Azbest

silikonska vlakna mineralnog porekla – minerali amozit, krizotil, krocidolit

i raziličiti oblici tremolita, aktinolita i antofilita
sadrži 40-60% Si, zatim FeO, MgO
prelazi u vodu rastvaranjem minerala (hrizotil)
industrijske otpadne vode ga sadrže

Putevi izloženosti
vazduh dominanatan izvor kontaminacije
voda: reke i jezera kao kontaminant ga sadrže; filtriranjem se uklanja i
do 90% prisutnih vlakana
azbestno-cementne vodovodne cevi (neki delovi Kraljeva, Užica,
Beograda, Vojvodina)
Namirnice: dospeva preko talka, filtera za bistrenje napitaka

"Azbestno naselje" je blok od 28 zgrada sa 206 stanova smestenih izmedju

ulica Mate Jerkovica, Komovske i Palisadske u naselju Bele vode, opstina
Cukarica

e-mail o toksicnim tamponima: “Procitajte i posaljite dalje! Ovo je veoma

vazno. Proizvodaci koriste azbest u proizvodnji tampona. Azbest izaziva jace
krvarenje i zato morate da kupujete vise tampona!”
Najveci proizvodac tampona “Tampax” odmah je objavio demanti uglednih
medicinskih strucnjaka uz objasnjenje da azbest NIKADA nije koriscen u
procesu proizvodnje tampona.
Toksičnost

prolazi kroz zid GIT

kod eksperimentalnih životinja nakon injektiranja suspenzije hrizotila
intraabdominalno azbest se pojavio u krvi, slezini, mozgu
inhalacijom unet azbest se taloži u plućima ili migrira dalje
izaziva tumor kod eksperimentalnih životinja
kod ljudi: profesionalno oboljenje azbestoza, kalcifikacija pleure, rak pluća,
mezotelioma, kancer GIT
IARC ga 1987. svrstao u grupu 1
MDK u vodi za piće nije postavljen, u flaširanoj vodi ne sme da ga bude

Cijanidi
javljaju se u obliku organskih i neorganskih jedinjenja

Putevi izloženosti
industrijski otpad pri proizvodnji čelika, acetonitrila, u hemijskoj industriji
voda: nivo je nizak (<0,1 mg/L) osim u slučajevima teških kontaminacija
hlorisanje smanjuje količinu cijanida u vodi – u alkalnoj sredini
hlorisanjem se CN- prevode u CO2 i N2

hrana: neke namirnice prirodno sadrže veće količine CN- (koštice badem
kajsije, višnje i dr. biljke roda Prunus)
 Toksičnost

blokiraju redoks sistem u citohrom oksidazi, spečava se prenos

elektrona molekulskom kiseoniku i zaustavlja ćelijsko disanje
sprečava se oksidacija glukoze, nagomilava se mlečna kiselina u
mozgu, dolazi do kome, konvulzija
LD za čoveka 50-60 mg
MDK u vodi za piće 0,05 mg/L
MDK za rakiju, likere 1 mg/kg po vol% alkohola

Incidentno zagađenje Tise - januar 2000.

Zagañenje cijanidom i dinamika njegovog prolaska kroz Mañarsku i Jugoslaviju

Optimistički scenario-4 godine

za obnavljanja Tise i Dunava
 rasprostranjeni u zemljinoj kori (minerali kriolit i i fluoroapatit)

Putevi izloženosti
koriste se pri proizvodnji Al
nečistoće u fosfatnim ñubrivima
u industriji stakla
vazduh: u industrijskim zonama
voda: u tragovima u većini voda (<1 mg/L), ali neke prirodno sadrže 10-2800 mg/l
fluorisane vode sadrže 0,6-1,7 mg/L
namirnice: ribe (do 1000 mg/kg), čaj (do 200 mg/kg) i povrće sadrže veće
količine
ostale namirnice sadrže manje od 10 mg/kg
predmeti opšte upotrebe: paste za zube, vode za ispiranje zuba, sredstva za
dentalnu higijenu
lekovi

Toksičnost
promene na zubima, oštećenja koštane strukture
MDK u vodi za piće 1,2 mg/L

Fluoroza zuba

https://www.youtube.com/watch?v=YbnIUEQVWBI
 Nitrati i nitriti

rasprostranjeni u prirodi u različitim količinama, naročito u biljnom svetu

– neke biljke imaju sposobnost akumulacije azota

Izvori izloženosti
Antropogeni izvori
veštačka ñubriva
otpadne vode
izduvni gasovi i isparenja u atmosferu kisele kiše
duvanski dim
industrija (u proizvodnji eksploziva, stakla, kao oksidujuća sredstva)
Voda za piće

U namirnicama

mesni proizvodi (konzervansi - strogo regulisani)

biljke (spanać, rotkvice, cvekla...)

do pre 30 godina govorilo se o prirodnom sadržaju
nitrata u biljkama (200-500 mg/kg), ali danas se
dobar deo nitrata u biljkama može svrstati u
kontaminaciju

količina akumuliranih nitrata zavisi od vrste,

dela i starosti biljke, sadržaja nitrata u sredini,
dužine vegetacije, vrste i količine upotrebljenog
ñubriva, klimatskih uslova, sastava minerala u
zemljištu, načina čuvanja namirnica
Sudbina u životnoj sredini

u zemljištu se ñubriva koja sadrže neorganski azot, kao i otpadni materijali,

brzo razgrañuju do amonijaka, koji se zatim oksidiše do nitrata i nitrita, a

njih biljke preuzimaju i delom prevode u organske oblike azota

višak azota u tlu se lako spira i dospeva u vodotokove

pod anerobnim uslovima nitrati i nitriti se lako prevode u azot, a pod

aerobnim uslovima ostaju dugo u neizmenjenom obliku

u vazduhu su azotna jedinjenja uglavnom prisutna u formi neorganskog

aerosola i azotaste kiseline, azotnih radikala i organskih gasova

iz vazduha se ova jedinjenja uklanjaju suvim i vlažnim načinima depozita

Procena unosa
vazduh – uglavnom azotni oksidi
0,1-0,4 mg/m3 u neurbanizovanim predelima
1-40 mg/m3 u urbanim i industrijskim sredinama
1-5 mg/m3 u zatvorenim prostorijama
voda – uglavnom nitrati
0-18 mg/L su koncentracije u površinskim vodama, ali mogu biti i znatno
veće usled zagañenja
u kišnici i do 5 mg/L u industrijskim područjima
količina nitrata u vodi je rasla poslednjih godina – u nekim engleskim
rekama zapaženo je godišnje povećanje sadržaja od 0,7 mg/L
u većini zemalja količina nitrata u vodi za piće ne prelazi 10 mg/L; u 15
evrospkih zemalja oko 10 miliona ljudi je izloženo većem
sadržaju nitrata od 50 mg/L
hrana – nitrati i nitriti
biljke su najveći izvor nitrata – uglavnom nitrati
mesne prerañevine (3-945 mg/kg nitrata i 0,2-64 mg/kg nitrita)
mlečni proizvodi (3-27 mg/kg nitrata i 0,2 – 1,7 nitrita)

Količina nitrata i nitrita u biljkama (prema M. Mirić i sar., 1989)

Biljna kultura KNO3 (mg/kg) NaNO2 (mg/kg)

Spanać 1693 0,9

Zelena salata 2120 0,1

Šargarepa 860 0,1

Rotkvice 2925 0,3

Karfiol 53 0,09

problem predstavlja proizvodnja hrane

za decu i koncentrata od ovakvog povrća
 Učešće pojedinih namirnica u dnevnom unosu nitrata hranom

% unosa hranom
Izvor SAD V. Britanija
Povrće 86,3 64,8
Mesne prerañevine 9,4 4,5
Hleb, žitarice 2,0 16,1
Voće i voćni sokovi 1,4
Voda 0,7 13,1
Mleko i mlečni proizvodi 0,2 1,5

podaci SZO (1995) za evropske zemlje: unos nitrata je 32-245 mg/dan, a

unos nitrita 0,3-4,5 mg/dan < vegetarijanci unose više nitrata

ADI za nitrate iznosi 3,7 mg/kg TM/dan (JECFA 2002)

Metabolizam
unet nitrat se potpuno apsorbuje iz gornjeg dela tankog creva, a nitrit iz
želuca i gornjeg dela tankog creva
deo nitrata se redukuje već u ustima ili reaguje sa materijama prisutnim u
želucu
25% apsorbovanog nitrata se iz plazme aktivno izluči salivom u usnu duplju,
gde se 20% redukuje do nitrita pod dejstvom oralne mikroflore; bakterijska
redukcija nitrata se odvija i u drugim delovima GIT – 50% u slepom crevu, 30%
u tankom crevu, ali ne i u želucu – osim kod osoba sa niskom količinom izlučene
kiseline (kod nekih oboljenja – ahlorhidrija i beba na veštačkoj ishrani) i kod
bakterijskih infekcija; pojačana aktivnost mikrobne nitrat-reduktaze se javlja
pri unosu hidrokoloida kojima je bogata ishrana vegetarijanaca

endogeno
HRANA NITRATI preko
pljuvačnih žlezda
nitrat-reduktaza

NITRITI

usna duplja želudac tanko crevo bešika slepo crevo

 ispitivanja sa izotopom N13 su pokazala: 60% apsorbovanih nitrata se izlučuje
urinom kao nitrat, amonijak, urea, 8% fecesom, 0,3% izdahnutim vazduhom,
1,6% se zadržava u organizmu, a za 30% se ne zna sudbina
deo apsorbovanog nitrita se brzo oksiduje do nitrata u krvi; nitriti prolaze
kroz placentu
nitriti se malo izlučuju
endogeno se nitrati mogu i sintetisati – normalno se oko 62 mg dnevno
sintetiše; infekcije GIT znatno povećavaju endogenu sintezu nitrata (putem
aktivacije retikuloendotelnog sistema kod sisara), pri čemu se nivo
ekskrecije znatno povećava

Toksičnost
nitrati su znatno manje toksični od nitrita i njihova toksičnost je vezana za
mogućnost redukcije do nitrita

1) Methemoglobinemija
nitriti u krvi prevode hemoglobin (Fe+2) do methemoglobina (Fe+3) i čvrsto se
vezuju za oksidisani hem; methemoglobin ne može da prenosi kiseonik do tkiva
klinički simptomi se javljaju kad koncentracija methemoglobina dostigne 10%
hemoglobina – cijanoza, asfiksija
normalno nivo MetHem < 2%
ugrožene populacione grupe su bebe, trudnice, osobe deficitarne u glukoza-6-
fosfat-dehidrogenazi ili methemoglobin-reduktazi, osobe sa smanjenom
produkcijom HCl
smrtni slučajevi odraslih zabeleženi su nakon unosa 4-50 g nitrata kod
pripadnika osetljivih populacionih grupa
 bebe do 3 meseca hranjene zamenom za majčino mleko su
najugroženije: povećan nivo MetHem u krvi beba kod kojih je za
pripremu hrane korišćena voda sa > 60 mg nitrata/L, dok se znaci
cijanoze javljaju pri > 300 mg nitrata/L vode
opisani su slučajevi methemoglobinemije kod odojčadi izazvani
infekcijom GIT (nitrat-redukujuće bakterije)
Bebe su osetljivije od odraslih zbog toga što im je:
hemoglobin osetljiviji na oksidaciju
smanjena sposobnost prevoñenja MetHem u Hem
pH želuca je povoljan za razvoj nitrat-redukujućih bakterija
unose 3 puta više tečnosti po kg TM od odraslih

2) Kancerogeno delovanje
• vezano je za formiranje nitrozamina
• nitrozamini nastaju reakcijom azotaste kiseline sa sekundarnim ili
tercijernim aminima

HNO2 + R2NH R2N – N = O + H2O

reakcija se odvija pri pH 3-4 preko slobodnih radikala

azotasta kiselina daje nekoliko reaktivnih nitrozujućih oblika:

a) najreaktivniji u formiranju nitrozamina je pozitivno naelektrisan
(elektrofilan) nitrozonijum jon (NO+)

HNO2 + H+ H2NO2+ H2 O + NO+

b) takoñe je veoma reaktivan i azot-trioksid (anhidrid azotaste kiseline)

2HNO2 N 2 O3 + H 2 O

Anhidrid azotaste kiseline se rezonantno stabilizuje u vodenoj sredini dajući

nitrozil-nitrit: δ−
O
δ+
N N O
O−
δ
c) azot-monoksid je takoñe jak nitrozujući agens i on se može formirati na više
načina:
u kiseloj sredini iz HNO2
3HNO2 HNO3 + 2NO + H2O

ili veoma sporom reakcijom iz N2O3,

N 2 O3 NO + NO2
dok je u mesnim proizvodima, bogatim redukujućim supstancama, njegov
najvažniji izvor nitrozilmioglobin
RdH* + N2O3 RdNO + HNO2
(*Rd = reduktant, askorbat, SH grupe, hidrohinon itd.)
RdNO Rd● + NO ●

Različiti oblici azotnog oksida u slobodnoradikalskom tipu reakcije grade N-

nitrozamine sa sekundarnim ili tercijernim aminima:

XNO X• + NO•

X• + R2NH XH + R2N•

R2N• + NO• R2N-N=O

Jedinjenja sa amino grupama koja mogu učestvovati u rekacijama formiranja nitrozamina

(sekundarni i tercijerni amini)

Grupa jedinjenja Primer

Lekovi Aminopirin, oksitetraciklin, hlorpromazin, cimetidin

Pesticidi Karbamati, atrazin
Amino kiseline Prolin, oksiprolin, lizin, cistein
Biogeni amini Dimetilamin, holin, karnitin, sarkozin, tiramin,
serotonin
Amini nastali truljenjem Putrescin, kadaverin,
Ostalo Nor-nikotin

Cl
CH3
N CH3
CH3 N N
N N CH3 CH3
O N N
H HN HN CH
N C6H5
C6H5 CH3
nornikotin aminopirin atrazin
 Sadržaj biogenih amina u namirnicama (mg/kg)

Namirnica Triptamin Tiramin Serotonin

Dimljena riba - 470 - 3000 -
Sir 0 - 1100 27 - 1500 -
Kuvano meso - 0 - 1200 -
Banane - 7 28
Pivo - 1,8 – 11,2 -

prema prirodi radikala nitrozamini mogu biti:

dialkil- diaril- alkil-aril-

nitrozamini koji se najčešće sreću:

CH3 C2H5 C3H7 CH3

N N O N N O N N O N N O
CH3 C2H5 C3H7 C2H5

N-nitrozo-dimetilamin N-nitrozo-dietilamin N-nitrozo-dipropilamin N-nitrozo-metil-etilamin

N N N
N O N O
N O
N-nitrozo-pirolidin N-nitrozopiperidin N-nitrozo-tiazolidin
 Tok stvaranja nitrozamina zavisi od više činilaca, a meñu najvažnijim su uslovi
u kojima se reakcija odvija:

pH (optimalan 3-4)

priroda amina (aril-amini lakše grade nitrozo derivate)

temperatura (na višim temperaturama reakcija je brža)

koncentracija polaznih supstanci (brzina reakcije je proprorcionalna

koncentraciji amina i kvadratu koncentracije nitrita)

sadržaj masti (veći sadržaj masti povećava količinu formiranih nitrozamina)

Poznato je više supstanci koje deluju kao katalizatori ili inhibitori reakcije
formiranja nitrozamina

katalizatori reakcije nastajanja nitrozamina su:

1) bakterije, tj. termostabilan metabolit Streptococca koji katalizuje nastajanje
nitrozamina iz dimetil- i dietil-amina i nitrita;
2) tiocijanati, preko intermedijernog nitroziltiocijanata, u kiseloj sredini
ubrzavaju reakciju nekoliko stotina puta; tiocijanati su prisutni u salivi pušača i u
biljkama iz familije Brasicaceae;
3) etanol
 inhibitori reakcije stvaranja nitrozamina su:

1) askorbinska kiselina (AH) koja reaguje sa slobodnim radikalom sekundarnog

amina u širokom rasponu pH vrednosti:
R2N· + AH2 R2HN + AH·

Vitamin C se često dodaje lekovima koji sadrže amine (piramidon) i mesnim

proizvodima konzervisanim nitratima i nitritima u cilju sprečavanja formiranja
nitrozamina; zbog slabe rastvorljivosti askorbinske kiseline u mastima kao
inhibitor reakcije nitrozovanja koristi se i vitamin E

2) fenoli (tirozin) reaguju sa azotastom kiselinom gradeći nitro-jedinjenja i ta

reakcija je brža od reakcije alifatičnih amina ili alkil- i aril-alkil-amina;

3) tioli (cistein, cistin, glutation) takoñe reaguju sa azotastom kiselinom gradeći

nitrozo jedinjenja

CH2 CH2 COOH HON CH2 CH2 COOH

O
SH NH2 S NH2
NO S- nitrozotiol
nitrozotiol
S-nitrozotioli su nestabilna jedinjenja i jedan od proizvoda njihove razgradnje je
azotni oksid koji je sam nitrozo agens, tako da konačno dejstvo tiola zavisi od
koncentracije nastalog azotnog oksida

4) antacidna sredstva i lekovi H2 blokatori smanjuju formiranje nitrozamina

 Namirnice u kojima su detektovani nitrozamini najčešće su riblje brašno,
mesni proizvodi, sirevi, pivo

Sadržaj isparljivih nitrozamina u namirnicama (mg/kg)

Namirnica Dimetil- Dietil- Nitrozopirolidin

nitrozamin nitrozamin
Pivo 1 – 8,5 0,5 - 3 -
Začinjeno 5 - 48 3 - 16 7 - 33
meso
Dimljena riba 6 - 40 - -
Nedimljena 0,4 – 1,2 - 0,6 – 8,2
riba
Sir 0,1 - 4 - -
Šunka 1-4 - 1 - 40

Nitrozamini iz namirnica se dobro resorbuju u digestivnom traktu

Toksičnost nitrozamina
nitrozamini su dokazano kancerogeni za većinu eksperimentalnih životinja, pa se
pretpostavlja da su i za čoveka, iako epidemiološka ispitivanja nisu dala konačan
dokaz o vezi visokog unosa nitrata/nitrita i kancera
veoma su potentni kancerogeni i koriste se u svrhe eksperimentalnog izazivanja
kancera
napadaju veliki broj tkiva i organa; jetra, bubrezi, pluća, pankreas, bešika,
jednjak, mozak, periferni nervni sistem, koštana srž, želudac (istovremeno
prisustvo amina i nitrita u ishrani)
simetrični dialkil-nitrozamini izazivaju rak jetre, a asimetrični rak jednjaka
jetra je osnovno mesto metabolizma i bioaktivacije dimetil-nitrozamina
(citohrom P-450)
generalno je prihvaćeno da se dimetil-nitrozamin prevodi hidroksilacijom u
metil-karbonijum jon

H3C oks.
HOCH2
- HCHO
N N O N N O H3C N N OH H3C NH N O
H3C H3C
primarni nitrozamin

+ H+

+ - N2 + - H2O +
H3C H3C N N H3C N N OH2
karbonijum jon
 postoji korelacija izmeñu količine unetog nitrata vodom za piće i incidence
raka želuca (Kina) i ukupnog unosa nitrata i raka želuca (Kanada)
unos vitamina C i E iz povrća smanjuje rizik od nastanka raka želuca i smatra
se da je to delom zbog smanjenja formiranja endogenih N-nitrozamina

3) Mutageno delovanje nitrata i nitrita

vezano za nitrozamine
alkil-nitrozamini deluju kao alkilujući reagensi koji alkiluju DNK i to
prevashodno gvanidin, kad dolazi do rasparivanja baza i cepanja hromozoma

4) Ostali toksični efekti nitrata i nitrita

teratogenost – kongenitalne malformacije vezane za visok unos nitrata vodom
za piće u Australiji
nitriti kompetitivno inhibiraju preuzimanje joda od strane tiroidne žlezde
inhibicija mikrozomalnih enzima
modifikuju sastav fosfolipida različitih organa (jetra, mozak)
pseudoalergije i glavobolje (oslobañanje histamina)
smanjenje koncentracije vitamina B grupe
interakcije sa vitaminom A
Regulativa

MDK u vodi za piće:

nitrati 50 mg/L
nitriti 0,03 mg/L
Postoje područja u Kini, Evropi sa prirodnim sadržajem > 100 mg/L nitrata

S obzirom da se nitrati i nitriti mogu zajedno naći u vodi za piće, prema

preporukama SZO njihova ukupna koncentracija bi trebala da bude izračunata na
sledeći način:

C nitriti + C nitrati ≤ 1
GV nitriti GV nitrati

gde je

C = koncentracija

GV = granična vrednost, tj. MDK

Regulativa (nastavak)

MDK u hrani za bebe:

U hrani za odojčad preko 12 nedelja propisan je sadržaj nitrata
manji od 100 mg/kg – računato na kg pripremljenog obroka i
manji od 250 mg/kg u hrani od povrća za decu preko 6 meseci starosti –
računato na kg pripremljenog obroka

Vrednosti MDK za nitrite u istim proizvodima su znatno niže

0,2 mg/kg u hrani za odojčad preko 12 nedelja – računato na kg suve
materije gotovog obroka i
2 mg/kg u hrani od povrća za decu preko 6 meseci starosti - računato na
kg suve materije gotovog obroka
 Regulativa (nastavak)
Maksimalno dozvoljene količine
Hrana i hrana za životinje
(mg NO3-/kg)
Ubran od 01.10 do
3000
31.03.
1.1. Sveži spanać (Spinacia oleracea)
Ubran od 01.04 do 2500
30.09.
Prerañeni spanać, duboko smrznut ili
1.2. 2000
smrznut
Ubrana od 01.10 do 31.03.
Proizvedena u 4500
stakleniku
Proizvedena na 4000
Sveža zelena salata (Lactuca sativa L.), otvorenom
1.3.
izuzev zelene salate navedene pod 1.4. Ubrana od 01.04 do 30.09.
Proizvedena u 3500
stakleniku
Proizvedena na 2500
otvorenom
Proizvedena u 2500
stakleniku
1.4. Zelena salata tipa Iceberg
Proizvedena na 2000
otvorenom
1.5. Prerañena hrana na bazi žitarica 200

Regulativa (nastavak)

MDK u namirnicama (nitrati i nitriti kao aditivi) mg/kg

Aditiv Namirnica Maksimalno MDK

upotrebljena
količina
KNO2 Termički neobrañeni salamureni mesni proizvodi 50
KNO2
Ostali salamureni mesni proizvodi 150 100

Salamurena slanina 175

KNO3 Salamureni proizvodi od mesa 300 250
KNO3
Tvrdi, polutvrdi i polumeki sir 50