Otrovne hemikalije koje se koriste u laboratorijama mogu da otete strukturu i

funkciju tkiva i izazovu smrt trovanjem koje nastaje usljed udisanja, gutanja, preko
koe ili sluzokoe. Stepen kontaminacije zavisi od vrste otrovne hemikalije, njene
koncentracije i vremena ekspozicije datoj otrovnoj supstanci. Mogu biti u vrstom,
gasovitom ili tenom agregatnom stanju, a dijele se u tri grupe otrova: jako
otrovne, otrovne i tetne hemikalije.

JAKO OTROVNE HEMIKALIJE KOJE SE KORISTE U LABORATORIJMA

U hemijskim laboratorijama koriste se sljedee jako otrovne hemikalije: AsCl3,

As2O3, arsin, aluminijum-fosfid, alilhlorid, akrilaldehid, akrolein, amonijum-
dihromat, berilijum i njegova jedinjenja, borhalogenidi, brucin,
dietilfosfodition, Cd(CN)2, KCN, iva, olovo, benzil-hlorid, TlNO3, itd.

Oznaka za jako otrovne hemikalije

OTROVNE HEMIKALIJE KOJE SE KORISTE U LABORATORIJAMA

Tu spadaju sljedee hemikalije:

Neorganska jedinjenja: veina baza (NaOH, KOH, Ba(OH)2, NH3), kiselina

(HCl, HClO4, H2SO4, H3PO4, HNO3, itd.), soli dvovalentne ive - Hg2+ (nitrati,
hloridi, jodidi), soli kadmijuma, soli bakra (nitrati, hloridi), jedinjenja hroma
(oksidi, hromati, dihromati), soli kalcijuma, jedinjenja fluorida, soli olova,
antimon i njegovi oksidi, hidroksilamin-hidrohlorid, soli torijuma, jod,
tiocijanati, NH4Br, CoBr2, soli srebra (oksidi, sulfati), neke soli
natrijuma (nitriti, nitrati, borati, sulfid), BaCl2, nitrati, sulfati cinka,
tionilhlorid, kalijum heksacijanoferat (II) i (III), azbest i drugi.
Organska jedinjenja: acetonitril, alilalkohol, anilin, HCHO, benzen i veina
njegovih jedinjenja, benzidin, nitrobenzen, benzilhlorid, trihloretilen,
piridin, fenol i njegova jedinjenja, CH3COOH (siretna
kiselina), acetanhidrid, heksametilentetraamin, etilenglikol, metanol,
H2C2O4, pikrinska kiselina, sulfanilna kiselina, tioacetamid, CCl4, dimetil
sulfoksid (DMSO), butadien i druga organska jedinjenja.
Oznaka za otrovne hemikalije

TETNE HEMIKALIJE KOJE SE KORISTE U LABORATORIJAMA

U tetne hemikalije ubraja se veliki broj supstanci koje se koriste u

hemijskim laboratorijama: acetaldehid, acetamid, aceton, acetilaceton,
aminoetanol, aminofenol, amilalkohol, azobenzen, benzilbenzoat, benzilalkohol,
butanol, benzoeva kiselina, dietiletar, fenilsiretna kiselina, toluen, soli bakra
(acetati, sulfat, oksid), soli barijuma, soli natrijuma (sulfit, tiosulfat, karbonat,
hlorat), jedinjenja antimona, kalaj, amonijum-halogenidi, hloridi (litijuma, lantana,
kalaja, gvoa, bakra, kobalta, stroncijuma, mangana, magnezijuma, itd.) nitrati
(aluminijuma, barijuma, kalcijuma, cinka, stroncijuma, srebra, gvoa, kobalta,
itd), borna kiselina, dimetilglioksim, hinhidron, kofein, KI, EDTA, amonijum-
acetat, i druge.

Oznaka za tetne hemikalije

OPTE MJERE OPREZA PRI RADU SA OPASNIM HEMIKALIJAMA U

LABORATORIJAMA

Mjere opreza za opasne hemikalije koje mogu dospjeti u organizam udisanjem:

ne udisati gasove, dim, paru, prainu ili aerosol koji potie od tetne
materije,
hemikalije uvati u dobro zatvorenim posudama i u dobro provjetrenom
prostoru,
obavezno raditi u digestoru ili u dobro provjetrenim prostorijama,
ako je ventilacija loa, nositi respiratornu zatitu,
ne prenositi hemikalije u otvorenim posudama,
obrisati posudu u kojoj se nalazi hemikalija ako je dolo do njenog
podlivanja prilikom presipanja hemikalije,
 poslije rada ruke obavezno oprati vodom i sapunom, a radnu povrinu
oistiti.

Mjere opreza za opasne hemikalije koje mogu dospjeti u organizam gutanjem:

pri rukovanju ne jesti, ne piti i ne puiti,

poslije rada ruke obavezno oprati vodom i sapunom, a radnu povrinu
oistiti,
pipetiranje obavljati koritenjem propipete. NE PIPETIRATI USTIMA.

Opasne hemikalije koje dospijevaju u organizam preko koe:

nositi odgovarajuu zatitnu odjeu i zatitne rukavice da bi se sprijeio

kontakt sa koom,
nakon zavretka rada obrisati posudu u kojoj se nalazi hemikalija ako je
dolo do njenog podlivanja prilikom presipanja hemikalije,
zbog opasnosti od kontakta hemikalija sa koom radni prostor treba da
bude opremljen odgovarajuim ureajem za brzo ispiranje oiju i tijela,
eksperimente izvoditi u digestoru,
poslije rada ruke obavezno oprati vodom i sapunom, a radnu povrinu
oistiti,
ne prenositi hemikalije u otvorenim posudama.

Mjere opreza za opasne hemikalije koje mogu dospjeti u oko:

obavezno noenje zatitnih naoara,

hemikalije uvati u dobro zatvorenim posudama i dobro provjetrenom
prostoru,
radni prostor treba da bude opremljen odgovarajuim ureajem za brzo
ispiranje oiju i tijela,
eksperimente izvoditi u digestoru.

PRVA POMO

Prvi korak u pruanju prve pomoi jeste utvrivanje vrste otrovne hemikalije kao
i naina na koji je dolo do trovanja (gutanje, preko koe, isl).

Ako je otrov unesen udisanjem, moe se javiti kaalj, suzenje, guenje, kao i
lokalni znaci trovanja. Povrijeenog treba to prije iznijeti na svje vazduh iz
zatvorenog prostora i staviti ga u poloaj koji mu olakava
disanje. POZVATI LJEKARA (poeljno je pokazati etiketu ili posudu).

Trovanje gutanjem obino se ispoljava mukom, gaenjem, povraanjem,

prolivom, bolovima u stomaku i dr. Isprati usta vodom, a po potrebi moe se
izazvati povraanje. Povraanje se ne smije izazivati kada je u organizam
dospjela kiselina ili baza. Nain pruanja prve pomoi usljed trovanja
kiselinama i bazama moete proitati ovde.

Ako je otrovana osoba bez svijesti, tada se ne preduzimaju nikakve mjere prve
pomoi, jer one mogu da dovedu do guenja! POZVATI LJEKARA (poeljno
je pokazati etiketu ili posudu).

Trovanje preko koe manifestuje se obino crvenilom koe, iritacijom, osipom.

Otrovi sa koe odstranjuju se pranjem oteenog mjesta sapunom i
obilnim ispiranjem vodom. Otrovi koji deluju na oi takoe se uporno i dugo
ispiraju vodom. POZVATI LJEKARA (poeljno je pokazati etiketu ili posudu).