PROJEKAT KONSTRUKCIJE

1.1.1 Sadraj projekta konstrukcije

1.1.2 Tekstualna dokumentacija
1.1.2.1 Tehniki izvetaj
1.1.2.2 Tehniki uslovi za izvoenje betonskih i armiranobetosnkih radova
1.1.2.2 Tehniki uslovi za izradu i montau elinih konstrukcija sa spiskom propisa i
primenjenih standarda
1.1.2.3 Spisak primenjenih propisa i standarda
1.1.3 Numerika dokumentacija
1.1.3.1 Statiki proraun
1.1.4 Grafika dokumentacija
*Zbog specifinosti projekta grafiki prilozi su jedinstveni za statiku i arhitekturu

1.1.2 TEKSTUALNA DOKUMENTACIJA

1.1.2.1 TEHNIKI OPIS

Objekat je u osnovi dimenzija 13,61x48,80m, visine u slemenu 7,19m.Objekat je nadstresnica
ootvorena sa prednje strane , a dogradjena uz postojeci objekat. Nagib jednovodne krovne ravni je 6o.
Glavni nosei sistem je ramovska struktura, sastavljena od reetkastih rigli raspona 13,775 m i
stubova koji se zglobno vezuju za njih a ukljeteni su u temelje.
Sekundarnu konstrukciju ine hladnoobilkovani profili.

SEKUNDARNA KONSTRUKCIJA

Ronjae R
Ronjae R, statikog sistema kontinualne grede, su hladnooblikovani kutijasti profili [] 100x60x3 mm
kvaliteta S235, koji se varenom vezom spajaju za krovne nosae.

GLAVNA KONSTRUKCIJA

Krovni nosa GN

Krovni nosa GN je ravanska reetka raspona 13,775 m i statike visine 0,80 m. Gornji pojas reetke
je hladnooblikovani kutijasti profil [] 100x80x5 mm kvaliteta S235, a donji pojas kutijasti profil []
100x80x4 mm. Dijagonale reetke D su hladnooblikovani kutijasti profili [] 50x50x3 mm kvaliteta
S235, a dijagonale Do su kutijasti profili [] 60x60x3 mm. Vertikale reetke V su kutijasti profili []
50x50x3 mm kvaliteta S235.Nastavljanje stapova izvesti kao staticki pokrivene.

Krovni nosa GN1

Krovni nosa GN1 je ravanska reetka sa prepustom raspona oslonaca13,775 m i statike visine 0,80
m. Gornji pojas reetke je hladnooblikovani kutijasti profil [] 100x80x5 mm kvaliteta S235, a donji
pojas kutijasti profil [] 100x80x4 mm. Dijagonale reetke D su hladnooblikovani kutijasti profili []
50x50x3 mm kvaliteta S235, a dijagonale Do su kutijasti profili [] 60x60x3 mm. Vertikale reetke V su
kutijasti profili [] 50x50x3 mm kvaliteta S235.Nastavljanje stapova izvesti kao staticki pokrivene.

STUBOVI

Stubovi S
Stubovi glavnog rama hale su profili [] 200x150x5 mm, kvaliteta S235, ukljeteni za temelje i zglobno
vezani za krovne nosae na vrhu.

SPREGOVI

Krovni spregovi Ksp

Krovni spregovi su smeteni u krovnoj ravni, rasporeda prema dispoziciji . Popreni presek sprega je
10 mm kvaliteta S235 i dimenzionisan je kao prost tap sposoban da prenese silu zatezanja.
Vertikalni zidni spregovi VSp,
Poduni vertikalni spregovi su ukrtene dijagonale poprenog preseka L 50x50x5 mm kvaliteta S235
dimenzionisane na silu zatezanja.
Kosnici K
Pos K ,je poprenog preseka HOP [] 40x40x2,5 mm, kvaliteta S235.tapovi su zglobno vezani za
krovne nosace i roznjace..

Zabatni zidovi
Konstrukcija zabatnih zidova je armirano-betonska sa zidanom ispunom od giter blokova .
ine je stubovi i grede koje se oslanjaju na stubove.

Projektovana marka betona za sve A.B. konstruktivne elemente je MB30. Armatura je

mreasta MAG 500/560 i rebrasta RA 400/500

********************

Osnovni materijal za sve elemente eline konstrukcije je elik S235JRG2. Veze se ostvaruju pomou
zavarivanja i vijcima. Prilikom montae treba voditi rauna da u svakoj fazi montae bude
obezbeena prostorna stabilnost nosee eline konstrukcije postavljanjem vertikalnih i horizontalnih
spregova prema dispozicijama datim u dimenzionisanju konstrukcije.

FUNDIRANJE

Armirano betonska temeljna konstrukcija dimenzionisana je na osnovu proraunatih statikih

uticaja.Predvieno je da se objekat temelji na temeljnim stopama u kombinaciji sa temeljnim
trakama.Ispod armiranobetonske temeljne konstrukcije vri se nasipanje ljunka debljine d=10 cm i
njegovo nabijanje do modula stiljivosti 30 Mpa . Takodje ispod svake temeljne grede vri se
nasipanje ljunka u sloju od 10 cm. Ispod armirano betonske podne ploe debljine 15 cm vri se
nasipanje ljunka i tucanika sa nabijanjem do modula stiljivosti od 30MPa. Dispozicije i dimenzije
temeljih stopa i temeljnih greda dati su u grafikim prilozima.
Odgovorni projektant konstrukcije
Stojkovi Slavomir, dip.in.gra.
lic.br. 311 3382 03

1.1.2.1 TEHNIKI USLOVI ZA IZVOENJE BETONSKIH I ARMIRANO

BETONSKIH RADOVA
OBIM I SADRAJ RADA
Radovi obuhvaeni ovim odeljkom Tehnikih uslova sastoje se od obezbeenja svih postrojenja,
opreme, materijala i radne snage i izvoenja svih operacija u vezi sa materijalima koji se koriste: za
skladitenje, merenje i rukovanje materijalima, za odmeravanje i meanje, za spravljanje oplata,
prenoenje, ugraivanje, negovanje i zavrna obrada, svog betona za konstrukcije objekata, izradu
ipova od betona i druge uzgredne radove na betonskim konstrukcijama, u skladu sa odredbama i
uslovima ugovora i u punoj saglasnosti sa ovim odeljkom Tehnikih uslova, crteima i uputstvima
Inenjera.
TEHNIKA REGULATIVA I METODE ISPITIVANJA
PBAB 87. "Pravilnik o tehnikim normativima za beton i armirani beton ("Sl. list SFRJ" broj 11/87) kao
i Komentar odredbi Pravilnika BAB ("Slubeni list", l988.)
PPB 71. "Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za prednapregnuti beton ("Sl. list SFRJ"
br. 57/71)
SRPS B.B2.010 Separisani agregat za beton. Tehniki uslovi (1986) SRPS B.C1.011 - Portland
cement. Portland cement sa dodacima. Metalurki cement. Pucolanski cementi. Tehnii uslovi (1982)
SRPS B.C1.014 Sulfatnootporni cementi. Portland cement. Metalurki cement. Tehniki uslovi (1982)
SRPS U.M1.058 Voda za spravljanje betona. Tehniki uslovi i metoda ispitivanja (1985). SRPS
U.M1.034 Dodaci betonu. Definicija i klasifikacija (1981)
SRPS U.M1.035 Dodaci betonu. Kvalitet i proveravanje kvaliteta SRPS U.M1.037 - Prethodna ispitivanja
radi izbora dodataka betonu sa odreenim agregatom i cementom (1981)
SRPS U.M1.020 Odreivanje vrstoe betonskih tela pri pritisku izraenih od sveeg betona. (1978)
SRPS U.M1.051 Kontrola proizvodnje betona u fabrikama betona za beton kategorije B II
(1987)
SRPS U M1.050 Kontrola proizvodne sposobnosti fabrike betona (1987) SRPS U.M1.052 - Minimalna
oprema za laboratorije pri fabrikama betona
MATERIJALI
AGREGAT - Za spravljanje betona upotrebljava se agregat koji je u skladu sa poglavljem II.1 PBAB-a,
odgovarajuim uputstvima za primenu, kao i da ispunjava uslove kvaliteta prema propisu o
jugoslovenskom standardu SRPS B.B2.010.
Prirodni neseparisani agregat moe se upotrebiti samo za nearmirani beton i to do najvie MB15, za
ispune, slojeve izravnanja i sl. Granulometrijski sastav meavine agregata mora biti takav da
osigurava dovoljnu obradivost i zbijenost betona. Sastav granulometrijske meavine zavisi od
propisanog kvaliteta betona, naina i uslova transporta i ugraivanja i odreuje se eksperimentalnim
putem, na osnovu prethodnih proba, koje mora predvideti Izvoa radova u projektu betona.
pogledu maksimalne veliine zrna vae odredbe l. 10 PBAB-a, meutim kod elemenata sa gusto
rasporeenom armaturom ili sa manjim zatitnim slojem, vei deo agregata mora se sastojati od zrna
koja su manja od rastojanja izmeu susednih ipki armature i izmeu ipki armature i oplate.
CEMENT - Za spravljanje betona moe se upotrebiti cement koji je u skladu sa poglavljem II.2 PBABa, poglavljem II.3 , PBAB-a uputstvima za njihovu primenu i koji ispunjavaju uslove kvaliteta utvrene
propisima o jugoslovenskim standardima SRPS B.C1.011 i SRPS B.C1.014.
Za konstrukcije i elemente od prednapregnutog betona moe se upotrebiti cement na bazi portlandcementnog klinkera sa najvie 15 % dodataka.
pogledu transporta i lagerovanja cementa vae odredbe PBAB-a, poglavlje VII.1 l. 235 i 236.
Cement se mora isporuiti u dovoljnoj koliini kako ne bi dolo do obustave ili prekida radova na
betoniranju. Sav cement koji je oteen vlagom ili na drugi nain, mora se odmah ukloniti sa
gradilita.

Izvoa je duan da obezbedi, besplatno, i sve potvrde o ispitivanju, koje se odnose na cement koji
se namerava upotrebiti za radove. Svaka potvrda mora pokazati da je uzorak ispitala ovlaena
organizacija i da u potpunosti ispunjava uslove odgovarajueg standarda za ispitivan tip cementa.
VODA - Za spravljanje betona upotrebljava se voda koja je u skladu sa poglavljem II.3 PBAB-a,
odovarajuim uputstvima za primenu, kao i da ispunjava uslove kvaliteta utvrene propisima o
jugoslovenskom standardu SRPS U.M1.058. Pijaa voda se smatra podobnom i moe se bez
prethodnog ispitivanja koristiti za spravljanje betona.
DODACI BETONU - Dodaci betonu se koriste za modifikaciju posebne osobine betona i isti su pod
obaveznim atestom prema Naredbi o obaveznom atestiranju dodataka betonu ("Sl. list SFRJ" br.
34/85). Za spravljanje betona mogu se upotrebiti dodaci koji su u skladu sa poglavljem II.4 PBAB-a,
odgovarajuim uputstvima za primenu, kao da ispunjavaju uslove kvaliteta prema propisima o
jugoslovenskom standardu SRPS U.M1.035. Kako dodaci mogu u isto vreme izazvati i negativna
dejstva na druge znaajne osobine betona, mora se prethodno proveriti da li dodatak betonu
odgovara projektovanoj betonskoj meavini, prema propisu o jugoslovenskom standardu SRPS
U.M1.037.
BETON
KLASIFIKACIJA BETONA U projektima, za svaki element konstrukcije ili za konstrukciju u celini,
naznaena je klasa
betona koja obuhvata samo marku betona (MB) ili marku betona i druga svojstva koja beton mora
imati u posebnim uslovima sredine.
Marka betona (MB) je normirana vrstoa pri pritisku u MPa, koja se zasniva na karakteristinoj
vrstoi pri starosti betona od 28 dana. vrstoa betona pri pritisku ispituje se prema propisima o
jugoslovenskom standardu SRPS U.M1.020, na kockama ivice 20 cm prema standardu SRPS
U.M1.004 sa negom betonskih tela prema standardu SRPS U.M1.005. Karakteristina vrstoa pri
pritisku je vrednost ispod koje se moe oekivati najvie 10% svih vrstoa pri pritisku ispitanog
betona. U projektu konstrukcije moe se odrediti karakteristina vrstoa betona pri pritisku, pri
starosti koja je manja ili vea od 28 dana. Prema l. 21 PBAB-a betoni se svrstavaju u dve kategorije:
beton prve kategorije B.I i
beton druge kategorije B.II.
BETON B.I Betoni I kategorije, B.I, su betoni niih marki i to MB10, MB15, MB20 i MB25 i spravljaju
se na gradilitu na kom se ugrauju, i ne smeju se transportovati. Za ove betone nisu neophodne
prethodne probe ukoliko se spravljaju na samom gradilitu. Najmanja koliina cementa za betone
kategorije B.I svih konzistencija, osim itke, u zavisnosti od klase cementa i najkrupnije frakcije
odreena je lanom 26 PBAB-a. Granulometrijski sastav meavine agregata moe se odabrati bez
prethodnih proba sastava meavine prema l.9 PBAB-a, odnosno standarda SRPS U.M1.057, ako se
granulometrijska kriva nalazi u podruju3. Kontrola kvaliteta koja se odnosi na kontrolu proizvodnje i
kontrolu saglasnosti (l.34 PBAB-a) vri se samo sa kontrolu saglasnosti sa uslovima projekta, na taj
nain to se za kvalitet ovrslog betona na gradilitu uzima dvostruko vei broj nego za beton B.II,
l.48 pod "v". Kontrola proizvodnje se ne vri kako je uobiajeno uzimanjem probnih kocki, ve se vri
samo kontrola najmanje koliine cementa.
BETON B.II Betoni II kategorije, B.II, su: betoni MB30 i viih marki, betoni sa posebnim svojstvima
svih marki, transportovani betoni svih marki i specijalni betoni MB 60.
Sastavi betona kategorije B.II moraju se odrediti na osnovu rezultata prethodnih ispitivanja betona sa
materijalima sa kojima e se proizvoditi beton u skladu sa lanom 28 PBAB-a. Granulometrijski
sastav meavine agregata utvruje se eksperimentalno shodno l.8. Najmanja ukupna koliina
cementa i estica manjih od 0.25mmm u zavisnosti od najvee frakcije agregata odreena je lanom
30, tabela 5 PBAB-a.
Prethodnim probama odreuju se traena svojstva i osobine betona predviene projektom i uslovima
gradnje kao to su: konzistencija, obradljivost, vrstoa, trajnost, termike karakteristike i dr. Za beton
kategorije B.II obavlja se kontrola proizvodnje betona i kontrola saglasnosti sa uslovima kvaliteta na
mestu ugraivanja (l. 35, PBAB-a).

Shodno l. 48 pod "b" za beton spravljen iskljuivo za potrebe objekta, odnosno gradilita, a
pogon ima kontrolu kvaliteta proizvodnje prema propisu o jugoslovenskom standardu SRPS
U.M1.051, rezultati ispitivanja betona u pogonu mogu se koristiti i za dokazivanje saglasnosti sa
uslovima kvaliteta betona na mestu ugraivanja, s tim da se isto mora projektom betona predvideti.
SVOJSTVA BETONA U POSEBNIM USLOVIMA SREDINE
Opte odredbe
Preduslov za izradu betona sa posebnim svojstvima sastoji se u tome da se takav beton mora
ispravno sastaviti, spraviti i ugraditi (dobro sabijen i bez segregacije) i paljivo negovati. On se mora
spravljati u skladu sa odgovarajuim uslovima za beton B.II Vodonepropusni beton
Standard SRPS U.M1.015 Beton. Ispitivanje vodonepropsnosti betona, propisuje postupak
ispitivanja vodonepropusnosti betona. Marke vodonepropustljivosti betona su: V2, V4, V6, V8 i V12,
pri emu brojke 2, 4, 6, 8 i 12 oznaavaju pritiske u barima, to je propisano projektom konstrukcije.
Ne sme se zapaziti pojava kapi na gornjoj povrini na pet od est ispitivanih tela za traenu marku, ali
s tim da je prvu niu marku voidonepropustljivosti zadovoljilo svih est tela.
Beton otporan na dejstvo mraza To je beton koji je izloen estom smrzavanju i odmrzavanju u
vlagom zasienim uslovima.
Ovaj beton zahteva agregat otporan na mraz i vodonepropusni beton. Standard SRPS U.M1.016
Beton. Ispitivanje otpornosti prema dejstvu mraza, odreuje marke otpornosti prema dejstvu mraza od
M50, M100, M150 i M200, gde brojke oznaavaju najvei broj ciklusa naizmeninog smrzavanja i
kravljenja. vrstoa pri pritisku smrzavanih tela mora iznositi 75% od vrstoe koju imaju
nesmrzavana tela ekvivalentne starosti.
Beton otporan na dejstvo mraza i soli za odmrzavanje Otpornost ovog betona ispituje se prema
jugoslovenskom standardu: SRPS U. M1.055 Beton.
Ispitivanje otpornosti povrine betona na dejstvo mraza i soli za odmrzavanje. Otpornost betona na
dejstvo mraza i soli za odmrzavanje odreuje se stepenom oteenja ispitivane povrine posle 25
ciklusa naizmeninog smrzavanja i odmrzavanja. Beton se smatra jo otpornim na dejstvo mraza i
soli za odmrzavanje ako posle 25 ciklusa ima 0.2 mg/mm gubitaka mase. Betoni izloen delovanju
mraza ili mraza i soli moraju se titi aeriranjem. Koliina uvuenog vazduha ispituje se prema
jugoslovenskom standardu SRPS U.M1.031 i isti mora odgovarati vrednostima datim u l.32, tabela 6
PBAB-a.
Beton otporan na habanje Prema standardu SRPS B.B8.015 Ispitivanje otpornosti premna habanju
bruenjem, ispituje
se otpornost na habanje betona koji su izloeni optereenjima od jakog saobraaja ili stalnog protoka
vode.
Beton otporan na hemijske uticaje U zavisnosti od utvrenog stepena i vrste agresivnosti postupae
se prema odredbama
jugoslovenskog standarda: SRPS U.M1.014 Beton. Dejstvo materijala agresivnih prema betonu i
zatita od njih (1959). Na planovima i u tehnikim opisima naznaena je zahtevana otpornost prema
odredbama navedenog standarda na osnovu ega je Izvoa duan da postupi.
IZVOENJE BETONSKIH RADOVA
Pre izvoenja konstrukcija i elemenata od betona, armiranog i prednapregnutog betona, Izvoa
radova je duan da na osnovu projekta konstrukcija, shodno l. 232 PBAB-a, izradi projekat betona,
koji sadri:
a) sastav betonskih meavina, koliine i tehnike uslove za projektovanje klase betona, b) plan
betoniranja, organizaciju i opremu, c) nain transporta i ugraivanja betonske meavine, d)
nain negovanja ugraenog betona,
e) program kontrolnih ispitivanja sastojaka betona, f) program kontrole, uzimanja uzoraka i ispitivanja
betonske meavine i betona po partijama,
g) plan montae elemenata, projekat skele za sloene konstrukcije, kao i projekat oplate za
specijalne vrste oplate.
Projekat betona mora se dati Inenjeru na odobrenje.

BETONSKI POGONI
Pogon za proizvodnju betona mora da ima potrebne kapacitete proizvodnje, kao i usaglaenu veliinu
deponije agregata i silosa, pored toga to mora da zadovolji uslove jugoslovenskih standarda SRPS
U.M1.050, SRPS U.M1.051 i SRPS U.M1.052. Fabrika betona mora biti opremljena i za proizvodnju
betona u posebnim uslovima, tj. kada je temperatura vazduha nia od +5oC, odnosno via od +30oC.
Mora se u projektu betona dati udaljenost fabrike betona od pojedinih delova objekta, broj
automiksera sa kojima raspolae fabrika betona, kao i trajanje transporta, uzimajui u obzir i
zakrenost saobraaja na putu ako isti koristi javne saobraajnice.
Betonski pogon mora posedovati izvetaj o podobnosti proizvodnje betonskog pogona i izvetaj o
jednomesenom ispitivanju ureaja za doziranje.
SKLADITENJE MATERIJALA
Agregat za beton ne sme se meati sa drugim materijalima za vreme transporta i
skladitenja na gradilitu. Uslovi transportovanja i skladitenja moraju odgovarati odredbama l.233
PBAB-a.
pogledu transporta cementa, neophodne dokumentacije koja prati isporuku i uslova uvanja
cementa na gradilitu, vae u svemu odredbe l. 234 i 235 PBAB-a, kao i Komentar navedenih
lanova. Dodaci betonu moraju biti oznaeni prema propisu jugoslovenskog standarda SRPS
U.M1.034 i uskladiteni prema uputstvima proizvoaa.
DOZIRANJE MEAVINA
Doziranje svih komponenti betona, prema l. 23 PBAB-a, vri se teinski i mora odgovarati
odredbama ovih Tehnikih uslova. Tanost doziranja svih sastavnih delova mora biti u skladu sa
takom 3.2. jugoslovenskog standarda SRPS U.M1.050. Predlozi za doziranje, moraju se odrediti na
osnovu prethodno izvrenih proba od strane Izvoaa radova, u skladu sa l.28 PBAB-a i odobrenja
Inenjera. Nikakav beton se ne sme ugraditi dok rezultati posle 28 dana ne dokau da su
projektovana doziranja ispravna. Maksimalni vodocementni faktor koji je naveden je max.
vodocementni faktor koji je dozvoljen kod odgovarajuih klasa (marki) betona i obuhvata vodu koja se
dodaje u mealicu i slobodnu vodu koju sadri agregat.
Minimalne koliine cementa koje su naznaene, predstavljaju sadraj cementa koji je dozvoljen za
odgovarajue klase (marke) betona. Cement potreban u veim koliinama, od tih minimalnih, da bi se
postigla potrebna vrstoa i konzistencija, mora obezbediti Izvoa bez prava na naknadu.
Ako testovi kontrole kvaliteta, kako je propisano u ovim Uslovima, pokau da je potrebna promena u
sastavu meavine, takva se promena mora izvriti na teret Izvoaa. KONZISTENCIJA BETONA
Konzistencija betona se odabira tako da se raspoloivim sredstvima za ugraivanje
omoguava dobra zbijenost betona, to lake ugraivanje bez pojave segregacije i dobra zavrna
obrada povrine. Konzistencija betona je mera obradivosti i razlikuju se etiri podruja konzistencije:
kruta, slabo plastina, plastina i tena. Mere konzistencije svee betonske mase date su u tabeli 2.
l.2 PBAB.
MEANJE BETONA
Komponente betona za sve pozicije betonskih radova mogu se meati u mealicama fabrike
betona i to toliko dugo dok se ne postigne homogena meavina. Odreivanje stepena homogenosti
svee betonske meavine vri se prema taki 4.5 standarda SRPS U.M1.050. Mealica mora biti
uvek u takvom funkcionalnom stanju da posle punjenja pojedinim komponentama postigne homogenu
meavinu u utvrenom vremenu meanja. Utvreno potrebno vreme meanja, vreme koje protekne
od momenta kada su sve komponente u mealici do poetka pranjenja mealice, mora biti
naznaeno u tabelama za sastav betona i postavljeno na vidnom mestu.
TRANSPORT BETONA
U pogledu uslova za transport betona i nain obavljanja transporta od fabrike betona, gde se
proizvodi betonska meavina, pa do mesta ugradnje vae odredbe jugoslovenskog standarda: SRPS
U.M1.045 Transportovani beton. Tehniki uslovi (1987).
UGRAIVANJE BETONA
Beton se ugrauje prema projektu betona. Temperatura sveeg betona u fazi ugraivanja ne
sme da je nia od +5oC niti via od +30oC. Ukoliko je srednja dnevna temperatura ispod 5oC ili iznad
30oC, smatra se betoniranjem u posebnim uslovima i u tom sluaju moraju se

preduzeti mere u pogledu proizvodnje, ugradnje i nege betona u skladu sa poglavljem VII-7 PBAB-a.
U konstrukciju se mora ugraditi beton takve konzistencije da se moe dobro ugraditi i zbijati
predvienim mehanikim sredstvima za ugraivanje. Sveem betonu se ne sme dodavati voda.
Visina slobodnog pada betona ne sme da bude vea od 1,50m. Ako se za dovod betona od mealice
do oplate koriste rie ili oluci, isti moraju biti opiveni limom, a kod strmih nagiba opremljeni
pregradama ili da su kratki kako bi se odrala brzina kretanja. Ako se ugraivanje betona
nepredvieno prekida, moraju se preduzeti mere da takav prekid ne utie tetno na nosivost ili ostala
svojstva konstrukcije, odnosno elemenata. Kada prekid ugraivanja betona nije izveden ispravno, ili
na nain predvien projektom, Izvoa je duan da mesto prekida obradi onako kako to bude Inenjer
zahtevao. Beton se mora dobro sabiti za vreme i odmah posle ugraivanja. Zbijanje se mora izvriti
mehanikim vibriranjem i Izvoa je duan da obezbedi dovoljan broj vibratora za interno vibriranje
(pervibriranje), kao i uslove za njihovo premetanje. Inenjer moe propisati i upotrebu spoljnih
vibratora na posebnim mestima. Vibratorima se mora rukovati tako da se potpuno obradi beton oko
armature i u okovima i uglovima oplate, i mora dovoljno trajati i biti takve jaine da potpuno sabije
beton, ali se ne sme produavati da ne bi dolo do segregacije. Na povrini se ne sme dozvoliti
izdvajanje lokalnih povrina maltera. Vibratori se moraju polako stavljati u beton i vaditi iz njega. Ne
smeju se direktno oslanjati na armaturu ili usmeravati na delove ili slojeve betona koji su se stvrdnuli
do stepena da je beton prestao biti plastian pri vibriranju.
Odredbe ovog odeljka odnose se i na prefabrikovane elemente, osim ako Inenjer ne odobri upotrebu
spoljnog vibratora ili prihvati metod vibriranja Izvoaa.
UGRADNJA BETONA U SLOJEVIMA
Beton se mora ugraivati u slojevima debljine najvie 30cm, a kod veih masa i do 50cm.
Svaki sloj se mora ugraditi i sabiti pre nego to na prethodnom sloju zapone vezivanje betona.
Radne spojnice se mogu postavljati samo gde su naznaene na crteima, ili prikazane u planu
betoniranja koji je odobrio Inenjer. U hitnim sluajevima spojnice se mogu postavljati samo prema
uputstvima Inenjera. Pre ugraivanja novog betona uz beton koji je stvrdnuo, oplate se moraju
ponovo pritegnuti, a povrina stvrdnutog betona ohrapaviti, temeljno oistiti od stranih materija i
cementnog mleka i nakvasiti vodom.
UGRADNJA BETONA POD VODOM
Betoniranje pod vodom se mora izvoditi tako da se iz betonske mase ne izdvoje cement i voda.
Beton za nosee elemente koji se ugrauje pod vodom mora da sadri: najmanje 400kg cementa po
kubnom metru betona, granulat sa maksimalnim zrnom od 32mm, fluidifikator kao dodatak betona, s
tim da sleganje konusa bude oko 15cm. Cement mora da je odgovarajueg kvaliteta i otporan prema
eventualnoj agresivnosti vode. Levak za betoniranje sastoji se od cevi prenika najmanje 25cm,
konstruisan iz delova koji imaju spojnice sa prirubnicama opremljenim zaptivkama. Levci za
betoniranje moraju se tako podupreti da omogue kretanje izlivenog kraja po itavoj radnoj povrini,
kao i da omogue brzo sputanje kada je potrebno usporiti ili zaustaviti protok betona. Izlivni kraj na
poetku radova mora biti zatvoren kako bi spreio ulazak vode u cev i mora biti do na 20cm od dna.
Kada se ara izrui u levak, protok betona se mora regulisati laganim izdizanjem izlivnog kraja, uvek
ga zadravajui u ugraenom betonu. Protok betona mora biti neprekidan. Sa crpljenjem vode i
ienjem povrine moe se poeti tek kada je beton ovrsnuo.
PODLIVKE
Podlivke se izvode od maltera spravljenih sa ekspanzionim cementima pri emu minimalna
postignuta vrstoa mora odgovarati betonu marke MB45. U pogledu kvaliteta primenjenih materijala vae
odredbe ovog poglavlja. Podlivke se ugrauju tako da uvek postoji nadpritisak: moe se primeniti princip
spojnih sudova ili postupak injektiranja. Malteri moraju imati trajno poveanje zapremine od min 1%.
Podlivke vee debljine od 50mm moraju se posebno armirati. Izvoa je duan da u sklopu radova na
ugradnji prefabrikovanih elemenata, leita, slivnika i slinih elemenata, gde se predvia primena podlivke,
priloi u okviru projekta tehnologije ugradnje, sve potrebne dokaze da previena kompozicija maltera koja
e se koristiti kao podlivka u svemu odgovara traenim uslovima. Navedeni projekat, zajedno sa detaljnim
opisom tehnologije ugradnje podlee odobrenju Inenjera.

NEGOVANJE BETONA
Neposredno posle betoniranja, beton se mora zatititi od:
prebrzog isuivanja,
padavina i tekue vode,
visokih i niskih temperatura,
vibracija koje mogu poremetiti unutranju strukturu i
mehanikih oteenja.
Povrine betona izloene uticajima moraju se zatititi pokrivkom. Tip pokrivke mora da je po oceni
Inenjera najpogodnija u postojeim uslovima. Ako prema oceni Inenjera pokrivke nisu potrebne,
povrine se moraju odrati u vlanom stanju polivanjem ili prskanjem vodom. Ako projektom betona
nije drugaije odreeno, vreme negovanja propisano je l.267 PBAB-a.
PROIZVODNJA I UGRAIVANJE BETONA U POSEBNIM USLOVIMA
Ugraivanje betona u kalupe ili oplatu pri spoljnim temperaturama niim od +5oC
ili viim od +30oC smatra se betoniranjem u posebnim uslovima. Za betoniranje u posebnim uslovima
moraju se osigurati posebne mere zatite betona. Agregat mora biti otporan na mraz. Agregat ne sme
da sadri organske primese koje usporavaju hidrataciju cementa. Upotrebna smrznutog agregata nije
doputena. Pri izboru cementa prednost treba dati visokoaktivnim cementima sa niom standardnom
konzistencijom i brim oslobaanjem hidratacione toplote. Cement sa dodtkom pucolana po pravilu se
ne koristi. Pre prvog smrzavanja beton mora imati najmanje 50% zahtavane vrstoe. Kad se u vrlo
hladne dane skida oplata ili uklanja toplotna zatita, ne sme doi do naglog hlaenja betona, pa se
spoljne povrine betona moraju zatititi. Cement i ostali sastojci betona koji se ugrauju u masivne
elemente moraju biti takvi da temperatura ugraenog betona ni u kom sluaju ne bude via od +65oC.
ZAVRNA OBRADA POVRINA I TOLERANCIJE
Sve povrine od betona moraju se temeljno obraditi u vreme ugraivanja. Obrada
mora da bude takva da potisne krupnozrni materijal sa povrine i da malter potpuno nalegne na
oplate da bi se stvorila ravna zavrna povrina bez vode i vazdunih mehuria ili upljikavosti. im se
beton dovoljno stvrdne, a oplata uklone, cela povrine mora se temeljno oistiti, ukloniti tragovi oplate
ili istureni delovi, kako bi povrina ostala ravna, bez ulegnua ili nepravilnosti. Kod kolovoznih
(podnih) ploa, poto se beton ugradi
sabije, mora se poravnati do granica i visina naznaenih poprenim presekom i mora se obraditi do
glatke ravne povrine. Kvalitet izrade mora biti takav da kada se kontrolie zavrna obrada letvomravnalicom od 4m ne sme pokazivati vea odstupanja od 10mm od propisane visine poprenog
preseka. Ostala dozvoljena odstupanja u zavrnim betonskim radovima su:
a) kod dimenzija poprenih preseka stubova i nosaa, ne vie od 6mm, b) kod ostalih
dimenzija stubova i nosaa, ne vie od 10mm, s tim da visinske kote na
kvaderima mogu odstupati najvie do 5mm, c) ravnost vertikalnih ili kosih povrina mora biti u
granicama od 8mm mereno
letvom duine 3m, d) odstupanja stubova i zidova od vertikale, mereno sa viskom ne sme biti vee od
6mm.
Nain izvoenja zavrnih radova kod posebnih elemenata ili delova konstrukcije dat je na crteima ili
je naznaen u predraunu.
UZIMANJE UZORAKA I ISPITIVANJE
Izvoa je odgovoran za sprovoenje i analizu odgovarajuih ispitivanja propisanih PBAB-om
odgovarajuim jugoslovenskim standardima, kao i za uzimanje potrebnih podataka iz rezultata tih
ispitivanja u toku izvoenja radova. Saglasno ovom poglavlju Izvoa je duan da na zahtev
Inenjera, tokom izvoenja radova od betona, uzme i uva betonska tela za ispitivanje, u uslovima
konstrukcije. Izvoa je duan da sve trokove nabavke i rada opreme za uzimanje uzoraka za
ispitivanje, kao i sve trokove na uzimanju uzoraka i ispitivanju, obuhvati ponuenom jedininom
cenom odgovarajuih pozicija radova, u svemu prema odredbama ovog odeljka i zahtevu Inenjera.
Naknadno dokazivanje kvaliteta ugraenog betona u konstrukciji vri se u posebnim sluajevima, na
primer: ako nije mogue izvesti ispitivanje rstoe na pritisak, ili ako

rezultati nisu odgovarajui, ili ako postoji neki drugi razlog za ozbiljnu sumnju u vrstou betona u
konstrukciji. Postupak za ispitivanje vrstoe betonskih tela pri pritisku, izvaenih iz ovrslog betona
regulisan je odredbama jugoslovenskog standarda SRPS U.M1.040 -Odreivanje vrstoe betonskih
tela pri pritisku izvaenih iz ovrslog betona.
MERENJE
Koliina koja e platiti Izvoau po ugovorenoj jedininoj ceni za jedinicu mere izvedenog
elementa naznaenu u predmeru radova po kubnom, kvadratnom, dunom metru ili komadu u svemu
je odreena planovima, specifikacijama ili kako Inenjer utvrdi. Armatura i kablovi se obraunavaju u
svemu prema odredbama ovih Tehnikih uslova.
PLAANJE
Za koliinu utvrenu na gore opisan nain Izvoau e se platiti po ugovorenoj jedininoj
ceni za 1 m3 koja predstavlja punu nadoknadu za obim i sadraj rada dat ovim poglavljem.
NABAVKA, IZRADA I UGRADNJA ARMATURE
TEHNIKA REGULATIVA I METODE ISPITIVANJA PBAB 87. Pravilnik o tehnikim normativima za
beton i armirani beton ("Sl. list SFRJ"
broj 11/87) kao i Komentar odredbi Pravilnika BAB ("Slubeni list", l988.) SRPS
C.B6.013 elina ica za zavarene armature. Tehniki uslovi. SRPS C.K6.020
Vruevaljani elici. Betonski elici. Tehniki uslovi. SRPS C.K6.120 Vruevaljani
elici. Betonski elici. Oblik i mere. SRPS U.M1.090 Beton. Odreivanje adhezije
izmeu armature i betona. SRPS U.M1.091 Graevinske zavarene armaturne
mree.
SRPS U.M1.092 Bi armatura. Tehniki uslovi.
SRPS C.A4.001 Mehanika ispitivanja metala. Statika ispitivanja. Ispitivanje zatezanjem.
Termini i definicije.
SRPS C.A4.002 Mehanika ispitivanja metala. Statika ispitivanja. Ispitivanje zatezanjem.
SRPS C.A4.005 Mehanika ispitivanja metala. Statika ispitivanja. Ispitivanje savijanjem.
SRPS C.T3.051 Tehnika varenja metala. Ispitivanje kvaliteta zavarenih spojeva. Ispitivanje
razaranjem elinih spojeva zavarenih elektroluno ili plinski.
Svi betoni obuhvaeni ovim uslovima, armirani su glatkom armaturom kvaliteta GA 240/360,
rebrastom armaturom kvaliteta RA 400/500 i MA 500/560. Sva upotrebljena armatura u betonskom
preseku, mora da ima odgovarajua dokumenta - dokaze o kvalitetu izdate od strane akreditovanih
institucija, a na osnovu ispitivanja sprovedenih prema vaeim standardima standardima. ica za
vezivanje armature kod pozicija betona na saobraajnom profilu mosta mora biti toplo pocinkovana.
Najmanji zatitni sloj betona do armature, raunajui i uzengije, iznosi 30 mm kod svih
pozicija.Obezbeenje da e se osvariti zahtevani zatitni sloj prilikom betoniranja, vri se ugradnjom
posebnih odstojnika koji su icom vezani za armaturu.
Obraun rada Koliina koja e se platiti izvoau po ugovorenoj jedininoj ceni, koja je data za 1 kg
utvrdie se na osnovu mera datih u projektu i na osnovu snimljenog stanja.
Odgovorni projektant konstrukcija:
Stojkovi Slavomir, dip.in.gra.
lic.br. 311 3382 03

1.1.2.1 OPTI TEHNIKI USLOVI ZA IZRADU I MONTAU ELINIH

KONSTRUKCIJA SA SPISKOM PROPISA I STANDARDA
1. Uvodne napomene
Opti tehniki uslovi za izradu i montau elinih konstrukcija predstavljaju kratak opis obaveza svih
uesnika na izradi i montai noseih elinih konstrukcija, ije ispunjenje, uz znalako i odgovorno
odravanje u toku eksploatacije garantuje stabilnost i bezbednost.
Uslovi se prilau kao standardni tekst tehnikom opisu objekta i imaju za cilj postizanje minimuma
kvaliteta standarda za R.Srbiju.
2. Propisi i standardi za izradu i montau noseih elinih konstrukcija
2.1. Pravilnik o tehnikim normativima za nosee eline konstrukcije (Sl.l. SFRJ br.
61/86).
2.2. Opti tehniki propisi za izradu predmeta i konstrukcija zavarivanjem (Sl. list SFRJ br. 19/59).
2.3. SRPS U.E7. 145/87 - Nosee eline konstrukcije spojene zakivcima i zavrtnjima.
2.4. SRPS U.E7. 150/87 - Zavarene nosee eline konstrukcije
2.5. Tehniki propisi o kvalitetu zavarenih spojeva za nosee eline konstrukcije (Sl.list SFRJ br.
41/64).
2.6. Pravilnik o tehnikim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmikim podrujima
(Sl. list SFRJ br. 31/81, 49/82, 29/83).
2.7. Tehniki propisi za tolerancije mera i oblika kod noseih elinih konstrukcija (Sl.list SFRJ br.
41/64).
2.8. Tehniki propisi o dejstvu vetra, Optereenje vetrom
SRPS U.C7.110,111,112 i 113 iz 1991. godine
2.9. Tehniki propisi za pregled i ispitivanje noseih elinih konstrukcija (Sl. list SFRJ br. 6/65).
2.10. SRPS U.E7. 081, 086, 091, 096, 101, 106, 111 i 121 od 1986. godine, a koji se odnose na
standarde o stabilnosti noseih elinih konstrukcija.
2.11. SRPS C.BO. 500/88 - Opti konstrukcioni elici.
2.12. SRPS U.E7.010/88 - Izbor osnovnog elinog materijala.
2.13. SRPS M.B1.023/1983 i JUS M.B1.028/ o kvalitetima materijala zavrtnjeva i navrtki.
2.14. SRPS M.B1.601/65 i JUS M.B1.603/65 - o obliku i merama navrtki
2.15. SRPS M.B2.011 za podloke (ravne) i JUS M.B2.110 za elastine podloke.
2.16. Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za montau elinih konstrukcija (Sl. list SFRJ br.
29/1970 god.).
2.17. Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za zatitu elinih konstrukcija od korozije (Sl. list
SFRJ br. 32/70).
2.18. SRPS C.T3.071, 072, 073, 081, 082 o podobnosti izvodjaa zavarivakih radova.
2.19. SRPS C.T3.020, 040, 041, 042, 048 o kontroli zavarenih spojeva.
Kao zamena ovih standardna moe se upotrebiti i katalog internacionalnog instituta za zavarivanje (I
IW) u izdanju Energoinvesta iz Sarajeva.
3. Materijal i dozvoljeni naponi
3.1. U osnovnu elinu konstrukciju ugradjuju se materijali kvaliteta prema SRPS -u
C.BO.500/88.
3.1.1. Za valjanje profile po pravilu .0370 (izuzetno i .0371), garantovanih hemijskih i mehanikih
osobina, bez garantovane ilavosti.
3.1.2. Za limove .0361 garantovanih hemijskih i mehanikih osobina. elik .0361 je umiren, te je
namenjen izradi zavarenih elemenata elinih konstrukcija.
ilavost garantovana 27 J/cm2 pri +20 C.
3.1.3. U elemente jae optereene ugradjuje se elik .0362 garantovanih hemijskih i mehanikih
osobina. elik je specijalno umiren, garantovane ilavosti 27 J/cm2 pri 0 C. Kvalitet elika se posebno
obeleava u crteima i spiskovima materijala.
3.1.4. U naelu, u noseu konstrukciju moe se ugraditi i elik boljih hemijskih i mehanikih osobina
od osobina propisanih projektnom dokumentacijom.
Razlika u ceni pada na teret proizvodjaa eline konstrukcije.

3.2. Dozvoljeni naponi u noseoj elinoj konstrukciji odredjuju se prema granici razvlaenja
usvojenih kvaliteta elika, uz primenu koeficijenata sigurnosti prema vaeim tehnikim propisima
(taka 2.3. ovih uslova).
3.2.1. Dozvoljeni naponi zavarenih spojeva uzimaju se prema tehnikim propisima za zavarene
nosee eline konstrukcije (SRPS U.E7. 150/87).
3.2.2. Izvijanje tapova proverava se prema odgovarajuim standardima navedenim u taki
2.10 o vih uslova.
3.3. Zavrtnjevi, navrtke, podlone ploice izradjuju se od materijala prema SRPS -u M.B1. 023/1983.
god.
3.3.1. Neobradjeni i obradjeni zavrtnjevi i odgovarajue navrtke i podlone ploice kvaliteta vrstoe
4.6; 5.6. i 8.8.
3.3.2. Dozvoljeni naponi neobradjenih i obradjenih zavrtnejva odredjuju se prema dozvoljenim
naponima u osnovnom materijalu, uz primenu koeficijenata sigurnosti prema vaeim tehnikim
propisima za nosee eline konstrukcije (SRPS U.E7. 145/87).
Anker-zavrtnjevi proraunavaju se takodje prema SRPS U.E7. 145.87 (ta. 6.5.3. SRPS -a).
3.4. Dodatni materijal za zavarene konstrukcije (elektrode) bira se prema
SRPS -u C.H3.010 i C.H3.011.
3.4.1. Za zavarene konstrukcije dinamiki optereene u naelu se preporuuju elektrode sa debelim
platom bazinog karaktera i niskim sadrajem vodonika.
Statiki optereene zavarene konstrukcije mogu se raditi i sa elektrodama obloenim srednje i
debelim platom kiselog karaktera.
Pri upotrebi elektroda za vane zategnute i dinamiki optereene delove mora se obratiti naroita
panja na sklonost elektroda prema vruim prslinama.
3.4.2. Za poluautomatsko zavarivanje elemenata konstrukcije primenjuje se ica EPP2 (ili Sinkord)
pod zatitnom uvoznog praka UM50 ili domaeg odgovarajueg kvaliteta.
4. Obavezni oblici elemenata elinih konstrukcija
4.1. Valjani profili prema standardnim tablicama.
4.2. Oblik neobradjenih zavrtnjeva prema SRPS -u M.B1.050, SRPS M.B1.051 i SRPS M.B1.068. 4.3.
Oblik obradjenih zavrtnjeva (tano naleganje) sa estostranom glavom prema
SRPS -u M.B1.061 i JUS M.B1.062.
4.4. Oblik navrtki prema SRPS -u M.B1.600, 601, 603. 4.5.
Izrada, tolernacije, ispitivanje SRPS M.B1.021.
4.6. Podlone ploice prema SRPS -u M.B1.011. Materijal moe biti i trgovakog kvaliteta. 4.7. Kose
podlone ploice za I nosae po SRPS -u M.B2.031. Materijal moe biti i trgovakog kvaliteta.
4.8. Kose podlone ploice za nosae po SRPS -u M.B2.032. Materijal moe biti i
trgovakog kvaliteta.
4.9. Elastini podmetai po SRPS -u M.B2.110. Materijal opruni elik sa termikom obradom i
povrinskom zatitom (tip Ai B).
4.10. Visokovredni zavrtnjevi prema posebnom tehnikom uputstvu za izradu i montau veza elinih
konstrukcija sa visokovrednim zavrtnjevima.
a) Zavrtnjevi prema SRPS M.B1.066 i SRPS M.B1.067. b)
Navrtke prema SRPS M.B1629 i SRPS M.B1.028.
c) Podloke sa zakoenjem SRPS M.B2.030
d) Kose podlone ploice za I nosae SRPS M.B2.063
e) Kose podlone ploice za nosae SRPS M.B2. 064
4.11. Zabranjuje se ugradjivanje zavrtnjeva ija loza zadire u paket konstruktivnih elemenata. Ako su
ugradjene podlone ploice ispod navrtki, loza zavrtnja se mora kirnerovati radi spreavanja
odvijanja navrtki. U sluaju ugradjivanja elastinih podlonih ploica kirnerovanje loze zavrtnja je
nepotrebno.
5. Izrada i kontrola zavarenih spojeva
5.1. Suoeni spojevi elemenata rade se prema vaeim tehnikim propisima (SRPS U.E7.150/87) u
dva kvaliteta: specijal kvalitet I. Kontrola kvaliteta zavarenih spojeva sprovodi se prema propisima o
kvalitetu zavarenih spojeva noseih elinih konstrukcija. Dozvoljene ocene suoenih avova kreu
se od 1-3. avovi ocenjeni ocenom 4 moraju se popravljati, avovi ocene 5 se odbacuju kao
nepodobni.

Ocene avova se odredjuju prema uputstvima Internacionalnog institutta za zavarivanje (IIW, taka
2.15. ovih uslova). Rezultati kontrole moraju se obuhvatiti posebnim elaboratom.
5.2. Ugaoni avovi (boni i eoni) moraju se izvesti dimenzijama prema projektnoj dokumentaciji.
Proizvodja je duan da kontrolie sve ugaone avove po kvantitetu (dimenzijama) i kvalitetu.
Kvalitativna kontrola se moe obavljati vizuelnim putem - lampa ili Difuterm postupkom penetrirajuim bojama. Rezultati kontrole moraju se konstatovati pismeno.
5.3. Kod suoeno zavarenih spojeva stubova S-kvaliteta vri se kontrola kvaliteta snimanjem u obimu
od 100% a kod podunih V-varova stubova u obimu od 10% ukupne duine.
5.4. Vetaki ubrzano hladjenje ava nije dozvoljeno. Prebrzo hladjenje ava u postojeim toplotnim
uslovima mora se spreiti upotrebom debljih elektroda ili prethodnim zagrevanjem.
5.5. Svi avovi moraju, pre bojenja konstrukcije, dobro da se oiste, a eventualne greke da se
odstrane. Zavareni spojevi moraju da se pregledaju pre bojenja konstrukcije.
5.6. Izrada i montaa zavarenih elinih konstrukcija moe se poveriti samo atestiranim zavarivaima
sa poloenim periodinim ispitom.
6. Uslovi i uputstva za izradu i montau elinih konstrukcija
6.1. Izvodja radova je duan da sve radova izvodi prema projektnoj dokumentaciji, uz svestranu i
svakodnevnu kontrolu nadzornog organa. Direktivni nadzor projektanta obavezan je.
6.2. Izrada eline konstrukcije moe se poveriti samo kvalifikovanom izvodjau ovih vrsta radova, koji
mora dokazati svoje kvalifikacije spiskom uspeno izvrenih slinih poslova, spiskom raspoloivog alata i
maina, spiskom strunog kadra u stalnom radnom odnosu.
6.3. Izvodja radova je duan da se, pre poetka radova na izradi eline konstrukcije, detaljno
upozna sa tehnikom dokumentacijom (posebno sa vezama sa visokovrednim zavrtnjevima) i da
obavesti investitora o svim eventualno uoenim nedostacima u dokumentaciji, kako bi ih ovaj, preko
projektne organizacije, blagovremeno otklonio.
Odstupanja od projektne dokumentacije bez pismene saglasnosti investitora nije dozvoljeno.
6.4. Materijal nabavljen kod proizvodjaa elika mora:
6.4.1. Biti obeleen bojom u pogledu dimenzija
6.4.2. Imati utisnut broj are i borj pozicija prema narudbini. Preko ovakvih oznaka je jedino
mogue uspostaviti vezu izmedju naruenog materijala i atesta.
6.5. Izvodja radova ne sme da ugradi nikakav materijal bez odgovarajueg atesta. Pri seenju
pojedinih pozicija iz nabavljenih veih dimenzija tabli lima, za sve pozicije koje obrazuju nosee
delove konstrukcije, broj utisnute are i broj narudbinske pozicije moraju se preneti i na pojedinane
pozicije. Iz montanog dnevnika izvodjaa mora biti vidljivo koje su pozicije krojene iz jedne
narudbinske pozicije.
6.6. Sva evidencija o materijalu, poevi od nabavke do ugradjivanja, mora se uredno voditi i prilae
se kao dokument pri isporuci konstrukcije. Bez ovakvog dokumenta konstrukcija se ne sme preuzeti.
6.7. Pri izradi konstrukcije u radionici, izvodja radova mora izpunjavati zahteve zakona, propisa,
standarda i ostalih tehnikih normativa (taka 2. ovih uslova), koji vae za tip konstrukcije koji se
nalazi u obradi, kao to su:
6.7.1. Seene ivice lamela moraju biti bruenjem doterane i ivice oborene.
6.7.2. Rupe za zavrtnjeve moraju se buiti a ne probijati. Kod statiki optereenih konstrukcija od
elika .0361 rupe mogu i da se probijaju ako debljina materijala nije vea od 25 mm, ali ne vea od
prenika rupe. Pri tome uz ivicu rupe ne smeju da nastanu grebeni, a na njihovoj unutranjoj povrini
ne smeju da se pojave naprsline.
6.7.3. U vezama gde je to mogue rupe buiti istovremeno na svim sastavnim elementima u
rastavljenom stanju na potrebni prenik.
Ako se rupe bue odvojeno na pojedinim sastavnim elementima, pa nastupi nepodudaranje rupa, nije
dozvoljeno njihovo nasilno navlaenje, ve rupa mora da se popravi naknadnim buenjem. Ako se na
ovaj nain dobije prenik rupe vei od projektom predvidjenog, upotrebiti odgovarajui zavrtanj veeg
prenika.
6.7.4. Kod dinamiki optereenih konstrukcija spoljne ivice rupa za zavrtnjeve moraju se zaobliti sa
istim prenikom koji ima zaduenje izmedju glave i vrata zavrtnja.

6.7.5. Pre spajanja sastavnih elemenata zavrtnjevima moraju se proistiti ljebovi u rupama od
antikorozione zatite.
6.7.6. Elementi u vezama za visokovrednim zavrtnjevima moraju imati zazore u granicama
navedneim u SRPS U.E7. 140/85 za izradu i montau veza sa visokovrednim zavrtnjevima. U
suprotnom, veze se smatraju nepodobnim a objekt nestabilan.
6.7.7. Loze zavrtnjeva ne smeju zadirati u paket konstruktivnih elemenata. Naruivati duine
zavrtnjeva za svaku vezu ponaosob, prema debljini paketa konstruktivnih elemenata.
6.7.8. Zavareni elementi moraju, posle zavarivanja, imati projektovani oblik i ravne povrine.
6.7.9. Pri izradi zavarenih podsklopova i sklopova izvodja mora izraditi tehnoloki plan zavarivanja,
sastavljen na naelu to manjeg unoenja toplotnog uticaja u konstrukciju.
6.7.10. Kod sueonih spojeva lebovi za zavarivanje moraju da budu tako obradjeni da obezbedjuju
kvalitetnu izradu zavarenog spoja i njegovu dovoljnu nosivost. Oblik i dimenzije lebova prema
standardu SRPS.C.T3.030.
6.7.11. Za konstrukcije koje podleu JUS U.E7.150/87 primenjuje se, po pravilu, elektroluno
zavarivanje i to runo, poluatuomatsko i autumatsko, ili neki drugi nain zavarivanja pod uslovom da
su ispunjeni zahtevi u pogledu kvaliteta spojeva prema jugoslovenskim pravilnicima o kvalitetu
zavarenih spojeva noseih konstrukcija.
6.7.12. Sastavljeni sklopovi moraju ostati u granicama tolerancija, prikazanim u propisima za nosee
konstrukcije (taka 2.7 ovih uslova).
Konstrukcija se mora tako izraditi da dozvoli montau bez nasilnog navlaenja (posebno u oblasti
veza sa visokovrednim zavrtnjevima).
6.7.13. Obavezna je probna montaa konstrukcije u radionici, pre isporuke gradilitu.
6.7.14. Izvodja radova je duan da organizuje i sprovodi stalnu kontrolu u svim fazama proizvodnje i
montae, posebno na polju zaverenih konstrukcija i spojeva sa visokovrednim zavrtnjevima.
6.8. Izvodja radova je duan da nadzornom organu:
6.8.1. Omogui nesmetan pregled konstrukcije
6.8.2. Obezbedi radno mesto
6.8.3. Stavi na raspolaganje potreban alat i radnu snagu za proveru dimenzija, kvaliteta konstrukcije i
drugog.
6.9. Nadzorni organ investitora e pregledati gotove elemente, spremne za prijem i otpremu, tek
poto pregled predhodno izvri kontrolni organ izvodjaa i o tome saini svoj izvetaj. 6.10. U zapisnik
o prijemu gotovog elementa unose se sva odstupanja od projektovanih dimenzija i daje se popis
celokupne izvodjake dokumentacije (eventualne izmene projekta, atesti materijala, atesti zavarivaa,
zapisnici i skice o krojenju pojedinanih pozicija iz naruenih limova, nalazi kontrolnih organa
izvodjaa, nalazi pregleda nadzornog organa, kopije montanih dnevnika i drugo).
6.11. Otpremanje gotove konstrukcije iz radionice na gradilite moe se izvriti tek poto se nadzorni organ
uveri da je konstrukcija u svemu izradjena prema projektnoj dokumentaciji i vaeim propisima i
standardima (taka 2. ovih uslova) i snabdevena prateom dokumentacijom. Nadzorni organ daje dozvolu
za otpremanje konstrukcije u pismenoj formi.
6.12. Za montau eline konstrukcije (i opreme) izvodja je duan da izradi Projekat montae i
podvrgne ga tehnikoj kontroli (reviziji) uz dobijanje saglasnosti projektanata i nadzornog organa
investitora. Odstupanja u redosledu montae elemenata u odnosu na projekat montae nije
dozvoljeno. Konstrukcija mora biti stabilna u svim pravcima u toku montae, uz punu odgovornost
izvodjaa radova.
7. Antikoroziona zatita eline konstrukcije
7.1. Postupak zatite noseih elinih konstrukcija od korozije, kontrola kvaliteta kao i dokazi o
izvrenoj kontroli izvodi se u svemu prema Pravilniku o tehnikim merama i uslvoima za zatitu
elinih konstrukcija od korozije (Sl. list SFRJ br. 32/70).
7.2. Priprema elinih povrina (odmaivanje, ienje i otpraivanje) vri se prema Pravilniku, l.
26, 28 i 38, a zatim se vri antikorozivna zatita i to:
prvi osnovni premaz olovnim minijumom prema SRPS C.T7326
drugi osnovni premaza olovnim minijumom prema SRPS.C.T7.327 prvi
pokrivni premaz titan dioksidom prema SRPS.S.T7.342 drugi pokrivni
premaz titan dioksidom prema SRPS.C.T7.371

7.3. Posle zavrene zatite od korozije na elementima konstrukcija nije dozvoljeno naknadno seenje,
zavarivanje, buenje rupa niti bilo koji drugi postupak kojim bi se otetila antikoroziona zatita.
8. Isporuka eline konstrukcije
8.1. Proizvodja eline konstrukcije mora da obelei krupnim oznakama sve sklopove, nastavke i
spojeve pre isporuke konstrukcije. Ove oznake moraju odgovarati oznakama iz projektne
dokumentacije i slue za kasniju pravilnu montau konstrukcije na gradilitu.
8.2. Uz isporuenu elinu konstrukciju, izvodja radova isporuuje i spojna sredstva potrebna za
montau.
Spojna sredstva mroaju biti uredno upakovana u vrstu ambalau, sortiranu po vrsti i dimenzijama.
9. Montaa eline konstrukcije
9.1. Montau elinih konstrukcija moe da vri samo specijalizovana radna organizacija, koja ima
dovoljan broj strunog kadra, potrebnu mehanizaciju i alat. Pre preuzimanja radova, izvodja montae
mora dokazati svoju podobnost.
9.2. Izvodja motnanih radova je obavezan da prisustvuje prijemu eline konstrukcije u radionici
proizvodjaa, tokom kojeg moe staviti primedbu na kvalitet izrade sklopova. Ukoliko izvoa
montae ne doe na prijem, pod uslovima da je blagovremeno obaveten o vremenu prijema
konstrukcije, rad na prijemu e se obaviti i bez njegovog prisustva, no tada gubi pravo na eventualne
primedbe.
9.3. Proizvoa eline konstrukcije ostaje u obavezi da sve nedostatke i eventualna neslaganja koja
se otkriju za vreme montae, a za koja se utvrdi da potiu njegovm grekom, otkloni o svom troku u
najkraem roku.
9.4.Tokom radova na montai eline konstrukcije, izvodja mora potovati i sprovoditi u delo sve
propise kao i sve posebne zahteve specificirane u ovim uslovima.
9.5. Pre poetka radova, izvodja montae mora se detaljno upoznati sa osobenostima konstrukcije
(posebno sa vezama sa visokovrednim zavrtnjevima), a zatim izraditi Projekat montae (videti taku
6.12.ovih uslova).
Projekat montae mora da sadri:
9.5.1. Redosled ugradjivanja podsklopova i sklopova, sa detaljnim opisima svih postupaka pripreme,
montae i zanatskih radova.
9.5.2. Spisak potrebnog alata i mehanizacije
9.5.3. Spisak potrebne radne snage
9.5.4. Vremenski plan montae
9.5.5. Situacioni plan privremenih objekata i privremenih saobraajnica.
9.6. Pri izradi projekta montae, redosled ugradjivanja pojedinih sklopova mora biti u skladu sa
naelom da je:
9.6.1. Ugradjeni deo konstrukcije uvek stabilan.
9.6.2. Omoguena montaa opreme postrojenja.
9.7. Izvodja radova na montai organizuje svoju kontrolnu slubu, koja proverava:
9.7.1. Doslednost u sprovodjenju usvojenog Projekta montae konstrukcije.
9.7.2. Pravilnost montae konstrukcije
9.7.3. Sprovodjenje mera zatite na radu.
9.8. Nadzorni organ ivnestitora obavlja nadzor nad montaom elinih konstrukcija. Po pravilu,
nadzorni organ treba da bude isto lice koje je vodilo nadzor nad izradom eline konstrukcije u
radionici.
9.9. Izvodja montanih radova mora obezbediti nadzornom organu kancelarijski prostor i staviti mu
na raspolaganje potreban broj radnika i alata za proveru izpravnosti ugradjene konstrukcije.
10. Zavrna antikorozivna zatita eline konstrukcije
10.1. Sva delimina oteenja osnovne zatite koja se jave tokom transporta i montae konstrukcije
izvodja montanih radova je duan da odmah popravi. Zatitna sredstva koja se naknadno nanose
moraju u svemu odgovarati zatitnim sredstvima upotrebljenim u postojeem sistemu zatite od
korozije.
10.2. Montaa elinih konstrukcija na temeljima ne moe poeti ukoliko nije izvrena predvidjena
zatita krune temelja bitumenskim premazima.

11. Obaveze Investitora i izvoaa za tehniki pregled objekta

11.1. Investitor je duan da odredi nadzornog organa (obavezno dipl.gradjevinskog inenjera) sa
dovoljnim iskustvom u izradi, prijemu i montai elinih konstrukcija i da pismenim putem obavesti
proizvodjaa o naimenovanju nadzornog organa.
11.2. Obezbeuje tehniki kontrolisane (revidovane) kompletne projektne dokumentacije (glavni i
detaljni projekt).
11.3. Pribavlja zapisnik o primopredaji eline konstrukcije u radionici (kvantitativni i kvalitativni
prijem). Probna montaa eline konstrukcije, naroito veza sa visokovrednim zavrtnjevima,
obavezna je u radionici pre isporuke konstrukcije gradilitu.
11.4. Pribavljanje atesta materijala:
11.4.1. Osnovnih materijala za elinu konstrukciju, garantovanih hemijskih i mehanikih osobina.
Atesti moraju sadrati podatke:
a) na koju aru i na koji asortiman se odnose b) koji su standardi i kvaliteti
obavezni prema projektnoj dokumentaciji
c) propisane i stvarne vrednosti hemijskih i mehanikih osobina materijala.
Atesti u vidu izjava da materijal odgovara zahtevanom kvalitetu nisu dozvoljeni i ne smeju se uzeti
kao dokaz kvaliteta materijala.
11.4.2. Zavrtnjeva, navrtki, podlonih ploica (obinih i visokovrednih).
11.4.3. Elektroda za runo i poluautomatsko zavarivanje
11.4.4. Praka za poluautomatsko zavarivanje.
11.4.5. Sredstava za antikorozivnu zatitu
11.5. Pribavljanje zapisnika o kontroli veza sa visokovrednim zavrtnjevima u smislu tehnikih
upustava za visokovredne zavrtnjeve.
11.6. Pribavljanje potvrda o poloenom periodinom ispitu u atestiranih zavarivaa.
11.7. Pribavljanje elaborata vizuelne i radiografske kontrole ugaonih i suoeno zavarenih spojeva.
Elaborat radiografske kontrole sueono zavarenih spojeva mora sadrati:
11.7.1. Skice poloaja kontrolisanih spojeva
11.7.2. Ocene kontrolisanih spojeva sa indetifikacijom graaka u spoju.
11.8. Pribavljanje dnevnika montae eline konstrukcije.
11.9. Pribavljanje elaborata geodetske kontrole montirane eline konstrukcije u vertikalnim i
horizontalnim ravnima.
11.10. Dnevnik graenja
11.11. Pribavljanje atestne dokumentacije za ostale upotrebljene materijale.
11.12. Pribavljanje ostale dokumentacije znaajne za kvalitet i stabilnost konstrukcije.
Odgovorni projektant konstrukcija:
Stojkovi Slavomir, dip.in.gra.
lic.br. 311 3382 03

1.1.3 NUMERIKA DOKUMENTACIJA