PRIMENA SAMOZBIJAJUIH BETONA VISOKIH

VRSTOA
Dragan Bojovi1
Dr Jankovi Ksenija2
Ljiljana Lonar
Zoran Kaarevi
Zoran Romakov
Rezime:
U svetu postoje mnogi primeri upotrebe samozbijajuih betona u
konstrukcijama. Nedostatak novih materijala na tritu SCG, a posebno aditiva nove
generacije uslovio je kanjenje primene samozbijajuih betona. Neka eksperimentalna
ispitivanja su raena, ali praktine primene nije bilo. U zadnje dve godine na tritu je
mogue nai nove materijale, to je omoguilo dobijanje i korienje novih vrsta
betona. Prva praktina primena samozbijajuih betona bila je na mostovima na reci
Bosni u Doboju i Modrii. Zahtevana je primena tenog betona klase vrstoe
C50/60. Vreno je ispitivanje i otpornosti prema dejstvu mraza, kao i deformacije
skupljanja i teenja.
Kljune rei: samozbijajui beton, visoke vrstoe.

1. UVOD
Poslednjih 20 godina problem trajnosti betonskih konstrukcija zaokuplja panju
graevinskih konstruktera u svim zemljama sveta. Dosadanja iskustava i pokuaji sa
poveanjem zatitnog sloja betona, ogranienja hlorida u betonskoj meavini i drugo,
nisu u potpunosti ispunila predviene zadatke. Razlog za to treba traiti u injenici da u
svim tim sluajevima nije eliminisan ljudski faktor prilikom izvoenja betonskih
konstrukcija.
Prvo u Japanu 1986. godine, a potom kasnih devedesetih u Evropi pojava
samozbijajuih betonskih meavina privukla je veliku panju graevinskih
konstruktera. Pojava samozbijajuih betona zahtevala je i vei napredak na polju
graevinske hemije posebno aditiva za beton. Nove generacije aditiva za beton na bazi
polikarboksilata omoguile su tehnolozima betona smanjenje potrebne koliine vode i
do 30% a samim tim otvorio se prostor na polju lake ugradljivih i obradljivih
betonskih meavina.
Na naim prostorima zbog ekonomske situacije primena samozbijajuih betonskih
meavina je kasnila. Prvi radovi na ovom polju su raeni poetkom ovoga veka. Sva
ispitivanja koja su raena bila su na eksperimentalnom nivou. to zbog materijalnih
sredstava, to zbog konzervatizma u graevinarstvu praktine primene samozbijajuih
betona do 2005. godine u naoj zemlji nije bilo. Prva primena samozbijajuih betona,
1
2

Dragan Bojovi, dipl in.gra., Institut IMS Beograd, Bulevar vojvode Miia 43, tel:0113690988
Dr Ksenija Jankovi dipl in.gra., Institut IMS Beograd, Bulevar vojvode Miia 43, e-mail xena@eunet.yu

ipak ne u naoj zemlji, bila je na mostovima na reci Bosni u Doboju i Modrii.

Konkretna primena je bila na izradi glavnih nosaa mostova duine 40m i visine 2.5m.
Kompletan posao oko kontrole i izrade betonskih radova vodio je Institut IMS iz
Beograda.

2. PREDNOSTI PRIMENE SAMOZBIJAJUIH BETONA

Na izradi svakog mosta napravljene su po dve metalne oplate za izradu glavnih nosaa.
Betonski pogon je imao mealicu zapremine od 0.25m 3. Kasnije se ispostavilo da je
kapacitet angaovanog betonskog pogona bio dosta mali, tako da je u rad ukljuen i
drugi pogon za proizvodnju betona sa mealicom zapremine 0.33m 3. Kod izrade prvog
nosaa ukljuan je betonski pogon koji je imao mealicu od 0.25m 3, betonska pumpa i
tri auto mealice kapaciteta od 7, 9 i 10 m 3. Proces ugraivanja betona obavljao se bez
oplatnih vibratora samo ubacivanjem betonske meavine sa visine od 2.5 m. Ukupno
trajanje betoniranja prvog nosaa trajalo je oko 5 sati, a zapremina ugraenog betona
bila je 56 m3. Sa dostupnom mehanizacijom vreme ugradnje je optimalno jer nije bilo
nikakvih zastoja na gradilitu. Vreme ugradnje moglo je da se smanjiti da je izvoa
imao na raspolaganju betonski pogon veeg kapaciteta jer je evidentno bilo da
angaovana oprema moe da ugradi daleko vee koliine samozbijajueg betona.

3. ZAHTEVI ZA BETON I PRETHODNE PROBE

Kompletan projekat konstrukcije izradili su investitori iz Japana. U pitanju je gredni
nosa statikog sistema proste grede raspona 40m. Popreni presek nosaa je obliku
latinininog slova I. Visina samog nosaa je 2.5m. Rebro nosaa na najuem delu je
debljine 25cm. Prema projektu pored gustog armiranja rebrastom armaturom
predvieno je da se nosai prednapreu sa 6 prostorno voenih kablova. Iz svega
reenog moe se zakljuiti da je zbog armiranja i prednaprezanja u sredinjem delu
nosaa prolaz betona u rebru nosaa omoguen samo kroz zatitni sloj.
Prema specifikacijama za beton projektanta potrebna marka betona je MB 60 a prema
EN standardima odgovara klasi C50/60. Pored uslova za vrstou potrebno je bilo
obezbediti i koliinu uvuenog vazduha u betonu u granicama od 2 do 4.5%. Uslov za
otprnost betona na dejstvo mraza je takoe specificiran i iznosio je M-250.
Na osnovu zahtevanih svojstava betona pristupilo se izradi prethodnih proba. Pre izrade
samih prethodnih proba obili smo pogone za proizvodnju betona i uverili se u njihove
mogunosti. U razmatranje su uli svi dostupni materijali na podruju gde su raeni
mostovi. Kao agregat razmatrani su i reni i drobljeni agregati a posebno je tretiran
drobljeni iberlauf koji je pokazao na ispitivanjima odline mehnike karakteristike.
Ustanovljeno je da na betonskom pogonu nije mogue dograditi posebne silose za filer i
elektrofilterski pepeo koji su mogui sastavni delovi samozbijajuih betona. Runo
doziranje ovih komponenti bi veoma usporilo izradu samozbijajuih betona tako da se
od toga na poetku odustalo. Jedina mogua alternativa je bilo poveati potrebne
koliine cementa kako bi se zadovoljila potreba za sitnim esticama. Opravdanje za
korienje neto veih koliina cementa moe se nai u injenici da je zahtevana vrlo
visoka marka.
Na osnovu pregleda projektne dokumentacije usvojene su ciljne vrednosti za oglede
ispitivanja konzistencije sveeg betona i to:
- Rasprostiranje betona teenjem (SLUMP-FLOW) preko 65cm,
- Za L-kutiju usvojen je odnos preko 0.9,

- Visina penjanja betona kod U-kutije preko 31cm.

Posle prethodnih ispitivanja usvojene su sledee komponente i koliine za izradu
betonske meavine:
- cement CEM I 52.5
560 kg/m 3
- voda (W/C=0.34)
190 kg/m 3
- aditiv (MAPEI)
4 kg/m 3
- sitan agregat Savski
754 kg/m 3
- krupan agregat (drobljeni iberlauf)
923 kg/m 3
Sa ovom recepturom dobijeno je rasprostiranje od 67cm, odnos kod L-kutije 0.92 i
visina penjanja u U-kutiji od 31.5cm.

4. REZULTATI ISPITIVANJA
Deo ispitivanja vren je direktno u gradilinoj laboratoriji dok su neka ispitivanja
uraena u laboratoriji za ispitivanje materijala Instituta IMS.
Na zahtev investitora projekta na gradilitu je ispitivana konzistencija svake automealice dok je merenje koliine uvuenog vazduha raeno na svakoj treoj automealici. Kao i kod prethodnih proba merenje konzistencije vreno je pomou SLUMPFLOW testa dok su ostala dva ogleda zbog svoje sloenosti i glomazne aparature
izostavljena na gradilitu.
Dobijene vrednosti rasprostiranja bile su u granicama od 650mm do 700mm to je
omoguavalo vrlo lako ugraivanje betonske meavine u vrlo guste spletove armature i
cevi za kablove za prednaprezanje.
Uzorkovanje betonskih tela potrebnih za dokaz marke betona u poetku je bio neto vei
kako bi se dobili podaci o vrstoama na 7, 28 i 91 dan. Pregled dobijenih srednjih
vrednosti po nosaima daje se u Tabeli 1.
Most u Doboju
Most u Modrii

Srednja vrednost dobijenih rezultata

74.8; 66.1; 67.9; 66.2; 66.4; 68.3; 70.5; 65.4; 71.7;
78.2; 71.4; 70.8; 74.4; 74.2; 72.3; 80.6; 75.9; 69.5;
75.0.
71.5; 69.3; 65.6; 71.0; 64.3; 66.5; 67.8; 65.3; 71.0;
72.1; 70.4; 69.8; 69.5; 71.1.
Tabela 1. vrstoe betona pri pritisku

Pored navedenih ispitivanja betonske meavine u sveem i ispitivanja betona pri

pritisku vreno je i ispitivanje deformacija skupljanja i teenja. Rezultati ovih
ispitivanja daju se u obliku dijagrama 1. Takoe utvren je koeficijent teenja i njegova
vrednost je neto manja od vrednosti za standardne betone i iznosi 2.414 pri starosti od
91 dan.

Dijagram 1. Deformacije betona

5. ZAKLJUAK
Retko koja inovacija je za samo desetak godina prela put od faze ambicioznog
pokuaja do nivoa operativne tehnologije iji se godinji finansijski udeo u svetskom
graevinarstvu meri milijardama dolara. Iako tehnologija samozbijajuih betona ima i
neke nedostatke poput nepostojanja opteprihvaenih testova iroka primena ove
tehnologije u svim razvijenim zemljama vrst je dokaz njenog nesumljivog uspeha.

LITERATURA
[ 1 ] ivkovi S., Zaki D., Bojovi D., Projektovanje sastava i svojstava jedne vrste
samozbijajueg betona, INDIS 2003., Novi Sad.

PRACTICAL USE OF HIGH STRENGTH SCC

Summary: There are many cases of applications of SCC in structures in the world.
Leak of new materials in SCG markets, especially new generation of admixtures
(polycarboxilate) has occurred late of practical applications of SCC. Some
experimental results are presented but there were not practical applications. In last two
years we can find new generations of admixtures and start new period in concrete use.
First practical use of SCC was on bridges on the river Bosnia in Doboj and Modrica.
In this structures there were a plenty of reinforced and we were not possibilities to use
conventional concrete. Recommendations for concrete were high fluidity and high
strength C60/75. Also, we tested frost resistance, creep and shrinkage.
Key words: SCC, high strength.