Ukupno strall3

12

604

_..-JUGOSLOVENSKl STANDARD SA OBAVEZNOM PRIMENOM ad 1987.10-14 TEHNICKI Hidrotehnicki beton USLOVI ZA IZRADU I UPOTREBU

JUS U.E3.010
1987.
IistSFRJ, br. 54/87.

. Pravilrolkbr. 07-93/124

od 1987-06-15;Sluibenl

Hydrotechnical

concrete.

Technical . requirements . -

for manufacture .

and use

Predmet

standarda
uslovi za izradu hidratehnickog betana I njegovu ugradnju u hidratehnicke

Ovim standard om se utVrduju kanstrukcije.

Veza ~ drugim standardima

Spisak standarda sa kolima je ovai standard
U lIezi dat je na kraju standarda.

3 3.1 3.2

Definicije Hidrotehnicka kanstrukcija

objekat

Iii njegovi l:Ielovl kojl su stalno ill povremena

u dadiru

sa vadorn.

Hidratehnieki beton - betan kajl se upotrebljava za Izvodenje hidratehnlckih kanstrukcija I kaji zbag toga Ima pasebna svajstVa;spada u kategorlju B 1\ prema propisima za betan i armirani betan.

4 4.1 4.1.1 4.1.2

Vrste hidrotehnickog

betona
konstrukcije u odnosu na nivo vade

Vrste betona prema poloiaju Padvadni

betan je betan kaji ja stalno u vadl.

Beton u zonl pramanlJlvog nivaa la beton u zani kaja sa za abjakte u reci raeuna ad kate minimal nag vadastaja do kate maksimalnag votlastaja, plus 1 metar, da~ se za abjekte u maru zona pramenljivag nivoa adreduje prajektom.
Be~an Iznad nivaa voda j. beton kajl 58 nalazl iznad "promenljivog nivoa vade".

4.1.3
4.2 4.2.1

Vrst. betana u zavisnorti ad dimenzlja I pololaja kanstrukcija

Masivni zapremina

beton je beton koji se ugradujeu konstrukcione delove ~ija ie najmanja dimenzijavec3 ad 1 m, a osobenosti,
ve~a ad 10 m3. U zavisnosti od tip a i namene objekta, uslova i 'konstrukcionih maie podelitl na betan spoljasnje zone i beton unutrasnje delove cija zone.

masivnl betan se prajektam

42.2 4.3 4.3.1 ! 4.3.2

Nemasivni

bet an Ie bet on koji se ugraduje u konstrukcione

je bar iedna dimenzija manja \

od 1 m.
Vrste betona proma prltlsku vade na betan u konstrukciji Beton pod prltiskom Ie betan u konstrukciji na koji vada vrsi prltisak kaji Iznos; najmanje na kaji voda vrsi pritisak kajl je manjl od 1 bar. 1 bar.

Beton bez pritiska je betan u konstrukciji Vrslll betona u pogledu Beton koji nije ugroien agresivnosti delavanJem

4.4 4.4.1

vode kao srodine voda kaa agreslvne sredine,

I izelanje

~J_--

-_:~

V~~A VODZA S~ANDAIlDIZACUU

-. c1.~

..-"-

...

,S'ron, 2 JUS U.D.010

605
Beton koji je ugro!en delovanjem vade kao agresivne sredine.

4.4.2

Uslovi kvaliteta sastavnih del ova betona Cement

Cement kojl se upotrebljava za spravl)anje hidrotehni~kog JUS B.C1.011. betona zahteva, hldrataclJe, se ne dokale za masivne betone prema standardu suprotno, hidrotehni~kih JUS B.C1.013. yd. betona mora imati svojstva prema propisima

6.1 6.1.1 6.1.2

za beton i armlrani beton i prema standardu Ukoliko se to projektom konstrukcije

ili projektom

konStrukclj.

moraJu se upotrebljavatl

cemenU nlske toplote prora~unom

Ukollko ova) uslov niie Ispunjen a termi~kim ta~ko hladenje betona ill druge odgovaraju6e

mora se primeniti

mere prema t. 62.32.

5.1.3

Za betone Izlohne uticajima agresivne sredioe mora se upotrcblti cement koli poseduje svoJstva pave~ane otPornosti nobetonskih prema tim uticajima. prema propisima za projektovanje i Izvollenje betonskih i arm irauti4 konstrukcija u srediname jzlo!enim agresivnom delovanju vade i tie. Za betone izlofene

coJu sulfatnoDgreslvnc cradlna mora la upotrobltl lulffttnootpornl

comont promb Itnndnrdu JU~ B.C1.014. sa naro~lto izrofenlm osobinama, onda se

5.1.4 5.1.5 6.2 5.2.1

Ako su karakteristike

betona

uslovl)ene

upotrebom

cementa

to posebno riavodi u projektu 'konstrukclja, Ilbor cementa vrli se na osnovu prethodnog Agregat (granulatJ Agregat ko)i se u;:>otrebljava za spravlianje

kao I u projektu ispltlvan)a.

betona.

hidrotehni~kog stand~rdima

beton.

mora imati svojstva prema proplslma

za beton i armirani beton i prema jugoslovenskim

la agregat za beton.

5.2.2 5.2.3
5:2.4

Izbor agregata vrsi se na osnovu rezultata PoJas granulomotrljskog

Najvete

prethodnog

ispitivanja. Ispltivanla.

sostava mesavlne .gregata

utvrllu)e se na osnovu prelhodnih

zrno u meS8vini agregata

mora biti u skladu sa propisima za beton i armirani beton; za masivni

beton najvece zrno agregato ograni~va se na 125 mm. 5.2.&

U zavisnosti od namene hidrotehnl~kog betons odreduje se n.ajveea frakcija 8greg8t8. Krupan agregat m~re S8 separ~~_ti najmanje u 2, 8 najvi!e u 4 frakcije. Ukoliko je granulometrijski sastav sitnog 8grega,t8 nepovoljan. onda je obavezno njegovo prosejavanje ns dye frakcije, od kojih jedna mora bitl od 0 do 1,mm. Ukupan broj !rakcija agregata ne sme da prede lest.

5.2.6

Betoni izloleni agregata.

delovariju mraZ8

moraju biti izradeni od agregataotpornog Ispitivanja

prems smrzavanju. Kona~na

ocena 0 upotreblj ivosti agregata daje se 08 osnovu

izvrsenih na betonu izra(!enom od toga

5.2.7

Betoni illoieni nja betonskih

eroziji (abraziii i kavitaciji) opitnih konstrukcije.

moraju biti izradeni od takvog ageregata da prilikom za otpornost prem, eroziji (abraziji odnosno

ispitivakavitacij;)

tela budu ispunjeni'uslovi

utVrdeni projektom 5.3 Voda

Za spravljanje betana mora se upotrebiti nosno da odgovara uslovima standarda

voda za koju postoje dokazi da ne deluje ~tetno na beton, od.

JUS U.M 1.0&8.

5.4

Codeci betonu Za spravljanje betona moZe se upotrebiti sarno dodatak betonu zs koji je u toku prethodnog ispitivanja potvrdeno da obezbeduje poboljhnje odredenih tehnickih karakteristika betona. Kvalitet dadatka mora

L
.&
.

odgovarati Armatura

standardu

JUS U.M1.03&.

Za armiranje semoral upotrebiti celik beton.

koji zadovoljava zahteve utvrdene u propisu za beton i armirani

606
6 6.1
,

JUS U.EJ 010 e,

Sir"""

Uslovi kval iteta betona

Oplti usl""i ,prilikom projektovanja tl50e ~vrstoce tezne cvrstoce DokBziv8nje hidrotehnl~kih konstrukcija a po potrebi odreduju sa obavelno otpomostl betan tehnl~kl prema uslovj u pogledu pridelovanju mra.a. za. tela na kaI vodonepropustljivosti. I u pogledu

i druglh osobina hidrotehnickog standardima betona za beton.

betona. vrsi 58 ispitivanjem betonskih

da su O$tvareni tehnic3kl uslavi za hidrotehnickl 1MB 90) je normirana I cvrstocu ;;vrstoea

prema iugoslovensklm Marka hidrotehnlckog rakteristicnoj Merodavan ~vntoei

pri pritisku.

u MPa. koja se .asniva

u starostl od 90 dana. pri zatezanju i dopunska roku. jl 90 dana od jzrade betonskih projektom. na hetonskim telima starim 28 utvrde odnosi izmodu re~ulta. Ispitlvanja tela. Ovaj na 180 Iii skratiti na 28 dana. Ito se utvrduje

rok .a vodonlpropustljivost merodavnog

role mote se produtiti Pored navedenog odnosno to ispitlvanja

roka moraju sa vrliti

1 dana. Pr! tome Ie potrebno dobijenlh u dopunskom pri

da 58 za svaku vrstu betona posabno i u morodavnoon

6.1.1 6.1.1.1 6.1.1.2

(:vrstoee
Za konstrukcije

betona

prltlsku betQna upotrebljavaju so hidrotehlli{:ki b6tOlli mark., 1O,

I elemente ad hidrotehni~kog . 15,20.25.30,35,40,45,50,55,60. odreduje se na betonskim

CYrsto~a pri pritisku

telima prema propisima

'za betan

i armirani

beton,

ispi-

tivlnjem u merooavilom roku. Prj izradi betonskih tela iz betonske betonskog

mesayine se odbacuju

zrna agregata veca ad 1/3 najmanje

dimenzije

tela. Ispitivanje se vr~i prema standardu

JUS U.M 1.020.

6.1.2

Vodonepropustljivost Vodonepropustljivost pritisku Za hidrotehni~ki betonskog tela. vrsl se prema standaruu JUS U.M 1.015. JUS U.M1.005. se utvrduje ZI svaki objekat odnosno njegov konstrukcioni element koji je izlozen

vade. Vodonepropustljivost tela Iz betonske

58 ne utvrCfuje za beton unutrasnje Sll V--2, V-4, mellvine odbacuju

zone masivnih

konstrukcija. dimeaziie

beton oznake vodonepropustljivost

V--6, V-B, V-12.

Pri izradi betonskih

se zrna agregata veca od 1/3 naimanje

I'fada i nega betonskih tela za ispitivanje vodonepropustljivosti Ispitivanje vodonepropustljivosti betona vrll se prema standardu

6.1.3 6.1.3.1

Otpornost
Otpornost posebno

prema
pr~ma delovanju prema klimatskim

delovanJu

mraza
konstrukcije prema Z.l waki hidmlehnicki obiekat M-100,

mraza odre<luie se projektorn uslovima. Marke otpornostl

delovanju

A1raza su M-50,

M-1S0 i M-200. Otpornost prema dulovanju leni delovanju mra...

mr3Z" sa lie utvrdujc

za bctoll lJkvih dclov<1 kuu.;tluLclj.1 kl.1ji III:Ce LJili ido-

6.1.32

Prj i'lredi betonskih betonskog 'spitivanje vanje p~lnje tela. otpOrnostl

tela iz beton5ke mebvine prema delovanju

odbacuju

sc una agregata veca od 1/3 l1;]jlll<ll1jedinmnzije JUS U.M 1.016, s tim da ispiti-

mraza mora se vrSiti po standardu

posll 28 dana.

6.1.4 6.1.4.1

Zatezne

~vrstoea

betona

Zate.na cvrsto6a betona, ukollko je prodvidena projektom, odreduj~ se tim pro;ektom za svaki hidroteh. nifkl obj,kat posabno. Projektom se odreduje i metoda za ispltil.anje. Zate,na cvrstoe.. betona savijanjem Ispltuie se u merodavnom roku na betonskim telima oblika prizme prema standardu JUS U.M1.004, pri cemu optereCenje uvidu koncentrisane sire deluje u sredini raspona do pojo.. lama. 'spitivanle.e vrli prema standardu JUS U .Ml.01O.

6.1.4.2

"'---~

'

"... -.... -"

..,

"

,..,'_'''"

"

4 JUS U.E3.010

.-..----.
6.1.4.3
6.2 6.2.1 Zalezna ~VrSloeabolona pri zalezanju ccpanjem isplluje so na kockama ivice 20,25 I 30 cm ili na cilindrima pr.~nlka 15 cm i vislne 30 cm premo standDrdu JUS U.M1.022.
Posebni uslovl Dlpornosl belona prema hemljskom agreslvnom delovenju sredlne

607

Ze hidrolehni~ke objekte ill delove objekata koli su u dodiru sa sredinom agresivnom prema botonu upotrebljevaju se beloni otporni prema vrsti I Slepenu agresiv~og-delovanla kojl so u konkretnom slu~aju o~ekuju, III so predvi<la za!tila odgovarajueim Radi dobijanja podalaka za projektovanje tehnl~kim belonskih merama. hidrolehni~klh konstrukcija ob.vezno se. prelhoOva Ispitlvautvr<luju so prema bolonu. kvaliteta betona,

dnim ispllivBnjem vode i 1.la k.o sredine.. ulvr<luju stepen i vrsta agresivnosll nja sa vrle 4 pUla u toku jedna godlna (u svakoj sezonl jednom). Podaci 0 vrsli I inlenzitetu projektom konslrukcije. o~eklvane agreslvnostl,k.o i zatl\Ovl u pogledu

Konlrolna isplliv";,ja u toku gra<lenjB vrh se svaki pUI kada se posumnja u promenu Ila, ili kada se prilikom iskopa za podzemne konstrukcije nal<le na podzemnu vodu. Dokaz 0 tome da Ii je I u kojoj meri boton olporan " zullala.lspitivanja konstrukclja izvrlenih u sredlnama Izlo!enlm .greslvnom prema odredenoj agreslvnosti prema propisi;:"a za projektovanje delovanju. i izvo<lenje betonskih

kvalit.ala vode ill

dobi)a se na osnovu rei armiranobotonsklh

6.2.2

Dtpornost
~rojekal

betona
delovanju

prema

erozill

(abraziji
odnosno

i kavitaclji)
IIi pojedlni nlegovi I 0 brzlnl protic.nja vode, kilO I 0 nepenu

konstrukclje

mora da sadr!i podatke

u kojoj Co meri I koliko dugo oblek.t

delovl bltl Izlo!enl

eroziJe III kavltaclje,

vrsti erozionog delovanja "8n03a. 6.2.2.1 Abr.zlja Projeklom se za svaki objekat belona posebno odre<luju osobine belona I zaslitne mere koje se sprovode radi .

poveeanja olpornosti

prema abraziji nastaloj delovanjem

vode sa vu~nim nanosom,

6.2.~.2

I~avitacija Z. delove konslrukclja objekala kod kojlh mole da nastupi kavilaclja mora so projektom odredlti to. lerancija u pogledu ravnostl povrSina belon., kDOi sa"av beto"a I druge zastitne mere koje treba preduzell radl poveeanja olpornostl povrslna belona.

6.2.3 6.2.3.1

Termi~ka

svojslva za masivne bolonske brane, a 'po potrebl temperaturu za druge masivne objekle, sve!e ugradenog betona odre<luje se: i poveeanje

ProjeklOOl konstrukcije naJviSa lemperatura temperature Projekal raturnog r.!lma

belona

u objeklu,

koja obuhvata pojava hetnlh proracunom

betona ..usled hidrrnacije cementa, u betonu I spre~avanja dovoljne mora termlcklm relima gradijent. rdima obuhvata

kao i mere ko;e se preduzimaju noprslina u objektu da doka!. najvis.

radi regulisanjB temperadi regu. betoN

veeih od 0,3 mm. proplsana lemperatura

konslrukclja temperaturni

d. su mere koje Ireb. preduzeti

IisanJ. temperaturnog i dopusleni

i da neCe bill prekora~ena

6.2.3.2

Regulisanje lemperaturnog . U konstrukcione

primenu

konstrukcionlh

I tehnolo!kih

mera.

mere spadaju: spojnica i na'blokove pomoeu radnih spojnlca,

- Izbor opitrnalnog tiPB sislema konstrukclje, - podela konslrukcije na lame Ie pomoeu dllatacionih - odredivanje opilmalnih dimenzija bloka,
-: primena a~miranog betana. U lehnoloske mere spadajui. cemenla niske toplote hidratacije, masivnih konslrukcija

- upotreba
smanjenie

podela ~tona

na spoljnu i unulrasnju
'.

I zonu (jezgrol.
-~

kolifi;;~-c~ment8 na najmanjumaguCumeru, upotreba odgovarajueog dodalka betonu. - primena mesavine agregatatto je moguee krupnijeg zrna,

1 ,

,-----...

I
I ,

608
postizanje praizvodnja snilsvanje utvrdivanje hladenie sto vece zbijenosti temperature optimalnih betona prilikom kva1iteta, (hladenie sastojaka). hladenia I atmosteriie, novih blokova na stare. hladne vade kroz covl u betonu. ugradlvanja,

JUS U.E3.010 Strona 5

betona uiedna~enog ad zagrevenia.

sveleg betana

li
..

zastita povrsina

rokova za nanosenie

!
! 1

i
7
7.1

ugradenog

betona cirkulacijom

Deformacijska
Modul elastl~nostl Ukoliko

svojstva betona

je u projektu ispltlvanje

konstrukcije. se vr!1 ~r.ma

odnosno standardu

u projektu

betona.predvldeno

Ispltivanie

stati~kog

modula

.Iastl~nostl.

JUS U.M 1.025.

7.2

Punnje Ukoliko

Ite~enle)

betona betona. predvldeno I,pltivanle teeenia (ptIZ3nja). . konstrukcijo, odnosno projckton1 hoton;), N:\~in

Ie odnosno projektu . u projel<tu konstrukcile. ono S8 mora proveritl U obimu utvrdenorn projektom i.pltlvanja utvrden Ie u standardu JUS U.M 1.027.
Skupljenje betana (zapreminske detonnoclje'

7.3

.
projektU betona, pred~ideno ispltivanle skupljanja, one se Neprojektom konstrukclJe. OOno.no projektom betona.

Ukollko

je u projektU

kon.trukcile.

odnosno utvnfenom

mora proverld ein ispitivanja

ne ne~lo. I u oblmu utvrden je u standardu

JUS U .MI.029.

1)

Projekti:

konstrukclje,

ol1anizac:ije gradenja

i betona

8.1

Projekat konSlrukclje marl dl sadrlll:

kvaliteta sveleg betona. za.novano na prethodnlm ispltivanjlma za veee I znaeainlle obiekte. - uslove I to: poj.. granulometrijskog sastava agregata. maksimalno dopu!teni vodocementnl laktor. kao I gra. nice varijacije yodocementnog faktora, konzistenciju svezeg betona (izrazenu granicama), na;manju odnosno najveCu kolicinu cementa za 1 m3 gotovog bet?na;

u.love kVllitetl uslove kvaliteta

Slstavnih delova o~vrslog betona;

betona;

eventualnu

upotrebu

i optimalnu

kolicinu"dodatka

betonu: i dinamiku izvodcnja;

- na~in kontrole kvaliteta i termic-kih uslova; - izvodenje betoniranja u slojevima, sa radnim - nastavak betonlranja;

spojnicama

term;ek;

prora~un

20 mas;vne betonske mora da sadrI;: agregata;

konstrukcije

proma t. 6.2.3.1 ~

11.2

Projekat

organizacije

snabdev.nJe

1 prolzvodnju

- snabdevanje cementom; - 50abdevanje vodom; - proizvodnlu beton.;

transport ugradlvanje betona; betona; projektom konstrukclje.

8.3

svdeg betona; negu I zaSlitu sveleg ; oevrslog obezbedenje tenmiekih

uslova utvrdenlh

Projekt betona. pored zahteva Iz proplsa za beton i armlr~nl beton. mora da sadetl I naeln kontrol. ter. mlekih uslova Iz projekta konstrukclje.

"--~~-4t"-..,.~~"---;::,

',~~<.. ":,,..........-----.-

--'-_"~"".""1""""""'''''''''--

Sir",," 6 JUS tJ.r

HUll

I
9
I

"__d betonskih radova

-,,

~.--_.-

609

Izvodenje

9.1

. Oplte odredbe Za izvodenje betonskih konstrukcija sme se upotrebiti samo beton za koji je prethodnim ispitivanjem utvrdeno da ispunjava uslove kvatiteta date u projektu konstrukcije i projektu betona.
Za Izvodenje betonsklh bna koll~lna cementa nje. " Pre po~etka tavnim mora Yost. izvodenja konstrukclja mora se obezbedltl potrebna koll~ina agregata po frakcijama, potre-

j ;.

9.1.1

\ I. i

9.1.2

istog izvora iste vnte

I klase, kao i dovoljna koli~ina vode za predvideno

betonira-

9.1.3

Izvodenja

betonskil1

radova moraju se Izvrllti sva potrebna se upotrebljavati, u9radlvost da su ova prethodna betona. ispitivanja

istratlvanja

I Ispitivanja

sa sasse.

materijalima betonskih proverltl

betona radova.

koji ~

vodeei pri tom ra~una 0 predvidenoj ~vrstoCa prl prltlsku

tehnolagiji

U slu~aju mdavine,

izvrsena ranije, na gradilistu I vodonepropustlji-

sastav betonske

9.2 9.2.1 9.22 9.2.3

Spravljanje

betona

Dopusts se sarno mehani~ko mehnje betana prems propisima xa beton I sfmiran beton, prl eemu se homo!!"nost mase kontrol~e preme standardima JUS U.M1.028 I JUS U.M1.030.
Dozlranje !rakcija I19regato. cemente. maren)e' vode I dodetka betonu vrll, sa (po masl) u kilogramlme. Ne dozvo. IJava se kumutatlvno Pre po~etka betona. dozlran]e betona vl!e od 3 frakclje I19regata. mora da dokaie ispravnos! uredaja za dozlranje u t. 9.2.1. sastavnih delova

radova proizvoda~

U pogledu homogenosti

beton mora zadovoljiti

uslove utvrdene

92.4 92.5

Vreme meSanja betona mOfa se odrediti oa osnoyu prettiodnih ispitivanja.

Pri prainjenju betonske meblice moraju se preduzetl potrebne mere da se spreei segregacija betonske mesavine. Transport betona Naein transporta sveteg betona i potrebna oprema odr~uju se projektom za izvodenje betonskih radova i svih kerakteristienih uslova I svojstava sveieg betona na gradilistu. Izborna~ina transportalsveleg 1betons od_~~t~nske mesalice do mesta ugradivanja
da se obezbedi mogll maltera sto kraci put i vreme transporta. raslojavanje svefeg betQna PrenoSenje ili gubltak prouzrokovati cementnog mora sel izvditi taka se mora izvrlitl bez Stetnih potresa kojl bi mleka. odnosno cementnog

9.3 9.3.1

9.3.2

iz sveze betonske mesavine. mora obezbedlti pravllnosti homogenost sveieg betona I konstantnost vr~i se prem! JUS U.M8.052. JUS U.M8.054 njegovog sastava i konzisteni JUS U.M8.056.

Nacln transporta

ciJe. Kontrola

na~ina I kvaliteta transporta

JUS U.M8.050,

jednoj od metoda za mer9nj~ konzi.

stenclje, prema standardima

9.3.3

Sve2 betan se transportuje auto-mesalicom,

skom pumpom, kao i kamlonom sa speoljalnim

trakom, vagonetima, koSem.

kranovima,

pneumatskom ili beton-

9.3.4 9.3.5

Prl upotrebl betonske pumpe ill pneumatskog transporta betona povremeno se proverava homagenost svdeg betona i konstantnost nlegovog sastava. Nije dozvoljenoda se naknadno dodaje voda betonskojmdavlnl. Betonskamdavina mora pre samag u9radivanja Imatl konzistenclju u granlcama utvrdenlm projektom betona odnosno prethodnim ispitivanjem. Na mestu istovara sveteg betona vislna slobodnog pada ne SOled...prede 2 m. U slueaju da se tal uslov
ne maze ispuniti, moraju se preduzeti mere radi spre~avanja
raslojavanja

9.3.6
9.4 9.4.1

betonske meSavine.

Priprema~ ZBbetoniranje Pre ugradivanja beton8 mOfaju se proveriti dimenzije elementa odno!ino konstrukciie u koju se beton ugraduje, fistoc8 i 1l8uljenost oplata, ukr~cenje i zaptivenost opla~a..polofaj i rastojanje 8r~ature . 1 j

JUS

U.E3.010

S1Tona 7

610 9.4.2

~....-Temeljna toniranja povrslne preko koje treba da se u9radi prvl radnl sl<?j betona mora neposredno od nevezanlh od.tr.nltL tl. izvlre podzemn. rod., mora se Izvr!itl njeno kaptlranje
'

pre pocetka

be.

biti oeistena .e potpuno

i slabo vezanih komada .tene, brifljivo oprana,

a neelstoea

I zaostala

vod. mor.ju

9.4.3
9.4.4

Ukoliko

iz temeljnog

I odvodenje

van mesta

betonlranja.
Pro nestavk. betoniranj. preko povrline ranije ugradenog radnog

bloka iii dela konstrukelje

ta povr!ine

mora se prlpremltl

kako sledl: skrama sa eele povrslne bloka, odnosno konstrukeije, mlazom vazduha i vode pod vezivanja betona mlazom kvar. iii posle zavr!enog

ukloni .. cementna prlti,skom

od 3 do 6 bar prl kraju vezlvanla betoni,

enog peska pod pritlskom od oko 7 bar, . tim da evrsto~ . . moh obavltl nakom drugom odgovarajuCom metodom;

betona ne bude manja od 5 MPa, iii se to

uklonl sa neelstoea oeistl se povr!ln. po.cilne

I odstrane beton.

otpaci; . zatim se opere vodom pod pritlskom: Izvr!1 se pre postavljanja vode. betona prl prltlsku dostigne vrednost od armature. Neposredno pre be.

uklone se nevezena I slabo vezena zrna agregata; hd pra!lne, odnosno betona, konstrukc1je,

Priprema tonlranja
9.4.5

mora se ponovlti pranje vodom I uklanjanje opiate I armature mofe otpoeeti

Postavljanje

tek po!to evrstoea

najmanje 2,5 MPa,

9.4.6
9.4.7 9.5 9.5.1

aetoniranje mofe poCetl tek kada su svl prlpremni radovi izvr!enl Ispravno I kada se to plsmeno utVrdL
Najkral:e vreme za nastavak betonlranja U lira/! ivanje betona aeton Ukoliko se ugraduj. odm.h posle Izrade t zavr!enog upotrabitl tran~port.. uslov prema propisima dokafe da ima potrebnu za beton i armirani beugradivost prema jed. odreduje se projektom konstrukeije.

nlje mogute

Ispunltl ovaj uslov ill odgovarajuei samo ako se prethodno

ton, taj se beton moh noj ad metoda

Z8 merenje konzlstencije. se vr!1 neklm ad mehanlcklh sredstava za zbljanje svde betonske mase radi postizanja

9.5.2

Zbijanje pradvldane

betona

gustine. veelh I o.setljivih konstrukeionlh elemenate prekldl (rani I nepredvidenl nastavel betoni-

9.5.3 9.5.4
9.5.5 9.6

Prl ugrodlvanju

ronJa) se moraju Izvesti u skladu sa proplsima

za beton I armlronl beton.

po.tupak pripreme svehg batona i betonlranja, kao i transport, moraju bitl takvl da ne dode do zastoja ugradivanja svdag betona. Razastlranj. svde betonske mase mora se izvr!itl taka de pri tome ne dode do raslo;avanja betona. Ruastlranje svda betonske mase pomoCu pervibratora nije dopu!tano. aetoni",nje prl vlookim spoljnim tamperaturama U toplom vremenskom perlodu, kada temperatura vazduha prelaze 26.C, obavezno se meri temperatura svahg betona.. Temperature svdag betona za nemasivne betonske konstrukei;e ne sme da prede + 30 'c, dok se za masivna betonske konstrukcije temperatUra svefag betona mora odraditi projektom betona. Da bl se obezbedilo da temperatura svdeg betona na preda granlee Iz t. 9.6.1, treba predvideti odgova. rajute mere Iz t. 62.3.2. Betonl",nje prl nisklm spoljnim tamperalurama 8etonirlnje pr! nlskim temperaturama okolnog vazduha, tj. Ispod + 6 'c, moguee je uz prldrbvanje mera Z8 zimsko betoniranje, u kale pre 5vegaspada zagrevan;e sastojaka betona, kao I prlmena mera ze toplotnu Izolael)u beton..

9.6.1 9.6.2

9.7 9.7.1

9.7.2

Dozvol)avo se zagrevanle agregata ili vode pod uslovom da temperatUra meavine vade I agregato pre dodavanjo cemanta ne prede + 30 .C.'

j I

L.-.

...

~-"J

StnonaS JUS U.E3.010

611
se upotreba smrznutog agregata u betonskoj me~avinl. I

i
!
! I {.
'j

~.7.3
9.7.4 9.7.5

Ne dozvoljava

Temperatura ugradenog sveleg betona u trenutku nanolenja narednog slola betona mora bit; iznad + 5.C.'
Toplotna ;zolaclia betona mora bitt takva da obezbedl dejstYu mraza. naimanje 50 % projektovane cvrstoCe pri prltisku pre nego Ito beton bude izlolen

9.7.6

Skldanje opiate u zimskom perlodu mole sa izvr~itl samo ako su p'reduzata mara da razlika temperatura u jezg". I na povrllnl buda manja od 20 'c.

9.B 9.8.1

Nega betona , Svdi beton mora sa prl transportu i ugradlvanju, kao I'posle zavr~tka ugrac:llvanja,za vrame vOllvanla I ocvrfclvanjl, oslguratl od dajstva sunea. mraza, vetra, promaje, loleg vre"",na i drugih atmoslarsklh nepagod..
Za vreme kile iii iakog sunea moralu se povr~lne svellg Sveie ugradenl beton treba negovati polivaniem betona zaltititl. ill koriscenjem specijalnlh premaza.

I
I

9.8.2
9.8.3 9.8.4 9.B.5 9.8.6 9.9 9.9.1

vodom, pokrlvanjem

Za negu betona mole sa upotrebltl voda kola no dekJje Itetno po vezivenje.1 ocvr~cavanje cementa u betonu. ZlIttlta trebe da traje neprekldno naimanie 7 dana; za poiedine konstrukelje ova zritlta mofe da traja dufa, a tacno vrarne morl.e odreditl prolektom kon.trUkell~'1 projektom betona. Beton treba zaltiti ti od potresa a ocvrsli beton I od preranog oPtereCenj~.
Sanaella betone SIaOO ugreden beton mora .a uklon!ti, a kavernozna rupe moralu sa ispunitl dobro ugredenlm betonom ;''Pa moze sa vrlitl ml "im betonom. Umelto mesta produbitl do zdravog betona. Ovako ;zvedene istog kvaliteta kao u konslrukciji. 1spunlavan/a ovih vezlva mogu se korlstiti i druga vOliva.

eementnog

9.9.2

Ukoliko se utYrdi da nlje obezbedena vodonepropusl/ivost tralena po projektu betona, ili no spojnici, ili je vodopropustljivost poslediel nastanka naknadnlh nlprslin. i pukotina: mora se Izvrlitl sanaelja svih takvih mestl Injektiranjem iii nekim druglm pogodnim nacinom, I po projlktu sanaeije.

10

Pretabrikovani
Prelsbrikovanl

bet on ski elementi

betonski elem.enti moraju ispunjavati uslove standard a JUS U.E3.050.

11
11.1 11.1.1

Kontrola
Kontrols Cement

kvaliteta
kvalitetl

betona
dalovi betone ukoliko se za svaku veCu isporuku i toplotu hidratacije koja prispe na gradili~te ne raspolate projektom konstrukeije). odnosno dolasl..,

sastavnih

se ne sme upotrebiti kojl se odnose

rezultatlma

na cvrstoCu

(ako je uslovljena

Prilikom prlspe~a cementa na gradllilte mora se evldenti,ati svaka partiia po redosledu po datumu mlevenja i po tom redOsledu se cement mora ugrsC!ivati.

11.1.2 11.1.3 11.1.4

Agregat mora bltl uskladllten

na podlozi sa koje Ie omogueeno

otieanje vode ocedene

iz agregata.

Frakci-

je agregata moraju bitt taka odvojene Ukoliko 58 agregat dub v,emens

da ne dolszi do njihovog mdanja. lIa otvo'Dnom pro,toru, mo.a so p,o up:>trou. ,JlO'

nslazl uskl.di~tcn

veriti da nlie u meduvremenu Sad,fal uocenoj prl~lnastlh i gllnovltih

zapaljen ill za9aden nekim stetnim cestles u sitnom jedanput

materljama. sastav svllt frakefja ag'"~.t3ispitivati pri svakoj

agll'!!atu i granulometrljskl u svakorradnoj smenl.

moraju 5e ispiti~ati

svakodnevno,

dok. 58 povrsinska

Ylaz~ost sitnog agregata ~ora

promenivlafnosti

a najmanle

'r~~~'~-'--'--,---,,

~,,-

~'''''.

,'''-

..'.

,.._,.~:,,-~............-

~
JUS U.E3.010 Stcan. 9
"""..,... ~".'''''''''-'~'-'''' ~''''

612
Kod8 se kontrolom koje bl'mogle ski po)as melavine Z.'spitivanje 11.1.5 gr8nulollletrijskog uedeu agregata.

sast,JVJ pojedlnih frakcija dovesti potrebne

frakcija korekcija nyragau.

agregata ulvrdi da je doslo do promena U odnosu ueelea na usvojeni granulometrlj. frakcija u melavini pojedinih

prl utvr(lenom

do odstupanja

mora se izvrliti postupke

rodl uklapel1ja u usvojenl grnnulomotrljskl treba prlmenitl

poJus mclavine predvidene

u standardima

JUS 8.82.010

i JUS 8.82.009.

Kvalltet vode za spravljanje betona proverava se kada se uoe. promene za koje se pretpostavlja da bi mogle bltlltetne za beton. Dodaci betonu se kontroiliu prema st.ndardima JUS U.MI.034, JUS U.M1.035. JUS U.M1.036, JUS U.M1.037, JUS U.M1.038 i JUS U.M1.039. Dedaci betonu mora)u blti uskladiSteni i euvani prema Upulltvu prolzvo(laee. Kant",l. sprwljanl. betana Uredajl za doziranje; spravljanje betona moraju se kontrolisati prema standardu JUS U.MI.050. Najmanje jedanput dnevno mora se IIzetl uzorak betona iz betonske mdalice I Ispita~i radl utvrdlvan)a stepena homogenosti, grenulometrljskog sastava meSavlne agregata i kolleine vade za spravl)anie betona premastandardlmaJUSU.M1.028 I JUS U.M1.030. KonzistenciJa svdeg betona mora se proveravatl najmanje ..aka 2 h po Jednoj od metoda utvr(lenih u jugoSlovensklm standardima. Keda se priman;uju dedaci za uvlaeenje vazduha, onda sa kollelna vazduha u svezem betonu proverava najmanje jedadnput u radnoJ smenl prema standardu JUS U.MI.031. Temperatura svdeg betona pri izlasku Iz melalice mora se meriti najmanje )edanput u radnoJ smeni, a pri temparaturama spoljnjeg vazduha nl!im od + 5 c vilim od + 25 'c najm"n;e jedanput u toku 2 h. bpitivanje se vrll prema standardu JUS U.M1.032.

11.1.6

11.2 11.2.1 11.22

11.2.3 11.2.4 11.2.5

11.3 11.3.1

Konuola pripreme za betoniranja bloka iii konstrukcije Provara priprema za betonirenje

svih dalov.

mora obuhvatitl:
stenovita podloge;

bri!ljiv

pregled

konuolu kantrolu baton; kontrolu

stepena

vlalnosti

tla, ukollko je podloga

od nevezanih

materijala; kada podlogu na oevrleavanje eini ranije ugrul'lclli (mehanieki udari,

svlh slabih I Isprskanih predvi(lenih i sl.).

dalova na povr~lni oevrslog nepovollnih

betona, uticaja

11.3.2

mera radi spreeavanja

optereCen)e

Pre prijema bloka iii konstrukcija provrerava se da Ii su dir"enzije u skladu sa projektom, kao i isprav. nost povrlina podloga za betoniranje i eistoea povrllna pripremljene armature. Takode se proverava is. pravnost postavllene ol'late I armature. keo I delova koil treba d. se ugrode po prolektu. Oslm toga, pia' vera obuhvata kvalltet varove na ermaturll zaptlvenost opiate radl spreeavanJa curen)a cementnog mleka i maltera. Kontrol. tra"'porta betana Kontrola transpona betona se sastoji u maren)u homogenosti, konzistenci;e i temperature 1vezeg betona po izlasku iz betonske mdalloe I posle obavljenog transpona (pri eemu odstupanja moraju biti u dopu'
Itanim grenlcamel, kao i da Ii ja transponovanja betona obavljano u skladu sa t. 8.3.

11.4

U slueeju da se u okviru ovlh provera utVrda nedopultana odstupanJa, mora;u so preduzatl mere za nji. hovo otklanjanje. ukl)ueujuci I zamenu neispravne opreme. 11.5
Kontrole spravl;.nja I ugradivanja betona

Ova kontrola

mora da obuhveti:

~ provaru spremnostl i.lspravnosti uredaja za spravllanje betona i opreme potrebne za ugradivanje be. tone bez z8stoja; - prove", da Ii Ima svih potrebnih materijala u dovoljnim kolicinama, kao I radne snage po broju i kvalilikacijama;

,.,---

S...n. 10JUS u.fb.010

613
proveru de. II ie fz..!ena priprema radi obezbedenja mosferskih uslova tokom beloni,anja; proveru dall je izvr!eno obozb8"enje vizuelrlo'prOveravah)e konzlstencl)e Ce opreme u odre(lenlm terminima; osvetllen)a svele botonske seg,agaeile; i neklm mernim postupkom (radioaktlvnl vibrato. retlmu, nesmelanog beton/ranja u slu~aju nepovoljnih at.

kada se betonlran)e

Izvodi u toku notl; po~ odgovaralu'

me!avl;;e, kao I proveravanle

proveru mera za spre~evanle

nedopu!lena

oeenu zbljenosti ugradenog botona vizuelno, a po potrebi izotopi, vadenja uzorakalz ugradooog botonaltd.);

osmatranja da Ii ylslna radnog slola botona odgovara primenlenom n, yodetl prl tome raeuna 0 ponebno! brzlnl ugradiyanla; star no vodenle utvrdivanjada blag_emeno raeuna da se vlbriranje I: zaptivenost: postavllena vode Iz ~melja sprovodi ravnomarno Ilelnl; polotal; ugra"en~ imaJutl u vldu da su nedovollno I preterano vlbrl,anla

tipu pervibratora

odnosno utvrdenom

I prema optimalno

11.6 11.6.1

II su krutost uklanjanje

spojeva opiate zldovoljavajutl; u projektovani I sa povr!ine botona pre nego Ito otpo~ne betona (obr.zovanJe nano.

utvrCllyanje da II j, armatura

.1

lenJe I ugradlvanl..'ovo, slgia; proveru preduzotih mera u slueaju radnih spolnlea 1 negevanje ugradiyanja betona.

da dode do prekfda hetona),

ugradiyanJa

pogodnlh nastAvfiania

ugradenog

koo i vodenje racuna

0 tome prilikom

Kontrola AOgovanja. I.uhlte

ugradenog

betona

Kontrola negovanja I zaStite betona obuhvata: - proyeru odrtayanja .Ialnertl povrllna ugradenog t.9.8.5;

belo~a

u toku prvm dana otvrlCavania

u skladu sa

- praveru sprayedenja zastitnih mera radi obezbedenja betona u toku ocvr.icavanjaod mogucih potresa,kao i delova :1rmatur:: i ~rugih lIgra(fenihdclova Qrldefnrmis3n)a;

11.6.2

proveru odrlavanja uslovima.

usyojenih rokoya za skidanje opiate; utvrdcnih mera za negovanje betona pri betorriranju U 2.imskim

sagledavanje isp~aYnostj sproyodenja

Posle sk idanja opiate mora se tzvrsiti pregled svih povr~ina da 58 utvrde eventualni ncdostaci oSteeenja, prema t.8.9.1. U slucaju letenia poiaye oStecen)a na betonu Izbeynu. prema t. 9.9.2, pristupa betona 50 Izradi projekta sanaeije. moraiu se utvrditi unoei I odmah preduzeti

i otklone

mere da 58 takva 0;-

ubuduee

Ukoliko 58 otkriju oSteten)a '11.7 11.7.1 Kontrola kvalitete pro;qedenog

Ova kontrola sa sastoji u dokazivanju k"aliteta pruizvf!denogbctena pomo~u betonskih tela, cila se izrada, negovanje I ispitlvan). betona Ispitiyanju vrll u laboralorijsklm koii 58 prolzycdi mora 58 odredlti u,lovima. njegoye evrstoee pri pritisku, tela. za brane, tcz. vodo. I'ri sva.

11.7.2

Kontrola

kvaliteta

sastoil se u cdredlvanju -zapreminska

nlpropustljiyo.tl kom navedenom

I otpornostl

prema dejstvu mraza i cvrstote

pri zatezanju

(kada 58 to zahteva). betonsklh

masa betona ":'erenjem beton.

11.7.3

Radi kontrole

cvrstoee bet0f11 pri pritisku, pri kontroli proizvodnje konstrukeile obraditi pOlrebno je iuadlt; ispitivanja prom a standardu

proizvedcnog

molle I drugs maslvne hidrotehnleke beton I armlran; boton I rezultate Ukollko so boten tranoportuje Itradltll onda je potrebno Obim dopunskih

belonsk.

tela prema propislma

JUS U.M 1.05 i. U.M1.045, prema prop;jlma

od fabrike beton~

do mesta ugradlyanja prema standarduJUS soglasnostl sa uslovlma kvellteta" bolona.

botonska

tela za "kontrolu

za beton i armlranl bo'ton. Ispltlvanla prema t. 6.1 odreduje so proieklom

11.7.4

. Radi kontrole vodonepropurtljivortl betona mora 58 Izvriltl Ispillvanje prema standardu JUS U.M1.015' najmanje ledne serije betonskih tela za svaklh 2 000 m3 ugradenOg betona, I to za syaku vrstu betona . ponaosob, ukollko se projektom betona ne predvida veei oblm ispltlvanja. , '" ..., ""'''' ''

,--

...,..

-P"

"".,.''''-'''''''''''

614
11.7.6 11.7.6
11.8 \11.8.1
.

JUS U.E3.010

S,i8"j;'1

Kontro!no

I.pltlvanle

betona prema de).tvu mra..

mora 58 izvrlitl najmanje dva puta godllnje.

Radi kontrole /!vrrtote prl zatezanju betona. kada Seto iahtev.: potreban broj batonskih tel. odredlce
.e projektom konnrukcije i projektom betona za svaku vrnu betona koja 58 proizvodi i ugraduje.

Prove... kva/ltete Provera kvallteta

ugrllClenog betona ugradenog betona obuhvata:

pregled .tanja povrllna batona posle skidanja opiate I utvrdivanje eventualnih nedortataka. s!abih merta.lupl;lna, napralina; pukotlna I sl., kao I u kontroUeventualno Izvrlenlh sanaelonlh mera; p7egled Izvedenog spalanja betona na mestlma radnih spojnlea; provera Ie vrli vadenjem betonsklh jezgara na mastlma odr"'enlm u prolektu betona; odredivan;e /!vrltoca prl prltlsku, cvrstoee prl zatezanju, vodonepropustljlvostl, otpornostl prema delovanju mraza I zapramlnske gurtlne ugradenog betona na batonsklm tellma dobi)enlm vadenjem Jugara Iz konstrukeije; ukoliko projektom nile druga/!Ije pradvldeno. vadenje ijezgra, radi napred navedenlh kontrolnlh Ispitlvanja kvallteta ugrad.nog batona vrli 58 na najmanle 6 % izvedenlh rad. nlh blokova brane, odnosno u odgovarajuco) srazmerl ako 58od njlh mote obradom dobiti dovoljan broj betonskih tela za predvldena Ispltivanja, prl /!emu 58 obim ispitivanja cvrstoce betona pri zate. zanju I otpornostl preme dalovanlu mraza mola smanjlti; u .i.tematskom pregledu eve~tualnih neravnina na povrllnama betona, koJe ne smeju bitl vece nego Ita je za odnosnl konstrukeionl deo odredeno u4)rojektu konstrukeije I projektu betona; i projektom belona, merenje temperature ugradenog betona takode sa vrli u oblmu I na nacin dat u prqjektu.
vrll sa prema programu osmatranja objekta.

- ukoliko 58 to zahteva projektom konstrukeije

11.8.2

Provera kvallteta betona u toku eksploatDCiJe objekta

12

Zevrina ocena kvaliteta betona u konstrukcijj

Da bi mogla da so Izvrll zavrlna oeena.kvaliteta ton. moraju 58 u tehnlckq) dokumantaeijllmati cement, u konstrukei)1 rezultatl prema propisima za baton I armlrani ispitivan)a la: b.-

svlh prethodnlh

I kontrolnlh

- agregat, - vodu,
- dodatke betonu, - sve! rocvrs!1 beton.

Vela 58 drugim standardlma

JUS B.Cl.0l1 - cement.

. JUS B.C1.013. - JUS B.Cl.014.,..

Portland-cemant. Definielje,

Portland-cementi klasifikaeija hldrataelje. eementi. (betonska

sa dodacima. uslovi klasifikaeija,

Metalurlkl tehnicki

eementi.

Pueo.

lanski cement. Cement!. klasifikaeija

I tehni/!kl Definieija,

Cementi .niske toplotne Sulfatnootporni

uslovi I prlmena Definielje,

Portland-cement.

Metalurlki

cement.

I uslovl kvaliteta Epruvete betona tela). Oblik, mere i dozvoljena odstupanja optere. cvrstoce na zatezenje prl savijanju prlzml (koneentrisano betona tela Ilradenih elasticnosti od sve!eg betona pri pritisku

JUS U.Ml.004JUS U.M1.010JUS JUS JUS JUS JUS JUS JUS

-. ,

Ispitivanje betona. Ispltlvanje

ten;e u ...edinl raspona)

U.M1.016U.M1.016U.Ml.020U.Ml.022U.Ml.025U.M1.C27U.M1.028-

Beton. Ispitlvan;e vodonepropustljivostl Beton. Ispltivanje otpornoni Beton. Odredivanje Beton. Odredivanje cvrstoce ststickog Beton. Ispitlvanje latelne betonskih moduls

prems dejstvu mraza cvrstoce betona eepanjem pritlskom mCSalicom

Beton. Odre<1ivanjt' plizanjn (tecenjaJ Bl:lton. I~pith:anj(! :1om:JW)p' Ii betona .-. pri me!anju betonskom

...............

SIIII'.

12 JUG U,:3.U

10

615
Beton. OdredivanJe Beton. Odredivanje Beton. Odredivanje 8eton. 8eton. 8eton. Beton. zapremlnskih sadrzaia doformacija ispiranja

\ ~

JUSU.M1.029JUS U.M1.0~0JUS U.M1.031JUS U.M1.032JUS U.M1.034JUS U.M1.03S':" JUS U.M1.036JUS U.M1.037JUS U.M1.036JUS U.M1.039JUS U.M1.044JUS U.E3.050JUS 8.82.009 JUS B .B2 .010 -

sastava svezeg betona metodom svefeg betona i klasifikacija

vazduha u svezem betonu

Merenje temperature Dodaci betonu. Dodacl betonu. DOOlcl betonu.

Definicije Ispitivanje Prethodno Ispltivanje Ispitivanje Ispltivanje

Beton. Dodaci betonu.

Kvalitet i proveravanje Ispitivanje

kvaliteta na osobine betona dodatka beton'" sa odre"e. radllzbora betonu

uticaja dodataka

nim agregatom 8eton.

i cementom uticaja dodatka flzil:ko.hemijskih uticaja dodataka na cementnu pastu I malter svojstlva

Beton. DOOacl betonu. Dodacl betonu. betonski Beton. Dodacl betonu. Prefabrikovani Separisani B.ton.

" na koroziju armature uslovl

elemen~i. Tehnil:ki za beton. spo,obnostl u fabrikama Tehnicki

uslovi za izradu"j lJgradnju uslovl za beton kat.gorije 811

Prirodnl agregat i kamen za proizvodnju agregat (granulat) prolzvodne proizvodnje beton. Kontrola

agregata za beton. Tehnil:ki Tehnil:ki betonl uslovi fobrlka betono

, JUS U.M1.0S0JUS U.M1.0S1JUSU.M1.04S-

Beton. Kontroll

Beton. Transportovani

N. osnoV\.l milljenjl

Republitkog

sekretarijata
~tafY'p"

111kulturu
:~,",,,q,,,j ~

~f1 Srl:::jp. I-Ir. .11J..B1/14-01

..",1;

od 4. 11 1974. ne plata
~ I

te pore?: nft pf'O,net

.-. j'

~
'r-"iI!
r,~o'