ВИСОКА ПОСЛОВНО

ТЕХНИЧКА ШКОЛА
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У
УЖИЦУ

БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ

књига 2

за студенте Високе пословно-техничке школе

струковних студија у Ужицу

ОПШТИ ДЕО
Модул 5.0
БЕЗБЕДНОСТ У ХЕМИЈСКОЈ
ЛАБОРАТОРИЈИ

Весна Марјановић, ВПТШ Ужице

 ЦИЉ ПРЕДАВАЊА
Циљ овог предавања је да се студенти упознају са:
начином безбедног рада са опасним материјама,
личним заштитним средствима и њиховом обавезном
употребом,
начином одлагања материја и
начином пружања прве помоћи (у случају контакта ових
материја са кожом, слузокожом, дигестивним или
респираторним органима), као и
потребом за пружањем стручне (хитне лекарске) помоћи у
случајевима озбиљнијег нарушавања здравља.
 ИСХОД ПРЕДАВАЊА
Студенти су упознати са:
значајним аспектима хемијских, физичких и токсичних
особина хемикалија,
безбедним руковањем хемикалијама,
поступцима које је потребно предузети у случају
просипања хемикалија или излагања њиховом утицају
као и како предупредити излагање њиховом утицају,
поступцима које је потребно да предузму ради
спречавања даље штете и пружања помоћи својим
колегама (уколико до незгоде ипак дође).
 УВОД
Према Закону о безбедности и здрављу на раду (Сл. Гл. РС. 101/2005)
“право на безбедност и здравље на раду имају ученици и студенти када
се налазе на обавезном производном раду, професионалној пракси или
практичној настави (радионице, економије, кабинети, лабораторије и
друго)”.
Студенти имају обавезу и одговорност за своју безбедност и безбедност
осталих учесника у практичној настави, за материјална средства и
имовину школе.
Рад у хемијској лабораторији је повезан са опасностима због:
•коришћења стакленог лабораторијског посуђа, прибора као и
•употребе великог броја различитих супстанци - хемикалија.
Иако су основна физичка и хемијска својства супстанци обично добро
позната, њихов утицај на људски организам по правилу спада у
недовољно истражена подручја.
Потребно је придржавати се једноставног правила: свака хемикалија
може бити опасна ако се не користи на правилан начин.
ОСНОВНА ПРАВИЛА РАДА И
МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ У
ЛАБОРАТОРИЈИ
Опасности се могу значајно умањити, односно избећи
ако се познају и примењују одговарајуће мере
безбедности и предострожности и следе упозорења за
извођење експеримената.
Студенти:
бораве у лабораторији у присуству дежурног наставника или техничара
дужни су да се припреме за вежбу и да активно учествују у извођењу
вежби и елаборацији резултата
могу да приступе извођењу вежбе у одређено време и по одређеном
распореду тек после директног одобрења присутног дежурног у
лабораторији
пре почетка рада потребно је да се упознају са локацијом средстава за
противпожарну заштиту, као и са местом приручне апотеке са
неопходним средствима за указивање прве помоћи
 
(Бројеви телефона станице за хитну помоћ, ватрогасне команде,
милиције и специјалистичких здравствених установа су истакнути на
видном месту.)
За време боравка у лабораторији потребно је:
одржавати (а) ред (б) чистоћу и (в) тишину
обавезно носити (а) памучни заштитни мантил, (б) заштитне
рукавице (в) заштитне наочари
 
Пре почетка рада проверава се исправност стакленог посуђа,
хемикалија и апарата.
 
Током рада потребно је придржавати се следећег:
Апаратуре за извођење синтезе, загревање раствора и за
дестилацију не смеју се потпуно затворити због опасности од
експлозије.
Не сме се нагињати над прибором у коме се одиграва реакција,
загревање или мешање хемијских супстанци.
За време загревања отворене епрувете или балона директним
пламеном, њихова грла треба окренути од себе, али не и ка
неком другом.
Са хемикалијама треба опрезно поступати:
 Забрањено је: (а) органолептичко испитивање, (б) усисавање устима
течних супстанци у пипете као и (в) удисање пара које потичу од
испарљивих течних супстанци.
 Мирис течности се испитује тако што се њене паре покретом руке
пажљиво усмере ка лицу које га испитује.
 Са отровним, загушљивим и супстанцама непријатног мириса ради се
само у дигестору уз употребу гумених рукавица, а понекад и гасне
маске.
 Хемијске супстанце не дирати голим рукама већ сувим специјалним
кашикама или „шпатулама“.
 При изливању раствора хемијских супстанци не дозволити додир са
кожом.
 При раду са течним лако испарљивим и запаљивим хемикалијама
(етри, бензин, алкохоли, ацетон, угљендисулфид) треба се
придржавати следећег: (а) течности никада не преносити из суда у суд
у близини отвореног пламена, (б) забрањено је загревање течности на
отвореном пламену у отвореним судовима, (в) при дестилацији ових
течности обавезно се употребљавају дужи хладњаци са воденим
хлађењем, (г) течности се не дестилишу до краја, јер то може довести
до пожара или до експлозија.
За рад са гасовима под притиском потребна је
претходна обука у циљу безбедности.
 
Ако се осети мирис гаса у лабораторији, треба пажљиво
проверити одакле потиче. (Због опасности од
експлoзије, укључивање светла или употреба шибица су
дозвољени тек након дужег проветравања.)
Све хемикалије морају да се одлажу у складу са постојећим
регулативама и прописима:
 
Искоришћене хемикалије се не бацају у канту за отпатке. Празне
кутије од хемикалија, као и друге предмете очистити што је боље
могуће пре њиховог бацања тако да више не представљају
опасност.
 
Хемикалије које више нису потребне (остаци у чашама) одмах
одлагати. У супротном, може се десити да се изгуби траг овим
супстанцама и да се више не зна садржај у посудама.
 
У одводне канале и сливнике забрањено је бацање хартије,
вате, шибица, песка и других чврстих предмета, као и изливање
остатака запаљивих растварача, реакционих смеша, киселина,
база, отровних и штетних супстанци, вискозних и лепљивих
материја, као и течности непријатног мириса.
По завршетку рада:

проверити да ли су сви доводи воде, гаса и

електричне енергије искључени, а вода из хладњака
коришћених апарата испуштена.
 
Хемикалије, вода, гас и електрична енергија морају се
штедети тако што ће се рационално и економично
користити.
 ЗАШТИТА ПРИ РАДУ СА
ОПАСНИМ ХЕМИКАЛИЈАМА
Опасне хемикалије су хемијске материје које осим карактеристика
по којима су цењене, показују опасне особине као што су
запаљивост, експлозивност, отровност, корозивност,
надражљивост, изазивање сузавости, канцерогеност, мутагеност
итд.
 
До тровања овим материјама може доћи:
(а) гутањем, (б) удисањем, (в) преко коже или слузокоже.
 
Опасне материје се сврставају у:
(1) јако отровне, (2) отровне, (3) штетне, (4) нагризајуће
(корозивне), (5) надражујуће, (6) експлозивне, (7) оксидативне,
(8) запаљиве, (9) самозапаљиве, (10) опасне по животну средину.
 Jако отровнe, отровнe и
штетнe материјe
Под јако отровним супстанцама подразумевамо материје
које су по својим обележјима, количини и концентрацији
стране организму, које оштећују структуру и функцију ткива и
могу изазвати смрт. По својој средњој смртној дози спадају у
I групу отрова.

Под отровним и штетним супстанцама подразумевамо

материје које су по својим обележјима, количини и
концентрацији стране организму, оштећују структуру и
функцију ткива и остављају за собом одређене последице,
оштећења. По својој средњој смртној дози отровне
супстанце спадају у II и III, док штетне супстанце спадају у III
групу отрова.
 Т+

У јако отровне хемикалије убрајају се:

арсен-трихлорид, арсен-триоксид, арсин, алуминијум-фосфид,
алилхлорид, акрилалдехид, акролеин, амонијум-дихромат,
берилијум и његова једињења, борхалогениди, бруцин,
диетилфосфодитион, кадмијум-цијанид, калијум-цијанид, жива,
олово, бензил-хлорид, талијум-нитрат ...
 Т
У отровне хемикалије убраја се велики број
неорганских и органских једињења.
Неорганска једињења:
већина база (NaOH, KOH, Ba(OH)2, NH3...), киселина (HCl, HClO4, H2SO4,
H3PO4, HNO3...), соли двовалентне живе (нитрати, хлориди, јодиди...), соли
кадмијума, соли бакра (нитрати, хлориди), једињења хрома (оксиди, хромати,
дихромати), соли калцијума, баријум-хлорид, соли олова, антимон и његови
оксиди, хидроксиламин-хидрохлорид, соли торијума, јод, тиоцијанати,
амонијум-бромид, кобалт-дибромид, соли сребра (оксиди, сулфати), неке
соли натријума (нитрити, нитрати, борати, сулфид), нитрати, сулфати цинка,
тионилхлорид, калијум-хексацијаноферат (II) и (III), азбест и други.

Органска једињења:
ацетонитрил, алилалкохол, анилин, формалдехид, бензен и већина његових
једињења, бензидин, нитробензен, бензилхлорид, трихлоретилен, пиридин,
фенол и његова једињења, сирћетна киселина, ацетанхидрид,
хексаметилентетраамин, етиленгликол, метанол, оксална киселина,
пикринска киселина, сулфанилна киселина, тиоацетамид, угљен-тетрахлорид,
бутадиен и друга органска једињења.
 Xn

У штетне хемикалије убрајају се:

ацеталдехид, ацетамид, ацетон, ацетилацетон, аминоетанол,
аминофенол, амилалкохол, азобензен, бензилбензоат,
бензилалкохол, бутанол, бензоева киселина, диетилетар,
фенилсирћетна киселина, толуен, соли бакра (ацетати, сулфат,
оксид), соли баријума, соли натријума (сулфит, тиосулфат,
карбонат, хлорат), једињења антимона, калај, амонијум-
халогениди, хлориди (литијума, лантана, калаја, гвожђа, бакра,
кобалта, стронцијума, мангана, магнезијума,...), нитрати
(алуминијума, баријума, калцијума, цинка, стронцијума, сребра,
гвожђа, кобалта...), борна киселина, диметилглиоксим, хинхидрон,
кофеин, калијум-јодид, етилендиаминитетрасирћетна киселина
(EDTA), амонијум-ацетат и друге.
 S

Нагризајуће (корозивне) материје

Нагризајуће особине има велики број хемикалија:
 сумпорна, азотна, фосфорна, хлороводонична киселина,
 органске карбоксилне и сулфонске киселине,
 феноли (нарочито опасни: јер су отровни и брзо пролазе кроз кожу)
 алкалије (натријум- и калијум-хидроксид) амонијак и органске базе,
 анхидровани алуминијум-трихлорид
 гасовити хлороводоник,
 бром,
 тионил-хлорид
 оксиданси (смеша азотне и сумпорне киселине, смеша сумпорне
киселине и калијум-дихромата, озон, хипохлорити, водоник-пероксид,
перкиселине, хром-триоксид, калијум-перманганат) и сл. и сличне
супстанце.
 Xi

Надражујуће материје

Надражујуће материје су оне опасне материје које тренутним, продуженим или

поновљеним додиром са кожом или слузокожом изазивају упале или
иритације.

Иритација често представља блажи облик дејства нагризајућих материја док у

случају гутања или удисања пара ових материја настају оштећења слузокоже,
органа за дисање и унутрашњих органа.

По правилу, разблажени раствори нагризајућих материја имају надражујуће

дејство.
 Е

Експлозивне материје

Експлозивне супстанце подлежу веома брзој хемијској

трансформацији при чему се ослобађа велика количина гасова,
топлоте често и токсичних испарења.

У експлозивне супстанце спадају:

 многобројна органска нитрозо- и нитро- једињења,
 естри азотне киселине,
 диазо-једињења,
 азидна киселина, њене соли и естри,
 соли изоцијанске киселине,
 перхлорати тешких метала,
 органски пероксиди,
 перокси киселине,
 смеше оксидационих једињења (нитрата, хромата, хлората, перхлората,
пушљиве азотне киселине, концентроване перхлорне киселине),
 раствор водоник пероксида (>30%) са запаљивим или редукционим
једињењима.

Могу експлодирати услед хемијске реакције, повишене температуре и механичког

удара, па се њима мора руковати са посебном пажњом
 F F+

Запаљиве и самозапаљиве материје

Запаљиве материје су супстанце које се могу лакше или теже запалити и довести до
пожара.
Самозапаљиве материје су супстанце које се могу самозагревати или се могу загревати до
тачке паљења у додиру са ваздухом, са водом или воденом паром.
Могу бити у гасовитом, течном или чврстом стању.
 
Примери запаљивих/самозапаљивих материја:
Гасови:
природни гас, пропан, бутан, метан, ацетилен, угљен-моноксид, водониксулфид и сл.
Углавном, при засићењу у ваздуху већем од 13%, запаљиви гасови имају експлозивни
лимит.
Течности:
ацетон, алкохоли, толуен, етар, боје и разређивачи, бензин, лепкови и сл.
Самозапаљиве течности имају тачку паљења испод 37.8°C.
Запаљиве течности имају тачку паљења од 37.8 до 93.3°C.
Чврсте супстанце:
неке врсте угља, пирофорни метали (метали који се пале у додиру са ваздухом или водом,
нпр. натријум и калијум, на температури нижој од 54°C), чврсти отпад (филтер-папир,
вата, крпе и сл.) натопљен запаљивим течностима.
 N

Материје опасне по животну средину

Материје чија употреба или присуство представља напосредну или закаснелу

опасност за околину (вода, ваздух, земљиште) и организме (биљке, животиње
и микроорганизме).

За акватичне организме постоји градација у обележавању :

R-вредности су дефинисане према концентрацијама потребним да угине
одређени акватични организам.

Претпостављајући да се отпадне хемикалије одлажу на регуларан начин,

упозорења на еколошки ризик имају мали значај у свакодневом
лабораторијском раду.

Изузетак је R59, који је опасан по озонски слој (сва испарљива једињења и

неколико халогенованих угљоводоника као што је угљентетрахлорид).
 ОДЛАГАЊЕ ОТПАДНИХ
ХЕМИКАЛИЈА
Правилно одстрањивање отпадних хемикалија је веома важно, како са
становишта опште безбедности, тако и због заштите околине од загађивања.
Најважнија су следећа правила:
Остаци раствора хемијских једињења одлажу се у металне, посебно означене
посуде, а остаци растварача у стаклене боце са одговарајућим натписом.
Отпадни раствори који садрже корозивне киселине сипају се у чисте стаклене
боце које се држе на безбедном месту.
Водени отпадни материјал уколико не садржи отрове или велики садржај
киселина се испушта у сливник који се при том добро испира водом.
Чврсти отпаци се стављају у одређене, означене посуде.
Отпаци натријума се уништавају растварањем у вишеструкој запремини
метанола, а крупнији комади се преносе пинцетом у посуду са керозином.
Остатак разливене живе треба сакупити, а површину где је жива била
разливена обрадити 20% раствором гвожђе (II)-хлорида или сумпорним прахом.
ЗАШТИТНА СРЕДСТВА ПРИ РАДУ
У ЛАБОРАТОРИЈИ
За сваки рад у хемијској лабораторији захтева се употреба:
 заштитног одела - лабораторијског мантила,
 заштитне маске са доводом чистог ваздуха или хемијским филтерима при
раду са отровним гасовима и парама,
 заштитних гумених рукавица при раду са супстанцама које нагризају или
продиру у кожу, као и при раду са отровним и лако запаљивим супстанцама.
 заштитних наочара са јаким стаклима:
o при операцијама код којих може доћи до прскања нагризајућих супстанци
(мешање киселина и база, ситњење чврстих база, топљење у отвореној
посуди);
o при раду са алкалним металима и при раду са експлозивним супстанцама;
o код свих радова у вакууму (при дестилацији под сниженим притиском,
евакуисању нових ексикатора);
o код свих радова под повишеним притиском (при реакцијама у аутоклавима,
при раду са гасовима под повишеним притиском).
ПРВА ПОМОЋ

При пружању прве помоћи треба се придржавати следећих

принципа:
утврдити врсту отрова која је изазвала тровање,
елиминисати отров из организма,
сузбити појаве тровања које угрожавају живот (парализа
дисања, шок, едем плућа),
хитно затражити помоћ лекара.
Почетак пружања прве помоћи састоји се у утврђивању:
врсте отрова и
начина тровања.
 
Пружање прве помоћи подразумева спровођење поступака за
елиминацију отрова из организма или његово разблаживање,
што зависи од начина уласка отрова у организам.
 
Ако је отров унет удисањем:
Може се јавити кашаљ, сузење, гушење, као и локални знаци
тровања.
Повређеног треба што пре изнети на свеж ваздух из затвореног
простора и ставити га у положај који му олакшава дисање.
Тровање гутањем:
Обично се испољава муком, гађењем, повраћањем, проливом,
боловима у стомаку и др.
Испрати уста водом, а по потреби може се изазвати повраћање.
Повраћање се не сме изазивати када су у организам унете
киселине и базе.
 
Тровање организма преко коже:
Манифестује се обично црвенилом коже, иритацијом, осипом.
Отрови са коже одстрањују се прањем оштећеног места сапуном
и обилним испирањем водом.
Отрови који делују на очи такође се упорно и дуго испирају
водом.

Ако је отрована особа без свести:

Не предузимају се никакве мере прве помоћи, јер оне могу да
доведу до гушења!
НАКОН ПРУЖАЊА ПРВЕ ПОМОЋИ,
ОБАВЕЗНО:
 

Затражити хитну
лекарску помоћ!
(Ако је могуће показати етикету или посуду).
 ЗАКЉУЧАК

Основе безбедности у лабораторији могу се

сажети у следеће две препоруке:
УВЕК и НИКАДА.
 УВЕК:
упознати се са поступцима за безбедност у лабораторији,
пре почетка експеримента пажљиво прочитати поступак и
упутство за рад,
проверити да ли је апаратура и уређај коректно састављен
и прописно опремљен,
свим хемикалијама руковати са највећом пажњом,
одржавати радно место уредним и чистим,
прикладно се обући,
прати руке при изласку из лабораторије,
носити заштитне наочари,
ако сте у сумњи и несигурности при извођењу
експеримента питати одговорно лице или пажљивије
прочитати упутства и поступке и отклонити недоумице.
 НИКАДА:
не изводити неауторизоване експерименте,
не радити сам у лабораторији,
не удисати хемикалије,
не пробати и не мирисати хемикалије,
не јести и не пити у лабораторији,
не пушити у лабораторији,
не трчати кроз лабораторију,
не узнемиравати и не ометати суседна лица.