obliku sinoidalnih l ili brzotoka. Ako se
pri donjem toku, neposredno uz recipijent, nalazi
saobraeajna komunikacija, pruga put 1 reda,
treba u neposrednoj blizini mosta ili propusta gradi
ti kaskade. U tom slucaju dolazi do naglog
odvajanja vode od bujicnog nanosa, pri cemu voda
oteKne izvanrednom brzinom, zaostaje krupan
nos. nanos ubrzo zapusi proticajni profil mosta
ili propusta, ili ga svede do te mere da bu
vode preplave, nekad i razore prugu ili put.
pad, treba izbegavati tzv. "dZep-kskd", tj. pre
grade i kaskadne gradevine neposredno iznad propu
sta ili mostova. Kaskadne gradevine, koje sluze za
smanjivanje pada bujicnog korita treba odmaCi, ako
tara uzvadno od mosta, propusta, jer u tom slu
caju postoje mogucnosti da dode do zapusa
proticajnog mosta propusta.
Isto tako, treha nastojati da se sirina regulisanog
hujicnog toka uopste, razlikuje od sirine proticaj
nog otvora mosta ili propusta. Regulaciju korita tre
voditi istom sirinom i prema istoj dubini vode,
kao i prema istoj rapavosti dna korita, kakva pod
mostom ili propustom. Takav profil treba zavrsiti
tek najmanje 30-50 metara nizvodno od mosta ili
propusta. 5to se tice rapavosti korita, ako dna is
pod propusta betonirano od zida u kamenu sa
denja bujicnih nanosa, hetonirati ili ozidati celo ko
rito regulacije uzvodno i nizvodno od mosta
S~. 119 - Deta~j regulacije sinoidalno kineto
bujicno toku "Dobrinja" u podrucju hidroelektrane
Janica . (Sniak inz. S. Cirkovica)
pusta u duzini od 20~0 metara. Svaka Na pogled, ovakav sistem objekata izgleda,
promena u rapavosti korita im delovima kao da sustinsko pitanje zadrzavanja og
moze da dovede do nezeljenih talozenja nanosa i za romnih koliCina nanosa, da ipak, s
trpavanja proticajnih profila mostova ili propusta. zirom da pragovi-sortiratori otvore, prolaze
Kada se radi vrl0 velikoj visinskoj razlici i velike kolicine nanosa preko pragova u
strmim padovima izmedu uzvodnog dela korita recipijent.
bujicnog urvinskog toka i ro mosta ili Mectutim, najuzvodniji pragovi-sortiratori zadrza
sta komunikaciji, onda taj deo treba uglavnom krupan bujicni . Deponija tak
savladati nekoliko pragova strogo sinoidalne for vog nanosa prostire se uzvodno od takvih pragova i
. Pragovi sinoidalne forme svajcarskog strucnjaka
sye Vlse. samim tim i deluje kao neka
inz. - za savladivanje visokih raz1ika u urvinL vrsta procednog materijala, slican nacin, kako to
skim tokovima su korisceni u ! (Strele deluju procedni sistemi prof. inz. Sretena Rosica.
Georg: 86). Bujicna voda sa nanosom, kada naide deonice
korita gde se nalaze zadrzane velike kolicine krup
7. Kako efikasno spreciti nanose iz donjih tokova nog materijala nanosa, proceduje kroz supljine
nili korita da ne udu u akumulacione bazene meduprostore izmedu kru.pnih blokova, njennivo
i branjena spada naglo i t isto tako nagl0 talozenje svih
frakcija nanosa, koje smanjena koliCina
Veoma cesto u donjim delovima korita bujicnih vode nije yise u stanju da nos! sobom.
tokova nagomilane U ogromne koliCine bujicnih Usled ovakvog procesa, sistem pragova-sortira
. nanos ugrozava nizvodne delove recipijent tora nanosa moze da deluje l efektivno i da bude
nog vodotoka, vestacka i druga jezera, ili delove narocito koristan tamo gde treba hitno zadrzati
melioracionih objekata i l. Najcesce, prirodi stva like kolicine nanosa ispred akumulacionog jezera,
, tesko ! pogodne u donjim delovima melioracionog sistema i dr.
korita bujicnih vodotoka, gde izgradnjom tehnic Pragove-sortiratore treba graditi . betona ili
kih objekata mogl0 da doprinese stalnom zadr kamenog zida u cementnom malteru, s tim 8to naj
zavanju nanosa, mestima gde oni ne Cine uzvodnijitreba mogucstvu i armirati, !
stetu. ulogu da iu udarce najkrupnijih blokova
Izgradnja kanala, kanal-kineta i slicnih objekata jicnih nanosa.
samo doprinosi olaksanom proticaju vode i
nanosa u iiit. Suprotno tome, nekad zahtevi Korisna visina pragova-sortiratora nanosa ne tre
da bude od 1,5-2,0 metra, kada
privrede i zainteresovanih organizacija idu ka ilj,
radi pragovima sa velikim otvorima, znatno
da se u recipijent ne smeju upustati bujicni nanosi,
niza kada se radi pragovima otvorima.
bez obzira iz kojeg dela bujicnog korita oni dolazili.
Dok u klisurastim delovima bujicnih korita iz Kod pragova-sortiratora nanosa, korisna
gradnjom tehnickih objekata pregrada, zemljanih visina izmedu 1,5-2,0 metra, treba u zavisnosti od
brana i akumulacionih prostora za nanos, kao i veliCine bujicnog sliva i proracunatog maksimalnog
stemom biolosko-retencionih radova u sirem slivnom proticaja vode, ostaviti nekoliko otvora (barbokana)
podrucju, mogu proticaji nanosa svesti minimum, velicine 0,3 0,5 metara, kada su u pitanju naj
to nije slucaj u donjim delovima korita to uzvodniji pragovi donjeg dela bujicnog korita. Sa
kova. Ukoliko u tom delu koji pogodan svakim i izgradnjom pragova nizvodno
l treba izgraditi vestacke deponije za nanos, ka u recipijent, treba iskustvenim nor
i1i iskopavanjem izgraditi zaravnjenim mestima otvore smanjivati, i to posle svakih 100 za
i akumulacione bazene za nanos, 5-10%, 8to zavisi od duzine donjeg dela bujicnog
neko mesto koristiti i za objekte-taloznice si korita. ! samom pragovima-sortiratorima
stemu prof. Sretena Rosica (Rosic inz. S.: 153). nanosa ostaviti samo l otvore, velicine 0,05 0,1
postaje tezak, kada uslovi reljefa ne i to 8to , tako da taj prag izgleda kao zidana
omogucavaju ni jedno pogodno mesto za izgradnju resetka. Nikako ne treba iza pragova-sortiratora sa
deponije akumulacije, ili kada bujicni sliv tako uzvodne strane stavljati kameni .
veliki, da njegovo kompleksno uredenje sa savre Savremena naucna istrazivan:ja sve vise
menim antierozionim radovima kostal0 mno teoriju i praksu ka izgradnji supljih i reset
go i zahtevalo vremenski period izgradnje. kastih pregrada, u ilj uspesnije i zadrzava
U tom slucaju treba izgraditi sistem pragova nja nanosa. ideje se formiraju unazad
-sortiratora nanosa i to tako, sto se uzvodnim za poslednjih 40 godina, blagodareci u redu
{l izgradili betonski ili zidani pragovi poznatim istrazivanjima sovjetskog naucnika prof.
ve1ikim otvorima (barbokanama), se kod niz . F. Sribnog, tzv. filtrirajuCim pregradama i
vodnijih pragova veliCina otvora stalno smanjivala delovanju, inz. 1. Herheulidze-a tzv. reset
i l minimUill recipijentu. kastim pregradaa "nanoso-uloviteljima", kao i na
Na taj naCin otvori delovali kao sistem sita seg prof. nz. Sretena Rosica, pregradaa talozni
(reseta), uzvodno odvajali (sortirali) i procednim sistemima, i . Odreden dopri
llajkrupniji ! nanosi, blokovi i veliki komadi nos u tome pruzaju i ! napori u
stena, dok recipijentu ostali m sitni nanosi, sagledavanja teorijskih osnova i prakticnog delova
pesak i eventualno sljunak. nja retardacionih pregrada.

175
 Sve sto ovde tretirano odnosi se uglavnom za uredenje tokova i zastitu od erozionib
resavanje nekih tezih 1, I<oji se l nanosa vestackih jezera i me1ioracionih sistema okOo
regulacijama donjih delova korita to 280/0 od ukupnih investicija predvidenih za izgrad
kova. sistema.

Kod novije izgradnje akumu1acionih jezera za

potrebe industrije u SAD, izdaci antierozionu za
. NOVIJA SHVATANJA DOMETU 1 NACINIMA

stitu, podrazumevajuci uredenje tokova n

BORE PROIV EROZIONIH PROCESA U

tegralnim metodama i zastitu l vestackih

SRDN 1 GRN DELOVIMA

zera od abrazione erozije, kretali su se od 50-65%,

UNI TOKOVA

od ukupnih investicija predvidenih za izgradnju

kih brana (Schwab - Frevert: 20).
1. Problematika utvrdivanja rea1ne granice dometa
za iu intervenciju sa antierozionim radovima U okviru radoya izgradnji velikih hidroener
u bujicnim dr getskih sistema u SSSR, radenih u toku poslednjih'
decenija, utroseno za antierozione radove i za
Kada se radi velikim m slivovima i zastitu 1 akumu1acionih jezera od abrazije oko
zionim podrucjima sa mnostvom potoka, jaruga i 30-35% od ukupnih investicija za izgradnju ovak
doderina prob1em odredivanja l granice do vih objekata. Kod gigantskih akumulacija reci
meta za najnuzniju intervenciju sa antierozionim a~ Vo1gi, ti su procenti nesto (Bogatirjev V. V.: 6).
dovima u slivu i koritima tokova postaje od Osnovne dileme postoje i kod izrade sadasnjih
prvorazrednog znacaja. vodoprivrednih studija za uredenje slivova Morave,
Jedan od razloga za postojanje potreba Save, Neretve, Vardara. Pri t potrebne sume'
utvrdivanja realne granice dt za antierozione za antierozione radove u slivu i koritu to
radove u vliki uii s!ivvi nedostatak kova se najcesce procenjuju grubom procenom g1av
investicionih sredstava, posto antierozioni radovi u nog projektanta. Tako se cesto na1azJ, da se u pod
slivu i kiti tokova redovno oznacava rucjima napadnutih erozijom i bujicnim to
krupne izdatke. Drugi razlog relativno duga kovima odreduje pausa1an iznos od 5-10% ukup
cak period vremena potreban za totalnu izgradnju troskova potrebnih za izgradnju brana za vodn~
savremenih antierozionih sistema u s!ivu, i mnogi akumulacije, u ilj da se te akumu1acije zastit~
prateCi i tesko resivi problemi oko upotrebe i eks od erozionih nanosa.
proprijacije zemljiSta privatnih vlasnika, u S1 Neki istrazivaci, kao sto su Ackerman i Corinth,
uslovima. Treci razlog u potrebi za stvaranjem pokusali su da pitanje odgovore posredn()
odgovarajucih geodetskih i drugih podloga nuznih ispitujuci brzinu vestackih jezera erozionim
za detaljnija projektovanja re1ativno prostranim nanosima i odredujuci tzv. koeficijenat transporta_
podrucjima s!ivova, kao i u potrebama za Tako su ! izvrsi!i ana1ize donosenja nanosa 34
nizom hidroloskih, geomehanickih i bi1jnogeografskih s1ivna podruCja isto tolikog broja vestackih jezera u
dugorocnih ispitivanja (Dzingov ., 1 . i dr.: drzavi Ilinois (SAD). tome g1avna istrazivanja
245). su izvrsena 19 jezera, gravitaciona povrsina
Narocito su znacajne , da se odrede ra sliva 1 iznad 9 kvadratnih , dok podaci
ciona1ne granice dometa za antierozione radove u nosu ista10zenim u jezercima, povrsina sliva
gravitacionim podrucjima manjih i vecih vestaCkih l od 4 kvadratnih nisu za studij~
jezera, posto investicije za antierozione radove uzimani u obzir.
gu osetno da opterete izgradnju vodnih aku U svojim istrazivanjima Ackerman i Corinth
mu1acija ili melioracionih sistema. 1aze od s1edeCih pretpostavki:
Zbog mnostva tokova i prostranstva
zionih podrucja u zem1ji potrebne su veoma
ve1ike investicije i dugi period vremena za finansi
ranje i izvrsavanje antierozionih radova. Otuda
jasno, da to moze da snosi jedal1, citav niz
generacija i da se mnogi 1 za izgradnju kru,p
vodoprivrednih objekata smeju odjednom
opteretiti ce10kupnim potrebnim izdacimaza ti
zione radove. narocito s1ucaj, kada se radi
uredenju bujicnih slivova i erozionih podrucja u ok
uredenja velikih reka (iscevic .: 242).
Zbog toga se u praksi, u svetu i kod nas, 10
cesto pitanje: sa kolikim investi
' radoya zahvatiti oblast zastite od bujicnih
tokova i erozionih nanosa ! .izgradnji akumu1acio
jezera ili bldromelioracionih sistema.
Prema podacima Saveznog sekretarijata za S~. 120 VeHka armirano*betonska resetka8ta
vredu, sektora za vodoprivredu, kod velikih grada "nan080ulovite~j" 80V;. profe80ra int. Herheu
tidze-a izgradena r. Durutdi Gruziji. Sirina pre
radova u podrucju SR Makedonije izvr
grade 100 metara, mak8ima~na visina 9 , pro
senih u periodu od 1958-1968. godine, utroseno secna 7,1 m. Pogled sa uzvodne strane

176

Sl. 121 - Laboratorijski model resetkaste pregrade
. Herheulidze-a za vreme ispitivanja Laborato
riji za bujicne tokove i eroziju Sumarskog fakulteta
Beogradu
) kod izduzenih i uskih slivova transport
sa tako izrazen kao kod lepezastih i kruznih sli
\';
)
razvijena hidrografska mreza utice ubrza
donosenje nanosa i osetno raste sa
\'ecanjem njene gustine;
) padovi korita glavnog toka i pritoka
\' izrazcn utica:j proces doticanja nanosa u
akumulaciono jczcro;
d) koliCina nanosa raste sa dotica
vodc jz direktnih pritoka koje se slivaju u akumu
laciono jezero.
pri tome odrcduju tri osnovne promenljive
\'li gravitacionog podrucja prirodnog sliva i to:
F - faktor oblika sliva; D - faktor doticanja vode
jezero iz direktnih pritoka i S faktor padova
korita direktnih pritoka i pritoka 1 i 11 reda.
Faktor oblika sliva (F) dobija se kada se duzina
sliva iznad akumulacionog jezera podeli sa l
nikom ek'.;ivalentnog sliva, koji istu povr8inu
a1i oblik kruga, tj.:
L
F (204)
V:
gde : L- duzina sliva; - povrsina sliva,
3,14.
Prema njihovim istrazivanjima iznosi zapremina
prosecnih godisnjih nanosa u jednom akumulacio
nom bazenu:
' = E'f'T ( tonama!acre god)
odnosno koeficiienat transporta erozionih nanosa:
f=W!E'T
gde su: W - godisnja zapremina nanosa sa sliva
u tona'acre; f koeficijenat transporta i - koe
ficijenat "efikasnosti" mrtvog prostora vodne aku
l (vestackog jezera). konacni rezultat
23
svojih visegodiSnjih istrazivanja, oni su 1961. godine
dali sledecu jednacinu:
W = 0,0088 . ' . [:0,5 . S0,7o (tona!acre god) (207)
gde su: , i W vrednosti kao kod izraza pod
(204-205), D - faktor doticanja vode u jezero iz
direktnih pritoka, ctok S - faktor padova ko
rita. Teskoce za primenu ovih rezultata su u proble
matici odredivanja cinioca , D i S, kao i procenji
vanja kocficijenta (Ackerman Corinth: 81).
Cehoslovacki radnik dr . povezuje
probleme erozije, proizvodnje nanosa i zasipanja
akumulacija, sa problemima zemljista i duzine traja
"kriticnih ki8a" i intenziteta tih ki8a. U tom
od 1959. do 1963. god. organizovana su istraZivanja
erozionim parceJama, pravougaonog tipa, liC
6 19,8 m, u podrucju istraZivackog insti
tuta u Sev. Ceskos10vackoj. Nizom istrazivanja i
senjem korelacionih koeficijenata dr l posta
izraz:
115,21 'l + 1,99' 2 - 1861,42 (kg/ha) (208)
gde su: - odnosenje zemljista u kg/ha; l tra
kise u minutima; 2 intenzitet kise u lit/sek.
hektar.
odnos ispitan parcelama nagiba od
20-100 i sa intenzitetima kisa od 0,3 do 3,0 /
nut i vremena trajanja kise od 45-240 minuta. Pre
noseci podatke istrazivacke hidrometrijske
profi1e kod prirodnih vodotoka, dr Holy utvrduje:
ku kolicina erozionih nanosa koja biti do
neta jedan hidrometrijski l u toku vremen
skog perioda (t) :
(209)
gde su: m - odnos izmedu zapremine nanosa i pro
ticaja vode u m/sk; q - specificno oticanjc vode iz
sliva; F - povrsina sliva u km 2, dok t- vreme
trajanja procesa pronosenja (zasipanja) erozionih
nosa, u god. Godisnjc oticanje (doticaj nanosa) u
akumulaciono jezero moze da se dobije iz izraza:
1
W an = -
. . i . Qan (m/gd) (21 )
1t =
gde : prosecno odnosenje zemljista u kg/ha;
i - srednji pad sliva dobijen uproscenim izrazom:
(211)
(205) gde su: - najvisa kota sliva; u - kota istra
zivackog profila najniza kota sliva; F povr
sina sliva u km 2 F - koeficijenat erozije, koji
zavisi od zemlji8ta, vegetacije i drugih uslova u sli
, dok Qal1 - ukupno godisnje dot1canje vode iz
(206) sliva do osmatranog profila u m 8 jgod (Holy .: 174).
istrazivanja dr l- zasluzuju veliku
znju, medutim konacni izrazi (6 i 7) nisu laki za de
terminaciju zbog nedostataka potrebnih opazanja.
Istrazivan'ja izvrsena u periodu 1950-1955. god,
u podrucju GrdeliCke Klisure, kretanjima vucc;nih
177
 nanosa u 25 oglednih , veliCine od 0,5 do
21,0 km 2 i raz!icitih kategorija erozionih ,
omoguCila su da p08tave slede6e zavisnosti:
1) Najjace kretanje i suspendovanih
110 od bujicnog izvorista do posmatranog hidro
metrijskog l, bilo kod slivova, koji
obJik bJizak obliku "polukruga", tj. prirod
lepeze. koji imali oblik kvadrata ili
bili bliski obliku kruga odnosu 8 katego
erozionih zaostajali 8 produkciji
erozionih i l poplavnih voda iza
8, koji su oblik blizak polukrugu. 1z ovog
opazanja dobijena su dva izraza: (12) i (26)
koji 8 detaljno objasnjeni 1 glavi knjige.
Dalja ispitivanja kretanja
083, vrsena periodu 1956-1962. god., gra
vitacionim podrucjima vodnih akumulacija
, Zvornika i -. Na odredenim
trijskim profilima kretanje
08, cija z bila iznad 0,84.
srednjeg precnika. Uporedivanjem petrografskog
sastava 08 specijalnim petrografskim
kartama navedenih podrucja odredivane su ..'
jentacionom smislu gral1ice kretanja tih 08 od
najuzvodnijih tacaka do hidrometrijskih
l, gde vrseno istrazivanje.
Dugotrajnim analizama i matematickim
, i prakticnim ispitivanjima dobijenih ...
zultata terenu, kreirana 1968. god. s1ede6a d\'a
izraza:
1) daljina svlacenja od
uzvodnih ka nizvodnim delovima prirodnitl .
kod vodotoka duzina glavnog korita
od 25 km, prosecnu vrednost od:

Lo = Hgod Y2g . . ~ f' = 4,43 H god y~ : ( km)

) u pod (212):
2) daljina svlacenja
od
uzvd ka nizvodnim delovima slivova, --0,495,9
kod vodotoka, duzina glavnog korita
od 25 km, vrednost od:
Lo
= 1I,Okm
4,43 0,860
V 2,20 35,0

,/2.
v"
0,798 ; I ( km) (213)
)

Lo =0,798
obrascu pod (213):

= 0,798 V195,9 = 17 km
I

u izrazima (212) i (213) oznacavaju: Svi nuzni parametri za z

L! - srednja duzina puta, km, koju prelaze dati podnaslovu 51. 122.
nanosi, precnik zrna iznad 0,84
pokazuje, da orijentacionom smi
sve do bl stena, kroz kre
slu, za izgradnju navedene vodne l
tanje ?rirodnim koritom sliva; kod sela Debelog Luga, pod l0 da glavna
:1g0d - srednje godisnja padavina izraze snost za na8taje od svlacenja
metrima; g - 9,81 m 1/sek 2 (Zemljino ubrzanje); 08, treba intervenisati antierozionim rado
u slivu i kr:iti tokova, u poligonu
koeficijenat gustine mreze potoka, ti i
suvodolina u , koji dobija iz izraza: ovoga oivicenog 10 , , , i . U
= () : L gde () suma duzina tokova pritoka
podrucju ovoga uzvodno od , , ,
treba za slucaj vrsiti antierozione radove.
1 i II reda, bez glavnog korita, izrazena km, dok
L duzina u ; D - srednja visinska Mnozenjem sirine recnog 8 (FiL)
razlika , ovde izraz.ena u km; F povrsina li (Lo) dobijaju priblizne povrsine gravitacionih
izrazena u 2 , dok = 3,14. podrucja iz kojih se odredeni hidrometrijski
Izrazi pod (212) i (213) dobijeni transforma fil spustaju :
i dopunama izraza pod (12) i (26) i rezultat obrascu pod (212) za od 25,0
duzih ispitivanja kretanjima toka:
nasem podrucju. se odnose kretanje
, i kretanje suspendovanih 08.
F
Granica u dimenzijama izmedu vucenih i suspendo =1" Lo = 4,43 Hgod D f<'3
( km 2 )
nanosa, usvojena prema svetskoj struCnoj 1"2
literaturi od 0,84 srednjeg precnika. Sam pak
kretanja suspendovanih nanosa u
(214)
podrucjima od manjeg znacaja.
) obrascu (213) za reke duze od 25
Na l. 122 oznacena dn duzina puta koju km toka:
prosecno prelaziti u nanosi iz sliva Gomjeg
Peka projektovanoj vodnoj akumulaciji kod
L23
l Debeli Lug. stvari duzina toka . F
L . Lo = 0,798 ( km 2 ) (215)
njeg Peka od tacaka do prikazanoj karti. Vred
nost za Lo (duzina korita izmedu i ) iznosi:

178
 Sl. 122 - SHvno podrucje . Gornjeg Peka (Srbija). Uzvodno od sela Debeli Lug predvidena izgradnja
vestackog jezera. Povrsina sliva F = 195,9 km 2 Duzina sliva L = 35,0 km. Visinska razlika D 0,304
km, koeficijenat gustine mreze 2,20; Godisnja padavina god 0,806 . Vrdnt Lo = 11,2 km
( slici od -). Duzina mreze pritoka 170,0 km

izzi (214) i (215) oznacavaju: Fo \Tsiti odredenc antierozi-one radove u slivu i koritu
redukovane povrsine slivova u kojima nuZno, izrazene u km 2 Ostale oznake su identicne oznaka
zbog procesa dovlacenja vucenih bujicnih nanosa, u izrazima pod (212) i (213),

23* 179
 Ko1ika lierozionih biti dovuce sredno stite od nanosa i poplavnih voda,
hidtriski profil gde takvi objekti su najceste zidane betonske
ticaj , zavisi u rv redu od koeficijenta grade ili kanal-kinete i l., mnogo ri
erozije sliva (Z). Detaljnije odredivanju ovog duzi siri radovi za n: slivnog
cijenta l0 reci kod izraza (34). drucja. Izuzetno, kada radi vzni gdski
duti, kroz izraze (214) i (215) g naseljima sni m dlvi
u strogo iti sisl odgovoriti nog ili zig podrucja riuu pored
-istrazivacke strane pitanje, koliko nuzno radova koritima bujicnih tokova i niz sv
m zahvatiti oblast erozije i tokova radova za sireg slivnog podrucja.
okviru uredenja slivova nasih vecih i ih rcka. duti, isto tako da inzenjer
za slucajeve kada i dliizg. projektant antierozionog bujicnog ili
vestacka jezera, m sisti, industrij erozionog podrucja m, i pored ogranicenih
ska postrojenja i slicni objekti, koje ri treba sijskih sredstaya i odredenih zahteva investitora,
zastititi od . m l kod donekle gusti, da za odredene uslove u
izduzenih recnih slivova g i, nego kod iJi erozionom podrucju pruzi odgovarajuce original
koji i bl 'polukruga lepeze. resenje.
Rezultati dobijeni izzi (212) i (213) k Naime, svako slepo kopiranje tudih koncepcija
parirani i sa vi i protieaja redovno doyodi do posledica, koje cesto tek doc
dmtiski fm Gm i . gu da sagledaju. Svaki bujicni s1iv, i deo
ravi (Gavri1ovic S.: 135), ili erozionog podrucja iI :: us
Postupak odredivanja povrsine s1iva sa efek l i problcme, narocito koji su vezani za rad
tivno treba ocekivati doticanje navike i zivot stanovnistva koji u
nosa odredeni dtriski koritu reke, drucju zivi. U dlzni si, inzenjer-pro
treba da bude takav, da odredi vrednost (Lo) jektant, treba da uskladi svoju koncepci'ju sa
iz izraza (212) (213). duzina -, dni zhtvi stanovnistva erozionih podruCja
I. 122. t od tacke ide lii raz (Draskovic D.: 234).
dvaja ovu zonu vododelnici l i desne
strane sliva ( 81. 122 tacke i D). Tako ranije naglaseno, periodu
od 1954-60. g. kod , narocito u podrucju Uze
SrbJje, st i SR Makedonije, vliki z
2. Uredenje srednjih i gomjih delova bujiCni11 rama primenjena t konturnih rovova (tran
tokova seja) i tzv. francusko-alzirskog DRS sist za
protiv erozije, kako srednj~i1n, tako i gmi
U di srednjih i gornjih delova delovima slivova. Zaneseni rvi re
tokova redovno susrecu najtezi erozjgni zultti masovne in, gi struc
cesi. proce8i oburvavanja l padina, gv da potpuno "odzvonilo" ii
strana klizista, i , sti odseci klasicnih td kod korita i
d i drugi procesi. . Iskopane su ogromne kubature zl za iz
Narocito tim dlvi javljaju razni vido radu konturnih rovova, alzirskih banketa i terasa
teske jaruzaste erozije, kao i g kolicine i sti gde l truda mogao da se
rastresitih naslaga blata i k. dobije dobar 1iisl1i pasnjak, plantaZna kul
Mnostvo i raznovrsnost oblika erozionih ro tura sa kisi vi stbli i1i rzsti
i nepovoljne kombinacije uslova reljefa, kskih suski drvecem i sl. Utrosene ogromne su
i socijalnih il i sl. stavljaju pred inzenjera _ i izvrsen izvanredno ve1iki rad, neki na
projektanta i uredivaca erozionih podrucja i rociti rezultati postignuti. Naprotiv, stanovni
li teske zadatke. stvo potisnuto i ostalo nezadovoljno, guste
Dil javljaju kod pristupanja projekto z kontumih rovova postale prepreka za rad
tih delova podrucja, jer takvim zlisti i odvijanje normalnog zivota,
zbog ispresecanosti terena jarugama i rviski kasnije onemoguci1i dobijanje korisne vode iz
procesima, ponekad i velikateskoca da dode i do tih podrucja.
potrebnih geodetskih podloga. t dh kod Zanimljivo , da u takvih radova, jed
pristupanja tkvi dvi l i grupa eksperata organizacije poziv nase
pitanja: odakle otpoceti radove, koju vrstu vlade, izvrSa pregled ovih radova i pod . 657/1957.
radova primenitii dokle zahvatiti korita i god. podnela Vladi FNRJ svoj opsimi izvestaj, gde
(Gagosidze . S.: 241). izdu ostalog i sledeCi redovi:
N su da pitanje koncepcije za iu " da upozore strucnjac::i - izvo
radova u srednjim i gmi dlvi bu'jicnih to u pogledu izvesnih nezgodnih radova
i prvorazredan znacaj, u si uslovima DRS sistemu, kako podizanja konturnih rovova
takva koncepcija cesto zavisi ' od finansijskih (transeja) tako i banketa". Postavlja se delikatan
gucnosti investitora, kao i specificnih zahteva bl odciavanja, nasipi i skarpe banketa
postavlja. brzo razaraju, cak ako dode do malih odno
Tako u oblasti zastite hidroenergetskih objekata senja zliSt. Nedostatak odrzavanja rovova i an
i 1iiih sist investitori najcesce skloni keta g izazvati klizenja terena druge
da finansiraju iskljuCivo objekte ki nepo zione . Na zmlisti bez azota, ske

180
letnim, glinenim i glineno-krecnim metode DRS su
tesko primenljive. posebno slucaj kod flisnih
na5laga u Dalmaciji i Istri (Bullard - De Luca
Messil1es: 175).
Danas se i u SAD, kao uzoj ko1evci osnovnih
ideja za konservaciju zemljista i voda, mogu naci
u strucnoj stampi c1anci sa nas10vima: "Ne rovovi i
terase, konturno-pojasna obrada zem1jista"
(Brice .: 176).
Drugim recima, svaki predlozcni sistem radova
u antierozionoj borbi svoje i dobre i rdave stra
ne, koje treba razlozno sagledati. Zbog toga,
onoj istocnjackoj mudrosti i "ne treba bacati kamen
i blato u stari bunar, dok se ne dobije siguran do
kaz da u novom bunaru i dobra voda, i da ' se nalazi pod jaruzastom erozijom oko dva m
u dovoljnoj kolicini'. Tako i kod primene metoda
za uredenje sliva i korita bujicnih tokova ne treba
odbacivati stare nacine radi primene novih, tre
nastojati da se u resenjima za antierozione rado
u s1ivu i koritu unese i prakti6nost, i ekonomika
i humanost (Margaropulos .: 5).
bilo potrebno da se naglasi i podvuce,
jer se kod radova uredenju bujicnih s1ivova i ero
zionih podrucja trose svake godine l0 ve1ike su
novaca sirom ]ugoslavije, ! tome 5talno
osta10 u sumnji, da 1i od predlozenih i izvedenih
radova u sektoru nase delatnosti, dobijena
ekvivalentna korist.
Bas radi toga : pruzanja prakticnih korisnih,
1 ' humanih resen:ja za borbu protiv erozije i bu
jicnih tokova, ovde su dati sledeCi predlozi i su
gestije:
) S v r mi i i r erozija deH "'" - oblicnu; ,
protiv jaruzaste erozije
najtezih oblika jaruzaste erozije tipic procesa, dok ," i "W"
za srednje delove bujicnih korita. Cesto jaruzasta
erozija zauzima takva prostranstva da zahvata u
lini jedan i vise bujicnih slivova, ponekad i citave
Sl. 123 - Avionski snimak ekscesivne jaruzaste
zije slivu '. Treske (SR Makedonija). Samo
tezu 0:1 usca potoka "Gresnice" do "Dragodola" n
tezom jaruzastom erozijom zahvaceno preko 3.000
zemljiSta. (Snimak Zavoda za jotogrametriju,
grad, 1957)
regione. ]aruzasta erozija moze da se nalazi i pri
samoj vodode1nici, tj. u gornjim delovima bU'jicnih
tokova, ona tada, il, najce5ce u blazi
r. Razlog za 5to se pri vododelnici
vode od jakih ki5a pljuskova od nag10g top
ljenja snega s1ivaju u tanjim, i manje skoncentri
sanim mlazevima vode, nego sto to slucaj u sred
njim delovima bujicnih tokova (Fleisman S. .: 240).
Inace, zbog obimnosti rasprostranjenja jaruzaste
erozije protiv svetski .
Vec ranije naveden podatak da se racuna, da
svim kontinentima sveta jaruzastom erozijom za
hvacena povrsina od oko 600 miliona hektara.
. S. Kozmenku u vskm delu SSSR
kt povrsine. . N. Kostjakovu u oblasti
Orela, u Kromskom rejonu jaruge zauzimaju 300/0
celoga podrucja.
Izvanredno velika podrucja pod jaruzastom
zijom nalaze se u podrucju sredn'je i juzne Francu
ske, lij, Spanije, Grcke i drugim zem1jama duz
obala Sredozemnog .
Kod nas jaruzasta erozija rasprostranjena
celoj Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori, i u
ostalim nasim republikama.
Da se pravilno vodila sa jaruzastom
erozijom trcba imati u vidu sledece:
]aruzasta erozija (engleski, Gully Erosion, ruski:
OvraznaJa eeozija) oblik II stadijuma razvoja
dubinske (linearne) erozije vodom. Samo izuzetno,
u podrucju pescara i pustinjskim oblastima mogu .
ruge nastati i pod delovanjem eolske erozije.
tipu poprecnih jaruga, jaruzasta se
oblicnu i
"" - oblicnu. Prvi oblici poprecnih fi1
~a nastaju kod relativno mladih, svezih erozionih
! karakterisu starije
erozione procesc. Qn sto karaktcristicno za jaru
zastu eroziju, kao dubinski (linearni) proces vodne
erozije jeste izgradnja samostalnog uzduznog .
U proseku izgradeni jaruzaste eo~jje treba da
dostizu dublnu do 30 m, sirina moze da
bude 50 m i vise (d L. D.: 27).
. S. Kozmenko razlikuje vrsne (one koje sc
razuju ! padine), srednjepadinske i podnozne
jaruge (Kozmenko S. .: 161).
Mnoga izucavanja razvoja jaruzaste erozije
kazuju da uzduzni f i njegova forma povezan
sa kvalitativnim promenama od jednog tipa ka dru
gom zv procesu jaruga. Kod "smirenih' '
ruga uzduzni l rcdovno u oiku blago izvi
jene paraboloidalne 1inijc. U podnozju takve jarugc
nema procesa produbljivanja, ali i ! takve
jaruge, zaustavljeni su rcgresivni procesi erozije
l i zaustavljeno njeno nadiranjc ka vododel
nici. Naprotiv, izlomljcni i neravnomerni odseci
nije uzduznog jaruga ukazuju rclativno
mlade i snazne erozione i kod njih su uzvod
zemljista redovno ugrozena od rcgresivnih .
Prof. . . Bennett deH jaruge ve1iCini
sliva : male, kod kojih povrsina sIiva nije
od 2 , srednje, ve1iCina sliva od 2-20 , i
velike veliCina sliva prelazi 20 . tome,
181
 trave moze pad kanala da bude i preko 2%. Proticaj
kod diverzionih jaraka ne treba,
il da prelazi 0,70 2 za slivne povrsine do 2,5 ha.
fil kanala treba da bude ovalno blag.
Diverzioni jarak treba odmaCi od ivica jaruge
10-15 uzvodno. Odvod kanala treba
stiti mogucstvu stenovito jako zasumljeno
zbunasto vegetacijom zemljiste.
Kada preostaje mogucnost za neko drugo re
senje, voda sprovoditi jarugom. Narocito
neotporne deonice dna i l jaruga treba u tom
slucaju obloziti busenjem i u koritu izgraditi i :.
jekte od gaWona, kamenih sanduka, ili zemljane
pregrade zasticene fsi ili granjem. Takvi
jekti treba da vecu u od 1-5 .
St. 124 - Klasicni nacini protiv jaruzaste erozi
: 1) izrada p~etera jarugama i posumljavanje
sina pregrada uzvodnoj strani 1 : 2, niz
rucja oko jaruga; 2) izrada "jasli" granja. Potok vodnoj 1 : 1,5.
"Crkvine", Dvor Uni (foto . Rainer, 1933) Pre preduziman'ja za revegetaciju jaruga,
treba narocito kod sa "" - izvrsiti
svaka jaruga i svoj sliv zbog toga i moze denivelaciju kosina. Vertikalne strane jaruga se
uvrstiti u tokove. mogu odrzati nikakvim gradevinama ili vegetacijom,
istom autoru osnovica protiv jaruzaste uvek predstavljaju opasnost za ljude i stoku. Zbog
erozije lezi u zadrzavanju vode od jakih kisa i l obimnosti radova uredenje kosina jaruga treba spro
skova u slivu iznad formirane jaruge ili skretanje voditi mehanizacijom.
:ujihovih tokova diverzionim jarkovima (Mogamedov Stalne gradevine, pregrade od kamena beto
. D.: 299). mogu podizati samo u podnozju jaruga, s tim
Zadrzavanje vode od jakih kisa, pljuskova ili na da se uredi potslap u vidu "vodenog jastuka",
glog topljenja snega u slivu moze se vrsiti odrede nekog sliCnog amortizera energije za vodu koja
tehnicko-bioloskim konservacije zemlji spusta niz preliv pregrade. 1 visina ovih pregra
sta i vode. Naime, od tehnickih mera dolazi u obzir da ne treba da bude veca od 2 . U srednjim de
izgradnja terasi i kl1kv-klskg tipa zatvo lovima korita jaruga mogu se, u zavisnosti od mate
renim ti, izgradnja okvirnih nasipa rijala dna i l jaruga, graditi i pregradice od
dimenzija, kao i izgradnja diverzionih jaraka. granja, tzv. jasle. Visina ovih pregradica treba
jarkovi se mogu presecati terasama, s tim 8to se da veca od 30 - 40 , granje treba da
oko jaraka nacine i manji nasipi. "ankeruje" racvastim koljem za dno i l tako
Svi diverzioni treba, narocito ispod obradi da ga voda u jaruzi pokrene. tome
vih zemljista da budu zastiCeni pojasom guste ve treba nastojati da se u "jasle" dosta Zivog
getacije trave lucerke, da se filtrirao nanos od vrbovog s1icnog granja i koCica, tako da vre
vode nego 5to ova stigne u jarak. pusti korenje i ozivi.
Zastitni pojas oko diverzionih jaraka efekta
Kada grade zemljane pregrade vece korisne
samo, ako dosta sirok. Dno i skarpe kanala isto visine, 2-3 m, onda vodu treba propustati kroz
tako treba odmah zasaditi travom i nastojati da pad
l betonske, kanalizacione cevi otvora
kanala ne bude veCi od 1%. Izuzetno, ako se dno
od najmanje 50-90 u precniku. cevi se
i skarpe diverzionih kanala budu oblagali
odreduje u zavisnosti od veliCine sracunatog
pisno isecenim i pravilno slozenim busenovima stare
ticaja vode. proticaj treba sracunati ucesta
nost od 25 god. (Q25).
Zemljane pregrade za protiv jaruzne
zije se narocito mnogo koriste u praksi konserva
zemljista i voda u SAD. tome, krune zemlja
lli pregrada, cija sirina moze da bude metara
sluze kao putevi za prelaz preko jaruga stoke i
vozila. U slucajevima kada jaruga veCi sliv,
kada u njoj dovoljno stalne vode, onda takve
zemljane pregrade, podignute mestima gde
dovoljan deponski prostor mogu da sluze i kao
mikroakumulacije za koriscenje tih voda u l
privredi. ! tome uzvodno od deponijskog prostora
ovakve mikroakumulacije izgradi jos neko1iko
Sl. 125 - Na ovim mestima slivu . Likodre (Drina) manjih li zemljanih pregrada, koje sluze
neaavno l mnoStvo jaruga i jaruzica. Sad za zaustavljanje nanosa.
upornim Vodoprivredne organizacije "Erozija"
iz Loznice stvoren savremeni antierozioni sistem U SAD isto tako i kod zemljanih pregrada
(snimak inz. S. Kolarovic) mnogo koriste pravougaoni l, ! su

182

2
SI. 126 - Sematski izgled zemljane pregrade za u
protiv bujicno-jaruitaste erozije s pretivnim organia
od standardnih betonskih cevi: 1 - presek; 2) -
gIed s nizvodne strane. Veci ovakvih objekata
podignut Toskanskom podrucju, Italija
U slucaju, kada moguce naCiniti preliv sa
brzotokom grade se i preIivni sahtovi. Njihov ka
pacitet se podesava sracunatom proticaju vode i
nanosa, s tim sto se zbog teskoce odriavanja pre
'. '
sahtova daje i prosirenje za procenat sigur
'\""~,~/---,, ~"&""
hosti od 25%. Pri ulazu u saht treba postaviti re
setke od gvozdenih sipki, szm otvoru sahta
sa minimalnim otvdrima 5 5 . Qve sahtove treba
graditi od kamenog zida i1i betona.
U odnosu ukupni pad koji treba savladati
prelivnim sahtom i njegovim presekom (okrug1i
kvadratni presek) data i tablica 53, prema inz.
]. .
Pri doticanju vode sa sliva iz jaruge od preko
10,0 m3 /sek treba koristiti duple tzv. blizanac:ke
prelivne sahte ili propuste (Tucovic inz. ]osip :9).
iz
Sve date dimenzije u tablici 53 odnose se
unutrasnji precnik kruga, odnosno unutrasnju stra
kvadrata.

.52
Prelivni sahtovi mogu u odredenim slucajevima
( koriste i kod diverzionih jaraka za odvod vode
izvan jaruge.
Proticanje vode u m 3 jsek za sirinu

ivice L u m
Vegetacioni pokrivac u borbi sa jaruzastom ero
zijom poseban znacaj. Medutim, svaka
=0,6 L= 1,20 iL L=7.2
getacija, koja se lako brzo osvaja neplod
terene obuhvacane jaruzastom erozijom, ekonom
0,15 0,085 0,130 0,255 0,316 0,633 0,762
ski ekviva1cnat za poduhvate.
0,30 0,179 0,358 0,717 0,896 1,792 2,150
Treba imati u vidu da kod radova obnovi
0,45 0,330 0,658 1,316 1,646 3,393 3,951 vegetacionog pokrivaca kod terena zahvacenog
0,60 0,507 0,986 2,027 2,534 5,088 6,082 ruzastom erozijom, bar u trenutku sumska
0,90 0,932 1,862 3,724 4,656 9,310 11,174 vegetacija ista svojstva kao travna vegetacija.
1,20 1,434 3,422 5,736 7,170 14,340 17,208 Sumska vegetacija stiti zemljiste od poznatog pro
eesa bombardovanja zemljista od kisnih kapi, kod
1,50 2,005 4,007 8,014 10,019 20,034 24,040
naglog topljenja snega suvise jakih pljuskova
nagomi1ani mlazevi vode lako odnose sumsku stelju,
i uprkos vegetaciji od drveca mogu da izazovu linear
ispusti povezani sa brzotocima, Priblizni kapaci 11U eroziju. se narocito l kod posumljavanja
teti pravougaonih preliva pregrada dati su sa listopadnim drvecem i to specijalno sa vrstama
u tablici 52. drveca, koje daju lak listinac, koji vetar lako odu
Brzotoci, koji se u SAD grade za borbu protiv sa strmih padina, voda isto tako lako ponese,
jaruzaste erozije su zidani, betonski i1i drveni. kao sto primer, slucaj kod posumljavanja
Brzotoci se rade u nagibu 1:2 stim da se duzina sla strmih terena sa bagremom.
pista izvede tako, da jaruga ispod brzotoka sme Naprotiv, ako se kosine i uvale jaruga zaseju
imati pad veci od 1%. semenom odgovarajucih trava i dobri pas

. 53
---_._--_.-.
Doticaj Dimenzije prelivnih sahtova u metrima za ukupan pad
vode u ( i razlicit ! presek sahta ( okrugli;
m 3 /sek = kvadratni)

U U = 3,0 m U =4,5 U 7,5 m

(

0,70 m 3!sek 0,45 0,60 0,45 0,45 0,40 0,40 0,38 0,38 0,38 0,38
1,40 0,75 0,90 0,60 0,60 0,60 0,60 0,60 0,60 0,60 0,60
2,80 0,90 1,05 0,90 0,75 0,75 0,75 0,75 0,60 0,75 0,60
" "
4,20 1,20 1,20 1,05 0,90 0,90 0,90 0,90 0,75 0,90 0,75
" "
5,60 1,30 1,35 1,20 1,05 1,05 0,90 1,05 0,90 0,90 0,90
7,00 1,50 1,50 1,20 1,20 1,05 1,05 1,05 1,05 1,05 0,90
" "
8,40 1,60 1,60 1,20 1,20 1,20 1,20 1,20 1,05 1,20 1,05

183
njaci, se izvesni kriticni delovi jaruga pokriju
pravifno isecenim busenjem trava, mogucnost za da
l sirenje mikroerozionih linijskih u jaru
gama manja (Konhke . - Ansons .: 28).
Zbog kod posumljavanja terena
zahvacenih jaruzastom erozijom treba prvenstveno
iCi mesavinama skg i cetinarskog drveca
i siblja. U zavisnosti od terenskih uslova, geoloske
podloge, pedoloskog sloja, nadmorske visine i kli
mata za posumljavanje jaruga mogu doci u obzir
razne vrste dV'eca i siblja od kojih se isticu:
g tamariks, leska, klen, crni i li bor,
crni i americki jasen, tisa, kleka, vrbe i topole i dr.
Od trava treba .forsirati: zuti zvezdan, lucerku, de
teline, lespedezu i dr. Pri tome, jaruge ne treba
sumljavati nacin da ubrzo podivljaju i postanu
neprohodne. Treba pomisljati da i tereni pod jaru
zastom erozijom mogu da budu baza za stocnu is
hranu za dobijanje drveta, kod posumlja
vanja treba planski predvideti mrezu puteva i do
turnih komunikacionih veza, jer se kod radova za
borbu sa jaruzastom erozijom ulazu znatna sred
stva, predvideti i dobijanje odredenih efektivnih
koristi iz takvih ulg.
) r r t i v ur vi sk i h v u
bujicnim koritima . sistemu, treba izgtaditi armirano-betonske monta
Urvinske : odroni, popuzine i klizista
(rue-tereni) cesta su u uzem i sirem perimet
ru bujicnih tokova. Borba sa nije
uvek ni laka niti kratkotrajna, kod predlaga
nja resenja za borbu moraju redovno i:zvrsiti
1 detaljna proucavanja terena.
U borbi protiv urvinskih u perimetrima
tokova koriste razliCite mere odbrane
od kojih najznacajnije mesto zauzima izgradnja
konsolidacionih pregrada i drenaznih kolektora.
Konsolidacionc pregrade izgraduju se pretezno
od zida u kamenu cemcntnim malterom, od
zida u oblcnom armiranom betonu. Njihova ko
SL. 127 - 1) primitivan ntn protiv osuLinskih po;ava izgrdn.101 pLetera; 2) mestima gde
podLoga jako kamenita mogu se za protiv sun i sipara koistiti konstukcije, kao kod
protivu sneznih Lavina. Tipovi alumo-konstrukcija KWB i AWR (8vajcarska, Dokum. F . 811959)
184
risna ltn pravilu ne treba da bude od
2 4 metra, i smatra da konsolidacione pregra
dc iznad 4,0 m korisne visine treba projektova
ti u izuzetnim l.
duti izgradnja zidanih konsolidacionih pre
grada moguca samo mestima gde postoje
gurniji oslonci u koritu bujicnog toka, kao sto
stenovitc l i dno korita dovoljno dug potez
zemljanog korita, kojem ne mogu da kon
statuju tragovi urvinskih poremecaja. U tim l
se izgraduje jedna i1i vise konsolidacionih pre
grada, najcesce od zida u kamenu od betona.
Kada radi izgradnji vise pregrada, onda ih tre
raditi u "sistemu" sa padom ektovanj, koji
ne trebao da bude iznad 1/2 prirodnog pada
nog korita tom potezu.
Izuzetllo, ako korito bujicnog toka nestabilno,
obalske padine napadnute vvm i slic
nim urvinskim procesima, onda konsolidacione
grade ne treba graditi od krutih materijala zida iIi
betona, od gabionskih sanduka ispunjenih ka
menjem. Gabionske pregrade su elasticne, mogu da
se pod delovanjem bocnog pritiska usled
urvanja obalskih padina, dovoljno su procedne za
vodu koja dotice bujicnim koritom. U podnozju
gaWonskih pregrad, narocito ako su izgradene u
zne pregrade, pokretnim zglobovskim vezama tro
uglova, resetkastog tipa t:zv. "nanoso-ulovitclje"
inz. Herheulidze-u, ili naciniti 2-3 praga sortira
tora nanosa. objekti treba da budu vestacki
erozioni bazis urvinskom delu bujicnog korita (Her
heulidze 1. 1.: 170).
Sama tzv. soCivasta prosirenja urvinskih procesa
treba upotrebom mehanizacije iznivelisati stran
obalskih padina i posumiti iskljuCivo zbuna
stom vegctacijom. Sumsko drvece visokog tipa za
posumljavanje povrsina koje pod urvinskim pro
cesima naklonjena urvanju nije za preporuku.
U vrcme kada ono dostigne dovoljnu visinu ono pos
taje meta vetrovima i deluje kao razapeto jedro.
 koje se onda sruci snaga vetrova i izaziva Voda koja ude u agregate di delom postaje
;pomeranja zemljista. cvrsto vezana za zemljisne cestice i to tzv. adsor
drenaznih kolektora i mrcze drenaZnih pciona voda. Drugi deo vode opkoljava spolja zem
'Sistema za borbu protiv urvinskih procesa ljisnu cesticu, vezan samo za povrsinu
koritu odavno poznata. Medutim, tek se i to tzv. al:heziona voda. zona yode u
sa izucavanjima prirode urvinskih proccsa trasnjosti zlis cestice nalazi se pod pritiskom,
tdoslo do saznanja, koja senku mnogc koji kako nova ispitivanja pokazuju nije od
ranije borbe sa . atmosfera. Naprotiv, atheziona voda . pod mnogo
Naime, ranije se kod urvinskih procesa i pritiskom, redovno ispod 0,6 atmosfera, tj.
11 bujicnim koritima pretpostavljalo da osnovni desetostruko od onog, kojim izlozena
l1zrok klizenju zemljista vodom raskvasena kz adsorpciona voda. Ostala voda, dakle ona koja
povrsina. voda mogla da dotekne do klizne ll vezana za agregate pretstavlja kapilarnu i 510
povrsinc vodonepropustljivog sloja postepe.nim . bodno suu vodu u zem1jistu.
-cedivanjem kroz poroznije slojeve zemljiSta ili do Ispitivanjem utvrdeno da atheziona voda,
iz 10kalnih udaljenih izvora podzemne sto formira tanak mokri, ali ujedno i glatki sloj oko
vodc. Na bazi Qvakve pretpostavke sa ruc svake cestice moze odredenom slojeva
terenima i popuzinama se osnivala izgradrijimre~ zemljista da smanji trenje i savlada koheziju zem
ie kolektorskih (glavnih) i vicinalnih (sporednih) ljista i da omoguci kliz cvrstihzemljisnih ces
drenaznih kl, se dno postavljalo tica jedne preko drugih, i to narocito onda kada
dubinu od ~klik metara. Svaki krak podzem tanki sloj omotaca od vode koji :zemljis
110g drena odredenoj povrsini koja dostigne kriticnu debljinu. Debljina vode
'Se nalazi pod udarom urvinskog procesa i zadatak nog t nekad nije od nekoliko mikrona,
da k sebi vodu sa te povrsine, ko ali u jednom odredenom sloju gde su zlis
eventualno mogla da izazove razmeksavanje stice si.tne i , moze da prouzrokuje vlaz..
Klizne ravni toj povrsini. nost takvog sloja i sa preko 30%, tj. da taj sloj
Mreza kanala i izgradnja radena ta pretvori u iitku pokretnu masu, kliznu ravan.
ko, da deluje od povrsine zemljiSta do dna slucaj kod mnogih glina.
l kao snazni skupljac povrsinske i podzemne Zbog pritiska usled prisustva adsorp
vode koja dospeva sektor, koji pod cione vode, tu vodu moguce izvuci prakticno
. U tom smislu se dno postavlja kliznu nikakvim drenaznim sistemima, njihova iz
, i ObiCl10 se izgraduje pd betonskih l0 ili gradnja u takvim uslovima l sdt.
1J1josnatog kamena, se kombinacijom Upravo u tome l1ajcesce i lezi proble)J1 teske
tonskih i kamenih l0 stvaraju kvadratni i1i trou borbe sa nasim poznatim terenima, klizistima oko
glasti f poctzemnih kanala za ocedivanje vode. Slan , Grocke, u slivu . Ralje i dr. Ima i
Uzvodno od dna u drenaznom klu se
od krupnog kamenja, se
nasipaju slojevi sljunka i peska i sliCan. vodopro
pustljivi materijal. U zavisnosti od mesta gde se
gd sistemi drenaznih kl mogu se koristiti i
fasine, drvo i drugi til.
tome kolektorski kana1i znatno
propusnu od vicinalnih kanala. Za
funkcionisanje sistema drenaZnih kanala nuzno
>( se kljucnim mestima postave i kontrolni sah
tovi, kako se uvek mogao imati uvid funkcio
nisanju podzemnih drenova.
Medutim, izgradnja mreze kolektorskih i l
nih drcllaznih podzemnih kanala lak
jevtin rad. Ulozeni troskovi cesto mnogo
premasuju vrednost branjenog objekta.
Savremena istrazivanja pokazuju da su uzroci
l1rvisk podrucju tokova razli
Citi i uvek moguce da se tacno utvrde. Najces
- to mogu da hudu kombinacije vise .
Voda pri tome d od odlucujuCih faktora,
od presudnog znacaja i samosposobnost zem
ljista da zadrzava u sebi vodu. Kada se zemljiste
-okvasi vd atmosferskom ili podzcmnom, onda
jedan deo te vode ulazi u zemljisne agregate,
drugi u supljine, izmedu . deo vode
molekularnim silama vezan cvrsto za zemljisne
stice, agregate, dok drugi deo slobodno .s sa S1. 128 Prosti tipovi drenaznih kanala za u
opstim vode u zemljiStu i podlozan kre protivu klizista: 1) kanal-rov; 2) kana1-kolektor; 3)
tanju. kanal-kolektor sa kontrolnim sahtom

:24 185
danas u i slicnim podrutjima mnogo izgra niske pregrade i1i ::; nizi potporni zidovi sa nizom
denih drenaZnih sistema razlictih tipova, za koje otvora (barbokana); dovoljno jaki da se odupru
su utrosene ogromne sume i mnogo materijala i kivanim pritiscima, najcesce pregrade od gabiona
radne snage, ti sistemi nisu mogli da funkcionisu (sl. 131).
od prvog dana izgradnje. ) U zonama iznad urvinskih podrucja naciniti
Neki autori razlikuju i tzv. "lentokapilarnu mrezu vodoodvodnih, devijacionih kanala, kojim
zonu" vode, to zOna prelazu od athezione se voda odvesti u druge zone;
ka slobodnoj, kapilarnoj zoni vode, u kojoj pritisak ) Izvrsiti denivelaciju zemljisnih masa uz
vode spada ispod 0,5 atmosfera. Postoji i termin mehanizacije i povrsinu pod urvanjem (k1ize
"lentokapilame gline", kod kojih karakteristicna njem)zasejafi travama i sibljem, visokim
lentokapi1arne zone vode, u kojoj se zoni sumskim drvecem.
vise i javlja'ju velike klizne ravni, kojima se vrsi U izvesnim slucajevima, kopanjem dubljih ver
cesto izvanredno jako urvanje zemljisnih masa tikalnih drenaza, bunara i spustan'jem podzem
(Stebut .: 177). vode, moze se postici uspeh kod mnogih vrsti
U svakom slucaju, da se li smi urvinskih procesa, cak i kod procesa sa l
sla pristupiti saniranju popuzina i k1izista u podruc tokapilarnim zonama. se uspe da se kroz
bujicnih tokova kroz izgradnju odgovarajucih nekoliko dubokih bunara spusti podzemne
drenaznih sistema ili , treba izbusiti u podrucju vode smanjuje se opterecenje pokrenutih slojeva.
zahvacenom urvanjem neko1iko karakteristicnih son U presusenim delovima slojeva, se povecava ko
di i utvrditi uzrok klizenja. U slucajevima hezija tla i otpor protiv klizanja.
kod kojih postoje spoljni znaci izviranja podslojne ilj pokrivac od lespedeze, deteline, lucerke
vode, strmim obalskim padinama, kao i kod i zutog zvezdana (Lotus corniculatus) veliku
urvinskih povrsina gde se specijalnim slusa1icama evapotranspiracionu i trosi znatnu kolicinu
moze jasno razlikovati strujanje bliske podzemne de iz povrsinskih slojeva zemljista. Zato takav l
vode, moze se relativno plitkim, i rucno ko treba prvenstveno i koristiti za zaseja
panim busotinama otkriti pravi uzrok urvinskoj vanje denivelisanih povrsina koje se nalazc ili su
. skloni urvinskim procesima.
Prema tome, urvinske koje su vezane Sklonost povrsina ka urvinskim procesima
iskljucivo za okvasavan'jc i razmeksavanje podpo ze se oceniti i pojavama tzv. nemirnog profi1a
vrsinskog vodonepropustljivog sloja sa tekucoll1 padina, deplesionim f1eka od li
podzemnom vodom, mogu da se resavaju sistemima stih i zutih povrsinskih slojeva zemljiSta kod orani
drenaznih, kolektorskih i vicinalnihkanala. Napro , :; i javljanju zajednica korovske ve
tiv, tim se mogu resavati urvinske getacije tipicnih za ove fenomene. tome I
vezane za formiranje lentokapilarnih zona reci u glavi knjige. Podvuceno da ko
(Mayer .: 178). rovska zajednica od biljaka: Bromus arvensis (
Urvinske vezane za formiranje lento sik), Alopecurus pratensis (lisicji rep), Aspera spica
kapilarnih zOna treba prvenstveno resavati kroz sle yenti (stoklasa) i Arnica montana (potres) poznata
dece poduhvate: kao indikator i prethodnica urvinskih procesa
) U donjimdelovima stvoriti konsolidacionim brdskim i bre:ruljkastim padinama. l za
objektima vestacke erozione bazise. mogu biti jednic~ se l, kada se u zemljisnim agregacija

8
'350

;,a~

sr. 129 - ) Sematski prikaz mreze drenaznih kana~a za u protiv klizista (ruc-terena): 1) prosti ka
sa dnom od fasina i kamenim n; 2) kanaIi sa dnom gde naCinjena primitivna cev-proced
nica; 3) kanali-kLktri sa vise kontro~nih Sahtova. ) Konsolidaciona pregrada sa uzvodnim drenom
koji se vezuje sistem drenaznih kanala

186
 8

. ,. ... .....~... ,
/~ ... ~, -:;:::.. "~,,. . . . \'<~~,.:..:;,\..::::-,,~\,

Sl. 130 - ) poprecni; ) uzduzni presek drenaznog kana1a sa priitivno "procednico" od plocastog
kaena. Posle kaenog n postavlja se sloj g1anja, sloj sljunka i ponovo sloj granja, poto
sloj peska i kaena kaldra; ) poprecni; ) uzdnzni presek drenaznog kanala sa dno od n i ka
menog n

81. 131 - Pregrade od gabiona su pogodne za borbu protiv urvinskih pojava bujicno koritu, posto su
e1asticne

: oseti nedostatak magnezijuma. Sva novija ispiti
vanja pokazuju da poremecaji u magnezijumovom
jonu u tzv. kompleksu zemljista
ze redovno da konstatuje kod zemljista zahvace
nih urvinskim procesima (Dutil . :43).
) r r t i v s u 1i s k i h v nog kamenja, zatim zidicima protiv spiranja i
Osuline i sipari predstavljaju karakteristicne
vidove povrsinske erozije. posledica povrsin
skog raspadanja stena i delovanja atmosferilija i
gravitacije.
za karstna podrucja, ih u
krajevima i andezitl1o-dacitnim tvorevinama i
vulkansko-tufoznim stenama. kao i u nasim pro
stranim podrucjima serpentinskih naslaga i fliSeva.
Osuline predstavljaju mnostvo raspadnutih ste
novitih odlomaka zadrzanih zaravnima i brdskim
padinama, sipari ti odlomci u obliku
.dzinovskih levkova, plazeva niz strme padine upra
vo dolinu i tok. protiv osulina i
sipara narocito potrebna u dolinama, kroz koje
prolaze vaZne saobracajne komunikacije.
protiv osulinskih nesto jedno
stavnija nego protiv , izuzev ako se radi
velikim li u visokim l, izvan
Zl sumske vegetacije.
U redu protiv moze boriti
primitivnim zidovima od rustikalno sloze
sumljavanjem (Rosic S.: 154).
Specijalne za zadrzavanje osulinskog
kamenja i podizanje zastitnih zicanih mreza dola
ze samo u slucaju, kada od kamenja treba stititi va
zne komunikacije, naselja ili znacajne objekte. 1
, u redovnim l treba fo,rsirati sumsku
vegetaciju i to u obliku protiverozionih pojaseva i
"ilofi1terskih sistema". U l kada zemljista pod
li mogu potpuno da izdvoje od stocne
ispase, treba ih ograditi zicanom ogradom i posu
miti odgovarajucim kskim vrstama sumskog
drveca i Siblja.
Kod mnogo zametnija,
zonu stv-aranja uvek lako savladati
u redu zbog velikih gib siparskog "
kupista" (..celenke") i zbog njegovog prostranstva.

2.4* 187
Na tom delu cesto vrlo tesko izvrsiti zamasnije samo palijativan karakter. l treba voditl
bioloske radove, gornji delovi "prikupi8ta" si u prikupistu sipara. dolaze slicne kao kod
nekad dopiru i izvan sumske vegetacije, protiv sneznih lavina, se takvi radovi kao
kad su zemlji8ta potpuno sprana do gole maticne 8to napomenuto iz ekonomskih razloga mogu
stene, i su pod vrlo velikim nagiblma. primeniti samo u slucaju kada se radi zastiti zna
U koritima tokova, moze se specific objekata od delovanja siparskih levkova i
pregradama zadrzati znatna koHCina konusa. Vegetacija, koja se koristi protiv sipara i
prouzrokovanim levkovima iz . tzv. osulina razlicita, u redu treba koristiti
deponijske pregrade. Medutim, sama "blokada" si , koju stoka uznemirava mnogo. su ug
parskihlevkova u donjem delu nekad l obicna i primorska kleka (Juniperus
moguca, skopcana sa skupi zidarskim rado mmunis i oxicedrus), draca (Paliurus sp.), glogovr
, te treba do maksimuma izbegavati. (Crataegus sp.) i dr.
Primitivne retencione gradevine od suvozida protiv osulina i siparskih nanosa u pod
ili od pletera i gablona mogu da samo drucjima nasih zakarscenih slivova predstavlja
u zoni vrha levka , cesto ti radovi i dugotrajan posao.

188
 G I v I

PROJEKTOVANJE BIOLOSKO-RETENCIONIH RADOVA U

BUJI~NIM SI.lVOVIMA I EROZIONIM PODRU~JlMA

"1. BIOLOSKO-RETENCIONI RADOVI 1 MERE mogli da se izgrade neophodni infrastrukturni objek

NS OSNOVICA ANTIEROZIONIH 81-. : putevi, stovarista, magacini i sl., projektovani i
STEMA izgradeni skupoceni vocnjaci, dotle su u drugim
oblastima, gde bilo visc uslova za podizanje i
Drustveno..ekonomska opravdanost protiverozi eksploataciju vocnjaka, vrsena posumljavanja, cak
onih radova najcesce se rasmatra kroz projektova i relativno dobrih pasnjaka ili izgradena pregu
nje, izgradnju i delimicnu eksploataciju anti-ero sta mreza konturnih rovova i g1'd.
zionih sistema, u kojima bio10sko-retencioni radovi Ni u jednom, ! udrugom s!uu nije mogla
primarno mesto. kasnije da se vr::;! efikasnija eksploatacija takvih
U vezi sa ekonomskom i privrednom izgradnjom tiziih sistema. Kod nekih , it kod
zem1je, povezano sa planiranjem industrije, ener izgradl1je preguste mreze konturnih rovova, do::;
getike, izgradnjom autostrada, puteva i zeljeznickih 10 u nizvodnim podrucjima do osetnih manjkova
pruga, me!ioracionih sistema u poljoprivredi i su korisne yode, to otezalo dalju izgradnju in
marstvu, turistickih objekata, nase1ja i gradova dustrije i radove ekonomsko-privredne nadgradnje
sl., postavlja se pred organizacije koje se bave oblasti. danas slucaj u mnogim slivovima
zastitom zemlji::;ta od erozije i uredivanjem goistocnih krajeya uze 8rbije, Kosova i Makedonije,
slivova, u sadasnjim us10vima vrl0 krupni zadaci mada i suprotnih shvatanja delovanju kon
u smislu preduzimanja odgovarajucih biolosko-reten turnih 1'vv (Lujic R.: 249).
cionih radova i . 8 druge strane, cinjene su i Zl1atne greske u
Predlozi za izvrSenje biolosko-retencionih rado projektovanju antierozionih biolosko-retncionih ra
va dati kroz odredene projekte, zadiru u dova i mera, cak, zalost, kada su ovim radovi
problematiku raznih privrednih grana i dovode do rukoyodili i neki naucno-istrazivacki instituti.
mnogih, redovno neraSCiscenih pitanja, u Tako 1'im kod posumljavanja radena pre
redu u pogledu prioriteta gradnje, ulaganja investi gusta mreza gradona vrseno terasiranje zem
sredstava za zemljistima u ljista, cak i nagibima, gde to ni sa tehnicke,
yatnom posedu, rentabilitetu radova i iskoriscava sa ekonomske strane nije opravdano. Isto tako,
nju antierozionih sistema. podizani su nagibima padina taj -
U nasim uslovima, u tom pogledu nisu potpul1i
niti skoncentrisani u jednom zakonu pravni propisi.
Ne postoje ! obavezne instrukcije drzavnih organa
nadleznih za poslove vodoprivrede projektovanju,
izgradl1ji i eksploataciji antierozionih sistema,
posebno biolosko-retencionih radova u sli
yovima i erozionim podrucjima, 8to nije slucaj u
Bugarskoj, li i nekim drugim susednim
zemljama.
Samim tim, kod nas dosl0 do raz!icitih
ljenja i sagledavanja uticaju anti-erozionih ra
dova i privredni razvoj zemlje i njene
frastrukturne objekte, ne samo nivoima
lika, 6 cesto i u granicama opstina. Dileme su
narocito pri tome nastale, kod predlaganja i projek
tovanja lsk-1'ti radova i mera za
slivove i croziona podrucja, koja kod nas
zauzimaju ogromna prostranstva (Vancetovi6 Z.: 235)
Sl. 132 - Radovi pocetku izgradnje antierozionog
Tako, dok su u erozijom napadnutim i sistea "Izvorskom dolu", sliv KleniCke reke kod
privredno-zaostalim , gde prethodno nisu Ristovca (foto: inz. S. Kolarovic 1956. god.)

189
, da su vocke sadene kosinama, izmedu zionih sistema data u XIII glavi. U studiji 08
redova 8 vockama su terasice i gradoni. v paznja obracena ktv i izvo
Kod takvil1 radova 8 tezilo, da gradoni sluze kao radova i pod ), ) i ) - posLo se
! putevi za odrzavanje i vocaka, bas preko radova moze najefektnije da izvrsi
i kretanje masina, da tome voda od jakih kisa proracun rentabiliteta antierozionih sistema za ud
zadrzana gradonima i isterasiranom zemljistu ruzenu protiv poplava, erozije, suSe:
postepeno dQspe do korenovih sistema zasadenih i privredne zaostalosti.
vocki kosinama. radovi su tesno povezani 8 pravilnom orga
Ovakve i li zablude, kod izvrsenja blolosko nizacijom iskoriscavanja zemljista i voda u
-retencionih radova i mogle da otkriju slivu i1i erozionom podrucju. dovesti
i u drugim vrstama nasih strucnih organiza u sklad odnos: , pasnjak i , stvoriti us
i pojedinaca u protiv erozije i bujicnih ' za trajnije iskoriscavanje zemljiSta, i trajan plan
poplava (Cirkovic S.: 239). plodoreda oranicama, znaCi dobrim delom otklo
Materija glave namenjena strucnjacima, niti uslove za razvoj ubrzane erozije (Cerkasov
. .: 117).
koji ne samo projektovanjem i izgradnjom
antierozionih sistema, i posebno onima, koji Savremenim radovima i za
ekonomicnost izvedenih radova u
tiv erozije, poplava, suse i privredne za
nim slivovima i erozionim . Naime, 08tal08ti u iIi erozionom podrucju,
prostom analizom moze lako da utvrdi, da postiie se 81edece:
1) Zastitnim vegetacionim pokrivacem stite
bas biolosko-retencioni radovi ekonomska osnovica
antierozionih sistema. Bez biolosko-retencionih ogoljene od neposrednog delovanja
dova mogao da realizuje rentabilitet anti bombardovanja zemljista kisnim kapima ili eolske
-erozionih sistema uopste. erozije;
2) iolosko-retencionim radovima vrsi se zad;-
zavanje voda u odredenim delovima slivo
2. SAVREMENI RADOVI 1 MERE ZA KONSERVA i erozionih podrucja i time onemogucava ;}
CIJU ZEMLJISTA 1 VODA katastrofalnih poplavnih voda;
3) Retencionim radovima i merama vrsi za
U sklop antierozionih radova i za kon kasnjavanje u akumulaciji doticanja vode od jakih
zemljista i voda spadaju: kisa i pljuskova, naglog topljenja sg, te
) Biolosko-retencio~i radovi i mere; vreme potrebno za ktis poplavnog
) Izgradnja terasa, gradona i banketa; vala, tako da poplave izostaju;
) Izgradnja konturnih rovova, , zidica, 4) Radovima za konservaciju voda vrsi se sku
pletera i dr.; pljanje i magacioniranje voda od kisa i snega i:
d) Izgradnja retardacionih kanala i objekata; omogucava iskoriscavanje u susnog
) Izgradnja mikroakumulacija, lokvi, ribnjaka i toplog godine;
dr.; 5) Tehnicko-meliorativnim merama i radovi
Sprovodenje antierozionih administrativno neposredno se deluje popravku strukture ze
-upravnih i gd-vsitih mera. mljista, njegova absorpcije, i
Kod vis poznati radovi i mere od osetno smanjuje stetno povrsinsko oticanje voda
), ), ) i . radovima za izgradnju retardaci jakih kiSa naglog tl snegova.
kanala i objekata dato detaljno objasnjenje
u IX glavi knjige. Studija izgradnji mikro
akumulacija, lokvi, ibk i 81. kao dela antiero- 3. BIOLOSKO-RETENCIONI RADOVI - OSNOVI
ZA BOR.BU PROIV OGROMNE INEICKE
SNAGE BUjICNIH ISA

Strucnjaci americke sluibe za konservaciju zem

Sl. 133 Antierozioni sistem "Izvorskom dolu",
sIiv Kle1~il!ke reke kod Ristovca, 10 godina posle iz
n, (foto: inz. S. Kolarovic) nastaje udarima kisnih kapljica zemljiSte, tj.
ljiSta i voda tek su r:ldavno dokazali, da Ijudi bor
protiv erozije zemljista nisu i pravi
szi sa kojom kisne kapljice vrse "bombardo
" zemljiSta. Mnogi radovi i mere, u borbi
tiv sirenja raznih oblika erozionih ro, sa
u skoroj proslosti i u iskonskim ,
kao 8tO su terasiranje strmih terena, izgradnja kon
turnih , podizan:je velikih kamenih i
pregrada i sl. nisu dali ocekivane rezultate, jer
sve do nedavno smatralo da erozija zemljiSta
dom u momentu kada se voda ! padanju
kise, naglog topljenja snega skupi u mlazeve,
ke i koncentrise povrsinsko oticanje.
Medutim,to Stalings-u, samo pocetak II
u formiranju procesa erozije vodom. !

190

Sl. 134 - Sveze izgrad.eni konturni rovovi uu nuto jakih i dugotrajnih pljuskova, ogrom
gornjeg toka "KaLimanske reke" (GrdeHcka klisura)
zadrzali su posle jakih kisa izvesnu koliCinu vod.e.
'Tovovima se jasno vid.e "ekvivalizeri" - maLe zemlja
'n n. Za izgradnju ovih rovova utrosen n pleksnom sprovodenju sistema biolosko-retencionih
. (foto: inz. S. Kolarovic)
fazom takozvanog "bombardovanja zemljista kisc
kapima" (Stalings ].: 8).
Americki istrazivaci su izvrsili brojna snimanja
'faze "bombardovanja zemljista kisnim kapljicama"
u trenutku padanja kisa raznih intenziteta. Slicno,
pravom bojnom bombarodavnju, tim snimcima se
mogu videti minijaturni, brojni "krateri" - i " nom slivu i erozionom podrucju, da podizanje
curke" kojima se razaraju, otkidaju i odnose brojne
cestice i samim tim i veIike mase zemljiSta,
U gIavi navedeno da brzina padanja vekovu protiv erozije zemljista, odnosno protiv
isnih kapljica iz obIaka ka zemlji ogranicena:
1) maksimalno mogucom li kisne kapljice
Qd 7 precnika; 2) maksimalnom brzinom
danja kisne kapi zemju (udarnom brzinom kis
kapi zemljiste) od 8,0 m!sek. i 3) uz
1azne vazdusne struje. Kod najjacih provala oblaka,
'Srednja brzina padanja kisnih kapljica iznosi, pre
izvrsenim ispitivanjima, 7,0 m/sek.
"udarna brzina kisne kapi zemljiste" za
,' l oblaka u l
otkriva, svu velicinu kineticke energije jakih kisa
i pljuskova, kojom one u toku prosecne godine,
."bombarduju zemljiste" i razbIaju njegove cestice,
Ima podrucja gde ucestanost pljuskova sa
sa visokim itzitt i sa velikom du
zinom trajanja takvih kisa. U podruCju ]ugoslavije
poznata ucestanost i dugotrajnost jakih pljusko
va u Primorskoj zoni od Rijeke do , i izuzetno
kisama visokog intenziteta oko Crkvice, gde
dnevna kolicina padavina cesto prelazi i vise stotina
.
Ako se uzme u obzir, da kisa koja padala
35 minuta, imala prosecan intenzitet padanja od
2 mm!minut, sto dalo ukupnu koIiCinu vode
od 70 visine, izrucuje jedan sliv
od 100 km 2 (10.000 hektara) kineticku energiju
"bombardovanjem zemljista kisnim kapima", koja
, prema poracunima FAO-strucnjaka, ravna koli
Cini energije koju ]; izazvala eksplozija od 6
liona tona trinitrotoluola. upravo, ukupna ko
liCina eksploziva, upotrebljenog za sva izvrsena
bombardovanja u svim bojistima u II svetskom ratu.
Prema tome, treba da se preduzimanja
tierozionih mera u l kojem podrucju, dobro
! struktura jakih kisa i pljuskova i izgrade od
govarajuce karte.
Utvrdili se, da jedno podrucje stalno opsed
snage razaranja, potrebno izraditi odgovara
projekte, koji se sastojali u i kom
mera i radova.
U redu, zastita zemljista od bombardo
kisnim kapljicama moze da se najefikasnije
izyrsi podizanjem stalne visegodisnje vegetacije, su
i travnog pokrivaca. Sumski i travni pokrivac,
ako su u dobrom stanju i pravi1noj nezi, mogu da se
odupru ogromnoj kinetickoj energiji i najjacih kisa.
Medutim, ekonomski i socijalni uslovi u
stalnog zemljisnog vegetacionog pokrivaca svu
da racionalna niti za borbu
razornog delovanja bujicnih kisa (Passerini .: 247),
Da se omogucio opstanak i ekonomski razvoj
covekove privrede u slivu i erozionom
podrucju potrebno , da se obezbedi i dovolj
povrsina zemljiSta za pojoprivrednu obradu, za
jednogodisnje ratarske kult;ure, za proizvodnju zi
tarica, krmnog l i sl. U zavisnosti od naseljenosti
bujicnog sliva erozionog podrucja, pedoloskog
sastava zemljista i k1imata, te povrisne zemljista
za poljoprivrednu obradu, cesto nisu l.

Podrucje od Sibenika do SpIita odlikuje se ki

i koje vrl0 velike precnike kapljica,
ispitivanja pokazuju da sliCno stoji i sa ne
kim' podrucjima u Srbiji, kao sto su podrucje od
Beograda do sela , zatim podrucje oko Aran
delovca i podrucje izmedu Cuprije i .
Naprotiv, podrucja gde su pljuskovi Sl. 135 - Besmisleno gusto izgradena mreza kontur
nih rovova uu "Jabukovacke reke" (Grdelic
cesti, su vrlo kratkotrajni, i retko ka klisura). Na ovakvim mestima s malo truda, mogla
duzina padanja premasa 5-10 minuta, ukupna se umesto rovova izvrsi celishodnija melioracija
kolicina pale vode jedva da' dostigne 8 15 . pasnjaka i suvata

191

SL. 136 Antierozioni sistem potoku "Kragujevac"
kod Knjazevca 7 godina pusle izgradnje. Rad Vodo
privredne organi.zacije i:z Knjazevca
biti od bombardovanja (Larix sp.) i dr.
kisnim kapljicama, kroz podizanje stalnog
getacionog pokrivaca, kroz Citav sistem antiero
zionih radova i , tehnicko-bioloske ekonomsko
-gazdinske prirode. Takvi radovi i Cine osnovicu
savremenih dostignuca naukc eroziji zemljista
i bujicnim tokovima za protiv ogromnc de
struktivne snage samo olujnih kisa i razornog
povrsinskog oticanja voda od jakih kisa naglog
topljenja snegova, nego i od colske erozije.
4. ZASITA OD BOMBARDOVANJA ZEMLJISTA
ISNIM I
U redu tu dolazi obzir posumljavanje u praksi upotrebljava za posumljavanje ogoljellih
golih i ncplodnih zcmljista, prekrivanjcm zstiti
vcgetacionim pokrivaccm zemljista pod brazdama,
. jarugama i osulinama, zatim izrada protiverozi
sumskih visokih i niskih pojaseva, zatravlji
, izrada travno-bufernih pojaseva i lCi da duze vremena stiti tlo od erozije.
brdskim padinama u vegetaci S obzirom da se u slivovima redovno
periodu.
Pravilo da se kod bujiCnih dr ,
potpuno posumljavanje ide samo kod zem1jista, ko
nisu za kakvu m:ugu upotrebu [. kada su U'.
pitanju zemljista koja se mogu koristiti kao
pasnjak iIi oranica. U slucaju kada to moguce i
onda treba provesti posumljavanje u obliku pojasnih
kultra u u izohipsi, meduprostore ostaviti
za slobodnu ispasu ili zatraviti ili meliorisati kao
pasnjak (Ziemnicki S,: 232).
Od vrsti sumskog drveca koje dolaze obzir'
za vestacka posumljavanja podrucja dolaze
obzir, brzorastuce vrste: americki jasen (Fraxinus
); rn orah (Juglans nigra); hrast
(Quercus ru); platan (Platanus orientaliS); rn
(Pinus austriaca); duglas-j (Pseudotsuga du
glassii); americki or (Pinus strobus); dudovi (Morus
sp.); gorski ( pseudoplatanus); mlec ('
platanoides); divlji kesten (Aesculus hippocastanum);
evro-alllericke topole (Populus sp.); bagrcm (Robi
nia pseudoacacia); koprivic (Celtis australis); aris
Njihovi pratioci treba da budu: kleka (
rus sp.); tisa (Taxus baccata); grab (Carpinus betu-.
lus); klen ( campestre); brest (U1mus
stre, U. effusa); johe (Alnus incana. . viridis);
( grandifolia, . parvifolia) i sl.
Za posumljavanjc rastresitih i laWlnih,
i pokliznutih padina treba koristiti zbunaste vrste
i sibljc: leska (Corylus avelana); glog (Crate
gus sp.) ; kleka (Juniperus sp.); draca (Paliurus
aculeatus); divlja ruza (Roza canina); ziva ograda
(Lycium vulgare); jorgovan (Syringa vulgaris) i sl.
Bagrem ( pseudoaccacia) koji se mnogo
padina i osulina, nije za preporuku strmim ek
spozicijama koje su izlozenc cestim vetrovima. Njc
gov laki listinac vetrovi oduvaju sa strmih
zemljista i taj kultura stanju
srece i zastite novoposumljenih povrsina

) Posumljavanje u bujicnim podrucjima

Posumljavanje u podrucjima treba
siti pretezno sa vrstama kojc odgovaraju klimat
skom tipu podneblja, tome se treba ruko
voditi i da takvo posumljavanje pored
ncposrednih koristi u pogledu zastite golih zemljis
ta donose i maksimalno moguce prinose kvalitet
nom drvetu, ponekad i u plodovima.
Izuzetno, ako se radi posumljavanju ogo
1jenih brdskih padina sa rastresitim, labilnim zem
ljistcm treba iCi sa sumskim vrstama visokog
drveca. Na takvim padinama treba, naprotiv, sa
diti zbunaste vrste i siblje, su takve padine
neprekidno izlozene delovanju vetra.' Visoko drvece
usled svoje visine i tczine u stanju
da se odupre vetrovima i u nekim slucajevima us
led toga nastaju i povrsinska oburvavanja zemlji SL. 137 Antierozioni sistem "PosLonski potok" nedo.
sta zajedno sa drvecem. Isto tako treba izbegavati leko od varosice Raznja, rad Vodoprivredne organiza
cije iz Nisa, vec posLe 8 godina od izgradnje
svako posumljavanje padinama, koje su sklone da daje relativno dobre prihode od crnih ribizLa,.
odronjavanju kao i k1izistima uopste. n i drugog voca

192

Sl. 138 - "Alzirske terase" kao proizvodne leje u str
mim poducjima bujicnih tokova Grdelicke klisure,
nisu dale rezultate srazmerne ulozenom tudu za nji
hovu izgradnju, niti namenski odgovarale postav
ljenom cilju. (Foto: inz. S. Kolarovic)
od ispase stoke, to cesto eelishodnije posumlja
vanje vrsiti u uskim protiv erozionim pojasevima,
meduprostore koristiti za obnavljanje travne ve.~e
taeiie i 1d stocarstva uopste (! kovina (Rhamnus ful) -
D.: 141).
5. PROjEKTOVANjE 2IVIH PROTIV-EROZIONIH
POjASEVA OD DRVECA, GRMLjA 1 SILjA
Sastav protiverozionih pojaseva zavisi u prvom
redu od opstih klimatskih uslova podrucja, od ek
spozieije i nagiba zemljista, od tipa pedoloskih
tvorevina i visinskog polozaja (nadmorske visine).
Ako njihova uloga da stite zemljista i od delo
vanja vetra, onda su to i vetrozastitni pojasevi. Za
bujicna . podrucja jugoslavije mogu se preporuciti
sastavi protiverozionih pojaseva u sledecem:
. Visoki zivi protiverozioni pojasevi od drveta
sa tri reda sumskih zasada
) Podrucja sa mnogo kreca:
1. red: erni bor (Pinus nigra), Jasen (Frax
inus ornus), tamariks ( sp.), orah (Juglans
regia).
2. red: erni brest (Ulmus campestris), crveni
hrast (Quereus rubra) , erveni glog (Crategus
gyna), brekinja (Sorbus torminalis).
3. red: orah (Juglans regia), jorgovan (Syringa
vulgaris), jasen (Fraxinusomus), borovac (Pinus
strobus).
Alternativa:
_ mesto crvenog hrasta mogu da dodu: divlji
kesten (Aesculus hippoeastanum) americki platan
(Platanus occidentalis) i sl.
_ mesto brekinje moze da dode: pajavac (Acer
negundo) dren (Comus mas).
) Podrucja sa malo kreca bez kreca (silikatni
tereni) :
25
1. red: bagrem (Robinia pseudoacaeia) klen
(Aeer campestre) beli bor (Pinus silvestris)
glog (Crataegus )
2. red: grab (Carpinus betulus) - borovac (Pinus
strobus) - mukinja (Sorbus aria) l (
argentea)
. red: duglazij .. (Pseudotsuga douglasii) - pas
dren (Rhamnus eathartica) - azijski platan (Platanus
orientalis) - zestika (Aeer tatarikum).
Uopste, kod podizanja visokih zivih protivero
zionih pojaseva drzati se pravi\a:
1) da krecnim terenima najpovoljnije uspe
vaju: crni bor (Pinus nigra); alepski bor (Pinus
hal1epensis); orah (Juglans regia); ! orah (
glans nigra); planinska jova (Alnus ineana);
mpresi (Cupressus sp.); kedrovi (Cedar sp.) i sl.
2) da teskim, i10vastim terenima najoptimal
uspevaju: erveni hrast (Quereus rubra); severna
jela (Abies nordmaniana); pitomi kesten (Castanea
vesea) i sve vrste eukalipttisa (Pourtet .: 179).
. Niski zivi protiverozioni pojasevi od drveta
i iiiblja, sa tri reda zasada
1. red: musmula (Mespilus germanika) - div
l ruza (Rosa ) - dunja (Cydonia oblonga)
- leska (Corylus avel1ana).
2. red: glog (Crategus ) -'
.SIk (Prunus
mahaleb) - kalina (Ligustrum vulgare).
. red: leska (Corylus avellana) - musmula
(Mespilus germaniea) - jorgovan (Syringa vulgaris)
- dunja (Cydonia oblonga).
. Kontinuelno-medonosni zivi protiverozioni
pojasevi od drveca i siblja, sa tri reda zasada
1. red: bagrem (Robinia pseudoaeacia) jasmin
(Jasinum fruticans) - srebrna ( argentea)
dren (Comus mas).
2. red: zova (Sabueus nigra) - li glog (Cra
tegus oxyacantha) - divlja ruza (Rosa )
japanska sofora (Sophora ).
Sl. 139 - godinama 1954--1962. vodoprivredne orga
nizacije kod n izvele n radove .n izgrp,dnji
kontunih rovova, gradona i alzirskih terasa u nizu
bujicnih podrucja. vecini slucajeva uIoze'ni rad nije
u granicama racioalnosti. Detalj iz sHva "
vacke reke"
193
 . red: srebrna ( argentea) - forzicfa Americki strucnjaci za konservaciju voda i zem
(Forsythia ) bagrem (Roblnia pseudoaca ljista predlazu, da se zemljiSta sadnje zivih
) sremza (Prunus padus). protiverozionih pojaseva dobro , i podubri.
D. Visoki zivi protiverozioni pojasevi za vlazne tome treba prethodno spa1iti korovske blljke
nizinske zone (Schwab Frevert Barnes - Edminster: 20).
1. red: jasen (Fraxinus excelsior) klen I l razlicitih struktura protiverozionih
( campestre) - rn (Alnus glutinosa) jaseva u zavisnosti samo od opstih uslova u
tisa (Taxus baccata). jicnom s1ivu, i od namene koja se daje
2. red: beli brest (Ulmus effusa) rn lipa sevima. Najcesce se daje uloga protiverozionim
( grandifolia) klen ( campestre) - jasevima u komblnovanom smislu: Naime neposred
ricki jasen (Fraxinus ). zastite zemljista koje pokrivaju, stite zem
. red: slatka granica (Quercus conferta) ljiSte izmedu pojaseva od dodira vetrom i time
tisa (Taxus baccata) - li brest (Ulmus effusa) osetno isparavan:je. Na taj
klen ( campestre). zemljistu izmedu protiverozionih pojaseva lak
Isto tako za vlazne nizine dolaze i cisti zasadi se se prirodno obnavlja travni vegetacioni pokri
mnogih i topola. Od domacih vrsti topola tre i samim tim zemljiste se stiti od bombardova
obratiti paznju : belu topolu (Populus ala), kisnim kapima cak i delovima izmedu
crnu topolu (Populus nigra), jann (Populus seva. Pored toga' protiverozionim pojasevima
midalis), od euroamerickih topola : robusnu ze se dati istovremena uloga da budu vodoregula
topolu (Populus robusta), virginijansku topolu ( cionog tipa, i obalozastitnog tipa, snegozastitnog
pulus virginiana) i Populus carolinesis. pos1ed tipa i sl.
topola podnosi vrlo ve1ike hladnoce. Kada se protiverozionim pojasevima vrsi i zas
Pored .toga .treba za vlazne nizinske polozaje tita od vetra onda se, u vezi sa struktu
da se zanemare: vazne vrste i to: kosaracka i nacinom sadnje razlikuju:
(Salix viminalis), bela (Salix ala), crvena
1) neprobojni ili neproduvni vetrozastitni
, rakita (Salix ).
jasevi
. Visoki zivi protiverozioni pojasevi za
2) poluprobojni (poluproduvni) vetrozastitni
morsku zonu, do visine od 400 m
jasevi
1. red: alepski bor (Pinus halepensis) draca ) (produvni) vetrozastitni pojasevi.
(Paliuris aculeatus) koprivic (Celtis australis) _ tipovima pojaseva detaljnije izloze
crvena kleka (Juniperus oxycedrus). u II glavi. Za odredivanje sirine pojaseva u
2. red: arapska mimoza ( senegal) - . zemljama jugoistocne koristi se obrasac
pres (Cupresus sempervirens) - mirta (Myrtus ritonov-a, koji glasi:
mmunis) - primorski (Pinus Maritima).
. red: crnika (Quercus ) - (Punika gra
natum) pinjol (Pinus ) - lovor (Laurus = 2,028 Q /
s). ... +N ( (216)
. Visoki zivi protiverozioni pojasevi za primor
sku zonu, za visine iznad 400 m
1. red: limba (Pinus ) - cesmika (ni gde : q maksimalno doticanje vode niz padinu
perus ) crnika (Quercus ) - ze1enika u lit'sek; L - duzina nagia padine u metrima;
(Phillyrca mcdia) srednji pad padine u metrima; k koef. vodo
2. red: ( granatum) - pitomi kesten propustljivosti i izrazava se milimetrima kise u
(Castanca vcsca) - grm (Daphne mcsereum) minutu moze da iznosi od 1-12 mm/minut za kise
ccsmika (Juniperus ) od pljuskova i kisa; N - sirina nezamr
. red: duglazija (Pseudotsuga douglasii) zele znute pojasa u topljenja snegova,
adicioni uslov i kod iskljuCivog 8
nika (ill media) - crnika (Quercus )
pojaseva za zastitu od kisa N = .
grm (Daphne mcsereum).
Ovakvi zivi protiverozioni pojasevi se samo Rastojanje izmedu pojaseva takode se racuna
obrascu Haritonov-a i :
obnavljaju, kroz svoj listinac, soli i bazc u zemljis
tu, tako da zaustavljaju deplesionu eroziju (osiroma
savanje zemljista u ll). . -8
Sve zive protiverozione pojaseve treba projekto L1 --- ( ) (217)
2,028 Q jfT
vati u izohipsi, tj. nagibe padina.
Odstojanja u visokim zivim protivrozionim
pojasevima trcba projektovati: gde su oznake iste kao gore, se vrednost uzi
) Odstojanje reda od rcda m, tipu i vrsti pojaseva od 7 do metara.

) Odstojanje sadnice' od sadnice 2 . Kod medonosnih pojaseva se

uzima sirina pojaseva od 15 metara, i su redov
Odstojanje u niskim zivim protiverozionim
troredni. Odstojanje izmedu sumskih vrsti u
jasevima treba projektovati:
protiverozionim pojasevima 2 - 5 meta
) Odstojanje reda od reda 2 , , izmedu zbunastih vrsti 0,5 - 1,0 odsto
) Odstojanje sadnice od sadnice 1,5 . izmedu redova 2 - 7 metara. POjaseV'i mogu

194
blti troredni, petoredni i ! sto za metara i travnih pojaseva sirine od 5 - 12 metara.
visi prirode erodiranog , koje se njima edan ilofilterski as. kao sistem za ocedivanje
5titi. nanosa od voda, obicno obuhvata 3 hrastova, buko
Kod radova neposrednoj zastiti t pod va grabova protiveroziona ziva pojasa i 4
brazdastom ili tezom, jaruzastom erozijom, koriste travna pojasa izmedu ovih.
i pojasevi povijusa i 10zastih blljki. U SAD I1ofi1tri su izvanredno pogodno sred
postignuti vanredni uspesi travama iz reda stvo za zastitu akumulacija od zasipanja l
"kadzu" ( Thunbergiana i sl.) koja raste i erozi~nim rn, kao i zastitu od "bombardo
lozasto i vrlo se brzo 5, njeno lisce odlicna kisnim kapljicama" strmih zemljiSta, vec
stocna hrana. , gu da sluze i kao baza za razvoj stocarske privrede.
U nasim uslovima kadzu-trave stradaju redovno Sve dok pojasevi sa sumskim drvecem poodrastu.
od mrazeva. U tu svrhu kod nas mogu koristiti kosi tv iz travnih pojaseva ilofiltera i prenosi
domace poviju5e, kao . l ., l su odredcna mesta gde se ishranjuje stoka. Nai
uspesi narocito za pokrivanje terna pod braz , pristup nikakve vrsre stoke ne celishodan
dastom erozijom postignuti i kupinom (Rubus odL'zavanje i funkcionisanje ilofilterskih travnih
fruticosa) i slatkim korenom (l sp.) (Tucakov pojaseva, stoka svojim kretanjem travnom
I.: 326). jasu vrsi sabijanje zemljista, i time onemogucava
Prirodno da se kod preduzimanja procedivanje vode i stvaranje odgovarajuce "sun
radova podizanju zivih protiv erozionih deraste" strukture u travnom pojasu (Biolcev dr
, detaljnije prouce klimatski uslovi podrucja. ti .: 184).
zemljista i fizicko-hemiske karakteri Racuna se. da kl'etanje g stada, ri
stike. nivoi podzemnih v6da. kao i odnos povrsina od 30 ovaca u toku od 10 casova, izvl'si pl'itisak
pod pojasevima. sumama, livadama i obradivim zemljiste, ako pod travom od oko: 100 kg.
zemljiStem. bitno izucavanje du 1 m 2 , sto u roku od 2 efekLivna meseca paSe iznosi
vanja toplih. suvih i hladnih vetrova, i pritisak sabijanje zemljista 1 hektaru travne
polozaj protiverozionih pojaseva treba da bude povrsine od 2 mna kilograma. Takav pritisak
upravan nesto iskosen pravac duvanja naj onemogucava zemljistu da odigra ulogu fiItra, tj. da
stetnijih vetrova. dobije "sunderastu" strukturu. IstraZivanja u
Sist protiverozionih pojaseva moze da se tome ujedno pokazuju. kako slobodna pasa
izvede lokalnim uslovima. u dolinskim pod stoke nasim livadama i pasnjacima stetno
pravougaonoj ili rombicnoj mrezi, zemljiste i favorizuje procese erozije (Bennett
u brdskim podrucjima u pravcu izoblpsi, i1i l . .: 2).
kruznim . Pri tome treba obavezno predvi Sa uporednim podizanjem ilofilterskih sistema
deti projektom sadnje. negovanja i odrzava i organizovanjem ishrane stoke odredenim
zivih protiverozionih pojaseva, kao i . i ogradenim prostorima, se ujedno i stocarstvo.
Kod vetrozastitnih pojaseva vaze drugi principi Sa jacanjem stocarstva, dobija se znatna koliCina
za projektovanje. 8to ukazano u II glavi. stocnog dubriva. koje sluzi za poboljsanje ilofilter
skih travnih i sumskih pojaseva i za poljoprivredna
iskoriscavanja zemljiSta u ratarskoj konturno-po
6. ILOFILTERSI SISTEMI, TRAVNI POJASEVI 1
jasnoj obradi. Na taj se ujedno efikasno delu
MALCIRANJE ORANICNIH ZEMLjISTA
i protiverozije zemljista (Calzechi Onesti .:
Rec "ilofiltri" nacinjena komblnacijom rus 180).
ke ,' koja oznacava "l". "sitan nanos". Znatni napori podizanju ilofi1terskih sistema
i reci ." i kao tehnicki termin oznacava kom u toku poslednjih godina su ! u Italiji i
od travnih i sumskih pojaseva koje ko garskoj, gde se ispoljila potreba za gradnjom veli
riste u prvom redu za zastitu vodnih akumulacija kog vestackih jezeraca za brdska navodnja
od zasipanja muljem i sitnijim erozionim . vanja i protiv suse i privredne zaostalosti btd
"Ilofi1tri" grade nagnutim terenima svu podrucja. Kako zadatak tek predstoji u
da oko vestackih jezeraca. kod kojih nuzno do nasoj zemlji, od interesa da se rasmotre i struk
biti vodu 8tO l i suspendovanog ture travnih formacija u i10fiIterskim sistemima.
. tome. protiv erozioni travni pojasevi

I10filtri. kao kombinovani sumsko-travni zivi
retencioni pojasevi sluze za zadrzavanje i "ocediva
muljevitog materijala i sitnog nanosa. Deluju
kao dzinovsko cedilo. gde sumski pojasevi zadrzavaju
krupniji nanos i brzinu vode koja otice od
jakih kisa naglog topljenja snega, gde travni
pojasevi vrse ..fino" procedivanje vode od nanosa,
tako da ova relativno sa malom mutnocom dospeva
u kuuliu.
Ilofiltri se redovno izgraduju od hrastovih,
kovih i grabovih trorednih pojaseva sirine 5
raju uvek da se rade u sklopu i1ofi1terskih sistema,
vec osnovni ilj moze da bude u zastiti zemljis
ta od spiranja vodom od jakih kisa i pljuskova, top
ljenja snega. od ..bombardovanja' kiSnim kapljica
i sl.
Postoji vise tipova travnih kombinacija.
se koriste za protiverozione travne pojaseve u raz-
nim zemljama. Kod svih tih kombinacija se ujedna
nastoji, da mesavine trava koje se upotrebljavaju
za travne pojaseve i odgovarajucu krmnu vred
7 nost, i da takvi pojasevi postanu baza za organi

25* 195
 zovanje brdskog stocarstva, pod l da Za teska glinovita zemljista nadm. VlSlfie od
trava kosi i stoka ishranjuje strogo od 700 - 1200 m u kontinentalnom podrucju:
redenim povrsinama.
Agrostis lb - l rol 2,0 grama
kombinacija trava biti upotrebljena za
Agropirum repens - puzava 1,0 gram
travne ' zavisi u redu od stanja Festuca ovina - vijuk 1,0 gram
erozije u slivu erozionom podrucju, Trifo1ium pratense - crvena detelina 1,5 grama
klimatskih l, nadmorske visine, geografske si
, pedoloskog sastava zemljisnih tvorevina i sl. Svega za 1 2 5,5 grama
Za bujicne slivove i eroziona podrucja }ugo
slavije mogu se koristiti sledeee smese semena Za izvanredno susne i veoma tople ekspozicije
va za protiverozione travne pojaseve: do 800 u kontinentaJnom podrucju:
Za 1 povrsine protiverozionog trav
2

Andropogon ischaemum - bokorasta

nog potrebno semena trava u gramovima,
ll 3,0 grama
u sledecem sastavu:
m tectorum vlasusa,
l0 2.0 grama
Vlazna zemljista do 700 m nadomrske visine: Agropyrum ramosum klasasta
hl pratense - 1,0 gram
(Timotijeva trava) 1,5 gram Festusa ovina vijuk 1,0 gram
Agrostis l - l l 1,0 gram Svega za 1 2 7,0 grama
Trifolium pratense - detelina 2,0 grama
pratensis - Livadarka 0,5 grama
Festuca - Crveni vijuk 0,5 grama Za bujicne s1ivove i eroziona podrucja, gde
zemljiste delimicno ili potpuno degradirano delo
Svega za 1 2 5,5 grama vanjem gasova iz dilfik rudnika , olova,
nk i fabrika, dimnjaci ispustaju gasove koji
Za srednje vlazna zemljista nadmorske visine unistavaju vegetaciju:
do 700 : Eragrostisl africka
l trava 4,0 grama
Lotus corniculatus - zuti zvezdan 1,0 gram
Medicago sativa - lucerka 2,0 grama Bromus erectus - uspravna ll 2,0 grama
Dactylis glomerata - jezevica, sucak 1,0 gram Nardus stricta - tvrdaca 1,0 gram
Arrhenatherium elatius - francuski ll 1,0 gram Andropogon ishaemum - bokorasta
vlasulja 1,0 gram
Svega za 1 2 5,0 grama
Svega za 1 2 8,0 grama

Za srednje vlazna zemljista nadmorske visine

700 - 1200 : Sve navedene smeSe trava imaju uglavnom pri
vrednu namenu, za borbe protiv erozije
Festuca pratensis - livadski vijuk 2,5 grama zemljista, za potrebe stocarstva. . G. Tka
Trifolium repens - l detelina 0,5 grama cenku, sa erozijom usko povezana
Daktylis glomerata jezevica, sucak 1,0 gram za podizanje kvalitativnih protiverozionih trav
Lotus rnl - zuti zvezdan 1,0 gram nih pojaseva (Tkacenko G. .: 185).
Svega za 1 2 5,0 grama nasem istaknutom strucnjaku za liva
darstvo, prof. inz. . Dorevicu, duzina zivota i ..
izvodnost trava" moze u znatnoj da
Za suva peskovita zemljista, kontinentalnog odredenih agrotehnickih , g
podrucja nadmorske visine do 700 : dubrenjem i pravilnim iskoriscavanjem livada i pas
sativa - esparzeta 3,0 grama njaka. Sposobnost rastenja trava tokom vegetacio
,. Bromus inermis - bezosna vlasutja 1,0 gram nog perioda i energija rastenja jedne trave cesto
Daktylis glomerata - jezevica, sucak 1,0 gram stimulisana uslovima klime i zemljista,
Lotus covniculatus zuti zvezdan 1,0 gram i sa il smesom trava (Dordevic .: 186).

Svega za 1 2 6,0 grama Poznato , , da u parkovskom gajenju

l zasejane sa Lolium engleskim ljuljom
u cistom obliku, retko izdr.va:ju cak i susne
Za suve krecnjaCke terene nadmorske visine do od ili propuste u zalivanju. duti ako se
700 u kontinentalnom podrucju: 1 kg fistog semena engleskog ljulja doda sa
20 grama semena brdske deteline (sitne deteline)
Lolium italicum - italijanski ll 2,5 grama
l pratensis - lisicji 1,5 gram Trifolium montanum, engleskog Ijulja ostaje
pratensis - livadarka 0,5 grama zelena k i posle dg susnog perioda. . Du
Trifolium repens - l detelina 1,5 grama bahu, izbor pravilnih smesa trava vazan koliko i
samo investiranje u me1ioracije brdskih podrucja
Svega za 1 2 6,0 grama (Dubah D. .: 187).

196

1:
 Travne pojaseve ilofilterskim sistemima, i1i
protiv erozionim zahvatima treba dubriti, prilikom
zasejavanja, i u rdih 2 - 3 godine sa pcirod
i1i vestackim dubrivima, sledeCim kolicinama:
1) Stajsko dubrivo 250 350 grama 1 m Z
povrisne;
vanja i izlaze ih delovanju vodne i eolske
erozije (Tucovic ":. Josip: 70).
izvanredno zapazanje inz. ]osipa Tucovica,
kojt . struci hidrotehnicar, potvrdeno
danas i najsavremenijim americkim istrazivanjima,
stvaranju tzv. "sunde:-aste" strukture zemljis

2) ! . drveta oko 100 grama tima, koja su zasticena ] sta1nirn vegetacionim

1 2 povrsine;
krivacem (sume, sikare i sl.) i1i sta]nim vestackim
pokrivacem, kao sto slucaj sa pokrivanjem
3) Tomasovo brasno oko 60 grama l' 2
sadnickog zemljista daskama periodu izvan vege
povrsine; tacije. rn ]. Stalings-u, u to:J slucaju dolazi do
4) Kombinovana dubriva (Nitrofoska1) oko 30 blagog razlaganja zemJjisnih 1ep!jivih materija (l
grama 1 2 povrsine. kova), koje postepeno ' zemljiSne cestice i agrega
Najcesce dubrivo ziim podrucjima, te i tako dolazi do "sunderaste" strukture zernljis
ze da bude dobijen iz spa]jivan;a korov;;k~ ta. Ova struktura najpovo1jnije us10ve za kre
vegetacije i materija1a dobijenih tiscenjem tru1ih tanje vazduha i vodc u zem1jistu, i najlakse ih !
panjeva i grana iz suma i sikara. Medutim, za dostupnirn za ishranu biljaka i useva, koje tak
uspeh u podizanju ilofilterskih sistema treba zemljistu rastu. Zbog toga treba rnl 0
stojati da se upotrebe i vestacka dubriva, cekivati najvece i najkvalitetnije prinose u usevima
cito Nitrofoska1. sa zem1jista struktura bliska sunderastoj
strukturi.
]. Stalings podvlaCi da se km zaoravanja
7. ZASTIA ORANICA OD BOMBARDOVANJA
strnjike, narocito odmah posle skidanja psenice, zem
ISNIM I U VANVEGETACIONOM
ljisne lepljive materije koje treba da obrazuju ag
PERIODU regate, brzo raspadaju, su izlozene visokim let
rn temperaturama, i prestaju da budu "lepkovi" za
! strucnjaci za konservaciju zemljista agregate. Otuda zemljiste njiva, rn strnji
i voda prvi su uvideIi veliki znacaj zastite
ka zaorana vec u l, postaje grubo grudvasto i
od bombardovanja kisnim l u periodu iz tvd, bez dovoljno sup]jina za vodu, vazduh i
van vegetacije. an prekrivac od s!ame (.,mu!ch") tanje hranljivih sokova, treba l. Umesto
u periodu izvan vegetacije stiti l1! sloj zem!jiS sunderaste, mrvicaste strukture, takve su
ta samo od dejstva bombardovanja kisnim dzombi, koje samo da onemogucavaju pravil
l, i od preteranog raz1aganja materija1a
ishranu tiljke, vec dobrim delom pritiskaju i
i supstanci zem1jistu, od zavisi njegova ste znatnu koliCinu klica semena svojorn tezinom.
voljna struktura. Popravak strukture dovodi do Ogledima moze lakoda se potvrdi, da onde gde
vecanja prinosa. zaorana strnjika, gde odmah zaoravanju
Sam proces pokrivanja slamom i otpacima zem1jiste pokriveno zastiracem od slarne, sase,
povrsina nazvan SAD "1" (.,l cak i daskarna, usevi iduce godine daju vece
") od ! "1" - sto oznacava zastirac se, nego sto se dobijaju sa zemljiSta, gde to
od 1isca slame. Na oranicama, gde izvrseno (Stalings ].: 8).
l vanvegetacionom periodu,
Jasno da ovo pitanje treba da ! i nasa
utvd povecani prinos useva. pored poljoprivredna teorija i praksa, kod nas !;
srednog rada zastiranjtt o"anicnih povrsina sla uyek donose naredbe obaveznom letnjern. zaora
i slicnim otpacima, SAD se dos]o do uve vanju strnjika vr:;;i spaljivanje ostataka od sase,
da prvorazredna : za zastitu duvana, krompira i slicnih useva. narocito
od erozije u vanvegetacionom periodu i ostavljanje l u letnjim mesecima (juli-avgust) kada
zetvenih otpadaka. NaroCito, to znacajno kada se vladaju redovno visoke d\ temperature u svim
zito zanje kombajnom. Ostaci su, dr . 1 nasirn podrucjima. Nesurnnjivo dobra zastita
vu, i stabljike kukuruza, pamuka, duvana, zita, k posle podizanja prve zetve u zasejavanju .!
i sl. Isti autor navodi, da se SAD kritikuje sezonskih jesenjih useva i1i u "zelcnog
praksa da se slama ili sasa 1, to ". Ovakva praksa uvedenZl u svim napred
olaksava procese ubrzanja erozije (io!cey .: 188). m zernljama. Medutim, kod nas uglavnom
, gde ostaci od Zita (strnjika) nisu odmah izostaje.
zaorani, gde izorana zem]ja ostav1jena
u grudvarna sa slamorn, erozija preciznirn
arnerickih isrrazivaca, uveliko reduci 8. TERASIRANJE Zl'v~]IS. IPOVI TERASA 1
. NJIHOVO ISKORISCAVANJE
Tucovic nag!asava, da & praksa
kazala da postoje nesumljive zablude u poljoprivre "Terasiranje zernljista" kao znaci
di da se brzim z&rv strnjika zemljiste pravi vestacko zasecanje zemljista nZl brdskirn padinama,
lno za nove useve. navodi da su nuz zatirn nasipanje i zaravnjivanje takvog zern]jista da
krupne izmene u teoriji poljoprivrednih shvata se stvori1e "proizvodne leje" za potrcbe poljopriv
, ovakav rad dovodi do nepotrebnog ogolja rede i sumarstva.

197
 Zasecanjem brdskih padina dobijene terase . Radovi izvedeni u SAD, SSSR, 1, Poljskoj,
predstavljaju i vodoretencione i Iti i dr. potvrdili su, da se putem pravilno
objekte, njihov iskljuCivi l treba da bude jektovanih i izgradenih terasa, mogu postiCi velika
u dobijanju zemljisnih fondova za savremeno organi smanjenja gubicima zemljista od erozije i dobiti
zoyanu poijoprivrednu i sumsku proizvodnju u znatl1i prinosi useva isterasiranom brdskom zem
brdskim podrucjima. Ijistu (Ziemnicki S.: 262).
Svaka terasa svoj "lll" VS1u Medutim. sva ta istrazivanja potvrduju i de
koja iskoriscava za proizvodn:ju i "kosinu" 10 izvesnih "ogranicavajucih faktora" za siru
("otkos" ili "skarpu') koja moze da bude zastice primenu terasa u antierozionim sistemima u brd
stalnom travnom vegetacijom, ili ozidana, kal skim podrucjima. prvom redu izgradnja terasa
drmisana i 81. Izuzetak od ovoga tzv. "kanalske ! lak, jevtin rad, koji moze i sme da
terase", kako ih neki autori nazivaju terase vodi bez dubljih proucavanja. U tom smislu
"s ublazenim " kod kojih "planum" ll publikovan i veliki strucnih i radova,
ll u blagoj konkavnoj krivoj, "kosina" u gde pokusaval0. da za svaki pedoloski tip ze
goj konveksnoj krivoj liniji, te u izuzetnim slu mljiSta odrede odgovarajuci tipovi terasa, uzimajuCi
moze i kosina da iskoriscava u konturno obzir i raz!icite klimate, nadmorske visine i ge
- obradi (Milovanovic inz. .: 189). ografske sirine podrucja.
Kod tzv. "alZirskih terasa" "planum" moze biti Vecina od tih istrazivanja pokazuju, da za
ravan, horizontalan kontrapadom dna, "ko izgradnju terasa najpresudniji faktor nagib terena
" u obliku polukruznog ili paraboloidalnog i "proizvodni efekat" terase. Terase, koje
nasipa, koji mora biti pod stalnim travnim poljoprivrednoj proizvodnji, prvom redu
vace.m. Naprotiv, kod "stepenastih" terasa kosina jednogodisnjim ratarskim kulturama, mogu da trpe
vrlo strma, i cesto da se odrzala, znatno veca ulaganja za ho izgrad
biti ozidana. Ostaci dzinovskih stepenastih terasa , . odrzavanje i iskoriScavanje, nego
lesnim naslagama pokrajini u i, terase za proizvodnju visegodisnjih kul
koji starost od vise hd godina, pokazuju. tura (Vasic f) - Vrsjakov . - Vuckovic . 261).
da se kod stst terasa tesko odoleva depre ik prema savremenim italijanskim istraziva
terena, koje se pretvaraju u jaruge , osnovni za savremeno projektovanje
(FAO: 66). Velike kosine "kineskih terasa" sluZile terasa i terasiranje zemljista uopste, :
i za zastitu od vetra. Americke standardne terase 1) Prave ili siroke terase, kod kojih sirina
dovoljno siroke l i kanal sa uzvodne l 10 metara duznih - treba gradi
strane, koji moze da primi maksimalnu koli6inu ti samo nagibima od 10-300/0;
vode za vreme planiranog perioda, od 10 2) Uske terase, sa sirinom l do 5 metara
godina. Ako kanal u jednom smeru duznih graditi nagibima od 30 50 ,0;
gova duzina treba da prede 365 metara (1200 3) Gradone i bankete, sa sirinom l od
stopa). Na ispustima kanala prave zastitne gra 0,5 3 metra graditi nagibima od
od zidica, pletera i I. 50 700'0.
Gradoni uske terase, koje prvom redu
sluze kao proizvodne l za krmno , vocke i
sumske sadnice. Kod nas nazivaju i kordonima.
Banketi uski zaseci brdskih padina, redovno
9/100
planumom kontrapadu i strmim kosinama. Sluze
prvom redu za brdska posumljavanja, i
toliku duzinu, kao 8tO gradoni.
sirini "l" tih l, sve se terase 70/100
mogu podeliti sledece tri grupe:
1. v siroke terase, kod kojih 8irina l /"~
60/'00
10 12 metara duzine;

~
//"
2. Uske terase, kod kojih sirina l l50 .
krece od 3 - 5 metara duzine; ./~. / / '."...' ;"".
3. Gradoni (.,kordoni") i banketi, veoma uske
terase kod kojih se sirina planuma krece od 0,5
./// ~ ~/~~\.>/'
/ //'f--m.5~~-:::;:':~/
metra duznih. 1.~.~\~"\'i\i\\\~
nagnutosti planuma terase i obliku, te
rase dele :
) ravne terase;
) nagnute terase pravcu. padine i1i kon
tranagibom;
) terase lucnim planumom i1i kanalske te
. Sl. 140 - Greske akcijama terasiranja zemljista
Proucavanje i izgradivanje terasa, kao sred konstatovane su i dugim zemljama. Cal
zechi - Onesti-u, terasiranje zemljiSta ograniceno
stava za iskoriscavanje brdskih zemljista nagibom. N treba vrsiti terasiranje nagibima
erozijom, uzel0 poslednje veliki za ispod 10'., niti nagibima iznad 708'.

198
 rase i kroz otkos ("skarpu") terase, te redovno
bez dovoljne vlage potrebne za zivot blljke. Kod
merickih "kanalskih terasa", tj. kada u pitanju
"lrn" sa konkavnim profi1orn rnogu da nastupe
stete i od vlazenja.
Najcesce se kod sirokih terasa za uspesnu biljnu
proizvodnju koristi jedva 60% povrsine planuma;
kod uskih terasa {3 5 rn sirine planurna) jedva
da se koristi 30%, povrsine lrn, kod grado
St. 141 - Ravna terasa sa kontrapadom i nasipom i banketa, koriscenje povrsine l spada
zahteva posebnu brigu oko odrzavanja "radne spo 20()/.
sobnosti" odnosno "proizvodnosti planuma"
Izgradnjorn rnalih kanalcica duz strane terase
Na nagiblma ispod 10(110, kao i nagiblma koje u zaseku, rnoze se da procenat isko
iznad 700/0 treba vrsiti nikakvo terasiranje, jer riScavanja povrsine planurna od njegovog dela koji
i tehnicki i ekonomski neopravdano (Calzechi - u zaseku padine. procenat rnoze da iznese
Onesti: 180). do 1500 u z3.visnosti od tipa zernljista i nagnutosti
U odnosu mnoge radove izvedene kod nas, terena, kao i prisustva ocednih voda. Medutirn, iz
rnoze se reCi da pravila 1su postovana. Na gradnja kanalCica duz terasa dosta skupa rn,
rnnogirn rnestima, gde su nagibl ispod 10% tereni treba koristiti samo kod sirokih terasa na
su nepotrebno isterasirani i zaludo ulozen veliki rn iskljucivo za ratarsku proizvodnju ren
trud. Isto tako, mnogim rnestima gde su nagibi tabilnih kultura.
preko 70% izgradene su guste rnreze gradona U vrerne, povecava se procenat iskoris
i banketa, bez obzira sto su investicije za takva ula terasiranog zernljista taj naCin, 8tO se
ganja bile izvanredno velike. U praksi su slepo otkos ("skarpa") terase prska ili injektira sa asfalt
prenoseni rnnogi radovi iz drugih zemalja, koji cak no-biturnenoznirn srnesarna, iIi specijalnim hernijskirn
i u sopstvenoj zernlji nisu stekli strcno prizna solirna i jedinjenjirna srnola. se srnanjuje efekat
. dreniranja i isusivanja zemljista pod lrn te
S druge strane, analiza ekonornike izvrsenih rase, koje okrenuto nizvodnoj strani padine. Is
radova brdskirn bonjifikarna u ltaliji, pokazala to tako prskanjern .planuma terase sa "k.rilijumom"
pozitivan bilans sarno tarno gde su siroke i uske paboljSava se struktura "'.!:ernljiSta t terasi, i tirne i
terase uglavnorn radene za intenzivne poljoprivred procenat iskoriscavanja (Marinov . -
kulture. su za sumske kulture uglavnorn Todorov .: 190).
korisceni gradoni, najuZi tip terasa. Kod nas, Sve dovde izneto odnosi se rasmatra
cesee nije se drzalo ovoga , su terasa sirini planuma. U pogledu duzine
gim mestima terase gradene i za surnske kulture, terasa ne postoje neka posebna ogranicenja.
nekad cak rnestirna, gde surnsko drvece pravi1u, terase nagnutirn terenima pravi
rnoglo uspesno da raste i bez terasa. ti u pravcu izohipsi, i one rnogu da budu utoliko
Uopste, kod pro;ektovanja i izgradnje terasa, se dugacke, ukoliko planum uzi. Tako dok
treba imati u vidu i sledece: siroke terase, zbog potrebe stalnog odrzavanja i ne
Planum terasa, bez obzira njenu sirinu, ge treba u proseku da rn duzinu od
celoj svojoj povrsini povoljan za biljnu proiz 400 - 700 m, dotle gradoni mogu da rn duzine
vodnju, cak pod uslovo11t i kada terasa najbriz u pravcu izohipsi i vise kilornetara.
ljivije izgradena i podubrena. uzrok 5to deo U odnosu kulture, koje kao biolosko-reten
planuma terase, koji izgraden u zaseku padine objekte treba gajiti terasiranorn zemljistu,
irn znatan deo ocedne vode iz padine i 5 treba nastojati da za siroke terase to budu u pr
vlazan. Suprotno tome, deo planurna terase, redu kulture, koje rn obezbedeno trziste
koji u nasipu brzo se drenira kroz nasuti deo te i rentabilitet. U nasim uslovirna to su: duvan, ki

--27 1t'-- ~
HORIZONTALA '>", \
4:.- - 1,2 -
---~-J.--...n-:?
15%
----;...
Sl. 142 - Tipicna "alzirska terasa" ima planum hori
zontalan sa kontrapadom, kosina obliku
paraboloidalnog nasipa, za prebacivanje toplih vaz
dusnih struja dalje od "radne povrsine terase" (pla
). n odgovara za africka podrucja

199
 :,~ . ) Za .:; k 15%
'I~"
' ",
~ '" ? '
',,;-;: "-~
I = 8,00 V~; I ( ) (21 \l)

"; O.D \,,'!~

~' ~\)-2 gde - vertikalno rastojanje izmeall dve
susednc terase u ; nagib padine kojoj
grade terase u .
Horizol1talno rastojanje izmeau dveju sused
l terasa dobija se iz obrazaca:

SL. 143 -- "G1'Ctdoni" ("kordoni") prvom redu treba

da sluze kao proizvodne leje za krmno bllje, 1k i L= ( ) (220)
sumske sadnice. Njihova sitina n treba da prelazi r
3 i treba ih graditi nagibima od 50-700/0. Dno
treba da bude kontrapadu, za sumske sadnice !
rina dna moze da bude i mn od 1 metra
gde "L" hori zontalno rasto janje u m etrima;
,.1-1" - vertikalno rastojanje u ; .. " - nagib
kiriki, suncokret, krompir, razne vrste skupocenog padine u metrima. (Servis des forets: 191).
, menta i etericno 1, buhac i dr. Zatim zaga sluzba za konservaciju zemljista i
terasama do1azi u obzir krmno 1 da sledecc , koji su vise
i vocke. Kod najuzih terasa, gradona i banketa, decenija ! u mnogim podrucjima SAD i
treba prvenstveno saditi sumsko drvece, Australije:
nastojati da to budu brzo rastuce i skupocene
ste drveca, povezano sa uslovima 'k1ime i zem1jista.
U italijanskim uslovima, gradoni, kao tip H=P,-L
) za nagibe 50'0 ( 8t.) (221)
. terasa koriste se i za proizvodnju krmnog l:
( ) i slacice (Sinapis alba) i sl., koji se
dodaju stocnoj ishral1i. u redu radi

_ (
mlecnosti krava. tome, tu se drzi , da su
gradoni, kao i ostaJo isterasirano zemlji8tc "proiz ) za nagibe p::cko Sn'o S .) (222)
vodne l" koje se stalno , neguju ' odrza :'!
, skoro kao bastensko zemJjiste (!
S.:
gde - vertika1no rastojanjeu stopama,
,,",
Uopste , terasiranje. zist, kao "" -nagib.u Ofo.Za doWjanje liC "" u metri
tieroziona efikasna ujedno i skupa tn g.i obrascima treba dobijeni rezul
. Tefilsiranje trazi trajnu brigu i nadgledanje, odr tat poml1oziti 0,30'1:8 ( Soil Conservation: 66).
i gv izvedenim radovima. Terasi
i potrebu za { Istrazivanja l rastojanju izme
stalne sluzbe, koja se starati odrzavanju i isko tcrasa izvrsena u SSSR, ukazuju, da sas
riscaval1ju slivova erozionih podrucja, vim jednostavan put, da takva rastojanja odrede
odnosno projekto:val1ih i izvedcnih antierozionilI si prostim obrascem. izvrsenom istrazj
stema. Srednjeazijskog naucno-istrazivackog institu
ta za sumarstvo' 11 TasI<e!ltl1, obrazac . N. Kostja
kova; dajc l rezultate, u S\'ojoj kompoziciii
9. PROJEKTOVANJE TERASA, GRADONA 1 sadrzi i uticaj granicne b'rzil1C' vode kdjene izazivaju
N erozijl1 zaterase zemljistima [az1icitog sastava.
obraiac glasi:
Ne postoji jednoobrazna metodika za projek
tovanje terasa, graliona i banketa. Mnogi autori,
i raZl1C organizacije dale su II tom pogledu niz L = "._,~._._~~ ... ( m,'tiD) (223)
empirickih obrazaca za projektovanja, se 2 11 . ~~
:)z da OZbiljlli]c teo:'iske osnove 08
razra(1ene.
gde 511:
Alzirska sluzba za kviu ZCilllJlsta I \'0
da (DRS) usvoji1a da vertikalna rastojanja I~ horizontalno rastojanje izmeal1 dve terase,
izmedu dveju llzastophill te~'asa racunaju sle U CIJlillgranicama nastupa i razaranje
decim obrascima: zemljista, izrazeno u ;
) Za nagibe 150'0 V - gil1::l
dozyoljena zi vode !
tsi zem1jistu, jos. spi
i razaranje, izrazena u l,sk; - modu1ni
lH '
,::! II " I ( 11]) (28) koeficijenat, vredl10sti idu od .z zim
I nenapadnuto zlist, do 2,0 za vidljivo izbraz

200
 brazdastol11 i jaruzastom erozijom zemljiste,
padinama, gde treba da se grade terase;
~ - koeficijenat llagiba i rapavosti, vred
n08ti idu od 7 do 30 ; gde nagib
padine u metrima;
h proracunski intenzitct p1juska ( ki
se) u m/sek;
o - koeficijenat oticanja vode niz padinu,
kojizavisi od sastava zemljista, sadriaja gline,
sumskog pokrivaca, upotrebe zCl111jista i sl. i
se vrednost krece od. 0,25-0,9. Kod g1inovitih zem
ljista sa nagibom oct vrednosti koef. ( = 0,5
dok kod nagiba 0:1 350'0 ta vrednost 0 0.8. Ako
zem1jiste pokrivCll0 sta1nim vegetacionim pokriva
, ta se vredl10st moze sniziti od 5 do 20% u za
visnosti od kva1iteta i gustine vegetacionog pokri
' (Kocerga . F.: 192).
816 proucavanja i pokusaj da dode do
onalnog rastojanja izmedu dva uzastopna infiltraci
antieroziona pajasa i cehoslovacki
istrazivac Dr . Za odredivanje toga rastojanja
utvrdio 6 us10va, od kojih jeprimarna granic
vucna sila, koja izaziva kretanjenanosa niz
dinu; pad; maksimalni sekundni proticaj vode; inten
zitet padanja olujne () kise; visina (ko1iCina
u ) kiSe; tip zemljiSnih tvorevina (
dr inz. .: 193).
Prema istrazivanjima izvrsenim u Bugarskoj, us
vojeni su prakticni obrasci za horizonta1na rastoja
izmedu dveju susednih terasa i to:
L - cos (u ) (224)
gde su: L horizontalno rastojanje izmedu d\Teju
susednih terasa u ; 5 platoa terase u
trima; : ugao nagiba padine, koje se terasira i
- koeficijenat tipa terase, se vrednosti kre
od 0,91 za siroke tease nagibima ispod
Sl. 14,~ - AmeTicka "knlk terasa" kod n predvieno iskori!'i:':ava:-,jz kosina nas.ipa. Povoljna
za tople i suve ekspozicije
Sl. 145 AmeTtcka "kanaLska terasa" ktnLkni iskoriscavanjem kin i udubLjenog dela terase
(kc:nalo:-:og d.ela) jCred;;tavlja ujedno 1~ajekonomicniji nacin iskOi-:svn brdskih padina
26
5 do 0,36 zauske terase nagibima iznad 300 (
rinov Todorov: 190).
Razni autori, vecinom polazeci od postavke da
nagib zemljista pretezan uticaj kod terasiranja,
dali su niz empirickih obrazaca tabele za
na1izaciju ovih rastojanja izmedu terasa, gradona
i banketa. duti,, u najvecem slucajeva,
takvi pokusa'ji su bez dubljih teorijskih osnova, ko
sagledani najbitniji rn kod projek
tovanja terasa, gradona i banketa.
Proucavanja izvrsena nizu isterasiranih terena
u podrucju . Neretve, , Nisave, Drine,
Peka, Val'dara, Pcinje, koja su izvrsena od autora ove
studije, u toku od 1953. do 1955. godine, omogu
su dobijanje osnove za postavljanje novog
1itickog izraza za odredivanje racionalnog rastoja
izmedu terasa, gradona i banketa za krmno
I, ratarske kulture, vocne i sumske sadnice, i to:
( met i) (225)
gde ": L racionalno horizontalno rastOjanje iz
medu dve susedne terase, gtadona i1i banketa u
trima; prosecna dubina riljanja i1i
radnoj povrsini terase, gradona banketa u
trima; - prosecna sirina planuma (radne povr
sine) terase, gradona i1i banketa u metrima; - pro
secna dubina korenova zasadenih biljki terasi,
gradonu ili banketu u vrerne pred zetvu za ratarske
kulture, u vreme 3 godine od sadnje za vocke i
surnske sadnice, izrazena u metrima;
vrednost koeficijenta otpora zemljiSta
ziju i njegove vrednostiiznos.e: .
1. pesko\'i, sljunak i nevezana zemlja
,'.~
=2,0;
2. les, tufovi, slatine, stepska zem- ,.
ljista 1,6;
3. raspadnuti krecnjaci i laporci 1,2;
201
""
l'

4. serpentini, ! pescari, flisne

0,20 ( 1,0 +
0/\0)0,5
0,80
slage 1,1;
L = - _..~~_. ~---~-- = 9,43 m
5. podzoli i parapodzoli, raspadnuti 0,068\,72 0,80 (0,52)0,5
skriljci, mikaslsti, gnajsevi, gnasisti,
gsisti = 1,0; U slucaju da se radi gradonima, te
6. jedri krecnjaci i skriljci, rasama, radna sirina planuma = 12 m,
humusno sktn zemljista = 0,9; nagib padine 25%, svi ostali elementi. kao u pret
7. gajnjace i planinska zemljista 0,8; hodnom , racionalno horizontalno rasto
janje za te terase:
8. snlOnice, ritske i rn
zemlj.ista 0,6; 060)0.5
0,20 ( 12,0 +2_

9. cernozjom i ll. nanosi dobre L = \ 0,80

strukture 0,5; 36,46 m

0,068 0,72 0,80 (0,'25),5

Blize koeficijentu dato u tablici 15.
U imenitelju razlomka navedenog analitickog iz
raza za sracunavanje racionalnog horizontalnog ra
stojanja izmedu susednih terasa, gradona i banke
ta su:
h k - visina maksimalnog dnevnog taloga, koja
od snega, od olujnih, bujicnih kisa, izraZe
u metrima, prosecan intenzitet padanja od
govara 1 mm/minut. Za kisu stogodisnje ucestanosti
u nasim uslovima, "hk" se dobija, kada se uzme arit
i
."11 metioka sredina iz dnevnih maksimuma kise za
segodisn niz osmatranja.
- predstavlja prosecan nagib padine kojoj
\1;
se izraduju odnosno projektuju terase, gradoni
banketi, i u odnosu nadeo padine. izme.du dve su
sedne terase, gradona, banketa, izrazen u metrima.
Sl - predstavlja koeficijenat vodopropustljivo
sti zemljista, i njegove vrednosti idu od 0,4 za jako
vodopropustljive terene do 1,0 za vodonepropustlji
terene. Tako vrednost od Sl = 0,4 pesko
, sljunak, porozni krecnjaci i sl.; vrednost od Sl =
0,7 kristalasti skriljci, l, tufozne stene
i slicna poluvodopropustljiva zemljista. Vrednost od
51 = 1,0 teska glinena zemljista, argilosisti,
jedri eruptivi i druge vodopropustljive stene.
vrednosti treba proceniti putem orijentacione petro
grafsko-geoloske karte. (Videti izraz 29).
Dok kod gradona i banketa odredivanje
nalnog rastojanja ekonomski znacaj,
gusta mreza gradona i banketa znaci uglavnom
racionalani nekoristan rad, za izvrsenje
sto trebalo uloziti velike sume novaca, dotle to
odstojanje kod terasa znacaj i pravilnijeg isko
riscavanja zemljista. Tako zbog pregusto uradenih
terasa, postoji danas u SAD kod jednog dela
misljenje, da terase treba izbegavati do maksi
muma, se kod terasiranja 20-300/0 zemljista gubi
skarpiranje terena, podzide i kosine terasa. Zbog
toga se tamo javlja pomisao, da terase trebalo
minisati i zameniti ih sa konturno-pojasnom obra
dom zemljista ( .: 176).
Uopste receno, pitanje racionalnog rastojanja kod
terasiranja zemljista zasluzuje veliku Zn. ,
kada se baci pogled radove izvedene tzv. DRS
sistemu (La DEFENSE et RSURN des
SOLS) u Alziru i Francuskoj, onda to uglavnom
slika preteranih i nepotrebnih zahvata tehnickog
I
I I
I

S2 - predstavlja koeficijenat vegetacionog pokri

,
I
_f.I _____ _
----~
i njegove vrednosti idu od 0,6 za potpuno

sumljene padine 1,0 za oranice i1i zemljista bez

I
i ,,,
I
1<----- - "...,
stalne vegetacije. Pri tome, kod povrsina sa degra
I

diranim sikarama i ostacima zakrzljale sumske

31. 146 - 2ivi Tetencioni pojasevi sa zemljanim

getacije, vrednost koeficijenta S2 treba uzimati od
kom i nasipom za zastitu vodnih akumulacija od

i
0,8-0,9; povrsina sa pasnjacima, suvatima utri

nama, ta vrednost moze da se krece od 0,7 do 0,8

(videti izraz 31).

11;~.~
zamuljivanja

,
Ako, primer, treba da se odredi racionalno ........., ~:t.11J, :

stojanje izmedu gradona, za sadnju lucerke, "':ji. """"..,.~,.-.<:,~.- .\~1;S .... ?

I

dini, i su kalibrisani elementi: pad 52%; koef.
vodopropustljivosti Sl =0,72; koef. vegetacije S2 .</ ._'- ";;4::).~'($ .~
0,80; visina bujicne kise 100-godisnje ucestano
- . --.~--. ~;"" <" " ~

'~""-""",. :l' :~
sti nlJk" = 0,068 m (podrazumeva se intenzitet pada .~.~"'"
nja 1 mm!minut); "radna sirina" gradona 1,0 2 4 5m
I ; prosecna dubina riljanja = 0,20 ; sn
dubina korenova 0,60 ; Cn vrednost 31. 147 - 2ivi retencioni pojasevi sa delimicno ka1dr

i
I
otpora eroziju = 0,8 (gajn:jace i planinska zem
ljista); onda se , prethodnom obrascu:
misanim kanalom i zemljanim nasipima za sprecava
n zamuljivanja, i za potpomaganje nn
vodnih akumu1acija kOTisnim 'Vodama

202

I
"I~
I _ _ _
terasiranja padina. Slicno stoji i sa primenom dode do dubljih slojcva zemljista, usled povecanog
sipa umesto gradona i banketa sistemu " prisustva glinenih cestica sa dubine.
uze", gde su relal;ivno ogromne koliCine zemlje iz Nasa merenja kretanja povrsinskog upijanja vode
dolina iznete i ugradene u konturne , da zemljiste podzolastim zemljistima Grdelicke k1i
bile zasecane padine. Koliko u sustini takav sure, pokazala su da atmosferska voda prodirala
posao neekonomski i neracionalan tesko ra u dubinu od 2 metra, tek posle 10-15 dana, u
suditi. l ko!icin,ama (Gavrilovit S.: 197).
Treba obratiti paznju racionalizaciju projek
tovanja i izgradnje gradona za sumske i vocne sad
10. IZGRADNJA KONTURNI ROVOVA, NASIPA,
. Kod nas u tom pogledu l mnogo preteri
ZIDICA, PLETERA 1 SLICNI
vanja, i u pogledu gustine gradona, i u pogledu
govog znacaJa i upotrebe. Nove studije ovog pro Arheoloskim iskopavanjima duz l Sredo
bl pokazuju znatna l ( Z. zemnog i Crvenog Mora utvrdeno da izrada
.: 194). terasa, konturnih rovova, nasipa i zidica l
Naime, ukoHko gradon zasaden sumskim drve znata kao sredstvo za zastitu strmih zemljista od
, sa porastom ovoga drveca stvara se vetroza l1aglog slivanja kiSnih voda jos u vrl0 starirn
stitni . Vetrozastitni pojas u l uslo . Svi t1 ostaci mnogih pokusaja, koje su prvi
deluje povoljnije ukoliko drvece vise raste u
civilizovani narodi u borbi protiv erozije zem
Yisinu. Na taj oseca se ut1caj gradona odno ljista ukazivali su koliko erozija zemljista l prc
sno drveca 1 gradona meduprostore izmedu gra bl koji covekovu privredu pratio od njenog sa
dona. Na zemljiSta izmedu dva susedna mog prapocetka (Stalings ].: 8).
gradona zbog toga smanjuje isparavanje 1 l U strucnoj tehnickoj literaturi raz!icitih i
sava vlaznost u zemljistu. dozvoljava da sa usaglasenih podataka prvoj primeni savremenih
ekonomske strane razmotri potreba "gustine" gra tehnickih retencionih objekata, zivih pojaseva jar
dona i da iznadu granice racionalnosti kovima, zidicima, pleterima. Tako, inz. Strele-u,
osnovi. u Austrougarskoj 1884. god. prva Uprava za bu
S druge strane, u se kao najracionalni.ja slivove (Direktion fr Wildbachverbauung) ot
gradona postize , gde iz pocela retencionim radovima u slivnom
vrsena resurekciona 8ikara i devastiranih suma. podrucju, pored preduzimanja gradevinskih radova
U tom slucaju u gradone "ubacuju" samo sad u koritima bujicnih tokova (Strele inz. .: 86).
brzorastuceg visoko kvalitetnog drveca. Takav . S. Neporoznij, navodi da SSSR prve
gradon :; stimulaciju porasta izbojaka iz okolnih 10sko-tehnicke retencione radove izveo 1898. g., sli
panjeva, kod drveca gde izvrsena resurekciona r. Aktas-Sai (Srednji Istok) sumar Rauner.
. Na taj dobija kvalitetno drvo u gra ukazuje da su ti radovi izazvali jaka smiiv ovog
donu, i brzi porast regenerisane sume iz izbojaka, bujicnog toka, i da su prema principima koja dao
8tO i8tO tako u krajnjoj li! odrazava i kva1i Rauner, izradeni i prvi projekti za , tada
tet i kvantitet drvne . erozionim procesima cuvene Ferganske doline kod
Kad se gradoni koriste za l1 sadnice, onda Taskenta (Neporoznij S. .: 21).
sadnicu i zasaditi u gradon, kao proizvodnu U SAD se izradom retencionih rovova poCinju
leju, kosinama izmedu gradona. Ako llltenzivnije da bave tek l 1930. godine. Kod
kuje, da yoda od kisa l u gradone postepeno do su prvi projekti pravi1no dimenzionisanim kon
spe do korenovih sistema zasadenih vocnih sadnica tuim rovovima izgradeni za podrucje Masuricke
k~sinama, u meduprostorima izmedu gradona, reke (Juzna Morava), 1950. godine (Arhiv "Energo
onda se to ostvariti. projekta" gd).
zi upijanja atmosferske vode u zemljiste, Osnovni oblik retencionog konturnog
cak i od l kisa, tako l da rak, koji kopa duz izohipsi. Od iskopane zemlje
krece od 1 do 10 za 1 . Izuzetak nizvodnom delu gradi mali nasip, tako da i rov
nevezani peskovi i konglomerati, gde brz1na up1 i nasip deluju retenciono u pogledu zaustavljanja
atmosferske vode u zemljiste moze u izuzet yrsinskog oticanja voda od jake kise i1i naglog toplje
u~lovima da iznese 1 do 25 cm/cas, ali pod snega. Najcesce, rov pravi kontinuelno,
l da se radi krupnozrnom pesku, ili kon vec pregraduje "" "ekvilizeri
glomeratima bez mnogo gline (Careyskij - Kostja ", koji imaju zadatak da znatan deo vode
kov: 196). zadrzi duz celog toka konturnog rova. "kvzri"
Zbog toga ako sadnice zasade kos1 se najcesce prave standardizovanom rastojanju
izmedu gradona, srednje rastojanje od od 6-12 metara, i preko preliva voda i komu
radne povrsine gradona do korenovog sistema vocne sa drugim "" konturnog rova samo
sadnice pr. 3,5 m, onda uslovom da srednja u izuzetnim slucajevima.
brzina vode u zemlj1ste bude 5 (nor U SAD izvrsen pokusaj za standardizaciju kon
malno srednje ilovasto zemljiste), onda kisnoj vodi turnih rovova, ali se mogl0 reci da su ujedno
l0 p otrebno oko 70 casova (oko 3 dana i da stvorene odgovarajuce teorijske osnovice za ovak
dospela do korenovih sistema sadnica. vu standardizaciju. Naime, konturni rovovi su
dutim, najcesce se desava, da ta voda uopste cesce pravljeni u vrIo gs mrezi, i iz

26* 203
 gradnjom potpuno stopirano oticanje povrsinskih
voda. su americki standardi preneseni u
, utvrdcno da nisu uvck ili .ekonomski
~.
opravdani svrsicelishodni (! .: 141).
Meduprostori izmedu konturnih rovova, ako su
relativno uski, nisu podesni ! za kakvo intenziv
iskoriscavanje zemljista u poljoprivredi. Isto ta
ko, ako jedinici povrsine m g konturnih
rovova, moze u kasnijim periodima da bude potpu
onemogllceno dobijanje korisnih voda za razlicite
privredne svrhe. Zbog toga nllzno da se vrsi
ktv konturnih retencionih rovova, dok se
odredi njihov kapacitet, i samim tim i
gustina.
Za ll kapaciteta ti kontllrnih Nagibe sti dati kod useka 1 : 1,kod nasipa
rovova koristi se obrazac:
..
,5
~~-~
([1 1 1
Qw = 20,0
gde su:
V - dozvoljena g brzina slivanja niz
padinu; ta brzina iznosi 0,15 m!sek za obradivo ze
mljiste; 0,20 m!sek za pa5njake i 0,30 m/sek za gu
stom sumom pokriveno zemljiste.
Cos kosinus ugla nagiba padine gde se
gradi konturni rov;
dnevni maksimllm od jake kise izrazen
u metrima;
{2) koeficijenat oticanja, koji se krece od 0,16
za ravnije i dobro oCllvane padine do 0,60 za str
, izbrazdane erozijom padine;
- srednji nagib padine, gde se gradi kon
turni u metrima.
Obrazac daje orijentacione vrednosti i zbog toga
se pibegava specijalnim tablicama i grafi.
konima, koji su detaljno razradeni od Americke
slllZbe za konservaciju zemljista i voda.
Prosecna rastojanja konturnih retencionih rovo
va nagibima od 200/0 trebal0 da budu
' od 70 metara; nagibima od 35'1 ' oko 50
tara, nagibima od 50% oko 30 metara.
rastojanja iz vec navedenih razloga nisll za
poruku.
N veoma rastresitim zcmljistima treba graditi
konturne rovove. Umesto toga mogll doci u obzir
nasipi, ! zivim pleterima :;m zivi l
teri. Istotako, kamenim teo-cnima treba gra
diti konturne rovove, vec konturne zidice.
. Rosic predlozio specijalnu vrstu reten
objckata, "zidice protiv spiranja", koji porcd
retencione i ml lllogu. Upotreba
ovakvih zidica u lm podrucjima ].
i , pokazala dobar tehnlcki efekat, izra
da njihova vrl0 skllpa, te niSll nas!i veCll m
(Rosic inz. S.: 152).
Posebne biolosko-tehnicke objcktc najprimitivni
jeg tipa, ali zato lako izvodljivc i vrlo jevtinc objckte
predstavljaju tzv. "zive cetke", "cesljevi" od siblja i
204
. Njihova llpotreba raSlrena u zemljama
Srcdnje Evrope, i kod nas u SR S10vii (Rai
inz. .: 198).
Uopste, kod tiihktuih objckata, l0
da se radi konturnom ll, zidiCima, nasipima i1i
pleterima, treba ove obezbediti bioloskim zstitim
pojasom od siblja i grmlja. Engleskoj se za ove
svrhe naroCito koristi "ziva ograda" (" vul
gare) i maklura (Maclura aurantica), se i sadi
siblje sa kontinuelnim rasporedom cvetanja od
cetka do kraja vegctacionog perioda, radi razvoja
pcelarstva.
Dubine konturnih rovova, kao i Vls kontu"
zidica i1i pletcra treba graditi iznad 0,8 m.
1 : 1,5, sirine dna najvisc 0,6-'-0,8 .
Konturne rovove treba graditi skoro horizontalno,
u izohipsi, s tim 5to se maksimalni nagib
)
dozvoljava samo izuzetno od 20'0. Kod konturnih
(226) zjdica i pletera moze se iCi do maksimalnog nagiba
od 3-5% ali samo ! izuzctnim tecenskim uslo
vima.
Upotreba konturnih rovova za uredenje
slivova i erozionih podrucja treba da bude strogo
ogranicena. Konturni rovGvi se 'smeju utr
samo tamo, gde se zeli da unisti povrsinsko oticanje
vode od jakih kisa, pljuskova naglog topljenja
snega, i gde zemljiste kojem se izgraduju
vovi, za dugi niz godina imati namenu da se
koristi za poljoprivredu. Konturni rovovi, kao v<:o
efikasno sredstvo za stopiranje povrsinskog oti
mogll da se koriste, i to u m , ako
se neposl'edno stite li i naselja brdskih
druija, odredeni industrijski energetski objekti
i sl.
5 konturnih rovova dovodi do
mogucavanja koriScenja povrsinskih voda iz l-
slivova i moze da bllde smetnja docnijem eko
nomsko-privrednom razvoju podrucja (Prochal .:
199).
Upotreba zidica i pletera, kao i i m m
negativnih posledica dobijanje korisne vode
iz lih slivova i erozionih podrllcja nego sto
to slllcaj sa llpotrebom konturnih rovova. Zbog
toga, narocito m suvih konturnih zidica za sto
erozije u il1im podrucjima moze praktic
da bllde neogranicena, iZllzevsi slucaj, kada
mreza zidica l toliko gusta, da' omela moguc
1:'.ost llpotrebe mehanizacije za poljoprivredne radove
u tim podrllcjima.
11. ADMINISTRAIVNO-UPRAVNE
1 PROPAGANDNO VASPINE MERE
Kod primene anti;::rozionih radova u si
s1iyu erozionom podrucjll cesto sc nailazi
samo tehnicke t::skoce i administrativno
-ll i ekonor:i:;!,c , koje potrebno
resiti, da pr'ojektovani i izycdeni ::tizii
sistem llspeo i dao ocekivane rezultate.
Tako, , kod radova posumljavanjll
I1i melioracijama pasnjaka, terasiranju, izradi kon vodarna i slicnim pratecirn . Medutim,
turnih ro, podizanju zivih retencionih propisi izdvojeni i sprovodeni preko razliCith resor
l. najcesee nailazi otpor vlasnika zemljista. nih grana l0 su doprine1i protiv erozije
Iako , l, erozija odnela i bujicnih tokova. Za uspesnu borbu protiv ero:z:ije,
nicni sloj zemljista, oni redovno protive , bujicnih poplava, suse i privredne zaostalosti,
kOjima to zemljiste stavilo pod stalni vegetacio doneti jedinstvene propise antierozionim si
pokrivac: pasnjak, vocnjak, sumu i to cesto do stemima i uredenju bujicnih tokova i organizovati
vodi do dugih sudskih . stalnu slnZbu za projektovanje, i:z:vr!ie i odriava
Isto tako, primena nekih , kojima se ne dira antiero:z:ionih sistema. Takva sluzba postoji u
vlasnistvo, kao sto zabrana oranja niz padinu, SAD. SSSR, Iti i nekirn drugim naprednim zem
zahteva da ore vodoravno u pravcu izohipsi, ljama i rezultati, koji tarno postignutJi zasluzuju
paznju.
nailazi veliki otpor kod neupucenih zemljorad
nika brdskih podrucja. Oni i ne slute, koliko tak Medutim, americka sluzba za konservaciju zem
, koja prakticno iziskuje finan ljista i voda istice, da pored adrninistrativnih rn
sijska ulaganja, dobili prinos sa njiva i ko i propisa rn vazan rad prosveCivanju i
liko ujedno smanjili proizvodnju erozionih na spitanju ljudi vezi sa rn protiv erozije. suse,
nosa u bujicnom slivu crozionom podrucju. Pone uiih l i privredne zaostalosti.
kad, smetnje za prihvatanje konturnog oranja dolaze Potrebno obavezno uvesti. kao predmet u os
zbog uskih i niz padinu duzom stranom okre novnim skolama sv borbe sa erozijom i
nutih l privatnom vlasnistvu. Sli stoje od lioracija brdskih podrucja. Zatim , rn istirn
nosi i kod zabrane kresan:ja grancica i iz hrastQ.. intencijama arnericke sluzbe SCS potrebno preko
za ishranu stoke, kod zabrane pase stoke
skolskih aktiva i politickih organizacija oformlje
odredenim sumskim gde predvide
radnih brigada za posurnljavanje. sadnju vocki i
prirodno podmladivanje suma iz semena, ili iz
rn pasnjackih povrSina.
izbojaka ili gde izvrseno posumljavanje.
Velike teskoce pogledu razumevanja sopstvenika Pored toga. organizacija SCS (Soil Conservation
zemljista i1i stoke postoje i kod radova Service) predvida i nagrade i rn za svaki od
melioracijama pasnjaka i livada, stoka koja l erozije osvojeni hektar zemljiSta. koji uspesno
bodno seta i pasnjackim povrsinama svojim vracen privredi. Velika paznja se posvecuje izgrad
nogama nabijanje pasnjackih i livadskih zemljista i malih akumulacija i ribnjaka u privatnom
dobrim delom unistava poroznost takvih zemljiSta. sedu. Veliki znacaj pridaje se starnpanju l
Racuna , da vidu administrativnih nared nih brosura za protiv erozije, cn popla
, koje ogranicile kretanje stoke strogo odre , suse i privredne zaostalosti i davanju prigodnih
dena mesta, mogu da takav efekat, da to rn radnih bvigada.
bilo ravno ulaganju u antierozione radove u velicini torne Zn resavati i svojine
od 30% potrebnih za (Martini de .: 200). kog od erozije otrgnutog hektara i vraeenog
Isto tako veliku opasnost razvoj ubrzane ero vredi. Ako taj hektar osvojen delovanjem dru
zije i drzanje preve1ikog stoke. Medutim, stvenih snaga, uz saglasnost i rn sopstve
studiji FAO, od lose upotrebe velikih nika privatnog zernljista, onda treba nastojati da
za pasnjake trpi celo drustvo. Smatra da buduci prihodi tog zernljista pripadnu vla
teran stoke pasnjackim povrsinama otvara sniku, pod obavezorn da takvo zemljiste i dalje
"kariku lancu destruktivnih erozionih ro uspesno stiti od erozije. drustveno ulaganje sred
cesa" pasnjackom zemljistu (Jakovljevic .: 201). stava i rada privatnorn zemljistu, rnoglo u kraj
Sve to nuznim uvodenje obaveznih admini da bude refundirano kroz poreze od
strativnih naredbi i mera, kojirna se sprecavala canih prihoda iz rn bujicnih i ero
erozija. Nas poznati akadernik i istaknuti radnik zionih podrucja.
u vezi rn protiv erozije, prof. . Pecinar, Kada se uzme u obzir, da stanovnistvo nastanje
podvlaci, da administrativne mere, pravilno odabra u bujicnim slivovirna i erozionirn podrucjirna
i usmerene, mogu da i8. veci efekat, nego i redovno vrl0 nizak standard, to ulaganje dru
ulaganja za radove zastiti od poplava u stvenih sredstava u eroziona odr uz sprovode
podrucjima nasih recnih tokova ( .: 202). odredenih adrninistrativno-upravnih rn,
noge rn, koje idu prilog borbi protiv pravi1an i human put, da se ozblljnije pornogne lju
zije i poplava. predvidene su odredenim za dirna nastanjenim erozionim podrucjima i da
konskim propisirna. Tako regulisanje surnske pase, ujedno sprovede borba erozijorn i
pitanje kresanja lisnika, zastite od sumskih inim tokovirna. Ne treba gubiti iz vida, da kroz
pozara kao opasnog izazivaca erozije. predvidene realizaciju antierozionih sisterna u brdskirn podruc
mnogirn odredbarna Zakona rn i pratecim rn stvaraju uslovi za i velika zaposljavanja
propisirna. Upotreba poljoprivrednih zernljista stanovnika brdskih podrucja. put koji ukazuju
gulisana rorn Zakona iskornscavanju najpoznatiji naucni i politickii radnici naseg doba, da
poljoprivrednih zernljista, i isto tako zo prate se jednirn zahvatorn rese stete od erozije, l,
sv:zih i republickih propisa kod . Zastita suse i nezaposlenosti ljudstva. ProbIem nezaposleno
voda i slivova predvidena propisirna Zakona sti straSan i erozija.

205
 12. PRORACUN RENTABILITETA BIOLOSKO
-RETENCIONI
koliko antierozioni sistemi treba u prvom
redu da sluze zastiti od erozionih nanosa, bujicnih
l i suse, oni ipak u svom blolosko-retencio
nom delu ujedno i privredno-ekonomsku kom
ponentu. Novac ulozen u blolosko-retencione rado
nije naime "mrtva" investicija i ne zavisi uvek
od ro zastite od stetnog delovanja vodotoka
(Lujic : 255).
Biolosko-retencionim radovima se utice sma
njenje steta od erozije, bujicnih l i suse,
se prinosi sa okolnih zemlj.iSta, se ujed
vrsi meliorisanje mnogih dotle neplodnih ili
10 plodnih povrsina, proizvodi trava, sumsko dr
i votke, se u odredenom periodu
iz takvih radova mogu da realizuju i izvesni ll
sredni prihodi.
ImajuCi u vidu da su tokovi i erozija
znacajan , od Cijeg resenja zavisi dalji
uspon ili stagnacija i zaostajanje mnogih privrednih
grana, postoji opravdana potreba da se radovi
izgradnji antierozionih sistema finansiraju, kao
,~
dovi privrednog smera, privredllog
kreditiranja. upravo moze da se postigne samo
!~IT kroz sagledavanje prinosa, koji se dobljaju iz l
sko-retencionih radova u bujicnom slivu ili erozio
'-'
podrucju. Narocito, ako se pri tome izgrade
i l vodne akumulacije za lokalna navodnjavan'ja,
pojenje stoke, ribnjake.
Posto se pri 1ivu jednog bujicnog sliva
RADOVA ili erozionog podrucja, pored blolosko-retencionih
radova i , da izvrse i mnogi gradevin
sko-tehnicki radovi, kao sto su; izgradnja kamenih
pregrada, kineta, kanala, kaskada, drenaza, vodood
vodnih kanala, obaloutvrda i nasipa i sl., u ukup
troskovima uredenja sliva erozionog podruc
, biolosko-retencioni radovi sudeluiu u z\issti
od opsteg stanja rasprostranjenosti i vrste erozionih
procesa.
L tablici 10 dat pregled ukupnih troskova za
kompletno antieroziono div bujicnih tokova
u 1000 LSA dolara 1 km 2 sliva, za svaku hidro
grafsku klasu, odnosno porodicu tokova.
se odnose, kako navedeno dan 1.
1971. god., l zbog cestih devalvacionih
data i tablica 11 kojom moguce cene
odgovarajucu kubaturu gradevinsko-tehnickih i l
sko-retencionih radova.
bl se odnosi slivove. Medutim,
za eroziona podrucja, koja llisu u sklopu izrazitih
tokova, treba uzimati vrednosti
drografske klase , bar za 20-30%. slucaj,
kada se radi padinama, izmedu slivova ili
povrsinama gde nema vidno organizovane mreze
jaruga, suvodolilla i potoka, bujicnog karaktera.
Ako , osnovu podataka tablice 10 izvrsen
pokusaj da se sracuna orijentaciona suma kostanja
za jedno podrucje klasifikaciona 02na
ka l:
- III Z 0,55

/
/- "'
v/''' $
".,:,:, ~~ I I
~

.>,-,ue.vo ,.

/' $UYCdOI \ .
. / / \
Mes'. 9de C~ se in:sliJllr;aii , l..,' /-,,, , \
VOdO"HHnt- siili: -._'-'-' 1.

"'- ........-. .l
'-=:-1, orijent;;aci.oni POIOZilJ ma,llh
[ ~..J o1,1(umulac-ionih ,ll

povr:tif1.i l'} OdvodnJ;\v;),l1jr

Povr!l~ za "ilvodnp:v""Jt
vt$l.tkorn xtiom
SLIVNO DRu . RALJE

Povrs;na lit rtle-nziont

KAR1A INTEGRALNIH MELIORACIJA
kuHure pliln~ze- i: voc:njil<e

~UfIt'
, 'i. '!
-
.........

L- ~J~~,.l:
-r~iJJi,
t,' 1.0 - te-ztrva't

SI. 148' - lntgrni' melioracijama bujicnom sl~vu vodi istovremeno protiv erozije, poplava.
i privredne zaostalosti. put savremene vodoprivrede

206
 cija povrsina F = 80 km 2 (8000 ha), sto zna ) pI1ihodi od me1ioracija
da ovaj bujicni tok spada u hidrografsku kla snjaka i suvata:
su, porodicu bujicnih recica, I kateg. razornosti, 200 ha 3.000 kg. sena
sa mesovitim procesima erozije, onda ukupni tro 0,015 USA dolara/kg 25
skovi za antieroziona uredenja s1iva i korita izno godina 225.000
si1i :
Svega bruto prihodi u su
-------
80 km 2 12.000 dolara i km 2 = 960.000 USA dolara. marstvu 735.000 USA dol.
Iz tablice 10 se vidi da u ovoj kategoriji u ori
jentacionom smislu potrebno uloziti za: . Oblast poljoprivrede:
1) Gradevinsko-tehnicke radove
) prihodi od retencionih

35% ili 336.000 dol.

vk:

2) iolosko-retencione radove
i 65% i1i 624.000 dol. 500 ha 2.000 kglha
0,10 USA dolara 18
Pretpostavi 1i se da kroz izradu dobro prostu
diranog projekta, pored izrade kineta, pregrada, dre god. 1,800.000 USA dol.
naznih kanala i slicnih objekata, za se izgradnju ) vi prinosi useva
daju nepovratne investicije od 336.000 dolara, projek terasiranom zemljistu:
tovan i odgovarajuci otehnicki antierozioni sistem 230 ha 100 USA dola " ,
za iznos od 624.000 dolara, moze da se sracuna vred 30 god. 690.000 USA dol.
nost ulaganja novca:
Svega bruto prihodi u
) posumljavanje povrsini ljoprivredi: 2,490.000 USA dol.

od:
300 ha 350 USA dolaraJha 105.000 USA dol.
Ukupni bruto prihodi za 30

) melioracije pasnjaka i su god. (1 + II) : 3,225.000 USA dol.

vata povrsini od:

200 ha 170 USA dolara/ha 34.000
) podizanje retencionih voc
njaka povrsini od:
500 ha 360 USA dolaraJha 180.000
d) zivi pojasevi brzorastuceg
drveca:
55.000 3,87 USA dola
/ 213.000
) izradaterasa u Cistoj povr
sini od:
230 ha 400 USA d01ara!ha 92.000
Ukupni troskovi 624.000 USA dol.
Sa odgovaraju6im proracunima rentabi1i
teta, mogu se iz ovakvog antierozionog sistema
kivati slede6i prihodi:
1. Oblast sumarstva:
) prihodi od novo posuml'je
nih povrsina za 30 god.:
300 ha 4 3 drveta 5
bl danasnjice: smanjiyanje nezaposlenosti
USA dolara 30 god. 180.000 USA dol.
ljudi.
) prihodi od drveta iz zivih
brzorastucih pojaseva dr
veca:
55.000 1,5 3 4 USA
dolara 330.000
Uz pretpostavku da od ovog bruto prihoda od
3,225.000 USA dolara posle izgradnje tizig
sistema, iznose neto prihodi oko 67%, tj. oko
2,160.000 USA dolara u periodu od 30 godina, moze
da se zakljuCi da ukupno ulozena suma od 960.000
USA dolara visestruko isplacena.
Pri tome, u toku od 30 godina mogla u tom
antierozionom sistemu da se upos1i radna
snaga od 800 poljoprivrednih i sumskih
radnika i le sprecene stete od bujicnih poplava
i erozije. Ako se tome doda, da i posle isteka od
30 godina ostaju mnoge od navedenih povrsina ovog
antierozionog sistema i dalje u eksploataciji i akti
vi, sto naroCito ti sa povecanjem prihoda
pazljivom odrzavanju sumskih povrsina i pasnjaka,
kao i iskoriscavanju vestacklh jezera, ribnjaka i raz
drugih aktivnosti u podrucju, moze da se za
kljuCi da se pravilnim antierozionim u
jicnim podrucjima resava i jedan od najkrupnijih
Poblematika pravilnog uredivanja ve1ikih i
lih bujicnih s1ivova, koji danas donose ogrone ste
te od poplava i erozionih nanosa, sustinski pove
zana sa resavanjem nezaposlenosti ljudstva nasta
njenog u tim podrucjia (Andrejevic .: 204).

207
 l'

Glava XII

RVN ANTIEROZIONOG UREDENJA PUSTINJSlH OBLASTI

1. PROBLEMI 1 POTREBE ZA UREEVANJEM radovi i koje treba preduzeti, s ciljem da se

PUSINJSKI OBLASI u pustinjskim oblastimaizvrsi antieroziono uredc
nje, da se obuzda delovanje i nadiranje pustinjske
Potreba za antierozionim pustinjskih klime, kao i da se otvore nove perspektive za Zi
obIasti pustaje iz dana u dan sve ve6a. Mnoge ze vot Coveka u tim obIastima.
mlje, naroOito duz africko azijske obale Sre Mnogi strucnjaci, i medunarodni strucni
dozemnog , kao sto su Alzir, Lija, Egipat i , narocito radne grupe za eroziju i bujicne to
dr. Cine izvanredne u tome pravcu. kove F , ukazali su potrebu ka svestranom
Eolska erozija i nadiranje pustinjske klime su pristupanju antierozionom uredivanju pustinjskih
veoma smanjile zemljista sposobnog za lasti. U mnogim zemljama su otpoceti i zamasni
ljoprivredna 1skoris6avanja ovim zemljama, dok dovi u tom pravcu.
se usled opsteg napretka medicine, privrede i kul Kako, i koliko su takvi radovi preduzimani i us
ture njihovih stanovnika neprekidno pove6ava. . zavisilo cesto samo od ukupnih investi
U danasnjirri uslovima, pusrinjske obIasti u ovim datih za antieroziono uredivanje, ve6 i od teo
zemljama zauzimaju ogromna prostranstva. Od da retskih shvatanja linije . ro pustinjske kli
ljeg nadiranja pustinjske klime i koje se i eolske erozije.
duzimaju za zastitu poljoprivrednih zemljista za Tako se u pojedinim oblastima i desavalo, da su
visi opstanak i razvo'j tih zemalja. cesto ulagane visoke investicije i rad, da su
Drzavnici i politicki radnici ovih zemalja su
tome efektivni rezultati izostajali, projektom
radova nije sustinski sagledan ro
hvt glediste da svako poljoprivrednog ze
sa pustinjskom klimom i eolskom erozijom.
mljista koje se zaStiti od delovanja pustinjske klime
erozije, podvrgne navodnjavanju, postaje objekat Nekad su to bile greske domaCih ljudi. nekada
za uposlenje stalne radne snage. Bez antierozionog stranih strucnjaka, nekad i greske kolonijalnih
uredenja pustinjskih zem1jista mogu se obezbe rava za osvajanjc pustinja. Desaval0 se, da su
diti farme, baze nove privrede i kljuca za reiiavanje dina iskustva iz nepustinjskih krajeva sablonski
problema nezaposlenosti, koji jedan od najtezih nosena pustinjske oblasti, to dovodilo
~ br problema opstanka savremenih drzava. neuspelih projekata za antierozione radove ili do
tf: Mada eolska erozija jedan rn ogromnih optere6ivanja investioija.
koji ometa iskoriS6avanje pustinjskih zemlji Uopste , problematika koju se nai1azi
(
sta za poljoprivredne svrhe, treba imati u vidu da pristupanju antierozionom uredivanju pustinj-
pored eolske erozije de]uje u pustinjskim obIastima
i vodna erozija. ise, koje u pustinjskim podrucji
ne padaju cesto niti u visini kao
lutara i1i drugim k!imatskim pojasevima,
daju obliku krupnih kapljica, koje izvan
jaku razornu snagu delovanja slabo ve
zane materijale pustinjskih zemljista. izaziva jake
i neocno mutne nadolaske bujicnih tokova iz
sti..skih dolina, "wadi"-a. Zbog toga, nagli nadola
zak pustinjskihbujicnih tokova moze da izazove za
mu6enost voda i okeana, kakva se retko moze
videti drugim klimatskih podrucjima.
Zbog svega toga, kad se vrsi projektovanje an
tierozionog uredenja pustinjski oblasti, treba u
mnogim delovima pustinja predvideti pored
protiv eolske erozije i za uredivanje
bujicnih tokova iz pustinjskih dolina wadi-a.
Sl. 149 - Tipican pejsaz iz pustinjskih obtasti Africke
U savremenoj nauci eroziji i tokovi Sahare. Humke vrsLg zemLjista granici izmec!u
tek se pokusaji da se pravilno sagledaju hamada i egova. (Foto: )

208
 slozenoj i studioznOj borbi, koja treba da do
vede do izmene ovih uslova i stvaranja osnova za
obnovu privrede.
BoraveCi u nekoliko navrata, u periodu od 1963
-1967. godine u nekim zemljama Severne Afrike,
tor ove stHdije se upoznao sa vecim brojem proje
kata i izvedenih dv za anbieroziono uredenje
pustinjskih oblast.i Alzira, k, , Egipta
koje su radi1i strani i nasi strucnjaci. Neki od tih
projekata su privedeni uspesno u realizaciju, neki
nisu dali dole ocekivani rezultat, su odbaceni
kao neodgovara'juCi. ponegde dovodilo do kom
promitovanja i projektantsku organizaciju i zemlju
iz koje dosla, 8to ponekad povlacilo i
sudske sporove.
Sl. 150 edan deo kamenite pustinje Juznom U ovoj studiji pokusaj da ukaZe
Alziru, gde izvriien pokuiiaj, da se vodom iz dubo
kih busenih b~tnaTa stvori vestacka oaza i obezbede neke od osnova savremenog antierozionog uredenja
minimalni uslovi za zivot coveka pustinjsk,ih 11 vezi sa. borbom protiv eolske
i vodne erozije i racionalnijeg projektovanja antiero
skih oblasti, tesno povezana sa uslovima koji su zionih sistema.
karakteristJcni za nastanak i egzistenciju pustinjskih
podrucja slrom sveta. su, u prvom redu sle 2. SAVREMENU BORBU PROIV EOLSKE
dece karakteistike: EROZIJE TREBA ZASNIVATI NA DIRlGOVANOJ
1) pustinje nastaju u zemljinom po'jasu gde su PROMENI PRAVACA STRUJA VETROVA
srednjegodisnje temperature vazduha u proseku iz
nad 20 6 , gde su sume srednjegodisnjih pada Borba protiv eolske zi u pustin'jskim
vina ispod 200 ; stima relativno svoju dugu predisto.iju. Jos
2) pustinje nastaju mestima, gde pored uslova prvi kulturni narodi koji su li da bave zemljo
pod 1) dnevno kolebanje temperature u toku leta radnjom, kao Sumerci i Asirci, suk su sa pro
dostize amplitudu i do 700, i gde su cesti periodi kako da zastite svoja vdv polja
suse, kada u roku od 2-3 godine cesto padne od jakih i vrucih vetrova.
kap kise; tako u 1iteraturi zabelezen podatak da 1 danas su, duz l Sredozemnog mora
u periodu od 5 gdi, 1901-1905. god. u vani ostaci terasa sa dugim kosinama i l
drucju varosice Asuana, Arapske i Libijske pusti sa kontra nagibom, koji okrenut nasuprot strani
l samo neko1iko kapi kise (Milosavljevic .: odakle duvaju Ci vetrovi. Starost tih ostataka
205). terasiranog poljoprivrednog zemljista se vi8e
3) Pustinje nastaju mestima, gde pored uslo hi1jada godina pre nase ere (Stal1ings .: 8).
va 1) i 2) gde raz1ike u dnevnim i tempera Cuvene su svom izgledu i gorostasnoj visini i
turama vazduha izazivaju stalnu olujnih ve tzv. kineske terase. Njih narocito mnogo 11 pre
trova i gde relativna vlaznost vazduha niska ( delima gornjeg toka reke Hoangho (Zute reke), koji
letnjim mesecima jedva dostize 150/0). se granice pustinjom .
ovim karakterist~kama pustinjska kli Neobavestenom strucnjaku iz drugih krajeva sve
, . Milosavljevicu, ujedno i najizrazitiji pred ta ovakve terase izgJedaju prvi pogled kao -
stavnik ktitl k1ime.
Dalje karakteistike pustinjskih oblasti su:
4) nedostatak organskih lepkova u zemljistu za
stvaranje zemljisnih agregata i povoljnije strukture
zemljista i putpuno odsustvo sunderaste strukture
zemljiSta (Stgs .: 8);
5) ve1ika poroznost dubinskih slojeva zemljista
i odsustvo siromastvo povrsinskih izdani voda i
stalnih povrsinskih tokova vode;
6) oskudni vegetacioni pokivac i relativno
broj ekonomskih biljnih vrsti trava, siblja i drveca,
koje u stanju da izdrzi dugotrajne suse i1i delo
vanje toplih suvih vetrova i udare i perforacije koji
nastaju od pustinjskog peska nosenih jakim vetro
vima zelenim delovima biljaka.
su upravo i tzv. "ogranicavajuCi " Sl. 151 - Tipil.!an izgled pustinjskih oblasti Sever'!"e
Libije gde otpocet intenzivan rad klniz.
vekove delatnosti u pustinjskim oblastima. do Za zivot coveka ovim predelima neophodno obez
prinose teskim Zivotnim uslovima ljudstva nastanje bediti n samo zgrade, ", vodu i vetrozatitne
nog u tim oblastima. ujedno zahtevaju pristupa pojaseve

27 209

SZ. 152 Vetrozastitni 'P,ojasevi, uz odreaenu n,
da :2 u pustinjskim uslovima zastitu ljud
skim naseljima i poljoprivrednim . Na slici
vetrozastitni pojas dru<u "Kararima" ~ LiQija
go smislje,n, nesvsishodan rad nekog cudnog
roda, koji rasipa i sa tskm snage i povr
zemljista za poljoprivredna iskoriscavanja.
takvo gJediste ogromnim ku stice se utisak, da su velikim delom jednostrano
baturama tih terasa i dugim neproduktivnim kosi
. dti Lowdermilk"u, postojao pravi efekata. Iz zih fotografija br. 152-156 mogu
razlog, koji nagonro narode ovoga podrucja, da
grade terase poljoprivrednom zemljistu :; ovak
forme, :; vreme kada jedva i otpocela
istorija covecanstva.
Visoke kineske terase i duge kosine
prvenstveno za da zastite useve od jakih
toplih vetrova i pescanih oluja iz pustinje bl.
Duge kosine tih terasa sluzile su kao trambu1ina
koja postepeno prihvatala strje vetrova i odgo
ih u visinu, iznad l terasa i dok neki strucnjaci Americke sluzbe za poljoprivredu
(Lowdermilk 'vV. .: 207).
Sustina ideja odgonu struja vetrova iznad
t
r l terasa sacuvana i tzv. alZirskim tera
sama, banketima i gradonima sa tz koji
smatraju kao proizvod dostignuca
eroziji i tokovima(Plantie L.: 208).
Svi oV'i radovi proucavani gledista
ekologije, i tek izuzetno gIediSta strucnjaka koji
bave zastitom od eolske erozije. Zato ,
izztk uglavnom izostajali ocekivani
zultati i takvi pojasevi z dovoljan otpor
toplim strujama vazduha niti spasli od odno
senja plodonosni 10 poljoprivrednih zemljista.
Dublje studije izradi vetrozastitnih pojaseva
i pustinjskih antierozionih sistema preduzele su fran
cuske, engleske i italijanske kolonijalne vlasti naro
Cito urazdoblju izmedu 1 i II svetskog rata. Iz tih
vremena ostao znatan stud,jjski materijal
antierozionim pustinjskim sistemjma kako pi
l duz Sredozemnog mora, tako dubl
pustinja Sahare, Libijske ;t, Arapske
stinje, Kalahare dr., ve6 i zti zahvati izvrse
antierozionih radova. Vidan doprinos u tome
pravcu dao i niz institucija, narocito Uni
verziteta u Kairu.
ipak, kada se detaljnije sagledaju i prouce
stignuti rezultati tih cesto vrlo razliiCitih poku
saja antierozione zastite pustinjskim sti,
planirani, te zbog toga dove1i do kivih
se dovoljno uociti postignuti efekti ovakvih
kusaja.
Uporedo radovima l da raz
vija i relativno nova oblast nauke antierozionoj
zastliti stepskim i pustinjskim oblastima. Mada
specificna jzucavanja pustinjske flore kra
V veka (Engler .: 209) ozbiljniji radovi
antierozionoj zastiti pustin'jskih i stepsk zemlji
sta preduzeti tek prvoj l0! veka. Tako
predlazu da za borbu protjv vetrova pustjnj
skom zemljistu i dunama koriste bedemi od dzako
va u peskom cak prepreke od ploto
va i galvaniziranog gvozda (Whitfield - Perin: 211),
dotle vski zemljama preovladuju ideje da

U kasnijim periodima podizani zivi vetroza

stitni pojasevi od drveca, zbunja, siblja i
trava.
U prvom redu izradivani provizorni vetroza
stiti pojasevi, cesto nasipima od peska
pescarskog kamena, onako kako to narod
krajevima od davnina . Zivi vetrozastitni
sevi su izradivani od kaktusa, od vrste
Opuntia ficus indica, od Agava, Raetama,
, i drugog pustinjskog grmlja i .

Nesto povoljnije uslove zastite od eolske erozije

z su vetrozastitni pojasevi koje su izveli struc
sumarskih sluzbi Francuske i Ita1ije. .
su izradivani od cempresa,' tamariksa, alepskog
bora, cazuarine i narocito razliCitih vrsti eukaliptus Sl. 153 - Dok u vecini priobalnih predela Severne
drveca. Za izuzetno vlaznija podrucja pustinjskim Afrike, vk svojim mukotrpnim radom uspeo da
oblastima korisceni su i preporuCivani i vetrozastit stvori urminih palmi i da pri tome obezbedi i
nesto podzemne vode za i za stoku, dotle
od arundinacea, ili Arunda diranje farmerske privrede dublje pustinju islo
donaxa. vrlo tesko. Farma urmi blizu , Libija

210
 jaseva u Ukrajini, radovi americkih, engleskih,
francuskih, italijanskih idrugih strucnjaka za
stiti od erozije i delovanja vetrova u podrucju
stinjskih zemljiSta, treba posebno obratiti paznju
pomenute vetrozastitne pojaseve duz l Ligur
skog mora u Italiji, kao teorijski novog doprinosa
u bor protiv stetnog delovanja vetrova.
Naime, izuzetno od sovjetskih radova u Ukra
n, ili odradova americkih strucnjaka u podruc
Great Plains u Teksasu, ili u podrucju duna
u Curry Countu u Novom Mcksiku, ili u Dallam
County u Teksasu i dr., ili radova francuskih struc
njaka oko grada Setifa u Alz.iru, ili . Sile u sever
delu Sahare, iLi italijanskih strucnjaka u pod
u Libiji i sl., radovi tomboloidnim
Sl: 154 Medutim, bilo slucajeva, da pustinja vetrozastitnim pojasevima duz l Liguriskog
bila i osvojena i skoro n, nerazumnom
cistom secom sume sav mukotrpni rad izgubLjen. u ItaHji, upozoravaju mogucnosti izvanrcdno
Na sZici posledice ciste sece ranije izvanredno usp!?-le efikasne zast>ite tcrena i podrucja od dclovanja stct
kulture eukaliptusa kod varosice Missurate, Libija uticaja vetrova l koje vrstc.
Snazni vetrovi sa Liguriskog mora, potezu
sadnjom odgovarajucih vrsti drvcca i siblja spreCl Cccina - Livorno - Piza, vekovima su n yc~
razorno dcjstvo vctrova, kako zemljiSte tako i like stete poljoprivredi i ,italijanskoj privredi
useve. ste. ugrozavaju Italijansku l du
Izvanredno veliki radovi sovjetskih strucnjaka u zini od neko1iko stotina kilollletara. Porcd toga sto
podrucju Ukrajine, u pcriodu izmedu 1 i II svetskog ncposredno izazivaju stcte usevima
rata podizanju vetrozastitnih i poljezastitnih balnog zemljista, uticu stctno useve u du
jaseva ud su paznju niza institucija od neko1iko desetina kilomctara u Tos~
sirom sveta. ]edna od prvih publikacija kanskog podrucja. Nc samo nasclja i razni ti
dovima prevedena . 1948. god. i nas jezik (Gla i komunikacijc da su izlozcni cestim naletima sti
discvskij . .: 210). hijske snagc vctrova, od nisu postedena
Mada i kod nas, i to u podrucju Deliblatske brdska zcmljista. Zbog toga se i pristupilo iz
scare, postoje ostaci od radova preduzimanih u 1 gradnji "tombola". "le" u sustini predstav
l XIX veka od strane organa Austrougarske l' "spratove" od drvcca specijalnih vrsti,
sumarske sluzbe, u savladivanja duna i zadatak da:
diranja pustinjske klime u Banatu, i da tim rado 1) prihvatc struju vctra i da promcnc
i pismenih dokumenata, kao i dokaza da padni ugao;
su izvcsni uspesi tada postignuti u borbi 2) da izdignu struju vetra i duvanjc otklone
protiv pcskova i pescanih oluja, moze se , soko od zemljisnog povrsinskog sloja i useva;
i ovde, kao u Ukrajini, protiv eolskc ero 3) da dcluju daljinu dometa
zijc bila osnivana prctezno ekologije tra tako, da u tom dometu struja vazduha do
i izbora drveca koje podnosi nepovoljne uslove step tice usevc ili druge objektc (zgradc, komunikacije
skih pescarskih oblasti, mnogo osno i sl.) koji sc vetrozastitnim pojasom stitc.
ant.ierozione zast>ite zemlj,ista od eolske
zije i vetrova. uglavnom slucaj i u dru
gim podrucjima , izuzimajuci neka podrucja
najuzeg primorskog pojasa i Francuske. duz
l Sredozemnog .
T~ko, podrucju od Livorna do CeCine.
ita!ijanskoj Liguriskog , od 1900.
god. podignuti su specificni antierozioni vetroza
stitni pojasevi. bazirani interesantnim naucnim
istrazivanjima samo ekoloskih uslova drveca i
grupacija, i .. odbojnog poprecnog
" takvih pojaseva, koji se tamo nazivaju "tom
bole", tj. odbojni zid koji vetar dalcko
od podrucja koje sc 8titi. Naucni istrazivacki insti
tuti Poljoprivredno-sumarskog fakulteta u Firenci
izucavali su niz godina jedinstvcne tipove vetro
zastitnih pojaseva i izvciili tokom za visc od 60 go Sl. 155 Ponekad pOdrucju ergova, navodnjava
dina znatne izmcne u strukturi i tipu n iz busenih un kroz unu u protiv
zickog poprecnog (Allegri D.: 212). pustinjske kHme, uspelo da se nacine n samo ve
trozastitni pojasevi, vec i plodni vocnjaci. Na slici
Ne u kom slucaju znacaj koji su vetrozastitni pojasevi od n i rogaca, i bademari
teorijski osnoVli ~vtskih poljezastitnih podrucju Tumine,

27* 211
 Tomboloidalni Itlij! se izgraduju od

komblnacije vise vrsti drveca, redu

1\ , od kojih svaka vrsta sarna za sebe predstav

l rnnogo. Tako pr. kornblnacija ,

l\laritima i Pinus hallepensis rnoze rn da

bude otporna udar jakih vetrova. koji duvaju

s mora. Pri torne Pinus Maritirna, prirodi li,

dzinovski bor sarn za rnoze da odoli naletu

vetrova, obzebeden prethodnicorn od 2 reda

nus pinea, ornogucava vrlo 1ako prihvatanje i skre

tanje pravca struja vetrova i njihovih napadnih

ug1ova. U dopunusa Pirius hallepensis"orn stva

prepreku vetru, kakva se sarno rnoze da pozeli.

Pored toga u tombo1oidalrioin vetrozastitnom

jasu, sirina profila ide i do 40 metara, Pinus

pinea poznat pod narodnim rn "1" daje

Sl. 156 Vetrozastitni pojasevi kasuarine
veorna dobar urod sernena. koje ' vrlo krupno.
rul:ju Dafnie, Sev. Liija

upotrebljava za jelo, te ti Italijri predstav1ja vrlo

trazenu m. Ki10rnetrima duge nas1age 8

kao takva predstavlja kvalitativni, i kvantita
sarica Pinus , koje se svake godine naro
tivni indeks podrucja, i zbog toga i rnoze da se
cito s pro1eca rnogu videti obicno usk1aene kraj
rn neposredno u obrascirna za proracunavanje
puta Livomo - Cecina, jesu vazna baza specijalne
intenziteta colske erozije ili za druge li svrhe.
privredne grane u Iti za ekstrakciju l za
Moze se reci, da klimatoloska nauka cak u ok
dustriju boja,dok iz rn doWja i 1 za l.
virirna svetskih razmera zaustavljena kod toga pro
Ovakvi pojasevi zn i za vojno strate rn, rnada vec uocena potreba da se i
. ske svrhe, jer u slucaju ratnih potreba, mogu u vazdusne struje i vetrovi iskazu izohijetalnirn karta
da sakriju maskiraju citave motorizovane rn, onako kako se prirner prikazuju padavine
divizije, posto se takvi pojasevi gradeduz glavnih temperaturni uslovi jednoga podrucja. Narooito
primorskih puteva. u nauci croziji zernljista i bujicnirn tokovirna
Sa teorijske strane za borbi protiv nuzno, da se aktivnost delovanja vetrova
delovanja stetntih vetrova, tombo10idalni pojasevi terenu predstave izohijetalnirn kartama,
znacajni habitusu njihovog poprecnog profila, tenzitet eolske erozije nije jak sarno u pustinjskirn
kojirn omoguceno i prakcno ispitano, da moze oblastirna, nego jeosetan cak i u podrucjirna veoma
postici da1jina odbacivanja vetrova preko ovakvih blagih klirnata.
pojaseva i vise kilometara. Takvu datjinu do U studiji " CONSTRUCTION WIND
meta moguce postici ! kod jedne vrste l BREAKS ON N.A.S.A - FARM AREAS (DAFNIA,
zastitnih pojaseva podignutih u Ukrajini, li TUMMINA AND ARARIM)" zavrsenoj u Tripoli-u,
zasada drveca drugih podrucja, kao pr. onih, koji septernbra 1966. g.. uCinjen jedan od
poslc oslobodenja podizani kod SR Make kusaja u svetu da se delovanje vetrova jednom
doniji, Vojvodini i I. podrucju iskaze izohijetalnim kartama.
Kod ovoga ostaje jedno veorna znacajno pitanje, Ni, vetar m prede 1 rn/sek deluje
kako locirati mrezu vetrozastnih pojaseva, kada erozivno zlist bez obzira iz kojeg pravca
radi iskljucivo vetrovirna koji duvaju iz duva, bez obzira da li topao ili hladan. Ako se
jednog pravca, primer s rnora, kada borbl protiv erozije zernljista suprostavljali sarno
duvanja jakih, l0 topHh i10 h1adnijih vetro
va moze da ocekuje iz vHe pravaca, kako to
najcesce slucaj u pustinjskim oblastima.

3. IZOHljETALNE ARTE DUVANjA VETROVA

- NOVA OSNOVA ZARACIONALNU BORBU
PROIV EOLSKE EROZljE

Mada su pristupanjern podizanja poljozastit

pojaseva u vecern uporedo otpocela i du
bl proucavanja prirode i rnchanizrna stvaran:ja vc
trova i pojava njtihove ucestanosti, ipak do
danas izgradenih poljezastitnih' sistema i vetroza
stitnih 10cirana prerna bazi tzv. ruze ve
trova.
Ruza vetrova predstavlja fizicku sliku pravaca Sl. 157 - potrebno mnogo godina upornog

i duvanja vetrova, i ukazuje dominantnost se izvanredno teskim pustinjskim uslo

vima stvori ova kuvi alepskog , eukaHp
odredenih vctrova u nekom podrucju. Ruza vetrova, tusa i kazuarine. Detalj iz oblasti Missurate, Liija

212
SI. 158 Drvoredi, kana! navodnjavanje i vocnjaci Sl. 159 - Detalj iz podrucja planina AUasa u.
poducju Dafnie, Libija podignuti su izvanedno Izvanredno jaka erozija i bujicni tokovi ugrozavaju
vk n i izdatke, posao nije uza!udan n samo naselja vec i saobracajne komunikacije

yetru jednog pravca, iz razioga sto dobi sna struja osmatranog podrucja presla toku
"ruzi vetrova" za odredeno podrucje vetar iz secne godine. isti put se moze izraziti i kao
toga pravca dominantan, onda se zemljiste i1i neki proizvod S = . Ov gde Ve prosecna brzina du
drugi objekti ostavljaju udar vetrovima iz dru vetra m1isek, Ov dana duvanja
gih pravaca, koji iako nisu dominantne forme vetrova u godini pomnozen sa 86.400 sekundi. Ako
gu ipak da budu vrlo stetl1i. se put (S) koji vetar toku prosecne go
S druge strane, poznato , da pravac duvanja dine podeli sa prosecnim m sekundi 1 godini
dominantnog vetra da bude uvek isti. (1 god = 31,536.000 sek) dobija se karakteristcna
se cesto , i mnoga pokazuju srednjegodisnja brzina vetra izrazena sek.
podatke znatnom skretanju toga samo zamiSljena brzina vetra koja dala isti efekat du
toku razliCitih sezonskih doba godine, vec i u toku zine puta vetrovoj vazdusnoj struji, kao kada
jednog jedinog dana. Poznato da nasa "Kosava" vetar neprekidno duvao od 1. do 31. decem
predstavlja jedanod jakih vetrova koji se odlikuju svake godine.
naglim m pravcu duvanja. Za zemljiSne Srednjegodisnja brzina vetra ( ) izrazena u
cestice medutim potpuno sporedno sto vetar ml/sek predstavlja vi kvantitativni indeks za od
sto duvanja, ako tome njegova rczima duvanja vetrova u podrucju. Ako
srednja brzina ostaje takva da vazdusna struja te se za svaku sinopt;icku stanicu, posmatrajuci visc
zemljisne cestice otkida i odnosi. godisnji period, odredi vrednost sa ( ) onda se
momenti jos visc onemogucuju prakticnu . bazi dobijenih podataka mogu naciniti odgovarajuce
"ruze vetrova" za hidoloskc inten karte izohijeta srednje brzine vetrova. m ovak
ziteta eolske erozije u jednom podruCju ili za m Yih karata se mogu vrsiti dublja i ekonomicnija l
lociranja vetrozastitnih sistema, narocito ako se protiv erozije vetrom.
radi velikim podrucjima. N~ime, onde gde se na.lazi "breg" izohijete za
Nedostatak izohijetalnih karata vetrova i yrednosti srednje brzine () treba ocekivati ve6i
ujedno najkrupI11iji blm za realizaciju ogromnog
sistema poljezastitnih Ukrajini, koji su
10 u vremenu izmedu 1 i II svetskog rata
povrsini od oko 10 m hektara (Gladisevskij
. .: 210).
U studiji (213) izradene su izohijetalne karte
trova bazi raspolozivih podataka iz nekoliko si
noptickih stanica srednjim brzinama i ukupnom
godisnjem dana, kada duvali vetrovi i to
za trti podrucja:
) podrucje Dafnia obuhvata povrsinu od 21.230
ha;
) podrucje m obuhvata povrsinu od
9.735 ha;
) podrucje m obuhvata povrsinu od
2.370 ha.
Mnozcnjem srednje brzine duvanja vetrova svih S!. 160 - Jedan pogted deo kltivisn do!ine Teke
Suam . A!ziru. Vocnjaci, as!injaci, oranzerije i
pravaca izrazenc u m/sek sa m dana duvanja vinogradi, cesto opko!jeni ogradaa. od kaktusa
vetrova, ako dani izrazeni sekundama gu su u ovim surovim us!ovia zivotfarera
(1 dan = 860'400 sek) dobija se put (S) koji vazdu-

213

Sl. 161 - poslednjim godinama antierozio
uredivanju opustelih Alziru vrsi se
ubrzanim tempom. Na slici detalj iz Sev.
Sl. 162 - uslovima pustinjske kLime, bez obzira
li se radi brdskom ili ravnicarskom , svaki od povrsine zemljista. Tako, prema podacima .
erozije otrgnuti hektar zemljista, zasaden vockama
ili sumskim drvecem predstavlja n uspeh. Na
slici detalj iz n bujicnog ru blizu m iznad povrsine zemljista sa brzinom od 28 m/sek
Setifa AlziTU
razorni rad vetrova tokom godine, nego
onde gde nalaze "dolje" (doline) izohijeta za vred
nost srednje brzine (V )'
Ovaj veliki znacaj za pravilno l tati istrazivanja, mada za to postoji ocigledna
ranje i lociranje velrozastitnih pojascva, jer
kada raspolaze izohijetalnim kartama srednje br
zine vetrova (Ve) mogu kod vetrozastitnih sini od 10 metara. Iz toga izlazi da za potrebe za
seva postaviti ekonomicni sistemi. Na taj nacin te
sko uopste doci do toga da razmaci izmedu
glavnih i vicinalnih vetrozastitnih pojaseva odredu
ju sablonski, zamisljenoj mrezi pravougaonika
kvadrata, vcc se iokacija ovih pojaseva savrseni
prilagoditi uslovima terena i rezimu duvanja ve
trova u prosecnoj godini.
Na sl. 163 su prikazane izohijetalne karte srednje
godisnjih brzina vetrova (V ) za podrucje izmedu
varosica Zlitena i Musurate u Liblji i data pred
stava i "ruze vetrova" za period 1955-1965. god.,
kao izohijetalne karte ove vrste u svetu.
Ovakve izohijetalne karte pruzaju nove mogue
nosti za dalje prodore u rasvetljavanju bltnih cini
laca za borbu protiv eolske erozije, i naroCito za
potrebe antierozionog uredenja pustinjskih oblasti.
214
Ako srednjegodisnja brzina duvanja vetrova
( ) digne kvadrat i pomnozi 0,5 ( + ), gde
m - vazdusne t bez prasine,
vrednost za pritisak od 760 i temperatura vaz
duha od jednaka =1,293 kg/m 3, dok
popravka za pritiska i temperature vazdu
ha, kao i sadrzaja prasine, dobija vrednost
gije i1i rada vetra, u odnosu svaku tacku za koju
racuna srednjegodisnja brzina vetra (V .)
Energija ili rad vetra u jedinici pred
stavlja snagu vetra, i vee kod sre-dnje brzine vetra
od 10,7 m1/sek ta snaga deluje zemljiste 1/10
konjske ~nage (oko 73,6 Wata).
Kolika prakticna vrednost stvaranja izohijetal
karti delovanja vetrova za potrebe protiv
eolske erozije tesko rasuditi. Umesto frontalne
odbrane u pravcu duvanja svih dominantnih vetrova
u jednom podrucju, dovoljno putem izohijetalnih
karti vetrova utvrditi, gde nalaze cvorne tacke
odbrane, tj. "bregovi", "dolje" i tim mesti
treba skoncelltrisati antierozionu zastitu. daje
jedan novi teorijski doprinos ovoj borbi.
Medutim, da se izradile pravilne izohijetalne
karte duvanja vetrova u jednom podrucju treba uci
i neke izmene u merenja brzine vetrova.
Naime, prema odluci Mcdunarodnog meteorolo
skog komiteta od l 1946. godine, odlureno da
merenje brzine vetra vrsi visini od 10 metara
iznad pO'Tsil1e zemljista. odluci su prilagodeni i
poznati stupnjevi skale vetrova (0-12) admirala
Beaufort-a (Bofora), dati u tablici 54.
Merenjima utvrdeno da duvanja vetro
va, opada u odnosu smanjivanje visine merenja
losavljevica, vetrovi koji su duva1i visini od 10
su brzinu od 25 m!sek visini od 6 metara
iznad povrsine zemljista (Milosavljevic .: 41).
U nauci eolskoj eroziji bilo dosta pokusaja
da utvrde stvarne brzine vetrova iznad samog
zemljista, jo15 nisu utvrdeni medunarodni rezul
potreba. Naime, vetrovi deluju zemljiste drugo
' snagom i brzinom, nego sto vi
stite od eolske erozije menjati odluku Medu
narodnog meteoroloskog komiteta i poceti sa
njem struja prizemnih vetrova bar vi5ini od 1
metra iznad povrsine zemljista.
IstraZivanja autora u odnosu duvanje vetro
va Kosave u Beogradu i i ]uga u podrucju Ro
goznice Sibenicke ]adranskog mora, izvr
sena u periodu 1966-1970. god. daju podatke nave
dene u tabl. 55.
Merenja vrsena anemometrom W. Lambrecht
- G5ttingen br. 1405/53180 proizvodnje 1953. god.
Studijom dobljenih podataka i nanosenjem
odgovarajuce krive brzina vetra dobijen sledeCi
analiticki izraz za orijentaciono odredivanje brzine
vetra u prizemnim slojevima, tj. visinama manjim
 .. 54

10 11 12
Bofora

jaka orkanski
vetra oluja vetrovi

Brz.
26,4 30,5 34,1\
m/sec.

km/cas 96 110 125

bl. 55

cu
~I<\I
Srednja vredn. brzine vetra m!sec
merene visini od zemlje od':
I
...... aJ~ Mesto .::: < .~<1>
'Oa~ osmatranja N 1-< 01-< ct:
cu+" -
5 S'~
0",<0
f..'}o';:: zg; 10 m I 7m I 5m I 3m 1 m

1966. Beograd Kosava 4: 12,5 11,2 8,9 8,2 7,7

1966. Rogoznica Sib. Bura 2 16,1 13,3 12,5 10,3 8,4
1966. Rogoznica Sib. Jugo 1 5,2 4,3 3,9 3,3 2,8
1967. Beograd Kosava 2 7,3 6,1 4,9 3,8 3,1
1967. Rogoznica Sib. Bura 3 9,3 7,9 6,6 5,3 4,7
1967. Rogoznica . Jugo 3 15,5 13,6 12,4 11,2 9,8
1968. Beograd Kosava 2 9,3 8,2 7,3 6,7 5,8
1968. Rogoznica . Bura 3 14,1 12,3 11,1 10,1 9,0
1968. Rogoznica . Jugo 2 4,5 3,9 3,6 3,2 2,7
1969. Beograd Kosava 5 5,6 4,9 4,4 3,9 3,5
1969. Rogoznica . Bura 3 3,8 3,3 3,0 2,6 2,3
1969. Rogoznica . Jugo 2 2,5 2,5 2,0 1,8 1,7
1970. Beograd Kosava 2 3,4 3,0 2,7 2,3 2,1

od 10 metara iznad povrsine zemljista, pod uslovom 4. PROJEKTOVANJE VETROZASTINIH

da brzina vetra merena standardnom metodom POJASEVA EFlASNOG SREDSTVAZA
10 metara visine, i to: BORBU PROTIV EOLSKE EROZIJE

Savremena nauka nije u dilemi da su vetroza

(226)
stitni pojasevi jedno od najcelishodnijih sredstava
za borbu protiv stetnog delovanja vetrova u pustinj
gde su: V h brzil1a vetra u m!sek visini "" skim oblastima. Siroke akcije izgradnje i naucnog
od zemljista, izrazene u metrima; Vl0 - brzina vetra vetrozastitnih pojaseva protiv nadi
10 metara iznad povrsine zemljista izra.zena u pustinjske klime vrse se narocito u podrucju

mJsek. Egipta, Libije ,Tunisa i Alzira.

gornjeg obrasca moguce sracunati Medutim, i pored svega toga postoje dileme u
orijentacione vrednosti brzine vetra 1 metar visi vezi sa rasporedom, tipovima i racionalnim projek~
iznad povrsine zemljista i te vrednosti treba tovanjem mreze takvih vetrozastitnih objekata.
ti u izohijetalne karte vetrova. U strucnoj literaturi su uvedena tri pretezna tipa
Tako, ako pr. brzina vetra visini vetrozastitnih pojaseva i to: .
od 10 m iznad zemlje bila 18,5 metara/sek, iznosice 1) neproduvni ili neprobojni vetrozastitni p~
vrednost brzine vetra visini od 1 metra iznad jasevi;
zemljista, prema gornjem obrascu: 2) poluproduvni vetrozastitni pojasevi;
) produvni ili probojni vetrozastitni pojasevi.
= (0,60 + 0,04 1,) 18,5 11,84 m!sek. predstavljaju bioloske zive pojaseve od dr
veca i siblja koji su "odbojni" za svaki vetar, koji
znaci da brzina vetra zemlji pala od 8 upravo l1 naide, te predstavljaju potpunu
'1 oko 6 Bofora. preku za dalje kretanje vetrovih struja u odrede

215
.'

ISOHYETTS OF
WIND 8LOWS
Period :1955-1966
!sohY8tt& of wind bIcws days
winds speed mjsek I
I
1: 250000 I
,.., .s.s/y I
5 10 S

st. 163 - Izohijetalna karta srednjegodiSnjih brzina vetrova za podrucje Sev. Libije

MAPOF
MEAN ANNUALRAINFA
Period:1949-1964
, ;.

1: 250000

5 ,

St. 164 Karte izohijeta srednjegodisnjih padavina za podrucje Sev. Libije

216

OF MEAN
ANNUAL
TEMPERATURES
Periad :1943-1964
1: 250000
6 ;, i i 10
St. 165 - Karte srednjegodisnjih temperatura vazduha za podrucje Sev. Liije
; drugi, delimicno propustaju l sustine nacina delovanja vetrozastitnih pojaseva u
strujanja vetra, delimicno odbijaju i skrecu
duvanja, dok treCi predstavljaju samo sredstvo
koje smanjuje snagu i brzinu vetra, ne skre
pravae duvanja.
Neproduvni neprobojni vetrozastitni
sluze za protiv stetnih i toplih vetrova
u pustinjskim i stepskim ob1astima. Za
tiv jakih, vlainih vetrova, koji duvaju sa i
okeana neproduvni nisu celishodni u svim
l0, tu treba davati prednost poluproduv
ili produvnim vetrozastitnim pojasevima. Nai
, kroz poluproduvne i1i produvne pojaseve, jaki
vlaini vetrovi koji duvaju i okeana, mogu
da ostave u meduprostorima izmedu postavljenih re
dova vetrozastitnih , zbog smanjivanja brzi
ne kretanja vazdusnih struja, znatan deo vlage koju
te vazdusne nose, i ta vlaga moze da
bude od velike koristi poljoprivredi.
Dok se posmatralo vise sa gle
dista bioloskih, sa gledista tehnickih nau
ka, pretpostavljalo da najvaznije, da mreza
glavnih vetroza5titnih postavi upravo
dominantnih vetrova, bez obzira 5tO pored
dominantnih vetrova iz odredenih pravaea, postoje
i vetrovi iz drugih pravaea duvan:ja, brzine
duvanja i razorne snage kojim deluju zemlji5te
i , zaostaju za brzinama i snagama dominant
nih vetrova. Zbog toga i nacini projektovanja
vetrozastitnih pojaseva trpeli mnoge izmene i meta
morfoze, 5tO zavisilo pretezno od posmatranja
28
''
razlicitim klimatima i razliCitoj konfiguraeiji pod
.
Tako ' Gladisevskij predlozio da za velika
prostranstva Ukrajine isprojektuju i izgrade vetro
zastitni pretezno u dva i to: glavni
vetrozastitni Gladisevskom "poljezastitni sum
ski " sa SZ-]I i rastojalljima
od 500 metara, i sporedni poljezastitni
ravni pravae sa medusobnim rastojanjima
od 1500 , Ovakav raspored ~splaniran osnovu
proucavanja rezima ,dominantnih stetnih vetrova u
podrucju Ukrajine.
Sistem poljezastitnih sumskih , podignut
u periodu izmedu 1 i 11 svetskog rata u podrucju
Ukrajine, povrsini od oko 10 hektara,
posluZio kao osnova za dalje radove
stepskih i pustinjskih zemljista u mnogim
delovima sveta. NaroCito podaei poznate Opitne sta
nice za agro-leso li u Voronjeskoj
sti, pokazale su nesumnjivi doprinos poljezastitnih
u pogledu povecavan:ja prinosa kultura:
pseniee, razi, suneokreta i sl., u podrucjima gde
podignut sistem poljezastitnih pojaseva (l
disevskij . .: 210).
Mnogi kasniji istrazivaci utvrdili, da skoro "!
jedan elemenat podrucja, koje okruzeno l
zastitnim ne ostaje izvan nekih
, koji su prouzrokovani prisustvom "
(Djacenko - ,kiv: 214), deluju
promenu rezima vetrova u prizemnom l vazdu
217
! ha u predelu izmedu redova. neposredno m 10 puta razornu snagu koju
i utice 11 promene mnogih elemenata mikroklimata, za strukturna glinovito-muljevita zemljista. Sam()
posebno poboljsava i raspadanje organ postojanje zemljistu moze da reducira
skih materija i stvaranje humusa u zemljistu, raz snagu odnosenja cestica zemtjista eolskom erozijom
potrebnih mikroorganizama i poboljsanje struk i do nekoliko stotina puta, to utice i sirina
ture zemljista. ljoprivredne parcele duvanja dominantnog
Put, kojim posli dalji istrazivaci u pogledu vetra. varijacije takve da tesko doci d()
~ odredivanja racionalnoga odstojanja izmedu redo
potjezastitnih iskristalizovao iz
prakticnih zakljucaka (Chepil W. S.: 217).
tome, cak i danasnjim lm, m mno
sljenja, da onde gde prestaje uticaj pojaseva go podataka uticaju razdaljine vetrozastitnih
11 vecanje prinosa poljoprivrednih kultura, postoji smanjivanje prinosa razliCitih po1jopri
zicka granica delovanja jednog izgradenog zivog
vrednih , nego podataka protiv eolskoj za
sumsko-retencionog , kao vetrozastitnog
stiti zemljista pod dejstvom vetroza8titnih pojaseva
jekta. Prinos poljoprivrednih kultura i njegovo
raz!icitog tipa i razlicite .
danje l0 moguce odrediti meren'jima opit
nim stanicama i specijalno izgradenim vetroza8tit Istrazivanja u oblasti Severnog Kazahstana, iz~
nim pojasevima. Prirodno , da vrsena u periodu 1945-1958. god. pokazala da
mora1i biti pridOOani i podaci proucavanja razno protiv eolska zastita zemtjista usled izgradnje zivih
senju povrsinskih 10 zemljista pod uticajem l vetrozastitnih , moze biti m raz!icita
ske erozije. zem1jistima razliCitog tipa i mehanickog
Iako , u nekim podrucjima utvrdeno, da kod sastava, i zemljistima istih tipova i sastava.
prinosa izvesnih l deluju produvni Ona pokazala da protiveo1ska zastita zavisi od
poluproduvni pojasevi od neproduvnih vetrozastit primene agrotehnike, ()d stepena pripreme zemlji
nih , kao . 8tO pokazuju podaci G. G. sta za agrikulturu kao i pravilnog izbora plodore
Danilova za podrucje oko Kujbiseva, da prinos da i l.
psenice od 11-29% m koja m utvrdeno imanjima sovhoza
sticena produvnim konstrukcijama vetrozastitnih "irov" u Kokcetavskoj oblasti (Sev. Kazahstan), u
jaseva, nego kod podrucja sticenih neproduvnim podruCjima jako prasinastih povrsinskih slojeva
pojasevima (Zemljanickij: 215) - osnovno pitanje glinastih cernozema, gde nije vodeno dovoljno ra~
racionalnog rastojanja izmedu vetrozastitnih pravilnom plodoredu, vetrozastitni
seva, bazirajuci nije sa takvog gle , prosecnom visinom od 8-12 metara, stitili
dista skoro ni 'rasvetljavano. Medutim, takvi i .. zemljiste od raznosenja vetrom udaljenosti od
ni podaci su da posluze za uocavanje da 80-170 metara, tj. za 10 do maksimum 14 njihove
racionalna OOstojanja izmedu vetroza8titnih korisne visine, podrucju zavetrinske strane, dok su
ne mogu da traze iskljucivo principima smanji kOO vetru okrenutoj strani imali tu zastitu 32-4()
vanja ili povecavanja prinosa poljoprivrednih kul metara, tj. za 4-5 njihove korisne visine.
tura. Naprotiv, podrucju kolhoza "Teljman" u Pay~
Ovakav nacin rasmatranja ovog lodarskoj oblasti suglinastim i mrko-kestenjastim
' da i druge posledice. stva zemljistima, koja su bila pod visegodisnjim pasnjac
ralo kod mnogih naucnih radnika i istrazivaca di kim travama, antieolsko deLovanje vetrozastitnih
l, da li preporuciti uske ili siroke vetrozastitne bilo mnogo dalje, i iznosilo 30-40 puta
pojaseve, 3-7 redne, ili od 11-13 toliko, koliko iznosila korisna visina pojaseva. Pre
i slicno, i koji deluju i i eko nego 8tO u podrucju kolhoza "Te1jman" podignuti
nomsko-privredne prednosti (Evseenko .: 216). vetrozastitni od sumskog drveca, godine
americki strucnjak za konservaciju zemlji 1948, zem1jiste bilo jako prasinasto povrsin
sta prof. . Bennett obratio narocitu Zn skim slojevima i na1azilo se stalno udaru eolske
oblik bioloskog poprecnog profila vetrozastitnog erozije. Sve do 1953. godine, m podrucju
. dokazao da vetrozastitni pojas utice
stradalo godisnje oko 700-2.000 hektara zemljista
kroz kao prepreka vetru, i
kolhoza od jakih de10vanja vetrova. Pos1e podiza
tipom poprecnog profila, i da zavisnosti od
zivih sumskih pOjaseva, kada
tipa fil zavisi i stvarni domet zastite l u
zavetrinskoj strani (Bennett .: 2).
Drugi americki istrazivaci, kao G. . Bates,
Chepil W. S. i dr. ili detaljnije promene
brzinama vetra koje nastaju usled vetrozastitnog
vetru otvorenoj i zavetrinskoj strani
. Tako. istrazivanjima Bates-a, svaki '
trozastitni deluje kao pr~reka kretanju l
skih struja, usled stvaranja vrtloznog kretanja Sl. l Poprecni presek "bioloiikog habitusa" ve
m krajevima izaziva i nezeljena ubrza trozaiititnog pojasa: h ocekivana visina pojasa,
nja tih struja, nekada i do 20% (Bates . G.: 218). sle 20 godina metrima; - sirina pojasa ka vetru
okrenutoj strani u ; - sirina u zavetrin
m istrazivanjima Chepil-a, jedna ista brzi
skoj strani ; pad terena pravcu zavetrinske
vetra moze kod pescanih i pustinjskih zemljista strane pojasa (za tip neproduvnog )

218
 drve-ce l0 staro svega 4-5 godina, osetilo se de 375-450 metara u svojoj zavetrinskoj strani, i tada
lovanj:e ovih pojaseva smanjenje steta usc zemljiste vetar napada istom snagom, kao i
i zemljistu. Okolni kolhozi, kod kojih nisu strani ispred vetrozastitnog pojasa (Egorenkov: 219).
l u to vreme sprovedene mere antieolske zastite, Dalja naucna proucavanja problema potvr
mnogo su, prema D1jacenku - Makaricevu, dila su da trebal0 sagledavati mogucnosti za pra
stradali od olujnih vetrova. vilnije odredivanje racionalnih odstojanja izmedu
Zbog sve veceg i brojnijeg unosenja mehanizacije vetrozastitnih pojaseva samo kroz svodenje u funk
radovima u poljoprivredi, postavljen kao os cionalnu povezanost sledecih n:
novni zadatak da se odrede racionalna odstojanja iz ) n neprobojnosti (nepvoduvnosti) vetro
poljezastitnih pojaseva. ' narocito iziski zastitnog pojasa jer nije svejedno da li se radi
l savremena primena u poljoprivredi, u neproduvnom, poluproduvnom ili produvnom'
(ilj dubrenja zemljista i zastite od insekata i ko jasu;
rovskih l aka. ) n visine vetrozastitnog pojasa;
Vec i ranije ukazano, da kriticna brzina vetra, ) CiniJac tipa poprecnog profila ("habitusa")
tj. brzina pri kojoj n proces def1acije i eolske trozastitnog pojasa;
erozije, veomamnogo zavisi od tipa i mehanickog i D) Ginilac prosecne brzine stctnog vetra, kojim
hemijskog sastava zemljista. Cak, i kod jednog istog pokrenute vazdusne strlfje dospevaju do vetru okre
zemljista, ako se n vodi dovoljna briga njegovom nutoj strani pojasa;
dubrenju i negovanju pocetak deflacije moze da n ) cinilac tipa zemljista koje se brani od eolske
stupi pri osetno razliCitim pocetnim brzinama vetra. erozije;
nl0 mnoge nn radnike, da ne odreduju ) cinilac nagia zemljista u zavetrinskoj strani
nln rastojanje vetrozastitnih pojaseva prema
pojasa;
kriterijumu pocetne brzine vetra (kriticne brzine) . ) n temperature vazduha pri duvanju oluj
prema uticaju prinose pol)oprivrednih kultura. ~ .:etrova . vreme kada zemljiste nije dovoljno
Tako se d0810 do zakljucka, da se lako rastre zastlceno useVlma.
sitim prasinastim zemlji8tima projektu'je gusca Proucavajuci delovanjc vetrozastitnih pojaseva u
mreza vetrozastitnih pojaseva, nego zemljistima podrucju Kumanovskog i Ovceg l u SR Makedo
otpornijim deJ:ovanje eolske erozije, osno niji, zatim u podrucju Ramske pescare, i narocito
vu podataka prinosu godisnjih useva jedinici u podrucju Dafnie, Tummine i Kararima u Liiji,
povrsine. Prirodno, da su kod rasmatranja vr . uzimajuci u obzir sve gore navedene cinioce, iskom
sene dublje analize klimatskih i edafskih uslova i vn n analiticki izraz za doWjanje racional
da su pored uticaja vetrozastitnih pojaseva uzimani nog odstojanja (L - izrazenog u ) izmedu vetro
u obzir i svi korisni drugi uticaji protiverozionih i zastitnih pojaseva, i to:
protivdeflacionih mera u poljoprivrednom gazdova
nju. Bez takvih mera, cak i najpaZljivije izradeni si L - V .

(1
2

)' V .
Vhg =
stemi vetrozastitnih pojaseva, nisu u nekim rejonima
doveH do ocekivanog rezultata.
0,315 . ,
2
1sto tako, kad god vrseno projektovanje ra . .!. ~
-cionalnog odstojanja izmedu vetrozastitnih (1 ) h (227)
seva, podrazumevano stanje pojasa za vreme
getacionog perioda, tj. kada drvece u vetroza
stitnom pojasu obrasl0 potpuno sa svezim liscem, u izrazu:
tj. u vreme kada otpadne, cak i najneproduvniji V predstavlja prosecnu brzinu olujnog vetra
vetrozastitni pojasevi deluju znatnim delom kao pro u /'sk;
duvni poluproduvni. - sirinu pojasa ka vetru okrenutoj strani,
Drugi nacini odredivanja is1i su u pravcu mere - sirinu ka zavetrinskoj strani u odnosu naj
nja brzine vetra otkrivenoj vetru strani ispred visinu pojasa; (kako pokazano sl. 166)
vetrozaStitnog J)ojasa, i brzine vetra u zavetrinskoj - izrazeno u metrima;
strani izvesnim rastojanjima od pojasa. Ako h - ocekivanu visinu pojasa izrazenu u metrima;
pr. merenjima, anemometrom ili anemografima,
g - 9,81 ubrzanje Zemljine teze u m/sek2 ;
- pad zavetrinske strane podruCja pojasa
utvrdeno da brzina vetra . otkrivenoj vetru stra
ni ispred vetrozastitnog pojasa l 6,0 metara u se razen u ;
kundi, da ta brzina konstatovana tek posle 300
metara udal'jenosti istom odstojanju zemlji
.
:Sta, od vetrozastitnog pojasa, onda mogao da se '"

~
dobije podatak apsolutnom delovanju vetrozastit :i~ ~ ~
, '"
nog pojasa odredene konstrukcije i korisne visine.
Takvim merenjima se stekl0 uverenje, da vetroza ,.-.42[1' :' ....;.=-~- "'., ,.--, -~ ,
60 30 30 90 120 150 180 210 240 270 Q
stitni pojas u podrucju svoje zavetrinske strane ZAvETRI~SKA STRANA
ze da deluje najvise 25-30 puta koliko iznosi kori
Sl. 167 - Opadanje brzine vetra usled izgradnje ve
sna visina takvog pojasa. Na primer, pojas korisne trozatitnog pojasa, za prosecnu visinu pojasa od 20
visine od 15 metara, delovace rastojanju od americkim podacima (Bennett .: 2)

:28* 219
~~

- temperaturni koeficijent objasnjen kod iz prof. . Bennett (2), onda treba ocekivati i
raza (14); najvece moguce odbacivanje vetrovih struja dalje od
reciprocnu vrednost otpora zmljista ero kontakta sa zemljistem u zavetrinskoj strani
ziju objasnjen kod izraza (34), tablica 15. jasa. Ukoliko vrednost "" veca, vrednost za
"" treba istoj visini pojasa ocekivati

2

Odnos _ predstavlja cinilac poprecnog ({l odbacivanje vetrovih struja iznad zemljista i

(habitusa) vtzstitg pojasa, se njegovim useva u zavetrinskoj branjenoj strani pojasa.

podesnim izborom mogu kombinovati razliCite uda
Ijenosti. Uticaj ovoga odnosa eksperimentalnim
putem utvrden.
Odnos (i ~ ) predstavlja uticaj nagiba zave
trinske strane vetrozastitne strane pojasa. Ukoliko
zavetrinskoj strani pojasa nagib negativan nje
gova vrednost se oduzima od 1,0. U protivnom, kada
igib pozitivan tj. iza pojasa uzbrdica onda
se ta vrednost dodaje jedinici.
t' - faktor neprobojnosti (neproduvnosti) ve
trozastitnog pojasa, vrednosti idu od 0,1 za sa
svim produvne pojaseve, do 0,6 za poluproduvne
jaseve i 0,9-1,0 za neproduvne pojaseve.
Srednju brzinu (V) izrazenu u m/sek treba za
ovaj obrazac uzimati Boforovoj skali tj. mereno
10 metara iznad zemljista.
Iz obrasca se vidi da teziste za zastitu zemlji
sta sa vetrozastitnim pojasevima oddrveca treba pr
venstveno traziti u tipu njihovog poprecnog i
2 i'
odnosu:
(1 =+ )
Ako se pravilnim odabiranjem vrsti podesi
sek vetrozastitnog pojasa tako da formu kao
slici 166, tj. da habitus kakav
U takvom obliku pojasnog poprecnog
(habitusa) i lezi sva prednost pomenutih "tombo
loidalnih" vetrozatsitnih pojaseva podignutih u Ita
, potezu Livorno - Cecina.
Sve to pokazuje da uski, 3-5 redi pojasevi, koji
se u veCini slucajeva preporucuju od mnogih pre
tezno sumarskih strucnjaka, neerozionista, mogu
imati veliku odbacivanja vetra od branjenog
podrucja ili zemljista. Bioloskom kombinacijom dr
veca, treba naprotiv nastojati, da se vetrove struje
prihvate ! samom dnu zemljista i postepeno
paraboli izdignu u vis i prebace sto dalje iZinad za
vetrinske strane pojasa.
Tako . ako jednom polustepskom zemljistu
zeIimo da podignemo vetrozastitne pojaseve, i pod
uslovom da smo odgovarajuCim analizama utvrdili
vrednosti:
brzina vetra V 12 m!sek;
visina pojaseva h 18 ;
pad zavetrinske strane 0,01 (-1%);
temperaturni koef. = 1,12;
vrednost koef. otpora eroziju zlt = 1,6;
pod uslovom da se rasmatraju dva slucaja:
) delovanje 5-rednog neproduvnog pojasa, Ciji
su elementi:

-_._.~._._.~

~~.-:~ ~.,

.,~~~.~
~i ~ o.'
i"'~ . .{ O';O ~.~ ...~,.,.
" ' , , ; . ;.... . ..

,o:-O~;'.A
.. J'-_ ... _~O- .~
~. 'o~.-i+.. ,
.;'o~~~:1~.'O
.~.: .. ;. ~ q
...~...... ~".
m m m 8 8 m
-1 SEKOR I II IV V Vl 1
Sl. 168 Bioloilki habitu8 neproduvnog vetrozaStitnog pojasa ilirine 40

220
 troskovima za podizanje takvih drvoreda. se
= 7 ; = 3 ; h = 18 ; t' = 0,9; i roCito l odrazava iz fotografija (sl. 155-158).
) delovanje viserodnog neproduvnog pojasa iste Medutim, obrazac nagovestava i kvalitativnu
visine, ciji su tehnicki elementi: promenu tipa borbe protiv 01 vetrova, cak
i uragana i uraganskih pi'javica. Kada se ima u
= 40 ; = 10 m i t' = 0,9 (neproduvnost pojasa) vidu, da u izuzetno napadnutim podrucjima moze
dobice se primenom prethodnog obrasca sledece da vrednost za "" da se produzi i do vise stotina
ljine dometa zastitnog dejstva takvih pojaseva, i to: tara, da se pri to.me kombinacijom siblja, grmlja
Za slucaj pod ): i drveca moze da vestacki podigne takav poprecni
profil vetrozastitnog pojasa (habitus), da isti dej
7,02 0,9 ],12 . stvuje kao trambulina i1i klizaonica za jake vazdu
L I = 0,315 12,0 - Xv 18,0 = 166,95 ; sne struje vetrova, onda jasno da vetrozastitna
3(1-0,01) 1,6
borba moguca i sa najzescim uraganima. teo
Za slucaj pod ):
rija bar donekle krci ispravan put ovakvim shvata
.

40,0' 0,9 1,12 .
L 2 = 0,'315 12,0 X-Xv 18,0= 1.635,75 m.
10 (1- 0,01) 1,6
sve ukazuje, da istrazivanja nagovesta
, da treba ozbiljno pristupiti istraziva
dejstva vetozastitnih pojaseva, u vezi sa pro
oblika njihovog bioloskog profila (habih1sa)
i u vezi sa produvnoscu. ujedno su
stinski objasnjava zasto su navedeni "tomboloidal
ni" vetrozastitni pojasevi u podrucju l Liguri
skog mora dali tako efektivne rezultate, jer preba
orkanske vetrove dalJinu od vise kilome
tara. Samim tim postaje jasno, zasto obicni, ili dvo
struki drvoredi, podignuti u cilju zastite l od
vetrova, nisu u stanju da pruze neku efektivnu za
stitu, bar toliku, da l srazmerna ulozenim
Ako se pri 1:' ima u vidu, -da jaki olujni vetro
vi i uragani u raznim oblastima sveta, svake godine
izazivaju strahovite katastrofe kao primer, ci
klonski vetar koji se srucio Pakistan, 13.
bra 1970. god. i koji se s pravom smatra
ktstf koja zadesila savremeni svet, i ka
da stradal0 vise stotina hiljada ljudi, onda
sno da ovakvim istrazivanjima treba dati prioritet
mesto.
5. BIOLOSKA STRUKTURA VETROZASITNIH
POJASEVA U PUSINJSIM DRU
Mnogi, narocito mladi i neiskusni strucnjaci,
kada dobiju u zadatak uredivanje pustinjskih oblasti,

08RADIVO"
>~:: . . . . }.~.~ LJ I STE

2
~----------------~~+-----~----------~------~-------i
SEK TOR 1 IJ III
Sl. 169 - Bioloiiki habitus pqluproduvnog vetrozaiititnog pojasa iiirine 16_

221
i nisu za duze vreme u stanju da iskombl
l odgovarajuci Woloski materijal za izgradnju
,
. trozastitnih pojaseva. Najcesce, ako takvi strucnJa
dolaze iz evropskih zemalja, oni se tek upoznaju
sa oskudnim rastinjem pustinjskih podrucja,
ili sa mnogim vrstama donesenim kroz dugu istoriju
ljudskih za protiv pustinjske klime,
iz l0 razliCitih krajeva sveta.
Relativno m publikacija iz oblasti den
drologije pustinjskih krajeva i !; m iz
podrucja antierozionog uredivanja pustinja, kao i
neujednaeeni domaCi nazivi biljaka i drveca, i
vezanost naziva sa naucnom terminoIogijom
ltisk jeziku, velike smetnje za uklapa
stranih strucnih kadrova u konkretne poslove
terenu.
Zbog toga ovde i pokusaj, da se te
praznine bar donekle i pruze, pored teorij
skih izlaganja i prakticne preporuke za antieroziono
uredivanje pustinjskih oblasti u prvom redu u zem
ljama Mediteranske Afrike, Bliskog Istoka, Sirije,
Jordana, Pa1estiine, Saudi i sl.
Od prvenstvenog znacaja za konstrukciju vetro
zastitnih pO'jaseva uocavanje prirode glavnog ve
tra od kojih se podrucje . Tako pr. u cita
m podrucju Mediteranske Afrike poznati su l
stetni, l topli i peskom iz pustinje optereceni
trovi: "Ghibbly" - koji duva iz juznog pravca, ili
"Shargy" - koji duva iz jugo-istocnog pravca. Za
mnoge vrste drveca i rastinja vetrovi znace
stavanje i susenje svih zelenih delova, i ubijanje ter
ml pupoljaka.
Naprotiv, vetrovi koji duvaju iz severnog ,
kao "" ili iz severo-zapadnog "Gar
" nose sa sobom vlagu, i mada mogu da budu vr10
jaki - ! rusu toliko stetni. ipak, i od n:jih mnO
ge vrste drve6a mogu da stradaju, jer ne podnose
v1agu, pracenu odgovarajucim sublimacijama soli.
Za blo1osku konstrukciju vetrozastitnih pojaseva
nuzno da vetru okrenuta strana bude izgradena
ne samo u obliku blago izdignute 1, da
pocetak pojasa bude od trava i niskog bl i grm
1, koje podnosi udare i temperaturu, kao i prirodu
vetovih struja.
U tom ilj daju se i sledece preporuke za 10
sku konstrukciju - prijemne strane i1i vetru ok
renute strane vetrozastitnog pojasa:
) Protiv toplih vetrova s peskom (Gblbbly-a..
Shargy-a i sl). . tabl. 56.
) Protiv vlaznih i jakih vetrova s (":
" "Garby" i sl.). . tabl. 57.

. 56 - Vrste trava, siblja, gnnlj i drveca za vetrozastitne

Vrste Naucna termi Engleski Arapski

rastinja nologija naziv naziv

.1 TRAVE: 1. Stipa tenacissima Esparto, Alpha grass Halfa

2. Cynodon dactylon Bermuda grass Nigil, Nagir
3. Andropogon sudanensis Sudan grass Hhash ez Sudan

. SILJE i 1. Agave rigida Sisal m Sisil

GRLJE: 2. Zizyphus lotus Lotus tree Ad dall
3. Mimosa Mukhtashynl
4. Acacia gummifera gum tree Talhh
5. Tamarix orientalis Salt tree Athl
6. Zamia jamaica Jamaica sago tree Zamyah
7. Ricynus communis Castor plant Khirwa
8. Maclura aurantica Osage orange Shag l qash
9. AIblzzia Julibrissia Silk tree Shag l
10. Opuntia ficus indica fig Sabbar, Tin el hind

I. DRVECE: 1. Casuarina equisetifolia She-oak, Swampoak Kazwarinah

2. Celtis australis Nettle tree, Lote l mays, Lutus
3. Cedus Libani Cedar ! Lebanon Sharbln
4. Ceratonia siliqua !:! tree
5. Cercis siqustrum Judas tree Arguan

6. Pinus hallepensis ll pine tree Sappino

7. Pinus pinea Italien stone pine Sanawbar

8. Pinus maritima Sea-side pine Shaylah, Lab

9. Phoenix dectylifera Date palm Nakhi

10. Cycas revoluta Japons Sago pailn Saru mustahh

11. Eucalyptus globulus Blue gum tree Bashamalach

12. Eucalyptus robusta Swamp mahagony Kafur afii (afi)

13. Arbutus unedo Straberry Qatil
14. Cupressus sempervirens Sypress tree Saru
15. Cupressus funebris VVeeping sypress Saru mustahh
16. Daphne mezereum Spurge Mazaryun
17. Diospyros Kaki Japonese date palm Kaki, Lotus
18. paradisiaca Adams apple Moz, Talhh
19. Quercus suber Gork oak Shubar
20. Magnolia glauca Castor wood Sasafras

222
 Prirodno , kod izbora vrsti za formiranje
ioloske struktur.e vetrozastitnih pojaseva treba
vesti racuna privrednoj celishOOnosti izabranih tra
, siblja i u m m. Korisni
vetrozastitni , kod kojih pored
primarnog zadatka - zastite zemljista eolske ero
zije i delovanja toplih vetrova i1i vazdusnih
struja opterecenih 'eolskim m, moze
stigne i l0 koji privredni,cilj. Tako primer, ko
riscenje ricinusovog grmlja, koje u uslo
m toplijih pustinjskih podrucja zivi kao dugogo
disnje ilje, moze pruzi podlogu za razvoj 10
'
kalne prerade ricinusovog l, koje :;; uvek
___LJ, 1, +' L znacajan proizvod za potrebe industrije i lako
, kao i u m tehnickim granama masinogradnje.

~~i9~
SliCno stoji i mnogim drugim nuzproizvodima, ko
mogu doiti iz vetrozastitnih , kao
pr. i stocne ili ljudske hrane, drveta, plute.
ili zaCina i .
Tako u Maroka, Alzira, i Li
ije m proizvodi iz vetrozastitnih poja~
i iz siblja i : , Ceratonia.
,St. 170 - Biotoski habits odraslog produvnog vetro
zastitnog sirine 8 m Carum-a, Rauwolfia i 81., vazni i

Tabl. 51 - Vrste trava, SiblJa grml,ja i drv za vetrozastitne pojaseve

Vrsta Naucna termi Engleski Arapski

rastinja nologija naziv naziv

.1 TRAVE: 1. Agropyron m Sea wheat grass Sayfun, Safun

2. Alopecurus myosuorodes Black grass Dhayl ul far
3. Andropogon annuleatus Blue grass Safun, Rukayb
4. Eragrostis Love grass Cayir, Giizeli

. $IE i 1. Acanthus syriacus Syrian bear's Hhiss

GRMLJE: 2. AIbizzia Lebbek Syrian tree Labakh
3. Ameliorancher vulgaris Service Mashmalah
4. maximum Jawa cardamoms Qaqullah
5. melegueta Grain of paradise hayba
6. Amygdalus Almond tree Lawz
7. Ananas sativus Pine apple
8. Arundo arenaria Read grass Ghab rimal
9. farinosa Esel wood
10. Calycotome spinosa Spiny Darshayshan
11. carvi caraway Karawya
12. Coffea Coffea tree un (Kahve ag)
13. Copernicia cerifera 'Vax palm Nakh1et esh sham
14. Falbergia Sissoe Sissoa tree Sesam, Sissu
15. Ficus carica fig Tin
16. Ficus religiosa Pecpul tree Arak el hind

111. DRVECE: 1. Acacia senegal Gum tree Samgh hashshab

2. Amyris plumieri Gum - elemy tree Lami
3. Semecarpus anacardium Marsh nut Baladur
4. Broussonetia papyrifera Weeping birch Shag ei taul
5. Callitris quadrivalvis tree Sandararus
6. Cedrus atlantica tlas cedar. ag
7. Cinnamomum Cassia Camphortree Kafur
8. Corypha f Talipot palm Korif hurma ag
9. cretica Creton Silver tree Zabrach
10. Lodoicea ig Double nut palm Nargil bahhri
11. Magnifera domestica Mango tree Mal1go
12. Olea tree Zeytun
13. Pboenix sylvestris Wild palm Nakhl barri
14. Livistona chinensis Chinese palm Elpare hurma ag
15. Liriodendron tulipifera tree Shag ez zaubaq

223
 hodi od drvne od eucalyptus-a, kedrova, i niza ergova, suprotno hamadama, moraju da prethod
l. stvore odgovarajuci l.
Za arapske nazive drveca i sia koriscen Naime, kod ergova, mogu vetrovi toku
liglotski recnik . . Bedeviana (220). duvanja od nekoliko sati da izvanredno
Sto se tice bloloske strukture tzv. zavetrinske Hke "pescane smetove", pescane nanose, nekad
strane pojaseva, izbor vrsti nesto uprosceniji, da premeste i citava brda duna mesto gde su
da i tu treba imati vidU,da narocito visokim da podizu vetrozastitni . Zbog svega
delovima pojasa pri zavetrinskoj strani dolazi do toga nuzno da obrati paznja sledece:
procesa "sisanja" i stvaranja poluvakuma, i da ta 1) ako zinii mesta, gde su planovima pred
kvo stanjeoblcno podnose vrste sa sirokim li vetrozastitni , nalaze pescane dune,
seem. Za taj deo treba tz blrati cetinare iz onda pristupanja setvi semena sadnji sum
roda Cupressus, Tamarix, vrste koje pripadaju skog drveca za podizanje vetrozastitnih ,
mediteranskom podneblju, odlikuju izuzet treba duz ivice okrenute strani odakle duvaju najja.
nom otpornoscu stetni rad vetrova, kao . vetrovi, postaviti vreee napunjene peskom. U
Quercus coccifera, Eribotrya , syano zavisnosti od ocekivanih udarnih vetrova,
phy1ia i dr. sina bedema od vreca napunjenih peskom treba da
Na str. 231-235 zee su neke od krece od 0,4-2,0 metra;
denih vrsti za tehnicku, biolosku i privrednu for 2) mesto vreca napunjenih peskom. mogu
vetrozastitnih pojaseva pustinjskim o- sno da primeni i polutruli i neiskorisce
stima. pustinjskim predelima delovi debala od r
Isto tako treba stalno imati vidu, da su nih l, ili da , zavisnosti od lokalnih uslova,
stinjska zemljiSta siromasna ne vlazi, naCine zastitne, resetkaste drvene ograde od kolja
i liranivima. Pri podizanju vetrozastitnih ili otpadaka drvnog materijala, li kao sto 8
moraju predvideti radovi i izdaci za grade "snegobrani" za zastitu zeleznickih pruga i
~. brenje zemljista kojima se oni podizu, izbor teva oblastima mnogih evropskih zemalja. U slu
vrsti dubriva treba saobraziti pedoloskim nalazi , da se radi izuzetno Z deonicama, gde

. Za te svrhe treba ubaciti zemljiste najmanje se iz vise razloga obezbediti potpun uspeh
300 kg 1 hektaru zasadene povrsine: kom dizanja vetrozastitnih , mogu 8 naciniti
4 montazne metalne ograde pokretnog tipa od alu
binovanog dubriva (nitro-foskala) i specijalnih
( brasno) 08 do 100-150 kg i1i nekorodirajucih metala (durala i l.),
1 hektaru. koje posle nekoliko godina biti moguce upotre
kolicine treba postepeno smanjivati toku
biti drugim mestima;
5 godina tako da pete godine, od dana 3) kada postoje za to mogucnosti, treba stranu
sadnje, zemljiste 100 kg 1 hek odakle duvaju vetrovi zastiti ogradom od kaktusa
taru zasadene povrsine. l toga, treba pre iz roda Opuntia indica, pri treba nastojati da
pustiti prirodi, pri tome vrsiti redovna Ciscenja i dobije 8tO korisna visina zastite , gde
odrzavanja. blti seme sadn:je sadnice za vetroza
stitne pojaseve. ranije receno, da plodovi
vrste kaktusa sluze za ishranu ljudi,
6. NEKE TEHNICKE PREPQRUKE ZA tim ovakva predzastita vetrozastitnim
PRISTUPANjE PQDIZANjU VETRQZASTINI moze da i vrlo koristan efekat;
PQjASEVA U PUSTINjSIM QBLASTIMA 4) izuzetnim l treba prethodno na
ciniti nasipe i bankove od peska, skarpe treba
ada vetrozastitni podizu podruc k delimicno delimicno u njih za
kamenih pustinja, hamada, redovno l bosti otsecene grane eukaliptis-a i akacija, i1i nekih
manji problemi za samo podizanje i odrzavanje tih korovskih vrsti (Spartium-a i 81.) i suprotne strane
, nego ako se podizu oblastima pes odakle dolaze vetrovi otpoceti ubrzanu sadnju
tanih pustinja, ergova. skog i drugog drveca setvu semena;
Kod hamada problemi pretezno sastoje 5) ako obrati paznja, ono sto
trebl za razbljanjem i drobljenjem l zemlji prethodnim poglavljima studije, potrebl
sne kore i doterivanjem povrsinskog sloja zemljista da prethodno izradi karta izohijeta duvanja
za poboljsanje i vodnog kapaciteta, kako trova, onda ' ponegde mogucno, drieei takve
uspesnije prihvacen fini korenov sistem sad karte, da izradi prekinut sistem zastite za podi
biljaka i1i klicista. zanje vetroza8titnog . Naime, l,
Naprotiv, ako radi podruc)ti pescanih kada sa napredovanjem izgradnji vetrozastitnih
stinja, ergova, nastaju visestrukl . moze iCi postepeno i prekinuto
e komplikuje cesto i nezeljena blizina pescanih dinim deonicama, sto moze videti tipu
bregova, duna, koje pri tome g da budu i l stvaranja pescanih smetova. treba prven
pokretne. . stveno podizati mestima, gde javljaju
Kod hamada moze, posle solidne najcesce pescani smetovi. tome, tak
vrsinskog zemljisnog sloja da primeni brza, meha mestima treba planu usmeriti i pred
nizovana ili setva semena ili sadnja sumskog zastitu ;
i ostalog drveea, koje dolazi sastav vetrozastit 6) kada radi setvi drveca i siblja,
, kaoi odgov<:lrajuce vrste trava. Kod i nekih tr'!v!lJh _v!,sti, treba imati vidu, da

224
 pustinjskih vrsti i period z:a stratifi pustinjsko drvo, Mimosa arabica, arapska akacija
kaciju duzi, sto to slucaj kod mnogih i dr.).
vrsta u nas. Zbog toga za preporuku, da se pre Na taj nacin moze se, u zavisnosti od mogucno
setve seme odabranih vrsti stratifikuje u ku "ti za finansiranjem i organizacijom mebanizacije,
tijama od perforiranog kartona uz mesavinu peska ocekivati odgovarajuci u ovakvim poduhva
i jednog de1a gline (10% gline) i dodatak odgovara tima. tome moze da se napomene, da savremena
juceg dubriva. kartonske kutije, velicina nauka eroziji i tokovima, pretpostav1ja,
treba da prede dimenzije 20 20 6 treba da se ne moze govoriti pravom osvajanju i privre
drzati mcstu zasticenom od vetrova i jake zege, divanju pustinjskim zem1jiStima, bez podizanja
i treba ih preneti teren neposredno pre pocetka vetrozastitnih pojaseva. koliko ovaj rad
vlaznijeg de1a godine; tezak i skup, koristi od njega su citavo cove
7) za sejanje i stratifikovanje semena koje canstvo, mnogo vece (Badhwar R. L. Dey . .
svojoj prirodi vr10 sitno, kao $to slucaj kod Griffith . L.: Afforestation ! dry and arid
vrste Casuarina equisettifolia, koja vrsta vrl0 areas. Dehra Dun, No 133. 1946.: 221).
znacajna za podizanje vetrozastitnih pojaseva u
stinjskim oblastima, treba SiSarice sa semenom obra
ti jos u trenutku kada nisu sasvim zre1e, to redov UREDIVANJE PUSTINJSKIH BUJICNIH TOKOVA
za africke uslove period april i1i pocetak ("WADI"-a)
, i ostaviti bar nekoliko nedelja u kartonskim
kutijama s peskom i glinom. U tom slucaju uspeh 1. ANIEROZIONO UREDIVANJE WADI-a TRAZI
setve u vetrozastitnom pojasu mnogo veCi, nego POSEBNA RESENJA
ako se zakasni sa branjem sisarica i seme poseje,
kada sasvim dozrelo; Pustinjski bujicni tokovi, "wadi" - predstavlja
8) isto takotreba imati u vidu, da kod sadnje slivna podrucja i korita povremenih vodotoka,
sadnica ili setve semena drveca, kako u podrucjima su poplave retke, ali zato mogu da vr10
ergova tako i kod hamada, opsti nedostatak glino jake. Posto su slivna podrucja ovih vodotoka redov
vitih ccstica u zemljiStu onemogucava stvaranje ogoljena sa vr10 zakrzljalom i proredenom ve
vo1jne strukture povrsinskog sloja, u pogledu aera ,::;etacijom, kako povrsinski sloj zemljista u pedo
i kapilarnog kretanja vode. Radi toga loskom smislu skoro da postoji, vec sve
zno, da se kod zemljiSta za sadnju ili set mirano zem1jiste sprano do maticne podlo~e, to
vu pored dubriva dodaje mogucnosti i 5-100.'0 atmosferske vode jakih kisa i pljuskova
sitne g1ine, praha i1ovace, koja se moze sta zadrzava u gornjim delovima sliva. Zbog toga
u koritima pustinjskih tokova (wadi-a), pOjavljuju se jaki poplavni valovi u koritima "wa
pored busotina pustinjskih ; di" - cak i posle rclativno kratkih pljuskova, sa ve
9) u vezi sa napretkom savremene tehnike sad intenzitetom padanja kise, l ukup
vetrozastitnih pojaseva u pustinjskim oblasti visinom padavina.
, mogu se kao predzastita od zasipanja peskom Tako, u predelima, gde postoji ocuvan pe~
koristiti i izvesna hemijska sredstva, tecnosti ili prah, doloski sloj zemljista i gde su ocuvani i ze
kao sto su soli krum (americki prcparat), mljisni horizonti, bez obzira da li zemljiste vec
sol-a (nemacki preparati); aerocema (vazdusno-ce l da prelazi u podzole, i gde pri tome postoji
mentnih materijala, sovjetski preparati) ili razne l kakav vegetacioni pokrivac, pljuskovi ispod 30
tuminoznc materije i derivati nafte i 10z-ulja. Pri visine ukupno pale kise i intenziteta ispod 0,20
ovih sredstava se vrsi iz hc1ikoptera, mm'minut retko mogu da izazovu pojavu vecih voda
moguca i sa automobllskim i kolskim prskali u koritima. Naprotiv, u koritima pustinj
. pokretnih pescanih se uz pr skih bujicnih tokova, wadi-a, pljuskovi ispod 25
skanje ovih sredstava vrsi ujedno i zasejavanje ukupno l vode i intenziteta i manjeg od 0,20
govarajucim semenom pustinjskih trava (Stipa ten mlminut mogu da izazovu primetne nadolaske.
nacissima i 81.); objasnjava i cinjenica, da su pustinje, bez obzira da
1 ) najveCi deo istrazivanja u vezi sa li se hamadama i1i ergovima, ~usto
uspehom sadnje setve vetrozastitnih pojaseva ispresecane hidrografskom mrezom korita wadi-a.
kako u podrucjima ergova tako i u podrucjima Mada, pustinjski tokovi, wadi, u veCini
mada ukazuje podizanje pojaseva najuspesnije slucajeva duboko usecene klisuraste delove,
'I.ko se rad setvi ili sadnji obavi u po10vini kao sto to slucaj kod tokova u brdskim
vlaznijeg perioda godine, u vreme kada teren podrucjima, ipak njihova korita relativno iz
bar donekle vlazan, do t1 perioda ostane do razene padove i dobro "organizovanu" hidrografsku
voljno se oko posadenih stvori mrezu pritoka, koja cini se poplavni valovi
odgovarajuCi korenov sistem. brzo koncentrisu i naglo krecu nizvodno, 5tO ne
Za izuzetno suva pustinjska preporu kad moze prouzrokuje velike stete komunikaci
se setva semena iz aviona u vreme, kada i nase1jima u njihovim donjim tokovima. Nasa
teoroloske prognoze neminovno najave pojavu kise blrazivanja u podrucju Sahare Libljske pustinje
i1i kada ova vec pada, pod us10vom pokazala su da se gustina hidrografske mreze
da se raspolaze dovoljnom kolicinom semena ovih stiniskih bujicnih tokova, wadi-a krece od 0,2-0,5
vrsta, blljke vecim delom koriste za 8VOj opsta km!km 2 , tj. da svaki 1 km 2 pustinjske oblasti ot
nak v1agu iz nocnog pustinjskog vazduha (Saksaul, 200 do 500 metara korita wadi-a, sto

29 225
 znak relativno visoke rasprostranjenosti kretanja 1) topli i suvi vetrovi, koji oblcno duvaju
poplavnih voda ovim oblastima, koje odnosu stinjskim podrucjima onemogucavaju uspeh klasic
klimatska l pripadaju aridnim krajevima. nog nacina posumljavanja i stavljaju pred projektan
kretanju relativno cestih poplavnih valova ko ta uredajnih radova niz komp1ikovanih ;
ritima wadi-a, svedoce i znatne kolicine erozionih na 2) gradnja nadzemnih, otvorenih vestackih jeze
nos:a, koje narocito spektakularne podrucjima ra, znaci ostavljanje jezera domet
kamenitih pustinja, hamada. jicnim, vec i eolskim nanosima, i 05 vise uticajima
U podrucjima 5 pustinja, ergova, korita visoke temperature i isparavanju i uticajima izvan
'Nadi-a isto tako postoje, mada iz redno velike perkolacije, jer poznato da povr
razita nego podrucjima kamenitih~ pustinja, ha sinski slojevi pustinjskog zemljista usled eolskih
mada, kod njih karaketristicno da mreza nosa redovno veoma propustljivi za vodu;
pritoka sklona brzim , jer pomera 3) gradnja pregrada i slicnih poprecnih gradevi
njem pescanih bregova i uvala stvaraju i tzv. eolske , kakva uobicajena pri uredivanju bujicnih to
jaruge, koje slucaju kada posle prestanka jakih ve kova van podrucja pustinja, jedva da i dolazi
trova padnu jake kise, brzo se pretvaraju zir, jer dno wadi-a, narocito u od ergova,
tokove jake mutnoce i velike razorne snage. redovno tako neotporno da ne moze da izdrzi
napred fenomen, da pustinjski tokovi eroziju dna vodotoka, koja nizvodno posle
svojim nadolascima mogu da zamute mora i okeane svake pregrade naglo povecava. razlog sto
toj meri, da to prevazilazi snagu konti se uvek iznad pregrade, njenom zaplavu zadrzava
nentalnih tokova. znatna ko1iCina nanosa, bujicna voda oslobodena
Strucnjak, koji primer iz Evrope dode od nanosa, dobija tada nizvodno od poprecne gra
put jednu od dolina, suvog korita wadi-a, devine (pregrade) visak energije, i zbog toga nastaje
oblcno iznenaden oriim sto tamo bude video: pustu kopanje, odnosno erozija dna i korozija
do1inu, ostecenu tragovima velikih voda, znatne ko obala vodotoka.
licine erozionih i vrlo cesto ostatke velikih Iz toga izlazi da za uredenje wadi-a potrebno
poprecnih gradevina, iz rimskih i potraziti specificna resenja, da resenja koja
vremena. Strucnjak iz Evrope odmah ukazati standardno primenjuju za nepustinjske bujicne to
potrebu za kompleksnim uredivanjem wadi-a, kove, ovde ne odgovaraju.
sumljavanjem i terasiranjem slivnog podrucja, re
gulacijama korita, ponegde izaci i predlogom
za izgradnju manjeg i1i veceg vestackog jezera, kako
se jedinstvenom akcijom sto pre sprecile bujicne
poplavne vode wadi-a, l, korisne vode skla
dirale vestacko jezero i posluzf1e za protiv
suse i aridne klime i izvlacenje podrucja iz privred
ne zaostalosti. U nekim slucajevima, kada radi
~ pustinjskom bujicnom toku mnogo nanosa,
i strucnjak iz Evrope predloziti i znatan

~.
pregradnih gradevina, nekad od kamena i
tona, nekad od gablona i1i bloloskog materijala:
drveta, kolja, pletera, dvostrukih popleta vre
napunjenim peskom i kamenom i I.
U nekim slucajevima izradeni i realizovani do
delom projekti ovakvim koncepcijama.
i
t Medutim, konacni rezultati takvih urediva
Sl. 171 - Pustinjski bujicni tok "Wadi Jeffren" u

Libiji. Detalj iz podrucja gonjeg toka

!
, nja pustinjskih tokova, redu
iz oblasti Severne Afrike, nisu doveli do zeljenih
efekata.
Naime, slucajevakada realizacijom
jekta za uredenje pustinjskog bujicnog toka ovak
vim koncepcijama, stopirano kretanje bujicnog na
nosa, ako vrseno posumljavanje pri
rast .tako min~malan da treba citavo stolece cekati
da jedna sadnica preraste pravo stablo, ako
~. tome izgradeno i vestacko jezero oblcno

" nema zaliha vode za 10% od proracuna pro

jektu, ili ostaje skoro prazno.
Cesto puta za ovakve radove utrosene
redno velike novca i ulozehi gigantski .
Ako ana1iziraju uslovi formiranja bujicnih to
kova u pustinjskim oblastima i sagledaju pravilno
Sl. 172 - Donji tok jedne bujicne pitoke (" Selam")
koncepcije, koje daju navedenim resenjima za podrucju . Summam Alziu. svom izgledu
uredenje wadi-a, postaje jasnoda ne stinjski bujicni tokovi, "wadi" - jedva da se 1'azli
bregnuti sledece: kuju od bujicnih tokova kod nas

226
 2. SUSINA ANTIEROZIONOG UREEVANJA
PUSINJSIH WADI-a

Iako prilikom nadolazaka voda sa

som pustinjski yvadi mogu da nanesu velike stete
drucju kroz koje prolaze, treba gubiti iz vida,
da su pustinjski tokovi redovno jedini pri
rodni putevi za prolaz karavana, stada, i prevoz
sredstava izmedu razbacanih i udaljenih
selja i oaza sa hranom i vodom.
Najcesce, oaze se jedino i mogu u kotli
wadi-a, sto znaci da se u wadima mogu otkri
ti nalazista pitke vode, bilo u obliku izvora
ili jakih vrela, ili podzemnih izdani. Mnogobrojno
iskustvo koje datira jos iz ranijih vremena ukazuje
da i kopanje dubokih pustinjskih Sl. 173 - koritima "wadi"-a pojedinim mestima
nara bilo uspesnije u kot1inama wadi-a nego osta ima skrivenih ili tankim slojevima peska zatrpanih
ptitkih n sa vodom za pice. Njih pustinjski sta
delovima pustinje.
novnici n cuvaju u dubokoj konspiraciji. Detalj
U nekim slucajevima kotline wadi-a su izvanred iz korita jednog "wadi"-a iz podrucja Sirte (Libija)
dobri zakloni od vrelih pustinjskih vetrova i
oluja, narocito u slucajevima kada vetrovi
pored peska nose i sitan sljunak, u tzv. sljuncano
- pustinjama, "seririma". U tim uslovima
zakloni iza strmih obala wadi-a su spas i za ljude i
stoku, posebno za karavane sa kamilama.
Zbog toga wadi u pustinjskim pejsazima znace
viSe, nego sto korita tokova znace u dru
gim krajevima. Iz tokova redovno dolazi
samo stetna poplavna voda sa blatom, muljem i ka
koja stvara velike nezgode saobracajnim
komunikacijama, naseljima i . Iz korita
vvadi-a visoke poplavne vode mogu isto tako da
veliko stetno delovanje, u trenutku kada
poplavni valovi malaksu, smanjeni proticaj vode u
wadima postaje izvanredno dragocena i trazena si Sl. 174 DoHne "wadi"-a redovno predstavljaju n
rovina. U tim momentima covek nastanjen u ovim samo puteve za karavane s kamilama, vec i za dzi
podrucjima okrece smanjene i malaksale mla pove i kamione. njima u vreme pescanih Qluja moze
zeve vode koja protice wadi-em ka skri da se n zaklon, u vreme jakog sunca i nesto
venim podzemnim lagunama i bunarima, kako sto hlada za coveka i njegovu stoku
vise dragocene tecnosti, vode, doteklo u . Dna
podzemnih laguna i bunara su dobro ispitivanjem utvrdi, da se nalazi relativno
ljena slojem ilovace tako, da procurivanje i gub ski podpovrsinski sloj gline ilovace, dovoljne deb
l tecnosti usled isparavanja svedeno l. Pregrade treba graditi od betona, spar-betona
. od suvozida. Pregrade treba naciniti tako, da uz
Iz toga proizilazi da i antieroziono uredivanje vodno formiraju sto deponiju od peska, sljun
pustinjskih tokova, wadi-a, treba prvenstve ka i erozionog nanosa, kako se u takvoj deponi'ji
posmatrati sa gledista da ti tokovi predstavljaju zadrZalo sto vode posle jakih nadolazaka wadi-a,
arterije nalazista vode i da ih kao takve tre ostaviti i dovoljno proticajnih otvora za preliva
prvenstveno i stititi. Ako kod uredivanja ko katastrofalnih voda i isticanje malih, korisnih
rita wadi-a neposredno primer evropski voda do mesta gde biti iskoriscene.
sistem pregradivanja zidanim pregradama i kanalisa Zbog relativno redovno manje cvrstoce korita
kanaHma i kinetama, i -osnovnu gre pustinjskih wadi-a treba podizanje visokih
sku da poremetili tokove podpovrsinske vode, pregrada, jer pre1ivanjem katastrofalnih voda
bez obzira sto smanjivanjem uzduznog pada ko g10 da dode do brzog razaranja dna i obala korita
rita doprineli smanjivanju bujicnog poplav u delu nizvodno od ovakvih pregrada. Usled relativ
nog vala. male otpornosti dna korita wadi-a, treba nizvod
Drugim recima, uredivanje korita wadi-a treba posle svake pregrade izraditi nekoliko kon
podrediti problemusnabdevanja korisnom vodom solidaeionih betonskih pojaseva, bez korisne visine,
stanovniStva ili eventualnog privrednog pogona ili kao sto to vec pri regulacijama kod ne~
gazdinstva, i projekat antierozionog pustinjskih bujicnih tokova, sa osnovnom razli
mora biti usredsreden u tom pravcu. Tako mesto kom sto tela t konsolidacionih pojaseva sve do
niza pregrada podesnim f u kanjonskim temeljne stope treba izgraditi sa nizom ot
delovima \vadi-a, l izraditi mozda samo jednu vora, barbokana. roz te otvore, bez obzira sto se
ili dve takve pregrade, mestu, gde se pazlji oni zatrpavaju pescanim materijalom treba da se

29* 227
 pregradc u wadi-u, 11102:(; dobiti l1esto v'ode i
pat1avina cak i vostizaI1je "ricing-a", tj.
gaCivanja korisnom yodom i iz ohlade:lOg
vazduha u pustinjskoj 6.
Sasvim razumljivo, da relativno dugo traja
Rimske vladavine pustinjskim predelima Se
v Afrike moglo da opstane, da rimski
"vodari" nisu ovladali mtd kako da dodu
do korisl1e neopllOdne za opstanak legija i
. da Rimljani nisu znali za du
boke arteske , niti da gd kopane
suvise velike dubine. ipak, mnogim
istorijskim podacima, 1egije su imale
nje oko snabdevanja vodom trupa u ratu
, nego sto to imale motorizovane jedi
vojskovoda Romela ili Aleksandra u II svet
Sl. 175 - Ostaci velikih "rimljanskih" p1'egrada ko
ritu "Wadi Medjanin" (Lija). Predpostavlja se da skom ratu. Na pitanje, danas dobijeni samo
su ovakvi objekti sluzili za "riching", tj. nn deiimicni odgovorJ. C)staci .Rims'<ih pregrada
povrsinSkih slojeva peska i nanosa vodom od jakih stinjskim tokovima, wadi-ma, pruzaju sa
kisa i prihra11jivanje skrivenih plitkih un, jedno od objasnjenja. Za svestraniji odgovor
zuhu takvih objekata
0\'0 m znacajno pitanje, s kojim
vezan opstanak i napredak ivzi pustini
uspostavi podpovrsinske vode od skim podrucjima, pitanje snabdevanja dovoljnom
sih ka nizim delovima korita wadi-a. Dobro koliCinom korisl1e vode privrede i stanovnistva,
konsolidacione graditi obliku naizmenie potrebno izvrsiti du2:a i dalekoseznija istra
supljih i betonskih montaznih zivanja ("Nauka i ziznj", No 4/1967).
blokova, tako da doblju potpuno resetkasto tela. Prema tome, ako se sa aspekta dobijanja kori
Ako se zeli da u deponiji uzvodno od pregrade sne vode u koritima wadi-a sagledava anti
zadrzi sto vise korisne vode, onda treba nastojati erozionog korita, onda jasno da i
da uzvodno od pregrade kamenomet, ka stina gravitacionog podrucja
obliku lepeze vise uzvodnih kra v,adi-a treba da bude usredsredena stva
kova, mogu6stvu od sto krupnijeg kamenja. Na vestackih uslova za poboljsanje klimata i do
taj , uspesnije 6 realizovati tzv. "riCing" n: sto kolicina korisne vode. tome,
(riching) tj. "boga6enje" deponije sa korisnom treba imati vidu dva :
dom cak i od padavina. U nacelu, kao i kod 1) bloloski pokrivac od sumskog rastinja
konsolidacionih pOjaseva, trup betonskih pregrada ze zbog procesa evapo-transpiracije da dovede do
za ureden:je korita wadi-a treba da bude izgraden fktilig 6 korisne vode u m
ad naizmenicno postavljenih supljih i drucju, sto pokazali mnogi naucno-istrazi
taznih betonskih blokova s ti sto nizvod yacki radovi u svetu (Cooweet Lab.: 222); iako
strani ostavlja duz prednje pregrade suski pokrivac najsigurnija zastita od poplavnih
dnu koritu, mali komad od betona odgovaraju6e voda i erozije;
betonske za korisne
2) tehnicki radovi od terasa, konturnih i
vode do podzemnog rezervoara za vodu. sliCnih objekata isto tako dovode do pove6anja
Ve6 prethodno ukazano da mnogim ko korisne vode iz slivnog podrucja iako snazno
ritima wadi-a u pustinjskim predelima Severne f
ke nalaze i danas ostaci rimskih
gradevina, pregrada. pregrade u mnogim slucaje
objekte kakvi i danas projektuju
narocito kod klasicnog evropskog sistema
za uredenje bujicnih korita. duti
pretezno blla u vezi
stetnog delovanja poplavnih valova wadi-a, niti
imale za glavni ilj da umanje pad korita wadi-a
da posluze za zadrzavanje sto 6 kolicina
zionog . Ispitivanja ostataka rimskih
kamenih pregrada podrucju Libljske pustinje i Sa
upu6uju , da Rimljani takvim
objektima stvarali velike deponije peska i erozio
nog materijala da u sto vise akumulirali
vode, koje odvodili podzemne
i rezervoare izgradene' neposredno uz
kove pregrada uzvodne strane. Neki tragovi od Sl. 176 - Savreeni covek i njegova tehnika un
lepezasto l1aslaganog kamenog ll (kn su korita wadi-a nove tipove zastitnih objekata, ali
nije istovremeno resen i dobijanjl1 korisne
meta) ukazuju da i izvesno iskustvo da vode iz wadi-a. Na sHci novi obalni nasip koritu
~e kroz odgoli-arajucu forl11u deponije iznad takve jednog wadi-a nedaleko od varosice Zlitena Libiji

228
uticu poplavnih valova stetnih voda
5 kao 5to uticu i erozije.
tome, gravitaciono podrucje pustinjskih to I
'1
kova, wadi-a treba 5tititi razredenom mrezom ve
trozastitnih pojaseva izmedu kojih treba moguc
stvu zasejati kul vocki: , i 81. i1i
odgovarajuce trave formacije ha1fa (Stipa tennacis
), a1fa-trava; Eragrostis curvula (Africien l\
grass), - africka ljubavna trava; Alfalfa - (Medi.
cago . orientalis) - africka lucerka i .
Ako delovima, zbog nepovoljne
konfiguracije u gravitacionim wadi-a,
potrebno raditi terase, ih redovno naciniti
tako da blag nagib u pravcu korita wadi-a, Sl. 177 Sematski prikaz projektovane podzemne
vodne akumulacije donjem toku "Wadi T1al", pod
nikako sa ravnim l kontranagibom, uu Sirte, Libija: glineno jezgro (podzemna
kao sto se to danas ! u nepustinjskim n); pe1'forirani betonski zid; - bujicar
. 18to tako treba izbegavati gra ska pregrada procednim sistemom. 1 rezervoar
sa kontrapadom, kao i konturne rovove za dnevnu potrosnju vode; 2 - podzemni slo; vodo
propusnog materija1a korituwadi-a (sljunak, pesak
ekvi1izerima, kao i tzv. alZirske terase. i sl.); 3 - nn08; G-G - vodonepropu8t1jivi 810;
Gradoni 8 kontrapadom l i konturni ro
vovi su 8redstvo za protiv ve1ikih i stli
01 kisa u izvan ptlstinjskih klimata
i neod~ovaraju za u potlcjJa \vadia.
,.Alzirske terase" su ma80VnO primenjene tI 10 z';, '. 40. ,S'D m:' ;
_.';"'~'_',-,~~crr"-~"
brezuljkastih padina Malog i Velikog Atlasa
teznom svrhom da svojim "sinoi'dalnim" banko
zastite l terase toplih vtlcih vetrova
i njihove tople sttlje 5to vise odbace u vis
l zasticene zasadene biljke, se tom
ll1 ovih terasa zadrzi 5to vise vode od
kih kisa i pljuskova, koji javljaju u ovim pod
. tih tipova terasa za pustinjske
wadi-e dolazi u obzir. se dezorga
nizoval0 potrebno 81ivallje vode ka centralnim l
vima korita wadi-a, i 1 mogucnost za is Sl. 178 - Sematska osnova projektovane podzemne
koriscavanje, i hranjenje podzemnih voda, vodne akumulacije donjem toku "Wadi T1al", pod
uu Sirte Libiji. Bujicarska pregrada
neophodnih za organizovanje privrednog iivota u gucava stvaranje novog 810;a pe8ka i sljunka i za
pustinjskim potlcjJa. drzavanje znatne kolicine vode 8U (3) i drzi
konstrukciji i bioloskom sastavu vtzstit pod pritiskom sloj (2) tako da ocedivanje vode vrsi
pOjaseya u pustiniskim ! u kontinue1no rezervoar 1, koji n biti n
veHki
prethodnim poglavljima studije. Sustinsko
vilno uredivanje gravitacionih ili slivnih
pustinjskih tokova, wadia treba se sa nog vode usled stalnog i iskori
stoji u tome da maksimuma i8Koriste prirod scayanja , izdasnost u stalnim va
! uslovi podruCja, koji treba da dobro prostu rijacijama, mnoga istrazivanja su pokazala
, i kroz odgovarajuce izohijetalne karte sa smanjivanjem kapaciteta usled pove
dtlvanja pustinjskih vetrova, izrade najpovoljnije cavala zaslanjenost ..ode preopterecenost gvozde
mrezc neproduvnih, polu-produvnih i ve vitim i drugim stetnim materijalima.
trozastitnih pojaseva, kao posao, potom
da se l izmedu pojaseva zasade 8to vise kultur Izgradnja busenill pustinjskih ! to
jevtin posao. Tako se u uslovima Libijske
nim biljkama i time omoguCi opstanak i naseljavanje
stanovnistva. stinje izgradnja jednog busenog do 120
[ ll 1970. godine redovno preko
100.000 l, u slucaju kada se radilo vecim
ta suma l i desetostruko veca.
3. PODZEMNE VODNE AKUMULACITE U
I WADI-a OSNOVICA SAVREMENE Za uslove pustinjskim prosecna
IZGRADNJE PUSTINJSIH PODRUCJA izdasnost busenih od 10 3 cas
. ili 2,8 litara!sek predstavlja osnovicu za
Dosadasnji snabdevanja pustinjskih pod. ga l naselja i privrednih objekata, kao i
vodom, u ubrzanijc privredne izgradnje planova za irigacione sisteme, bez kojih tesko
su uglavnom orijentisani izradu dubokih ~anizoyati zivot savremenih gradova u tim kra
senih . Dubine bunara su se kretale jevima. , posto usled stalnog trosenja iskonskih
koliko desetina vEe stotina metara, kapaciteti zaliha podzemne vode u ovim krajevima sa
odnosno izdasnosti vode 5-18 3 , ili civilizacije, brzo nivo podzem
1,4 5,0 litsck. tome, zbog opadanja podzem vode, te i l naselja ili privred

229

nih i drugih objekata osnovu snabdevanja vodom Mnoga ispitivanja korita pustinjskih to
iz busenih bunara vrl0 riskantan . l0 kova, wadi-a ukazuju, da 10 povrsinskog peska
sto desaval0, naroCito kolonijalnim vlastima da iz ili nevezanog erozionog u njima redovno
:I vrse izgradnju farmi osnovu nekoliko izgradenih dublji od 10-50 metara. Ispod tih l
busenih dubokih bunara, i da posle nekoliko go nalaze tanji deblji l pescara, ("Sand
dina nestane voda i samim budu napustene stone"), ispod l laporci ("Marl"), u
i [nn. mnogim l i prave gline ,l"), tek
Americka istrazivanja u podrucjuZaliva Sirte u tom nastaju smene slojeva krecnjaka ("Limestone"),
Libiji, izvrsena u periodu 1960-1962. god. neko konglomerata ("Conglomerate") i vododrzljive
liko busenih bunara, dubina kretala od 57 m zone ,Wt-ig zone"). U l l0
(bunar 8) do 640 m (bunar 3) pokazala su da j~ vod~ , kada su slojevi l i prave gline blizu
ni nivo podzemne vode brzo opadao sa vrsine dna korita wadi-a i dovoljno debeli, podpovr
njem brzine pumpanja. Tako , prema ispi sinski slojevi peska i nevezanog erozionog materijala
tivanjima vodni nivo kod bunara kod koga bila su redovno vrl0 vlazni, i posebno ljudinastanjeni
brzina od 4,5 3 opadao oko 4 pustinjama, kopanjem plitkih bunara nalaze u nji
puta sporije od vodnog nivoa od bunara kod kojeg nesto 6 vode. Takvi kopani ! predstav
vrseno vode brzinom od.18 m cas. ljaju osnovicu za stvaranje pustinjskih zaseoka. Is
Kod jednog bunara, kod kojeg brzina pumpanja pitivanja dubine i kvaliteta vode u takvim buna
bila 13,5 3 proracunato da se u toku [, kao i njihove izdasnosti pokazuju da tu ra
10 godina rada vodni nivo sniziti za 63 i da, di podpovrsinskim bliskim 10 vode, na
prema izvrsenim istrazivanjima, to mora da oseti nije svuda dovotjno objasnjeno,
najmanje 3 km udaljenosti u krugu od centra vladuju pretpostavke da voda potice od padavina i
bunara (Ogilbee W.: 223). vlage kondenzovane iz nocnog pustinjskog vazduha.
Ako pode od pretpostavke, da za 1 ha Poznato , da ako usred pustinjske
vodnjavanja u podruCju. pustinje potrebno mini cetiri kocica blizu povr8ine zemljista razapne plat
premazano voskom ili od nepromocive materije,
malno 3.000 3 vode godisnje, onda za jednu gru
I od 50 farmi 20 hektara potrebno obezbediti
se u sredini tako razapetog platna postavi komad
sljunka neki predmet koji izvesnu tezinu,
godisnje oko 1.000 ha 3.000 m god. = 3,000.000
f m 3/god. da izjutra u sredini platna biti prilicna kolicina
~ kolicina vode koja mogla da dobije
vode kondenzovane iz pustinjskog vazduha. Prema
iJ, iz oko 85 busenih bunara pod uslovom da nekim nepotpunim podacima, izgleda da to
prekidno godisnje 150 dana i noci, i da glavni nacin snabdevanja vodom ogromnih hordi
prosecni kapacitet pumpanja bude oko 10 3. Da zavojevaca africkog Mediteranskog podrucja i Ara
, od ia, Aleksandra Makedonskog do
izradila 85 bunara u pustinjskim l
~ treba uloziti ogromna novcana sredstva i na
DZingis kana i turskih vojskovoda.
dokaz da nocni pustinjski vazduh, bogat
f~~

ciniti odgovarajuci raspored da ne dosl0 do

sadrza:ju vode usled kondenzacije, ostav
zanog opadanja nivoa podzemne vode i ubrzanog za
slanjivanja te vode. lja znatnu kolicinu vlage povrsinskim 10
ska, kondenzovana u vodu brzo prolazi kroz
rasmatranja navode , da li re pesak i dopire do prvih vodonepropustljivih ili polu
senje unapredenja pustinjskih podrucja moze uopste vodopropustljivih 10 i podzemno naj
osnivati dobijanju vode iz busenih bunara. Upra cesce pod povrsinskim slojevima laporaca i gline
, tu i postavlja pitanje, da li ekonomicnije duz korita wadi-a.
i sustinski pravilnije potrebne koliCine vode u Sve to ide u pri10g tezama, da u koritima
stinjskim podrucjima resavati kroz izgradnju pod stinjskih bujicnih tokova, wadi-a, mogu graditi od
zemnih vestackih jezera u koritima wadi-a. govarajuce podzemne vodne akumulacije. Njihovo
Naime, P08tO, kako napred receno, napajanje i prihranjivanje l0 moguce od kon
ne vodne akumulacije u pustinjskim podrucjima, denzovane vlage iz pustinjskog vazduha i od oskud
zbog ogromne ko1iCine isparavanja, ne dolaze u nih padavina u oblastima. Tek sa izgradnjom
zir, ostaje kao sustinsko resenje potrebe snabde podzemnih vodnih akumulacija u koritima wadi-a
vanja vodom isktjuCivo iz zaliha podpovrsinske i mogla stvoriti osnovica za savremenu izgrad
podzemne vode. Ukazano da u pustinjskim n i nadgradnju privrede u pustinjskim podrucjima.
lovima ogranicene i zalihe podzemne vode, te
staje, kao interesantan problem iskoriscavanje bl
skih podpovclinskih voda, koje su delimicno skla 4. OSNOVICE ZA IZGRADNJU PQDZEMNIH
dirane u povr8inskim slojevima pustinjskog peska. VQDNIH AUMULACIJA U I
Bez obzira, 8to pustinjski pesak izgleda povr PUSTINJSKIH WADI-a
8ini suv, i 8tO za suncanog dana jako za
grejan, poznato da dubinama od neko Pode li od pretpostavke, da se u slivnim pod
liko santimetara uvek nesto vlage. vlaga u rucjima pustinjskih bujicnih tokova, wadi-a, suma
prvom redu nastaje od kondenzovanja pare iz srednjegodisnjih padavina krece od 50-200 , on
stinjskog vazduha tokom ! i u jutarnjim da za jedno podrucje wadi-a, povclina sliva
izlaska , jednim delom i kao zaosta primer, F 200 km2, duzina 86 k;
tak vode od retkih ki8a kratkotra1nih l duzina sliva glavnom koritu wadi-a 35 km; koef.
skova. vodopropustljivosti Sl = 0,50; koef. vegetacionog

230
krivaca S2 = 0,95; srednji pad sliva Jsr = 0,27 m
(27%); visina srednje god. padavina HgOd = 90 ;
srednjegodisnja izoterma vazduha . t =. 22 0, moze
obrascu (109) izracunati raspoloziva zaliha
vode, koja mogla da se uskladi u jednu Vlse
podzemnih akumulacija u koritu "wadi-a".
Raspoloziva zaliha korisne vode iznosice godisnje:
\Vk=A . S1 . S2' (O,7+J sr ) (2,0.,.. ). H2 g0d
= 0,48 0,50 0,95 0,97
90 90 200 = 172752 m3/god.
U proracunu su:
86
0,195 = 0,195 - = 0,48;
L 35
-- Vf.Oc;
LO -.
-1- 0,1 = V22,0
10 .
-t- 0,1 = 1,52
kolicina vode od 172.752 m3!god. odgovarala izda
snosti vode,koju dali priblizno 15 busenih bunara,
'! kapacitet crpljenja oko 10 3 vode za 1
Cas, i koji d neprekidno 150 dana 8 casova
dan.
Ako se uzme obzir, da obrazac (109) raden
pretezno za nase kontinentalne uslove, i da !; ne
dostaju mnogi elementi kretanju vode od padavine
podpovrsinskimputevima kroz korita wadi-a, moze
da se ukaze, da kolicine vode sracunate putem
predstavljaju d()nju granicu, iznose jedva nesto
ispod 1% od ukupnih srednjegodisnjih padavina, ko
su uzete kao primer za pustinjski ! tok.
Radi toga, postoji tim opravdana pretpo
stavka, da moguce u koritima wadi-a, u podzem
nim akumulacijama skladirati nek01iko
procenata ukupnih srednjegodisnjih padavina, sto
za pustinjske uslove znaci redovno znacajan
prinos.
U tom smislu, podzemne akumulacije koritima
pustinjskih tokova, blle povoljnije rese
od bunara i treba ocekivati, da i sa
voda blla manje opterecena teskim gvoZdevitim
sastojcima i drugim soHma, kaKva oblcno
ljuje posle duzeg crpljenja kod busenih bunara.
Ako se uz to pretpostavi, podzemne vodne
akumulacije koritima pustinjskih wadi-a treba iz
gradivati mestima gde nece blti previ8e dubok
podzemni l nevodopropustljivih stena (glina i l
poraca) to i eksploatacija crpljenja iz ovakvih
postrojenja morati tim blti ekonomicnija,
nego 8to to l kod veCine busenih ,
sto vodni horizonti, pustinjskim l
, oblcno nalaze dubinama, koje nekad
prelaze i 8 stotina metara.
Izgradnje podzemnih akumulacija u pustijskim
wadima treba vr8iti principima gradnje podzem
vodovodnih rezervoara. Njihove zapremine, tre
da budu tolike, da odgovaraju kolicinama
vode za maksimalnu dnevnu potrosnju uz sigur
nost od 50 do 100%.
Tako, , ako dnevn'! potr08nja vode
za jedno podrucje iznosi 1.000 3 onda podzemna
akumulacija treba sustinski da prostor za 1,5
do 2 takve zapremine, posebnom izgradnjom od
govarajucih objekata procednim sistemima uz
vodno u deponiji ovakve akumulacije, obezbediti si
guran doticaj tolike kolicine vode koja uvek za
dvl} dnevnu mak.simalnu potrosn'ju uz odgova
rajuci procenat povecanja (sl. 177-178).
U sustini, i poznati "rimljanski bunari" izgrade
! podzemlju uzvodno od navedenih pregrada
F = koritima ;vadi-a, predstavljali minijaturne pod
zemne akumulaclje, rezervoare, koji su uvek
0,48 dovoljno vode za ondasnje uslove. Naime, sakuplje
ne vode deponijama iza "uzvodno" gmilih
naslaga peska i kamenja predstavljale su stvarne
podzemne akumulacione prostore za' vt~, koje su te
naslage pune supljina zadrzavale i stitile od :jakog
pustinjskog sunca i isparavanja. Sami pak, kruzni
(izraz 12):
bunarCici su minijaturni rezervoari radi n
srednog zahvata .
(izraz 14) Sve ukazuje, da za uredenje korita pustinj
skih tokova treba graditi i posebne vrste
precnih objekata sa procednim sistemima retarda
cionog tipa, i u njihovom pazuhu, uzvodno u
toka, postaviti nuzna relativno 'mala glinena jezgra,
za formiranje deponije pitke vode podrucju zapla
pregrada.
Posebnu paznju kod predloga izgradnje ovakvih
poprecnih objekata koritima pustinj8kih bujicnih
tokova, treba posvetiti padu projektovanja zaplava
pregrade. Treba, kako navedeno, nastojati
da se oviobjekti podizu samo' tamo, gde postoji
bliski potpovrsinski l nevodopropustljivih stena,
i to tako da se izgradnjom pregrade formira ne
velika deponija , u njenimsupljinama i
deponija vode. Uzvodnu stranu podzemnog rezer
voara od supljikavih id ili vestackih
blokova ("gagarasa" i 81. materijala) od speci
l za tu svrhu izgradenih cigli.
Na taj nacin, boreci se za uredenje pustinjskih
tokova, wadi-a takvog tipa, da se suzbiju
stihijske poplave i dobije 8to korisne vode, ot
vara se period covekovoj borbi protiv
stinja.
5. NEKE OD VRSTI DRVECA EKONOMSKE
VREDNOSI ZA BIOLOSKO-RETENCIONU
ZASTITU PODRUCJA WADI-a
U podrucjima wadi-a Severne Afrike mno
go ispitanih vrsti sumskog i poljoprivrednog drve
, kod kojih segarantovala potpuna sigurnost
za kod sadnje setve, pri tome ipak do
l odgovarajuca vrednost drvnoj masi. Ipak,
osnovu dosadasnjih radova i izvrsenih studija
terenu mogu se preporuCiti sledece vrste:
.1. Rod EUCALYPUS:
.1) ultus gomphocepha1a, poznata pod
nom Tuartski eukalipt, vodi kao i vrsti
poreklo iz AustraIije. opis ovog drveta dao
. de Candolle. Visinu dostize od 20-40 metara,
debljina u precniku prsnoj visini premasa i
1,80 . Drvo vrlo tvrdo i tesko, brzo ra
ste i podnosi najnepovoljne uslove pustinjske kli
. List i plod dat sl. 179 pod ).
231

i m, debIjinu do 1,20 . drveta smeda do
(170)
Sl. 179 - ) Euca1yptus gompoocepha1a ("Tuartski
eukalipt"); ) Euca1yptus camaldu1ensis ("Recno gu
mino drvo"); ) Euca1yptus resinifera ("Red Maho
gany")
2) Eucalyptus camaldulensis (Dehn), poznata pod
"Recno gumino drvo" " red gar gum. Dostize visinu do 40 metara, debljinu do
gum". Dostize visinu i do SO . Lisce uze nego
kod Tuartskog eukalipta, plodovi sitniji (sl. 179
pod ). DebIjina i preko 2 prsnom prec
niku. Koristi se u industriji namestaja, [ la
kova. Drvo tvrdo i tesko kao gvozde.
) Eucalyptus resinifera Sm. StabIa dostizu
~ sinu -40 m, debIjinu do 1,20 . Lisce sitnije
nego kod prethodnih (sl. 179 pod ). U Engleskoj
'" poznato pod : "Red Mahogany". Dobro
podnosi subtropske pustinjske uslove.
4) Eucalyptus gurnifera lIochr. (Gaertn.)
Englesko : loodwood Red Bloodwood. Dostize
Yisinu od S m, debIjinu od 1, . Drvo mrko
-crvene ; l tesko. Podno8i visoke tempera
ture, prema izvrsenim ispitivanjima strada
od mrazevado -8 0 . Zatose koristi
za pustinjske uslove. Lisce sl. 180 pod .
S) Eucalyptus robusta Sm. Engl. naziv: Swamp
mahogany, Swamp messmate. D08tize visinu do
. (193)
,
I~
1) Arthrophytum Ammodendron Litw. - Sak
St. 180 - ) Eucalyptus gummijera ("Red B1oodwood");
Eucalyptus robusta ("Swamp Mahogany"); ) u
calyptus longifolia ("WoollYbutt")
'32.
I
Ii
yenkasta. Lisce kratko, siroko (sl. 180 pod ).
6) Eucalyptus longifo1ia Link. - Engl. naziv:
Woollybutt. Dostize visinu do 6 m, debIjinu
80 . Poqnosi mokre, "slane" vazdusne struje
i visoke temperature. Na mraz otporan.
Sve navedene vrste eukalipta podnose peskovito
-sljuncano zemljiste, stim 8tO vrsta pod 5) traii l
zna zemljista i prisustvo l.
7) Eucalyptus globulus Labill, poznat pod
: "Tasmanian blue gum". Dostize visinu do 65
m, u precniku preko 3 . Trazi vise vlage nego
prethodno navedene vrste, podnosi podzolasta zem
ljista, argilosiste i skriljce. Lisce i plod 81. 181
pod .
8) Eucalyptus goniocalux . Engl. naziv: Monkey
gum i Mountain grey gum. U l uslovima do
stize visinu do 60 debljinu do 1,5 . Trazi kao
i prethodni predele sa vlage. Podnosi sterilne
peskove i argilosisne terene. Lisce i plod sl. 181
pod .
9) Eucalyptus cladocalyx F.v.M. Engl. : Su
Sl. 181 - Eucalyptus globu1us ("Tasmanian ee
gum"); - Eucalyptus goniocalyx ("Monkey gum");
- Eucalyptus cladoca1yx ("Sugar gum")
1,5 . Podnosi jako niske vrednosti padavina,
i8tO tako i visoke temperature, te vrl0 pogodan za
podrucja wadi-a. Podnosi osiromasen eolski pesak
i argilosisne terene (sl. 181 ).
5to se tice nadmorskih visinaredovno
optimum od 100 do 400 . sa izuzetkom eukalipta
pod br. 8) koji ide visoke delove pobrda. Za
podatke kao i prikazane crteze, koriScena prven
8tveno studija FAO, No 11, 1954 (224).
11.' Rod ARTHROPHYTUM
saul, pustinjsko drvo. Veoma interesantna vrsta za
posumljavanje pustinjskih delova wadi-a. Dostize
sinu od 8-16 ali forma stabla jako kriva,
i nepravilna, nekada pesku lezece. Ima
veliku specificnu tezinu (teze od 1.0 kg/dm 3 ), za
primenu u industriji namestaja, zbog mnogih sa
stojakakoristi se u industriji i laIsQva. Da'je
 1iku specificnu toplotu. Razmnozava se iz semena. Sa se dobiju dopunski prihodi, koji za polupustinjske
.ovim drvetom sovjetska sluzba izvrsila us10ve nisu li. Drvo naraste do 25 metara.
.eksperimentalna posumljavanja velikih predela u
cuvenoj pustinji -. Posumljavanje vrse VI. Rod URICIFLORAE:
sejanjem semena iz aviona u predsezoni vlazni
jeg dela godine. Destilacijom nekih sastojaka iz 1) Celtis australis L. Engl. naziv: Nettle tree,
stinjskog drveta i korenja dobijeni su ekstrakti vrl0 Lote. drvo koje raste i nasem primorju,
! u industriji sapuna i parfimerije (Vanin 1.
pod "Koprivic". Naraste do 12 visine. Pod
:5.: 225). nosi primorsku kli sa 10 padavina.
2) Ficus L. Eng1. naziv: fig.
2) Haloxylon aphylum Min. - pustinjsko drvo. (Smokva).
rn! saksaul. Koristi se kao izvrsno gorivo, se
destilacijom drveta i korena dobijaju etericna ulja V. Rod CERATONIA:
i neki drugi sastojci, koji se koriste u farmaceutskoj
industriji. Vlagu izv1aci iz nocnog vazduha u uslovi 1) Ceratonia siqua L. Eng1. naziv: Carob tree.
drvo poznato i kod nas pod "rogac".
pustinja, koren sluzi samo za pridrzavanje
k teren i zastitu od odnosenja vetrom. Isto
U uslovima pustinjske k!ime moze da dostigne iz
tako razmnozeno od sovjetske naucne sluzbe u pu vanredne dimenzije se koristi za raz!icite svrhe.
'stinji - (Soljinik I.: 290).
VIII Rod PUNICA:
. Rod VERICILLATAE 1) Punica granatum L. Engl. naziv: Pome-granate.
Kod nas poznat kao primorski sipak, ili nar. U uslo
1) Casuarina equisetifolia Forst. - Engl. naziv:
vima pustinjske klime koristi se kao izvanredna vrsta
Sheoak, Swampoak. Drvo koje dostize visinu do 20 za vetrozastitne pojasevc.
metara. Lisce sitno, ljuspasto, podseca travu
rastavic (Equisetum). Vrlo dekorativno, ga kori I. Rod :
ste i _za drvorede u li-, Tunisu, Alziru. Pod
nosi susu i visoku temperaturu. Seme u sitnim 1) Tamarix orientalis L. Engl. naziv: Sa1t tree.
sisarcicama nalik sisarcice arisa. vrlo Koristi se kao predzastita ekonomskim vrstama dr
\ za pustinjske i polupustinjske uslove.
sitno. Uspeva skoro svim terenima pustinjskih
oblasti. Drvo vredno i strukturi podseca . Rod ALIZZIA:
hrastovinu, zapreminske tezine. Porek10
'Cve vrste iz Australije, dvlr 1) Albizzia Julibrissia Dur. Eng1. naziv: Silk tree.
poreklo, sliCnih podvrsti niti Koristi sc u zavetrinskoj strani vtrozstitih
fm. U nekim arapskim zemljama Casuarinu sma seva.
traju kao drvo koje su iz daleke svete zemlje
:svestenici (Bedevian . .: 220). XI. Rod MIMOSA:
1) Mimosa L. Engl. naziv: Arab .
IV. ROD PALAE (SPADICIFLORAE): Koristi se kao vd vrsta za protiveolsku zastitu.
Izdrzava tople i h1adne struje vazduha.
1) Phoenix dactylifera L. - Engl. naziv: Date 2) gummifera L. Eng1. naziv: Maroceo
1. Drvo visoko, do 30 , stablo nerazgranato. gum trec. Pored vrednosti za protiveolsku zastitu
Lisce perasto. Predstavlja vocku tropskih krajeva. ovaj zbun vrednost u farmaceutskoj industriji,
Uspeva peskovima, podnosi zege, strada od kao i u fabrikaciji smo1a i 1akova (Bedevian . .:
mraza. Seme treba sttkvti, ili setve drzati 220).
ga 48 casova u mlakoj vodi. Tesko podnosi
'sadivanje, treba sejati u saksijama od perfo
riranog kartona. Period traje od 3 do 5
meseci.
2) Cycas revoluta . - Engl. naziv: ]apon's
'Sago 1. SHcna prethodnoj, za 1judsku
. Nesto se lakse presadu'je i vise podnosi niske
temperature. Drvo ekonomsku vrednost,
kao dekorativna vrsta vrlo rasprostranjena
svim africkim pustinjskim oblastima (Schimper - v.
: 228).

3) Metroxylon Rumphii Dehn. Sago 1. De

l vise kao sib, moze da dostigne visinu do 12
metara. Ima prekrasne cvetove, se pretezno kori
sti kao dekorativna vrsta. Odlicna za neprobojne
vetrozastitne pojaseve.
St. 182 Acacia gummifera ( gum tree) pri
V. Rod QUERCIFLORAE: obaLskoj zaStiti od vetra i GhibLi-Lu donjem toku
Wadi TLaL zaLivu Sirte (Libija). Oko ove akacije n
1) Querqus Suber L. Eng1. naziv: Gork oak. gomHaLe su se korovske biLjke, prvom redu iz roda
poznati p1utasti hrast. Od njegove kore mogu da Spartium

30 233

.1 _______________________________________
 . Rod DIOSPYROS:
1) Diospyros kaki L. Engl. naziv: ]apones date
palrn. Dostize visinu do 12 rnetara. Plod se koristi
za jelo, dug oko 6-7 rn zuCkasto-rvkst . biljka. Pirarnidalna forrna eernpresa rnoze da nara
Predstavlja vazan dodatak u obskrbi vocern polupu
stinjskih podrucja (Bilnning .: 226).
III, Rod MAGNOLIA:
1) Magnolia glauca L. Engl. naziv: Castor wood.
u sredinu vetrozastitnog pojasa sadi varijetet "
rarnidalis", dok u zavetrinskoj strani pojasa
stavlja Punica granaturn, Ricynus, koji , kako :
ranije navedeno u africkirn uslovirna visegodisnjat
ste i do 40 rnetara u visinu. dok horizontalna forrna.
jedva dostize 15 rnetara. zato prcdstavlja dli
barijeru vetrovirna.
. Rod RUSSNI:

Raste kao drvo do 25 rn visine. Koristi kao ukra
sna bitjka, cvetovi preraduju u farrnaceutskoj
industriji (: 227).
XIV. Rod PINUS:
1) Pinus hallepensis L. Engl. naziv: ll
tree. Alepski bor, poznat i kod nas rn,
kao vrsta koja podnosi visoke ternperature i odoleva
vetrovirna. Naraste u visinu do 25 rni::tara.
2) Pinus pinea L. Engl. naziv: HaHen stone ,
poznat kod kao "pinjol" i sernenu koje za
jelo. U polupustinjskirn uslovirna, koristi se za za
vetrinske strane vetrozastitnih pojaseva i predstav
lja znacajnu ekonornsku vrstu.
3) Pinus maritima L. Engl. naziv: Sea-side .
If Prirnorski bor, veorna kao "drvo srednjih
1) Broussonetia papyrifera L. Engl. naziv:
Weeping birch. Raste kao drvo izrazite predpustinj
ske zone u visinu do 35 rnetara. Drvo lako, ali za.
industriju celuloze predstavlja dragocenu sirovinu..
III. Rod CEDRUS:
1) Cedrus Iini Laws. Engl. naziv: Cedar. Drvo
izvanredne strukture poznao JOs izvrernena Asirsko
-surnerske drzave. Dostize visinu od 40 rnetara i iz
vanredno podnosi susu, kao i visoke letnje ternpe
l-ature podneblja. Uspeva pod zastitorn . Halepen-
sisa, koji postavlja u vetrozastitne pojaseve ka ve
tru okrenutoj strani. Radi izrazite neotpornosti rnla
dih sadnica u i drugoj godini nagle

rn ternperatura, treba ga teren prebaciti kao

trogodisnju biljku u saksijarna od perforirane harti
dova" vetrozastitnih pojaseva u prirnorskirn
sa dosta dubrevite zernlje. Posle 4-5 godina aka.
stirna koje granice sa pustinjarna. Naraste u vi
se dobro ukoreni vrlo brzo da raste.
If
,
i preko 40 rnetara, ga ne treba gajiti u

stirn redovirna podleze vetroizvalarna. Drvo rn

Prirodno , da sto receno kod bioloske'
strukture vetrozastitnih pojaseva vazi i za sve od
' veorna cenjeno za tehnicku obradu. lvdih vrsti ekonornskih vrednosti drveca. to
znaci, da i kod veorna znacajno da se obrati
. Rod RUUS: paznja negu i odrzavanje za nekoliko
1} Arbutus unedo L. Engl. naziv: Strauberry tree.
godina.
Kod nas u prirnorju poznat pod irnenori1 "planika",
Pored toga, u podrucjirna wadi-a treba nastojatI
"jagodnjak", raste vise kao grrn 5-6 rn visine. Serne
da se 8tO vise vocki: rnaslina, srnokvi. baderna
sadrzi alkohola, jestivo , ne rn pojesti veca
i drugog sliCnog drveca koje svojirn p10dovirna:
I
koHCina. Daje dobre izbojke, tese koristi za vetro
ornoguCilo dalji razvoj preradivaokih radinosti u
:1" za8titne pojaseve. U Istocnoj Libijskoj pustinji stinjskirn podrucjirna.
;1: njegov hibrid . integrifolia pokazao kao vrlo Svaki doprinos u pogledu dobijanja korisne vodeo
:! otporan susu (Jovanovic .: 229). za navodnjavanje vocki ili ratarskih kultura
ke, kikiriki-a, bostana i s1.), rn veci efekat, ako
,
, '
XVI. Rod CUPRESSUS: se lsk-tiirn zasadirna te kulture zastite
od nezeljenih pescanih 0l, cestih u ovirn pod
1) Cupressus sempervirens L. Engl. naziv: Cypress rn. Ponekad, cak i zastita parcela za navod
1, tree. Cernpres. se u africkirn uslovirna pretezno njavanje sa vrstarna kao 5to su Arundo
za vetrozastitne pojaseve i to: vetru-okrenutoj stra ili Cadaba farinosa i l. rnoze da bude od
ni postavlja se njegov varijetet "horizontalis", redne koristi.

234
 G I ///

PROJEKTOVANJE I IZGRADNJA MALIH VESTACKIH JEZERA

I MIKRORETENCIJA U BUJICNIM PODRUCJIMA

1. MALE VODNE AKUMULACIJE - ZA l izgradnje tolikog broja malih jezeraca za

KOMPLEKSNU BORBU PROTIV EROZIJE potrebe farmerskih lokalnih privreda, pokazalo
ZEMLJISTA, SUSA 1 POPLAVA da amcricki urcdi zaduzcni za niran prinosa u
poljoprivredi i stocarstvu, nisu imali velike
Izgradnja l vodnih akumulacija i mikroreten za davanje stabilnih prognoza. Naprotiv, izgrad
tCija brdskim podrucjima za lokalna navodnjava vestackih jezeraca kod farmi, i donosenja
l1, pojenje stoke i ribnjake uzela mnogim sebnog Zakona izgradnji malih akumulacija za
l1aprednim zemljama veliki zamah poslednjih go potrebe farmera, prognoze t ureda u vezi
dina. Ona doprinela ubrzanom pove6avanju nosima u ratarstvu i stocarstvu nisu l
ljoprivredne proizvodnje i njenoj stabi1izaci. ni sa 50% verovatno6e, zbog cestih i naizmenicnih
Zapazeno , da se samo kroz brojnu izgradnju steta od , erozije i bujicnih l (Brown .
Taalih brdskih jezeraca poljoprivreda i privreda .: 268).
iim podrucjima moze uspesno da izbori isto S1icne delovanju malih akumulacija
stabllizaciju prognoza poljoprivrednim prinosima .1
- protiv tri stihijska zla: erozijc, suse i bu
jiCnih poplava. SAD, potkrepi1i i mnogobrojni podaci drzavnih
"Male vodne akumulacije, brdska jezerca i komisija za ishranu stanovnistva l, kao i
'kroretencije otkrivaju nove mogu6nosti za doblja daci regrutnih komisija. Kod posledn'jih
:nje plodnih polja, najces6e erozijom opustosenim utvrdeno i znatno pove6anje grudnogkosa
zulkstim i brdskim predelima, za podizanje stan kod mladi6a regrutovanih nekollko godina posle iz
.d i resavanje nezaposlenosti stanovnika brdskih gradnje farmerskih jezeraca, kao i opsta popravka
])odrucja. habitusa tela i porast i sirinu. nagna
One predstavljaju za veliki deo ljudstva ko 10 vlasti da i prosire, poznate
preti glad, koje 6 gladuje. 6 njih americke standarde 6 i ode6i vojnih .
sprecavaju stete od erozije, poplava i , podize ~dravstvene komisije objasnile su ovu pojavu time,
])oljoprivreda, razvija stocarstvo, ribarstvo, turizam sto su om1adinci kupajuCi se i suncajuCi se svo
i rekreacija. l vodne akumulacije i brdska vlastitih jezeraca baviU se izvanrednom sport
-zerca su imperativ danaSnjice"... skom delatnoscu, i pored toga iz istih jezeraca dobl
ileki od naslova iz publikacfje FAO-Organizacije riblje meso za ishranu, koje snaZno doprinel0
lt za uredivanjem brdskih podrucja i obezbe razvoju i ocvrscavanju kostiju i drugih vaznih
divanjem ishrane za budu6ih od 6 milijardi l gana njihovog tela.
<, koji 6 toku slede6ih 25 godina stanovni Ovakve zapazene i nekim drugim
, nase planefe (, Development No 21, zemljama, gde pristupi10 intenzivnoj izgradnji
Roma, 1952.: 118), vestackih jezeraca za unapredenje poljoprivrede.
U poslednje cak i zemlje najve6im vod Tako Japan, od 1945-1960. g, izgradio oko 150.000
l1 bogatstvom, pristupile intenzivnoj obradi malih brdskih jezeraca, vodnih akumulacija za
projekata za uredenje brdskih podrucja. U SAD ta protiv suse, erozije, poplava i gladi pasivnim
projekti nazive "Nacionalni projekti za lastima njegovog prenaseljenog ostrvlja.
dsk sUvove". Kroz realizaciju takvih projekata Italija ' isto tako uvidela, da bez za
terenu treba da izvuce iz zaostalosti poljoprivreda janje brdskih predela izgradivanjem mikroakumula
i nacionalna ekonomika brdskih podrucja (Turner , resenja za ishranu i za za
]. .: 267). posljavanje stanovnistva. u toku zadnjih
Od pre desetak godina, SAD postavljena 15 godina izgradeno vise hiljada l vestackih
'smernica "da svaka da jezer zeraca, rasutih brezuljcima od Pijemonta do
- za navodnjavanje, ribarenje, stoearstvo, divljac, labrije i ostrvlja. Italijanski strucnjaci govore
i rekreacije". 6 1960. god., u toj zemlji alnosti plana za izgradnju preko 80.000 brdskih jeze
reka, velikih prirodnih i vestackih jezera, raca u njihovoj zemlji.
ll izgradnja mi1ionitog vestackog jezerca recima ministra -, tim
1zgradenogza potrebe farmera brdskih predela. zercima "6 smestena kolicina vode za navodnjava

:30* 235

,
 I

nje od oko 1,3 miliona hektara zemljista. Bogdan Trbojevic i mnogi drugi, l su i od struc
zno predstavlja ukupnu navodnjavanu povrsinu ne i od opste javnosti delimicno prihvacene.
p10dnoj dolini reke ". Na taj nacin Italija Medutim, sta znaci sustinski 51 pristup ovome
nasla , ogromnu zitnicu u nekad napustenim slu, neka ilustruju sledece reCi dr Alessandro
i erozijom opustosenim podrucjima brdima ( ssacesi-a, direktora Italijanske Nac10nalne uprave'
dici G.: 269). vestackih
U pravcu podizanja velikog 1 vestac "Kada se 1951. godine jednom od
kih brdskih jezeraca rade i ostale zemlje, kao 5tO su l gazdinstava brezuljkaste Toskane pripremali
Francuska, Portugalija, Bugarska, Palestina, da izvrsin10 prvi eksperimenat gradenja vestackog
i I. Kod nas ti radovi, jos pocetnoj fazi. jezera nismo nikako predvidali da u jednom tako
dutim, treba ocekivati da nasi vodeci 1judi u kratkom vremenskom razmaku pokusaj
litici vodoprivrede i poljoprivrede shvatiti svu va da 19ra tako vaznu ulogu razvoju privrede brezulj
znost pristupanja i izgradnji l vodnih akumu kastih krajeva i da uspeti da privuce paznju
l, to dokazan put za brzo izvlacenje iz sirokih i odabranih grupa istrazivaca, poljoprivred
zaostalosti pasivnih oblasti. Zbog toga i verovatno nika, hidrau!icara, tehnicara i agronoma i da
da u toku narednih decenija blti i kod nas iz. zad doblti i najvecu cast time, sto ga ministar
deno mnogo desetina hiljada brdskih jezeraca su u zavrsnom govoru stanju poljo
stinskom za protiv pop1ava, erozije privrede.
i suse i za podizanje standarda. se tada nismo usudivali polagati nade da
U tom smis1u treba ocekivati, da se za izd ovaj nas eksperimenat oznaciti poretak jedne aktiv
l vodnih akumulaciia i mikroretencija u1a.l\a nosti koja zasluzuje donosenje zakonskih propisa
ti i znatna finansijska sredstva, kao 5to se to najvece vaznosti, kao 5to Zakon . 866 od 26. jula
danas kod preduzimanja radova izgradnji 1956. godine - Zakon ve5tackim jezercima, ki
za zastitu od pop1ava izgradnji pregrada i posu odobren utrosak sume od 10 milijardi lira za 10'
m!iavanju za zastitu od voda i erozionih godina i za gradenje vestaCkih jezera
nanosa. U takve akciie treba i nasu poznatu sa sistemima za navodnjavanje, osim pomoCi
organizaciju GORANA. kih dotacija l~ za juzne krajeve (Cassa di'
Do danas u podrucju Jugos1avije, izgradeno Mezzogiorno) i Oblasnih uprava Sic i Sardi
samo nekoliko desetina malih vodnih akumulacija nije, koje su normalno davane" ...
i to vecinom u ravniCarskim podrucjima. G1avni " :: jezerce od svega 20.000 3 vode za na
posao treba da obavi u brdskim podrucjima i vodniavanje 10-12 hcktara u brezuljcima
jicnim s!ivovima, taj posao uglavnom i raditi i nekoliko drugih jezera, ukupno oko 20, koja su
inZenjeri za eroziju i melioracije u okviru nasih vo zatim gradena u 1952. i 1953. g:)dini predstavljaju
,. pocetak u pogledu sirenja ove akcije tim
doprivrednih organizacija. Zbog toga i studije u
glavi knjige komblnovane iz radova vise i navodnjavanja nasih brezuljkastih oblasti.
nasih najistaknutijih strucnjaka iz ove oblasti i dopu Na taj nacin, rodeni. ovi li vestacki vodni
niene nekim stranim iskustvima, treba ocekivati rezervoari u Toskani si se kao ideja i stvar
da korisno posluziti za sticanje potrebnih isku nost sve brezuljkaste oblasti Italije i ms i
stava za ovu vrstu radova. najveca optimisticka predvidanja. 1 vestacka
Naime, izgradnja malih vodnih akumulacija i zerca u brdskim podrucjima postala danas glavlli
kroretencija u bujicnim slivovima i erozionim pod il u okviru ekonomsko-tehnickog napretka ne
rucjima samo sastavni i nedeljivi deo poslova in kada susnih i strmih terena, i to ne samo u nasoj
zenjera za bujicne tokove, erozije i melioracije i zem1ji, nego i u l Mediteranu, gde se vec sa ve
predstavlja samo dalji korak u pravcu savremenog likim interesovanjem i sa mnogo nade prati ova
shvatanja uredivanja bujicnih podrucja, nasa aktivnost. Ove nase radove obis!i i obilaze
samo sa gledista zastite zemljista od erozije ili mnogobrojne tehni5ke misije: agronomi, politicke
odbrane od poplava i nanosa, i sa g1edista kon licnosti i studenti iz Francuske, Spanije, Grcke,
servacije i iskoriscavanja voda, za potrebe ske, ]ugoslavije, Alzira, Latinske Amerike, Rodezije,
privrede i podizanje standarda 1judi, koji u erozio Tajlanda i dobi1i su veoma povoljne utiske.
podrucjima zive. Danas posle 8 godina od prvih izvrsenih radova,
od ko;ih 3 godine utroseno osmatranje, kon
trolu i stavljanje u pogon sistema za navodnjavanje,.
2. PRISTUPAN IZGRADN]I MALI VODNIH ukupan bilans radova, koje cast i zadovolj
AKUMULACI]A KORAK PRVORAZREDNOG stvo da prikazemo, vrlo interesantan i znacajan:
ZNACA]A ZA ZIVOT NARODA izgradeno 2.000 jezerac;a, koja sakupljaju svake'
godine oko 80 na kubnih metara vode, kojom
od 25 god. kod vode raz~ovori se moze navodnjavati oko 40 hiljada hektara brezuIj
trebi izgradnje 1 vodnih akumulaclja u raznim kastih zemljista, svima krajevima nase'
(. Mnoge zapazene inieijative, koje od zemlje. Qva povrsina ravna povrsini velikog pod
mah pos1e II svetskog rata da1i nasi istaknuti struc rucja na kolektivnom navodnjavanju za koje dr
kao inz. Sulentie, bivsi direktor ,,id zava i interesenti zajedno li da utrose
projekta" u Beogradu, zatim dr inz. Bogdan Ra'jce jarde lira, sem toga moralo da se saceka neko
, sada ekspert FAO-or~anizacije u Rimu, zatim liko 5-godisnjih planova dok se potpuno ne ostvari
profesor Gradevinskog fakulteta u Beogradu inz. preobrazaj navodnjavanjem" ... (Massacesi .: 270)_

236
 Italijanski strucnjaci za konservaciju voda i za i turisticki punktovi, i mesta oko kojih pocela
:stitu zemljista od erozije svoj ve1iki uspeh nisu da nova farmerska privreda i livdi
:postigli bez velikih tesk06a i posebno borbe za pro konzorcijumi. su narodu u brdskom podrucju
:diranje novih shvatanja u struCntl i politicku donela mogu6nost za zaposljavanje i za dobru
:nost. Tako jednom od strucnih sastanaka god. zaradu.
1954. u Firenci, gde l i jedna grupa
:nasih strucnjaka, mogle su da se kao oz.biljne
:slede6e primedbe: . SAVREMENA SHVATANJA PREDUSLOVIMA
1) podrucja oko Toskane strmu konfigura ZA GRADENJE ZEMLJANI BRANA ZA MALE
, to sJucaj gotovo u Srednjoj i Sever VODNE AKUMULACIJE U BRDSIM
: l),, vestacka jezerca mogla da PODRUCJIMA
sasvim l korisnu zapreminu. Tako l kori
sna zapremina stajala skupo jedinici uhva6ene Pored navedel1ih id koje su strucne slu 1

-vode;
2} zasipanje nanosima iz 8trmih ogoljenih terena
zbe suprotsavljale inicijativama za pristupanje iz
gradnji l vodnih akumulacija, narocito se pod
tako brzo da vek eksploatacije li vodnih vlacilo i slede6e:
:akumuJacija ne izdrzao ! par godina; 1) da izgradnja malih vodnih kuuli
) brdska zemljista su i osiromasena guca samo prakticno vodonepropustljivim i1i
:zijom i ni8u za primenu sistema za navodnja Ill slabo za vodu propustljivim terenima, posto se
-. radi masama vode. Cak i vrl0 l pro
Upravo, slicne primedbe su postavljane i kod nas, curivanja i perkolaciona kretanja vode mogu da
' kada su nasi navedeni strucnjaci pokusa izazovu gubitke koji prakticl10 isprazniti jczero,
\-" u nasim l0 da prodru sa idejama grad pre nego sto dode do primene njcgove vode za
ma1ih akumulacija. Takve primedbe su, za vredne svrhe;
108t, dosta brzo zakocile rad sirenju ideja. 2) kao i kod perkolacionih kretanja vode kroz
: tim, italijanski strucnjaci, nisu li zaustavlje podpovrsinske slojeve dna jezera, tako gubici vode
:n u svojim nastojanjima da dokazu opravdanost
nastali usled isparaval1ja sa povrsine
gradnje i podizanja malih vodnih akumulacija i 10 zera kod l vodnih akumulacija izuzetno
'kalnih sistema za navodnjavanje. Dok ' nasa, ve1iki znacaj, posto su u pitanju 8razmerno male
'strucna sluzba, optere6ena tezinom navedenih pri zalihe voda u takvim jezerima;
'medbi l u stalnoj dilemi oko ovakvih poduhvata,
) da malih vestackih jezeraca vrlo
:'ita!ijanski strucnjaci su prakticl1im primerima sla
neispitana , jer vode u li gravitacionim
li jednu jednu od mnogih primedbi i ubedljivo
podrucjima mreze stalnih izvora i
dokazali:
yrela. Prihranjivanje i napajanjc jezeraca vodom
) da se i u uslovima strme konfiguracije mogu
zavisi iskljucivo od cudi padavina, se u
graditi sa uspehom l vestacka jezerca;
periodu godine nikada stvarno i pojavljujU
} da zasipanje nanosima nepobedivo, i da
nekoj prosecnoj godini, 6 njihove naiz
'teorije brzom zasipanju l akumulacija su l
menicno prate susne, vlazne i vrl0 vlaZne godine,
vise-manje prihva6ene iz uslova koji se desavaju kod
najces6e stihijski i haoticno.
6 vodotoka, dok se u uslovima maI1jih s1ivnih
su mnogo puta pretresani i l
podrucja to moze resiti dovoljno l
redovno l strucnjaka, kod nas i
vek aktlmulacije;
strani, koji su li da to nisu neresive pre
) da 1ll0gu6e i cak vrl0 korisno navodnjavati
preke i da buducnost izgradnje zemlje i snazan do
brdska, ranije erozijom ostecena zemljista, ako se
prinos standardu pripada iskljuCivo ubrzanoj iz
'sprovedu odgovarajuce antierozione i agrotehnicke
gradnji maUh vodnih akumutacija (Sulentic inz. .:
, i da rentabilitet takvih radova relativno
271).
:(;ak i visok.
! su potvrdi1i da izgradnjom l vestackih
Dok se kod nas problematika dugo razma
jezera uz obicnih nasutih zemljanih brana trala i od akademskih do strucnih foru
diskutovala vise od 20 godina, kako da se pri
posao moze relativno da se brzo izvede, najces6e 10
1<alnom radnom snagom uz minimalnu mehanizaciiu stupi protlcavanju i resavanju ovih problema,
i upotrebu kriticl10g gradevinskog materijala: koliko nasih strucnjaka i naucnih radnika zapocel0
ta, gvozda, kamena i sl. sto slucaj kod gradnje sporadicno izgradnju malih vodnih akumulacija
'Srednjih i velikih vestackih jezera. terenu. su se u prvom redu istakli inz. Bog
Pored toga i 8 rad prikupljanju podlo~a dan 6, prof. Gradevinskog fakultea u
jednostavniji nego kod gradnje srednjih i velikih ye~ gradu, dr inz. Milorad Sibinovi6, prof. Poljoprivred
stackih jezera, geodetsko snimanje ide brzo, troskovi no-sumarskog fakultea u Skoplju, tome su do
eksproprijacije su minimalni, geomehanicka istrazi prineli mnogi izuzetno korisni napori naseg pozna
svedena i sam rok gra tog akademika prof. inz. Miladina Pe6inara.
di1ista l0 kratak. U svojoj studiji, pod nazivom: Mikroakumula
S druge strane, izgradena vestacka jezerca u , projektovanje i gradenJe, inz. (1960)
kada napustenim poluopustelim podrucjima za podvukao da akcija lokalnog navodnjavanja
hvacenih teskom erozijom i nanosima, "treba sto vise da se pojednostavi" i da l stvar
stala su centar mnogih aktivnosti brdskog sta treba usmeriti ka nasutim prostim zem1janim bra
novnika. su jezerca postala i injacj, i rekreacio , %ato sto njihovo gradenje jedno

237

11
 stavno. Zemljanog materija]a za takve sastav i prosirilo mogucnosti za ubrzanu izgrad
8koro svuda, samo gradenje zahteva minimalna istih razlicitinI terenima.
sredstva. su srusene neke od postavki tradicionalne
Akcija, koju kod nas u tom pogledu poveo geologije u osnovi morala su da post{)je zadovo
prof. Trbojevic l vec 1958-1962. godine pri ljena i tri sledeca usl0va:
hvacena od nekih nasih vodoprivrednih organiza ) vestackim putem se mora, ako za to
i zemljoradnickih zadruga. Ipak, ona do stoje prirodni uslovi, stvoriti vodonepropustljiva
l odreden zamah, i se, iz razloga sto neko zona dna i l jezerca;
liko nasih malih vodnih akumulacija izgra ) se obezbediti kompaktnost i otpornost
pretezno u vrl0 goo nagnutim terenima, pritisak i smicanje zemljista, koje osnovicu,
relativno dobrim zemljistima i van dohvata .. podlogu ;
nih slivova. Strucnjaci su strahovali da ovakve } mora da postoji dovoljno blizu kvalitetni
duhvate prenesu u vise erozijom zahvacena i bu terijal koji se iskoristiti za gradnju brane i1i "
tokovima opsednuta podrucja, imajuCi pred " dna l buduceg jezerca, rastojanju
sobom stalno foblje zasipanju nanosima, koje u proseku treba da bude vece od 150-20!}
nemogucnosti sa perkolacijom, isparavanjem metara.
i drugim preprekama. Italijanska iskustva pokazuju da su veoma dobri
ipak, ova akcija predstavljala nepobitni rezultati postignuti kod izgradnje sa zem
odreden doprinos i krupan korak ka pravilnijem l koja l sadrzaj gline 3-40/0 i 10-1200
. i
usmeravanju za naprednu poljoprivredu, fine prasine. tome prostim granulometrij
" samim tim i borbu protiv erozije, bujicnih poplava skim analizama uzoraka zemljista, ovakve materi
i 8use. rijale tesko otkriti u zinii mesta gde
Susrevsi 8koro 8 istovetnim promimaa u se projektuje vodna akumulacija, jer "tolerancija''''
momentu gradnje ovakvih akumulacija, italijanski u pogledu sadrzaja gline i prasinastih cestica znatno
strucnjaci su priSli isto tako l0 i njihovom resa ispod klasicnih normi za visoke vodojaZc.
vanju. Sledecih nekoliko podataka daje osnovice ovih Ovome treba dodati i to, da italijanska iskustva
poduhvata, to: pokazuju do otpornost pritisak zemljista obicno
U pogledu "prodiranja" u brdska podrucja itali nije pricinjavala teskoce, u pogledu postavljanja
janski radovi su frontalno da se razvijaju. brana, posto su opterecenja sasvim l, zbog l
Tako . jezerce zv. "Santa di Yisine zemljanih 1,' koje ne prelaze 15 metara_
lura" kod zaliva Madalena izgradeno nadmor da se napomel1e, da u izuzetno nepovolj
skoj visini od 10 metara, dok jezerce "Limestere" uslovima kod jezerskih dna sa vrl0 krupnim i
u pokrajini Pistoji izgradeno visini preko 1.000 grubim granulometrijskim sastavom zemljista doslo
metara nadmorske visine. i do vestackih vezivnih materijala, kao sto
U odnosu zemljiste, dok se shvatanjima su: betonit, hidraulicki krec, plasticne materije
"zvanicne geologije" smatral0 da jezerca treba iskju bitumen i sl. to su samo pojedinacni sluca
civo graditi formacijama l vodopropust jevi. Medutim, napredak i pronalazak antiero
ljivoscu, kao sto su: marinske pliocenske gline, zionita sl. sredstava verovatno u buducnosti pot
kvartarne jezerske gline, argi10sisna podrucja i I. i doprineti jos ubrzani'joj izgradnji vestackih
izvrsene sa uspehom izgradnje i i jezeraca jezera.
i drugim. podrucjia. U ~dnosu prodiranje vode kroz podpovrsinske
Naime, kod zemljanih , sadrzaj gline koji slojeve zemljista dna i obala (perkolaciju) i isparava
smatran krajnje neohphodnim da se zemlja moze 8 vodnog , italijanska iskustva su pokazala
upotrebiti kao materijal za gradenje kretao se od da mnoga tvrdenja l neosnovana, u nekim
30-40%. Pored toga smatral0 se da i centralno slucajevima l i "destruktivan" karakter, jer se
jezgro zemljane vodojaze blti od gline, i p.okazal0 da cak vrl0 l slivna podrucja od 10
delovi kod ispusta i preliva. do 400 hektara nisu podbaci1a u dovoljnoj kolicini
Sluzeci , novim i svakakodragocenim i10 raspolozive zalihe vode, pored svih rnogucih gubitaka.
zima geomehanike od koje su narocitu korist do Ispitivanja izvrsena u ita!ijanskim uslovima
radovi Terzaghi-a, Casagrande-a, Atemberga i kazala su, da tamo tesko l0 slivno pod
-, utvrdeno da velike koliCine gline u jez , kod kojega godisnja koliCina oticanja vode
grima brana 8 povoljno resenje. Pokazal0 se, da od 1.500 m3ihektaru ili 150.000 1 km 2
se homogeni i vodonepropustljivi nasipi i brane Najcesce su ta oticanja vode iznosila 2.000-2.50()
gu dobiti promenama stepena saWjenosti i m 3/hektar ili 200.000-250.000 3 1 km2 slivnog
i kolicinama cestica, ciji precnik ispod 0,05 podrucja. U nekim slucajevima izmerena godisnja
, tj. sa procentom glineno-prasinastilt oticanja vode i od 3-4.000 m3/hektar.
stica, :::: stete staticku sigurnost objekata i u Sto tice gubitaka od perkolacije (poniranjat
korist smanjivanja troskova gradenja. pokazal0 se da su oni najveCi u vreme punje
pokazal0 da i si nabijanjem i ko nja jezera, i da se iz godine u godinu smanjuju.
riscenjem aparata i mehanizacije moze Utvrdeno da su takvi gubici kod l jezeraca,..
dno jezeraca, kao i tela i brana da tako sve usled malih pritisaka, relativno zanemarljivi u od
de upogledu vodopropustljivosti, da se ona moze rlOsu takve gubitke kod velikih jezera, to
prakticno da zanemari. omogucilo graden;e demantovalo ranije sporne dileme. Isto tako, potvr
jezera i zemljistima koja dosta krupnozrn da su gubici od perkolacije znatno

238
 . 58 - Podaci specificnom zasipanju nanosima za neka izgra4ena jezerca u Italiji

Podaci nanosu
Mesto gde Povrsina Zapremina Tip zemljista
nalazi jezerce slivnog Ukup.

i kojem pripada du
jezerca i kulture Godine dospela 1
u 3 i blizi opis . . zapr.
sliva
gazdinstvu hektara 3
u m3

'GI'assina (Firenca),

Montemaso 60 68.000 glinovito - oranice 3 540

Sinalunga (Siena)

Fannatel1a 65 98.000 glinovito - sume 4 520

2

. Casciano (Firenca),

'Fabbrica 216 110.000 sljunkovito - sume 4 785 0,9

'Noletta 6 5.000 glinovito - oranice ? 120 0,2

Kod jezerca Fivizzano nije naznaceno vreme osmatranja.

-od gubitaka usled isparavanja. Vodni nivo jezeraca
stalno izlozen ovome procesu, i pored delovanja
"Sunca zavisi i od cestine vetrova i njihove struk
ture: vlaZnosti i temperature vazdusnih struja koji
.doticu nivo jezera, kao i brzine duvanja vetra.
P08to su vodne povrsine nivoa jezera u it
skim uslovima redovno iznosile oko, pocev od 3.000
2 do 50.000 2 (0,3 do 5 hektara) potvrdeno
ispitivanjima da ukupni gubici i isparava
najcesce su izs 1,20-1,50 m povrsinskog slo
vode tj. u raz!icitim uslovima ekspozicija to
znaCilo za svaki 1 2 povrsine jezerskog nivoa gu
bitak od 1.200 do 1.500 1itara vode godisnje.
ljama, posebno i u susednoj Bugarskoj, posle ovo
ga uspeha u Ita1iji, veoma rasirila izgradnja i
treba malih vodnih akumulacija za potrebe ozivlja
vanja brdske privrede. Bojazan, od neproucenog
tanja zasipanja erozionim nanosima, iako sam
postoji, nije zaustavila u veCini zemalja vrlo
velike zahvate izgradnji malih vodnih akumu
lacija. Na zalost, to nije slucaj i u nasim us
lovima.
4. DEFINICIJE ALIH AKUMULACIJA
1 MIKRORETENCIJA 1 NEI OSNOVNI

Ako se uzme u obzir, da gravitaciono pod USLOVI ZA N]IHOVU IZGRADNJU

rucje takvih vodnih akumulacija, kao 8to

to napred receno od 10 do 400 hektara, i da svakih
100 padavina napaja ovakva jezera u tim uslo
' sa koliCinom od 10-400 hiljada kubnih metara
'Vode, onda godisnji gubici vode usled poniranja i
,Jsparavanja, iz jezera od 1.200 do 1.500 litara
1 2 povrsine nivoa jezera, jedva da iznose 30 do
.50 srednjegodi8njih padavina, iz celog sliva.
U zavisnosti od tipa i strukture kiSa, mogl0 da
,se potvrdi i uticaj povoljne duzine trajanja kise i
l1jenih intenziteta punjenje ovih jezeraca. Tako
, protivu ocekivanja ustanovljeno, da "Kalabrijski
tip kisa" l i napaja jezerca nego padavine
11 podrucju Rima, jerkisa pada skoncentrisano
u periodu od 58 dana i to u vrl0 povoljnoj struk
,turi. Padavine u podrucju , koje u proseku iz
110se 860 godisnje, padaju u periodu od 114 ki
snih dana i razbacane su vise od 10 meseci.
Najzad trebal0 ispitati i probleme zasipanja
{)vih jezeraca sa erozionim nanosima. Iako tome
l1 postoje potpuniji podaci za sva izgradena jezerca,
ipak sledecih nekoliko podataka tablice 58 to de
limicno ilustruju.
Jasno da podaci tablice 58 mogu da posluze
samo za najgrublju orijentaciju, koja se odnosi
stanje do 31. 1958. god. Medutim, cinjenica
da se ne samo u Italiji, vec i mnogim drugim zem
i u mnogim drugim oblastima kod urede
nja slivova, nije svuda jedinstven nacin usvoje
terminologija sta su male ili mikroakumulacije,
sta mikroretencije i sl. I
Kod nas se najvise koristi terminologija Sluzbe
za iskoriscavanje zemljista i voda FAO-organizacije,
kojoj pod 1 vodnim akumu1acljama
podrazumevati vestacko akumulirane vodne za
pretezno sa branama i nasipima od zemlje, pri
cemu lmu1i vode da ima vecu za
preminu od3 miliona kubnih metara, zapremina
brane 100.000 3
Ako zapremina akumulirane vode ispod 50.000
onda to mikroretenclja kod kojih zapremine
3
an zemljanih nasipa ne treba da prelaze iz
nad 15-20.000 3 .
U slucaju kada zapremina mikroretencije ispod
10.000 3 akumulirane vode, zapremina zemljane
brane zemljanog nasipa ispod 3.000 3 onda se
takva mikroretencija naziva lokvom (Beasley . R.
- Wooley . .: 291).
. inz. . Trbojevic smatra da pod
mikroakumulacija, kao vestackog jezerca za lokal
navodnjavanja, treba podrazumevati jezerca do
3
200.000 akumulirane vode, bilo od tokova i1i od
padavi.na, koje se dobijaju izgradnjom bra

239

I
 . 59 - Podaci minimalnim, srednjim i maksimalnim zapreminama nekih brdskih jezeraca u Italijii

. .. Zapremine kuli u 3 Zapremine brana u 3

VI ----- -~.~~ ~ .... _-~

Minimalna I srednja I maksimal. l srednja I maksimal.

Toskana 1.000 36.000 300.000 250 9.600 48.000
Pijemont 1.500 21.000 70.000 800 4.800 17.000
Umbrija 2.000 25.200 99. 100 7.800 34.700'
Veneto 2.000 7.000 10.000 1.000 3.300 5.000
Marke 3.000 28.400 120.000 1.000 10.700 30.0001
Lombardija 4.000 20.300 30. 1.000 6.000 10.000
! 5.000 47.400 165.000 300 14.100 64.000
i 5.500 35.500 450.000 1.200 9.800 27.000
Kalabrija 12.000 60.600 148.000 3.800 12.900 24.700
Luknnija 13.000 65.500 203.500 9.000 20.700 57.300
Kampanija 20.000 53.500 95.000 6.500 14.600 26.000
Si 18.000 82.000 450.000 6.000 21.900 65.600
Sardenja 55.000 121.800 350.00) 13.000 20.800 43.000
Lacio 70.000 136.000 350.003 13.600 17.900 23.000
480.000 50.000

malill korisnih Vls od 3 do 8 metara visine.
smatra da kod toga bltan elemenat lezi u
gucnosti izgradivanja takvih objekata lokalnim
terijalom (Trbojevic .: 272),
Pri Upravi italijanske sluzbe za vestacka jezerca
u brdima smatra se pod " brdskim jezercem"
(li laghetti i) vodna akumulacija
brdskoj poljoprivredi, zapremine idu
od 1,000 do vise stotina hiljada , l
struju i podaci iz tablice 59.
Ovi podaci se odnose 1.016 italijanskih brd
skih jezcraca izgradenih do 1958, god. tome od
toga 181 jezero l korisnu visinu
ispod 5 ; 679 jezerca l visinu brana
5~10 metara i 156 jezeraca imalo visinu
10-15 , NajveCi broj izgradenih jezeraca
zapreminu od 10-50,000 (40,50/0), dok svega
35 jezerca 3,4% imalo zaprerninu akumulacije
vode iznad 100.000 . Isto tako svega 62 'jezerca
i1i 6,10/0 ima1i su zapreminu akumulacija ispod
5.000 rn 3
Iz ovih podataka moze da se zakljuci da zbog va
rijacija u zapreminama akumulacija i zapreminama
zemljanih brana u zavisnosti od reljefa i uslova u
s1ivnom podrucju, kada se cesto sa vrlo l
branom, male korisne visine i l zapremine,
ze da postigne zamasna zapremina akumulacije,
kao 5to i .utih slucajeva, da za relativ
malu zapreminu vodne akumulacije, potrebno
podici branu zamasnije zapremine i visine, treba
nesto sire pri odredivanju termina malih vodnih
akurnulacija, i da se navedena definicija FAO moze
usvojiti kao bliska realnosti.
krn planiranja izgradnje malih vodnih aku
l redovno treba dati odgovor sledeca 05
novna pitanja:
1) ako 5 izgradi vesta6ko jezero, kolika se .
vrsina topi sa vodnom akumulacijom, koliko
hektara zemljista da se navodnjava i pod ka
kvim tehnickim i ekonomskim uslovima?
2) da li su zemljista koja se planiraju za
vodnjavanje zaista takva da 5 mogu navodnjavati,
i da li klimatski uslovi datog podrucja uopste zahte
da se pristupi navodnjavanju?
3) sta sa ekonomske strane moze da donese svaki"
akumulisani kublk vode za odredeno podrucje i ka-
kav raciona]an odnos izmedu 1 izgradene ze
mljane i odgovarajuce specificne zapremine'
korisne vode u maloj akumulaciji?
U vezi sa odgovorom pitanje, u SAD, gde,
i deo ovakvih poduhvata posmatra
uglavnom li sta svaki ulozeni dolar moze da
donese priHedi bez obzira mnoge indirektne ko
risti koje odreden rad moze da im opsti eko
l1omski, ku1tur.:li, prosvetni i1i zdravstveni razvoj
podrui1ja i zivot stanovnika, smatra se da izgrad
l akumulacije rentabilna, ako se svaki
akumulacijom potopljeni hektar zemljista doblje'
mogucnost da se navodnjava, bllo gravitacijom, bilo
bar 8-10 puta tolika povrsina novih
zemljista.
Naime, u iskustvima farmerske privrede u SAD
pokazalo da pravilnim ulaganjem i opreznim
\'csticijama u brdska farmerska jezera, bez obzira
da 1i se n dobijaju branama i nasipima ekska
vi (iskopavanjem dubokih ringlo-a terenu)
uvek rnoze da postigne da se ulozene investicijc
za takve poduhvate isplate i donesu odgovarajuce
kamate, ako odnos potopljenih povrsina prema 0
koje se iz jezeraca navodnjavati l
110 1 : 8.
Kod jezeraca za stocarske potrebe i poluindustrij
ske ranceve jezcrca, u zavisnosti od klimatskih
lova, uvek dOn:Jsila vrlo osetna poboljsanja,
pogotovu kada su kombinovana sa ribnjacima i
kreacijama (Schwab - Frevert: 20).
Prirodno da kod izgradnje 'jezeraca za navodnja
vanje mnogo zavisi od samog plana predvidene
ljoprivredne proizvodnje, dopremanja robe
trziste i spremnosti trzista da roba bude
vreme otkupljena. problern jos ostriji kod
velikih irigacionih sisterna, za mala, Iokalna
vodnjavanja nesagledavanje ovoga moze
da bude sudbonosno.
U itski uslovima pokazalo da
guca rentabilna proizvodnja iz lokalnih navodnja
vanja, cak i u slucajevima, kada prosek navodn'ja
vanih povrsina prema koji se tope spadne
i odnos 5 ; 1, tj. dvostruko nize nego u SAD.

240
 s obzirom uslove reljefa i nejednakosti u nase zaostale individualne poljoprivrede skoro ka
gledu delovanja vodojaze smatra da tastrofalan u svim podrucjima ]ugoslavije.
bolje iznalaziti indeks rentabllnosti m zapre tvrduju !; ranije pretpostavke mnogih nasih hidro
akumu1isane vode i povr8ini, koja se moze tehnickih strucnjaka, posebno nz. ] Tuco
sa njom da navodnjava. Tako analizama utvrdeno, vica (79) da bez sireg plana u vezi protiv
da , izgradenih 426 brdskih jezeraca aku erozije i suse za dugo blti postignuta stabili
mulisano 21,3 m 3 vode rentabllno navod zacija ne samo zetvenib prinosa iz najveceg dela
njavano u pobrdu Toskane 13.300 hektara, 8tO idividulib gazdinstava ]ugoslavije, koja jos uvek :1

daval0 odnos upotrebljene vode za svaki navodnja u poljoprivredi imaju ogroman udeo, nego se
vani hektar od 1.605 m$jgod. tk za 50% stabilizovati stvarna vrednost nase nov
kolicina vode nego 8to se to planira za na jedinice, dinara (5ulentic .: 271). Potreba grad
vodnjavanje 1 hektaru povrsine u nasim l0 ml vodnih akumulacija, koja u ovim
vima. Slicna analiza za podrucje Sicilije, gde u 65 slednjim radovima istaknuta vise od 15 go
brdskih jezeraca l0 akumu1isano 5,2 m 3 dina, upravo i vodila takvim .
vode i navodnjavano 2.500 hektara pokazala odnos vezi problematikom. sta svaki akumulisani
od 2.100 m 3jgod. vode za navodnjavanje 1 ha, kubik vode moze da donese odredenom podrucju,
8to , u vidu vrl0 visoke srednjegodisnje, kao i kakav ra::ionalni odnos izmedu 1 3 izgra
kao i januarske i julske izoterme Siii, jos uvek aene zern!jane l akumulacije zadr
bar za 30% ~ 8tO predvidaju nase nor zanoj ko1iCini vode u istoj, neka posluze sledeci
potrosnji vode 1 hektaru u nasim l0. daci ltalijanske sluzbe za brdska jezerca:
lz toga izlazi, da kombinacijama useva koji ) ;nale vodne akumulacije rentabilnc ako
navodnjavati plodorede i zahteva trzista mogu odnos izmedu 1 3 ugradene zapremine ze:nljane
povoljne granice rentabi1iteta za gradnju brdskih srednjoj zmii vodne akumulaci'je
zeraca cak i vrlo malim povrsinama za navodnja 1 : 2 i manje;
upotrebu vode u ratarskoj, stocarskoj, ) rentabilnost l akumulacije moze da
barskoj i slicnoj privredi. stigne, ako odnos zapreminebrane zapre
5to tice odgovora drugo pitanje, u vezi m akumulacije 1 : 2,5-1 : 4,5;
sposobnoscu zemljiSta za navodnjavanjem i opstim ) ako taj odnos iznad 1 : 4,5 i do 1 : 10 to
k1imatskim uslovima, mogl0 da kaze, da u su l rentabilne l vodne akumulacije.
podrucju ]ugoslavije skoro i da nema poljopri Istrazivanja 1.016 l vodnih akumulacija
vrednih zemljista u pobrdu, koja se uz izvesne jzgradenih u l do 30. V 1959. god. pokazala
pravke, ne mogla da podvrgnu odredenom re da srednji odnos izmedu zapremina brana i zapre
zimu navodnjavanja. akumulacija 1 : 3,5 te nalaze u granica
Problematika upotrebe i popravke nasih l rentabilnosti.
privrednih, i sumskih zemljista tretirana Pored toga , narocito kod investitora posto
raznih aspekata istaknutih strucnjaka pedo interes kakav odnos l troskova iz
10ga ( D.: 276), ( N.: 253) i melio. medu kostanja vestackog jezera sa prateCim objek
ratora (Jakovljevic .: 277) i sumarskih struc tima i koriscenog sistema za navodn'javanje.
njaka (Ciric .: 278) i dr. Narocito kroz novija ot zavisnosti od l terenu, u Italiji taj
krica, da se i teska glinena zemljista mogu da na odnos kod vecine izgradenih jezeraca kretao od 1 : 1
vodnjavaju, bilo reCi u poglavlju iri do 1 : 3, l i slucajeva da taj odnos
gacionoj eroziji u knjizi, otvorena siroka i 1 : 0,37 sto vidi iz podataka tablice 60. 11.

mogucnost ka savremenom pristupanju uredivanja tablici 61. dat pregled ukupnog kostanja
bujicnih slivova i erozionih podrucja i podizanju izgradenih jezeraca dan 30. V 1959. god.
brdske poljoprivrede i sumarstva, kao i privrede u u italijanskim li, i kostanja 1 hektara navodnja
celini. u brdskim podrucjima ltalije.
Studije istaknutih strucnjaka u vezi Ako blize ana1iziraju podaci tablice 61, moze
susnih i vlaznih perioda i klimatskim da ogromna prednost u pog]edu ekono
osobinama mnogih nasih krajeva (Milosavljevic .: micnosti navodnjavanja zemljista u brdskim pod
273), (Milosavl'jevic .: 274), (Ratkovic : 275) i dr. rucjima koju odavno ukazuju mnogi strani
pokazale da uticaj susnih perioda uslove tori. ( G.: 247). Naime, navodnjavanje u

. 60 - Pregled kostanja izgradenih ;iezeraca i sistema za lokalna navodnjavanja. dan 30. V

1959. g.

__?----"-pr in Kostanje u l L.
Oblast
Broj
jezeraca
Povrsina
ha
brane I"kl1rnl1lacije ) jezera ) navodnj.
Odnos
:
.
m 3 106 I
3 106 kisom

Toskana 250 10.266 2,40 9,10 780.370 801.772 1: 1,4

Umbrija 251 8.708 1,96 6,32 523.611 600.570 1 : 1,15
Abruci 131 6.596 1,85 6,22 610.072 287.842 1: 0,47
m 65 1.733 0,64 2,31 193.661 144.375 1: 0,74
Sicilija 54 7.850 1,18 4,43 351.272 131.259 1: 0,37
_ _ _ _ _ _ _ _ w _ _ _ ~

: i
31 241

I
t

. 61- Pregled uknpnog ko.iitanja. jezeraca. 1 sisiema. za na.vodnja.vanje i ko.iitanje 1 hektara. na.vod

nja.vanja

Ukupno se navodnjava
Ukupno kostanje vestackom sm i to: Kostanje 1

Oblast jezera i sistema navodnjavanja
jezeraca u 1000 it. lira
u 1000 ital. gl"avitacijom pogonom

Toskana 250 1,582.142 831 4.673 287

Umbrija 251 1,124.181 630 2.701 337
131 897.914 2.217 423
i 65 338.036 380 590 348
Sici1ija 54 482.531 937 775 281

brezuljkastim i brdskim podrucjima omogucava sto se vidi, odgovori projektanta

znatno koriscenje besplatne gravitacione snage i kod tanja treba da budu usredsredeni tako, da se ne is
sistema za orosavanje (vestacku kisu), se samim pusti nijedno znacajnije objasnjenje.
tim znatno smanjuju izdaci za potiskivanje vode Americki strucnjaci preporucuju za dobijanje od
tornom snagom (pogonom). 1z tablice se vidi, da govora pitanja brze terenske Hcu
, kod izgradenih jezeraca Sicii na esta, sa njihovom poznatom dozom prakticnosti i
vodnjavan:je uz gravitacije l0 54,5% neoklevanja (Beasley R. - Wooley ].: 291).
to smanji10 l0 osetno troskove 1 hektaru na Tako autorima, mnogi odgovori se mogu
vodnjavane in. dobiti vrlo jcdnostavnim terenu, iz
gradnjom li nasipa sa odgovarajuCim nablja
njem, i neposrednim osmatranjima oticanja vode.
. 5. KLASIFIKACIjA ZEMLjANIH BRANA 1 IZBOR Tek, kada ovakva ispitivanja pokazu l velike gu
MATERIjALA ZA NJlHOVO GRADENjE bitke vode, izvrsiti komp1etna geomehanicka ispiti
vanja uzoraka zemljista. U izvesnim slucajevima ta
Osnovni tipovi zemljanih brana za male vodne
akumulacije mogu se grupisati u sledece podgrupe:
1) zem1jane brane sa jednoobraznim poprecnim
presekom brane homogenog tipa. Takve brane
imaju u svom poprecnom preseku samo jednu vrstu
zemljanog materija1a;
2) zemljane brane sa slozenim sastavom u
precnom preseku, tj. telo sastav1jeno iz vise
vrsti materijala. Tu se razlikuju, . Rajcevi6u: - .
M.V,V'::i::
-,~?"'...._~-~~- -~~

) brane sa srediSnim vodonepropustljivim jez

grom od gline (sl. 183);

) brane sa uzvodno ispod kvasene povrsine
stavljenim glinenim jezgrom;
) brane sa mesovitim materijalom i jezgrima
od betona, gvozdenog , plasticnih materijala i Sl. 183 - Sematski izgled nasuti1J. n: sa gn
sliCnim vodonepropustljivim zavesama. 1I.im jezgom sredini; - sa glinenim jezgrom ispod
kvasene povrine
Sve brane se zajednickim imenom nazivaju
nasute brane za raz1iku od zidanih, betonskih i dru
gih vrsta brana (Rajcevic .: 285).
Kod izgradnje vodnih akumulacija,
terenskim uslovima mogu se graditi svi bl
brana (81. 184).
kod projektovanja ovakvih objekata treba
odgovoriti tri 08novna pitanja:
1) da 1i zemlja predvidena za izgradn:ju zemljane
brane odgovara kao materijal za njenu izgradnju;
2) da li su zemljista gde se izgraditi zemljana
brana dovoljno vodonepropustljiva i da li
vestacki popravljati njihovu v:odonepropustljivost
(posebnim nabijanjem dna i 1, ili dodavanjem
cementnih i glinovitih materijala i sl.);
3) da 1i teren kome se postavlja brana iz Sl. 184 Kombinovane nasute n sa mateijalima
drzati pritisak zemljisnog materijala i akumulisane "obogacenim" glinovitim i!esticama: - jezgro sre
dini; obogaceni materijal gHnom lociran ema
vode i da li nece doci do deformacije i rusenja. okvasenoj strani n

242
 kva ispitivanja, mada nesto vise staju mogu da
izvanrednu prakticnu stranu, posto rezultati
gu da ukazu da i pored sumnjivog izgleda peska sljunka precnika od 0,1 do 1
pogled, ipak materijal takav da se s njim mogu gra
diti zemljane brane.
Mnoga ispitivanja pokazuju, da i sam pritisak
brana podlogu kod malih visina (do 12 metara)
retko prelazi 1,8-2,5 kg/cm2, poznato da obicna
zemlja, . strukturnog tipa izddava takve pritiske
3-6 kg/cm2 , u slucaju kada izmesana sa steno
vitim blokovima i mnogo vise.
Veoma znacajno da se utvrdi, kakva stabil
nost dna i obala korita i1i mesta gde se poloziti
brana smicanje i pokrete k1izenja. Pored toga,
uz geologa i hidrogeologa, treba rasmotriti
da li u akumulacionom bazenu nema ponora,
i slicnih pojava. Americki strucnjaci za ove svrhe
preporucuju i l, rucne penetrometre, kao i tc
rensku aparaturu za ispitivanje vodopropustljivosti
podloge. Penetrometrima se moze brzo da odredi
nosivost terena, odnosno dozvoljeni pritisak u
kg!cm2 , terenskim odredivanjem koeficijenta ",
vrednosti, kako napomenuto kod izraza (29),
idu od 10 -~ za jako vodopropusttjive do =
g
10- za prakticno vodonepropustljive terene.
Isto tako od znacaja da se prikupe podaci
oticanju vode, izvorima i stalnoj vodi, kao irezimu
bujicnih nanosa.
Kada se u prirucnoj laboratoriji izvrse granulo
metrijske analize materijala i nacrta tzv. granulome
trijska kriva (linija) onda treba rasmotrjti sam
oblik takve krive. Americki projektni ured za iz,
gradnju malih vodnih akumulacija predlozio di
g koji se oblcno izradi providnom paus-pa
i preklopi preko granulometri'jske krive. Na
taj nacin 1Z takvog dijagrama se rnoze u odnosu
oblik krive istovremeno da:
) sagleda kolicina glineno-prasinastih cestica u
uzorku zemljista od kOjeg se graditi brana;
) da oCita orijentaciona vrednost vodopropust
ljivosti takvog zemljista.
Za 1zgradnju zemljanih brana vazni su odnosi
sledece 4 kategorije velicina zemljisnih cest1ca:
1) glinene cestice, 1 precnik zrna ispod 0;005
;
2) prasinaste cestice, sa precnikom zrna od 0,005
do 0,05 m;
3) pesak sa precnicima zrna od 0,05--1,00 ;
4) sljunak, kod kojeg precnik zrna prelazi 1,00
. poslednja kategorija, kod mnogih autora
naziva se i krupnim peskom (Cava1li .: 292).
U geomehanici su detaljno razradene metode ka
ko da se odredi granrlometrijska kriva za odredeni
uzorak zemljista. naglasiti da se granulome
trijskim sistemima (kolekcijama) sita mogu fizicki
odredivati samo cestice velicine iznad 0,074 i
one se mogu uociti bez uve1icavajucih stakala.
duti za odredivanje cestica sa precnikom manjim
od 0,074 postoji vise metoda (glacanje, densi
metrisanje i sl.).
Prema italijanskim iskustvima "idealna granulo
metrijska kriva" trebala da pokazuje u uzorku za
gradenje brane oko 30% cestica precnika ispod 0,05
, uz podjednako sudelovanje g1ine i prasine u
31*
I ______________________________________
takvoj mesavini. Zti treba da pokazuje 500;0 sit
nog peska (precnika 0,05-0,1 ) i 20% krupnog
vise.
Ispitivanja su pokazala, da se vestackim sabija
njem, uz pravilno dodavanje vode, pore mogu da sve
du minimum u svakom zemljistu. speci
jalnih aparatura, tzv. "Proktorovom iglom" moze
se samom gradilistu kontrolisati stepen "zbljeno.
sti" zemljista. "Hefeli-evim" aparatom moze se od
vrsiti proba i torziju i smicanje. U l
torijama se primenjuje i aparatura za trijaksijalni
pritisak.
Veoma znacajno da se ustanovi, da li su ze
mljani materija1i slobodni od ve1ikog prisustva
ganskih otpadaka od l i zivotinja, koji su pod.
lozni trulenju. Pored toga treba ispitati i situaciju
sa pojavama "bubrenja zemljista", rezimirajuCi
navedeno treba prihvatiti za gradnju zemljanih vo
dojaza samo materijale koji zadovoljavaju sledece
uslove:
1) da zemljiste raznolikog, povoljnog
grallulometrijskog sastava; (glina + prah + pesak
sitan sljunak);
2) da otporno smicaje, torziju i bubrenje;
3) da optereceno solima i sastojcima ras
tvorljivim u vodi;
4) da mnogo organskih otpadaka podloznih
trulenju;
5) da ga dovoljno relativno bliskom rasto..
janju od mesta gde se graditi brana.
Brane kod kojih se materijal sastojao samo
iz jedne ili dve frakcije, primer: glina + prah
odolele pritiscima, dok od praha +
ska bile vodopropustljive i sl. uslov
prisustvu 4 frakcije granulometrijskog sastava u
terijalu za tel0 brana i nasipa, ujedno jedan od
vaznijih uslova za gradenje vodnih akumu
l.
6. TEHNICI PRORACUNI KOD PRO]EKTOVA
N]A BRANA ZA MALE VODNE AKUMULACI]E
Mada izgradnjazemljanih brana sama sebi
relativno prost odgovoran posao i projektanta i
, koji u slucaju kada brane ne prelaze vi
sinu vecu od 12-15 metara, zahteva niz pret
hodnih ispitivan"ja, kao kod brana vecih visina, ipak
nuzno da svaki projektant u vidu sledece:
1) Svaka zemljana nasip, kao gradevine
od zemljenikada nisu homogen materijal, kao sto
to kod brizljivo pripremljenih i
denih betonskih gradevina.
Zemljani materijal sadrzi supljine i vazduha
i raznih gasovitih materijala, produkata truljenja
biljnih i zivotinjskih organizama, ili ispunjen do
delom molekulima vode.
2) Zemtjani materijal neotporan prelivanje
vode, podlozan smicanju i eroziji.
Na poprecnom preseku svake nasute brane raz
Ilkuje se:
(l-) temelja, tj. sloja koji polozeno
tel0 brane;
243
r
 (al-b!) uzvodne "okvasene" kosine ze
mljane odnosno nasute brane;
(2-2) nizvodne "suve" kosine nasute
brane;
(l2)) krune ;
(CI-C2) maksimalnog vodostaja nasute
; nulometrijskom uzorku; D
(2-) linija "zasicenosti trupa brane vodom"
ili "p:ovirna " nasute brane;
hk - korisna visina nasute ; visina vel.
vode;
hl - ukupna (bruto) visina nasute brane;
sirina osnovice temetja nasute brane;
sirina krune nasute brane;
l nagib "okvasene" kosine nasute ;
2 - nagib "suve" kosine nasute brane.
Svaki od navedenih elemenata u razlicitim uslo
vima m i svoje posebnosti. Tako ni temelja
(al-a2) treba da bude nizvodno iskosena, vec sa
zasekom uzvodno ili horizontalna, uvek sa
"useeenim dzepovima" "nazubljena".
Linija uzvodne ili "okvasene" kosine (al-bl) tre
da bude , zavisnosti od prirode mate
rijala za nasutu u i korisne visine,
gibima 1 : 2; 1 : 2,5 i 1 : .
Linija nizvodne ili "suve" kosine treba da bude
povucena u nagibima 1 : 1,5; 1 : 1,75 i 1 : 2.
Sirina krune nasute () odreduje se m
obrascu:
I = 0,2:) . h 1 -1- 0,1 ,I1;: I (u
gde hl ~ukupna visina nasute brane od temelja
do krune, u metrima.
Nagib kosina zisid granulometrijske krive
materijala od kojega se pravi brana. U slucajevima
kada se sastav zemljista za nasutu branu priblizava
odnosu "idealne granulometrijske krive" onda za
gib uzvodne ili "okvasene" kosine brane uzeti
III = 0,5 dok za nagib nizvodne strane, "suve" ko
sine brane uzeti 2 = 0,66.
Prema novim geomehanickim' istrazivan"jima u
m podrucjima SAD, koristi se sledeci obra
zac za odredivanje odnosa tipa granulometrijske
krive uzorka zemljista i nagiba koje treba dati "ok
vasenoj" i "suvoj" strani male zemljane brane:
, ~
111 hi(
1 1"/
~~~
St. 185 Seatski presek nasute zeljane n sa filtero
244
I= 005+ 0,05.., SxO,1 -I-GX 1,0+ RX I0,01
(u ) (229)
gde su: procentualni sadrzaj gline (Clay) u gra
procentualni sadrzaj
prasinastih delova eestica (Dust) u granulometrij
skom uzorku; S procentualni sadrzaj peska (Sand)
u granulometrijskom uzorku; G procentualni sa
drzaj sljuncanih frakcija (Gravel) i R - procentual
ostatak frakcija (Rest) sa srednjim precnikom
oko 10 mm (najkrupnije frakcije u granulometrij
skom uzorku zemljista).
Ako vrednost za obrascu (229) za ispitane
uzorke zemljista za gradnju zemljane bude 1,0
mm onda to idealna mesavina zemljisnih cestica
potrebnih za gradnju zemljane . k ta vred
nost od 0,8-1,2 mm zemljiste se moze koristiti za
normalnu izgradnju zemljane brane bez
pravki sastava. Ako ta vrednost '1,3-2,5 m ze
mljisni materi"jal za izgradnju brana treba podvrCi
popravkama dodavanjem glinenih i prasinastih
stica, ako ispod 0,5 m i iznad 2,8 onda
bolje upotrebiti ga za gradnju zemljanih
dojaza.
Nagib "okvasene" kosine l zemljane brane
(do 15 m visine) moze se sracunati iz sledeceg
rasca:
Il = ] , - 05 I (u ) (230)
) (228) nagib "suve" kosine zemljane :
2 = t + 0,16 ~ I ( ) (231 )
gde (G c ) vrednost granulometrijske krive prosec
nog uzorka zemljisnog materijala za gradnju zemlja
brane, sracunat obrascu (229).
Tako, , ako su granulometrijskim is
pitivanjem zemljisnog materijala za neku malu
u dobijeni sledeci podaci:
1) sadrzaj glinenih cestica (ispod 0,005 ) 7%
2) sadrzaj prasinastih cestica (oko 0,05 ) D = 9%
) sadrzaj pescanih frakcija (oko 0,1 ) S = 5%
4) sadrzaj sljuncanih frakcija (oko 1,0 m) G = 40%
5) ostatak krupnih frakcija, precnik oko
10 m R 90/0
,---
~
1")..
/
__ -,
,
"provirno tinijo" ( 2 - )
 . 6% - Pre,led koef1ciJenaia. vodopropulltljivosti zemljiSnog maieriJaIa. ako poznaia numericka vred~
nost "G c" '

Numericka vrednost "Gc"

izrazena u mm 0,8 0,9 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6
...... __
!

.
~
---~

Vredn. koef.hidro1oske
vodopropustljivosti 81

Vredn. koef. ieomehanicke

vodopropust1jivosti "
"
0,94

10-8,6
0,85

10- 1 ,
0,77

10-6,1
0,70

10-
0,65

10-5,0
0,60

1O-~,O
0,56

10-4,2
0,52

10-3,4
0,49

10-3,2
,I
,
1
1
i
,

iznosice, obrascu (229) numericka vrednost zatim treba odrediti specifiCnu tezinu evrstih de
izraiena u granulometrijske odnose u kOji sacinjavaju zemljisni materijal za gradn:ju
materi jalu: brane ( kg/m8 ) i zapreminsku tezinu zemljista
suvom fitanju ( u kg/m3 ) obuhvatajuci "prazno" i
= 0,07 0,005 + 0,09 0,05 + 0,35 "puno" pri se predpostavlja da su sve pore is
punjene vazduhom. Kod toga :
0,1 + O,~O 1,0 + 0,09 10,0 = 1,34
(235)
8tO dobijenoj vrednosti (iznad 1.,20 m) oz dok specificna tezina zasicenog vodom zemljista
nacava dosta grub, uvek upotrebljiv materijal ( 8 u kg/ 3 ) ( slucaju kada su sve ispunjene
za gradnju zemljanih brana. lz obrazaca (230) i (231) vodom):
dobice se i podatak nagibima:
za "okvasenu" kosinubrane: n1 = 1,0 - 0,5 ( kg/m 3 ) (236
1,34 0,<42 1 ; 2,36;
gde - zapreminska tezina "vlaznog zemlji
za "suvu" kosinu brane: n2 n1 + 0,16 = 0,58 sta" kod kojega su PQre s delimicno ispun:jene
ili 1 : 1,72. vodom.
Zinsk tezina "potopljenog zemljista" (
Daljim istraiivanjima utvrdeno da se iz nume u kgiS ) iznosice:
ricke vrednosti granulometrijskih odnosa u zemlji
stu (Gc ) moie priblizno da odredi i koeficijenat Yg = " 1.000 (237)
droloske vodopropustljivosti (S1) iz izraza:
gde 1.000 zapremill$ka odnosno specificna tezi
vode.

(232)
1,2 + 0,1
7. ODREfJIVANJE "LINIJE ZASICENOST1"

1 KOLICINE PROVIRNE VODE

vrednosti iduod 0,4 za vodopropustljivi

zemlj,iSni materijal do 1,0 za potpuno vodonepropu
stljivi materijal. Kada poznata vrednost koef. S1
Linija "zasicenosti trupa brane vodom" iIi "
rn linija" to ustvari linija preseka ravni kroz
I
onda se tablici (38) moze dobiti i priblizna telo brane, preko koje otice voda koja ""
vrednost geomchanickog koef. vodopropustljivosti kroz telo brane. Na svim tackama u telu an
"". U tablici 62 dat 1 pregled vrednosti za
ispod rn ravni, odnosno poprecnom prese
raz!icite numericke vrednosti granulometrijskih od ku ispod "provirne linije" materijal tela brane za
nosa u zemljisnom materijalu iz kojeg se grade male sicen vodom i nalazi se pod odredenim hidrostatic
zemljane brane. kim pritiskom. Obrnuto, iznad provirne ravni odno
sno "linije proviranja" n preseku taj
Geomehanickim ispitivanjima treba odrediti i sle pritisak prakticno ne postoji.
dece: Vodom zasicena gornja ravan u telu brane
) koef. poroznosti, to odnos izmedu zapre blago ispupcena vise ravan, samim tim i
mine i ukupne zapremine uzorka materijala za "rn linija" poprecnom preseku kriva
gradnju brane, i to: nija konveksna navise, se ona, zanemarujuci
gresku moze radi olaksane konstrukcije da zameni
svom v delu m linijom (sl. 186 linija
= (233)
2-).

1 +
Ako se "okvasenoj" kosini zemljane
gde "" oznacava odnos izmedu zapremine i lezi tacka 2 0,30 metara ispod tacke 1 kruni
zapremine ispunjene cvrstim cesticama, tj. "suplje brane, nizvodno "suvoj" kosini brane obelezi
punom materijalu": tacka rastojanju od temeljne taCke 1! od 1/
korisne visine hk onda se iz tacke 2 u ravni najvi
seg vodostaja u uzvodnom delu brane obelezi tacka
= (234)
1 rastojanju od 0,3 gde "" duzina horizon-

245
taine projekcije okvasene kosine brane od tacke 1
- do tacke >2, onda s~pomocnom pravom sp'oje'
tacke i i iz tacke 2 povuce priblizna kriva
nja konkavnog tipa i spoji sa pravom - u prese
ku brane, kao sto to naznaceno s1ici 186. Tako
dobijena linija 2- u preseku brane predstavlja
pribliznu provirnu liniju za slucaj kada presek
brane homogenog tipa, i kada u telu brane nije iz
gradcn i odgovarajuci filterski sistem. Na osnovu 0
voga iznositi priblizna duzina filtracije
precnom preseku homogene zemljane nasute brane:
L = (0,13 . h k + 2 f) Cotg . +
gde : h k - korisna visinabrane u metrima od terne
l do nivoa vode;f vertikalno odstojanje krune
brane (ivice 12)) bd nivoa vode u metrima;
ugao nagiba nizvodne "suve" kosine brane'
.. niji temeljabrane (al~a2); sirina brane u kru
ni, u .
trajezgra kriva poniranja kod nizvodne "suve"
kosine brane nesto vise ulegnuta.
Teorijski posmatrajuci kod homogene nasute bra
ne bez jezgra, kriva proviranja sece nizvodnu
"suvu" kosinu brane u tac. . Naprotiv~ kod brane sa
centralnim jezgrom od finog rnaterijala, kriva pro
viranja prakticno ne izlazi iz nizvodne kosine (sl.
187) i to nogo povoljniji slucaj za stabilnost bra
ne, nego sto to slucaj kod hoogene nasute brane
bez jezgra. tome nasute brane sa finim jez
grom su tehnicki bolji i stabilniji objekti od nih
bez jezgra.
(u ) (238) Medutim. u nogim slucajevima nije lako doci
do tehnicki finog zemljanog materijala za gradnju
jezgra. u nekim uslovima moze mnogo da
veca cenu kostanja ovakvih objekata, u drugi
da se do takvog materijala ne moze doci bez trans
porta sa velikih udaljenosti. Zbog toga, kod hoo
genih zeljanih brana, treba pri dnu nizvodnog de
' nasipa uetnuti kao drenafu i filter slo; vodo

KoHcina vode koja provire 1 metar duZni propustljivog aterijala, u da se to delu

ne (izmedu dva fi1 brane, koja se nala sto vise spusti i "uduW" 1inija proviranja vode ka
ze 1 metar' odstojailja) jednaka: ' spoljnoj ivici brane, odnosno njenom teelju.
U to slucaju, projektant, moze liniju proviranja
vode kroz telo brane da odredi sledeci l1acin:
. hk
2
q 0,444 . (u m 3lsek) (239) Na mestu gde nivo aksialne vode dodiruje ok
L
vasenu kosinu zeljane brane, uziajuci za osnovi
da se nivo te vode nalazi visini h k - projek
gde su: - koef. vodopropustljivosti materijala od
kojeg napravljena u m/sek; h k i L - vred tuje se iz tacke 2 u pravcu horizontalne osnovice
nosti kao u obraseu (238). temelja duz "" (spaja tacke l-4) se kao i u
prethodni sIucajevia rastojanju 0,3 " od tac
Obrasci vaze za homogenu zemljanu nasutu ke 2 duz Iinije maksialnog vodnog nivoa utvrdi
nu, italijanskim istrazivanjima mogu da tacka . Zati se uze projekcija horizontalnoj
se koriste i za nasute brane, koje centra1no liniji teetja brane rastojanja od tacke do sredine
jezgro od finog materijala, su krajevi kontra krune brane, tj. duz 5-6 oznacena kao .. d" i iz
jezgro od grubljeg vise vodopropustljivog aterijala. obrasca:
Na sl. 188 prikazan takav slucaj, s ti sto zbog
razlike u vodopropustljivosti izedu jezgra i kon = -d (240)

f
1
I
I
hf I
I
I
I
0.2
- - ---

Sl. 186 - Eleenti poprecnog preseka .nasute zel;ane n bez ugradenog t, za odr~divanje "
. virne linije"

1'

" I
1. " I
'1
' " "...
I I
I
1

'
-7 _~_ ,
~~~ci&r,;;t1,,W'~
I I
-- --:':;: '... ..
-...:....-+1

Sl. 187 - Sea za odredivanje "provirne linije" kod n bujicni podrucjia f). Evandeli
sti-u, slucaju k:ada se izgraduje jilter

246

1.
 sracun~ 'vrednost .vertikalnog rastojanja "" (sl. 187) ), - koeficijenat koji za (! glineni kompakt
gde provirna li sece sredisnu vertikalnu osovinu i cvrst materijal iznosi 4-5, maksimalno do 20
nasute u tac. D i horizontalnog rastojanja "" zarastresiti materij(!l, 1 i prasinu.
odakle stvarno treba dapocne delovanje drenaznog
odnosno filtarskog slojau telu . rastojanje
treba uzeti priblizno u vrednosti (l. 187): 8. PRORACUNI STAILNOSTI MALIH
ZEMLJANI NASUTIH BRANA
= 0,5' (241)
Za odredivanje .stabllnosti projektovane homoge
Potom u orijentacionom l izradi zemljane brane predpostavlja se da brana
zna provirna dovoljno tlpotrebiva za praksu deljena dva dela:
kod malih an (Evangelisti D.: 293).
U svim tim slucajevima predpostavlja homo ) uzvodni deo koji sacinjava trapez l l 1 2 i
genost koeficijenta vodopropustljivosti u svim prav ) nizvodni deo. kojj sacinjava trougao 2 l 2.
. Kod vecih zemJjanih brana za ova odredivanja Nizvodni deo 2 l 2 sluzi kao o81onac uzvodnom
danas se koriste elektrolitske probe modelima i delu, ta:j uzvodni deo pod pritiskom vode (81.
189).
odreduje se vodopropustljivost uhorizontalIlom i
vertikalnom pravcu uzima rezultanta i1i " Sila otpora l 8 8vakoj koti su
potenuza" iz te dve vrednosti kao srednjavodopro protno s smicanja koja deluje duz horizontalne
pu~tljivost.
osnove. Najopasniji presek dnu brane,
pored proviranja vode kroz tel0 i niji temelja, najnepovoljniji slucaj pri
racunavanja zasicenosti, veoma znacajno akumulaciji, tj. kada voda dostigne visinu h k .
prostudirati i odnos vodopropustljivosti samog te Da se pristupilo odredivanju sile smicanja
l ,tj. zemljista kojem ili gradi ze () koja deluje u da razori i
l brana. za razliku od "proviranja" odnese, potrebno uraditi sledece:
vode kroz telo brane, "podviranje" vode i odnosenje 1) Odrediti provirnu , naCin kako
materijala kroz i pukotine zemljista kojem prethodno pokaz:ino.
izgradena brana. 2) Sracunati zapreminsku tezinu za svaki odvo
Najcesce za ove svrhe koristi, radi dobijanja deo brane i to u uzvodnom delu za
orijentacionih .vrednosti vodopropu-stljivostizem. mokri deo l el' 2 2 i posebno za suv:i deo
ljista kojem se temelji zemljana brana, iskustve 2 2 bl 2 (sl. 189), uCiniti i za nizvodni deo,
pravila, kao primer Bligh-ov (Bligov) predlog
gde 2 biti mokrideo, ez 2 2 suvi deo
da ukupnaduzina linije proviranja u temelju . .
ne, "perimetar" temelja osniva nejednakosti:
3) Na osnovu dobijenih vrednosti za zapremin
( ) (242) ske tezine sracunati srednju zapreminsku 'tezinu
terijala svakog od ovih delova, prema izrazu:
gde L mora biti bar za10% vece od proizvoda
h k gde "h k" korisna male brane (visina m = __!-;--;--- (243)
nivoa maksimalne vode od temelja brant: u nietri

:<\
,,- ---:=f":;:~--
I I
hk I

I
I
]
, cs' , ... 1
"="~_-;;-_==~~:j:F"-":: '__
----- - -~ -

Sl.188 - Polozaj "pTovirne linije"kod nasutih zel;anih sa glineni zg,.; ale vodne aku
, .' ulacije~ f>. Evanl!elisti-u

f:h.ht< '
i :.'" ., -==. __-.=-_---=:;-=
1'1
.. , 1
h l
I

'" - - - - - -, -

Sl. 189 - Eleenti popTeiJnog pTeseka za statiCki n zeljanih f>Uzepe Evandelisti..u

247

I '1,
gde :
fl - povrsina preseka brane u ! za deo l
! (;! %
(mokri deo); f2 povrsina preseka brane
u ! za deo l 2 1 1! (suvi deo), Yg zapreminska
tezina mokrog dela brane, dok zaprem.inska
tezina suvog deta u kg/m3
4) Odrediti ugao ' unutrasnjeg trenja zemtjista
i vrednost U = t~ (450 ;);
5) Odrediti visinu tj. duz l 2 vertikali
el-h2 gdc m linija sece tu vertikalu.
Na osnovu toga sila smicanja () koja de
luje temelju brane u nizvodnom delu, liniji
el-az:
=
. b12.~_~
2
+ 1.000 2
gde su: l - ukupna (bruto) visina nasute brane
od temelja do krune u ; srednja zapremin
ska teiina niz\'odnog dela brane (trougao 1 l (12)
,, izraz pod 4) h s odsecak vertikali l-!
iz objasnjenja pod 5).
s ( ) suprotstavlja se sila otpora smica
nju (klizanju i n'j brane) (R v ) koju pruia
terijal tela brane, i koja se sastoji iz dve kompo
nente: tg ' gde v - tezina materijala koji
lezi iznad preseka koji se ispituje, ' gore nave
deni ugao unutrasnjeg trenja zemljista, kao
komponente i sile i ' v kao druge komponente,
gde su: koef. kohezije zemljista, koji se odre
duje geomehanickim metodama, dok - duzina
osnovice odnosno stranice l-1! u nizvodnom delu
brane izrazena u metrima. znaCi da sila otpora
klizanju tela brane liniji temelja iznosi:
I Rv = tg < + . I (245)
pr1 cemu predstavlja stvamu teZinu tela brane,
koja se dobija kada se srednja zapreminska tezina
m pomnoZi sa povrsinom preseka brane.
Odnos izmedu site otpora (R v ) i sile smicanja (
mora uvek dabude i od 1,0 ako se racuna
punu stabilnost objekta, tj.
Sv
v
> 1,0
u sustini srednji koeficijent sigumosti za niz
vodni deo zemljane brane.
Za posmatranje sigurnosti uzvodnog dela zemlja
ne brane izraz sliCan prethodnim. s tim sto se
totalna sila smicanja doWja iz izraza:
YSh1 2 U
= - 2 + 1.0002
, - zapreminska (specificna )tezina materi
'l brane kada su sve ispunjene vodom,
ostale in znacenja kao kod izraza (244).
~
Na analogan nacin sracunava se vrednost ot
pora (R ) za uzvodni deo brane:
I Rm = tg < +
m bm I (248)
pri srendja zapreminska tezina izme
du materijala u vodom zasicenom stanju (Y g) i zapre
minske tezine materijala u suvom stanju () i to
za materijal ispod, druga za materijal iznad
m linije u trapezu l l ! !. i kod izraza
(245) - koef. kohezije zemljista, duzina
osnovice l-l uzvodnom delu brane u metrima.
U istom odnosu iznosi i srednji k:;it sigur
nosti za uzvodni deo brane:
(244)
I Sm = ~: > 1,0 I (249)
Ispitivanja stabilnosti brana podignutih od
mogenih zeml'janih materijala potvrduju da vredno
sti srednjih koef. sigumosti treba da budu u
seku 2,3-1,7 kod brana visine do 15 metara.
I proracuni odnose se stabilnost protiv smi
n liniji u tlu brane, pravaG l-l-2 (sl.
189}. Za pojedine delove u raznim visinama nasutih
brana mogu se istovetnim metodama proracunati
koef. sigumosti, s tim sto se uzimaju karakteristicne
zapreminske tezine materijala iznad i ispod
nih linija za nizvodni i uzvodni deo brana.
Poznato da tzv. 10 zemljanih brana na
staju najcesce u slucaju kada akumulacija za du
ze l puna sa vodom zatim se naglo is
prazni. izaziva nagl0 gubljenje otpora hidro
statickom pritisku uzvodnoj kosini brane, dok
tel0 brane, zbog sporijeg procesa ocedivanja
ostalo natopljeno sa vodom.
Zbog toga svi gomji proraeunifmajtt samo aprok
simativnu vrednost (MaUet . - Pascquant .:. 294).
Naime, u racunu ptetpostavljeno da ravan
klizenja biti horizontalna i da se odvijati u
linije a1-el-a2. U prirodi utvrdeno da su
klizne ravni posle provaljivanja brana uglavnom li
nije udubljenog tipa, okrenute navise. sve upu
cuje da se kod prakticne primene gradnje li zem
ljanih brana ide sa sigumoscu, sa prosekom
koef. srednje sigurnosti od 2,0.
Nekada to navode i drugi razlozi. Tako,
(246)
prof. , radi omogucavanja prelaza preko
brane stocnim zapregama i traktorima, kruna ne
treba da manju sirinu od 3 metra za zemljane
brane do 9 m visine, preko te visine sirina krune
se za 0,30 do 0,50 metara za svaki metar
visine (Trbojevic .: 295).
Pored ispitivanja stabilnost tela brane, vrsi se
u odredenim uslovima i ispitivanje stabilnosti ko
sina, bez obzira data u poglavlju gra
sh
nulometrijskim odnosima u materjalu za male zem
(247)
ljane brane. Ona sluzi samo za pocetne poteze
jektanta.
Ako se u odredenim uslovima usvoje prethodne
dimenzije zemljane brane za dati materijal i kori
snu visinu akumulacije, onda se obicno kontaktu
uzvodne kosine i najviseg nivoa buduceg jezera

(tac. <:2) vrsi ispitivanje stabilnosti tih kosina. Za te
svrhe kod nas uhodana metoda svedskog nauc
nika inz. Fellenius-a, poznata pod imenom "svedska
metoda".
Ispitivanje vrsi posebno za uzvodnu, ovlazenu,
posebno za nizvodnu kosinu (suvu kosinu) zemljane
brane. U l kada dobiju kocficjcnti sigurno (31) i analizira ucestanost bujicnih kisa i njihova vi
sti (Sv i S m)ispod 1,5 treba izvrsiti ublaZavanje na
giba kosina.
Fellenius-ova ili svedska metoda ispitivanja sta
bllnosti kosina brana sastoj iz sledeceg postupka:
Za neki usvojen "klizni krug" izracuna koef.
stabllnosti osnovu poznatih uslova trenja, koef.
kohezije i sile smicanja. Za razne vrste materjala
zemljista, unutrasnje uglove trenja i koheziju, kao i
odnos zapreminskih tezina u suvom i kvasenom sta
, poprecni presek projektovane brane se podeli
ll, obicno 2 metra debtjine i odredi tok god., za primenu obrasca (75) data karta ki8a
provirne linije. Pronalazi se onaj "klizni krug" kod
kojeg koef. sigurnosti najmanju vrednost.
racun moze da izvrsi analitickim putem gra
ficki. U normalnim uslovima proracun vrsiti
za slucaj kada vodna akumulacija puna, i za slu
kada naglo isprazni, telo zasiceno nosti za 100 u (75) treba uzeti karte kisa
vodom.
Pored toga, u cilju zastite nasipa od prebacivanja
talasa preko krune , sto u mnogim us
lovima predstavlja vrlo osetljivo pitanje, treba
siti nadvisenje bran:a, obrascu Hawksley-a:
= 0,34([ - 0,10' () (250)
gde : L - duzina vodnog ogledala u pravcu najja
ceg vetra izraZena u km. Obrazac predstavlja viSe
prakticnu preporuku, nego 8to neku dimenzio
nalnu vrednost.
VELIIH VODA 1 GODISNJIH
9. PRORACUNI
~SNI VODA, RE2IA NANOSA
1 DIMENZtONISAN]E PREI,IVNIH ORGANA
Ono sto receno u poglavljima od 1-3 u VII
glavi ove knjige u vezi problematikom odredi
vanja maksimalnih voda za podrucja bujicnih to
kova i erozionih podrucja, vredi i za podrucja
vodnih akumulacija.
Posto u veCini slucajeva u podrucjima gde
graditi ili gde grade l vodne akumulacije narocito u vidu da obrazac (109) posebno
sto ni slivnih podrucja sa "organizovanom"
mrezom pritoka i pritocica, mora i u ovim l0
vima jos za dugo vremena koristiti proracun maksi
malnih voda putem raz!icitih obrazaca.
U Iti kod proracunavanja vala velikih vo
da pretezno koristi kod projekovanja i gradnje
I vodnib akumulacija obrazac Diandotti-Vis
sentini (izraz 73) baziran sracunavanju srednjeg
vremena koncentracije (izraz 74) za srednju bujicnu
kiSu, rasporedenu celom slivu, vreme tra
janja jednako nesto duze od vrednosti koja se
doblja " izraza pod (74). Vec ranije navedeno
da postoje prakticne te8koce kod koriscenja ovog
izraza :?; razloga sto gravitacionih podrucja aku
mulaci:ja koji nalaze pod razliCitim uslovima sred
njeg pada sliva, razvijenosti hidrografske mreze, vo
32
I
'
dopropustljivosti i geoloskog sastava stena u slivu,
stanja vegetacionog pokrivaca i l.
Zbog toga za preporuku da svako gravita
ciono podrucje gde graditi mala vodna aku
ml analizira i odrede izrazi kvantitativne di
jagnoze podrucja (12), (19), (22), (23), (25), (26), (29),
1:
n kao i odrede kise 100-godisnje ucestanosti '
(10)) intenzitvt 1 mmJminut i odredi koef. (76).
Na taj naCin, za uslove u ]ugoslaviji treba kori
stiti vi8e obrazaca za ova racunanja od kojih su za
preporuku kod gradnje vodnih akumulaci'ja I
za proracune velikih voda, navedeni u VII
glavi ove knjige pod . (50), (56), (58), (62), (73) i
(75).
Za primenu (73) u nasim uslovima data
u prilogu karta bujicnih kisa za period 1925-1940. i
!
100-godisnje ucestanosti, intenziteta 1
,1:
nut za podrucje ]ugoslavije. U tom slucaju za odre
deno podrucje vrednost za "" u obrascu (73)
.l'!,
treba traziti u izohijetama bujicnih kiia (srednje vi :"1
sine bujicnih kisa) i izraziti ga u metrima, dok vred , ~'
.
100-godisnje ucestanosti i isto tako izraziti u I
trima. .:
! '
;
Proracun raspolozive kolicine vode za akumuli
sanje u toku prosecne godine osniva :
) proracunu dotican'ja vode od izvora i stal
n tokova;
) prarucunu vode od mogucih srednjegodi.
snjih padavina.
Za l pod ) treba koristiti 8tO vi8e n
cak i iz kraceg vremenskog perioda, narocito ako
u pitanju pojava povremenih i nestalnih izvora i
vrela; imati u vidu da svaki litar vode u sekundi ako
1 stalnog karaktera lnoze da donese u akumulaciju
oko 31.000 vode godisnje, tome pre
3
pristupanja izgradnji vodnih akumulacija
veoma bitan zadatak.
Prirodno , treba povesti racuna kod popisi
vanja izvora i kvalitetu, i temperaturama vode.
Vode iz slanih i mnogo toplih mineralnih vrela nisu
za akumulacije za upotrebu u poljoprivredi, ih
devijacionim kanalima treba izvesti izvan dometa
akumulacionih jezera.
Za l pod ) mogu koristiti dati u
glavi VII ove knjige pod . (106), (107), (108), (109)
i dobijen osnovu istrazivanja u nasim podrucji
. ujedno izuzetno od ostalih obrazaca, daje
ukupnu godi8nju vodu raspolozivu za iskoriscava.
nje u li vodnim akl:1mulacijama, u svom sasta
vu j~ uticaje veceg cinilaca.
U , ostalib koristi za doWjanje
spolozive vode u toku prosecne godine, nastale od
padavina u podrucjima mli vodnih akumulacija,
obrazac:
IWkh - 160 H gOd F I (m 3jgod) (251)
gde : Wkh ukupna raspoloziva kolicina vode
za navodnjavanje kada Odbijll gubici od
r

, retenCije i perkolacije, koja stoji za P9~be stepeno pr~baciti ~\{ idrustvene' interven
poljoprivrede jednom malom akumulacionom sto' yj~e . podrucje individ~alnih. gazdinstava i
zenu, izrazena nietrima kubnim/godlna. prfvatnog sektora. Zbog toga, svaki rdavo izveden
gd . predstavlja godisnju padavina rad ili sagledan efekat odnosu vode
izrazenu milimetrima, F povrsina izra
irezim nanosa, moze da m nezeljene posledice za
zena km2 (Nacionalna uprava. za mala jezerca: dalju propagandu poglcdu izgradrije ve8tackih
Tipski projekti), . zeraca mnogim brezutjkastim podrucjima kod .
Sto tice zastite od velikih voda, i poplavnih va
Sto tiZim. , i tu za preporuku 10, male vodne akumulacije treba obezbediti od
da za svako gravitaciono podrucje male vodne govarajucim prelivnim organima. Pre1ivni organi
akumulacije izvre odgovarajuce analize erozio 8 kod l yodnih akumulacija, kada
nim procesima i izrade karte erozije podrucja. Za pitanju nasute zemtjane brane grade uglavnom
dobijanje godisnje kolicine erozionih nanosa 1 liku preliva. Prelivi u centralnim delovima
km2 gravitacionog podrucja mogu koristiti' obra zemljane braneza male vodne akumulacije,retko
(142) i (143) jer oni rezultat novijih istrazi
grade, i to samo izuzetnim slucajevima, kada
vanja nasih i inostranih podrucja.Za njihovu za to postoje neki' specijalni razlozi.
upotrebu treba koristiti podatkeo srednjegodisnjini
Naime, ! prelivni organi postavljaju
padavinama, srednjegodisnjitn izotermama vazduha
podrucja, kao i ostalim' od kojih zavisi zdravici, ne nasipu brane, cesto zavisno
sti od terenskih uslova, dozidivaju stenovitim
vrednost koef. erozije podrucja (Z) i vrednost koef.
delovima obala. za posledicu bezbedniju
retencije erozionih nanosa (Ru). Svi potrebni. ele
(j:vakuaciju voda nasta1ihu akumulacijama
menti za primenu obrazacadati glavi VI
knjige.
za. vreme jakih prov:ala oblaka naglog topljenja
snega.
Ako koristi obrazac (142) treba sracunati i Prelivi preko centralnih delova , m
koef. vucenih nanosa (obrazac 144) pri tome tre biti vrlo pazljivo izgradeni oslanjaju
imati uvek vidu da pogreSno. dosta danas "zdravim terenima obala" nasutom delu brane,
sta1jeno miS1jenje da .n mogu lako trup, kako ukazano "suv" samo iz..
uhvatiti tzv. mrtvom prostoru .male .vodne aku nad dometa rn li. Zbog toga, pored ovih
mulaci'je i da redovno ne postoji velika ! nezgoda za izgradnju treba uloziti i
istih od zasipanja nanosima. znatno sredstva za raz!icita obezbedenja,
Mnoga savremena ispitivanja, prirodnim uslo te strane i malo ekonomicni, te ih treba uop8te

1
I
i laboratorijama, ukaZUjU suprotnu .
nicu,tj. da vuceninanosi retko dospevaju uopste do
mrtvog prostora vodne akumulacije, zato brzo
izbegavati.
Za dimenzionisanje nasutih brana
1: koristi uprosceni obrazac Poloni-a, koji kasnije
i efektivno zatrpavajui unistavaju tzv. zivi obicno uveden strucnu literaturu i kao obrazac Belan
prostrani plitki deovodne akumulacije. Unista zer-a (Belanger) i koji glasi:
,1,. zivog prostora vodne akumulacije ubrzano
smanjuje vek iskoriscavanja istih i to navodi
potrebu, da izgradnje svake vodne akumu
l pravilno ocene i prostdiraJu erozioni procesi
I QII1ax = m L h . V2gh ( 3 !sk) (252)
!, i ti ako naroCito radi bujicnom ,
1. izaberu i odgovarajuci rezervni deponijskiprostori za
gde : m ~'koef. prelivanja vrednost ==
sniestaj erozionih nanosa vu~enog tipa izvan 'do
,! meta vodne akumu1acije. = 0,42; L - dl1zinadonje preliva,dok
- dUbiria'vode i udaljenosti
i Potr(:bno imati vidu, da medunarodnim od 3 od uzvodne , izrazehe m
klasifikacijama nanosa, preovladuje. misI)enje . da . tome slicno kao i kod pregrada'
pod vucene nanose treba svrstati nanose . . koritu,' dati znatno nadvisenje i Ba~
1 srednji precnik zrna iznad 0,84 . Osta10 spada,u mog , od 0,5~1, jer vl misliti
;!
'. 1ebdece i1i suspendovane nanose.. Savremena nauka nekih ekscesivnih kisa koje mogu da iza
l ;

uspela da dublje sagleda principe efikasnije '. zovu i nadolaske od projektom predvidenih,
protiv vucenih nanosa, z predloga raz te
svako vode izvan evakucionihorga
nih k i prakticara za primenu tehnickfh . , moglo da dovede upitanje irazara1l'je zemljane
tehnickih. metoda protiv erozionih nanosa. Kada brane.
specijalno radi zasfifimalih vodnih akumulacija
od zasipanja vucenih bujicnirn izvr-' . Zbog toga; 8tO kroz prelive propustaju .
8iti paZljive i iscrpnrjestudije gravitacionih dru; ktiis'a znatn'ekolicine yode u svakoJ sekundi, '; ;
graditi zida u kamenu . malteru ili f:ie
tih akumulacija i prepustiti odgovarajucem
nom kadru erozionista da predl0Zi. mert\ zastite. tonu, nekad i rim betonu: U izvesnim
ll1, kada' kracem potezu treba savla4ati
, . Iako za izgradnju l akumulacija, znatritivlsinsku razliku za ev:akuacijusuvisnih yoda,
nisu relativnovisokenov:cane.sume niti pre1ive treba graditi ' rebriiria za usporavanJe' oti~
dugi rokovi za izgradnju, ipak smelo da iz.. vode' U nlzvoanim delovima' izv.an i:lomasaja
vr8e promasaji s~gledavanju opasnosti od zasipa kosinj ~, . kii sIl1caj~vima i oblj~ 1:)r
erozionim'rianosima; jer ' posaotreba 'po~ zotdka. ' ..

250

1:!
 10. NEKA KRACA TEHNICA UPUTSTVA ZA
PROjEKTOVANjE 1 1ZGRDN ZEMLjANIH
NSU BRANA '1 EVAKUAC10NIH ORGANA
U pogledu izbora tipa prelivnog o,rgana, kod
nasutih zemljanih vodojaza se u stvari svodi
dva oblika:
) tipicni sa izgradenim odvodnim
1i sablrnim kanalom se prebacuje , brzotok;
) preliv sa strane, koji se gradi u o1iku niskog
praga i od ncposredno u brzotok raz1iva
se tepezasto.
prelivi su nesto ekonomicniji od preliva
strane, jer stede zapreminu akumulacije iakosu
troskovi za izgradnju srazmerno (Trbo
.: 295).
nz evakuacionih organa kod zem
l vodojaza treba vrsiti u odnosu
moguce stete, koje rusenjem mogle da
stanu. U Ita1iji tu ide vode ucestanosti
od 20 i 25 godina, l kada su
evakuacioni organi dimenzionisani i navodu 10-go
disnje ucestanosti .
Sirinu sablrnog kana1a () treba sracunati iz iz
raza:
zina kt, yode . povrsinskom qelu ml
, roJsek:; 2,--,. brzina .k isti~e voda izaku
l .1,1. .m/sek, dok g 7= 9,8.1 m1sek2 .; .ko
eficijent brzine Maning~u: -1 (Rs ) 0.66, , dok
Rs srednji hidraulicki radijus prosecnog poprec
nog vodne akurnulacije.. U proseku treba
vrednost koef: uzet1 za' prirodIla korita' u
10vima bujicnihpodrucja = 0,03.Zg'Il
odredenih mfi, kao stosu vrednosti 'za
1' l, 2, Rs i 81. inetoda tesko primenjiva u
mnogim specificnim uslovima, I1z dasluzi za
korita koja 8 postepeno suzavaju i prosiri1ju.
2) Metoda: Depuit-Ri1mann: ..
(255)
gde : L - horizontalno rastojanje m od krune
brane do' pre8eka U i iLiv;oa
vode; 10 - pad dna korita u ; ho -
1, neusporenadublna toka u inetrlma; h - du
n vode u metrima; Z = h -
uspora izmedu usporene i normalnedublne. Za odre ';
divanje izraza (funkcije) f (~) postoje posebne ta1ice
deta1jno razradenim slucajevima za mnoge 810, .
; ,
,

kao takva, i ako velike tacnosti td

() (253) nas1a dosta siroku (Geza .: 297).
od metoda za odredivanja, kao
gde : Sl sablrnog kanala u metrima; 8to poznata metoda . Tolkmit-a .iz 1898, god.,
Qmax maksima1ni proticaj vode u m3/sek; 0,97 koja isla mnogo preciznija odredivanja duzi
predstavl'ja proizvod iz 0,31 Vg gde g 9,81 ne uspora, u 8 sadrzavala niz parametara
m/sek2 ubrzanje Zem1jine teze. Odavde mogu koje u uslovima prirodnih slivova nije l lako od
iznaci i ostali potrebni e1ementi, kao duZina kana1a, d. pojavio se niz autora, kao Bahmecev; Depuit
poduzni pad sablrnog kana1a i sl. (Hajdin G.: 296). i dr. koji izve&nim uproscavanjem pokusali da
Sto tice samog projektovanja i vodne , za praksu znacajan 1,
akumulacije treba imati u vidu sledece; kada radi prilagode odredenim' .
nasutim zemljanim do 15 m Medutim, u veCini tih pokusaja, zanemarivane
: teskoce koje projektant prakticno nai1azi kod
1) akumulacioni prostor treba, kako napred
navedeno dobro osmotriti da li uzvodnih
kotina i kaverni urvinsklh :
i k1izenja terena koje tesko otkloniti.
2) za dgvu. brane za
akumulacije kao i prostor odnosno povrsi
zeml1ista koja blti potopljena buducim jeze
. da sa an
glo zapremina akumulacije i povrsina ze
mljista koja do1azi pod vodu, se najcesce kod to
ga zaboravlja da se sracuna i ucesce uspora vode
u akumu1aciji, koje se isto tako ' sa VlSl
. Za daljine uspora u akumu
l koriste se obrasci:
1) Metoda Husteda:

L (10 cszV~r R) = (2 + ~;2) (t11+ ~ (254)

gde : L - horizontalno rastojanje u metrima od

krune 'do 'krajnje .tacke preseka uspora
i . vode u toku gde '
akumulacija;Io - pad dna korita u metrima; .l
uzvodna dubina' ~us vode u metrima; .h2
Sl. 190 - Mala'tu~nazemljana n ;ednom bu;ii!
nizvodna dublna vode kod u metrima; 1,':"""', slivu, UPOdTUC;U . fJetine, tokom 1 ' godine
do1azna brzii:J.a vode m/sek;V8r - srednja br izgTadnje

32* 251

1_____________________________________

,
:1'

uspora u vodnim akumulacijama, 11 ko ) tokove osrednje opterecene

, ' se za poplava i kisa pojavljuju si., koji napadaju ko
11;
i mnoge mutne struje sa i suspendovanim ristan prostor vodne akumulacije P s - 1;41
Ii nanosima. ) tokove kolicinama ..
1: , koji napadaju koristan
[: : Istrazujuci uslove parcijalnih zamucenosti de prostor vodne akumulacije . . Ps = 1,48
! lova vodnih akumulacija za kisa u
podrucju akumulacionog jezera Grosnice kod hk - korisna izraZena u metrima.
gujevca, zatim akumulacija kod i Zvor z (257) daje rezultate bIiske opazanjima
nika, utvrdeno da duzinom glavnog vodotoka, terenu. nanosom veoma' optereeene tokove
zbog nagomilavanja znatnih delova u ko treba smatrati , kod kojih srednjegodisnje do
risnom prostoru akumulacija, postepeno produzavala ticanje nanosa preko 2.000 m3/km! god.; kao nano
i daljina dometa vode, istim l opterecene tokove smatrati , gde
uslovima oticanja vode , dobijene srednjegodisnje doticanje nanosa ispod 200 m3/km!
navedenim metodama . god.
U , to moglo da thi Voda, koja prelazi preko treba da
vrati fiizvodno u tok kanalom
u uzduZnom padu korita glavnih vodotoka
uzvodnim delovima akumulacija, usled nagomilava log pada, iskopanog u zemlji sa zatravljenim obala
, ponegde osiguranirn zi'canim korpama (ga
erozionih . Medutim, kasnijim analizama
) ispunjenim kamenjem i obIutkom.
i odredenim pretpostavkama mogao da nasluti
uticaj zapreminske tezine mutnih struja kad za tu sluze i betonske , koje kori
kretanja vode, i samu daljinu
ste za evakuaciju voda iz korita za izgradnje
i filtera.
. dalo povoda, da kroz duza
..l an predlozi i sledeCi uprosceni obrazac za od U nekim slucajevima treba iznad glavne
daljine uspora kod malih vodnih akumu viti i malu retencionu zemljanu za zadrza
lacija, do 15 m , koje izgra \,an , devijacionim kanalima ubaclvati.
( grade u podrucjima gde erozionih u glavnu akumulaciju vode dobrim delom
: lobodene od .
Uzvodne kosine treba u normalnim slu
zastititi od udara talasa i abrazionih
L = hk + h . Za tu svrhu treba ih ! ili fasinama, ili
(01 m) (256)
! -=-u gabionima, kaldrmisanjem u pojasu, koji iz
lozen vode i udarima talasa.
1 nizvodne kosinetreba u redu zastititi
gde su: L - duzina u pra:vcu glavnog od "bombardovanja kisnim kapima" potpunim za
vodotoka u metrima; (i horizontalno travljivanjem kosina sa travama koje
stojanje od krune do preseka taju dubok koren, dobar povrsinski za
znog pada dna korita); - korisna hvat. Mestimicno rastojanjima 2-5 metara tre
h - vode maksimalnom l za u horizontalnim redovima postaviti ili
poplavnih valova u akumulaciji, od pocinkovane zice ispunjene oblutkom, redove
izrazene u metrima: t - predstavlja pad kamene kaldrme u 0,2-0,5 metara.
dna korita prirodnog vodotoka, izrazen u metrima, paznju i ceste , - kr
dok u - pad vode, uz pretpo tice, misevi i neke druge Zivotinjice vrlo rado ko
stavku da nagnut krivoj koja vrlo skrovista u telu zemljanih .
b!iska pravoj . pad treba sracunati iz slede~ snost moze da nastane, ako svojim hodnicima
ceg : prodru do u telu .
Zbog toga korisno, da se prilikom gradnje

_1!
= Jt I
.-~
( m) (257)
n u delu koji blti u "suvoj zoni", tj. iznad
n li' zicane mreze mreze od
alumomaterijala i plehova koji , tako da
onemoguci "hodnika" u nepozeljnoj zoni.
Pored toga, u zavisnosti od raspolozivog mate
gde : rijala za gradnju nasutih za male akumula
.I t - pad dna korita prirodnog vodo- , dobro i nizvodne kosine jezgra
toka od uzvodno dokle ocekuje delova od sabijene ~Hne bituminozne zemlje, sa m
uspora, i to uzimajuci tu deonicu da onemoguci ostecenje od glodara i sl. zi
iznosom pada, izrazenog u metrima. yotinjica.
Trebalmati u vidu da jednom izgradena kruna
Ps - predstavlja korelacioni. koeficijenat,
zadIiati konstantnu visinu, telo svake
vrednost iznosi za: nasute , bez obzira svu Z koju
) optereeene trebno posvetiti km izgradnje, podleze sle
vodotoke, koji napadaju perifeme ganju. Zbog toga i potreban stalan n nad
delove (koristan prostor) vodne odrzavanjem kota za 2-3 godine od
akumulacije . . . . . . . . 1'8 1,33 momenta izgradnje. Ako sleganje uzme vece raz..

252
 , se pristupiti novom nasipanju i denive
l! krune . Sleganje narocito opasno, ako
nastupi u delu kod preliva.
Zbog toga za preporuku da se
:; uvek u vrlo tankim suprotno nagibu korita to
ka okrenutim slojevima i da se mogucnosti vrsi
-sa odgovarajucom mehanizacijom. Ako se ovome
strogo povede racun, i ako se upotrebl za grad
nju materijal dobrog granulometri]5kog sastava, do
opasnijih i stetl1ih sleganja zemljiSta u telu nasute
brane doci.
napred napomenuto, da prilikom p05tav
ljanja tcla brane treba dobro ocistiti zemljiSte te
melja od korova, drveca i nevezanog materijala, 5
kopati "dzcpove" dati kontrapadne zubce i tek
onda otpoceti sa organizacijom gradenja brane.
Svaka zatrpana grana ili truli panj u temelju brane
moze da dovede do nezeljenih posledica u momen
tu kada akumulacija bude pod vodom.
Zato, vec kod pristupanja projektovanjl1 treba
cunati pored kuhature nasipa za telo i znatnu
kuhaturu iskopa za postavljanje tela brane u obcz
bedeniji polozaj.
Zapremina akumulacije i zapremina tela brane
moze da se sracuna osnovu pouzdane geodet
ski snimljene situacije u odgovarajucoj razmeri. Za
svaki metar visine akumulacije i za svaki metar vi
sine tela brane treba sracunati zapreminu, tako da
se ovim putem dode i do 5to pouzdanijih podataka
i do olaksane mogucnosti da se iznade najpovoljniji
ekonomski odnos izmedu zapremine brane i zapre
mine akumulacije.
11. VODOZAHVAI KOD MALIH VESTA(;IH
JEZERACA 1 NEI PROBLEMI
Prcma . vu, l! tipovi vodozahvata hvat se smatra kao najmanje komplikovan i kao
! se koriste kod vestackih jezeraca mogu najekonomicniji tip zahvata za vodu iz l vod
se svrstati u tri grupe:
) zahvati pri dnu;
) sifonski vodozahvati;
) direktni zahvat crptjenjem vode.
S obzirom da malc vodnc akumulacije
znatnih zaliha vodc rctko se kod i gradc pravi
yodozahvati pri dnu. Najcesce, pod odvodom !
dnu, podrazumeya se tunel iskopan izvan tcla bra
ne, takvih dimenzija, koje omogucavaju brzo pra
:Znjenje bazena za krace vremc.
Vodozahvat, koji se gradi ispod povrsine
dna temelja, se gradi kao cevni za
hvat od cevi koje se postavljaju i ugraduju
u armirano-betonsku gredu sa obodima. su re
dovno cevi precnika 150 do 300 . Nizvodno se
gradi saht, sa racvom u obliku slova ,," i dva za
tvaraca, tako da se vodozahvat moze lako da pri
kljuci u mrezu za navodnjavanje, i da posluzi za
potrebe eventualnog praznjenja akumulacije.
Iako vodozahvat pri moze da izvanredne SZ_ 192 - Male vodne akumulacije su put za integraZ
prednosti u pogledu koriscenja vode iz l akumu
l i uopste l navodnjavanja, kod knjige Calzechi-Onesti-a: 1
zemljanih brana trazi izvanrednu opreznost u
gledu postavljanja, jer eventualna sleganja i pukoti.
ne duz takvog vodozahvata pri dnu mogu da
I
"
(
[
~
f
[,
Sl. 191 Zemljana n sa direktnim vodozahvatom
sa plovkom (1), frm (2), pokretnim zgIobom (3)
i zatvaracnicom (4) Calzechi Onesti-u, predstav
Zja ekonomicno resenje ovog pToa (180)
uzrokuju razaranje tela brane. Zbog toga se
govu izradu da obrati posebna paznja, i naro
cito treba paziti da noseca betonska greda ovog za
hvata bude l0 svojoj duzini postavljena
zdravicu. Pad vodozahvata pri dnu treba da
bude izmedu 2~3%, zavarivanjc nastavaka vrsi
se posto se cev polozi u odreden polozaj, se
menjuju specijalni "naglavci sa zavojima".
Greda kojoj polozen vodozahvat drenira se
nizvodnom delu obicno za 2/3 svoje duzine i ova
se drenaza spaja sa drenazom nizvodnoj nozici
nasipa. Nasip oko grede biti vrlo pazljivo
raden ! cemu se pazi, da se udarima poremete
zglobovi cevi i sl. Tek kada se iznad zahvatne cevi
nabije pazljivo 810 nasipa od najmanje 1 metra de
bljine, nasipanje tela brane moze da se i tom
delu nastavi masinama. Prirodno da pre
i zatrpavanja zahvata ! dnu, da se saceka do
voljno dugo da se betonska greda nosac-cevovoda do
voljno stvrdne.
Cavalli preporucuje, da se vodozahvat ! dnu
gradi samo kod akumulacija gde brane visi
vecu od 10 .
Suprotno, vodozahvat pri dnu, sifonski vodoza
nih akumulacija.
Sifon se najcesce izvodi od celicnih cevi sa
trebnim zatvaracima, ih u poslednje vreme grade
i od azbest-cementnih cevi, i od plasticnih masa.
n zahvate '. brdskim susnim podrucjima. Crteii. iz
sZivno podrucje; 2
jezerce; 3 - zemljana n; 4 '!) n; 5
mikrocentrala; 6 - zaZivno polje za ratarske kulture;
6-7 - retencioni vocnjaci; 8 direktni vodozahvat;
9 - razvodna mreii.a za navodnjavanje
253
 Prakticna "sisanja" kod sifona iznosi oko
7 metara, zato sifon na:jcesce postavlja pored
preliva. (Koristi se iskop za preliv).
Pojedini komadi sifona mogu se skraCivati i1i
produzavati u zavisnosti od nivoa vode, se, su
: rQtno prethodnom tipu vodozahvata, omogucava
kod upotrebe sifonskih zahvata uzimanje vode
povrsine jezera.
Svaki sifon dnu ventil za usisavanje,
izlazu zatvarac, temenu kod mnogih sifona
"levak" slavinom za sipanje vode u trenutku
kada treba da instalacija pusti u rad. Kod nekih
prostih sifonskih uredaja punjenje sifona moze da
vrsi i rucno, kod vecine uredaja nacinjen
mali rezervoar iz kojega sa odgovarajucom
spojen sifon, i koji posto navisem nivou postav
ljen, sluzi za automatsko dodavanje vode sifonu.
Treci tip vodozahvatnih uredaja direktan za
bvat pumpanjem. Prvenstveno koristi samo za
terene koji nalaze iznad jezerskog nivoa i ne
gu da navodnjavaju gravitacijom.
Medutim, pored sistema kombinacije za uzi
.manje vode iz jezeraca mogu da budu i vrl0
proste. Tako splavu od 2 prazna benzinska
reta moze da se postavi aluminijsko i1i gumeno
odredenog precnika i l0 uz l treba odmah rasmotriti i projektovanjem malih
ne principu krive natege da voda
u nizvodna podrucja minimalnim tro
skovima.
Najcesce zbog relativno li iznosakostanja za
.~ dopunske objekte i vodozahvatne uredaje, organiza
ko'je izgraduju l vodne akumulacije
i~
deo l ptepustaju sopstvenicima zemlji
sta zainteresovanim za lokalno navodnjavanje.
Ipak, nego sto se pocne iskoriscavanjem
jezera treba uraditi i tzv. definitivne radove
denju brane i bazena i to:
Krunu brane treba posle dopunskih sleganja ze
l pokriti 10 sljunka i peska postize
;, da u toku leta ne dode do pukotina i ujedno
stiti od kisnih kapljica i erozije. Ako preko krune
treba da prolaze traktori i kolska zaprega onda
naciniti stabllnu posteljicu od sljunka i peska deb
ljine 30-40 i tek onda kaldrmisati napraviti
.asfaltni kolovoz. I brane kruni ograditi
tonskim ili drvenim stublcima, ali tako da vozila
llikako ne prilaze suvise blizu kosinama.
Za obezbedenje nizvodne kosine na:jcesce se ko
riste mesavine trava koje ne pustaju, duboko ko
renje, stite od erozije. U Iti se koriste mesavine
date u tabl. 3.
Lucerca '(Medicago .) i sl. vrste zbog dubokog
korenja mogu da bud1i l0 stetne kosinama
brana.
Za obezbedenje uzvodne "okvasene" kosine
treba u redu koristiti komade plocastih
pescara skriljaca, koji nalaze u blizini, i
krupan oblutak iz korita. U izuzetnim l
mogu se ugrozeni delovi uzvodnih kosina
brana koji nalaze pod udarom talasa oscila
jezera, stititi i specijalnim plocama od
lonita i azbest-cementa i I.
Desava da za kisa voda
u jezero i neko kompletno otkinuto drvo
granama i koren:jem. Da ne dosl0 do zacepljavanja
prelivnog organa, treba polukruZno oko usca u pre
li uzvodnoj strani kosine postaviti grubu reset
ku od gvozda i1i duraluminijuma, tako da 8 taj
deo ulaza u potpuno osigura kaldrmom u
mentnom malteru i 81.
Dalji problem moze da bude u filtracio
nih struja, nizvodno od brane kosini.
drenova ili kanalcica, i postavljanjem od
govarajucih precnika vodu odvesti dalje, nizvodno
od , kroz postavljene vodomere videti da li
postoje osetniji gubici vode. osmotriti i brzi
isticanja vode, imajuCi u vidu da opasnost od pro
viranja postoji kod svakog nasutog objekta.
Pri tome, proviranja bistre vode, bez suspendo
vanog materijala manje znacajna. Ako se pak,
kroz provirnu vodu pojavljuju mutne struje do
sta nanosa, takvo proviranje moze da bude vrlo
opasno i nekad da dovede i sam objekat u
tanje. U tom slucaju treba ubaciti ili novo "koso"
ili .. " jezgro od glinovitog materijala u deo
brane gde se konstatuje takvo proviranje, ako ono
nizvodnoj kosini, s tim 8to se otkopao
materijal tolike zapremine iz trupa brane, koliko iz..
nosi novo jezgro. Potom izvrsiti pazljivo
bijanje zemljanog materijala, dok sektor ne
bude saniran,
Ako se proviranje javlja nizvodno ispod temelja
brane, onda stvar nesto lak8a. moguce ot

. 63 - U sem trave za 1 m' pomine

Mesavina Mesavina Mesavina Me!!avina D

Latinsko ime 1 ~ Latinsko ime 1 2 Latinsko ime 1 m 2 Latinsko ime 1 m2

grama grama grama grama

Lolium italicum 1,5 Festuca pratensis 1,2 Festuca ovina 1,5 Festica pratensis 0,6
Festuca 1,0 Lolium italicum 2,0 u pratensis 0,5 Agrostis sp. 0,4
Lolium perenne 1,5 Lotus corniculatus 1,2 Trifolium hibrydum 0,5 um pratensis 1,2
Lotus corniculatus 0,9 pratensis 0,5 Trifolium repens 0,5 Dactylis glomerata 0,6
Trifolium repens hol. 0,6 rifolium repens 0,6 Lolium u 1,5 Lolium perenne 0,4
Festica rba 1,0 Lotus corniculatus 0,4
Trif. repens holandese 0,4

Svega 1 2 5,5 5,5 5,5 4,0

254

..
 kopati dno i postaviti ili mal nov predbran
sa glinenim jezgrom, ili dariti odgovarajCi beton
ski pojas - prag, njegovom zaplav baciti sto
vise kvalitetnog vodonepropstljivog zemljanog
terijilla.
Inace, opste prvim godinama gradnje, mala
proviranja mog da bd laka, prateca pojava, koja
tokom sledecih godina sama sebi nestati, i ve
s cesta kod zemljanih brana koja nemaj gli
neno jezgro. Cesto takva proviranja, mog lokalne
drenaze i lokalna nabijanja tog sektora brane z do
datak novog finijeg zemljanog materijala, da ih pot
klone.
Ako se izgradenim zemljanim branama pojave
sleganja iznad % od odgovarajce zapremine, onda
to znak za zbn. Nekad abnormalno velika sle
ganja zemljisnog materijala tel brane mog da
izazov nekaptirani i nedrenirani izvori, koji s
preseceni iskopom temelja osnovice i bokova brane,
zbog toga i 'Potrebno svaki otkriveni izvor
temelj ili bokovima odvesti odgovarajcim drenom.
U slcaj velikih sleganja se pristpiti povi

esg~
.,
20 30 m

Sl. 193 - Da i se sracunala zapreina ale vodne akuulacije, kao ~ zapreina n potrebno geo
detski sniiti teren i izgraditi odgovarajucu osnovu. U zavisnosti od zapreine akuulacije i velicine
n, pianovi se oicno rade 1: 500; 1: 1.000 i izuzetno 1: 2.500. Zapreinu akuulacl;e i
V
n treba racunati obrascu V = 0,33 . h (f1 +:& + -f1-:f;), gde h - hod izohipsi, f1 i f2 - isplani
etrisane povrsine zahvacene isto izohipso. Crtez iz studije (291) L. D. Worley-a, U.S.D.F.-S.C.S.

255

,.

 senju krune nasipa, uz odgovarajucu opreznost
i tehnicki nadzor.
Pravilna drenaza kod nizvodne nozice brane
ze blti izvanredno resenje u protiv sleganja
trupa brane. U tom slucaju se iskopa rov, koji se
napuni krupnim kamenjem, preko ovoga se
grubi granulometrisani materijal: pesak i slju
nak, i to postaje dobar filter. Rov se postavlja duz
donje brane, najnizoj tacci rova gradi se vode za transpiraciju biljaka, isparavanje sa povrsine
odvodni jarak-dren.
i kod svih drugih objekata, kao . izgrad i rezervi u zemtjistu koje mogu biti
nje zgrada, puteva pruga, i kod izgradenih vestac
kih jezeraca nebriga onih koji treba da se sta
raju odrzavanju istih, opasnost za male
akumulacije.
Uspeh se postize tamo, gde se jezero pravilno
Qdrzava, kontrolise , stanje or
gana, cak obezbede i propisi upotrebi vode i
njenog zagadivanja. Prema . lli-, tro gde su:
skovi odrzavanja, koji 1 izgradene brane jed
va da iznose godisnje lira, mogu da obezbede
dugi vek svakom izgradenom jezercu.
U vezi sa borbom protiv zasipanja erozionim na
nosima treba u podrucjima svih akumulacija
sprovesti odgovarajuce antierozione , od
se posebno istice izgradnja ilofilterskih sistema od
Zivog drveca i travnih formacija, kojima treba prak
ticno da se opkoli jezero svc do brane. izgradnji
biolosko-retencionih objekata l0 u
glavlju II.
U slucajukada u akumulaciju dospel0 dosta
sitnijeg materijala, onda se praznjenjem akumula
, ako vodozahvat dnu mogu materi
doncklc da odstrane.
12. POTROSNjA VODE KOD LOALNIH
NAVODNjAVANjA IZ MIKROAKUMULACIJA
!
i Poznato da navodnjavanje snazan Wo
u poljoprivrednoj proizvodnji. U trenutku, ka
.11 da se u velikom b~oju naprednih zemalja prelazi od
,
dolinskih ka navodnjavanju u brezuljkastim, i
brdskim podrucjima, interes za dobijanje vode, kao
dopunskog elementa u poljoprivrednoj proizvodnji
brdskih podrucja, nagl0 porastao.
Dok se bez navodnjavanja, u brdskim cesto i prakticno "nemerljivih" il.
drucjima mogla pretezno da gaje zita, i to najcesce
sa nepotpunim uspehom, primenom navodnjavanja
u mnogim podrucjima pocele su da se gaje sa us
skupocenije kulture kao: lucerka, povrce, od
govarajuce sorte 10za, ponegde i pamuk. S druge
strane, bez navodnjavanja resenja zadatka od
prvorazrednog znacaja za podizanje poljoprivrede
u brdskim krajevima, to borba protiv suse.
Susa " brdskom stanovnistvu", desct zivanjima, da skoro nijedan od navedenih l
kuje useve i stocarstvo. unistava ekonomsku
Qbnovu brezuljkastih podrucja i dovodi stanovnistvo
u zaostalost (Zuzik D. .: 298).
Da 1i se jedno podrucje moze da navodnjava
potrebno da se ispita vise osnovnih uslova: kli
mat, zemljiSte, raspolozive zalihe vode, stepen kon
figuracije terena i 081. Pri tome u odredenim uslovi
potrebna koliCina vode za navodnjavanje jednog
256
hektara zavisi od stanja vlage u zemljistu, reZlma
dnevnih temperatura, rezima padavina u vegetacio
periodu. rezervi vode u povrsinskim slojevima
zemljista, izbora kutlure koja se navodnjavati
i dr. Tako se dolazi do normi navodnjavanja.
Podneto normom navodnjavanja treba podra
zumevati koliCinu vode potrebnu za navodnjavanje
jednog hektara useva u kojoj su racunati i gublci
zemljiSta i dodate koliCine vode od mogucih pada
iskoriscene za potrebe uzgoja biljaka u vegetacionom
periodu. se moze predstaviti sledecim izrazom:
I
Nz = (Wp + W + W
1) 2 ( + + Wo) I
(m) (258)
- prinos poljoprivredne kulture predviden 1
u tonama suve materije: pr. 1 kg suve materije
psenice zahteva u procesu proizvodnje u toku
getacionog perioda u proseku od 400-600 litara
vode.
W koliCina vode koja se tr05i 1 hektaru
navodnjavane povrsine za odredenu kulturu biljaka,
i to za 1 tonu suve biljne materije (zrna zita, pamuc
nog vlakna i .);
W1 - koliGina vode koju odnose isparavarrja sa
1 hektara navodnjavane povrsine zemljista, racuna
juci 1 tonu suve materije (zrna, vlakna i sl.)
sve izrazeno u 3 vode;
- kolicina padavina koja ostaje u zemljistu
u skupljanja plodova do setve kulture,
izrazena u m 3 /hektar;
- iskoriscene padavine u vegetacionoj
di za svaku odredenu vrstu poljoprivrednog useva,
u m 3;hektar;
rezerva vode u racunskom sloju zemljista
predsetvene kulture u ;
\2 - rezerva u "racunskom sloju zemlji.
sta" (pretezno dublna oranicnog sloja) u trenutku
ubiranja plodova (zetve) u 8.
sam izraz (258) pokazuje da navod
ne mogu imati nikakvu ozbiljniju konstant
nost, jer zavise od vise samo promenljivih nego
Upravo momenti i dovode do l razli
citih situacija u pogledu potrosnje za navod
razliCitih poljoprivrednih kultura i stvar
ne potrebe za vodom.
Mada danas razradena raznovrsna
todika za utvrdivanje navodnjavanja u razli
oblastima i podrucjima, ipak potvrdeno, .
lativno vrl0 precizno organizovan.im naucnim istra
obrasca (258) nije u praksi moguce tacno odrediti.
Sta znaCi "W{J" i da li se moze
bez izvanredno velikih izdataka i specijalnih
tura "erozionim parcelama" ili oglednim zalivnim
poljima govoriti stvarnoj zalihi vode u nekom
"racunskom sloju zemtjiSta" tj. sloju zemljista do
odredene dublne, gde ta zaliha vode biti ras
polaganju korenovom sistemu navodnjavanih l
ka. Poznato , koliko su te dublne takvih slojeva za
visne od prirode zemljista i od vrste useva.
Zbog toga se u praksi preslo prakticno od
redivanje normi za!ivanja normi navodnjavanja.
Tako se u veCini zemalja sa klimatima slicnim na
si doslo do zakljucka da za vestacke livade,
pored vode koja se doblja od padavina potrebno
dodati jos oko ~.OOO 8 vode 1 hektaru u toku
vegetacionog perioda; za okopavine te se koliCine
uzimaju oko 1.800 m:J.lhektar, za postrno oko
1.500 m3lhektar.
Tako proracunato da svakih 100 m vode
potrebl'jene za navodnjavanje obezbeduju suve
terije gotovog proizvoda:
) kod lucerke 200 kg svega 2%0 od koliCine
ove vode;
) kod kukuruza u zrnu 170 kg 1,7%0 od
vode;
) kod sacme (kukuruz za stocnu hranu) 800 kg
8%0.
!; zbog relativnih nesrazmera potrosnje
vode kod vestackih livada u odnosu
okopavine, gde proizvodnja suve materije izraze
u ili od upotrebIjene kolicine vode znat moduI racuna za svaki letnji mesec posebno, posto
110 povoljnija, sva nova istrazivanja pokazuju, da
se redovno kod navodnjavanja vestackih livada tro
Sil kolicina vode z.a navodnjavanje nego 8tO
se dobljala prakticna korist od toga. Utvrdeno ',
da u normalnim slucajevima kod navodnjavanja
\,1estackih livada Cinilac , kao i Wo iz izraza
(258) mnogo veci, tome potrebna mno
go manja koliCina vode za navodnjavanje vestac
kih livada, nego 8to to danas predstavlja'ju uhodane
norme.
Pokazal0 se, da kod vestackih livada kolicina
vode dobijena svakodnevno od rose moze da bude
tako znatna, da u nekim slucajevima dostigne,
i premasi cinilac "" iz izraza (258). Naime travni
pokrivac uopste predstavlja izvanrednu prirodnu
napravu za "proizvodnju" kondenzovane vode iz
vazduha, koji zasicen vodenom parom, narocito
u vreme, kada su stabl'jike trave u svom najboljem
porastu tj. zelene.
U lti se zbog toga vestacke livade navodnja
vaju sa proracunskom kolicinomvode od 2000
m3/vegetacioni period 1 hektaru, meduusevi:
detelina i sl. i sa 1.200-1.500 m3/hektar. Prema to
, ako se jednom podrucju zeli da navodnjava
priblizno u istim povrsinama ) vestacke livade;
) okopavine i ) meduusevi onda , koristeci ita
lijanska iskustva l0 potrebno za 1 prosecni hek
tar vode za navodnjavanje za jednu godinu:
vestacke Iivade 0,3 ha 2.000 3 600 m vode, kao i troskovi proizvodnje.
okopavine 0,35 ha 1.800 8 . 630 3
meduusevi: trave i dete1ina 0,35
ha 1.400 3 . . . . . 490 m/h
Svega 1 hektaru potrebno vode 1.720 m zemljista u bujicnim slivovima i erozionim podruc
Drugim reCima savremena nauka potrebnim
vodama za navodnjavanja trudi se da iz najmanje
moguce kolicine dodatne vode izvuce 8to vecu ko
rist. U tom smislu, tek predstojida se detaljno
33
prouce norme navodnjavarrja za svaku nasu obIast
u specificnim uslovima.
Ko!icina vode, koja u 1 prosecnoj sezoni navod
njavanja, dotice u sekundi 1 hektaru naziva se
hidromodulom. Razlikuje se permanentni hidromo
dul, koji predstavlja prosecnu kolicinu doticanja
vode 1 ha navodnjavane povrsine u sekundi i
radni hidromodul, koji oznacava prosecno doticanje
vode u svakoj sekun'di sracunat efektivni cas
navodnjavanja.
Tako, , ako se nekom sektoru treba
u toku 100 dana da utrosi vode za navodnjavanje
1 hektaru 3000 8 onda blti:
) permanentni hidromodul:
3.000.000 litara
0,35 bljs( k
- dana 24 . 3.600 ~ek
) radni hidromodul:
3.000.000 litara
= 0,69 Iit/sek
100 dana 12 caso\ia 3.600 sek
Hidromodul Slvni podatak za proracunava
nje vestacke kise za za1ivna polja. U praksi se hid:-o
stvarna koliCina potrebne vode za navodnjava
nje zavisna ne samo od vrste zemljista, stanja du
briva i faktora odrzavanja zemljista, vec i od vrste
useva, stanja porasta i 8rednjemesecne izoterme
vazduha, kao i potreba za efektivnih caso
navodnjavanja u toku dana noCi.
18to tako, u praksi se razlikuju:
1) visoke norme zalivanja, tj. kolicine vode iz
nad 1.000 m;hkt;
2) srednje norme zalivanja, sa kolicinama od
600-1.000 m 3 /hektar;
3) niske norme za1ivanja, 8 koliCinama od 400
600 m 3;hektar u toku vegetacionog perioda.
Pored normi zalivanja (navodnjavanja) treba
razlikovati i semu navodnjavanj, koja se obicno
izrazava simbolicno:
+ n + odnosno: 2 + 4 + l
gde: - oznacava navodnjavanje cvetanja;
- u fazi cvetanja, - u fazi dozrevanja. Tako
sema navodnjavanja za pamuk obicno izgleda
sledeci nacin: 2 zalivanja cvetanja, 4 za vreme
cvetanja i 1 zalivanje u doba dozrevanja, tj. m =2;
4 i 1.
Prirodno , da u zavisnosti od sistema koji se
za 10kalno navodnjavanje (zalivanje
njem, zalivanje iz brazda, navodnjavanje potapa
njem) sistema kisenjem zavisi i ukupni utrosak
Vodeci racuna svemu onome sto navedeno
u poglavlju irigacionoj eroziji, mogu se uz odre
denu predostroznost podvrCi navodnjavanju i mnoga
, akose prethodno realizuju l vestacka
zera. Lokalna navodnjavanja mogu biti izvanred
privredi brdskih podrucja. kao 5to
vec ranije navedeno jezerca mogu istovremeno slu
ziti i za uzgoj ribe, ponekad i za rekreacije.
257
 G I XIV

OGLEDNI SLIVOVI . PILOT BAZENI I NEKI PROBLEMI

NAUeNOISTRA%IVAeKOG RADA

1. UVOD ni ogledi terenu, ogledna l, "demonstracione

povrsine", ogledne farme i sl. Medutim, og
U svetlu nauke eroziji zemljista i uredenju ledne slivove za proucavanje oticanja voda i nanosa,
jicnih tokova pod "oglednim slivom" ili "pilot-baze formirali su svajcarski strucnjaci Engler i Burger,
nom" treba podrazumevati izdvojeni sliv oko 1900. godine. Ubrzo zatim, 1903. godine otvo
eroziono podrucje, koje sluzi za proucavanje i rena cuvena Coveet-Laboratory Experimental
sticanje iskustva primeni kompleksnih mera i ra Station u Sev. Karolini (USA), potom niz takvih
dova za borbu protiv erozije, suse, bujicnih poplava oglednih slivova i stanica stvara se u ]apanu, Fran
i privredne zaostalosti. cuskoj, SSSR-u, lij i dr.
it Podaci razliCitih naucno-istraziyackih antierozio
nih stanica u svetu ukazuju da postoje moguenosti
Kod prvih eksperimentalnih stanica u oblasti
erozije, oglednih slivova - pilot bazena, najce.
za takvim uredenjima slivova i erozionih see su iskljucivo istrazivani uzi, naucno-tehnicki
podrucja, pri kojima se, uz ulaganja rada i finansij pokazatelji, kao , istrazivanja oticanju
skih sredstava, koja srazmerno nisu previsoka, vrsi voda u posumljenim i nedovoljno posumljenim sli
istovremena borba protiv erozije zemljista, suse, vovima, (slivovi Sperbelgrabena i Rappengrabena,
poplava i privredne zaostalosti. Rezultati takvih is . Engler - Burgera u Svajcarskoj), ili istrazi
trazivanja potvrduju, da se najveei uspeh kod ure yanja doticanju korisnih voda i intenzitetu ero
denja slivova i erozionih podrucja postize, zije (Coveet Laboratory), su vrseni odredeni og
samo u slucajevima, kada se uredajnim i ledi iz poljoprivrednih i sumskih .
radovima, daje odgovarajuei tretman samo za Sa napretkom nauke i tehnike i opsteg ekonom
8titi zemljista od erozije i poplava, vee i skog razvoja, i ukljucivanjem razlicitih strucnih
zastiti vode, i kise kao sirovine za proizvodnju, kipa naucna istrazivanja u protiv sprega:
kao i razvojnom programu privrede i prosvete. erozija zemljista, suse, bujicne poplave i privredna
U redu, znacajno, da uredenje zaostalost, evoluiral0 shvatanje ogled
it
I
bUjicnih slivova i erozionih podrucja, treba nacelu
posmatrati sa gledista problematike: iskoriseavanje
slivu pilot z.
Ogledni s1ivovi - pilot bazeni , engleskom iz
zemljiSta - iskoriseavarrje voda - i unapredenja govoru: "pajlot bazen" ili "pajlot sims") stvoreni
privrede stanovnika, koji takvim podrucjima zive. su danas u mnogim oblastima Severne i ]uzne
Naime, sve dok se shvati1o, da borba pro rike, Evrope, Afrike i z, i u njima se izvode spe
tiv erozije i tokova, ne samo sastavni deo l razvojni programi.
za konservaciju zemljista, vee i borbe za za Prema shvatanjima americke sluzbe za konser
8titu slivova i konservaciju yoda, kao i borbe pro zemljista i voda "razvojni programi" oglednih
tiv susa i izvlacenja iz privredne zaostalosti pasivnih slivova, pilot bazena treba da obuhvataju:
podrucja, nije borbi protiv erozije i
plava vidniji napredak. 1. Tehnii:ki radovi
Zbog toga, danas postoji zivi interes samo
kod strucn:jaka, koji se bave pitanjima erozije i 1.1. Antierozioni radovi i mere za zastitu i sta
poplava, vee i kod ekonomskih eksperata i bilizaciju zemljista i odbranu od erozionih nanosa,
odgovornih privrednih foruma, za pristupanje kom stvorenih usled delovanja vodne i1i eolske erozije;
pleksnom proucavanju, oglednim slivovima 1.2. Radovi i mere za konservaciju voda od iz..
pilot bazenima, fenomena: erozija - vora i atmosferskih taloga kroz izgradnju vodnih
l susa privredna zaostalost. Smatra se, akumulacija i mikroretencija;
da bez oglednih slivova - pilot 'z, 1.3. Tehnicki radovi poljoprivrednim 1 sum
guce pravilno sagledatini problematiku u erozionim skim melioracijama, navodnjavanju, odvodnjavanju,
podrucjima (Margaropulos .: 5). terasiranju, izradi gradona, retardacionih vodopu
Za pojedina pitanja iz sprega: erozija - teva i sl.;
poplave - suse - privredna zaostalost, ranije 1.4. Radovi regulacijama korita i korekcija
su formirani pojedinim zemljama eksperimental tokova, retenciji nanosa, stalizovan'ju

258
obala, odbrani od klizista i odrona i 81.; 3.9. Socioloska istraZivanja u vezi sadasnjim
1.5. RazliCiti bioloski radovi u zastite od stanjem i buducim privrednim i socioloskim prome
erozionih nanosa l, vodnih akumulacija i s u slivu: arondacijama i komasacijama, izgrad
nih objekata: podizanje ilofilterskih sistema, kon hidro-me1iorisanih si8tema, izgradnji lokalne
turnih rovova bioloskom zastitom, zasejavanja dustrije i preradivackih radionica i 81.
travom, posumljavanje, podizanje retencionih voc ]edan od nasih prvih eksperimentaInih slivova
njaka i visegodisnjih poljoprivrednih kultura i I.; ! bazena formiran , od Instituta za vodo
1.6. Radovi podizanju vetrozastitnih i l privredu Srblje, 1953. god. Za tu svrhu izabrano
zastitnih pojaseva i ostali radovi zastiti od eol podrucje potoka "Ripe" de8ne pritocice Topciderske
ske erozije. reke. Nalazi 25 km juzno od Beograda, nedaleko
od zeleznicke stanice l, pruzi Beograd -
Mladenovac - Nis.
. Ekonomsko-privredni radovi i mere Sliv povrsinu od svega 60 hektara i tu 8
. vise od 18 godina vrse komblnovana proucavanja
2.1. Radovi arondaciji i komasaciji zemljista vodne i eo1ske erozije, oticanja i konservacije voda,
mere za reorganizaciju podrucja; kao i zastite zemljista od erozije. Svojim nadola
2.2. Radovi unapredenju sumarstva, ratar skom, 1949. godine, taj sliv izazvao
stva, vocarstva, pasnjarstva, stocarstva, lova, ribo prekid pruge i visednevni zastoj u sabracaju.
lova, turizma i sl.; ureden tehnicko-gradevinskim i l0
2.3. Infrastrukturni .radovi izgradnji putne sko-retencionim merama. Danas ovim radovima
mreze i slicnih objekata potrebnih za razvoj trgo sliv skoro potpuno smiren. Rezu1tati istraziva
vine i ekonomike, zanatstva i industrije; nja jos 8 u celosti' publikovani. (Institut za vodo
privredu ,,]aroslav rn": Stefanovic .: 238).
2.4. Radovi unapredenju zanat8tva, izgradnji
Jokalne industrije i unapredenju trgovine i I.; Kasnije slicnipokusaji vrseni i u drugim
nasim podrucjima, nedostatak svih ovih 8
2.5. Radovi i mere za podizanje prosvecenosti i trazivanja u parcijalnom i nepotpunom sagleda
izgradnji strucnih kadrova, otvaranju kurseva za vanju mnogih od navedenih problema, kao i to da
traktoriste i automehanicare, kao i raznih kurseva za takve ogledne nije izraden niti 8proveden
u poJjoprivredi, sumarstvu, zanatstvu i trgovini. odgovarajuci razvojni program. delom uz
rok za ovakvo 'stanje kod : nedostatak {
sijskih sredstava i ne8agledavanje odgovarajucih
I. Naulno-istrazivacki radovi sluzbi potrebe za ovakve radove.
3 1 .', . " d' d k Medutim, bez oglednih slivova i razvojnih pro
... .:. str:zlV~nJa r~zlI~:otlcanJa vo ~ pr~ ~ grama, kompleksno proucavan'je sprega: erozija,
hC~Jdl 1 pr~ .1ck~nJu f~ZI'lO nanosa re m ~ bujicne poplave, suse, privredna zaostalost, nije
1 rometrlJs lm pro 11ma; moguce (Dils . : 222).
.2. Odredivanje srednjegodisnjeg intenziteta ero
zije u sadasnjim i buducim uslovima u oglednom
slivu - pilot bazenu; 2. IZBOR VELICINA OGLEDNOG SLIVA
3.3 Odredivanje gubitaka plodnosti zem1jista pod PILOT BAZENA
raz!icitim uslovima tretmana i upotrebe zemljista
i njegovom tretiranju antierozionim merama; u zavisnosti od toga, da li zeli da ogled
3.4. Raz!icita bioloska i biotehnicka' istraziva nom slivu obuhvati istrazi samo odredena proble , '

nja u vezi sa gajenjem visokorodnih sorti matika, zavisi i sam izbor i veliCina pi10t bazena.
vrednih kultura i brzorastuCim sumskim drvecem, Ako u pitanju istrazivanje odredenih tehnic
kao i livada, pasnjaka i suvata; kih pokazatelja, ogledni sliv - pilot bazen moze
3.5. Razlicita klimatoloska istrazivanja u vezi da bude relativno mali, od 1-10 km 2 povciine.
delovanjem pojedinih klimatskih faktora Naprotiv, ako u pitanju problematika privrednih
razvoj erozionih , kao i odgajivanjem l proucavanja, najcesce veliCina oglednog sliva, pilot
privrednih i sumskih kultura, i zastitom od poplava bazena treba da se krece od 100 do 300 k~ (10-30
i bujicnih nado1azaka; hiljada hektara).
.6. Ekonomska istrazivanja'O odnosimaU Naime, . problematika ;,covek u 8
ljoprivredi, sumarstvu i drugim grariama u .ogled ili erozionom podrucju ii njegov odn08 prema
nom slivu, kao i stanju trzista i plasmana robe vredi" vrlo teska za pravilno sagled;3.vanje, ako
u sadasnjim i buducim uslovima, kao i u kretanju povrsina pi10t bazena od 100 km2 (10.000
potraznje i njenim perspektivama za buduce proiz ). narocito slucaj, kod ekonomskih i socio
vode oglednog sliva pilot bazena; Ioskih istrazivanja, kada ; potreba
3.7. Demografska istrazivanja stanovnistvu, vanja migracija raseljavanja stanovnistva, kada
njihovoj 8trukturi, dohotku, zaposlenosti, pr08vece potrebno da se utvrdj stvarno Jcretanje licnih do
nosti i shvatanjima, zdravstvenom stanju i 81.; hodaka od zaposlenja u poljoprivredi i lokalnoj jn
3.8. Istrazivanja pravno-ekonomskim dustriji i zanatstvu (Andrejevic .: 204).
u oglednom sIivu - pilot bazenu u vezi Slicno stoji i kod problema ispitivanja steta od
vatnim posedom, servitutnim pravima, ekspropri erozije, susa i poplava. Sliv manji od 100 km2 ,
i 81.; . makoliko gusto 'naseljen podesan za potpu

33* 259


'4.
i!

!.

LEGENDA

() kisomeri
1A-
erozione
parcele
"i
sa stivnicima 18-6
' prelivi 1
m'lkrostivovi S1-S~

~~J\~ill\j1]~
[1 ogtedna stanica Razmera
100 2 300 4 500
I I I 1 t

St. 194 - Situacioni plan oglednog sHva "Ripe"

260
nije sagledavanje tih steta, su one povezane i disnjih, januarskih i julskih temperatura vazduha
klimatskim fenomenima sirih oblasti. (izotermalne karte) , karte vlaznosti. vazduha (karte
Americka iskustva, kao i itsk izohidri), karte dublne i rasprostranjenja snega,
-tuniskih kompanija za radove i kon ruze vetrova i izohijetalne karte vladajucih vetro
servaciju vode i zemljista u podrucju Severne f va i sl.;
ke, pokazuju da i potrebe za utvrdi.vanje produk k) kartu erozije, srednjegodisnjem inten
tivnosti zemljista i efekata preduzetih privrednih zitetu erozije uz vidne oznake svih aktivnih geo
radova za izvlacenje iz zaostalosti podrucja, zahte morfoloskih procesa (kliziSta, odrona, meandri, pla
vaju da se za ogledne slivove pilot bazene,iza zeva, nasipa i 51.).
takvi slivovi ili eroziona podrucja, koja su u Pored toga, za svaki ogledni sliv - pilot bazen
najvecem stepenu karakteristicna samo za glav treba sracunati: srednju nadmorsku visinu sliva
oblast istrazivanja, vec onatreba da reprezen (HsrJ; srednju visinsku razliku (D); srednji pad
tuju sire oblasti u svim njihovimvaznijim odlika sliva (Jsr) i odrediti sve vaznije parametre, kao 5tO
: gflski glski hidrolski kli su: povr5ina sliva (F), duzina sliva (L), vodo
tski antropoloskim, blljnogeografskim i 81. delnice (), duzina svih pritoka 1 i II [eda (Ll). Za
takve odlike mogu da sasvim slivovi, tim treba odrediti karakteristicne koeficijente sliva:
vec slivovi i podrucja od vise desetina ki10metara koef. obIika sliva (), koef. vodopropustljivosti
kvadratnih. (S1), koef. vegetacije (S2) , koef. asimetrije (), koef.
S druge strane slivovi mnogo veci od 300 km 2 vijugavosti toka (), gustinu hidrografske mreze
zahtevajtf kod kompleksnih proucavanja i znatne (G) i izvr5iti kompletnu dijagnozu slivnog podrucja.
investicije, te samim tim i nisu pogodni za ogledne Uz sve treba prikupiti i sledete podatke og
slivove - pi10t bazene. lednom slivu - pilot bazenu:
Podatke stanovnika, njihovoj struk
turi, starosti, zaposlenosti, zdravstvenom stanju, do
3. UTVRDIVANJE OSNOVNI INDEKSA hotku i sl.;
OGLEDNOG SLIVA Podatke poljoprivrednim prinosima zitarica,
okopavanja vocaka i vinograda kao i 8tanju 8tO
Za svaki ogledni sliv - ' pi10t bazen treba izra carstva, broju krupne i sitne stoke, raspolozivim
diti u podesnoj razmeri odgovarajuce preg!edne kar pasnjacima i livadama, sumama i sikarama i 81.
te, i to: NaroCito proanalizirati podatke stetama od
) kartu konfiguracije terena sa izohipsama, bar zije, susa i poplava, kao i drugim elementarnim
svakih 100 metara vertikalne udaljenosti. pogodama (grad, visok sneg i sl.);
) hidrografsku kartu, gde blti predstavlje Podatke domacoj radinosti i 10kalnoj industri
pored glavnog vodotoka i sve pritoke 1, II i 111 , kao i migracionim tendencijama stanovnistva
reda, bez obzira da li kroz ih protice stalna voda, koje u podrucju oglednog sliva - pi10t bazena zivi.
i1i vode samo posle jakih kisa l1aglog top Sve ove podatke treba srediti i numericki i gra
l snega; fiCki i ! tome znacajno da se utvrde tendencije
) geolosko-petrografsku kartu, gde treba prirastaja stanovnistva, kao i postoji li prirast,
red geoloskih perioda da budu izrazeni i petrograf stagnacija opadanje prinosa u poljoprivrednoj i
ski oblici svih stena, koje grade povrsinske slojeve sumskoj proizvodnji i da li se iz tih podataka mogu
sliva; ustanoviti pouzdani znaci deplesije (potpune de
d) pedolosku kartu sa jasno oznacenim dubina iscrpljenosti poljoprivrednih zemljiSta).
horizonata; tipovima zemljista i
tetima (bonitetnim klasama);
) kartu vegetacionog pokrivaca, sa izdvojenom 4. EROZIONEPARCELE
sumskom vegetacijom ' poljoprivrednim kultura
, kao i formacijama. pasnjaka i suvata. Kod sum istrazivanja erozionim parcelama treba
ske vegetacije treba da budu oznaceni tipovi sasto da bude u utvrdivanju sadasnjeg stanja erozionih
, kao i njihova starost; i obrast, stepen devasti procesa u zemljistu i njihovog intenziteta, kao i ut
ranosti i sl.; . vrdivanja rezima oticanja vode i nanosa. Erozione
[) preglednu kartu sadasnie upotrebe zemljista parcele su laboratorije u prirodnimuslovima.
u poljoprivredi i sumarstvu gde treba oznaciti: Erozione parcele su ponikle 2: potrebe za kvanti
, livade, pasnjake i suvate, sume, baste, trstike,
tativnim odredivanjem procesa erozije. Naime,
bare i v", urbaIne predele, nanosom ili nim pedoloskim ispitivanjima zemljista moze da se
plavnim vodama upropascena zemljista, vocnjake, utvrdi tip zemljiSta, stanje i razorenost pojedinih
vinograde, malinjake ' sl.; horizonata, vodni kapacitet, struktura. dubl
obradivog 810 i niz hemijskih osobina zemljista.
g) kartu naselja i rasporeda industrije i zanat
se takvim ispitivanjima moze dovoljno si
stva, rudnike, sumske l, pruge i pute
gurno da odredi sustinska otpornost zemljista
, poljoprivredne farme i preradivacke pogone i sl.;
eroziju u uslovima klime i kisa i vetrova te
h) kartu stocarstva i stocarskih farmi; renu koji se ispituje, niti se moze da utvrdi tzv.
i) kartu 10va i ribolova; srednjegodisnji intenzitet erozije. Karte, kod kojih
} razlicite padavinske i vremenske karte, kao izrazena otporn08t zemljista vodnu i eolsku
8to su: karte padavina, karte bujicnihkisa, karte eroziju, i kod podataka srednjegodi
frekvencionog kisa, karte srednjego snjem intenzitetuerozije, nisu prave karte erozije.

261

Zbog toga ul0zili napore mnoge strucne insti
tucije i istraZivaci sirom sveta, da putem erozionih
parcela, u neposrednim uslovima klime, vegetacije,
antropogenih i drugih i1, odrede srednju ot
pornost zemljista eroziju i utvrde srednji godisl1ji
intenzitet erozije. U tom pogledu narocito pred
. Americka i Sovjetska sluzba za konservaciju
zemljista i voda odnosno za borbu sa erozijom i
tokovima. U tim zemljama u toku posled
40 godina formirane su mnogobrojne erozione
parcele, i u mnogim podrucjima takva ispitivanja
su potpuno automatizovana. Ovakav ispiti
vanja prihvatile i ostale zemlje, i danas l0
mnogo erozionih parcela u podrucjima oglednih
vova u Italiji, Francuskoj, Grckoj, $, Rumu
i drugim zemljama.
Izgradnja erozionih l odrediva
njihovog oblika i njihove velicine.
istrazivanjima Graveliusa i Ackermann-Co
rintha najpodesniji oblik erozione parcele oblik
kvadrata. Tako za erozionu parcelu velicine 100
2 ! oblik kvadrat stranice 10 . iznosi
vrednost oblika sliva;
F vode duz ivica parcele.
= 028
, -F = 1 12'
'
L2
Graveliusu (izrazi 15, 16);
Ek = 11 F 1,77 Ackermanu-Corinthy (izraz 17)
V :r
Za oblik parcele pravougaonika
L" 11,0
= 20 m iznose ove vrednosti;
= 1,40; = 0,25;E k = 1,77
oznacava da oblik erozione parcele pravouga
onika podleze vrlo velikoj varijabilnosti u poglectu
doticanja vode od + 0,40 0,75 te iz takvog
oblika mogu dobiti pouzdani podaci za
senje sa l velike povrsine podrucja. Takve
oblike treba izbegavati.
liC erozionih l vezana za
zadatke kojima treba da posluzi. Najcesce
te veliCine krecu od 100 do 200 2 Erozione
cele ispod 100 2 optimalno za ispi
tivanje brdskih zemljista, posto povrsinama
od 100 2 tesko moze da dode do ozbiljnije
koncentracije mlazeva usled povrsinskog oticanja
vode za vreme jakih kisa ili naglog topljenja snega,
te dobijeni rezultati opaZanja takvim parcelama
mogu da dadu pravu sliku onoga sto se istovre
desava vecim povrsinama terenu.
Erozione l od 200 2 imajunezgodnu
stranu u tome, sto zahtevaju velike totalizatore i1i
slivne komore i to mnogo poskupljuje instalacije
, rad opazanja podataka i odciavanja
takve l. pravi1u erozione l orani
marrje od erozionih l pasnjacima,
ili u sumskom l. Za sasvim ravne te
erozione parcele mogu da budu i od
100 2 , tu najznacajnije opazanje procesa
.,bombardovanja zemljiSta kisnim kapima", dok
262
slivanja vise ujednacen, kako za
ve1ike, tako i za male povrsine.
Erozione parcele grade taj , sto se
okolno zemljiste izoluje tako da istog dospe
erozionu parcelu nikakvo povrsinsko ili
sko podpovrsinsko oticanje vode od kise i1i top
ljenja snega. Na erozionoj parceli povrsinski otice
voda od kise snega, koja pala isklju
civo tzv. neto povrsinu erozione parcele. Za tu
vodu, koja povrsinski otice neto povrsine erozio
parcele grade hvataCi, slivnici ili specijalne
bazenske komore, totalizatori.
Izolacija neto povrsine erozione parcele moze
da izradi taj , da duz ivica parcele
kopa rov do 30 dubine i 20 sirine. U taj rov
se ! jezgro od gline ilovace, iznad se
ostavi ostra ivica, od specijalno impregniranih da
saka, od antikorozionog , ili slicnih kombina
cija, s tim sto se kod ugradivanja slivnika obicno
najnize stranice erozione parcele obezbede i
betonsko-asfaltnim bankom sa ostrom od
cinkovanog i1i nekim sliCnim .
Jezgro od gline ili potrebno zbog suz
negativnog delovanja letnjih susa doti
1,00
=1.0
5 ;
fl '~
I
I
I
I
\0"1.
m
Sl. 195 Predlozeni oblik standardnog tipa erozione
parcele. Neto (radna) povrsina 100 2 Oi parcele
= 38,78 . Duzina parcele pravcu nagiba L = 11,0
. . oblika parcele: = 0,195 (38,78: 11,0) 0,687
Sl. 196 - Prosta konstrukcija hvataca eolskog nanosa.
" prsten od pocinkovanog iU aluminijumskog
precnika 113 , visine 20 , debljine 1 . - le~
vak od debljine 2 sa ispusnom cevi ""; n
zice levka .; - konzole koje se oslanja filter
"-"; F - poklopac od 8 perfoiranim dup1im
dnom izmedu kojeg su ubaceni filteri za eolski nn8
 I JARAK III NASIP U praksi uzima kao uhodano v, da mak
~P::iili"ii!!~ simalno doticanje vode erozionoj
moze da nastane k 'jakih
---. -- IZOLACIJA LI,""
jicnih kisa, i to u trenutku, kada zemljiste
I : I ILI TERI5A>llH DASAKA
1. zionoj zasiceno vlagom. osnova za mak
11 t-~- _... ~!I
simalni dnevni doteklih ko1iCina vode i
I OPlMAL'/.A
I
():' POKRETNA KOMORA
uzima visina dnevnog maksimuma kise,

~
OOLIMA I
I POVRplNA
zabeleienog viSegodisnjem periodu.
I
I

\ 100 2QO MtT '/

Z U l, kada ide izgradnju velikih
I tonskih rezervoara, gde treba da se zadrzi sva voda
"- K"LDRMA i nanos prispeli sa jedne erozione parcele u toku
" '- 3, 6 12 za osnovu se uzima zbir svih

!I
davina za 3, 6 12 meseci u najkisnijoj godini
LIMA ---
~ ,_.,,-# .> godiSnjeg perioda, i tih kolicina vrsi
dimenzionisanje betonskih reozervoara. Na kraju
I
tog perioda (3 i1i 12 ) vrsi obracun nano
] sa u rezervoar, i prispele vode, ukoliko l,
dovoljno zasticena od isparavanja, tj. ako
izgradeni l rezervoari.
Na'jsigurnija opazanja vode i nanosa erozio
nim parcelama mogucna pod uslovom, ako
se dospele koliCine osmatraju li
zervoarima odmah sd posle prestanka do
11
JI, ticanja vode i nanosa od jakih kisa. Zbog toga i
1:1 slivnici, totalizatori betonski rezervoari uglavnom

i dimenzionisu tako, da se njima mogu meriti
.""",:tti;::u;; 70-120 F maksimalni dotcaj vode i nanosa od najvsih dnev
nih maksimuma kisa.
100-150 ' Na oglednim l u podrucju bujicnih li
va ~ Grdelickoj klisuri i pi]ot bazenu t1 Ripnju,
Sl. 197 1) Sematski prikaz ispravno projektovane sve lzgradene erozione parcele l su slivnike od
erozione parcele. II) Sema postavljanja Hmnigrafskih
instalacija i preHva nizvodnom del'U erozione gvozdene buradi, od kojih svako l0 zapre
cele: - plovak Hmnigrafa; preliv tipa :ninu o~.. 200 litara. U zavisnosti od tipa zemlji
son; C-D prihvatna komora sa filterskim s'Udom (F); sta, vt:lI erozione parcele, koja se kretala od
odvodna cev za vod'U; preHv tipa n 120-:20~ 2 , nacina obrade zemljista i vegetacionog
od 900
~kv~, poroz~~osti. zemljista i nagiba, za
klse oVlh podrucJa blla su dovotjna 2-3 gvozdena
Erozione parcele sasvim ravnom terenu buret~, navedene zapremine od 200 litara, da se
umesto slivnika specijalno izgraden li uhvatlla sva dotekla vo,da i nanos i posle najvecih
odvodni pokriven kanal, koji se ugraduje podzemno kiSa.
sa nagibom tako da se omoguci merenje Visegodisnja proucavanja problema dimenzioni
oticanja vode i i utvrdi srednji intenzitet sanja .optimalne zapremine s1ivnika, da se
erozije. u~vat1 ~.otekla voda i nanos i poslc
Ako se radi izgradnji vise erozionih parcela klsa, omoguclla su postavljanje sledeceg izraza:
istom terenu, onda ih u kojem l treba
postavljati jednu do druge. Razmak izmedu sused
l treba da bude 5-8 . Iw! = f . . . S1 S2 . (0,04 + 0,1 . 5 I
Slivnici mogu da budu izgradeni od betonskih
komora, , rezervoara od gvozde ( litrima) (259)
buradi. Na tim buradima grade li
organi, tako da voda iz jednog bureta moze da gde su: W opt optimalna zapremina slivnika za
moguce maksimalne vode i nanosa, koja do
liva u drugo, koje nizvodno dublje ukopano vo
da iz drugog moie da preliva t1 trece i sl. Slivnici tice sa jedne erozione parcele za vreme maksimalne
kise. zapremina izrazena u litrima; f
od gvozdene buradi se lako odriavaju i
l mnogo laksa nego kod izgra
- predstavlja neto povrsinu erozione parcele
2 ; - maksimalni dnevni talog od kise, izra
denih betonskih komora i bazenCica.
zen u ; - kvadratni koren iz srednjeg
U prilozenim slikama dati su nacrti normalnih pada l izraien metrima; koeficijent
erozionih parcela i njihovih dimenzija (sl. 195, 197). lika parcele i iznosi:
Medutim, jedan od problema kod postav
l erozionih parcela, jeste u odredivanju zapre
,)
=
slivnika betonskih komora, u koje , 195 L
g10 da stane maksimalno moguce dotekle ko1iCine
vode i erozioni nanosi usled jakih kisa ili naglog gde - duiina erozione l
trima, L - duzina parcele pravcu najveceg
topljenja snega.
 nagiba u metrima (izraz 12); S1 predstav1ja koe
ficijent vodopropust1jivosti zem1jista i rijegove vred
nosti idu od 0,4 za jako vodopropustljiva zem1jista
(ki, peskovi, sljunak i sl.) do 1,0 za vodo
nepropustljiva zemljista (teska glinena zem1jista,
dri eruptivi isl.). Ako se geomehanickim metoda
odredi koeficijenat vodopropustljivosti () onda
se odnos ovoga koeficijenta i koeficijenta Sl moze
ustanoviti iz tablice 8; S2 predstavlja koeficije
nat vegetacionog pokrivaca i njegove vrednosti idu
od 0,6 za l pod najgus6im sumskim pokri
do 1,0 za parcele pod oranicama ili goletima.
Za erozione 1 pod travnim pokrivacem
pod vocnjacima vrednost koef. S2 krece se od 0,7
0,9 (jzraz 1).
Tako , ako su odabrane dve erozione
1, jedna oranic1, druga pasnjaku, , kod svake erozione 1 meriti tempera
u obliku pravougaonika veliCine 10 15 m = 150
2 , nagiba od 0,25 m (25 0) i kod sti, kao i isparavanje. Isto tako treba precizno vr
l utvrden ist1 koef. vodopropustljivosti
'
= 10-6 odnosno 81 0,7 iznosice optima1na zapre
mina slivnika, pod uslovom da = 68
maksimalni dnevni talog od kise u visegodisnjem
periodu;
) za slucaj l oranici;
It Wopt = 150 2
+ 0,1 VO,25)
68 . 0.65 .0,7. 1,0 (0.04
417,59 tara
) za slucaj erozione 1 pod pasnjakom;
Wopt 150 2 68 . 0,650,7 . 0,7 (0,04
+ 0,1 VO,25) = '187,31 litara
tome, za slivnike u koji stala sva voda
i
i nanos za slucaj maksimalne kise, potrebno u
gornjim za erozionu l ! areometara za specificne tezine od 1.000 do 2.000
tri bureta od 200 litara, dok za l gr; garnitura termometaraza vodu, tehnicka vaga
snjaku potrebno dva takva bureta. !
cunima pretpostavljen maksimalni intenzitet ta~
'
kve kise od 1 . minut, s tim da trajanje toga
intenziteta moze da se odnosi i svu koliCinu l
kise, u slucaju od 68 ,
5. OPREMA ZA RAD NA RZN1
PARCELAMA
Svaka eroziona l predstav1ja jedan deo 1
boratorije u prirodi, i podaci dobijeni iz takve
rodne laboratorije cesto su veceg znacaja, od
dataka dobijenih u vestackim uslovima. Posto ispi
tivanja erozionoj parceli mogu da budu vrlo
I
[. raznovrsna, potrebno za ovakva ispitivailja imati
i odgovarajuci instrumentarij.
U redu svaka eroziona parcela treba
mogucstvu da u neposrednoj blizini jedan l
viograf i jedan kisomer, kako se mogle pravilno
osmatrati padavine. Pod uslovom da. tereri nije mno
go ispresecan, najvece dozvoljeno odstojanje parce
l od kisomera iznosi metara. Mnogim meren"ji
utvrdeno, da narocito jake kise u brdskini
predelima padaju sa nejednakim intenzitetima i da
se kod dva kisomera rastojanju od do
264
500 metara mogu naci razlike u ukupnoj kolicini
padavina, koje iznose ipreko 10% (Rowe and
Colman, ).
Obican kisomer sluzi' i za kontro1u p1uviograf
skih podataka i za slucaj, ako se desi da mehani
zam pluviografa otkaze, obican kisomer bez l
viografa nijic: pouzdan, zavisi od subjektivnih
citanja osmatraca, cesto i od njegove valjanosti.
Zbog toga U oglednom slivu potrebno da se
vise pluviografa i vise kisomera, s tim da se kiso
meri postave u .temenima trouglova ravnostranog
tipa, stranica iznosiia maksima1no 400-500
. ! tome kara:kteristicnim mestima treba ug
lavnom postaviti pluviografe.
Pored ovoga rastojanjima ne manjim od 1
km treba vrsiti opazanja temperaturama vazdu
turu povrsinskih slojeva zem1jista i stanje vlazno
8iti opazanja kretanju vetrova, i sa mrezom ano
metra prekriti sve vaznije tacke oglednog podrucja.
Onde gde postoji grupa erozionih parcela, tj,
kada se vrse uporedna opazanja intenziteta vodne i
eolske erozije oranicama, pasnjacima, livadama,
sumskom zem1jistu i sliCno treba obezbediti neku
prostoriju za terenski a1at i , bez ni
+ su moguca solidnija osmatranja, U tom slucaju u
terenski pribor potreban za erozionu 1 spa
daju:
) alati; asov, budak, pijuk, motika, sekira,
grabulje i sl.;
+ ) ; 2 do 3garniture cilindara Kopeckog sa
i kutijamaza transport, tj. 50 do 75
cilindara zapremine od 100 3 sa odgovarajucim
numerisanim pok1opcima i mrezicama; kolekcija no
zeva za secenje uzoraka zemljista u neporemecenom
stanju i pribor i cilindri od 200 do 1.000 :!; ko1ek
za tezine do 5 kg i niz za nanos tipa "Bogar
di" ili obicnih flasa sa 5tak1enim zatvaracima zapre
mine od 0,5 do 1 litra. Vise menzura sa preciznom
podelom od 100 do 1.000 3
Pored toga treba imati i pedo10ske garniture za
brza ispitivanj.a iivojstva zem1jista u fizickom i
mijskom smislu, kao i svetlomerske aparature za
terensko odredivanje mutnoCe uzoraka vode i na
nosa.
6. IZGRADNTA TOTALIZATORSKOG SISTEMA
SA MERNIM INSTRUMENT1MA
U ilj da se jednovremeno osmatra doticaj vo
da i erozionih nanosa sa erozione parcele za
ruku da se primeni totalizatorski sistem sa
nigrafom i prelivom tipa Thomson, osnovni
ugao 900. li treba izgraditi od nekorodira
juceg meta1a sa izostrenom lVlcom prelivanja,
kako to prikazano sledecoj skici. Merni 10
vak limnigrafske instalacije treba postaviti uzvodno
od preliva udaljenosti od 3,0 h gde h
maksimalna visina pre1ivanja.
Voda sa nanosom (vucenim i suspendovanim)
treba da se pre1asku sa preliva sliva reseto
$aOOgovarajuCim filterima i taj da se sve 7. MERNI INSTRUMENI ZA ISPIIVANJE
:zamasnije kolicine nanosa zadrze u kaseti sa filte INTENZIETA EOLSKE EROZIJE
, voda posto vec izmerena limnigrafskom
Jnstalacijom pusti slobodno da otekne nizvodno. Posto ukupni intenzitet erozije sastavljen od
U tom potrebno graditi neke velike zbira vodne i eolske erozije, treba svim punkto
bazene, vec samo zastitne komore, kako to. oz vima gde su postavljene erozione l izgraditi
slici 197. Nanos zadrian u kasetama sa l i specijalne instalacije za opazanje eoIske erozije.
terima se redovno tezini i kasnije Porcd vetrokaza treba postaviti ianemometre i
itreba u laboratoriji odredivati njegove zapremin anemografe, ovde treba uciniti jos jedan izuzetak.
ske odnose i hemijsko-fizicke osobine. Kod ove Naime, treba meriti visinu vetrova
todike biti u stanju da se kontroIiSe samo vrsini zemlje, i to odstojanju od ove od 0,25-0,50
deo najfinijih cestica nanosa, koje budu metara, 1 metara visine kako to vec
:propustili filteri, ta koliCina tako l da se usvojeno u ddivu snage vetrova Boforo
moze zanemariti putem korekcionih koeficije voj skali. Radi toga treba postaviti i specijalne hva
nata naknadno uneti u obracun proticaja nanosa. tace eoIskog nanosa koji se mogu izgraditi od
Na slici 197I prikazana sema totalizatorskog metalnog , prikazanoj slici 196:
'Sistema. kutija precnika 1 metar i visine 20 .
Kod tacke () se postavlja plovak limnigrafske in se uglavljuje u 1evak , koji nozicama ()
:stalacije. tacka da bude udaljenaza , i koji ispust za vodu kod () i konzole kod ()
>< h odpreliva tipa Thomson koji se postavlja kod gde se namesta sud () sa finim
'tacke (). Donji vrh ostroivicnog preliva Thomsona terom. .
'treba da bude uzdignut od kaldrmisanog terena sa Dno filtcra 30 ispod gornje ivi
toliko koIiko iznosi nulta tacka limnigrafskog suda, koji jesa te strane potpuno otvoren. U nje
plovka, to znaci u zavisnosti od tipa limnigrafa ga slobodno dolecu eolske cestice prasine i peska,
:5-10 . pada i kisa, sc voda filterom
Maksimalna visina preliva tipa Thompson tre divati i ispustiti kod (). Svakih 2- meseca treba
da bude oko 40 . Na 200 nizvodno od
izvaditi filter, isusiti i premeriti tezinu eolskih cesti
liva gradi se komora od betona (- gde se kod . Celu aparaturu treba izgraditi od nekorodiaju
'tacke () ostavljaju metalne konzole za smestaj spe ceg .
cijalnog suda dno perforirano i u koji se i jedan od sistematskih pocetaka
filteri za zadrzavanje nanosa, slobodno opazanja i istrazivanja eolske erozije kod nas i u
oticanje vode. Kod tacke () se ostavlja vise otvo krajevima, gde se oblcno pretpostavlja da efckat
precnika 15 za ispustanje isfiltrirane vode da eolske erozije prosecno . Medutim, rn
'slobodno otekne. ljevitih ccstia i istrazivanja u Grosnickom jczeru
Sud sa filterima za zadrzavanje nanosa treba pokazuju da intenzitct eolske erozije u pogledu
da od nekorodirajuceg rnetala (duraluminijuma zasipanja eolskim nanosima ovog jezera veoma
' sl.) i da drske kojih se moze vaditi
veliki.
'zajedno sa nanosom i filterima i meriti. Njegova di
menzijatreba da bude tolika, da se moze specijal 8. POSTAVLJANJE CILJA ISTRAZIVANJA
dreglerom (tronoznom ili motornom I ANALIZE
-dizalicom) lako da vadi iz komore betona i da
u njega moze da stane nanos od jedne kise. Posto erozione l sluze za raz1icita ispiti
U slucaju kada se ocekuju vece koliCine nanosa, vanja, to potrebno da se za svaku erozionu
<da prosiriti betonsku komoru i staviti dva vise l osnuje knjiga u koju se upisati svi osnovni
.ovakvih suda sa filterima, povezati ih lakim podaci, rad i promene erozionoj . U pr
talnim prelivima, kao 8to se to kod upotrebe vom redu eroziona l doblja svoj , blizi
:za ove svrhe metalnih buradi. naziv, oznaku 10kacije i tu se ubelezavaju dimen
Kod kisa od 40 do 60 , najjaceg zije parcele, vrsta kulture i ujedno ucrtava detaljni
tenziteta padanja, izuzetno nepovoljnim uslo plan parcele.
vima pada l i njenog iskoriscavanja (tek za Zatim se vode posebni podaci kolicina
sejana ) treba ocekivllti najveci doticaj vode od kisa snegova erozionu parcelu,
nosa od oko 40 do 60 kg. Na osnovu tog podatka dobijenim opazanjima oticaju vode i nanosa,
: lako mogu dimenzionisati za svaki posebni slu vlaznosti, gubicima hranljivih materija iz zem
komore od betona (C-D) i sudovi sa perfori ljista sa neto povrsine parcele, kao i podaci tret
Tanim dnom () za nj nanosa. parcele sa usevima: ratarskim kulturama,
Neposredno kod grupe erozionih l, uvek travnim kulturama, vocnjacima, vinogradima,
podrazumevajuci parcele od 100 , kako to
2
zorastuCim sumskim drvecem i sl. Isto .tako tu se
gore vise puta i naglaseno, treba imati terensku sta prilazu i podaci eventualnom dubrenju parcele,
nicu vagom i dreglerom (dizalicom) za ovakva tretiranju sa odredenim antierozionim , te.
(Gavrilovic S.: 301). rasiranju, mulciranju i dr.
tome se podrazumeva da se svake kise, U slucaju, kada se erozionim l ispi
filteri oCiste, i izmere, isto tako i iz tuje . norma navodnjavanja za odredene kulture,
vrsi kontrola kako radi limnigraf i pluviografi, i potrebno uneti podatke nacinu navodnjavanja,
isprazne i kisomeri. vremenu navodnjavanja, prethodnim klimatskim

:.34 265
r

prilikama, 8 i 81., kao i da se pogodnim nacinima analizom otkriven, , ispravniji oblik za uti
izmere odredene koliCine vode, koje se erozionu koef. oblika sliva, koji glasi;
parcelu dodaju.
Ukoliko se tome izucava i uticaj nekih od 0,1952
ra8polozivih vrsti vestackih prirodnih dubri L
, potrebno da se vrse blometricka
koji opisan kod izraza (12).
blljakai da se sve to prati i fotosnimcima. Pre pri
stupanja fotografskom snimanju treba tablica Tek sa tim izrazom objasn'jeno, zasto se naj
koncentracija l0 poplavnih voda javlja
, veliCina moze jasno da bude snimljena, is
pisati datum i cas ogleda, broj i blizu lokaciju ero kod slivova, koji oblik kruga, onih koji
oblik "lepeza", tj. polukruga (il.
zione parcele, i osnovnu sifru ispitivanja.
S.; 37).
Uopste, za sva ispitivanja erozionim parce
l treba koristiti fotosnimanje, i gde god za to
postoji potreba te snimke treba raditi u koloru, 9. PRIMERI NAUCNOISTRAZIV
kako u pozitivu tako i negativu. TEMAIKE VEZANE ZA RAD NA EROZINIM
Ne treba zaboraviti, da kod svakog izvrsenog PARCELAMA
merenja treba upisati i odgovarajuceg osma
traca, koji podatke proverio i uneo u knjigu Sirok krug naucno-istrazivackih tema, koje su
opazanja. prvcnstveno povezane za rad erozionim l
Posto se cesto, u slucaju zestokih olujnih kisa , u pilot bazenu. Pri tome za mnoge od tih tema
duvanja uraganskih vetrova, desavaju i izvesna postoji veliki interes i prakse i naucno-istrazivackih
ostecenja l instalacijama u samoj erozionoj ustanova, cak i medunarodnih organizacija, koje
parceli, kao . poremecaji slivnika prska se prob1emima erozije i zastite od bujicnih
nja betonskih zemljanih bankova, treba bar 4 l. U tom smislu ovde se daju naslovi nekih
puta godisnje vrsiti detaljan pregled svake erozione tema, koje su od opsteg interesa, i to;
) Istrazivanje karakteristika za klskiu
parcele i zahtevati sve potrebne opravke. Sve te za
It!l
[,
htevy treba upisivati, kao i same nalaze u knjigu
erozione parcele.
erozionih procesa obradivom zemljistu;
) Proucavanje gubltaka zemljista usled delo
vanja vodne erozije pri razliCitim nacinima obrade;
i Ipak, jedno od najvaznijih poglavlja u knjizi ) Proucavanje gubltaka vode od kise top
erozione parcele treba da bude sam i zadatak ijenja snega obradivog zemljista zahvacenog razlici
i istrazivanj'n, postavljena metodika, razvoj radova tim procesima erozi ;
i ana1ize dobijenih rezultata opazanja. d) Proucavanje efekta razliCitih metoda za kon
Svaka izmena u metodici, treba da bude odo servaciju zemljista i voda;
brena od odgovornog rukovodioca radova. Pri to ) Proucavanje zastitne uloge vegetacionog
, treba naroCitu paznju obratiti one rezultate, krivaca 11 sumskom i poljoprivrednom zemljiStu u
koji vec prvi pogled nisu u saglasnosti sa suzbljanja stetnog delovanja vodne i eolske
postavljenim u metodici istrazivanja. se erozije;
desava, da su analize takvih, prvi pogled oprec f) Proucavanje procesa samo-obnove zemljista
n rezultatadovodili do interesantn ot iz podpovrsinskih podslojeva pod uticajem vestac
krica. Tako primer, u istrazivanjima uticaju kih mera zastite (mulciranje, ubrizgavanjeasfaltnih
koef. oblika sliva u podrucju Grdelicke klisure, materija, prskanje kumm, i sl.);
vrsenih tokom 1950-1956. god., l se od, tada g) Proucavanje metoda za vestacko poboljsanjc
10gicne, pretpostavke Gravelijus-a, da slivovi vodnog kapaciteta zemljista izterasiranim i ne
ka kruga, treba da daju maksimalno oticanje vode terasiranim terenima;
!! i nanosa, pod istim zadatim uslovima.
h) Proucavanje metoda za brzu obnovu poljo
~.
U tom smislu nacinjen niz erozionih
privrednih zemljista, kao i metoda za ubrzani razvo)
l koje su l oblike geometrijskih figura: kru nerazvijenih sumskih zemljista;
1,

,!
ga, kvadrata, pravougaonika, trougla, trapeza.
i) Proucavanje metoda za "ekspresnu"
i~
.
~..: se ocekivalo, da pri istim kisama i istim
i parcelama zemljiSta erozionim parcela
vegetacionog pokrivaca i podizanje "ekspresnih"
suma (Afanasijev D.; 310);
, koje idealni oblik kruga biti i ) Proucavanje metoda za navodnjavanje sum
1, oticanje vode i nanosa. skih kultura;
'~ ,
Medutim, vec prvi rezultati dobljenih opazanja k) Proucavanje metoda za vestackih
I sa erozionih parcela, pokazivali su maksimal dubriva pri podizanju sumskih zasada;
dotican'je vode i nanosa samo kod parcela. koje ]) Proucavanje efekta eolske erozije kod razli
su l obJik trapeza. U prvom trenutku re citih ratarskih useva;
zultati su odbaceni kao neprihvatljivi, jer su l) ] strazivanje vestacke zastite i od de
teorije Gravelijusa l prihvacene od svet 10v-anja eolske erozije;
skih autoriteta. U kasnijim, precizno prace ) Deplcsione biljkama i ubrzano is
nim istrazivanjima, su dobijeni podaci crpliivanje zemljista vestackim ispiranjem hra111jivih
najvecem mogucem oticanju vode i nanosa pri isto materija erozionim parcelama.
vetnim osta1im uslovima samo kod erozionih Moze da se primeti, da postavljanje naucno-is
l, koje su imale oblik trapeza. Iztih podataka trazivackih tema nije relativno tezak posao. Napro

266
 1

tiy, bl se sastoji u sagledayanju ispravne tivrecnost il erozije. Lowdermilku i Sund

todike da se dode do odredenog rezultata u lingu, "eroziono l" cini1ac, ten
istrazivanju. U tom smislu iznose se dva dencija sprecavanje procesa ubrzane erozije (Gavri
. lovic S.: 10).
pryj
se odnosi istrazivanja erozio Drugi neka se odnosi buduca ispiti
l W. S. Lowdermilk-a i . 1. Sund vanja. Ako pretpostavi da treba da se vrsi deo
linga u otkrivanja fenomena erozionog l ispitivanja pod temom - "deplesione pojave l
. Eroziono l06 ("Erosion
kama", onda .gu da postavi sledeci
ment") pryO kao u strucnu literaturu ucno-istrazivacki zadatak:
. . Shaw, 1929. god., tim objasnjena
) tri erozione l, vel. svaka od 100 \
gova sustina. koje se nalaze jedna do druge, i i iste srednje
Ideju potrebi da se bljze prouci fenomen ero nagibe i srednje nadmorske i isti sastav zem
zionog popl0CaVaIlja postavio jos 1925. god. W. Ijista, treba izvrsiti sledece:
. LO~'dermilk, kada ogromnim prostorima
Izvrsiti riljanje do dubine od 25 i sitno iz
video brdske padine prirodno oblozene kamenim ot grabuljati zemlju. Rad izvrsiti tokom
u Shansy u inj. , koji se nisu
ta . l 15 dal1a precizno odrediti granu
udubljivali u taj smatrali su, da nagomi lometrijski sastav radnog sloja zemljista do dubine
lani stenoviti otpaci predstavljaju ostatke prostog od 25 i izvrsiti odgovarajuce pedoloske fizicke i
spiranja zemljista. hemijske analize za svaku l odvojeno. Posle
Lo\vdermilk i Sundling nisu usvojiJi takvo gIe odredenih fizickih i hemijskih osobina zemljista sve
diste. su i1i, da nagomilanih kamenih otpa tri parcele, pri treba nasto'jati da izbor bude
daka tamo gde se javljaju jn takav, da se sve vaznije fizicke i hemijske osobine
tenziteti bujicnih kisa. Zbog toga su postavi1i zemljista podudaraju sve tri erozione l,
no-istrazivacki zadatak za detaljno ispitivanje ovoga tretirati parcele br. 1 i br. 3 ( 2 - l treba
problema i to sledeci nacin: da bude sredini izmedu ovih) zalivanjem iz kanti
Na erozionim parcelama i lizimetrijskim prskalicom ili mogucstvu i sa vestackim ki
raturama treba vrsiti "bombardovanje kisnim kapi sama i to, da svaki 1 parcele laganim
2

" povrsinskih slojeva i uzoraka intenzitetom zalivanja oko 30 litara vode (2 zalivne
raz!icitih zemljista. Erozione u prirodi i u kante od 15 litara). kolicina odgovara
lizimetrijskim aparaturama treba da budu pod raz kisi od 30 s tom razlikom, sto zali
licitim nagibima. i treba da intenzitet vanje parcele vrsiti usporeno. ! tome treba pret
kisa (iznad 0,5 mm!minut), trajanja hodno izmeriti vlaznost zemljista i vodni kapacitet
kisa treba da bude od 10 do 120 minuta. U pryOIO sve tri erozione l. Zatim izmeriti dotica
redu treba ispitati uticaj jakih kisa i vode i nallosa u slivnieima parcele . 1 i br. 3.
giba doticanje vode i nanosa, koje se sku l br. 2 nc dirati. Posle tri dana ponovo uzeti
l u s1ivnicima erozionih parcela i1i bazenima uzorke zemljista parcele . 1 i 3 i odrediti
zimetrijskih aparatura. Ako se utvrdi konstantni ste zicke i hcmijske osobine i pokusati ustanoviti, da
pove6an:ja oticanja vode i doticanja nanosa (ste li kakvih u kolicinama hranljivih
erodiranja erozione l) sa povecanjem terija u povrsinskom l zemljista. Nagibi svih
giba erozione l odnosno lizimetrijske parcela treba da budu preko 25% i da budu isti. Na
.ture i sa povecanjem intenziteta bujicne kise i vre 2
l, povrsinieama od 2-4 raspo
njenog trajanja, onda fenomen erozionog redenih nizu sahovskih l, zasaditi odgova
plocavanja ne postoji. 1 obrnuto,ako to eksperimen poljoprivredne i sumske biljke. Jedna
ti pokazu, onda to dokaz za postojanje fenomena sina neka bude pod kukuruzom, druga pod
erozionog poplocavanja. usevima, treca pod pasuljem, socivom, graskom,
kod prye serije istraZivanja doslo se do latom i sl., izmedu zasaditi poljsko l i tra
dataka, koji su ukazivali da nagibi erozionih ve, sumsko dryece, sa sadnicama starim najvi
od 8,3% do 23,0% vestackim kisama inten 1-2 godine. l . 2 ostaviti potpuno da
ziteta od 0,70 do 0,95 mm/min. i vremena trajanja razvija pod normalnim uslovima, bez zalivanja, bez
od 10 do 120 minuta, nisu bitno uticali intenzi dubrenja i odgovarajuce nege. Parcelu . 1 bar dva
tet oticanja vode sa erozionih l, su utica puta zalivati u toku perioda april-maj-juni sa ko
li ukupnu koliCinu nanosa. Medutim, najvece do 1icinom vode od 30 Iitara 1 mestima gde
2

ticanje nanosa sa erozionih parcela bilo samo u su zasadene poljoprivredne biljke. takvih
pocetku jake kiSe, kasnije se to doticanje veoma lja zavisi od mogucnosti, dovoza vode, radne snage
osetno smanjivalo. l mnogo vremena i i sredstava. Parcelu br. 3 zalivati samo l ki
mnogo puta da se ovi ogledi ponove sa najpreciz i kolicinom vode koja nece prelaziti dnevno
nijim merenjima, dok se dobijeni rezultati nisu 2
2 litara 1 s tim, da ukupna koliCina vode i
jasni1i. Uzrok tome fenomen erozionog ovoj l! bude jednaka, ukupnoj kolicini vode
l0. Naime, sa v intenziteta kise parce1i . 1. Razlika u tome, sto par
i duzine njenog trajan:ja povecavao se i samood l . 1 dobiti toku jednog jedinog dana
brambeni otpor zemljista eroziju, eroziono l. 30 litara vode svaki 1 povrsine, koja pod
2

. Posmatrano kroz dijalektiku prirode, "ero biljkama, odnosno toku perioda april:--maj-juni,
ziono poplocavanje" - kao fenomen jedna dva puta tu koIiCinu vode. ! tome, sve tri

34* 267
 l dobljace i vodu, koja u tom periodu bude od sva kisna voda koja pada njihovu slivnu'
prirodnih kiSa. povrsinu otiee kroz mikrotaloge takvog podrucja
) br. odnosno povrsinicama l i sva osmatranja u takvom l0 slivu ili izdvoje
kama dodavati vestacka dubriva: fosfate, azotna de1u sliva mogu da vrse, kao da u pitanju
dubriva, kalijumova i natrijumova dubriva i to potpuno hidrografski izdvojen tok (Schafer .: 308).
koj povrsinici odvojeno, pogodnim tablicama Velicina mikroslivova za nauena istrazivanja u jed-
obe1eziti datuin dodavanja dubriva, ko1iCine i sl. bazenu se krece od nekoliko stotina
i to v kao i podatke zaHvanju i ostaHm tret kvadratnih t do nekoliko desetina hektara, l'
e.rozione l u knjige erozionih par se biraju tako da jedinstvenu celinu u
1 i osmatranja. ogled pratiti foto-snimanjem, pogledu geoloske podloge, pedoloskog sloja i
nlOgucstvu u kolorpozitivu i negativu. Parce trebe zemljista.
lama br. 1 i 2 dodavati nikakva , Rede se desava, zbog same mikro8livo-
ziti da imaju i5ti raspored bl1jaka, i isti raspored , da moguce kontrolisati njegovo oticanje vode'
polja ogledima. Sve sadnice treba i nanosa u nekom vestacki izgradenom bazenu, 81
budu iz istih rasadnika odnosno iste proveniencije niku l0 kakvom deponijskom prostou. Najce.
(SluhojI. S.: 306). sce se kontrolisanje oticanja vode nanosa i kod'
) Svakih 15-30 dana opazati promene sve mikroslivpva vrsi ili putem odgovarajucih
tri erozione parcele. Meritivisinu i dejinu izraslih metrijskih profila, gde vrsi brzina vode:
l, postavljati merne letve tablicama ko i proticaj nanosa, ili putem posebno izgradenih lim
tacno znl1 datum i . Uve nigrafskih uredaja i preliva.
sti podatke u knjige erozione parcele, i tako isto Izuzetno kod mikroslivova. !; ne pre
pratiti merenje i fotografski. tome, pored blljaka 1azi vise od 400-600 ' kontrolisanje protoka
koje su vestacki ullete, u poljima sahovskom da moze da se !; preko specija1no izgradenih
rasporedu ostala su prazna nepopun'jena polja, gde hanickih , "rekordera", kojima se auto
1 da autohtona vegetacija i korovi. matski odreduje totalna zaprcmina protoka
izvrsiti preglede ove vegetacije i inventarisa vode, kao i ukupna tezina protekle vode. Iz razlike
ti sve vaznije vrste trava i korova. Obratiti naro tezine protek1e vode profilu gde postav1jen
citu paznju karakteristicnih fleka (pega) "rekordcr" i zapremine iste , moguce do
blljkama, koje morati pojaviti parceli voljno sigurno odrediti i ukupni proticaj vucenih i
. 1. parcela podvrgnuta relativno snaznom suspendovanih tezini.
ispiranju, i tu odraziti izz i tre Linija .vododelnice mikroslivova u pilot bazenu
tirani : erozija i deplesione bllj . obelezava razliCito meta1nim
kama. Kod parcele . 2, koja vestacki treti drvenim stublCima koji su redovno visine 0,5
niti zalivana, mogu se za slucaj srednjc l
m iznad terena, preenika 8-12. , postavljaju se
vlazne godine ocekivati potpuno l
rastojanju od 20-40 metara duz li vododel.
i normalni prirast vegctacije. Za l suse tu
mikroslivova.
mogu dobiti dragoceni podaci kriticnoj tacki
vegetacije i sl. Naprotiv, parce1i br. 3
Preciznim geodetskim' odreduje se:
mogu se dobiti podaci znacajni za opste tacna povrsina mikroslivova i ' u odgovara
duhvate u borbl erozijom, susama, i juce karte. Svaki mikrosliv svoju posebnu'
privrednom zaosta10scu. oznaku i broj, koji se ispisuje vidno is
1, Pri svemu tome~ i kod ovako postavljenog naue
taknutim metalnim tablama uscu svakog
krosliva.
,i no-istrazivackog zadatka, mogu rezu1tati pokazati i
Mikroslivovi sa ukupnom povrsinom od 300
otvoriti mogucnost za potpuno nova sagledavanja,
do 3.000 smatraju malim mikroslivovima
2

cak i pojavu . , da zadatak

' oznaka 1atinsko slovo "". Tako s1iv oz
izvrsen u svemu naucnoistTazivackim osno
"-16" oznacava mikrosliv !
_, dzv se, da erozione parcele treba da
redni 16. Slivovi sa povrsinom od 3.000 ' '
budu 1 u svemu kako to navedeno u
1 ha smatraju .se srednjim mikroslivovima i
prethodnim poglavljima. isto tako moraju posto
oznaka "S". Mikroslivovi sa povrsinom od 1 do
jati kisomer, p1uviograf i li, kao i drugi
5 hektara smatraju se 1 mikroslivovima
instrumenti, uvek postojati potreba da
i ; oznaka ,;PV". Mikroslivovi sa
izvesni dobijeni rezultati svestranije analiziraju.
sinom iznad 5 hektara smatraju se velikim mikro
slivov-ima i l oznaka "V",a mikroslivovi iz
10. MIKROSIJVOVI I MIKROBAZENI nad 20 hektara povrsine smatraju se velikim i
oznaka "VV" ili "W'.
Za znatan istrazivanja iz oblasti kompleks Za proticaja vode uscu mikroslivo
nog proueavanja borbe protiv erozije zemljista, su se najeesce postavljaju prelivi i odgovarajuce
sa i . [l moguce velicine erozionih limnigrafske instalacije. Najcesce, u nedostatku
1 zadovoljavaju. Radi toga istrazivanja se nigrafske insta1acije elektromagnetskih prenosa:
prosiruju mikro slivove. U mikros1ivove visine vodostaja preliyu, koristi se za citanje
spadaju odeljen:e geomorfoloske jedinice prirodnbg ticaja vode vodomerna letva.
glavnog vodotoka ili njegovih pritoka i J')titocica. Za ikslivv se najvise upotrebljavaju trou
1: se mogu naterenu tako' izluce, izdvoje gaoni prelivi, kod kojih se stranice preliva seku pod
l'
I,
"
268
1,
 1

1. Pre[lv tipa ll ( 1886god. )

= 1,86 '\ ~ec

~. ~"

/-------
/ ./
/ w
'-.... L> h
"~ ;:.,oQ: :.;~:.. ::,:.'. ~:~ '';' ":'~1 ~~~~'" ...........
11' :w> h

. prellv ( 1861 god.

\
i \
\
\ I
I
I
/
\
/ w
L>h

1 ~------
\ --.. ---- I

B~. 198 - Prelivi Cipolletti i Thoson

269
 uglom od 900, tipa Thomson. proticaj vode
za ' treba sracunati obrascu ing-a:
I Q = 1,343 . h 2,H I ( litramajsekunda)
gde : h - Vls vode koja se , izrazena
u metrima i uzvodno od preliva
ze tri dtlzine , kako to prikazano
prilozenim crtezima. Ako se visina vode koja
uzme u metrima, dobijeni rezultat treba
mnoziti sa 1.000 da se dobio proticaj vode u
trima/sekunda. tipa Thomson-a 08troivic
ncpotopljeni , te n'jegovom postavljanju
terenu treba ostvariti uslov "nepotopljenosti
", tj. da "w" bude od visine "" (videti
sl. 198). inga pokazuju, da
tako, da se utvrduje gubitak pada vode koja se kre
kroz suzeni deo korita. U prilozenoj slici dat
izgled i konstruktivni delovi ovoga . Njego
(260)
nesumnjiva vrednost u l gubitku pada,
sto nije slucaj kod ostalih i nesmetano spro
vodenje nanosa kroz sam li. njegove su
mane u troskovima izrade, i u sistcmu ocitavanja
podataka.
Parsalov se sastoji iz prosirenog ulaznog
i suzenog izlaznog kanala i dva bazena (komorice)
sa vodomernim letvama, koji sluze za umirivanje
kretanja vode. Parsal dao tablice za dimenzioni
sanje ovog li (tabl. 64).
64 - Pregled kvantitativnih odnosa elemenata.
kod Parsalovog preliva.

I~/'N"
msona daje najtacnije rezultate u dijapazonu od 5
do 65 visine. Medutim, kod savreme ~" u o:s ~
O<l>
stanica za intenziteta erozije u NN " roro
ro O:S S ~E: .: ....
lro
So:s>:: S~ S .~ t'(j~
+><l>\<v
.... ,
Svajcarskoj, koriste se trougaoni tipa Thom .:::~::>
"';[:1"
. ;< ;=j~ 8'8'
'N5;j
H~ :3::1 >)'N ;;:1::'::'0 ;;= ~ ;;= -.?;::
son sa limnigrafskom instalacijom, cak i do 3 mctra
visine (Sch\vandlibach). Za lakse odredivanjc 0,78 0,55 0,25 1,33 1,33 1- 360
ticaj:A vode li tipa Thomson dati su u slc 1,08 0,80 0,50 1,48 1,45 3- 750
decoj tablici potrebni od za visine od 1 do 65 1,38 1,05 0,75 1,60 1,58 4-1.150
(ii1l R.: 158). 1,68 1,30 1,00 1,73 1,70 10-1.500
Za mikroslivove, kao iza odredivanje 1,98 1,55 1,25 1,86 1,82 12-2.000
ticaja vode i nanosa sa vecih delova pilot bazena, 2,28 1,80 1,50 2,00 1,95 14-2.350
koriste se li tipa Cipoleti (Cippoletti), li ti
Ivanova, tipa Parsal (Parshal) i dr.
Izlaz "" treba zastititi da se izbegne erozija, ga
li tipa Cipoleti predstavljaju sa tra
bionskim sanducima ili kaldrmom u cementnom
pezoidnim profilom, su kose stranice u nagi
malteru. li l raditi od betona, iIi od
4 : 1, i pod uslovom da prelivna st (
armiranog betona. Mogu se mesto letava da postave
osnovica) trapeza od visine trapeza. U tom
i specijalni istuti za registrovanje proticaja
slucaju proticaj vode se dobija obrascu:
(Marjanov .: 318).

I Q = 1,86. h 3 !21 (m 3{sek) (261)

Za svaki posebno izgradeni pre1iv se iscr
taju grafikoni, gde se za svaku visinu vodostaja do
proticaj prelivu u litrima iIi m 3Jsekunda. Za
li tipa Thomson, sa uglom od 900 podaci se
gde : h - visina vode, koja se ,
gu dobiti iz tablice 65.
za tri duzine visine uzvodno od
ivice preliva, i izrazena u , dok prelivna os .. 65 - Proticaj u litrima.{sek. za preliv -.
( strana) trapeza u .
Preliv . 1. Iyanova trapeznog pres.eka sa
I gibima kosih strana 1 : 1. Tacnost ro
.""

d >'<
d
"'" ~
ro
.""

d ~
rira za + %, 8to oznacava dovoljnu tacnost za
>'<'" .,;< <l> >'< "" <v
m~<l>O - <>l ~<l>O ""'.
t ~ ,"'?;:! .., -.. ro ?d ..,-..
! u praksi. ]ednaCina za proticaj osniva se .~ :
.~ ]- 8 ~:C
= 11 t
~~ ~
:'t: .5 : ~ ~
.~ rg 8 ~ Q
11 t ~
~ ,-1
Bazin-Francis-ovim izucavanjima isticanja i :> ? . .;I .'..::;:! :> ? . . ;: ..:: ;
i
i vanja vode. !; nije svestrano od
..... -

prakse (Blagojevic .: 314). 12,0 7,14

,;! . Sva tri navedena tipa pre.liva: .Thomson, l.
3,5 0,341 14,0 10,45
4,0 0,475 16,04 14,54
I
etti i . Ivanova su sa' tankom
!' iivanja i lako se izgraduju. duti kod bujicnih
4,5 0,633 18,0 19,43

5,0 0,822 20,0 25,29
tokova i mikroslivova njihova "upotreba ogra
1,039 25,0 43,82
nicena samom tom en da su-to 05troivicni {), 1,289 27,5 55,26
li. U slucaju, kada se u mikroslivU li delu pilot
. 6,5 1,540 30,0 68,67
bazena nalazi krupniji nanos, kaokrupansljunak, 7,0 1,886 35,0 100,40
oblutak blokovi kamenja, ostroivicni 7,5 2,224 40,0 139,90
usled trenja koje proticaju vrsi vuceni
8,0 2,621 45,0 186,90
nanos, brzo deformisani. . 8,5 3,227 50,0 242,70
U tom slucaju, kada se radi tokovima i mikro 9,0 3,512 55,0 306,80
slivovima sa dosta krupnog vucenog nanosa, l 9,5 4,011 60,0 380,10
primeniti Parsalov . Parsalov li kon 10,0 4,550 65,0 463,20
struisan tako, da se kod njega merenje proticaja vrsi

270
 ..67 u koritu, rastojanju od 3 duzine
preliva, podstakle mnoge istrazivace da
Visina Duzina prelivne ivice () tl : nedostatak uklone automatizovanim, mehanickim
,'ode 1r,....i<> 1--=-,=---,~~_"""""7~~-~-O~---.---;=~-- automatskim citacima vodostaja. Registratorima

"rekorderima" mogu zaista dobiti potrebni i tac
"h" tl podaci, cak za vreme : kisa ili drugih
Proticaj vode litrima/sekurlda:
vremenskih nepogoda. Ujedno kroz takve naprave
5,0 6,10 10,5 21,8 25,9 32.0 odstranjuju uvek moguce subjektivne greske od
10,0 12,62 28,3 60.5 73,7 89,3 nesavesnog ili pogresnog citanja vodostaja.
15.0 56,3 112,7 157,4 175,6 zbog toga treba i nastojati, da se kod ra
20,0 178,3 228,7 256.5 dova merenju proticaja vode i u ogled
25,0 246,1 312,2 470.4 slivovima - pilot bazenima, izvrse sto potpu
automatizacija merenja i opazanja. U
Kod prakticnih racunanja obicno proticaj za vreme za Z koriste i radioizotopi i
preliv tipa Cipoletija dobija iz tabele, koja od u tom pogledu narocito napredovale metode ko
nosi 1 (100 ) sirine prelivne osnovice (). odnose merenje proticaja nanosa.
vrednost mnozi stvarnom sirinom prelivne Kod opazanja proticaja voda nastalih od 01
. Tako, ako sirina pre1ivne osnovice =225 , kisa, redovno desava da Citanja
; prelivanja vode 25 onda se do vodomerne letve i opazanja proticaju vode i nano
biti proticaj od: 232,5 lit/sek 2,25 = 523,13 prelivima t1 pilot bazenima mogu, zbog
lit/sek (tabl. 66). nevremena da Citaju, te tu i nuzno da
ujedno i prednost preliva tipa primene savremena tehnicka postignt1ca za
poleti, posto se za svaku sirinu prelivne osnovice rad.
() mogu vrlo lako da odrede proticaji voda. Kod Naime, kod opazanja proticaja voda i
osta1ih preliva, i preliva . 1. Ivanova to slu nanosa l uhodanim hidrometrijskim
. Za proracun proticaja voda u lit!sek . 1. Iva opazanja potrebno imati za svaki i l uda
n dao tablicu 67. l preliv jednog osmatraca, jer se tu radi
8to vidi, tablica odstupa od podataka za kratkotrajnim, jakim nadolascima bu'jicnog
preliv Cipoleti-a i pravolinijskih prirastaja toka. Desava , da jedan osmatrac, i pored
vrednosti ili smanjenjem prelivne l l, moze da stigne, da u relativno krat
osnovice (). kom obide prelive i zabelezi potrebne
Nezgode kod ocitavanja vodomerne letve, koja podatke. narocito to moze da , kada
se, kako navedeno, postavlja uzvodno od preliva u pitanju nadolazak bujicnog toka.

. 66 - Proticaj u litrima/sek. preliv Cipoleti

Visina Duzina prelivne lvice ()

vode koja
preliva
"h" Proticaj litrima/sekunda: Q 1,86 1 ,5

1,0 0,93 1,86 2,79 3,72 5,58 7,44

5,0 10,0 21,0 31,0 42,0 62,0 83.0
10,0 29,0 59,0 88,0 118,0 176,0 255,0
15,0 54,0 108,0 162,0 216,0 342,0 432,0
20,0 165,54 249,0 331,0 499,0 662,0
25,0 232,5 348,0 465,0 698,0 930,0
.0,0 305,8 459,0 611,0 916,0 1222,0
35,0 385,4 578,0 770,8 1156,2 1541,6
40,0 705,0 940,4 1410,6 1880,8
45,0 842,0 1123,0 1684,0 2246,0
50,0 987,0 1315,0 1972,5 2630,0
55,0 1516,0 2274,0 3032,0
60,0 1730.4 2595,6 3460,8
65.0 1950,0 2925,0 3900,0
70,0 3264,0 4352,0
75,0 3621,0 4828,0
80.0 3990,0 5320,0
85,0 4374,0 5832,0
90,0 4764,0 6352,0
95,0 5166,0 888,0
100,0 5580,0 7440,0

271
~::' ..
E1ektromagnetskim. ili mehanickim prenosima sije u prosirenim delovima korita ili koriste
I.moguce jepreneti visinu vodost;:1.ja da1jinu i depresije duz obala, se pri tome nastoji, da
samim tim, dobijati direktne podatke proticaju izoluje doticanje vode i nanosa okolnog de1a
vode i nanosa istovremeno raznih mikroslivova, sliva i1i iz drugih de10va sliva, iz mikroslivova.
u odredenoj stanici. Jedan takav uspesan Takve depresije treba pravilu da vo
pokusaj izveden u pilot bazenu "" god. donepropustljivo dno i l, ako u njima zeli
1953/54. Za vreme najvecih pljuskova osmatrac da zadrzi i voda i nanos iz mikroslivova, Zbog toga
ostajao u kance1ariji terenske stanice, jer preko cesto potrebno da dno i 1 tamponiraju 10
e1ektromagnetskog prenosa mogao da prati nadola ilovace i gline dovo1jne debljine da spreCl.
zak i glavnog vodotoka potoka Ripe i nado1aske, nezeljeno jako poniranje vode, narocito u prvim
odnosno proticaje vode prelivima nekoliko godinama formiranja mikrobazena.
kroslivova u istom pilot bazenu i da potrebne U l kada prirodnih uslova za for
podatke u zapisnike proticaju voda (Gavrilovic miranje mikrobazena, oni se mogu izgradivati ve-
.: 319). stacki, iskopavanjima, ekskavacijama.
Mikrobazeni obicno predstavljaju prirodne de Mikrobazeni sluze u prvom redu za ispitivanje'
ponijske prostore u koje devijacionim doticanja i poniranja vode, kao i isparavanja nivoac
radovima moze da voda i iz mikro l vestackih jezera i veoma su potrebni kod'
slivova. Za mikrobazen uzimaju depre proucavanja me1ioracionih problema, koji odnose
kompleksne radove u vezi protiv ero-
zije, susa, poplava i privredne zaostalosti.
7'0 ,. mikrobazeni mogu da posluze i za mnoga
---"::"0
........../'" bioloska i biotehnicka ispitivanja, limnoloska i sl.,
posto u takve bazene mogu slobodnije da
i bioloski i hemijski precisCivaci voda, nego sto
a.lzgled to slucaj kod l vodnih akumulacija i lokvi,.
koje koriste za privredne svrhe. Za ovakve mikro-
bazene i odgovarajuca naucna istrazivanja narocito,
u vezi potrebom oslobadanja voda od mehanic
kog hemijske zagadenosti, veoma za
interesovana privreda, veliki industrski.
potrosaci vode. Prema tome, kod savremenih istrazi
vanja u oblasti erozije i konservacije zemljista i vo
da, mikrobazeni i mikroslivovi postaju sastavni de
I l razvojnog programa pilot bazena (Ramzin S.
Tok vode
l' Manojlovic .: 256),
I . QSnOYQ
i kod mikroslivova, problem proucavanja
opadanja i1i prirasta vodostaja i nanosa, i
! zagadenost vode erozionim nanosima ili hemijskim
drugim otpadnim materijama, u l jakih kisa,.
moze da bude resen odgovarajuCim mehanickim
t< 8 " ~ ...~" ..-- F _",+,:;;___... _ G ____ ~ elektromagnetskim prenosima, putem specijalnih in
strumenata.
Medutim, naucno-istrazivacka tematika vezana:
l'! za mikroslivove i mikrobazene ovim ne ni izda-
~ leka l iscrpljena. Tako pojedini mikroslivovi o~
,
!l' . Presek

D1Zl, F Q5 G=O,7
gu da posluze kao modeli kompleksnog antierozio-
nog uredenja podrucja, :; kao 8to se to cini sa
l'
!
D,,.Wi dobijaju se iz \( modelima slivova u laboratoriji. U drugim mikro
slivovima sliCnim rezimom konfiguracije, geolo
'
skom podlogom, pedoloskim i vegetacionim pokriva
1;
.,
, takvi radovi ne izvode, sluze za
redenja .
l'
1, Drugi mikroslivovi mogu da posluze za
1 vanje problematike terasiranja zemljista i konserva
I Izgled sa uzvodne vode, podizanja retencionih vocnjaka i visego.
strane disnjih poljoprivrednih kultura za ispitivanja ve
1
zana za povecanje produktivnosti zemljista. Suprot
,. tome, mikrobazeni su i za razna biolosko-privred.
!
ispitivanja, kao sto ispitivanja drenazne uloge
pojedinih sumskih vrsti drveca, za sliCna ispiti
vanja u potjoprivredi, ribarstvu i slicnim granama,
cak i za proizvodnje korisnih
Sl. 199 - Pretiv tipa Parshal biljaka (trske, rogoza, vrba i dr.) .

,
.
272
It.
!~ .
il
Ij
~
~
.
".
 1. AUTOGRAFSKI VODOMER sa elektroprenosom
daljinu tipa HWK (D.R.Nemaeka) u .
~~~-~ vOdostaJa
30
O,
:
",,1:'
i;)
~,

z:
Lb::: . _~
'
, instrument

----

1~ -~ ~ A---lI~II~
64_
-
r -tll-~
1-4. mesto za kontakt promenljivog otpora;
5. otpornici; 6. l otpornik ;
7. akumulator

II.ELEKTROMAGNETSKI VODOMER
sa prenosom datiinu podataka protoku vode
u litr/sek. Konstrukcija . Gavrilovica

1
2

13

m instrument
1. vezna kutija sa ~m 2.sistem
komuratora izolatoru; 3.komutarorska
Vodomer kons~ruisan ~etkicaj 4. sa vertikalnim prorezom,
u pilot-bazenu u kroz koji klizi komurarorska fetkica;
Ripnju 1954 god. 5. pOluga,koju nosi plovak i za koju
pri~vrscena komut'a~orska ~etkica;
12.rekonsrruisani galvanometar 6.plovak; 7. nulta tafka plovka,odnosno
(fa visine vdst u !irr/selS) ; vdm e.srub,nosa~ ins~rumenraj
13. akumulator. 9.re~etkasta korpai 10.l il sralni profil;
11.dno korita vodorokaj

Sl. 200 Autograjski vodomer~

1
\
S7. 201 DetaL.i iz pUot bazena "Ripe" iz perioda osni
vanja 1953. god. Elektromagnetski prenos podataka
daljinu sa glavnog preliva
Sl. 202 Erozione parcele ,,3" i ,,4" iz pilot bazena
"Ripe", kojima otpoceto ispitivanje
vode i nanosa sa obraslih povrsina, razlicitog
sklopa i obrasta. Snimak 1954. .
11. NAUCNO-I8TRAZJVACKOG RADA
POVEZANOG 8 I8TRAZIVANJIMA
U MIKR08LIVOVIMA 1 MIKROBAZENIMA
8koro kod svih vaznijih investicionih elaborata
za uredenje slivova i protiv erozije voda, u vezi sa njihovim prosecnim iznosom. Tako.
zemljista, redovno dat davoljno precizan odgo
vor pitanje: Kakvi biti krajnji efekti, ako se
izvrse ili izvrse svi projektovani tehnicki i
loski radovi i m predvideni investicionim l
ratom (Vancetovic Z. i dr. 251).
Da se dobio odgovor to znacajno pitanje,
potrebno da se m u oticanju voda,
doticanju nanosa, m u velicini prinosa
ljoprivrednom i sumskom zemljistu, m u na
Cinu gazdovanja i upravljanjem zemljista i sl.
obuhvata Citav niz drugih pitanja i povezan sa
tipovima pedoloskih tvorevina u slivu, konfigura
m terena, vegctacionim kiv stanjem sto
carstva, prosvecenosti ljudi, koji takva podrucja
nastanjuju. i dr. Zbog toga, mnogi pokusaji da se
274
dode do orijentacionih saznanja stvarnom efektu
antierozionih radova u m s1ivu, obicno nisu
sprovedeni kompleksno i nisu doveli do zeljenih
rezultata. Izuzetak u tom smislu napori ]ohn
Wetzelca, koji tokom 1954-1957. godine [rm
u 8AD veliki pilot bazena sa mikroslivovima,
sa vrlo razlicitim ggfski geomorfoloskim us
10vima, klimatom i antropogenim Ciniocima.
Njegova istrazivanja se odnose oko 60 pilot
bazena, oglednih s1ivova, su povrsine iznosile
od 2 do 400 kvadratnih m (1 m kvadratna
640 acres 2,5899 km 2). Zbog samog m
radova, za njih trazeno odobrenje od Kongresa
SAD.
Usvojivsi program Wetzel-a, Kongres 8AD
hteo da postigne dvostruki :
) da dobije i naucno istraiene podatke
eroziji i stetama od poplava, kao i nacinima '
efikasnijeg iskoriscavanja zemljista u malim sli
vovima;
) da ustanovi volju u dobrovoljno pristupanjc
mestana i lokalnih organizacija u podnosenju tro
skova za izvrsenje potpunih razvojnih programa za
uredenje s1ivova.
Zbog toga instaliran uz velika ulaganja niz
vodomernih stanica i organizovano sakupljanje
dataka u pilot bazenu i izdvojenim mikroslivovima.
8pecijalno novopronadenim aparatima meren ste
erozije zemljista, kao i ostali podaci. koji su
od uticaja njegovu promenu.
U popisnim listovima su evidentirani: nagib.
stepen erozije. nacini obrade i upotrebe zemljista,
radovi za konservaciju zemljista i voda, tip i kvali
tet vetegetacionog pokrivaca. podrucja sa plavina
nanosa. odroni. popuzine, u-ti. soliflukcije.
korita i l. Ubelezavane su i sve druge
zapazene promene.
U prethodno. pailjivo mm zapreminama
rezervoara akumulacija i mikrobazena, vrsen
zapremina pristiglih nanosa posle poplavnih
voda. Autor, podvlaci. da vremenski rok od 1954.
do 1957. godine isuvise kratak, da mogli biti
dobijeni znacajniji rezultati. Medutim, Wetzel
istakao kao privremeni prosek sledece rezultate.
dobijene iz ovih istrazivanja (v. tabl. 68).
Navedenih 63% odnose se stete od poplavnih
ako prosek stete 10 m dolara godisnje.
se posle kompletno izvcdenih programa za
uredenje sliva smanjiti za 63%. tj. u buduce iz
.68
Procenat redukcije ~teta
(1 posle izvedenih radova
(1 s:j(1j
> ~.S
'I"""'t
g..... :
>(',)
~~
..... >
I Sm/n Ateta
od ..voda .. ..
I Smanjenje kol.
nanosa
.. .----...
_~_ _~ ~-_ ~~-----~
60 ]63,5 km 2 63% 83%
nositi prosecno godisnje 3,7 rniliona dinara. Napro rnaksirnalne zalihe vode od l kisa u zernljistu
tiv, procenat od 83% oznacava prosecno godiSnje s i1jrn da se onernoguce poplave, treba forsirati
srnanjenje ukupne koliCine erozionih nanosa izra gustu yegetaciju.
zenih u jedinicarna zaprerninske rnere. Tako, ako Ogledi su vrseni tako, da se u jednirn rnikrosli
ukupno godisnje proticanje nanosa l0 prosecno rn pi10t bazena surna sekla tako, da izvrse
500.000 rn 3!god. za neki sliv, to posle kornplet seca stabala i prizernne vegetacije, se stabla
nog podrucja ta kolicina opasti za 83%, nisu izvlacila sa secista, da se ne porernetili od
tj. iznosice 17% 85.000 rn~ (vVetzel ].: 320). nosi u surnskom rnliStu. U drugirn rnikros1ivovi
Drugi rn se odnosi poznate naucno-istra rn, stabla su 08tajala onakva kakva su, kao i sva
zivacke radove u podrucju Saverne , SAD, ostala vegetacija. obracena paznja, da uvek
izvrsene od Co\veeta Laboratory, koje . R. rn s1iCnosti izrnedu dva rnikrosliva, od kojih se
Hursh, 1951. god. publikovao. rn dugorocnorn dan tretira secorn, drugi ne. Osmatrani su pazlji
l istrazivanja, , izrnedu ostalog, rn vo podaci kisrn, oticanju vode i proticaju
tac. 3, postavljen kao naucno-istrazivacki zadatak: zionill nanosa. Podaci u rn godinarna od sece
"RaZ1iti za takvo upravljanje i surnskog drveca li su spektakularni: prinos u kori
surnskog gazdovanja, da se proizvela rnak snoj vodi povecavao se i do 65% od srednjegodi
sirnalna koliCina korisne vode najboljeg kvalitta". snjeg oticanja vode u s1ivovirna gde izvrsena seca
Za zadatak raspolagalo se sa 28 oglednih surnske vcgetacije. Narocito sc dobilo kori8no oti
vode u vrerne letnjih rneseci, kada ista i
slivova, pilot bazena, od kojih su 16 eksperirnentalno
tretirani, dok su 12 zadciani u istorn stanju, kako potrebnija. U nekirn slivovirna visak oticanja ko
risne iznosio oko 17 (1 inc 2,54 rn, 17
se dobio kriterijurn za proracun efekata i
431,8 rnrn) sto jednorn krn 2 daje 431..800
duce eksperirnente.
rn vode. Ako sliv rn povrsinu od sarno 1
3
Za razlicite velicine slivova nacinjene su raz1iCi kvadratne rn (2,5899 krn 2) ta kolicina l do
te rnerne stanice za opazanje proticaja rnalih i voljna za godiSrije snabdevanje rn jednog gra
kih voda i nanosa. Za slivove ispod 100 acres-a (1 dica od oko 8.000 8tanovnika, podrazurnevajuci,
acre = 4.047 rn 2 = 0,41 ) koriSceni su ostroivicni Hursh-u, podrnirenje svih potreba vodorn u rn
prelivi sa uglorn od 450. Za slivove koriscen rickirn uslovirna.
preliv tipa Cipoleti i1i pravougli preliv, u spe
U kasnijirn godinarna od izvrsene sece, :n
lrn slucajevirna izgradeni su specijalni prelivi
uporedenju 8 rnikroslivovirna, gde se seca surne
od betona. 5, te ko1iCine korisne vode su se srnanji
S autornatskirn instrurnentirna svirn karakte l. Nastupi1a i navala lozastih biljaka i korov
risticnirn rnestirna obelezeni su najvazniji podaci ske vegetacije (kupine, vinjage i sl.) i v su
stanju i kretanju podzernnih voda. U torn srnislu se problerni oko odrzavanja ovog zernljista.
nacinjeno oko 26 specijalnih bunara za ova osrna
Ogledi su vrseni u vise pravaca: sekla se u ne
tranja.
kirn rnikroslivovirna sarno prizernna vegetaeija, u
Padavine su opazane 75 kisornernih stanica, drugirn sarno visoka stabla i to posle desetak go
koje su tako gusto razrnestene u podrucju, da dina dovel0 do l0 interensantnih rezultata. Isto
izrnedu dveju susednih stanica jedva rnogl0 da
tako vrseni su i ogledi sa poljsko-surnskirn gazdo
bude 5% razlike u povrsini dorneta, koja sracu 'Vanjern.
nata rnetodici Thiessen-a. Tako su vec u 1940. god. u odredenirn rnikrosli
Poznato da surnska vegetacija potpornaze vovirna izvrsena krcenja vegetaci'je i podrucje
stvaranje poroznijeg zernljista, koje rnoze da odrzavano kao farrna. Na jednorn delu rnikrosliva,
velike ko1icine voda od padavina. isto tako 1/ povrs1ne kultivisan kukuruz,
poznato da surnska vegetacija trosi koliCine vrsine rnikros1iva su odrzavane kao pasnjaci. Na
vode za svoj porast. dve cinjenice su stvori1e di strrnijirn delovirna takvih pasnjaka doslo se do
lrn pravoj ulozi [rn u regulaciji oticanja vode izdanaka bivseg surnskog drveca i sibalja,
od padavina. 5tO te strrne delove stoka rnanje uznerniravala.
Trebalo da se donekle rasciste te dHe Vrsena su precizna rnerenja oticanja vode i proti
rn. Dok su jedni predlagali uklanjanje surne u nanosa. U pet godina kultivacije kuku
povecanja prinosa vode i elirninisanje evapotrans ruza razlike u oticanju njivarna i pasnjacirna nisu
, drugi su uporno dokazivali da zernljiste l velike. Cak i kolicine nanosa jedva da su pre
bez surnske vegetacije ornogucava brzo povrsinsko rnasivale rezultate rnerenja uspostavljanja far
oticanje voda, u vidu poplavnih valova, rn rn. dovodilo do dilerna.
sarno rnl0 vode ostaje za korisne svrhe u podpovr prost razlog, kako navodi Hursh, zasto
5inskirn slojevirna. Hursh srnatra, da rn nesto od nije odrnah nastupila jaka erozija zernljista
istine u ove dilerne. Zadatak onoga, koji drucju ovakvih farrni. Nairne, zernljiste farrni l
upravlja slivorn, da iznade jedan efektivan, razu u pocetku surnsko zernljiste sa sunderastorn struk
rnan kornprornis, izrnedu teza. U krajevirna gde turorn, koja rnogla da odoli i najjacirn bujicnirn
su rn od znacaja prinosi u korisnoj vodi, treba kisarna. Medutirn, sa pocetkorn trece godine, agre
redueirati surne da se srnanjila transpiraci'ja, gacije zernljista l su l da se razaraju, i isto
ipak ostaviti dovoljno drveca da se potpornoglo tako da iscezava'ju organske rnaterije iz zernljiSta.
stvaranje poroznog surnskog zernljista. S druge stra Ubrzo su se' tako kultivisanirn zernljiStirna
, u predelirna, gde potrebno da se zadrze ce1i da uocavaju znaci ubrzane vodne erozije.

35* 275
 Kada jedan mikrosliv, vs od 23 -,
pod gustom sumskom vegetacijom, proticaj
noSa hidrometrijskom u neznatan.
Medutim, cetiri godine posle krcenja sume i njego
vog pretvaranja u ekstenzivnu planinsko-brdsku far
, za vreme od 4. do 8. septembra 1943.
god., izmerene su koliCine nanosa od 768 funti dnev
(1 funta 0,453592 kg: 768 funti 348,36 kg. i1i za
vreme navedenih 127 dana = 44.241 kg).
Za vreme jedne jedine kise, 1949. go
dine, izmereno 152.000 funti oko 69.000 kg
odlomaka stena i zemlje, koje sprano sa ove
farme. isa trajala 65 minuta.
su pokazala, da su se spicevi maksimai
vode ovom mikros1ivu poveca1i oko 10 puta,
nego sto to slucaj, kada taj mikrosliv S~.203 - Laboratorijski model bujicnog sliva: "Veli
pod sumom, pretvoren u [. krce ko-selski potok" pritoke . Dunava kod Beograda,
povrina iznosi oko 16 km2 Stiv "integralno
terena maksimalni protok vode oko 0,33
ureden" i tretiran vestacko kisom iz agregata
m u sekundi 1 km.2 sa izuzetnom pojavom jed Laboratoriji za bujicne tokove i eroziju. Razmera
nog maksimuma od 1,1 mfsk km 2 koji nastao dela 1 : 2000 za duzine i 1 : 200 zavisine
za vreme jedne izuzetno jake kise.
Osam godina kasnije, posto zemljiSte ovog
mikrosliva korisceno kao [. normalni maksi
protoka voda su se kretali od 2,2
do 3,3 m3/sek km2, tome zabelezen i
dan maksimum od 20,2 m 3/sek km 2 ,
i zakljucak, da obrada strmih zemljista do
nela visak u kva1itetu vode, vec pojavu erozionh
nanosa. Medutim, drugi su podaci dobijeni, gde su
u dobijanja korisne vode iskrcene sume,
isu osnovane primitivne farme, vec se presl0
savremeno gajenje detelina, lucerki i pasnjaka, koji
nisu uznemiravani ispasom stoke. se efektivno
dobijala i povecana kolicina kvalitetne vode i sma
kolicina erozionih nanosa.
S druge strane, vrseni su i ogledi odnosu izme
du pO'jave erozionib nanosa i eksploataciji sumskih
povrsina. Utvrdeno da usled nepravilnog izvlace Sl. 204 - Laboratorijsko ispitivanje modeLia
trupaca i ogreva, redovno su se pojacavali delovanju objekata pregrada procednim sistemom
erozioni procesi i stvarale jaruge i korita, . S. Rosica i resetkastih pregrada, "nanosoulovi
su proracunati i troskovi za ponovnu restaura telja" prof. 1. Herheulidze-a. Laboratorija za bujicne
tokove i eroziju Sumarskog fakulteta, Beograd
takvih slivova u kojima vrsena eksploataci
. Racun pokazao da redovno trebalo vise
novca za obnovu zemljista i restauraciju pravilnog Radi toga ' i potrebno preduzeti istra
oticanja, nego sto su iznosili svi prihodi dobijeni od zivanja. koja, kako to u uvodu naglaseno, tre
sumske eksploatacije takvih podrucja. Ove studije da obuhvate niz privredno-ekonomskih i socio
pokazale su da treba traziti nove putve za odrzava losko-demografskih .
i eksploataciju brdskih podrucja, te ih u tom Mnogi strucnjaci, koji su se bavi1i izdvojeno
smislu treba nastaviti i prosiriti (Hursh R. .: 55). protiv erozije, poplava ili susom u poljoprivre
di, sumarstvu, hidrotehnici slicno, nisu cesto ni
shvatili da neuspeh ili uspeh u radovima koji su iz
12. OGLEDI ZA OZIVLjAVANjE PRIVREDE
vd terenu osnovan slabosti iz
1 IZVLACENjA IZ ZAOSTAI"OSI
vanrednim kvalitetima metoda koje su
njivali. Neuspehe ili uspehe u antierozionim i sJiC
Savremena stremljenja u sa erozijom,
radovima trebalo u redu traziti u
plavama' i susom sukobljavaju se u prvom redu sa
privrednom zaostaloscu erozionih podrucja i pasiv resenim rcsenim privredno-ekonomskim socio
krajeva. Pravi uspeh se moze postici samo u slu
losko-dcmografskim problemima podrucja.
. kada se razvojnim programom za uredenje Tako, opste poznato da se posumtjavanjem
slivova i erozionih podrucja, predvide i moze postici jednovremeni uspeh u protiv
odgovarajuce privredno-ekonomske i radovi, erozije, susa i poplava. Postoje za te svrhe izvan
kojima se msti stanovnistvo pasivnih oblasti. redno tehnicki i metodi uz jake
su ujedno i vrl0 delikatni , i zacije. Medutim. kao osnovne suprotnosti postavlja
hovo rcsavanjc ccsto veoma otezano. se pitanje privatnog poseda ili ekonomskog obezbe

276

i
1.

denja stanovnistva, koje u erozionom podrucju zivi,

kao i pitanje zanimanja tog stanovnistva za rela
tivno dugi niz godina, dok pristignu eventualni
prihodi od izvrsenih posumljavanja. Slicno stoji i
kod preorijentacije jednogodisnjih ratarskih kultura
u visegodisnje poljoprivredne kulture. Posmatrano
s tehnickog gledista, posumljavanje preorijenta
ratarskih kultura u visegodisnje poljoprivredne
zasade, mogle da rese pitanje erozije, suse i
plava, ne mogu da rese privredu podrucja. Zbog
toga, samim tim, takvi radovi oblcno nai1aze ot
stanovnistva, koje u erozionom podrucju zivi.
U kada se posume tereni ili izvrsi preori.
jentacija poljoprivrednih kultura, zem1joposednik i
ratar, nije vise u stanju da odrzi svoja stada, niti
da odmah doblje, cak i one veoma male prihode
od erodiranog zemljista, sa kojima odrzavao goli
zivot. Prirodno, da mora da daje odgovarajuCi
otpor takvim stremljenjima. Ci1j naucnih istraziva
nja da lezi u tome,da se primenjuju resenja,
koja efikasno suzblla poplave i suse, i ujej:no
resila privredu stanovnika erozionih podrucja.
Poznata cinjenica da suma bllaod davnine
potiskivana od poljoprivrednih obradivaca. Ratar
krCio da iz ziratne zemlje doblo ubrzane
prinose useva, gajio psenicu, kukuruz
vade i pasnjake za odrzavanje svojih stada od ko
ziveo. Kada , kroz svoj rad, najcesce pracen
nemarom i neznanjem, njegovo ziratno zemljiste
stalo plen erozionih si1a, unistavao nove povr
sine suma i u sustini sirio eroziju i siromastvo oko ,,
sebe. Potomcima ! tome ostavljao ogromne :
:. I
vrsine tzv. pasivnih podrucja, koje su se iz veka u
vek sve vise povecavale. Restauracija pasivnih kra
jeva i erozijom unistenih podrucja postala da
nas prvom brigom citavog covecanstva, vecina
predlozenih metoda od raznih strucnjaka odnosi1a
se restauracije sa tehnicke, manje S[. 205 -. V~ pregrada za zaustavljanje nanosa
jedno bujicno toku Austiji (foto: inz. F. cu),
sa ekonomsko-privredne i sociolosko-demografske . Seatski nacrt visine pregrade neackog sistea
strane. J~. Hoffannu
Tek se u zadnjim godinama, narocito bIagoda
naporima organizacija Ujedinjenih nacija, u lavine , jasnije izdvoji1a misao potrebi, da se
vom redu komisijama za eroziju, tokove i kod resavanja problema erozije, l i suse, iz-

Sl. 206 - Sinoidalni prelivni objekat od kamena betona, dr inz. Julius Jaksche-u

277

I
 ~~
ro jos vaznija primena vestackih i prirodnih
za stimulisanje porasta zasejanog drveca i bilja.
U klasicnim posumljavanjima u sumarstvu,
stacka se jos uvek smatraju izlisnim, cak i
u broju tehnicki razvijenih zemalja. U l0
skim radovima za obnovu eroziooih podrucja, koje
vrse organi sluzbc za konservaciju zemljista i ,
to slucaj.
Za uspesniji porast brzorastucih vrsti sumskog
drveca, kao sto su:
) Liscari:
Fraxinus americana - americki jasen;
]uglans nigra - crni orah;
Quercus rubra - crveni hrast;
Alnus sp. johc;
Populus sp. topolc.
) Cctinari:
Pinus strobus , americki ;
Pseudotsuga Douglasii - Duglas jela;
Korisccni su kod oglednih radova, Sluzbe za kon
servaciju zcmljista u Scv. Karolini (USA), gradoni
sirinc 1 ., koji su vstki sa: quinqefolia. Posle toga nz. Afanasijev presao
1 2 povrsinc gradona:
Sirovi fosfat 20 gr
Nitrofoskal 10 gr
Tomasovo brasno 20 gr
Svcga 50 gr
Uporedni rezultati su i sa gradonima
kojima umesto vestackog dubriva bilo doda
200 grama stajskog prevrclog dubriva,
porast sadnica nesto izostajao ispod sadnica sa
stackim . Dodavanjem mikroelemenata, u
prvom cinka i mangana, porast sadnica
izvanredno stimulisan. Istrazivanja u tom pogle
du idu u dodavanja prirodnih auksina, tj.
matcrija, koje favorizuju porast Zn biljnih
organa, cak i izazivaju njihove hipertropijc.
Istrazivanja sovjetskih naucnika, da materije
poznate pod zajcdnickim imenom "gibberlin-i", l,
, i u ciji sastav pretezno ulaze tzv. giber1inske
kiseline, se kompozicije sastoje iz grupe:
I~t9~6 H 22. 241
zo,
deluju hipertropicno porast Wljaka i
upotpunjuju nastojanja. Stimulisanje porasta
biljaka moze se, sovjetskim naucnim istraziva
postici i dodavanjem zemljistu l
koliCina Mangana, Molibdena i . Ogledi su
!I,
vrseni i semenom za proizvodnju sadnog mate
i rijala razliCitog sumskog drveca. Seme prethodno
iii
il! natapano u rastvor soli i to:
i1'
I!'
:1:
!i
...
l'
; MnS0 4
+ 5 2
!
11 gde stajalo 8, 16, 24 i 48 casova, potom sejano
u l rasadnika. Mlade sadnice su se ocigledno svo
11
280
I
porastom i izgledom razlikovale mnogo
od ostalih sadnica, proizvedenih iz semena koje
tretirano u rastvoru (Akad. Nauk SSSR: 323).
U mesto zauzimaju i
znati ogledi naseg, nekada poznatog
carskog strucnjaka, inz. Dimitrija Afanasijeva.
1935/36. god. vrsio istrazivanja proiz
brzorastuceg drveca. Izvrsio niz ogleda,
koje opisao u studiji "Ekspresne sume".
njegovi ogledi postignuti posle 4 godine
pornog rada oglednom podrucju "Sedrenik" kod
Sarajeva, pokazali su interesantne rezultate.
Porast biljaka tako stimulisan. 4 go
disnje drvo hrasta l0 visinu 5 metara,
1,30 metara iznosi1a oko 7 u
precniku. nekih egzoticnih vrsta drveca, kao
pr. Sekvoje i Kameciparisa, porast jos mnogo
.
U pocetku porast stimulisan znatnim dodava
stajskog dubriva, cestim zalivanjem sa auk
sinskim materijama dobijenih iz mlade koprive i la
stara nekih lozastih biljaka, kao sto Ampelopsis
upotrebu razlicitih hmik, koje samo
opisao u svojoj knjizi "Ekspresnim suma
" (Afanasijev inz. D. :310).
Rat i opste teskoce koje naisao kod svoga
naucno-istrazivackog rada, u prvom redu nerazu
mnogih strucnjaka, koji su istrazivanja
gledali kroz probleme klasicnog rada u sumarstvu,
mgu su inz. Afanasijeva da kraja zavrsi
svoj vanredno znacajan poduhvat.
Cinjenica inz. Dimitrije Afanasijev, ra
deCi dugi niz godina uredenju
i zastiti zemljiSta od erozije, sto dotle
su u mnogi istaknuti strucnjaci njegovog
mena, da se kod uredenja bujicnih slivova i erozio
, mora smclije i radikalnije u
zemljista, i u obnovi , sto to slucaj
kod klasicnih iskoriscavanja sumskih
. utvrdio u zemljistu u dovoljnoj
kolicini samo fosfora, kalijuma i drugih elemcna
ta potrebnih sumskoj vegetaciji za sto i vise godina,
nego i to da sumski otpaci i listinac ne u
dovoljnoj koliCini azot zemljistu.
Posle smrti inz. Afanasijeva (1965. god.) ostal0
vise nedovrsenih radova iz oblasti ubrzanog
dizanja suma u erozionim podrucjima. Tako iz
ostalog inz. Afanasijev posebnu paznju posve
tio m rascenju crvenog hrasta (Quercus ru
bra); gorskog (Acer pseudoplatanus);
tempresu (Chamaecyparis lawsoniana); crnom
(Pinus nigra) i (Juglans regia). Za crveni hrast
i ' predlaze sledece doze : Nitro
moncal 30 gr; Superfosfat 30 gr; KMn04 10 gr i
66 10 gr jednom m2 povrsine u gradonu;
za pacempres i predlaze kombinaciju
briva: Nitromoncal 20 gr; Na2B407 10 grama i kali
sulfat 10 gr 1 2 obradene povciinc. Za
predlaze: P20s 15 gr, Kn04 5 gr 1 2 , Nje
govi radovi zasluzuju veliku pazn:ju, postignuti
rezultati, u skucenim uslovima eksperimen
talnog podrucja "Sedrenik" i vrlo losem finansira
i nerazumevanju tadasnje strucne javnosti, slu
ze cast nasoj nauci. radove treba nastaviti postaju apsolutno dominantne, gde ostale vr
i prosiriti, jer za takvim radovima postoji oCigledna ste doWjene iz panjeva imaju daleko l !
potreba. i daju vise tehnickog drveta, nego kod uobicajenih
Danas moze da smatra da prosl0 metoda proste resurekcije. Itsk iskustva
kada obnova suma l krilatici: dobi kazuju da metodom resurekcije sikara "du-'
11 od sume , njenu obnovu prepustiti prirodi. l0 stimulaciji" mogu postiCi izvrsni ekonomski
Naprotiv, ideje potrebi primene stajskih i vestac fekti (Gavrilovic dr S.: 52).
kih dubriva, i primena auksinizacije radi stimu Svakako da o,bnove prostranih povr
1isanja porasta sumskog drveca, dobijaju iz dana u sina pod devastiranim sumama i sikarama kod :>
dan vise pristalica. U nekim zemljama ' znacajan i za privredu i l borbu protiv
uvedeno da u programima za posumljavanje erozije. Kod uredenja bujicnih potrebno
cunaju i troskovi za dodavanje vestackih dubriva 8tO svestranije istraziti mogucnosti za brzo i eko
sadenju sadnica terenu. postala praksa nomski opravdano regenerisanje povrsina pod deva
i u velikim radovima obnovi vegetacije u zem stiranim sumama i sikarama, ta pitanja treba
ljama Mediterana (Region Development Projekt of naroCito proucavati u pi1ot-bazenima (ogledninl sli
the Libyan Agriculture: 324). ).

Drugi radova odnose se stimulisanje

porasta sikara i zapustenih sumskih povrsina, gde 14. SPOREDNI PROIZVODI IZ SUMSKI
izvrsena resurekciona . Kod klasicnih meto
POVRSINA 1 ISPIIVANJA U OGLEDNOM

da resurekcije izdanci ostavljali ,

SLIVU - PILOT-BAZENU

i u slucaju dobre zastite od nekontrolisane ispase

"uspeh" nije izostao, mada i tu obicno, turnus U borbi protiv erozije zemljista, l, suse 1
do eksploatacije takvih povrsina, da privredne zaostalosti, jedan od pravaca istraZivanja
bude vise desetina godina. treba da bude u pokusaju da izvlaCi znatna pri
Na prostranim oglednim poljima ostrvu I, vredna korist i iz onih povr8ina, koje inace
italrjanski strucnjaci za konservaciju vode i zemlji traju neproduktivnim, kao 8tO su goleti, suvati i to
sta, izvii obnovu velikih povrsina pod sikara talno degradirane sumske povrsine.
. otpocet 15-18 godina, kada
Naime, moze se reci da u praksi tesko naCi
izvrsene resurekcione sece dotle zakrzljalih i deva napustenu povrsinu zemljista, kojoj nesto ne ra i
stiranih povrsina pod sikarama, koje uglavnom ste, korov, zakrzljal0 grmlje i 81. Postavlja se '1
sluzi1e za ispasu koza i sitne stoke. I
pitanje da li se ekonomski isplati poduhvat, da se
roz svaku povrsinu gde izvrsena resurekcio
i takva povr8ina privede intenzivnijem iskorisca
, svakih 15-20 metara horizontalnog ra
vanju. S obzirom da mnogo napustenih i degra
stojanja, 8to zavisilo od nagiba padina, izradeni diranih povrsina sumskog i poljoprivrednog zemlji.
u pravcu izohipsi gradoni. Gradoni, koji predstav sta, kao i da se 8 javlja potreba zbog stal
l uske l, sirine 0,8-1,2 metra blagim kon nog prirastaja stanovnistva, da i takva zemlji
tranagibom (5 do 10%) su zasadeni brzora sta privode kulturi, postoji zainteresovanost nauke
stucim sumskim drvecem. Za tu svrhu koriscene i prakse u mnogim zemljama za takve pod\1hvate.
2-3 godisnje sadnice: Pinus pinaster . Por Tako su u pi1ot-bazenima u SAD sprovedena
tugalis; Pinus canariensis Kanarski bor; Pseudot mnoga istrazivanja, koja odnose ekonomska
suga Douglasii var. viridis Zelena Doug!as l; sagledavanja prihoda od sporednih proizvoda na
Quercus - hrast; Eukalyptus robusta pustenih terena.
- teski eukaliptus kao i neke pratece vrste. Gra. Ogledi sa relativno gustom sadnjom Rhamnus
doni su poorani do dubine od 30-45 i nadubre purshiana DC poznatog zbuna pod. imenom
ni organskim materijama i l, koji preostao "Spanski .dren" "Kaskara dren" k isko
od sagorevanja ostataka zakrzlja!ih stabala i kore riscava za tonikum poznat od medicinskim im
povrsina. "Cascara sagrada" - "sveta kora", upotreba
Sadnice brzorastuceg sumskog drveca taj na rasirena narocito u SAD, Engleskoj i Kanadi, poka
cin l uslove za brzi porast. Medu zali su mogucnost da se u toku 10-15 godina
tim, usled toga nastaje za opstanak izbojaka stigne cist prihod od 1.000 do 2.000 dolara -
iz panjeva povrsinama izmedu gradona. ! (oko 2.500 do 5.000 dolara 1 ha).
sadnica u gradonima stimu!ise brzi porast izbojaka Rhamnus purshiana spada u fam. Rhamnaceae
iz ; usled toga 8tO izbojci iz panjeva poCinju i predstavlja grm s1iCan cibukovini (Rhamnus frangu
brie da rastu nego u slucaju, kada ne bilo gra l) i pasdrenu (Rhamnus catartica L.) - koje su
dona iz kojih konkurentske sadnice brzorastuceg nase domace vrste i koje u pogledu i8koriscavanja
sumskog drveca pokusavaju da postanu dominant kore za primenu u farmaceutske svrhe nisu stekle
i da zasence, tj. oduzmu svetlost okolnom zem popularnost kao R. purshiana. Prema Panshin-Har
ljistu, nastupi i adekvatni , da sadnice u gra rar-u, tonikum "" uveden u medicinu jos
donima jos brze rastu. takozvana metoda re 1877. god. (Panshin - Harrar - Baken - Proctor.:
surekcije 8ikara i degradiranih sumskih povrsina 344).
"duplom stimulacijom". Isto tako od kore zasada Pseudotsuge Douglas
l relativno kratkog vremenskog perioda 8-,Duglas l, koja 8 u vreme upotreblja
tako regenerisanim sumskim povrsinama dobija va za industriju plasticnih vlakana, zatim u medi
jedna vrsta tzv. sredn:je sume, gde vrste u gradoni cini, u industriji eksploziva, i industriji ,

36 281
II
'1

!
il

11
"

PODACI UKUPNOM OlCANJG VODA SA EROZIONIH PARCELA
Obrazac . Z

Ukupno Pocetak i Ukupno doteklo u

Povrsina trajanje
Datum i vrsta
palo vode slivnike, burad
opazanja erozione neto povr oticanja
kulture
parcele sinu parcele vodeu
nanQsa
u litrima slivnik

17-VI 112 m 2 3.472 758-1032 423 38

1954 5 Njiva-neo
rana u 1954.
u 1953 god.
n
17-VIII 177 m 2
1954 1 detelina 5.487 8 U 10"5 124 0,5

Opste : 3. li pored blata l0 granja lisca u

dima: malo .
1. li l0 kvara slivnicima: n1 Osmatrac:
2. li bilo preko buradi: Dusan Obrenovic, . r.

PODACI OTICANJU VODA NA MIROSLIVOVIA 1 GLAVNOM VODOTOKU "RIPE"

Obrazac . 3

CIS
... 5tanje n!\
.~
{~
::1."1
CIS
i>
Naziv mikrosliva
i velicine u m1! i ~';:r'"
~~.~.~
~
vodomeru
'"
g:;;!::I '"
.<tjS
+"<tj '0~
=== vrsta ku1ture > .,..... ..... "t$ ...... ::1+>'O'~
~ 80.
"'.
1=10 a.1i:1. &~ ~~ ~ . vis.
::>0.::-;':::

17-VI 5-4 812_1123 0,1 8

1954 4 16.000 m 2 910 2 24

500! mlada 920 5 80

gremova suma; 93Q 8 260
200/0 naptiStena
njiva; 6.712
11 300/0 pasnjak

I!
;1 Prosecno Nanos meren. Voda l slabe mutno6e
1
I oticanje: .
, 1. Ukupno pala voda mikrosliv: 480.000 lit. Osmatrac:
! 2. Oteklo i kontrolisano prelivom:
3. Manjak oticanja:
36.712 .
443.288 .
Dusan Obrenovic, s. .
4. Prosecno oticanje u %: 7,64% Proracun kontrolisao:

Primedba: Tehn. Vlada Jovanovic, . .

tipa Thomson, snabdeven elektomagnet 17-III-1954. god

i
skim meracem, konstrukcija inz. Gavrilovi6a. Ripanj - lenje.

1,

'1;
I

11:

24

I
'
["1,

LITERATURA
1. Messines .: Etude du deblt solide et de 1 se
dimentation des grands barrages. Colloque SU1' l
consrvation et 1 restauration des sols. The
, 1961.
2. Bennett . .: E1ments ! SoH Conservation.
Second Edition. New York Toronto - Lon
don, 1955.
3. Cebotarev 1. .: Gidro10gija susi. Lenjingrad,
1955.
4. Dekic R.: Erozija zem1jista Srblji kao eko
nomsko-socijalni problem. Akad. Savet za
ni rad, Beograd, 1957.
5. Margaropu10s .: Plan detaljne monografije og
lednog sliva. Prevod s francuskog R. Vukotic.
Beograd, 1964.
6. Bogatirjev V. V.: Inzenjernaja zascita v zonah
vodohranilisca krpnih gidro-elektrostancij.
skva, 1958.
7. N.: Erozija zem1jista kao drustveni 33. L. V.: Watershed Management. Forest
problem. "Sumarstvo" br. 1-2, Beograd, 1962.
8. Stallings . .: SoH Conservation. New York,
1959.
9. Kalinic Z. - Petrovic D. Vancetovic Z. _
Mijuskovic .: Erozija i za z!t zem1ji
sta. . "Nikola Tesla", Beograd, 1961.
10. Gavrilovic S.: Eroziono 10 - neisko
riscen fenomen sa erozijom. Glasnik Su 36. Seltzer .: Le climat de L'Algerie. Alger 1946.
marskog faku1teta, Beograd, 1960.
11. Materijali sovescanija borbe s eroziej
i selevimi potokami. Selevaja komisija Akad.
Nauk SSSR. Taskent, 1960.
12. Wang F.: Grundriss der Willdbachverbauung.
Wien, 1903.
13. "Bujicarstvo" - predstavka Sumarskog udrze
Zagrebu. Sumarski list . 3, Zagreb, 1923.
14. Seckendorf .: Verbauung der Vildbliche, Auf
forstung und Berasung der Geblrgsgriinde.
, 1884.
15. Metlas .: Inz. Stevan Petrovic. (Nekro10g). Su
marski list . 9, Zagreb, 1924.
16. Colloque sur 1 conservation et 1 restauration
des sols. Teheran F , 1961.
17. Report ! the 5-th Session ! \Vorking party
torrent contro1 protection from Ava1anches and
Management ! European Forestry Commission.
FAO, Roma, 1961.
18. Vels N. D.: Istorija sveta. Preveo s eng1eskog
10 OrezoviC. "Narodno delo". Beograd, 1929.
19. Akad. Nauk SSSR Zl1acenie ideij V. V.
Dokucajeva d1ja s zasuhoj i eroziej v leso 47. Peele . .: he relation ! certain physica1 cha
stepnih rajonah SSSR. Inst. geogr. Moskva, 1955.
20. ScluNab- Frevert Barnes Edminster: Ele
mentary SoH and Water Engineering, New York,
1957.
21. Neporoznij S. .: Zascita gidroelektrostancij ot
se1evih potokov. Gosenergoizdat. Moskva Le
njingrad, 1947.
22. Gavrilovic S.: Nova otkrica oblasti sa
erozijom. "Sumarstvo" br. 3--4, Beograd, 1960.
23. Selsko-hozajstvena erozija i s . Akad. 52. Gavrilovic S.: Metode protiv erozije i
Nauk SSSR. Inst. Geograf. - Inst. 1esa, tom
1 i . Moskva, 1956.
I
,
24. Trombocev . S.: Orosenie i osusenie. Moskva,
1932.
25. Soboljev S. S.: Rzv erozionih processov.
skva, 1948.
26. Presnjakova . G.: Klasifikacija smitih .
S.H.K Moskva, 1958.
27. md L. D.: Klasifikacija oblika ubrzane
zije. ... Prevod s ruskog, Beograd, 1958.
28. Kohnke . and Bertrand .: Cnoservation.
New York, 1959.
29. Z.: Recentna erozija i akl1mulacioni pro
cesi Vranjskoj kotlini i Grdelickoj k1isuri.
Vranje, 1966.
30. Butler D. .: Conserving . New York, 1955.
31. Sokolovskij L. D.: Recnoi stok. Gidrometizdat.
Leningrad, 1952.
32. Soboljev . S.: Zascita od eroziej i povi
senie ih plodorodov. Moskva, 1961.
and Range Aspects in United States. "Una
sylva" - FAO. Roma, 1953.
34. Frevert Sch\yab - Edminster Barnes:
SoH and Water Conservation Engineering. New
York - London, 1959.
35. Visher . S.: Distribution ! torrential rainfalls
in United States. . . New York, 1941.
37. Gavrilovic .: Klasifikacija toko~a Gr
delicke klisure i kvantitativni rezim
nanosa, Beograd, 1957.
38. Vujovic .: Meteoro10gija. Beograd, 1948.
39. Rosenthal .: Ueber starke regen St. Peters
burg. 1906.
40. Milosav1jevic .: Intenzitet pljuskova Beogra
du, Vrnjackoj i Prilepu. Beograd 1952.
41. Milosavlje\'ic .: lVIeteoro1ogija. Beogr~d, 1967.
42. Fournier F.: C1imat et erosion, Paris, 1960.
43. Dutil .: Les glissements de terains A1gerie
de mise point sur 1 donnees actuelles du
phenomene. Alger, 1956.
44. Middleton . .: Properties ! soils which in
n soil erosion. U.S.D. Agr. Teh. 1. 178.
New York, 1930.
45. Rost . . - RO\'l1es . .: study ! factors
affecting the stability ! aggregates. Pr. of.
S.C.S.A. New York. 1941.
46. Glcnn L. .: Denudation and Erosion in the Sou
thern Appalanchian Region and Monogahela
sin. U.S. Geol. Soc. New York, 1911.
racteristics to the dibt ! , S.C.S. !
. New York, 1937.
48. Sokolovsky N.A.: Le probleme de 1 strcture du
sol. Physique du 801, Ver8ailles, 1934.
49. Ehrenberg .: Bodenekologye. Dresden -
Leipzig, 1922.
50. Ramann .: Untersuchungen streuberrecter
den. Zeitschr. Forst und Jagd Wesen. Wien, 1898.
51. Zubovic .: Uvod Sumarstvo. Beograd, 1962.
CN tokova u Italiji i Svajcarskoj. Izvestaj
za F . Beograd, 195u.
285
1
53. Rainer F.: Uticaj suma vodni rezim. Ljub
ljana, 1950.
54. Burger .: des Waldes auf den Stand
.1 der Gewasser. Der Wasserhaushalt Sperbel
- und Rappengraben, 1915-1951. Zurich, 1952.
I 55. Hurch . R.: Research FOl'est Stream Low Re
lation. "Unasylva" Roma, 1951.
56. Rosic S.: i meteorska voda. Beograd, 1937.
57. Kotok . I.: Erosion, problem Forestry. Jour
nal For. 29. N. . 1931.
58. Munns . N.: Forest and Erosion Control. Soils
and . U.S.D.A. 1938.
59. Corney G. W. Cutler S. . Pashal . .:
Soil Erosion . 1937.
60. lm . .: Vegetation and Watershed
nagement. New York, 1953.
61. Zvonkova V. .: Izucenie reljefa v prakticeskih
celjah. Moskva, 1959.
62. Silvestrov S. I.: Reljef i zemljede1ie v erozionih
rajonah. Moskva, 1955.
63. Conner . . and Dicson F. R. and Scates D.:
Factors influencing runoff and erosion.
Agr. . St. Bul. 411. , 1930.
64. Cebotarev N. .: Zakonomernosti erozionih
ljenija v zavisimosti ot formi prodoljnoga pro
fil. Tr. V. Dok. AN SSSR. Moskva, 1949.
65. V. .: Vzaimosvjaz razvitia selskogo
hozjajstva i processov erozij privolZskoj voz
visenosti Ak. Nauk. SSSR. S.H.E. 1958.
66. Soil Conservation. International Study.
Roma, 1948.
\
,1 67. Nannetti G.: dela conservazione del suolo
r~ ovvero ] storia si Antonio Arango. bl. Une
sko. , 1950.
:t 68. Ma]etic Lj.: Uredenje bujica i ucvrsCivanje te
rena. Beograd, 1932.
'r 69. Rosic S.: Uredenje . Skripta za studente
sumarstva. Beograd, 1948.
70. Konovalov . .: Selevie potoki, S.C.G.G.I.N.1.
Moskva, 1938.
71. Herheulidze I. I.: Ovraznie i ] vinosi. 103. Gluskov G. V.: Rabota stoka i denudacije. Ak.
skva, 1947.
72. Vancetovic Z.: Uredenje bujica, Beograd, 1951.
73. Lazarev S.: Uredenje . Sarajevo, 1951.
74. ankovic .: Hidrografska karakteristika i defi
. Beograd, 1942. 105. Basenina ..: termino "f1uvaljnij". Voprosi
75. Hlavinka V.: Vodno graditeljstvo, Zagreb, 1906.
76. Lazarevic R.: Urvine. Beograd, 1963.
77. W orthen L. .: and Aldrich S.: Farm , Their
Ftsti and Management. New York
London, 1956.
78. Gustafspn .: SoH Depletion and Erosion. New
York, 1957.
79. u : Erozija. Manuskript. Beograd,
1958.
80. Orlov . . - Scukin S. I.: Voprosi eroziji i
stoka. Moskva, 1962.
81. Ackerman . W. and Corinth L. R.:
rience for evaluating of the sediments.
i, 1961.
82. Dukic D.: Opsta hidrologija. Beograd, 1962.
83. Browning G. .: Method for Estimating Soil
Management Requirements. Iowa, 1947.
84. Petrovic : Metoda dijagrama za brzo od
redivanje intenziteta erozije i sumarno kostanje
radova u tokovima. "Sumarstvo" br. 112. Degan .: Intensita di pioggia costiparametri
1-2. Beograd, 1962.
85. Hartel - Winter: Wildbach und Lawinenver
bauung. Hauska, Das Forstliche Bauingenieur
wesen, Band V, 1934.
86. Strele G.: Grundriss der Wildbachverbauung. Zv.
Aufl. Wien, 1950.
87. Joksimovic .: Odredivanje velikih voda r. Ve
like Morave. Beograd, 1958.
88. Biolcev .: Erozija i borbata s . Sofija, 1959.
89. Bidovec F.: Empiricke formule za izracunava
kolicina vode uporedene stvarnim koli
;
, cinama vode u vodnim tokovima u Alpskom
(!- Slovenije. "Vodoprivreda Jugoslavije" .
1
"
1 , Beograd, 1960.
i
rI 286
~
1,
i'
~
90. Lebedev V. V.: Gidrologija i Gidravlika v m
stovom i doroznom stroiteljstve. Gidromet. izdat.
Lenjingrad, 1959.
91. Schoenefeldt .: Izracunavanje l velike vode
m slivovima. "Vodoprivreda" br. 3.
grad, 1952.
92. Jevtic Lj.: Odredivanje maksimalnih voda
racunske kise i intenziteta oticanja. "u
marstvo" br. 10-12. Beograd, 1962.
93. Srebrenovic D.: Zapremina vala velikih voda s
ma1ih slivnih povrsina. "Vodoprivreda Jugosla
vije" . 10., Beograd, 1960.
94. Gavr-llovic S.: Metode klasifikacije u sli
i novi obrasci za velike vode i nanos. "Vo
doprivreda Jugoslavije" . 6. Beograd, 1959.
95. Andr-ejevic .: Zazcita zemljistete od erozije
i ureduvanje poroite. Skopje, 1962.
96.: S,: Vodogradnje I. Prakticna hidraulika.
Zagreb, 1936.
97. Herheulidze I. I.: Graficeskie resenija nekotorih
zadac inzenjernoj gidravliki i gidrologiji v m
stovom i gidrotehnickem stroiteljstve. Moskva,
1953.
98. Coutagne . et De Mortone .: Od vode koja
padne do vode koja tece. Preveo s francuskog
inz. Lj. Katic. "Vodoprivreda" . 1. Beograd,
1949.
99. Poljakov V. .: Karakteristike intenziteta erozije
m podacima proticaja nanosa reka evropske
teritorije SSSR. Radovi I savetovanja
blmi oticanja voda. Prevod s ruskog.
grad, 1948.
100. Sehoklitsch .: kolicine nanosa.
s nemackog inz. Josip UeoyjC. "Vodopri
vreda" . 1. Beograd, 1949.
101. Mihajlovic Novak: Recentna erozija podrucju
Fruske Gore i tendencije njenog razvoja.
grad, 1964.
102. Kittredge .: Forest . . . For.
Ser. New York, 1948.
Nauk SSSR. Moskva, 1961.
104. Gavrilovic S.: (: srednjegodisnje kolici
potencijalu erozije. Glasnik
Sumarskog fakulteta . 26. Beograd, 1962.
erozij i stoka. Moskva, 1962.
106. Chepil W. S. and Woodruf . N.: Estimations !
Wind Erodibility ! Field Surfaces. S.W.C.J.6
1954.
107. Knezevic . ~ . Geza .: Zasipanje
Grosni(:kog Jezera. Institut "Jaroslav ".
ograd, 1955.
108. Kaljanov S. .: Nekotorije zakonomernosti ve
trovoj erozij pescanih i supescanih . Novo
sti agrolesomelioraciji. Volgograd, 1963.
109. Samov G. I.: Recnije , rezim, rasceti i
tod izmerenija. Moskva, 1954.
110. Carevskij . . - Kostjakov N. .: Spravocnik
gidromelioraciji i gidrotehnike. m i I.
OGIZ. Moskva, 1945.
111. Degan . Cavazza D.: Aspetti agronomici
delle'Irrigazione ll "L'Irrigazione". No 1.
Bolonja, 1963.
del suole. Genio Rurale, . 5 Roma - Firenze,
1960.
113. Jensen . . Evans N. .: Erosion under
furrew Irrigation. North Dak. Agr. . St. .
15. ime, 1952.
114. Baver D. L.: Soil Physics. London, 1959.
115. Gavrilovic S.: Odredivanje rezima nanosa
nog podrucja i izrada karata erozije. Dokumen
tacija za gradevinarstvo i arhitekturu, DGA-750.
Beograd, 1965.
116. Gardner W. - Lauritzen W.: Erosion as Func
tion ! Size ! the irrigating Stream and Slope
of eroding Surface. S.C.62: 233-242, Washing
ton, 1946.
 117. Cel'kasov . .: Me1ioracije i snabdevanje
ljoprivrednih gazdinstava vodom. S ruskog pre
veo Lav Homenko. Beograd, 1950.
113. De Vajcia .: Some aspects of surface Water
dvl;mt Arid region. F . Roma, 1952.
119. King .: Pastures, Pines and Ponds ! Ero
sion Scars 01 Fairfield Country. S.C. Augtlst.
Washington, 1960.
120. Friedrich: Kulturna istorija covecanstva.
Preveo s nemackog S. Milicevic, Beograd, 1881.
121. SUl'ell .: Etudes sur les torrents des Hautes
Alpes. Paris, 1872.
122. Demontzey .: Traite pratique du reboisement
et du gasoment des montagnes. Paris, 1880.
123. Rauner S. .: ruskom lese i ruskih rekah.
S.P.B. 1903.
124. Klibasev . Goroskov F. 1.: G1drologice
skie rasceti. Ligi, 1970.
125. Hydrology mm ! Hydraulics Division USA:
Hydrology Handbook. New York, 1949.
126. Raman V. . : Challenge ! our Watersheds.
FAO. Bihar India, 1957.
127. Lazarevic R.: Pri10g diskusiji katastru
i kartiranju erozije. "Erozija" br. 2/71. Beograd,
1971.
128. Gavrilovic S.: Novi tipovi poprecnih gradevina
za borbu protiv ekscesivnih bujicnih tokova. "Iz
gradnja" . 3. Beograd, 1971.
129. Parau V.: Investigation for FAO - formula.
Brasov, 1967.
130. Gavri10vic S.: poplave i klasifikacija to 157. de Marchi : Hidraulika, kn .. 1, . Prevod
kova. DGA-715, (Dokumentacija za gradevinar
stvo i arhitekturu). Beograd, 1965.
131. Gavri10vic S.: Odredivanje maksimalnih i godi
snjih protoka voda u m slivovima i ero 159. Nesic .: Regulacija reka. Beograd, 1960.
zionim podruCjima. DGA-729, (Dokumentacija
za gradevinarstvo i arhitekturu). Beograd, 1965.
132. GavriloviC .: Predlog klasifikacije to
kova za izradu vodoprivredne osnove Jugosla
vije. Manuskript "Jaroslav Cerni", Beograd, 1968.
133. Veselinovic .: Istrazivanja racionalnih ekonom
skih odnosa kod projektovanja gradevinsko-teh
nickih i biolosko-retencionih radova u bujicnim
slivovima i erozionim podrucjima. Magistarski
rad. Beograd, 1971.
134. Holy .: Vyvoj smer v mv{i pudni erozi.
Zbornik VTS. VH. Praha, 1957.
135. Gavrilovic S.: Izrada metodike za klskiu
erozionih procesa i kartiranje erozionih podruc
1 faza. Institut "Jaroslav Cerni", Beograd,
1966.
136. Lazarev S.: Dopuna formule za proracun maksi
malne kolicine vode. "Narodni sumar" sv. 3. Sa
rajevo, 1960.
137. Aureli Aurelio: Plano Generale di bonifica.
tania, 1969.
138. Herheulidze 1.: Maksimalni proticaji i zapremine
protoka oticaja bujicnih tokova. Medunarodni
seminar: Erozija, ! tokovi i recni nanos.
Beograd, 1970.
139. Gavrilovic S.: Melioracioni sistemi i erozija. "Vo
doprivreda" br. 1. Beograd, 1969.
140. Gavrilovic .: Prostorno planiranje i vodopri
vredna osnova. "Produktivnost" br. 3. Beograd,
1971.
141. Capucini D.: Konservacija i iskoriscavanje zem
ljiSta u planinskim i m slivovima. Referat
za F . Beograd, 1956.
142. Wiedermann .: Ueber die Beziehungen des
forstlichen Standortes zu den Wachstum und dem
Wirtschaftserfolg m Walde. "Deutsehe For
schung" No 24. Berlin, 1934.
143. Fischer R. .: Changes and Silviculture
the Havard forest. "Ecology" 1'012 1. W. 1928.
144. Simeunovic D.: Uzroci nestajanja suma u Srblji.
Beograd, 1956.
145. Lombardi . Marquenet .: Methode de cal
culr d'un chanal escalier et biefs affonil
lables pour la regularisation d'un torrent. "
u Blanche", Novembar 1950. Grenoble, 1950.
I
l{. 3ribnij F. .: Teorija i praktika filtrurajuscih so
ruzenij. Transzelizd. Moskva, 1934.
147. Herheulidze 1. 1.: Neka pitanja industrijske iz
gradnje konstrukcija radi uredenja .
dunarodni seminar: Erozija, ! tokovi i rec
! . Beograd, 1970.
148. Pisarkov . N. - Timoefeev F. .: Gidroteh
nicki melioraciji lesnih zemelj. Lesnaja promi
ist. Moskva, 1964.
149. Mihajlovic N.: Nauka i praksa Sovjetskog Sa
veza u borbi !;Jrotiv erozije zemljista. "Sumar
stvo" :'. 3-5. Beograd, 1963.
150. Alfani .: Aree demonstrative deHe difesa del
suolo. Firenca. 1954.
151. Feliciani .: L'Alluvione delle . Son
drio, 1955.
152. Rosic S.: Nov sistem uredenja . Beograd,
1952.
153. Rosic .: Slapnjaca s procednicom - novi pre
grade. Glasnik Sumarskog fakulteta, Beograd,
1950.
154.: Rosic S.: Bujice i njihovo ugaiHvanje, Beograd,
1960.
155. Gavrilovic .: Pregrade za retardaciju oticanja
poplavnih bujicnih voda. Glasnik sumarskog [
kulteta br. 26. Beograd, 1962. ,
156. Retardacioni sistemi - novi metod za urede
slivova i korita. DGA-952, (Doku
mentacija za gradevinarstvo i arhitekturu).
grad, 1967.
s italijanskog . Kandijas. Beograd, 1952.
158. l R.: Der Wasserbau. Erster teil: Hydrau
lik. Rapens\vill, 1947.
160. GavriloviC S.: Projektovanje kanala i kineta za
regulaciju bujicnih tokova u svetlu rezultata
kih novijih istrazivanja. "Izgradnja"
br. 2. Beograd, 1968.
161. Kozmenko . S.: Borba s eroziej pocv. Szi
zdat. Moskva, 1954.
162. Thiery .: Restauration des montagnes. Paris et
Liege, 1914.
163. Voiculescu Z. L.: Teorie ! tabele de dimensiuni
pentru de greutate folosite corectarea toren
. Bucuresti, 1964.
164. Wundt W.: Gewasserkunde. Ber1in, 1953.
165. Stiny 1.: Muren. Insbruck, 1910.
166. Schoklitsch .: Der Wasserbau. , 1930.
167. S.: Melioracije tla. Zagreb, 1935.
168. Vogeli F.: Ukrepjavanje poroiscata i zalusjava
. Sofija, 1911.
169. Herheulidze 1. 1.: Skvoznie zascitnie i reguliru
scie sooruzenija iz sbornogo zelezobetona gor
nih rekah. Gidrometeoizdat. Moskva, 1967.
170. Kronfelnner-Kraus: Odredivanje dimenzija i gra
denje pregrada za regulaciju osnovu
ranijeg iskustva i danasnjeg znanja. Radna grupa
za eroziju, bujicne tokove i lavine F . Prevod
s engleskog. Sarajevo, 1966.
171. Henson R.: Biologischer Wasserbau und Wasser
schuz. Berlin, 1946.
172. Jaki .: Mehanika tla. Prevod s madarskog.
grad, 1949.
173. Schaffernack F.: Neue Grundlagen fiir die
we,~ung der Geschiebefiihrung m Flusslaufen.
Wien, 1922. ,
174. Holy .: Forschungsfragen der Bodenerosion
und des Schutzes gegen die Verschlammung von
Wasserruckhaltenecken. Praha, 1965.
175. Bullard W. - de Luca . Messines .: ure
denju bujicnih s1ivova i kontroli erozije zemlji
sta. Izvestaj FAO br. 657. Beograd, 1957.
176. Brice .: No Terraces - Just Contour Strips.
S.C. February, 1960.
177. Stebut .: Agropedologija 1 i . Beograd, 1949.
178. Mayer .: Les terrains permeables. Paris, 1954.
179. Pourte ..: Les Repeuplements artificiels. Paris,
1948.
287

180. Calzechi Onesti: Sistemazione del terreno
fertilita in collina. Roma, 1954.
181. Skatula L.: Hrazeny Bystrin . Strezi. Praha,
1960.
182. Rubner .: Die Pflanzengeographischen Grundla
gen des Waldbaues. Berlin, 1960.
183. Gilliam Harold: Nova konservacija. "Pregled"
. 6. Beograd, 1967.
184. Biolcev . - Jakimova . - 1. - Dzinov .:
Rezultati ot opiti s protivoerozioni seitboobre
scenija. Akad. selstop. nauki. Vol. VI. N!? 5. So
fija, 1969.
185. Tkacenko G. .: Estestvenij travnoj pokrov i
erozionie procesi. A.N. SSSR. Moskva, 1956.
186. Dordevic .: Livadarstvo pasnjarstvom. 217. Chepil W. S.: Dynamics ! Wind si.
grad, 1951.
187. Dubah D. .: Selskohozjajstvenije melioracije.
Moskva, 1928.
188. Biolcev . . Dundakov R.: Protiv
eroziono i fiziologicno vlijanije mulciraneto
pri otglezdane 10zjata naklonjeni tereni prez
pervite dve godine ot zasazdenoto im. Akad. sel
stop. nauki l. 4. Sofija, 1963.
189. Milovanovic .: Zastita zemljista od erozije.
grad, 1959.
190. Marinov . - Todorov .: Selskostopanski
lioracije. II cast. Sofija, 1962.
191. Service des forets de la defense et de l restau
ration des l. Rapport N2 157. Alger, 1950.
192. Kocerga . F.: Iziskanija, proektirovanije i pro
izvodstvo gornomeliorativnih rabot v Srednej
Aziji. Taskent, 1959.
193. l .: contribution to Determination of
the Distance betveen Antierosion Infiltration
. Praha, 1955.
194. Anicic Z. Anicic .: Izracunavanje elemena
ta za terasiranje vocnjaka i vinograda. Agronom
ski glasnik br. 4-5. Zagreb, 1964.
195. Anicic .: Podizanje plantaznih vocnjaka pri
m mera za konservaciju tla i vode. Agro
nomski glasnik br. 2. Zagreb, 1962.
196. Carevskij-Kostjakov, i dr.: Prirucnik za
racije i hedrotehniku. . III - Navodnjava
nje (Prevod s ruskog). Beograd, 1957.
197. Gavrilovic S.: Projektovanje biolosko-retencio
radova i mera bujicnim i ero
zionim podrucjima. DGA-961. (Dokumentacija
za gradevinarstvo i arhitekturu). Beograd, 1967.
198. Rajner F.: Uterjevanje go1ih pobocij pri cestnih
telesih s prozelenitvijo. Gozd. vestnik br. 7-8.
Ljubljana. 1964.
199. Prochal .: Melioracije lesne tw gzsth.
Krakov, 1967.
200. de Martini .: Le sistemazioni idraulico agrarie
in provincia di Salerno. Napoli, 1961.
201. Jakovljevic .: Melioracije poljoprivredi. Sa
rajevo - Beograd, 1968.
202. Pecinar .: Konservacija zemljista. Beograd,
1949.
203. Leibundgut .: Das Problem der Gebirgshilfe.
Ziirich, 1966.
204. dvi .: ilg proucavanju div pozijuma zii. Beograd, 1968.
bujicnih podrucja i dmgfskih ilik u SR
Makedoniji. gd, 1971.
205. Milosavljevic .: Klimatologija, gd, 1960.
206. Colic D.: Erozija. gd, 1963.
207. Lwdmilk W. .: Land Use and Flood Flows.
. Geophys. Union Vol. 19. Washington, 1938.
208. l~ L.: L'Effort de l'lgi dans l lutte 239. ikvi S.: Mesto i uloga antierozionih dv
contre les erosions. Alger:, 1956.
209. EngleI" .: Die PflanzenweH Ostafrikas und
Nhgt. Berlin, 1895. 240. Fleisman S. .: Seli. Lenjingrad, 1970.
210. Gladisevskij . .: Poljezascitnie lesnie polosi.
Moskva, 1945.
211. Whitfield . . Perin . .: Sand-dune recla
mation in the Sauthen Great Plains. Farm. bull.
N2 1825. \Vashington, 1939.
288
1
212. Allegri D.: l, vtzstiti u
drucju Cecina - Liv. Prevod s ita1ijanskog
Inst. za vdivd. gd, 1955.
213. Gavrilovic S.: The Construction of Windbreaks
NS-fm Areas (Dafnia, Tummina and
). Tripoli, 1966.
214. Djacenko . . - Makaricev . N.: Deflacija
i glsmlitivi miti v Se
vernom Kazahstane. Moskva, 1955.
215. Zemljanickij L. . Matakin G. I. - Savcen
ko-Belskij . .: Poljezascitnie lesorazvedenie
ce1inih z.aleznih zemljah. Moskva, 1957.
216. Evseenko V.: Lesnie polosi ; "Nauka i
peredovoj v selskom bozjajstve" N!! 3, 1957.
lative Intensity of Soil Diftig ss eroding
Fields. S.C. 61. 257-263, 1946.
218. Bates . G.: The Windbreaks as Fm Asset.
USDAF . 1944.
219. gkv S. L. - Ljubimov . .: Poljezas
citnie lesorazvedenia v Severnom Kaz.ahstane.
Alma-Ata, 1955.
220. Bedevian . .: Illustrated Polyglotic Dict
of Plant Names. , 1936.
221. Badhwar R. L. Dey . . Griffith . L.:
Afforestation ! dry and id areas. Dehra Dun,
N2 133, 1946.
222. Dils . R.: Influence of forest cutting and un
tain farming vegetation. Surface Soil
~~ff. Suf Runoff htistics. Ashewill,
223. Ogilbee \V.: Gd Water in the Sit Area
Tripolitania United ingdom of Libya. Wa~
shington, 1964.
224. F : Les Eucalyptus dans les ismts.
Roma. 1954.
225. Vanin I. S.: Drevesinovedenie. Ljigd, 1934.
226. Btinning .: Der ish Regenwald.
1956. '
227. FAO: of . Roma, 1958.
228. SchimpeI" - v. Faber: flz-Gghi. 1
i II . Jena, 1935. .
229. Jovanovic .: Dendrologija sa onsovama [
nologije. gd, 1967.
230. ZahaI" D.: Erozija pody. Bratislava, 1970.
231. Skatula L.: Nvh si stability bystnnyh
preparzek. Lesn. casopis N2 12. Praha, 1966.
232. Ziemnicki S. - Mozolo R.: Experience with anti
t plantings. VIM VI. Warszawa
1966. '
233. iolcey . - . - Ggiv .
Fotakieva .: tshm za iit s preobla
davasca stepen pocvel1a erozija v NR Blga
. Sofija, 1959.
234. Draskovic D.: Zastita Ddsk akumulacije
od nanosa. Principi i tehnicka protiv na
nosa. Materijali Simpozijuma zii.
grad, 1968.
235. Vancetovic Z.: zi z.emljista i bujice u NR
Srbiji. Beograd, 1966.
236. Rula .: i1g biotehnickoj zastiti ma1ih aku
mulacija u slivu Velike Morave. Materijali Sim
237. Korunovic R. - Fvi .: Prilog proucava
problema ktiu erozije zemljista. Mate
rijali Simpozijuma eroziji. Beograd, 1968.
238. Stefanovic .: Rezultati uticaja kisnih
padavina intenzitete erozije zemljista. Mate
rija1i Simpozijuma eroziji. Beograd, 1968.
i mera u gmu za ud sliva .
tili Simpozijuma eroziji. Beograd, 1968.
241. Gagosidze . S.: Selevije javlenija i borba s
. si, 1970.
242. Biscevic .: Ekonomska opravdanost zastite
akumulacionog jezera . "Narod
! sumar" sv. 11. Sarajevo, 1967.
 243. Biscevic .: Dimenzionisanje lucnih pregrada
di formuli. "Narodni sumar" br, 7-8.
Beograd, 1964.
244. N. . - Melik-Bahtonjan 1. . -
Riisv
blijeva .
S.: Gibkie betonnie pokritija dlj zas
citi osnovnij sooruzenij ot podmiva recnim
tokom. Tbilisi, 1968.
245. Dzingov . - Biolcev . Koinov V. i dr.:
Verhu nekoj rezultati ot pocveno-erozionite iz
sledovanija vev vodosbora jazovir "Topol
nica". Ak. selstop. nauka Vol. 1. N9 6. Sofija,
1966.
246. Benini G.: Sviluppi antichi moderni della
stemazioni idraulico-forestale. Agr. ven. ,
N9 5. Venezia, 1968.
247. Passerini G.: Aspetti idJ'aulici ed agronomici deHe
lavorazioni in colina. Firenze, 1957.
248. Fv . -- Draganov V. - Hristov .: Korek
reki i poroisc<,\ .Sofija, 1963.
249. Lujic R.: Neki problemi u vezi protiverozio
nim radovima i melioracijama zemljista. "Su
marstvo" br. 8-10. Beograd, 1964.
250. Mamontov .: Racunske osnovice uredenja
. Prirucnik za sumarske inzenjere. Beograd,
1957.
251. Vancetovic Z. - Spasojevic . - Zaric S.: Isku
stva i rezultati borbe sa erozijom u SR Srbiji.
Materijali Simpozijuma eroziji, Beograd, 1968.
252. Guindici .: Sulla regolarizzazione dei torrenti
con letto divagante. Firenze, 1954.
253. Pavicevic N.: Bonitet zemljista u slivu Morave
kao osnova za procenu njihove produktivne spo
sobnosti. "Agrohemija" br. 3, Beograd, 1964.
254. Pavicevic N.: Karakteristike erozionog procesa
u Podunavlju. Arhiv za poljoprivredne nauke
Sv. 56. Beograd, 1964.
255. Lujic R.: Rezim vodotoka kao funkcija
iskoriscavanja zemljista u slivu. "Sumarski list"
sv. 92. Zagreb, 1968.
256. Ramzin S. - ManojloviC .: Snabdevanje vo
dom naf'(eljenih mesta. Prirucnik za komunalnu
higijenu. Beograd - Zagreb, 1966.
257. Pavicevic N. - Tanasijevic D. - Antonovic G.
! Aleksic Z. - Filipovic D. i Spasojevic .:
doloski pokrivac Zapadne i Severozapadne Sr
. Beograd, 1966.
258. Pavicevic N. Antonijevic . - Nikodijevic V.:
Parapodzoli i lesivizirana zemljista Istocne Sr
. Beograd, 1968.
259. Ristic Z.: Pregrade od slozaja kamena. "Erozija"
sv. 1. Beograd, 1970.
260. Ristic Z.: Samofinansiranje i unapredenje istra
zivacke delatnosti. "Erozija" sv. 1. Beograd, 1970.
261. Vasic . - Vrsjakov G. Vuckovic .:
gucnosti rentabilne proizvodnje u brdsko-pla
ninskim rejonima. Beograd, 1961.
262. Ziednicki S.: Zastolowanie stopnia skrzynkowego
dla umacniania wawazu w duzej. IMUZ,
Warszawa, 1966.
Petrovic D. Markovic Lj.: Nega suma u Sr
263.
. Beograd, 1960.
264. Gorski N. N.: Voda cudo prirode. Preveo N.
. Beograd, 1965.
265. Jaksche .: Widbachverbauung und Forstauf
schliessung. Wien, 1954.
266. Hoffmann L.: Aus dem Bauformenschatz der
osterreichischen Wildbachverbauung, Wien, 1954.
267. Turner . .: Nation's First Small Watershed pro
jekt Spurs Arizona Aereas Economi. S.C. Jan.
1962.
268. Brov.m . .: Watershed Lakes and Farm Ponds
to Recreation and Wild. S.C. March,
1962.
269. Medici D.: Voda za brezuljkaste predele. Prevod
s italijanskog u knjizi "Vestacka jezerca za na
vodnjavanje", Beograd, 1961.
37
270. Massacesi .: Osam godina rada navodnja
vanju brezuljkastih oblasti Italije. "Vestacka
zerca za navodnjavanje". Beograd, 1961.
271. Sulentic .: Prethodne studije ekonomskih vred
nosti akumulacija u slivu Velike Morave.
grad, 1956.
272. Trbojevic .: Mikroakumulacije, projektovanje
i gradenje. Izd. Inst. "Jaroslav Cerni", knj. 13.
Beograd, 1960.
273. MilosavljeV'ic ":: Promenljivost izvesnih meteo
roloskih elemenata i znacaj ovih promena za ve
getaciju. Z.R.P.F. Sv. 1. Beograd, 1957.
274. Milosavljevic .: Prilog poznavanju strukture
kisnih dana. Beograd, 1957.
275. Ratkovic .: Susne periode u Jugoslaviji. Manu
skript. Beograd, 1968.
276. Tanasijevic D.: Procesi erozije zemljista Grde
licke klisure i Vranjske kotline. 1 simpozijum
eroziji. Akad. nauka. Beograd, 1955.
277. Jakovljevic .: Melioracije u Makedoniji. Jug.
Pregled, sv. 10. Beograd, 1958.
278. Ciric .: Zemljista Jugoslavije sa gledista isko
riscavanja u sumskoj proizvodnji. Beograd, 1961.
279. Petrovic .: Rasprostranjenost i erozije
u NR Srbiji. 1 simpozijum eroziji. Akad.
ka. Beograd, 1955.
280. Fvi D.. : Stanje erozije u srezu podrinjskom.
1 simpozijum eroziji. Akad. nauka. Beograd,
1955.
281. Marjanov .: Metodika proucavanja i osmatra
erozionih procesa. 1 simpozijum eroziji.
Akad. nauka. Beograd, 1955.
282. Milosevic-Brevinac .: Soravanje u Ibru. 1 sim
pozijum eroziji. Akad. nauka. Beograd, 1955.
283. Pecinar .: Analiza osnovnih pojava kod ero
zije. 1 simpozijum eroziji. Akad. nauka,
grad, 1955.
284. Soljanik 1.: Uloga i vrsta biljnog pokrivaca u
borbi protiv erozije. 1 simpozijum eroziji. Akad.
nauka. Beograd, 1955.
285. Rajcevic .: Zemljane vodojaze. Beograd, 1948.
286. Hofbauer R.: Eine Neue Formel ftir die Ermite
lung der grossten Hochwassermenge. W.B.D., 1917.
287. Lowdermilk W. .: Conquest ! the land through
7000 years. USDA. S.C.S. Inform. Bul. N9 99.,
1953.
288. Sibalic D.: Organizacija sluzbe za borbu protiv
erozije i uredenje . Materijali Simpoziju
problemima erozije u Srbiji. Beograd, 1968.
289. Joksimovic .: Brane. Beograd, 1948.
290. Soljanik 1.: Spisak naucnih i narodnih imena
drveca i dibunja ruskom, srpsko-hrvatskom
i latinskom jeziku. Beograd, 1950.
291. Beasley . R. - 'VVooley . .: Farm Water
nagement for Erosion Control. Coll1mbia, Misso
uri, 1957.
292. Cavali .: Gradenje vestackog jezera. Knjiga:
Vestacka jezerca za navodnjavanje. Beograd,
1962.
293. Evangelisti D.: Proracun malih zemljanih brana.
Knjiga: Vestackca jezerca za navodnjavanje.
ograd, 1962.
294. Mallet . - Pasquaret .: Les Barrages en tcrre.
Paris, 1948.
295. Trbojevic .: Projektovanje i izgradnja malih
akumulacija i mikroretencija. Prirucnik za male
akumulacije. Beograd, 1969.
296. Hajdin G.: Bocni prelivi za mikroakumulacije.
"Izgradnja" br. 5--6. Beograd, 1962.
297. Geza .: Hidraulika. Gradevinski prirucnik III
deo. Beograd, 1960.
298. Zuzik D. .: Znacaj i perspektiva navodnjavanja
u SSSR. Prevod s ruskog. Beograd, 1957.
299. Mogamedov D. D.: Obvalovanie i terasirovanie
sklonov erodiruemih zemelj. Ak. nauk USSR
? 1. iev, 1952.
300. Rowe . . - Colman . .: Disposition of Rain
fall in two Mountain Areas ! Calif6rnia. Wa
shington, 1951.
289
11,,'
;
301. Gavrilovic S.: Doprinos metodici za nauCna
:,'1 trazivanja erozionim parcelama. Meaunarod
1
! : Erozija,bujicni tokovi i recni .
Beograd, 1970.
&02. Held . and Glawson .: SoH Conservation
Perspective. Baltimore, Maryland, 1966.
303. nezevic .: Uvoaenje hidrauliku. Beograd,
1935.
304. i D.: Visa matematika. Beograd,
1966.
305. Najdanovic N.: Osnovi mehanike tla. Beograd,
1953.
306. Sluhoj 1. S.: Primenjenie udobrenij v lesnih
tomnikah. Moskva-Lenjingrad, 1958.
307. Gessel . S. - urnbull . . - . F.: 332. t .: Prirucnik za prakticne radove !
Ftz how to .trees and . li. Beograd, 1952. ( s ruskog
Washington, 1960.
308. Sch1iffer .: Hydraulik und Wasserbau !
neuen Grundlagen. Stutgart, 1950.
309. Scukin . 1.: OScaja Geomorfologija. Moskva,
1964.
310. Afanasijev D.: Ekspresne i. "Zadruzna knji
ga", Beograd, 1955.
311. Latisenkov . . - Lobacev . V.: Hidraulika.
Prevod s ruskog. Beograd, 1950.
312. Aleksejev 1. V.: Spravocnik gidrotehnika. Alma
)1
, Ata, 1966.
,. 313. Altunin S. .: Regulirovanie rusel. Moskva, 1956.
1
314. Blagojevic .: Hidrologija zemljista. Beograd,
i,.
1961.
!~ 315. l R.: Theoretische Grundlagen der Fluss
':
und Wildbachverbauungen. Ziirich, 1943.
316. Leliavsky S.: Precis d'hydraulique fluviale.
, 1961.
!I!.I"r
317. Tolkmit G.: Osnovi bldraulike. Preveo prof. Ni
kola Stamenkovic, Beograd, 1900.
318. Marjanov .: i zemljista. deutung der wichtigsten natiirlichen Waldges
Beograd, 1964.
319. Gavrilovic S.: Ureaaji za osmatranje oticaja
da bujicnim podrucjima. "Tehnika" . 3.
ograd, 1955.
320. Wetzel . .: Research ! Effects ! Watershed
Programmes. , Indija, 1957.
321. lackmore .: Farm planing [ better Land .
ia, Indija, 1957.
322. Spadoni L.: Esperienze sull irrigazione dei terreni
argilosi. Firenze, 1955.
323. "Priroda" N2 12. Akad. nauk SSSR. Moskva, 1949.
324. Region Development Projekt ! the Lybian agri
culture. , 1965.
290
1
325. Tomcuk 1. . - Tomcuk N. G.: Drevesnaja ze
len i ispolzovanie. "Lesnaja promisljenost"
Moskva, 1966.
326. ucakov .: Lekovite Vojvodini. Novi
Sad, 1950. .
327. Obuhov N .. . - Kondrekcij . .: Tehnologija
efirnomasticnogo proizvodstva, Moskva, 1946.
328. Kolpikov . .: OSceje lesovodstvo. Moskva,
1944.
329. Dolenc F.: Pustinje postaju zitna polja. "
da" . 1. Zagreb, 1947.
330. D.: Tehnicka bldraulika. Beograd, 1952.
331. Orson W. Izraelsen D.: Prakticne
vodnjavanja. Prevod s engleskog. Beograd, 1956.
od prof. . . Cerkasov-a).
333. Petrovic Dragoljub: Rad sumskim rasadnici
. Beograd, 1952.
334. Davidov . L. - Konnina G. N.: OScaja gi
drologija. Lenjingrad, 1958.
335. Sherard . - Woodward R. Gizeinski S. -
Clevenger W.: Earth Eart-Rock Dams. Engi
neering Problems ! Design and Construction.
London, 1963.
336. Matic V.: Osobine i kvalitet betona za industrij
. ske objekte i mostove u nas. Specijalno
casopisa "Izgradnja", Beograd, 1970.
337. Kostic V.: Betonske konstrukcije. Beograd, 1963.
338. Levi S. S. - Rabinovic G. S: Betonski i
betonski radovi. Prevod s ruskog. Beograd,
1963.
339. Graaevinski kalendar 1970. Beograd, 1970. (Ured
nik . Maksimovic).
340. Leibundgut .: Aufbau und waldbauliche
selschaften in Schweiz. Bern, 1951.
341. Donahue L. R.: growth as related to soH
morphology. rnll Univ. Expt. Stat. . 219,
1940.
342. Krauss .: Die Standsorts Verbliltnisse des Aus
flugsgebietes. Jahresbericht des deutschen Fors
tvereines. Berlin, 1928.
343. Gavrilovic S.: Pregrade sa promenljivim depo
nijama nanosa sredstvo za sa
jicnim tokovima i erozijom. "Vodopl'ivreda
goslavije" . 1. Beograd, 1958.
344. Panshin - Baker Proctor: Forest
Pl'oducts, their Souces P:;)duction and Utiliza
tion. New YOl'k, Toront r ,. ~ondon, 1950.
 SADRZAJ

Stral1a Strana
Od redaktora 6
G 1 v VII: Odredivanje proticaja voda kod

Predgovor 7
bujicnih tokova
83

Uvod 9
Razlike izmedu i recnih tokova 83

Erozija neprijatelj CQvekove privrede 9

Osnove za odredivanje maksimalnih voda

protiv erozije - deo protiv - kod bujicnih tokova i erozionih podrucja 84

plava, i za vodu 10
Obrasci za maksimalnih vo
Kratak osvrt istorijat protiv - da kod slivova . 85

jicnih tokova i erozije 11

Nedimenzionalni obrasci sa koefi
G 1 v 1: lskci i intenzitet erozija 14
cijenata " 85
"

Podela erozija i intenziteta 14

Obrasci za odredivanje maksimalnih voda

Regionalna ili pluvijalna erozija (erozija k~d sa grafickom integra-

kisom) 15
CIJom .
93

Fluvijalna erozija (erozija tekucom vodom) 16

Obrasci za odredivanje maksimalnih voda

Eolska erozija (erozija vetrom) 16

putem kompleksnijeg povezivanja -
G 1 v II: stete od vodne i eolske erozije
18
tara bujicnog sliva
94

Regionalna erozija i gubici zemljista

18
za maksimalnih voda

Regionalna erozija i gublci u vodi

20
obliku hidrografa . 98
"

Eolska erozija i gubici zemljista

21
Odrcdivanje proticaja velikih voda

G 1 v III: Osnovni cinioci erozije vodom tragovima u koritu 100

vetrom . . 27
Odredivanje ukupnog godisnjeg proticaja

K1imatski cinioci erozije 27

voda i korisnih (malih) voda u

pOdrucjima 102

Kisa i struktura kao 27

kisa i eroziona energija 28

G 1 v VIII: Odredivanje reZlma nanosa u

Temperature i eroziju 30
slivu ili erozionom podrucju i -
Sastav zemljista i erozija 31
sistemima 105

Uticaj geoloke podloge eroziju 33

Nanos i mutnoca tokova . . 105

Struktura zemljista i erozija

35
Proracun kolicina nanosa obrascima za

Vegetacioni pokrivac i erozija zemljista 37

ukupni proticaj vucenog i suspendovanog

Reljef kao erozije zemljista . 39

nanosa 106

Antropogeni i drugi cinioci erozije zemljista 41

kolicina nanosa potencijalu -
G 1 v IV: Rekognosciranje erozionih proecsa zije .. "
110

i podrucja 43
kolicina nanosa usled eolske -
Rekognosciranje bujicnog i erozionog zije 114

podrucja 43
Izrada karti erozije bujicnog sliva ,dela s1i
Vidljivi oblici erozionih . . . 44
kompleksa zemljista 116

Opazanja erozionim procesima osnovu Melioracioni sistemi i erozije ... 119

materijala plavina 48
Proracun srednjegodisnjih intenziteta iriga
Uocavanje erozije i deplesije (osiro erozije 121

zemljista) i izgledu G 1 v I: Projektovanje radova za uredenje

nekih k 49
slivova i erozionih podrucja 123

G 1 v V: Vodni tokovi i bujicne poplave 52

Osnovna podela i radova za uredenje

Vodni tokovi i erozija 52

bujicnih slivova i erozionih podrucja 123

Bujicni slivovi i bujicne poplave 54

sa erozijom zemljista i to

i definicija bujicnog toka 56

kovima sstvni deo protiv -
sifiki bujicnih tokova 60
poplava, suse i privredne zaostalosti . 124

lski bujicnih tokova FAO-organiza Sayr"r'1eni elaborati za protiv erozije

cije 60
i bujicnih poplava sadrze program 125

Nasa klasifikacija bujicnih tokova 61

Rentabilitet radova - indeks za sagledava
G 1 v VI: Tehnicke dijagnoze erozionih - savremenosti projekata 126

cesa u podrucjima 66
Sistemi za uredenje1 -
Kvantitativne analize bujiCnih podrutIja 66
zionih podrucja 126

Analiza hidrografske mreze podrutIja 67

Klasicni evropski sistem 127

Analiza reljefa 69
Francuski sistem 131

Ana1iza geolosko-petrografskih uslova 70

Nemacki sistem 132

Kvantitativna analiza vegetacionog pokrivaca 71

Sovjetski sistem sistem organizacije te
Analiza koeficijenta erozije podrucja 72
ritorije 132

Analiticko odredivanje koeficijenta erozije 74

Italijanski sistem 134

Studija prirodnog rezima padavina u i- Americki sistem sistem integralnih -

slivu ili erozionom podrucju 77
136

37* 291

rt! I
[
!'
ii
[:
l'1,

!1 Stral1a :::itrana

Predlog sistema prof. Ro ioloska struktura vetrozastitnih pojaseva u

siCa. . 137 pustinjskim podrucjima 221
Retardacioni sistem uredenja ko Neke tehnicke preporuke za podizanje vetro
i erozionih podrucja 138 zastitnih pojaseva u pustinjskim oblastima 2240
Retardacione pregrade 139 Uredenje pustinjskih tokova
1/ Uredenje bujicnih slivova retardacionim ka wadi-a 225
1 .. . 141 Podzcmne vodne akumulacije u koritima
'! Teorijske osnuve za projektovanje retarda wadi-a 229
[! cionih kanala 142 Neke od vrsti drveca ekonomskih vrednosti
'1 Osnovi teorije radova u koritu . 145 za podrucja pustinjskih i tokova 231
Ii" Projektovanje regulacija tokova 145 G 1 v I: Projektovanje i izgradnja
Projektovanje trase regulacije 146 i vestackih jezera i mikroretencija u
., Uzduzni f i nivelete 147 podrucjima 235
" Dozvoljene brzine proticaja vode za kanale
i:"
:':
i kinete 151
Male vodne akumulaci.ie put ka kompleksnoj
borbi protiv erozije zemljista, susa i poplava 235
Dimenzionisanje trupa i radnih delova IzgI'adnja vodnih akumulacija ko
(; grada 156 rak od prvorazrednog znacaja za zivot
11.~ Dimenzionisanje prelivnih organa pregrada 162 roda 236
1: G 1 v : projektantski ! za su Preduslovi za gradenje vodnih aku
zbijanje erozionih procesa u ko mulacija 237
1:1: i slivu 166 Definicija akumulacija i mikroreten
jr Uredivanje sirokih liih korita 166 c~a " 239'
,1 Problemi uredivanja bujicnih korita Cl]e Klasifikacija zemljanih brana i izbor
~; dno nize od dna vodotoka recipijenta 170 terijala ... .... 242
~
~~ Savladivanje meandri u bujicnom koritu 172 Tehnicki proracuni kod projektovanja
r; Savladivanje velikih padova donjim to lih akumulacija .. . . . 243
i kovima 173 Odredivanje i kolicine provirne vode 245
Borba protiv bujicnih nanosa . 175 Proracuni stabilnosti brana 247
Utvrdivanje granice dometa za nuzne inter Proracuni proticaja voda i dimenzionisanje
sa antierozionim radovima '" 176 prelivnih organa . . . . . . . . 249
Uredenje srednjih i gornjih delova Kraca tehnicka uputstva za projektovanje i
tokova ..... . 180 gradenje zemljanih nasutih brana
Savremeni ! borbe protiv jaruzaste ero podrucjima . . . . . . . . . . . 251
181 Vodozahvati kod malih vestackih jezeraca 253
protiv urvinskih procesa u Potrosnja vode kod lokalnih navodnjavanja 256
fitiVti
'1 protiv osulinskih pojava i sipara
184 G 1 v XIV: Ogledni slivovi - pilot bazeni
neki problemi istrazivackog rada 258
187
G 111 XI: Projektovanje biolosko-retencio Uvod u istrazivacku problematiku 258
radova u bujicnim slivovima i erozio Izbor i velicina oglednog sliva 259
nim podrucjima Utvrdivanje osnovnih indeksa oglednih sli
189 vova 261
Savremeni radovi i mere za konservaciju
zemljista i voda Erozione parcele 261
190 za rad erozionim parcelama 264
Zastita od bombardovanja zemljista kisnim Izgradnja totalizatorskog sistema sa
kapima . 190
Posumljavanje bujicnim podrucjima instrumentima 264
192 Merni instrumenti za proucavanje intenziteta
Projektovanje protiv-erozionih pojaseva od eolske erozije
drveca 265
193 Primeri naucno-istrazivacke tematike za
Ilofilterski sistemi . . 195
Zastita oranica u vanvegetacionom periodu rad erozionim parcelama 266
197 Mikro slivovi i mikro bazeni 268
zemljista i tipovi terasa 197
Projektovanje terasa i gradona . Primeri naucno-istrazivackog rada u mikro
200 slivovima i mikrobazenima 274
Konturni rovovi - nasipi, zidici i pleteri 203
Administrativne i propagandno-vaspitne Ogledi za ozivljavanje privrede i izvlacenja iz
zaostalosti . 276
204 Neki naucno-istrazivacki zadaci za unapre
Proracun tt biolosko-retencionih
radova sumske privrede povezani sa ogled
206 279
nim slivom . . . .
G 1 v II: Projektovanje antierozionog ur Sporedni proizvodi iz sumskih povrsina u og
pustinjskih oblasti 208 lednom slivu ... 281
Dirigovana vetrova 209 Primeri obrazaca i vodenja podataka ero
Izohijetalne karte duvanja vetrova 212 zionim parcelama i oglednim slivovima 283
Projektovanje vetrozastitnih pojaseva 215 Spisak koriscene literature 285

292
 ,

odluci Instituta za eroziju, melioracije i vodopri

vredu bujicnih tokova Sumarskom fakultetu u
ogradu, cena ovoj knjizi 300 dilnara, studenti uiii
vaju specijalni popust.