Transport

ЗАШТИТА НА РАДУ ПРИ РУКОВАЊУ
СРЕДСТВИМА УНУТРАШЊЕГ
ТРАНСПОРТА
Иван Мијаиловић
1
УВОД
Безбедност и здравље на раду подразумева остваривање услова рада у којима се

предузимају одређене мере и активности у циљу заштите живота и здравља запослених и
других лица који на то имају право. Интерес друштва и сваког појединца је да се оствари
највиши ниво безбедности и здравља на раду, да се нежељене последице као што су повреде
на раду, професионалне болести иболести у вези са радом сведу на најмању могућу меру,
односно да се оствареуслови рада у којима би запослени имао осећај задовољства при
обављању својихпрофесионалних задатака.
За остваривање оваквог циља неопходан је систематски приступ у превентивном
деловању и повезивање свих субјеката који су носиоци одређених обавеза и активности на
националном нивоу, али и шире, са међународним институцијама у овој области. Њихова је
дужност да се старају о спровођењу утврђених правила, мера и стандарда о условима рада и
стална брига да их мењају и усаглашавају са технолошким и друштвено-економским
развојем како би се унапредила безбедност и очувало здравље запослених.
Безбедност и здравље на раду добија све више на значају, посебно у поступку
придруживања ЕУ, где ће наша земља морати да у своје законодавсто имплементира бројне
европске стандарде везане за ову област. Један од њих је и увођење OHSAS1 менаџмент
система, ради смањења ризика настанка незгода, како са аспекта запослених тако и целог
предузећа. Предузећа која немају развијену безбедност и здравље на раду, као последице
имају: велику одсутност са посла без правих замена, повећани број незгода (инцидената),
смањену продуктивност, мањи квалитет процеса и система и др.
Имајући у виду претходно наведено, циљ рада је да представи средства унутрашњег
транспорта, изврши поделу средстава, да основне појмове везане за средства унутрашњег
транспорта и дефинише опасности и прикаже мере заштите које треба предузимати како би
се ризици рада са средствима унутрашњег транспорта свели на најмању меру.
Због великог броја средстава које данас постоје и налазе се у употреби, није било
могућности да се у раду дају мере заштите за сва средства. Користећи усвојене поделе
средстава, дат је приказ средстава унутрашњег транспорта, са посебним освртом на
најпознатија и најзаступљенија средства прекидног и непрекидног саобраћаја, виљушкаре и
транспортере, са мерама заштите, а које траба да допринесу повећању безбедности лица која
их опслужују а тиме сведу ризике при коришћењу ових средстава на најмању меру.
1
Occupational Health and Safety Assessment Series
2
1. ТРАНСПОРТ
Транспорт преставља једну од најзначајнијих логистичких функција, делом због

високих трошкова која собом носи, а делом што заузима прво (транспорт сировина за
производњу) и последње место (транспорт готовог производа до потрошача) у производном
процесу. Практично, заустављање транспорта би значило заустављање производње. Стога је
од изузетног значаја за опстанак предузећа на тржишту, добро организовање и управљање
процесом транспорта.Како би логистички систем фукционисао исправно, уз што већи
учинак, неопходно је омогућити безбедно, маневрисање сировинама, материјалима и
производима. Сваки индустријски систем, мора располагати добрим логистичким
планирањем и контролом, како би се омогућило снабдевање, премештање, одлагање
разноврсног терета (производи, сировине, материјали).Добра координација свих
расположивих материјала у индустрији, почев од производње, преко складиштења, па све до
потрошача, захтева одређен вид транспорта.
Сав транспорт мора се одвијати на безбедан начин, како не би дошло до материјалних
штета, а што је још важније, да нема ризика по безбедност људи.
Транспорт у логистичком систему, има улогу да савладава просторни пут између
произвођача, потрошача и добављача.Транспортом се остварује веза између свих, елемената
у производно-потрошачком ланцу.Савлађивање простора и времена у логистици је у
многоме олакшано транспортним средствима и мерама транспорта.Постоје две, често
коришћење, поделе транспорта.Прва се базира на основу средине којом се врши транспорт,а
друга на односу транспорта и производног процеса - погона.
Подела транспорта и транспортних средстава на основу средине - средства којим се
транспортована роба креће, извршена је на следеће видове транспорта :
- железнички
- друмски
- водни
- ваздушни
- цевни
Друга подела која је извршена у на односу транспорта и производног процеса - погона
разликује :
- спољашњи и
- унутрашњи транспорт.
Спољашњим транспортом се врши преношење материјала у сфери промета. Њиме се
не врши никаква прерада материјала, већ само промена у локацији (повећава се употребна
вредност). Спољашњи транспорт се другачије назива и саобраћај, а он се појављује врло рано
- још са појавом размене добара.У инду-стријском систему, спољним транспортом најчешће
се обавља допремање сировина и материјала, транспорт средстава за рад и одвожење робе и
готових производа до места потрошње. Спољашњи транспорт се често дели на улазни и
излазни транспорт, односно прави се разлика да ли се ради о транспорту сировина и
полупроизвода према производном погону или се ради о транспорту готових производа ка
дистрибутеру, продајном месту или директно купцу. Ова подела се врши само због начина
управљања транспортом, док су транспортна средства индентична у оба случаја.
Под унутрашњим транспортом подразумевамо пренос материјала унутар предузећа,
од улаза материјала до складишта, од складишта до производње, између појединих радних
места унутар производног циклуса и од завршне израде до складишта.
3
1.1. УНУТРАШЊИ ТРАНСПОРТ
„Унутрашњи транспорт је пренос материјала и производа као предмета рада унутар

било које врсте материјалнепроизводње у оквиру које се врше физичке или друге промене на
предмету рада. Овај транспорт при томе обухвата све транспортне и помоћне операције у
фази припреме и израде предмета рада и његовог претварања у производ до стављања
производа у промет
Унутрашњи транспорт обухвата сваку промену места материјала, укључујући и неза-
вршену производњу, унутар индустријског производног погона, с циљем планског
снабдевања материјалом главних, помоћних и споредних одељења као и појединих радних
места у поменутим одељењима. Почиње са пријемом допремљеног материјала средствима
спољног транспорта, а завршава се утоваром готових производа у транспортна средства
спољног саобраћаја из складишта готових производа
Унутрашњи транспорт је функција која обухвата све поступке кретања унутар фабри-
чког круга, укључујући утовар, истовар, слагање, складиштење све док се истовремено дога-
ђа нека друга обрада или чисти складишни простор, према Gablers Wirtschaft Leksikon.“2.
Унутрашњи транспорт се одвија :
o унутар погона,
o између погона,
o од погона до унутрашњег складишта,
o унутар унутрашњег складишта,
o од унутрашњег складишта до погона,
o унутар улазног складишта,
o од улазног складишта до погона,
o од погона до излазног складишта,
o унутар излазног складишта и
o од излазног складишта до превозника.
1.1.1. КЛАСИФИКАЦИЈА ТРАНСПОРТНО-МАНИПУЛАТИВНИХ

СРЕДСТАВА УНУТРАШЊЕГ ТРАНСПОРТА
Механизацију у унутрашњем транспорту чине мобилни технолошки елементи којима

се реализују процеси и операције (транспорт, претовар, сортирање, слагање, складиштење и
комисионирање), а то су различите фамилије и техничка решења, која уз инфраструктурне
фиксне технолошке елементе (рампе, складишта, манипулативне површине, приступне
путеве и др.), чине врло сложену структуру од чијег степена зависи усклађеност и
ефикасност претоварних процеса.
Како се у пракси појављује велики број средстава механизације, с врло различитим техно-
лошко-експлоатационим својствима, потребно је ради избора одговарајућег средства и најра-
ционалнијег коришћења постојећих извршити њихову класификацију, према:
 транспортном подручју (линија, површина, простор),
 кинематици кретања односно покретљивости (фиксна, слободна - мобилна, принудно
вођена),
2
Бранко Давидовић „Интралогистика – Унутрашњи транспорт“, Крагујевац, 2012. година, стр. 6
4
 облик транспортне путање (хоризонтална, коса, вертикалана),
 начину преношења погонске силе, механички (нпр.од електромотора), самокретни
(под силом теже), пнеуматски и хидраулични (под силом струјања ваздуха, млаза воде
и др.), електродинамички (у металургији код преноса ужареног метала, конвејери за
феромагнетне материјале и др.),
 врсти материјала са којима манипулишу (комадним, расутим, течним или гасовитим),
 принцип рада (дисконтинуална, континуална), табела 1.1.
Транспортна средства за унутрашњи транспорт
Континуално дејство Периодично дејство

Покретни столови
Покретни столови Регална манипулативна
Транспортер са ваљцима Дизалице Лифтови
возила
Плочасти транспортер
Мостовска дизалица Апарат за опслуживање Лифт за особље
Тракасти транспортер
Висећа дизалица регала Лифт за терет
Утоварни транспортер
Дизалична возила Апарат за утовар регала Покретне степенице
Конвејер
Обртна дизалица Висећа дизалица
Постројења подземног
Портална дизалица Утоварна дизалица
транспорта
Покретна дизалица
Ланчани транспортер
Утоварна дизалица
Клизнице
Спирална клизница Подна транспортна средства
Клизни транспортер
Елеватори
Безшинска Шинска Вожена
Колица са дизалицом Колица са платформом Транспортни
Колица са високим дизањемЛокомобили системи без возача
Портални виљушкар Кипери
Тегљач
Виљушкар
Табела 1.1. Класификације транспортно-манипулативних средстава према принципима рада
 карактеру деловања вучне силе, са вучним елементом (трака, ланац, уже...) и без
вучног елемента (пужни, вибрирајући, ваљкасти конвејери ...),
 броју степени слободе кретања захватног органа, на средства са једним степеном
слободе (линијско хоризонтално или вертикално кретање), средства са два или више
(површинска), са три (са слободним дејством радног органа у простору) степена
слободе као и средства с дејством радног органа у ограниченој просторној зони,
 начину кретања материјала, средства код којих се материјал и вучни орган крећу у
истом смеру (с преносом материјала само у једном смеру, континуално), средства код
којих се материјал креће у супротном смеру од кретања радног органа и средства код
којих се захватни орган креће у месту, а материјал иде кроз или око њега до места
истовара,
 врсти технолошких захтева, средства за утовар, претовар или само истовар,
 месту обављања технолошких операција и делатности у којој се користе у транспорту,
грађевинарству, рударству (подземна и површинска екплоатација) и др.,
 транспортним релацијама: средства са фиксним путањама (лифтови, транспортери,
AGVs), са делимично утврђеним путањама (дизалице, слагачи) и са слободним
релацијама (дизалице на возилима, роботи).
Свака од ових класификација може се даље декомпоновати на под групе у зависности од

карактеристика средстава прилагођених специфичним условима рада. Све ове и друге поделе
треба ближе да идентификују карактеристике одређених средстава, на основу којих се може
изучавати и пројектовати одговарајућа технологија рада. Код класификације транспортних
5
средстава може се користити истовремено већи број критеријума.
1.1.2. ПОДЕЛА СРЕДСТАВА УНУТРАШЊЕГ ТРАНСПОРТА
Средства унутрашњег транспорта можемо поделити:

Према погону :
o транспортна средства са ручним погоном,
o транспортна средства са механичким погоном,
o транспортна средства са гравитационим погоном.
Према правцу дејства:
o транспортна средства са хоризонталним дејством,
o транспортна средства са вертикалним дејством,
o транспортна средства са комбинованим дејством.
Према положају:
o подна транспортна средства,
o висећа транспортна средства.
Према материјалима:
o расуте
o комадне
o течне
o комбиноване
Према степену аутоматизације:
o неатоматизоване
o полуаутоматизоване
o централизоване
o роботизоване
Према начину рада:
o транспортна средства прекидног дејства,
o транспортна средства непрекидног дејства.
Као најобухватнија подела прихваћена је подела према начину рада, на средства прекидног
дејства (периодично, циклично, дисконтинуално) инепрекидног дејства (континуално).Ову поделу
ћемо даље разложити на под групе у зависности од карактеристика средстава прилагођених
специфичним условима рада, и користити у даљем раду за приказ средстава и мера заштите.
Подела средстава унутрашњег саобраћаја према начину рада :

Средства прекидног дејства
- Транспортно манипулативна возила
o Колица
o Трактори и вучни сасатави
o Карете
o Палетна колица
o Виљушкари
- Дизалице
o Мосне
6
o Рамне
o Порталне
- Аутоматски вођена возила
Средства непрекидног дејства
- Са вученим елементом
o Тракасти транспортери
o Елеватори
o Конвејери
o Редлери
- Без вучног елемента
o Завојни транспортери,
o Вибрациони и инерциони транспортери,
o Ваљкасти транспортери,
o Гравитациони транспортери
o Пнеуматски транспортери,
o Хидраулични транспорт
7
2. СРЕДСТВА УНУТРАШЊЕГ ТРАНСПОРТА
СА ПРЕКИДНИМ ДЕЈСТВОМ
Средствима с прекидним (цикличним) дејством рада премештају се материјали и/или

производи у циклусима, при цему се средство и/или захватни орган, могу кретати
праволинијски (хоризонтално, вертикално, косо), кружно и у простору (слободним
путањама). Врсту кретања дефинише кинематика рада захватног органа, односно,
конструктивне карактеристике средства механизације. Премештање се врши периодичном
сменом радног и повратног (нерадног) хода захватног органа или средства, односно,
одвојеним кретањима у товареном и празном стању или преко оба кретања у товареном
стању. Основна је карактеристика која наглашава разлику између ових и средстава с
непрекидним дејством, што је капацитет код средстава са прекидним дејством обрнуто
сразмеран висини, дужини и брзини преношења материјала, док је код средстава с
непрекидним дејством константан у односу на висину и дужину преношења, а променљив у
односу на брзину. Врло широко поље рада и специфицни услови експлоатације створили су
различите конструкције средстава с прекидним дејством, која се могу поделити у три
основне групе:
o транспортно-манипулативна возила (трактори и вучни састави, колица, слагачи), која
се слободно крећу по оперативној површини,
o дизалице и дизалицна постројења, која су везана за кретну стазу или се слободно
крећу по оперативној површини,
o аутоматски вођена возила (AGVs)3
Свака од ових група може се даље поделити на подгрупе према разним обележјима,
тако на пример, дизалице и дизалицна постројења класификују се према:
o месту локације (индустријске, металуршке, грађевинске, пловне, железничке и друге),
o конструкцији возног построја (на гусеницама, на металним точковима, на
пнеуматицима на баржама - понтонима),
o врсти технолошке операције (утоварне, истоварне, утоварно-истоварне),
o врсти материјала (за комадне, расуте, течне и гасовите) и др.
o врсти погона (са електричним и СУС моторима).
o конструктивном облику (конзолне, торањске (грађевинске), мосне, рамне, порталне,
полупорталне, ауто дизалице, котураче, чекрци и ручне дизалице).
Тако на пример, индустријске дизалице могу се класификовати на: зидне, дизалице
без горњег ослонца (дизалице на стубу), стубне са стрелом (дерик кран), чекић кран, мосне,
складишне и др
Све ове и друге поделе указују на то да се у основи као конструктивно решење већине
средстава са цикличним дејством користи дизалични механизам, а да су радни органи и
техничке карактеристике прилагођене захтевима технолошког процеса и да се иста или
слична средства механизације користе у више делатности.
3
AGVs - Automated Guided Vehicles (аутоматски вођена возила)
8
2.1. AGVs – АУТОМАТСКИ ВОЂЕНА ВОЗИЛА
Код рада низа средстава са цикличним дејством у великој мери је значајан утицај
људског фактора на ефикасност и тачност рада током реализације појединих делова циклуса.
То утиче како на време циклуса, тако и на поузданост средства, ниво грешке у раду, као и
саму безбедност. У циљу смањења утицаја субјективног фактора на реализацију
транспортних захтева у унутрашњем транспорту, тежило се елиминацији човека из ових
процеса. Почеци ових решења јављају се 50-тих година прошлог века, увођењем
аутоматизованих тегљача, док 80-их год долази до бурног развоја ових возила. Срећу се у
индустрији на монтажним линијама, робно-транспортним центрима, терминалима,
болницама, и др.
Погоњена су електро мотором или акумулаторским батеријама. Служе за руковање
разних терета од палета, комадних терета, контенера и других појавних облика у транспорту.
Управљање AGVs возилима може бити делимично и потпуно аутоматизовано.
Делимично аутоматизовано, тзв. хибридна возила, где човек обавља одређене задатке,
спуштање, подизање терета, стављање терета на радни орган
Потпуно аутоматизовано - аутономне јединице за руковање теретом.
При развоју решења AGVs возила један од основних елемената је возило које реализује
транспортни захтев. Различити типови транспорта и транспортних задатака, довео је до
развоја великог броја AGVs возила, које можемо класификовати у следеће групе:
- трактори (тегљачи),
- палетна колица,
- транспортна возила
- и специјална возила
Слика 2.1. Примери примене аутоматски вођених возила
Предности AGVS-a :
1. велика флексибилност у промени транспортне путање и у прилагођавању захтевима
2. једноставна уградња у односу на конвенционалне системе
3. једноставно повећање капацитета увођењем нових возила
4. смањење оштећења робе
5. организација рада на знатно вишем нивоу
6. хуманији услови рада , у условима рада са присуством разних опасности
7. уштеда радне снаге
8. неосетљивост система на дужину радног времена, боја смена
2.1.1. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ПРИ РАДУ СА AGVs ВОЗИЛИМА
9
Аутоматизовани вођена возила (AGVs) су возила која су опремљена аутоматским
системима навођења и у стању су да прате прописане путање. За разлику од традиционалних
робота, AGVs возила нису манипулатори, већ су програмирана да прате одређену путању.
Главни економски бенефит од AGVs возила је смањење трошкове рада. Транспорт
материјала у унутрашњем транспорту увек представља и ризик, јер се јављају бројне повреде
услед људског фактора, односно недостатка пажње возача, пребрзе вожње, непоштовања
процедура итд. Значајна предност при при манипулацији теретима AGVsвозилима је да
ризик од повреда као последица људског фактора своди на минимум, јер AGVs
возиладетектују препреке, крећу се оптималном брзином и комуницирају са
особљем.Навигациони системи утврђују тачану позицију сваког AGVs возила у
погону.Систем за детекцију преперека је повезан са великим механичким браником који
траба да у контакту са лицем или предметом заустави возило. Ови браници су јефтинији од
нових виртуелних браника. Нови напредни „виртуелни“ браници елиминишу повреде од тзв.
"driver error" и омогућавају рад AGVs возила у оптималним брзинама.
Амерички стандард ANSI B56.54 дефинише мере безбедности за AGVs возила и то :
- корисници су одговорни за све факторе који утичу на рад и одржавање. Ова
одговорност укључује стабилност терета и обележавање путању на поду,
укључујући и окретање и маневрисање
- за AGVs возила у покрету звучни и визуелени индикатори упозорења морају бити
укључени
- AGVs возила мора да се аутоматски заустави, када дође до:
o одступања у путањи већој од 3-6 инча (7,5 - 15 цм) од спољне референтне
линије у зависности од начина вођења AGVs возила (да ли су возила
„жичано“ вођена или даљински управљана).
o губитака брзине,
o губљења референтних података о путањи кретања
o откривања предмета који се налази у правцу кретања ових возила
- на AGVs возилу морају бити доступна и команда за хитно заустављање
Слика 2.2 ХИТНО СТОП - Emergency stop на AGVs возила
Приликом откривања предмета који се налази у правцу кретања, сензор за детекцију

предмета ласерски врши детекцију предмета у три зоне и то зону безбедности, зону
упозорења и испитну зону са максималним радијусом безбедности. У зони упозорења,
возило даје упозорење или покреће маневар избегавања. У зони безбедности кретање возила
се аутоматски зауставља.
4
ANSI B56.5 Safety Standard for Guided Industrial Vehicles and Automated Functions of Manned Industrial Vehicles
10
Слика 2.3 Детекција предмета у зонама безбедности у односу на правац кретања AGVs возила
Саобраћајнице којима се крећу AGVs возила морају бити јасно обележене

На саобраћајницама морају постојати одговарајућа упозорења
На одређеним нивоима саобраћајница морају постојати безбедоносне капије и
заштитне ограде
Радници морају бити обучени за рад у окружењу ових возила.
За сва друга лица која раде или се могу наћи у кругу рада AGVs возила (нпр.
извођачи), мора бити организована обука са безбедан рад у радном окружењу ових возила.
Слика 2.4 Знак упозорења на саобраћајници са AGVs возилима
2.2. ДИЗАЛИЦЕ
Дизалице (кранови) су сложене дизаличне машине, намењене за преношење терета у

хоризонталној и вертикалној равни, која су везана за кретну стазу или се слободно крећу по
оперативној површини.
Дизалице се могу класификовати према различитим критеријумима. У поглављу 2.
Средства унутрашњег транспорта са прекидним дејством, дате су неке од могућих подела
дизалица. За избор дизалица са аспекта претоварних операција, најцелисходнија подела је са
аспекта конструкције.
Класификација дизалица према конструктивном облику може се извршити на:
конзолне, торањске (грађевинске), мосне, рамне, порталне, полупорталне, ауто дизалице,
котураче, чекрке и ручне дизалице.
Са аспекта реализације логистичких операција најважнија је подела на три групе
конструкција:
- Мосне
- Рамне
- Порталне
Мосне дизалице
Мосна дизалица има облик моста, по чему је и добила име, који се креће по високо
подигнутим шинама изнад оперативне површине. Шине по којима се креће мост код
затворених објеката ослањају се на грађевинску конструкцију објекта, а при раду на
отвореном, стаза се изводи као посебна конструкција од армираног бетона или челика.
11
Носувост варира у опсегу до 5000 kN, а распон од неколико метара до десетина метара (59
m).
Мост дизалице служи за кретање колицакоја носе захватни уређај са механизмом за
дизање и спуштање терета. Конструкција моста треба да обезбеди позиционирање захватног
уређаја дизалице по најкраћој путањи у свакој тачки оперативне површине. Поред моста у
главне елементе мосне дизалице спада погонски и механизам за управљање.
Мост се састоји од једног или два главна носача. У чеоним носачима су смештени
погонски и слободни точкови преко којих се мост ослања на стазу и остварује транслаторно
кретање. Управљање мосном дизалицом може бити из кабине, радног ходника, или аутома-
тско. Погон моста се код лаких дизалица изводи преко два погонска точка, симетрично
распоређена на чеоним носачима. Код тежих дизалица погон је на четири точка. данас се
углавном користи принцип појединачног погона са уграђеним електромотором и редуктором
директно на погонски точак. Колица представљају најважнији радни орган мосних и рамних
дизалица, и моги се пделити у две основне групе : лежећа и висећа колица.
Слика 2.5 Мосна дизалица
Рамне дизалице су превасходно намењене за реализацију различитих претоварних

задатака са комадним и расутим теретом на отвореном простору. Са развојем контејнерског
транспорта, рамна дизалица налази широку примену у контенерским терминалима.
Рамне дизаице се разликују од мосних суштински само у томе што је шинска стаза за
кретање спуштена у ниво оперативне површине, а конструкција која носи главне носаче
дизалице ослања се на четири ноге. Распон рамних дизалица се креће од 15 – 50 метара.
Рамна дизалица се гради у два облика:
- са обртно - покретном надградњом на којјој се налази стрела (која може бити са
променљивим дохватом или непокретна) и
- са конвенционалним колицима сличним као код мосне дизалице.
Слика 2.6 Рамна дизалица
Порталне - лучке дизалице су један од најстаријих конструктивних облика дизали-

чних постројења, чије је увођење започело још на почетку овогвека. Оне се састоје од
просторног крутог рама (портала) и обртне надградње са покретном стрелом. Портал се
изводи са три и четири ноге. Кодлаких дизалица статички одређених, портал је обично са три
ноге, док се код малих распона потрала (6 м) и велике носивости портали граде сачетири
ноге.Овај облик дизалице се показао као веома погодан за претовар комадне и расуте робе у
речним и поморским лукама.Порталне дизалице честопремошћава саобраћајну површину по
којима се крећу копнена превозна средства (друмска и железничка) тако да се процес
12
директногпретоварареализује цикличним понављањем промене дохвата стреле дизалице и
ротације обртне надградње, а код индиректног претовара роба се одлаже на доку или
прихвата приколицама и тракторима и одвози у складишта.Носивост порталних лучких
дизалица је у опсегу од 32 до 400 кН, максимална висина дизалице са подигнутом стрелом је
од 40 до 60 м, брзина кретања портала је 20 до 25 м/мин, брзина промене угла
стреле(дохвата) 40 до 90 м/мин, брзина обртања надградње 1 до 2 м и н , брзина дизања за
рад са куком код руковања комадном робом је 40 до 63м/мин и 40 до 80 м/мин при раду са
грабилицом
Слика 2.7 Портална – лучка дизалица
2.2.1. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ПРИ РАДУ СА ДИЗАЛИЦАМА
Приликом рада са крановима деси се велики број повреда на раду. Према анализама
америчког завода за статистику рада5 у периоду 1997 - 2006 године сваке године је смртно
страдало у просеку преко 80 лица од повреда задобијених од дизалица. У 90 % случајева ове
повреде су биле последица људске грешке. Узроци повреда које се дешавају при раду са
дизалицама могу бити различити, а најчешће се ради о преоптерећењу, превртању, ударима
при преношењу терета, падовима предмета са крана, блокирање лица у транспортном
простору, контакт са електричном струјом, транспортни радови итд.
Операције дизања су у суштини опасне активности. Увек треба имати у виду да до
несреће може доћи и када се врши одговарајућа обука, опрема правилно одржава према
правилима, запослени понашају на безбедан начин и присутни су и други аспекти програма
безбедности. Разлог лежи и у томе што су дизаличне операције превасходно зависисне од
механичких уређаја. Када се током рада догоди неки квар, током дизања или спуштања
терета, резултати могу бити катастрофални. Стога руковаоц увек мора имати на уму да он
има једини контролни утицај који може да смањи потенцијалну опасност.
Због обимности материје, и ограничености у раду, даће се само основна начела која
морају да се поштују при раду са дизаслицама.
Основно начело је да је опрема за рад безбедна само ако се пројектује, контролише,
израђује, користи и одржавау складу са савременим техничким, ергономским, здравственим,
образовним, социјалним, организационим и другим мерама и средствима за отклањање
ризика од повређивања и оштећења здравља запослених
Мере превенције се могу спровести у пракси само ако је опрема за рад:
1. Пројектована, конструисанаи израђенау складу са прописима o безбедностии здрављу
на раду, техничким прописима и стандардима;
5
Bureau of Labor Statistics, Crane-Related Occupational Fatalities, Fact Sheet, July 2008 www.bls.gov
13
2. Ако постоји прописана документацијана српском језику за њену употребу, одржа-
вање, транспорт, коришћење и складиштење са безбедносно-техничким податцима,
важним за оцењивање и отклањање ризика на раду;
3. Ако је смештена на радном месту у складу са прописима o безбедности и здрављу на
раду, техничким прописима и стандардима;
4. Ако опремом безбедно рукују стручно оспособљени извршиоци, који испуњавају
одговарајуће посебне услове, ако су ти услови прописани,
5. Ако се опрема одржава у исправномстању.
Основна правила којих се треба придржавати при раду са дизалицама:

1. Упутство за безбедан рад за руковање и одржавање дизалице мора бити документ
доступан сваком дизаличару. Упутство мора бити јасно, једноставно и са
практичним упутствима за правилан рад дизалице.
2. Сва лица се морају налазити ван подручја дизања терета у току рада дизалице.
Приликом померања терета забрањено је стајање испод терета. Никада се не
задржавај између терета и зидова - преграда и др. Увек предвиди сигуран пут за
спашавање од евентуалних опасности
3. Приликом рада на подизању и преношењу терета дизалице забрањено је кретање
испод дизалице. Радник који закача терет, дужан је да испрати кретање терета као
и да изврши стабилизацију терета додатном употребом ужади завезаних за терет.
4. Одмах напустити дизалицу у случају да настану компликације у току дизања,
спуштања или преноса терета. Операције морају бити стопиране у циљу
безбедности. Сва лица морају бити у положају удаљеном од радне површине
дизалице све док се квар не отклони
5. Операције дизања се предузимају са најмање три компетентне особе: Руковаоц
краном (дизаличар), руководилац и манипулатор теретом.
Дизаличар контролише иницијално дизање, померање и спуштање терета. Он је
одговоран док је терет у ваздуху.
Руководилац мора:
(a) бити лако идентификовани од других запослених при ношењу предвиђеног
заштитног одела, које је јасно означено тако да показује да је он ауторизовани
руководиоц.
(б) стајати иза терета који се диже у потребан положај у коме има добар поглед у
активност дизања.
(в) остати у комуникацији са руковаоцом теретом и дизаличарем сво време.
(г) држати руковаоца теретом увиду за време операција дизања.
Руковаоц теретом мора остати смирен за време дизања терета и припремити да
простор за дизање буде чист, да терет не буде лабаво везан за време дизања.
6. Изричито је забрањено за дизаличара да напусти радно место и остави подигнут
терете као и команде дизалице без надзора.
7. Обавезно, пре качења терета куку дизалице позиционирати тачно изнад центра
објекта који се подиже како би се избегло њихање и нагињање терета.
8. Забрањено је подизања терета под углом, односно повлачења терета дизалицом.
Овакав начин рада са дизалицом је неисправан и може проузроковати оштећење
сајле, неконтролисано кретање терета, те оштећење крана дизалице.
9. У случају рада са даљинским управљачем за дизалицу, пре рада са дизалицом
обавезно проверити стање кабла те да ли је кабл слободан.
10. Пре подизања и премештања терета обавезно осигурати путању кретања терета
као и кретања дизаличара у случају рада са дизалицом на даљинско управљање.
14
11. Врло је важно да сви радници који учествују у раду око дизалице и предмета који
се подижу познају барем сигнал за принудно заустављање операције подизања у
случају да примете потенцијално опасну ситуацију.
За безбедан рад са дизалица врло су важни прегледи и одржавања дизалице. Рокови,

динамика и обим радова на прегледу и одржавању мора бити поштован у потпуности. Они
требају бити дневни - пре почетка сваке смене, недељни, месечни и годишњи. У прописаним
роковима у складу са позитивним законским прописима морају се радити и периодични
прегледи од стране овлашћене установе.
2.3. ТРАНСПОРТНО МАНИПУЛАТИВНА ВОЗИЛА
Ову врсту транспортних средстава карактерише интермитирајући транспорт.

Транспортни процес реализује се у циклусима који се састоје из радног (оптерећеног) и
повратног (нерадног) хода, ретко кад оба оптерећена. Транспортно-манипулативна возила
поседују изванредну способност прилагођавања различитим транспортним задацима,
избором одговарајућег захватног уређаја чиме се могу реализовати најразличитији
транспортни задаци, тако да се дефинишу као универзална средства. Спадају у групу
средства са цикличним дејством, слободно се крећу, могу да раде на релативно широком
простору и захваљујући захватном уређају поседују веома важно својство активног
захватања и одлагања материјала, то јест рад без помоћи радника или неке друге техничке
јединице.
Захваљујући овом својству она могу да опслужују више изворишних и циљних тачака
у систему токова материјала и веома су флексибилна на промену Layout-a. Однос сопствене
масе код појединих конструктивних облика и корисне носивости није повољан што посебно
важи за варијанте са тзв. слободно ношеним теретом, због неопходне примене противтега
којим се обезбеђује стабилност на превртање. Захваљујући напретку аутоматизације и
разним облицима сензора за безбедности, то јест спречавање контакта са регалима и другим
транспортно-манипулативна средства постала су ефикаснија и знатно лакша за оплуживање.6
Транспортно-манипулативна возила се слободно крећу по оперативној површини, без
строго дефинисане путање, вођена шином или сензорском стазом. У интралогистици
представљају најдоминантнији облик транспортне технике, јер их посебно карактерише
велика флексибилност, са великом применом у различитим индустријским областима, пре
свега због добрих манаварских способности. Управљање њима изазива велико психо-
физичко напрезање руковалаца, а захтевају и интензивно одржавање. Могу да буду са
уређајем за подизање (слагање) или без њега. Управљање је обично мануелно, али се данас
развијају и системи са аутоматским управљањем.
Што се тиче погона, може да буде мануелан, електро, дизел и гасни. Код транспорта у
затвореним објектима доминантна је примена електро-погонских система. Код комбинованог
рада у затвореном и отвореном простору, широку примену имају системи са гасним погоном.
У условима рада на отвореном доминира дизел погон. У зависности од конструкције ова
група транспортно-манипулативних возила класификује се према различитим
критеријумума: правцу кретања, способности за подизање терета, врсти погона, броју
точкова којима се ослањају на подлогу, начину управљања, способности захватања, слагања
и одлагања терета и позицији опслужиоца (руковалаца средством). Поједини произвођачи,
дистрибутери средстава и шира јавност, користе различите називе за иста средства, али и
исте називе за различита средства и уређаје. Различитост у дефинисању и означавању ове
врсте механизације створио је инхомонигенитет, што доводи до не слагања у стручној и
научној јавности.
6
15
Стандардом SRPS ISO 5053:2001 (DIN ISO 5053:1994) дефинисане су класе
транспортно - манипулативних средстава, чиме је успостављен сврсисходан систем
класификације, табела 1.2.7
Дати су типични конструктивни облици, независно од ознака и назива које користе
произвођачи и остали већ је у први план стављена функционалност у интралогистичким
системима. По функцији нека средства само носе материјал са возачем или без њега, нека
само вуку терет, а нека и носе и вуку терет, са возачем или без њега. У нашој земљи из
области средстава унутрашњег транспорта сагласно са ISO стандардима постоји 50
стандарда од којих су неки за потврђивање, повлачење или усвајање у наредном периоду.
Транспортно манипулативна возила користе се за хоризонталан и вертикалан
транспорт и слагање комадних терета у производним системима, складиштима, отвореним
радним зонама, рампама, манипулативним површинама и робним терминалима свих врста.
Она су предодређена за транспорт на кратким и средњим растојањима, пре свега у условима
токова материјала малог и средњег интензитета и то материјала који је постављен на палете,
бокс кутије, мале контенере, или друге носаче, или се транспортује у појавном облику.
Кодирана транспортно - манипулативна средства

(еквивалентан DIN-ISO 5053)
ISO код Српски назив Engleski naziv
3.1.1 Колица са фиксном висином платформе Fixed platform truck
3.1.2.1 Вучни индустријски трактор Industrial towing tractor
3.1.2.2 Потискујући трактор Pushing tractor
3.1.3.1.1 Виљушкасти слагач (виљушкар) са три или четири точка Counterbalanced lift truck (FLT)
Потискујући слагач (Mast/Gabel)) са извлачењем уређаја
3.1.3.1.2 Reach truck (mast /fork)
за дизање и носачем виљушки
3.1.3.1.3 Слагач са подупирачима. Опкорачни виљушкар Straddle truck
3.1.3.1.4 Виљушкаста колица за високо подизање. Слагач палета Pallet stacking truck
3.1.3.1.5 Колица за високо подизање Platform stracking truck
Колица за високо подизање са командним местом
3.1.3.1.6 High-lift man-up truck
(човек горе)
3.1.3.1.7 Бочни слагач (са једне стране) Side loading truck
3.1.3.1.8 Теренски слагач Rough terrain lift
3.1.3.1.9 Бочни регални слагач са две стране Lateral stacking truck (SL)
3.1.3.1.10 Регални тространи слагач Lateral and front stacking truck
3.1.3.1.11 Портални слагач High-lift straddle truck
3.1.3.2.1 Виљушкаста палетна колица Pallet truck
3.1.3.2.2.2 Колица са подизном платформом Stilago (platform) truck
3.1.3.2.3 Портални слагач за ниско подизање без слагања Low-lift straddle carrier
3.1.3.3 Слагач за комисисонирање Order picking truck
Табела 1.2. Кодирано транспортно –манипулативна средства
2.3.1. ПОДЕЛА ТРАНСПОРТНО МАНИПУЛАТИВНИХ ВОЗИЛА
Ради лакшег праћења транспортно манипулативна возила се могу класификовати на:

- колица
- трактори и вучени састави
- карете
- палетна колица
- портални слагачи
- виљушкари
Колица су најпримитивније средство ове групе и намењена су за транспорт лаких
терета на краћим дистанцама (до 50 метара) у процесима малог интензитета. Користе се пре
свега као помоћна транспортна средства у процесима где се појављује спорадична потреба за
7
16
транспортом. Могу бити са једним, два, три и четри точка. Према управљању се деле на
колица са управљањем преко слободно вођених точкова или са управљањем преко руде.
Слика 2.8 Колица
Трактори и вучни састави у зависности од намене граде се са веома различитим

техничко-експлоатационим карактеристикама. У претоварним процесима употребљавају се
углавном мали вучни трактори са електробатеријским погоном и СУС мотором.
Слика 2.9 Трактори и вучни састави
Карете (колица са моторним погоном) су најстарији облик транспортно-

манипулативног возила које је још увек у употреби без радикалних промена у коцепцији
градње. Намењена су за транспорт компактних комадних терета, тј. палетних товарних
јединица, а пошто су опремњена уређајем за подизање и спуштање терата поседују особину
активног захватања и одлагања терета.
Слика 2.10 Карете
Виљушкари су најразвијенији облик транспортно манипулативних возила и о њима

ће детаљније бити речи у следећем поглављу.
17
18
3. ВИЉУШКАРИ
Слагачи код нас је познатији под називом виљушкари, су транспортна средства са

функцијом руковања који помоћузахватног уређаја захватају, преносе и одлажу различите
облике терета, уз извесне изузетке средстава, како са пода тако и са било које висине. Као
најраспрострањенији облик транспортно-манипулативног средства са слободним кретањем,
слагачи реализују најразличитије задатке како на фронту претовара тако и у складишним
зонама и робно дистрибутивним центрима.8
Виљушкари су дизалично-транспорта средства унутрашњег транспорта прекидног
дејства и намењена су транспорту унутар фабричких хала и складишта, као и транспорту на
краћим растојањима у кругу предузећа. Пренос терета врше у хоризонталном и вертикалном
правцу на краћим растојањима и у њима је спојена функција дизања и спуштања и терета,
као и његовог преношења, стога не треба да чуди њихова широка распрострањеност.Служе
за транспорт већих комадних терета, мањих комадних терета на палетама и расутог терета у
садуцима или корпама.Употребом додатнох уређаја уместо виљушки, могуће је
манипулисати различитим теретима ( транспорт цеви, тепиха,ролни, буради итд) или
изводити радње које нису директно везане за транспортовање.
Састоје се из шасије основног возила са погонским уређајем, вертикалним стубом са
једним или више рамова, погонским системом за дизање са захватним органом у облику
виљушки које се крећу дуж стуба, системом за нагињање рама и управљачким уређајем
смештеним у кабини виљушкара.
Ослањају се на четири или три точка, тако да су предња два точка погонска и
неуправљачка, а задња два или само један служе за управљање. Захваљујући својим
карактеристикама обезбедили су незамењиву улогу у пословима подног унутрашњег
транспорта.
Виљушкари су унутар своје области имају велику предност у односу на друга
транспортна средства јер поседују следеће карактеристике:
- велика маневарска способност,
- релативно велика носивост
- не захтевају посебне колосеке и стазе за кретање
- релативно велике брзине кретања и дизања
- независност манипулативног простора од извора енергије
- релативно велика висина дизања у случају примене телескопског рама
- додатном надградњом проширују област примене
- слободна и брза примена у свим областима предузећа
- лака прилагодљивост променама технолошког процеса
Поред наведених предности виљушкари имају и одређене недостатке:
- мала проходност
- ограничена носивост и способност утовара
- захтевају квалификован персонал
- рад на граници стабилности
Економичан рад виљушкара подразумева ако диже терет 80% времена, а 20% времена
проведе у кретању, односно ако ради на одстојањима до 50 метара, а ретко до 100 или 120
метара. Повећање економичности виљушкара постиже се употребом специјалне опреме и
уређаја који су прилагођени врсти и облику терета, складишту и др.
Основне карактеристике виљушкара:
- Брзина кретања,
- Носивост,
- Висина дизања терета,
- Брзина дизања и спуштања терета и
- Угао нагиба подизног уређаја.
8
19
Данас је развијен велики број виљушкара, а за њихову поделукористе се различити
критеријуми, носивост, положај тежишта терета у односу на базу виљушкара, врста
погонског агрегата, итд. Постоје различите врсте виљушкара који су специјално прилагођени
врсти транспортованог терета и његовим особинама (облик, димензије, агрегатно стање,...),
као и локацији на којој се врши транспорт (висина, ширина, конструкција објекта...).
У зависности од појединих карактеристика, подела виљушкара може се извршити
према положају виљушке, према положају возача, према распореду и броју точкова, према
врсти погона, према уређајима за кретање, према конструктивним карактеристикама уређаја
за подизање терета. На основу претходно наведеног можемо дати следеће касификације
виљушкара:
1. Према положају виљушке:

o Бочни,
o Чеони,
o Четворосмерни виљушкари.
2. Према положају возача виљушкаре:
o Виљушкаре код којих возач седи окренут у правцу вожње,
o Виљушкаре код којих возач седи окренут попречно на правац вожње.
3. Према распореду и броју точкова виљушкаре:
o Виљушкаре са 4 точка,
o Виљушкаре са 3 точка.
4. Према врсти погона виљушкаре:
o Ручни виљушкари (са ручним подизањем и гурањем терета),
o Виљушкари са СУС моторима (дизел, бензин, гасни),
o Електробатеријски виљушкари (електровиљушкари).
5. Према преносу моторног погона на елементе кретања виљушкаре:
o Точкаше,
o Гусеничаре
6. Према конструктивним карактеристикама уређаја за подизање виљушкаре:
o Класични (конзолни),
o Са стубом који се увлачи,
o Специјални.
Слика 3.1 Типови виљушкара
20
3.1. КОНСТРУКЦИЈА ВИЉУШКАРА
Виљушкари су по својој конструкцији врло сложене машине.Састављени су из

великог броја делова, који су међусобно повезани у више група или склопова и сви
виљушкари имају исте склопове или барем функционишу по истом принципу.
Делови Безбедносна средства

1. Усправна катарка A.Граничник за терет
2. Хидраулични цилиндар B.Сирена
3. Виљушке C.Резервни аларм
4. Носач виљшки D.Заштита изнад главе
5. Погонски точкови E.Светло
6. Управљачки точкови F.Заштитни скелет
7. Шасија G.Вешање седишта
8. Ручна кочница H.Сигурносни појас
9. Кочница
10. Против тег
11. Ознака макс. носивости
и висине подизања
12. Седиште
Слика 3.2 Основни делови виљушкара
Најважнији склопови виљушкара су:

- Шасија,
- Погонски уређај,
- Уређај за кочење,
- Урађај за управљање,
- Хидраулични систем и
- Систем за дизање.
21
Слика 3.3 Илустрација техничких решења склопова неких типова виљушкара
Шасија код виљушкара израђена је од јаког челичног лима и њена улога је та да даје
виљушкару облик, повезује све делове и склопове у целину и штити их од механичког
оштећења, тј. од свих спољашњих утицаја. Код чеоног виљушкара је са предње стране рама
зглобно повезан уређај са дизање терета. Чеони виљушкар се класификује и као виљушкар са
слободно ношеним теретом, што значи да је тежиште терета стално изван базе виљишкара.
Чеони виљушкари као део шасије позади имају противтег који му са осталим
деловима обезбеђује стабилност и равнотежу, како би се задовољио услов да момент
уравнотежења буде већи од момента претурања:
9
φ =Mp/Mu ˃ 1 Mu ¿ Mp
где су: Mp – момент претурања,Mu-момент уравнотежења, φ – коефицијент стабилности ( бездиме-нзионална
величина.)
Због велике тежине контратега код чеоног виљушкара је неповољан однос носивости
и сопствене тежине - код лаке и средње класе носивости тај однос је 1 : 2, двоструко је већа
сопствена тежина од носивости, а код већих носивости тај однос је повољнији, због већег
размака осовина
Чеони виљушкари се масовно граде са електробатеријским погоном и СУС-мотором.
Данас се електровиљушкари масовније граде са већом носивошћу (до 75 [kN]).
Електровиљушкари имају мању тежину контратега. Функцију противтега код
електровиљушкара делимично су преузеле батерије.
Погонски уређај обухвата мотор и све оне делове који преносе енергију од мотора на
погонске точкове. Код виљушкара са моторима СУС погон је на предњим точковима, а само
неки теренски виљушкари имају погон и на предњим и на задњим точковима. Код
електровиљушкара са 4 точка погон је увек на предњим точковима, а код конструкције са 3
точка може бити на предњем или на задњем точку. Примере распореда точкова и погона на
точковима код виљушкара дато је на слици 3.410
Слика 3.4 Примери распореда точкова и погона на точковима код виљушкара
9
Јовановић М. „Заштита при унутрашњем транспорту“, Факултет заштите на раду, Ниш, 2011. год., страна 44
10
22
Уређаји за кочење код виљушкара су углавном на предњим точковима, а понекад на
задњим. Возна кочница је увек ножна, а паркирна ручна. Ножна кочница је обично
хидраулична, док је ручна увек механичка. Код малих виљушкара ножна кочница може бити
механичка, док је код већих она пнеуматска.
Уређаји за управљање виљушкаром је волан. Механизам за управљање код

виљушкара са четри точка сличан је као код аутомобила с том разликом што се виљушкаром
управља задњим точковима. Управљање се, због великог оптерећења на предњим точковима,
искључиво изводи прекозадњих точкова помоћу полужног механизма или хидростатички.
Модерни и тежи виљушкари имају уграђене хидрауличне или серво волане за лакше
управљање.
Слика 3.5 Уређај за управљање виљушкара
Хидрауличним системом називамо склоп свих хидрауличних компоненти који су

међусобно спојени цевима у којима се налази уље које кружи за време рада виљушкара. Овај
систем се користи за хидрауличне кочнице, а нарочито за радне операције дизања, спуштања,
нагињања и др.
Механизам за дизање је карактеристично својство многих виљушкара је уређај за

вертикалано подизање терета са захватним уређајем у облику виљушки. Поред виљушки за
специјалне случајеве користи се и широка гама различитих захватних уређаја. Уређај за
подизање често пута означен као јарбол (телескоп), представља значајан део транспортно-
манипулативног средства, који обезбеђује својство слагања терета. У пракси егзистира
неколико конструктивних облика уређаја за подизање:
o једноделни телескоп за подизање без или са малом слободном висином подизања,
o дводелни телескоп без или са малом слободном висином подизања,
o троделни телескоп без или са малом слободном висином подизања,
o дводелни телескоп са пуном слободном висином подизања,
o троделни телескоп са пуном слободном висином подизања,
o четвороделни телескоп без или са малом слободном висином подизања,
o четвороделни телескоп са пуном слободном висином подизања.
Уређај за дизање терета код виљушкара састоји се од: рама са виљушком као
захватном направом (носачем) и хидрауличког погона за подизање и нагињање рама. Рам се
израђује од "U" или "I" профила и служи као вођица колицима на која су окачене виљушке.
Између вертикалних носача рама у центру је постављен хидраулични цилиндар који преко
ланца са ламелама подиже захватни уређај. Централно постављен хидраулични цилиндар не
обезбеђује добру видљивост возачу, тако да се данас та концепције све ређе примењује,
односно замењена је са два паралелно постављена цилиндра непосредно уз вертикалне
носаче рама.
23
Уграђивањем више рамова по систему телескопа омогућено је постизање веће висине
дизања уз задржавање спољних габарита рама у прихватљивим границама које омогућавају
кретање виљушкара кроз стандардне димензије врата у индустријским објектима. У градњи
виљушкара, поред система са једним рамом користе се за веће висине дизања и
конструктивна решења са два, три и четири рама.
Кретање по висини реализује се комбинацијом подизног хидрауличног цилиндра и
ланчаног погона, који је изведен као котурача. Шематски приказ уређаја за дизање састоји се
из једноделне катарке и котураче на врху хидрауличног цилиндра, спољног рама („АМ“),
хидрауличног цилиндра („HZ“), слика 3.6 11
а) Шематски приказ б) Приказ уређаја за

уређаја подизање терета са рамом за дизање
Слика 3.6 Механизам за дизање код виљушкара
Уређај за подизање поседује поред рамова, хидрауличног цилиндара и специјална

колица за ношење плоче на коју се качи захватни уређај, а која се крећу по унутрашњем
раму. Код уређаја за подизање терета посебно је карактеристична тзв. слободна висина
дизања којом је одређена висина подизања виљушки, али без извлачења унутрашњег рама
телескопа. Код телескопских система нормална слободна висина дизања је 150 мм. У
одређеним случајевима када слагач ради у возилу или контенеру захтева се велика слободна
висина подизања без извлачења рама, да не би дошло до оштећења возила, то јест пробијања
крова. У оваквимслучајевима користе се специјалне конструкције код којих је слободна
висина подизања 100 мм до 270 мм.
3.2. СПЕЦИЈАЛНИ ЗАХВАТНИ УРЕЂАЈИ ВИЉУШКАРА
Конвенционална конструкција виљушкара са виљушкама је примарно прила-гођена за

рад са компактним јединицама у облику палете или контејнера. Иако су по њој добили име,
виљушка није једини облик захватног уређаја који се користи у виљушкарској техници,
поред виљушке користи се читав низ захватних направа које су прилагођене различитим
облицима терета и задатака (транспорт цеви, ролни, буради и др.).
Специјални захватни уређаји су:
- Уређаји који олакшавају и убрзавају руковање палетизованих терета (продужеци за
виљушке, ротатори, потискивач)
- Уређаји који омогућавају руковање непалетизованих терета (трн, конзола, кашика,
кљешта)
- Разни облици заштитних решетки које код руковања кабастим теретом обезбеђују
заштиту возача виљушкара
- Уређаји који омогућавају реализацију операција које нису у домену претоварног
задатка (радне корпе за монтажу или репаратуру инсталација у халама и др.).
Због широког спектра примене виљушкара и њиховог присуства у скоро свим гранама
индустрије, па и привреде уопште, имамо разне облике специјалних захватних уређаја за
11
24
виљушкаре: виљушкаре са зглобом за поставњање у вертикала положај, захватна направа са
трновима за транспорт цевастих материјала и котурова, ротациона кљешта, заштитни рам за
возача, контејнер са покретним дном за пражњење, контејнер за превртање, кашика за расут
материјал, кашика за потискивање расутог материјала, ковачка кљешта, држач терета,
потискивач, уређај за превртање палетних јединица, конзола, конзола са витлом, грабилица
на конзоли, конзола са покретном куком, кљешта за сандуке, кљешта за бурад, кљешта за
бале, кљешта за ролне папира (захватани уређаји су набрајани тако како им је редослед на
слици 3.7
Слика 3.7 Различити специјални захватни уређаји код виљушкара
3.3. КЛАСИФИКАЦИЈА ВИЉУШКАРА
Виљушкари изводе радне операције премештања и складиштења материјала и готових

производа у унутрашњем транспорту и као такви морају да испуне низ услова:
- да одговарају постојећим карактеристикама транспортних путева
(ширина, равна подлога и носивост подлоге),
- да дужина транспортних путева одговара економичној употреби виљушкара,
- да носивост међуспратне конструкције одговара употребљеном виљушкару у
случају етажне примене,
- да одговара карактеристикама материјала који се транспортује,
- да може савладати евентуалне нагибе и успоне транспортног пута,
- да висина дизања буде усклађена са слагањем по нивоима или регалима,
- да се познаје однос рада који се остварује операцијама транспорта и неопходног
дизања при складиштењу и
- да се познаје однос кретања напред и кретања уназад.
25
Због великог броја виљушкара (резултат њихове широке примене) и њиховог све
већег броја, неопходне је дефинисати критеријуми који омогућују њихово класификовање. За
класификацију виљушкара користе се различити критеријуми, и то:
- Носивост
- Врста погонског агрегата,
- Положај тежишта терета у односу на базу виљушкара
3.4. НОСИВОСТ ВИЉУШКАРА
Према носивости виљушкари се дела на:

- лаки …………… до 12 [kN],
- средњи преко .... 12 до 32 [kN],
- средње тешки.... преко 32 до 80 [kN]
- тешки …………. преко 80 до 500 [kN].
За решавање специјалних претоварних задатака раде се виљушкари са екстремно

великом носивошћу, где је горња граница носивости померана на 800 [kN]. Максимална
носивост виљушкара износи око 4 тоне, а интервал носивости се протеже од 0,5 до 4 тоне.
Носивост виљушкара је зависна од положаја терета. Да не би дошло до претурања виљу-
шкара мора бити задовољен услов:
Gt l <G v l v
Слика 3.8 Носивост виљушкара у зависности од положаја терета
Из приказаног се може видети како момент који ствара тежина виљушкара (Gv) мора
бити већи од момента који ствара тежина терета (Gt), тј. ти моменти су функције удаљености
од равнотежног положаја точка. Према томе, може се графички приказати носивост
виљушкара у зависности од тога где на виљушци стоји терет који својом тежином из
тежишта ствара момент претурања.
Слика 3.9 Графички приказ зависности носивости виљушкара од положаја терета
26
3.5. ПОГОН ВИЉУШКАРА
Према врсти погона деле се на:

 Ручни виљушкари (са ручним подизањем и гурањем терета),
 Виљушкари са СУС моторима (дизел, бензин, гасни),
 Електробатеријски виљушкари (електровиљушкари).
Ручни виљушкари поседују виљушку за подизање терета. Терет се подиже на тај

начин што се задњи точкови заокрећу (када се подвлаче испод терета – платформе). Висина
подизања терета је врло мала – око 120 mm.
Код виљушкара са СУС моторима недостатакје испуштање штетних гасова (СО 2 и
CO), што може представљати значајан проблем при раду у затвореном простору.
Слика 3.10 Ручни, електро и дизел виљушкар
3.6. КЛАСИФИКАЦИЈА ВИЉУШКАРА У ОДНОСУ НА ПОЛОЖАЈ

ТЕЖИШТА ТЕРЕТА У ОДНОСУ НА БАЗУ ВИЉУШКАРА
„За класификацију виљушкара слагача најзначајнији критеријум је положа тежишта

терета у односу на базу виљушкара. База виљушкара се дефинише као површина оивичена
додирним тачкама точкова са тлом. Према овом критеријуму виљушкари слагачи се
класификују на:
- чеоне (фронталне) са тежиштем терета изван базе виљушкара
- са тежиштем у бази (виљушкари без противтега)
- са померањем терета при захватању и одлагању (хибридни), и
- за рад у високорегалним складиштима“ 12
3.6.1. ВИЉУШКАРИ СА ТЕЖИШТЕМ ТЕРЕТА ИЗВАН БАЗЕ

ВИЉУШКАРА – ЧЕОНИ (ФРОНТАЛНИ) ВИЉУШКАРИ
Чеони виљушкар је најраспрострањенији конструктивни облик виљушкара, нема

могућност увлачења виљушки, али има велику универзалну примену у унутрашњем
транспорту. Кретање се остварује само напред-назад, што представља препреку за употребу
ове врсте виљушкара у складиштима ограничене површине. Његови основни делови су:
- рам са осовинама и погонском групом,
- уређај за дизање и
- систем за управљање
Погон ових виљушкара може бити електробатеријски (електровиљушкари) и са СУС-
мотором. Електровиљушкари имају мању тежину контратега, а функцију противтега код
12
Милорад Видовић, Механизација претовара, Саобраћајни факултет Београд
27
електровиљушкара делимично су преузеле батерије. Израђује се са три и четири точка.
Управљање се, због великог оптерећења напредњим точковима, искључиво изводи преко
задњих точкова. Крути рам повезује све елементе виљушкарау једну целину. Код чеоног
виљушкара је са предње стране рама зглобно повезан уређај за дизање терета.
Чеони виљушкар се класификује и као виљушкар са слободно ношеним теретом, што
значи да је тежиште терета стално изван базе виљушкара. Због велике тежине контратега код
чеоног виљушкара је неповољан однос носивости и сопствене тежине - код лаке и средње
класе носивости тај однос је 1 : 2, двоструко је већа сопствена тежина од носивости. Код
већих носивости тај односје повољнији,због већег размака осовина.
Стандардне конструкције ове класе виљушкара обезбеђују носивости од 900 kg до
4500 kg, али се израђују и специјализоване верзије знатно већих носивости.
Слика 3.11 Чеони (фронтални) виљушкар
Савладавање успона, зависно од конструкције, за електро виљушкаре се креће до 230

без терета и до 130 са теретом, уколико је у питању сува и тврда подлога. При извођењу
операција транспорта, стабилност виљушкара је неопходна. Већ смо рекли да је стабилност
дефинисана односом момената претурања и момената уравнотежења. Код виљушкара са 4
точка, стабилност одређују предњи погонски точкови и тачка вешања задњих осовина.
Стабилност виљушкара у ширем смислу зависи од тежине виљушкара, положаја тежишта
виљушкара, тежине терета, положаја тежишта терета, растојања осовина и точкова на њима,
деформације пнеуматика,...
Код ових виљушкара уређаја за дизање служи за вертикално померање виљушке
терета при извођењу операције транспорта у циљу узимања, одлагања или транспорта терета.
Уређај се састоји од стуба и хидростатичког система који обезбеђује померање виљушке по
вођицама стуба, нагињања стубе и стављања допунске опреме. При подвожењу виљушке
ради узимања и одлагања терета , стуб се нагиње напред за угао величине 3 степена а у циљу
спречавања испадања терета за време транспорта стуб се нагиње назад до величине угла од
10 степени.
Зависно висине дизања, конструкција уређаја за дизање може бити:
 са једноструким (simplex) дизањем када су у питању висине дизања до 1,6m,
 са двоструким (duplex) дизањем када су у питању висине дизања до 3,5m и
 са троструким (triplex) дизањем када су у питању висине дизања до 4,5m.
Чеони виљушкар са рудом,граде се искључиво саелектропогоном као виљушкари лаке
и средње класе и то носивости: 10; 12,5 и 20 [kN].
Основне карактеристике чеоног виљушкара са рудом су:
- Имају малу брзину кретања која је прилагођена брзини хода возача 4 до 6 km/h, и
обично се граде са три точка малог пречника. Због малог пречника точкова
захтевају добар квалитет саобраћајница.
- Тежиште терета које је изван базе виљушкара условљава релативно велике
габарите за возило овако мале носивости као и велику сопствену тежину која је
28
због контратега већа за 3.5 пута у односу на виљушкаре исте носивости без
противтега.
- Добра особина чеоних виљушкара са рудом у односу на слична возила без
контратега је флексибилност код захватања терета. Код њих виљушке нису
шкољкастог облика и не налазе се изнад носача точкова као код виљушкара без
против тега, тако да могу да захватају са све четири стране познате
стандардизоване облике палетних јединица и малих контејнера.
Слика 3.12 Чеони виљушкар са рудом
На тржишту се нуде варијанте чеоних виљушкара са рудом између рама за дизање и

руде који имају место за стајање возача. Ова варијанта олакшава рад возачу али не омогућава
битније повећање брзинекретања, јер возач у кривини при већим брзинама није довољно
стабилан на поменутој платформи због силе инерције која се јавља у тим ситуацијама.
3.6.2. ВИЉУШКАРИ СА ТЕЖИШТЕМ ТЕРЕТА У БАЗИ ВИЉУШКАРА

(ВИЉУШКАРИ БЕЗ ПРОТИВТЕГА)
Виљушкар са тежиштем терета изван базе због свог основног недостатка који се
огледа у великој сопственој тежини или у великим димензијама иницирао је развој концепта
у коме се тежиште налази унутар базе.У примени су два решења:
- Виљушке у облику шкољкастог омотача, и
- Слободне виљушке
Максималана висина носача са дебљином виљушке у облику шкољкастог омотача од
тла до горње ивице може да буде до 90 [mm], а ширина до 180 [mm]. Висина дизања зависи
од конструкције рама и креће се од 2350 [mm] до 5400 [mm].Због описаног лимита виљу-
шкари са овом концепцијом граде се са носивостима само до 20 (30) [kN] и релативно малим
брзинама кретања под оптерећењем до 8 [km/h]. Због малих димензија точкова захтева се
добар квалитет саобраћајница
Описани концепт градње виљушкара појављује се у још једном облику са тзв.
"слободним" виљушкама
Слика 3.13 Виљушкари без контратега

Код овог типа виљушкара, виљушке нису шкољкастог облика и не прекривају носаче,
већ се налазе између носача точкова и потпуно су слободне. Носачи предњих точкова су
29
размакнути више од виљушки и знатно су робусније конструкције и са већим точковима.
Овде нису присутни претходно поменути лимити. Размак носача се бира у зависности од
димензије терета и обично се креће од 686 до 1270 [mm].
Описани концепт данас се користи и у градњи тзв. Piggy-Back виљушкара који су
намењени за качење на друмска возила при реализацији транспорта логистичких јединица
(разних облика палета и малих контенера) по систему од "врата до врата", а без расположиве
механизације за претовар на местима истовара.
Слика 3.14 Piggy-Back виљушкари
Piggy-Back виљушкари се граде са рудом или са седиштем за возача, а као погонски

агрегат за разлику од индустријске варијанте која искључиво користи електробатеријски
погон, код Piggy-Back виљушкара у широј је употреби СУС-мотор. Качење Piggy-Back
виљушкара на друмско возило има за последицу редукцију носивости возила, због чега је
примарно смањивање сопствене масе виљушкара. Из овог разлога ређе се користи
електробатеријски погон због велике тежине батерије. Носивост Piggy- Back виљушкара је
усаглашена са тежином стандардизованих логистичких јединица и обично је 10 kN, а висина
дизања је обично усаглашена са висином сандука друмског возила. 13
3.6.3. ВИЉУШКАРИ СА ПОМЕРАЊЕМ ТЕРЕТА ПРИ ЗАХВАТАЊУ И ОДЛАГАЊУ

(ХИБРИДНИ ВИЉУШКАРИ)
Према начину померања терета при захватању и одлагању они се деле у три следеће
групе:
- Са померањем терета у правцу подужне осе возила,
- Са померањем терета управно на осу возила и
- Са ротацијом рама, односно тежишта терета.
Виљушкара код којих се терет помера у правцу подужне осе возила, граде се
превасходно за руковање палетизованих терета, носивости од 10 до 20 kN у више варијанти и
то са:
- Транслаторним померањем читавог рама, и
- Транслаторним померањем самих виљушки.
Транслаторно померање виљушки се реализује на три начина:
- преко маказастог механизма,
- преко клизне виљушке која је шкољкастог облика и клизи преко виљушке
израђене од пуног материјала и
- преко телескопског механизма.
13
30
Слика 3.15 Виљушкари са померањем терета у правцу подужне осе возила
Код свих варијанти са транслаторним померањем виљушки појављују се велики

моменти савијања у раму због чега се чешће у градњи овог конструктивног облика користи
концепција са покретним рамом, како би се омогућио дужи радни век конструкције и
осигурао безбедан рад при транспорту.
Виљушкари са клизном и телескопском виљушком имају извесне технолошке
предности, јер могу релативно једноставно да манипулишу палетема из другог реда у односу
на фронт претовара. Ова особина код утовара и истовара возила обезбеђује знатно
редуковање оперативне површине и скраћење времена реализације процеса, што директно
води повећаној економичности и продукти-вности, а код складишта поправља коефицијент
искоришћења површине складишта, јер се из једног радног пролаза виљушкар опслужује
четири реда палета у складишном пољу.
Виљушкари са померањем терета при захватању и одлагању управно на осу

возила, превасходно су намењени за руковање са теретима велике дужине (цеви, профили
шипке,...). Њихова основна карактеристика је да рам за дизање стоји попречно у односу на
подужну осу возила и да се сходно томе терет захвата бочно.
При захватању и одлагању терета рам се потискује на спољну страну, када је тежиште
терета изван базе виљушкара. После захватања терета рам се увлачи на унутрашњу страну,
тако да је за времетранспорта тежиште терета у бази виљушкара.
Слика 3.16 Виљушкар са померањем терета управно на осу возила
Производе се у две варијанте:

- са два управљана точка- бочни виљушкар, и
- са више управљаних точкова - четворострани виљушкар.
Код бочног виљушкара терет после захватања при транспорту не лежи на захватном
уређају као код других виљушкара, већ на платформи која је постављена изнад рама возила.
Бочна стабилност виљушкара при захватању и одлагању терета обезбеђује се преко ослонаца
који се активирају хидрауличним путем.
31
Погонски агрегат код бочних виљушкара је најчешће СУС мотор и ретко се производе
са електробатеријским погоном. Носивост им варира у широком дијапазону од 20 до 40 kN.
Точкови су релативно великог пречника, обично су са пнеуматицима, а користи се и супер-
еластични точак. СУС-мотор и пнеуматскиточак омогућавају велике брзине кретања и до 50
km/h, док су брзине код електропогона до 20 km/h, што повећава брзину извршења
транспорта, али може угрозити радника као и материјална добра, те су опрезна вожња и
искусан радник неопходни.
Виљушкари са померањем терета управно на подужну осу возила и са више

управљаних точкова битно се разликују по конструкцији у односу на бочне виљушкаре.
Њихово основно обележје је да се крећу напред-назад и бочно (лево-десно), а да им за
то није потребан посебан маневарски простор и због тога су ови виљушкари су и добили име.
Слика 3.17 Виљушкар са померањем терета управно на подужну осу возила
Описани начин кретања постиже се тако што се два точка на носачима на којима лежи
терет, када се жели промена правца кретања, на посебну команду возача преко хидрауличног
цилиндра заротирају за 900.
Точком који је спрегнут са управљачем који је обично и погонски врши се корекција
путање и он има угао ротације 3600, па то чини ову врсту виљушкара значајано ефикаснијом
у условима када је простор у складишту ограничен.
3.6.4. ВИЉУШКАРИ ЗА РУКОВАЊЕ ТЕРЕТОМ

У ВИСОКОРЕГАЛНИМ СКЛАДИШТИМА
Потреба за бољим и ефикаснијим коришћењем складишног простора, довело је до

развоја специјалних конструкција виљушкара за опслуживање регалних склади-шта који би
омогућили формирање система велике густине и то преко:
- повећања висине слагања робе и
- редуковања ширине радног ходника.
Најновији виљушкари овог типа се одликују великим висинама слагања и знатно
ужим радним пролазима од 1,5m- 1,8 m, у којима виљушкар не изводи бочна скретања при
одлагању и захватању у радном ходнику. На тржишту се појављују два облика ових
виљушкара:
- виљушкари слагачи и
- виљушкари за комисионирање.
Виљушкари слагачи треће генерације поседују номималну носивост најчешће од 10,
15 и 20 kN при удаљењу тежишта терета од леђа виљушке за 600 мм, узна-помену да је са
порастом висине дизања обавезна редукција носивости, тако да при граничној висини дизања
носивост не прелази вредност од 10 kN.
32
Слика 3.18 Виљушкари за руковање теретом у високорегалним складиштима
Корисна висина дизања и ширина радног пролаза код виљушкара треће генерације
зависи од облика захватног уређаја. Код слагача се користе три типа захватних уређаја:
ротирајућа виљушка, телескопска виљушка и Ц-кука.
3.7. СТАБИЛНОСТ ВИЉУШКАРА
Стабилност виљушкара представља меру отпорности виљушкара на превртање која, у

принципу, зависи од низа утицаја (статичке и динамичке силе које делују на средство,
сопствена тежина, геометрисјке карактеристике, убрзања, успорења, ...). За проверу
стабилности код виљушкара користе се рачунске и експерименталне методе, у највећој мери
дефинисане националним SRP стандардима, и међународним стандардима.
Појам стабилности виљушкара односи се на:
- стабилност у подужном правцу, која се односи на превртање око осе коју
чинедодирне тачке предњих точкова са тлом,
- стабилност терета при максималном успорењу у току кочења, због опасности од
клизања терета и
- бочну стабилност при кретању кроз кривину
Тест на превртање виљушкара, којим се симулура утицај динамичких сила, изводи
се најчешће преко платформе са променљивим углом нагињања. Међутим, за практичну
примену посебан значај има провера статичке стабилности чеоног виљушкара и дијаграм
носивости у функцији од удаљености тежишта терета од пете виљушке.
Статичка стабилност чеоног виљушкара дефинише се као однос статичких момената
терета Gs и сопствене тежина виљушкара Gn, око предње осовине.14
Слика 3.19 Дијаграм носивости виљушкара
14
33
Са слике је очигледно да се моменти сила Gs и Gn, у односу на тачку ослањања
предњих точкова о тло, која представља осу превртања, Мs и Мn, респективно, могу
изразити као:
При томе, да би виљушкар био стабилан, однос ових момената, који представља и
коефицијент статичке стабилности, треба да је већи од један, а обично се виљушкар сматра
стабилним ако је:
Основни услов за постизање динамичке стабилности јесте да сви точкови током

вожње имају сталан контакт с подлогом, односно, да се не прекорачи тзв. „гранична брзина
превртања“.15 Под граничном брзином превртања подразумева се максимална дозвољена
брзина кретања средства кроз кривину, при чему се точкови у унутрашњој страни кривине
налазе на граници одвајања од подлоге, односно тада је нормална сила у тачки додира
точкова и подлоге приближно једнака нули. Брзина средства не може даље да расте, због
чега се погонска сила (због одсуства адхезије) не може пренети на подлогу. Уколико се
средство креће великом брзином у кривинама малог радијуса, долази до прекорачења
наведене брзине превртања. Другим речима, „гранична брзина превртања јесте она брзина
средства коју карактерише гранични случај стабилне вожње за кривину одређеног
радијуса“.15 Ова брзина не сме се прекорачити, јер уколико један или више точкова, услед
нагињања слагача у кривини, изгубе контакт с подлогом, почиње бочно превртање, што је
карактеристично за неоптерећене слагаче при кретању кроз кривине због релативно високог
тежишта. До превртања најчешће долази због непажње руковаоца средством, или утицаја
спољних (неочекиваних) фактора, као што су: изненадне препреке, неуочљива оштећења и
запрљаност подлоге, временски услови и др.
Проблеми решавања стабилности у последње време, реализују се кроз три правца:
- развојем нових конструктивних мера у домену пасивне безбедности, преко анализе
тзв. троугла стабилности, при чему се мењају граничне вредности брзине у
зависности од промене техничко-конструктивних карактеристика виљушкара,
- увођењем аутоматике у управљачки систем виљушкара, где је основни задатак уређаја
сигнализирање руковаоцу да се приближава граничној брзини,
- увођењем система активне безбедности (SAS) који се појавио у Јапану(Toyota), 1999.
године, где основ овога система чини примена електронике преко сензора и микро-
процесора, који постављени на одређеним местима у слагачу утичу на његов рад у
разним условима експлоатације.
Систем активне безбедности спада у групу интелигентних система, јер функционише
помоћу електронских технологија са унапред задатим индикаторима без воље и утицаја
возача. Овим системом могу се ограницити: висина подизања, масе материјала, брзине
кретања, услови заокретања точкова, стабилизација управљачке осовине трансформацијом
„троугла стабилности“ у трапез стабилности и свих других регулационих система који утичу
на стабилност, а тиме и на безбедност рада.
Европска федерација за руковање материјалима, FEM (European materials handling
federation) и посебно Међународна организација за стандардизацију ISO, преко Техничког
комитета ISO/TC 110 Индустријска возила, донела је већи број стандарда из области
безбедности руковања средствима механизације. Код нас, постоји већи број преузетих
стандарда а чине их SRPS ISO 10658:2001, који је везан са SRPS ISO 1074:1999, SRPS ISO
3184:2001 и др.
15
Бранко Давидовић „Интралогистика - Унутрашњи транспорт“, Крагујевац, 2012. година, стр. 171
34
3.8. ГЕОМЕТРИЈСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ВИЉУШКАРА
Геометријске карактеристике виљушкара су веома битне за димензионисање:

- потребних ширина интерних саобраћајница и
- радних пролаза.
Исто тако, уколико је, например, реч о системима код којих се роба одлаже у
неколико редова по висини,од значаја су и карактеристике средства које дефинишу :
- максималну висину дохвата,
- потребну грађевинску висину објекта, с обзиром на слободну висину дизања
средства, и сл.
На слици 3.20 приказане су димензије једног чеоног виљушкара, као илустрација
типичних техничких и геометријских карактеристика виљушкара16:
Слика 3.20 Илустарција геометријских карактеристика виљушкара
3.8.1. ВИСИНА ДИЗАЊА

Висина дизања је веома важна карактеристика виљушкара која се по правилу описује
спектром карактеристика:
Висина дизања терета (h3), представља важну експлоатациону карактеристику
возила која одређује висину слагања терета који се манипулише. Ова висина треба да је за
150-300 мм већа од нивоа највише палете у слогу. При томе, носивост виљушкара на тој
висини дизања треба да одговара тежини терета који се складишти.
Максимална висина возила, за виљушке у позицији макс. висине дизања,
представља максималну висину која у зависности од типа може означавати висину врха
кабине, врха рама, захватне направе, терета и сл. Ова висина односи се на највишу тачку
возила у случају да је виљушка у позицији максималне висине дизања (h3), а за виљушкар са
слике то је висина (h4). Ова висина одређује минималну висину просторије у објекту у коме
се возило користи. При томе, висина просторије мора бити виша за најмање 200-300 mm, да
би се на тај начин обезбедила заштитна зона. Такође, висина просторије треба бити
дефинисана и у функцији терета који се манипулише, уколико при максималној висини
дизања димензије терета премашују највишу тачку самог виљушкара.
Максимална висина возила, за виљушке у спуштеној позицији, представља
максималну висину возила при спуштеним виљушкама, која у зависности од типа може
означавати висину врха кабине, врха рама, захватне направе, терета и сл. За виљушкар са
слике то је висина (h1). Ова висина одређује минималну висину врата на фронту претовара,
као и висине објекта изнад саобраћајница и манипулативних површина где се возило креће,
али без подизања терета. Такође, ова карактеристика се користи и при коришћења када
16
Чеони електро виљушкар BT Cargo C4E400V-500V (www.bt-forklifts.com)
35
виљушкар улази у возило ради утовара-истовара, за ове сврхе (h1) треба да је у границама до
2100 - 2135 mm.
Слободна висина дизања (h2), дефинише се као висина до које се виљушке могу
подићи, а да при томе не доде до извлачења рама. За виљушкар са слике 3.20 то је висина
(h2), при којој рам задржава висину (h1).
3.8.2. ШИРИНА САОБРАЋАЈНИЦЕ
За утврђивање ширине радног пролаза и саобраћајница, уобичајено је да се утврђује

минимална ширина пролаза при десном заокрету, због чињенице да код задњих управљачких
точкова, при десном заокрету долази до благог бочног проклизавања средства. За
утврђивање радних пролаза потребно је користити скуп геометријских карактеристика
средства које произвођач наводи у техничкој документацији.
У зависности од броја управљачких точкова и типа виљушкара, присутна су два
радијуса окретања: спољни„Wa“, и унутрашњи „ra“ , како се то види са слике 3.2117
Код чеоних виљушкара са четири точка код којих су два управљачка, центар
унутрашњег радијуса окретања налази се изван базе виљушкара (обично око 100 mm од
точка), а код виљушкара са три точка (један управљачки), унутрашњи радијус окретања је
једнак нули.
Слика 3.21 Радијуси окретања код виљушкара
За прорачун ширине саобраћајница у раскрсници, препоручује седа код чеоних

виљушкара та ширина буде нешто већа од оне срачунате за минималну ширину пролаза при
десном заокрету.
Ширине праволинијских деоница утврђују се на бази ширине оптерећених средстава,
уз дефинисање одговарајућих сигурносних зона.
На бази ових принципа, могу се утврдити и ширине радних пролаза за остале типове
виљушкара и транспортно манипулативних возила уопште, при чему и сами произвођачи,
дају податке о потребној ширини радног пролаза, мада по правилу за палете стандардних
димензија.
17
36
3.9. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ПРИ УПОТРЕБИ ВИЉУШКАРА
Виљушкари су најраспрострањеније транспортно манипулативно средство са

слободним кретањем18 и најразвијенији облик возила за руковање теретом где су сједињене
операције подизања и преношења терета, па су због тога постали незаменљив део свих
производних погона и складишта. Међутим, поред свих предности које имају виљушкари,
као што су велика маневарска способност, прилагодљивост технолошком процесу и
релативно велике брзине дизања и кретања, виљушкари са собом носе бројне опасности.
Анализом повреда различитих извора види се да они представљају једно од средстава
које учествује у највећем броју несрећа, а који за последицу имају повређивање лица, како
оних која раде са овим средствима, тако и других особа која су у том тренутку била у зони
инцидента.
Према подацима америчког националног института за безбедност и здравље,
објављеној у публикацији „Спречавање повреда и смрти радника који раде са или у близини
виљушкара“19, сваке године у САД у просеку 100 радника погине, а још 20.000 буду озбиљно
повређени у инцидентима у вези са виљушкарима. У периоду од 1980. до 1994. од
трауматских повреда који су узроковали виљушкари, умрло је 1.021 радник. У наредној
табели приказани су инциденти са смртним исходом, према врсти у овом периоду.
Врста инцидента % настрадалих

Превртање виљушкара 22
Удар виљушкара у пешаке 20
Лица прегажена виљушкаром 16
Пад са виљушкара 9
Биро за статистику рада (The Bureau of Labor Statistics) идентификовао је 94 смртоних

повреде у вези са виљушкарима у 1995. године у САД.
Слика 3.22 Несреће при раду са виљушкаром

Приликом рада са виљушкаром следећи недостаци и пропусти најчешће могу
узроковати тешке и повреде са смртним исходом :
 Руковаоц не познаје основе рада и функционисање виљушкара;
 Руковаоц није прошао обуку и не познаје технологију дизања терета;
 Рукује виљушкаром непажљиво;
 Користи неисправан виљушкар или виљушкар коме недостају неки делови.
18
19
Preventing Injuries and Deaths of Workers Who Operate or Work Near Forklifts, The National Institute for
Occupational Safety and Health (NIOSH), DHHS (NIOSH) Publication Number 2001.109, June 2001
37
Имајући све ово у виду при раду са виљушкарима морају се јасно дефинисати правила
и процедуре за сигуран и безбедан рад, и иста се морају стриктно поштовати. У циљу
безбедности мора се створити безбедно радно окружење како не би дошло до повреда на
раду запослених и лица која се налазе у кругу рада виљушкара. Редовном контролом
исправности виљушкара и његових делова, смањује се ризик од настанка повреда на раду и
инцидентних ситуација. Потребно је вршити едукација запослених, њихово упознавање са
ризицима и мерама за спречавање истих и сталну контролу примена правила, процедуре и
мера заштите. Све заједно може и треба да ризике при раду са овим средствима сведе на
најмању могућу меру.
3.9.1. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ПРИ УПОТРЕБИ ВИЉУШКАРА
Виљушкар мора бити одговарајући за терет и радну средину.

Виљушкар мора бити технички исправан у складу са произвођачком декларацијом.
Возило са оштећењима и неисправностим се не сме користити док се сви недостаци не
отклоне у складу са прописима и према произвођачкој спецификацији.
Виљушкаром могу управљати само лица која су обучена за руковање возилом и имају
одговарајући сертификат у складу са позитивним законским прописима у оквиру нацио-
налног законодавстава и других аката која регулишу ову материју код послодавца.
Руковаоц виљушкара мора бити :
- информисан о својим правима и обавезама,
- обучен за управљање виљушкаром,
- упознат са упутствима за руковање,
- мора користити одговарајућу заштитну опрему
Руковаоц је одговоран за виљушкар у току радног времена. Не сме дозволити
неовлашћеним лицима да возе или рукују виљушкаром.
Виљушкар се не сме користити за превоз или дизање људи.
За време рада са виљушкаром сва неовлашћена лица морају да напусте опасну зону.
Под опасном зоном се подразумева зона унутар које су лица изложена опасности од кретања
виљушкара или од његових уређаја за подизање терета, или терета који се преноси.
У току транспорта терет мора бити 15-20 цм изнад тла.
Уколико терет заклања поглед возача, виљушкар се мора возити уназад.
Не транспортовати терет чија је тежина непозната.
Не стављати у кабину ништа што смањује прегледност.
У току вожње избегавати прекомерну брзину, нагле покрете и транспорт небезбедног
терета. Максимална брзина у радној средини не сме прећи 5 km/h у затвореном простору,
односно 10 km/h на отвореном простору.
Минимално растојање између два виљушкара мора бити једнако трострукој дужини
виљушкара.
Цело тело руковаоца виљушкара мора увек бити унутар заштитне структуре возила.
Никада се не сме возити са ногама или рукама изван возила.
Уколико се нешто непредвиђено догоди у току транспорта терета или извођења
складишних операција, и дође до губљења контроле над виљушкаром, у таквој ситуацији :
- не сме се искакати из виљушкара,
- чврсто држати управљач,
- ноге ставити чврсто на под,
- нагнути се на супротну страну од очекиваног удара.
Сигурносни уређаји, знакови упозорења и упозоравајуће поруке, називне плочице са
подацима виљушкара, морају се имати у виду приликом руковања возилом, како се то види
са слике 3.2320. Исте морају бити јасно уочљиве и читљиве у сваком тренутку (према потреби
заменити их новим).
20
Виљушкар „Jungheinrich DFG / TFG 540s - 550s“ , http://www.jungheinrich.pt/betriebsanleitungen/51300962.pdf
38
Вожња уз подигнути терет је забрањена, забрањен
20 нагиб стуба (јарбола) према напред с подигнутим
теретом
21 Следити упутство за употребу
22 Максимална величина тела
23 Подизне тачке за товарење виљушкара дизалицом
24 Називна плочица
25 Забрањено превожењедругих лица
26 Ниво буке
27 Носите сигурносни појас
28 Гориво
29 Опасност од превртања
30 Серијски број, урезан у шасију испод поклопца мотора
31 Подизне тачке за дизалицу возила
Не ступајте на терет ни испод њега; опасност од
32
угњечења код померања подизног стуба (јарбола)
33 Носивост виљушкара
34 Носивоствиљушкара са уградним уређајем
35 Контролна плочица
39
36 Спецификација хидрауличког уља
37 Опис модела
Плоча с подацима о носивости наводи носивостQ у (kg)

виљушкара при усправно постављеној подизној конструкцији.
Таблица наводи величину максималне носивости при
одређеном тежишлу D (у mm) и жељеној подизној висини H (u
mm).
Плоча с подацима о носивости(15) виљушкара указује на
носивост виљушкара са зубима виљушке према стању
испоруке.
Код замене виљушке које не одговара стању испоруке,
носивост ће бити промењена.
Код замене виљушке на виљушкар треба ставити додатну
плочу с подацима о носивости замењене виљушке.
Ограничење подизне висине
Ознаке у облику стрјелица (40 и 41) на унутарњем или вањском

ступу показују возачу када је достигнуо ограничења подизне
висине наведена на дијаграму оптерећења.
Слика 3.23 Упозорења и плочице са подацима о носивости и ограничењу подизне висине виљушкара
3.9.2. МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДАН РАД СА ВИЉУШКАРОМ ПРИ ПРЕВОЗУ ТЕРЕТА
Пре почетка рада са виљушкаром, руковалац виљушкаром врши преглед и контролу

комплетног виљушкара (дневни преглед). Елементи овог прегледа дати су у поглављу које
обрађује одржавање виљушкара. Циљ овог прегледа је да возач оствари увид у техничку
исправност возила за безбедан рад.
О свим оштећењима и кваровима на виљушкару или прикључницама уоченим
приликом дневног прегледа мора се хитно обавестити надлежна особа. Возило се не сме
користити док се сви недостаци не отклоне у складу са прописима и према произвођачкој
спецификацији.
Возач не може и не сме вршити никакве оправке или модификације на виљушкару,

без посебне обуке и специјалних овлашћења.
Пре преузимања терета возач виљушкара мора да се упозна са:
- тежином терета,
- тежиштем терета и
- врстом и особинама терета.
Када је тежиште познато, а терет је у дозвољеној носивости виљушкара, виљушкаром
се може руковати безбедно. Ситан материјал сипан у правилно обликован сандук као и
правилно обликован и слаган материјал на палетама углавном има тежиште „С“ у средини
сандука или сложеног материјала (слика 3.19 на страни 30).
Погодним окретањем - правилним прихватањем истог терета тежиште се може
поставити у правилну зону и на тај начин се терет преноси безбедно.
При раду са виљушкаром треба обратити пажњу на интеракција терета и виљушкара,
пошто виљушкар функционише као балансирана вага.
Лонгитудинална равнотежа се губи када је:
o терет тежи од дозвољеног капацитета виљушкара,
40
o терет у дозвољеним границама, али неправилно позициониран, са помереним
тежиштем,
o подигнут тежи терет на недозвољену висину.
 Последице су превртање напред, губитак контроле
Трансверзална равнотежа виљушкара се губи када :
o терет није центриран,
o се вози у круг великом брзином,
o подигне тежи терет на недозвољену висину
 Последице су превртање на страну.
У оба ова случаја поред оштећење терета, може доћи и до повређивање руковаоца
и/или других лица у зони инцидента.
Прилаз терету који треба натоварити се врши тако што се виљушкар постави испред
терета са најповољније стране, под правим углом, са одговарајућим распоном виљушки а
тежиште терета постави у правцу уздужне осе виљушкара.
Телескоп нагнути мало напред, тако да виљушке буду спремне за вожњу под теретом.
Величина нагиба зависи од врсте тла и врсте терета
Приликом подвлачења виљушки возити напред све док се чело не приљуби уз терет -
палету. Сударање виљушкара са теретом није дозвољено, стога се ова радња обавља полако.
Вожња престаје одмах уколико чеона страна виљушки дође у додир са теретом.
Дизање терета се врши тако што се телескоп врати у вертикални положај а терет
подигне од пода тако да са сигурношћу легне на виљушке. Затим телескоп нагнути у крајњи
задњи положај (уназад), а терет прилагодити тако да висина од пута буде негде око 30 cm.
(транспортни положај је између 15 до 40 cм у зависности од тла).
Уколико се терет диже са телескопом нагнутом напред, може се десити следеће:
- Спадање терета са виљушкара и
- Превртање виљушкара.
Транспорт терета који се превози због центра гравитације виљушкара мора бити што
је могуће ниже. Због тога терет треба транспортовати са виљушкама спуштеним на 15-20 cm
од пода. Терет се мора транспортовати коришћењем обе виљушке и једнако распоређен на
обе виљушке.
У циљу максималне стабилности терета, самим тим и транспорта, при вожњи под
теретом виљушке су нагнуте напред, а телескоп (јарбол) мора бити потпуно нагнут уназад!
Приликом вожње са подигнутим телескопом пазити на препреке изнад главе.
Ако је терет такав да онемогућава поглед, односно заклања видик, возити уназад.
Са оптерећеним виљушкаром возите по успону нагоре са теретом напред, а на доле са

теретом натраг, како је то приказано на слици 3.24.
Ако је виљушкар неоптерећен, онда навише возимо са назад, а надоле са напред
окренутим виљушкаром, обрнуто од положаја на слици 3.24.
Слика 3.24 Превоз терета на и низ успон
Руковаоц виљушкара мора да прилагодити брзину условима пута, да се придржава

саобраћајних и других ознака и упозорења на месту рада и да стално гледа у правцу вожње и
ближу околину. Ради безбедности других лица неопходно је користити звучну сигнализацију
41
приликом приближавања непрегледној кривини или сл. При густом унутрашњем саобраћају
важе правила и прописи као и за свако транспортно средство у јавном саобраћају.
Руковаоц виљушкара мора да избегава пут са оштећењом подлогом, или да на таквим
местима прилагоди брзину условима коловоза, води рачуна о великим превојима на путу, у
кривине улази са смањеном брзином и избегава нагла кочења која могу довести до спадања
терета и превртања виљушкара. Велики превој пута може да изазове спадање терета као и
превртање виљушкара.
Слика 3.25 Преврнути виљушкар

Виљушкар са теретом се сме возити уз успон до 10%, и попречно по косини од
максимално 3%, када треба клизајуће терете причврстити на погодан начин.
Виљушкар се уопште не сме окретати на стрмини! Стрмине по којима се вози и на
свом горњем и на доњем делу морају имати равномерне прелазе у равницу, да терет или
виљушкар не би насели.
У затвореном складишту, вагону, броду и сл. обратити пажњу на пролаз испод греда и
инсталација и по потреби демонтирати заштитну кабину над возачем.
Истовар терета са виљушкара се одвија на следећи начин. Виљушкар са теретом,
успореном вожњом, примаћи месту за истовар и поставити га у правцу као и код прихватања
терета, под правим углом, на 1 м испред места за истовар.
Полако терет навести изнад површине предвиђене за истовар и дизалицу нагнути
напред. По потреби, корекцијом вожње, виљушкар поставити на жељено место, а терет се
подигне или спусти, тако да буде приближно 15 cм изнад места за истовар.
Истовар терета се врши тако што се активира ручна (паркинг) кочница, исправи се
дизалица са теретом кога опрезно и полако спуштамо на место истовара, док га потпуно не
спустите и док виљушке не буду потпуно слободне, а након тога отпустити кочницу и
кренути уназад како би целе виљушке извукле испод терета извукли виљушке. Након тога
спуштамо виљушке у транспортни положај и виљушкар је спреман за вожњу.
Обављати само по једну операицију истовремено!
Најнеповољнији услови превртања виљушкара су када је:
- Предмет на највећој висини,
- При вожњи виљушкара унапред и наглом кочењу и
- При вожњи виљушкара уназад и наглом кочењу. 21
3.9.3. ЗАБРАНЕ РУКОВАОЦУ ВИЉУШКАРОМ
Руковаоцу виљушкара је забрањено да:

 Подиже и превози
 терет тежи од номиналне носивости виљушкара,
 терет непознате тежине,
 људе на виљушкама и виљушкару,
 опасне хемикалије, уколико нису спроведене посебне мере заштите,
 Подиже и спушта
 терет у току вожње,
21
Јовановић М. „Заштита при унутрашњем транспорту“, Факултет заштите на раду, Ниш, 2011. године, стр. 95
42
 терет ако виљушкар није закочен ручном кочницом,
 Остави да терет непотребно стоји на виљушкама,
 Превози терет ако
 телескоп није нагнут уназад,
 виљушке нису осигуране од померања осигурачима
 Вози виљушкар брже од 5 km/h у затвореном и 10 km/h на отвореном простору,
 Управља виљушкаром ако возило није технички исправно,
 Вуче и гура друга возила и терет,
 Оптерећује задњи део виљушкара ради повећања носивости,
 Радити више радњи истовремено,
 На виљушкару држи опасне и запаљиве материје,
 У вожњи нагињање или избацује било који део тела изван заштитне структуре
возила,
 Забрањено је паркирати виљушкар испред улаза, излаза, на евакуационим
путевима, поред противпожарне опреме.
Слика 3.26 Примери ознака забране при употреби виљушкара 22
3.9.4. ПРАВИЛА ЗА РУКОВАОЦА ВИЉУШКАРА
Приликом вожње виљушкара, морају се поштовати следећа правила:

 Не користите виљушкар без одобрења.
 Пре почетка рада преконтролишите функционалност и ефикасност виљушкара.
 Не скидајте и не дирајте заштитне и сигурносне уређаје.
 Не возите возило ако су вам руке или обућа замазане или мокре.
 Команде виљушкара се смеју покретати само са возачког места.
 Уверите се у капацитет подне подлоге преко које требате прећи са виљушкаром.
 Увек проверите да је пут слободан и прикладан.
 Поштујте ознаке које се налазе у радним подручјима, а у случају да исте недостају,
поступајте према саобраћајним прописима.
 Поштујте ограничења брзине.
 Прилагодите брзину према условима пута и саме околине.
 У случају препрека на путу, исте треба уклонити и обавестити надлежна лица.
 Одржавајте сигурносно растојање у односу на возила која су испред вас.
 Укључите звучни сигнал у нивоу раскрсница, врата и у присуству пешака.
 Пажљиво маневришите посебно са високим теретом.
 Не уперујте виљушкар према другима.
 Не улазите у камионе или вагоне који нису прикладно имобилизирани.
 Не вуците и не гурајте друга возила ако немате на располагању прикладну опрему.
 Када се виљушкар користи за радове и/или за одржавање на висини, исти мора бити
опремљен са прикладном и одобреном радном платформом.
 Нико не сме пролазити или стајати испод подигнутих виљушака, па чак и када су без
терета.
 Поштујте капацитет терета виљушкара и евентуалне опреме. Ограничења су
назначена на плочицама носивости.
22
http://www.keytroller.com/Factors-That-Contribute-to-Forklift-Accidents.html
43
 Пажљиво управљајте виљушкаром; нагли старт и заокретање могу узроковати чеоно
и/или бочно превртање виљушкара.
 Не преносите нестабилан терет.
 Не подижите терет који је виши од заштитне решетке држача терета јер би могао
пасти на возачко место.
 Увек користите сигурносни појас или евентуалне сигурносне уређаје.
 Раширите што је могуће више виле и проверите да ли су механизми за
учвршћивањена њиховом месту.
 Када паркирате виљушкар, спустите виле на земљу, брзину ставите у лер, ставите
кочницу и извадите кључ из виљушкара.
 Ако се на возилу види било каква хаварија или сматрате да исто није сигурно,
зауставите се, паркирајте и обавестите надлежна лица.
 При преношењу терета, истовремено са два виљушкара, мора се одредити лице које ће
командовати и усклађивати рад оба виљушкара,
 Уколико је виљушкар неисправан, на њему се обавезно поставља табла са натписом
„НЕИСПРАВАН“,
3.10. ОДРЖАВАЊЕ ВИЉУШКАРА
Одржавање виљушкара се обавља у циљу безбедности возача и радника присутних у

процесу транспорта, као и продужења радног века саме машине. Одржавање се углавном
врши по упутству произвођача а уобичајени термини прегледа су:
- Дневни,
- Недељни,
- Месечни,
- Годишњи.
Дневни преглед виљушкара, односно сменски преглед обавља руковаоц који мора да
поседује знања о конструкцији и склоповима виљушкара. Дневни преглед се врши са циљем
утврђивања функционалности и техничке исправности возила и то пре почетка сваке смене.
Дневни преглед се састоји из два дела и то пре пуштања у погон и по пуштању возила
у погон.
Пре пуштања у погон виљушкара, врши се:
- Провера пнеуматика
- Провера нивоа расхладне течности
- Провера уља у кочионом систему
- Провера уља у хидрауличном систему
- Провера моторног уља
- Провера црева, инсталација, спојева
- Провера нивоа електролита у акумулатору
- Провера виљушки
- Провера хидрауличних инсталација на раму виљушкара
- Провера осигурача виљушке, телескопа и ланца телескопа
После пуштања у погон виљушкара, врши се:
- Контрола уређаја за управљање
- Контрола кочионих уређаја
- Контрола уређаја за подизање и спуштање терета, вишеструким подизањем и
спуштањем виљушки без терета
- Контрола звучне и светлосне сигнализације виљушкара
- Контрола сигналних лампица на управљачкој табли
Уколико се дневним прегледом утврди било какав недостатак треба известити
непосредног руководиоца, као и службу за одржавање.
44
Недељни преглед обухвата визуелни преглед комплетног виљушкара, пре свега
преглед обухваћен дневним прегледом, као и преглед преносника снаге, пречистача ваздуха
и лежишта.
Месечни преглед обухвата дневни и недељни преглед, као и преглед осовина и
вратила и ниво уља у мотору.
Годишњи преглед обухвата генерални преглед и контролу исправности комплетног
виљушкара.
Делови виљушкара који су оштећени, истрошени или дотрајали морају се заменити
новим. Дневни преглед врши руковаоц виљушкара, док недељни, месечни и годишњи
преглед врши руковаоц виљушкара заједно са лицима задуженим за одржавање виљушкара.
Слика 3.27 Пример табле са саветима за безбедност возачу виљушкара приликом дневног прегледа 23
Перодични преглед и испитивање виљушкара обавља се пре првог коришћења
виљушкара, након хаварије или генералног ремонта, као и у роковима предвиђеним
Правилником о поступку прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања услова радне
околине.24 Овај правилник предвиђа обавезан преглед и испитивање опреме за рад на три
године, који обавља правно лице са лиценцом надлежног министарства. Преглед осим радњи
које су предвиђене прегледима обухвата и испитивање носивости теретом увеђаним за 10 %
у односу на називну носивост виљушкара. Овај терет се подиже на висину у складу са
дијаграмом носивости и оставља да стоји десетак минута. За то време врши се преглед
хидрауличних инсталација у смислу цурења или оштећења, а мери се и висина терета од
пода у циљу утврђивања евентуалног пропадања терета.
Осим тога врши се контрола упутсва за безбедан рад, техничке документације и
постојања таблица са основним техничким карактеристикама и дијаграма носивости.
Овалшћена институција на основу прегледа издаје стручни налаз о испуњености мера
за безбедан рад са виљушкаром, са закључком: на виљушкару су/нису испуњене мере за
безбедан рад.
3.11. Самоходно возило, на механизовани погон, које се користи за унутрашњи

транспорт - вучу, потискивање, дизање, спуштање и преношење терета
3.11.1 Сврха испитивања
23
https://pmpaspeakingofprecision.com/2010/03/16/5-questions-for-forklift-inspection-compliance/
24
ПРАВИЛНИК о поступку прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања услова радне околине
(,,Службени гласник РС”, број 94/06)
45
Превентивним и периодичним прегледима и испитивањима опреме за рад (самоходно
возило, на механизовани погон, које се користи за унутрашњи транпорт - вучу, потискивање,
дизање, спуштање и преношење терета, у даљем тексту самоходно возило) проверава се и
утврђује да ли су на самоходним возилима, које се користе у процесу рада, примењене мере
безбедности и здравља на раду утврђене прописима у области безбедности и здравља на
раду, техничким прописима, стандардима и упутствима произвођача.
Преглед и испитивање самоходног возила врши се да би се установила техничка
исправност и сигурност самоходног возила и свих уређаја, опреме и делова, као и постојање
одговарајуће техничке документације и документације за руковање и одржавање самоходног
возила, у циљу издавања Стручног налаза о примењеним прописаним мерама за безбедност и
здравље на раду, односно да ли је прописана опрема за рад (самоходно возило) безбедно за
употребу-коришћење или није.
Самоходна возила подлежу следећим обавезним превентивним прегледима и
испитивањима:
- После реконструкције или хаварије.
Самоходна возила подлежу следећим обавезним периодичним прегледима и
испитивањима:
- у року који је утврђен техничким прописима и стандардима или који је
одређен упутством произвођача
- у року утврђеном актом о процени ризика,
- најкасније у року од три године од дана претходног прегледа и испитивања.
3.11.2 Садржај прегледа и испитивања – Виљушкара
Методе испитивања
Преглед и испитивање виљушкара се обавља према следећим стандардима:
- SRPS ISO 3391:2004 Самоходна возила за унутрашњи транспорт - Кодови за

безбедност [152];
- SRPS EN ISO 3691-1:2014 - Безбедност возила за унутрашњи транспорт - Захтеви за
безбедност и верификацију - Део 1: Самоходна возила за унутрашњи транспорт,
изузев возила без руковаоца, са променљивим дохватом и носачем терета [153].
- SRPS EN ISO 3691-5:2014 Безбедност возила за унутрашњи транспорт - Захтеви за
безбедност и верификацију - Део 5: Возила којим управља рауковалац-пешак[154];
- SRPS EN ISO 3691-5:2014/АC:2015 Безбедност возила за унутрашњи транспорт -
Захтеви за безбедност и верификацију - Део 5: Возила којим управља рауковалац-
пешак – Исправка [155];
- SRPS EN ISO 3691-6:2014 Безбедност возила за унутрашњи транспорт - Захтеви за
безбедност и верификацију - Део 6: Возила за превоз терета и особља [156];
- SRPS ISO 2330:1999 Виљушкари - Виљушке – Техничке карактеристике и
испитивања [158];
- SRPS ISO 3287:2004 Самоходна возила за унутрашњи транспорт - Симболи за
управљачке команде руковаоца и друге показиваче [159];
- SRPS ISO 13562-1:2004 Виљушкари са телескопским уређајем за дизање – Део 1:
Испитивање стабилности [160];
46
- SRPS ISO 22915-2:2014 Возила за унутрашњи транспорт - Провера стабилности - Део
2: Виљушкари са чеоним уређајем за дизање [161];
- SRPS ISO 22915-4:2014 Возила за унутрашњи транспорт - Провера стабилности –
Део 4: Слагачи палета, дупли слагачи и возила са подизним местом за руковаоце до и
укључујућу 1200 mm висине дизања [163];
- SRPS ISO 22915-13:2014 Возила за унутрашњи транспорт - Провера стабилности
Део 13: Теренски виљушкари са уређајем за дизање [164];
- SRPS ISO 22915-14:2014 Возила за унутрашњи транспорт - Провера стабилности
Део 14: Теренски виљушкари са телескопским уређајем за дизање [165];
Делови прегледа и испитивања које не покрива стандард се обављају, у сваком
случају, на основу захтева Правилника о безбедности машина [4] и Правилника о
превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад [8].
Прегледом и испитивањем виљушкара обухваћено је следеће:
Преглед прописане документације
- декларација о усаглашености виљушкара са Правилником о безбедности машина [4]

(ако је виљушкар произведен после 2010. године),
- упутство за употребу и одржавање виљушкара (са упутством за безбедан рад
виљушкаром) на српском језику,
- техничке карактеристике виљушкара (називна носивост, стварна носивост на
максималној висини дизања са удаљености центра оптерећења, стварна носивост за
друге висине дизања и удаљености центра оптерећења – ако је применљиво, називна
носивост на заменљивом прибору за дизање, маса виљушкара без терета, маса
батерије, напон батерије, снага и др.),
- конструкциона документација (општи опис виљушкара и прибора, склопни цртеж
виљушкара, хидрауличне шеме и др.).
Идентификација виљушкара
- узимање основних општих и техничких података са таблице на виљушкару, као што

су: произвођач, тип, фабрички број, година производње, називна носивост, стварна
носивост на максималној висини дизања са удаљености центра оптерећења, стварна
носивост за друге висине дизања и удаљености центра оптерећења – ако је
применљиво, називна носивост на заменљивом прибору за дизање, маса виљушкара
без терета, маса батерије, напон батерије, снага и др. те упоређивање са подацима из
техничке документације
- провера да ли поједини елементи на виљушкару одговарају техничкој документацији
(висина дизања и др.);
- локација виљушкара (назив простора и фотографија)
Елементи прегледа и испитивања виљушкара

- Преглед уређаја за заштиту од неовлашћене употребе виљушкара (кључ, шифра,
магнетна картица и сл.);
47
- Преглед и провера функционалности радне и паркирне кочнице - за виљушкаре са
седећим местом управљања;
- Преглед и провера функционалности аутоматске кочнице – за виљушкаре са стојећим
местом управљања (активирање: отпуштањем управљачке руде, отпуштањем команде
за кретање);
- Преглед и провера функционалности аутоматске кочнице – за виљушкаре са
руковаоцем пешаком (активирање: враћањем управљачке руде у горњи мирујући
положај, спуштањем управљачке руде у доњи положај, отпуштањем команде за
кретање);
- Преглед управљачких уређаја (тип “држи у погону”, означавање, заштита од
нехотичног активирања);
- Преглед и провера функционалности уређаја за заустављање на врху управљачке руде
- за виљушкаре са руковаоцем пешаком;
- Преглед заштитних направа од покретних и врућих делова;
- Преглед ланаца за дизање (оштећења, деформације, корозија и сл.);
- Преглед елемената хидрауличног система (црева, цеви, везе, сигурносни вентил,
вентил у случају отказа у систему);
- Преглед граничника за спречавање изласка уређаја за дизање са рама;
- Преглед уређаја за дизање (ознака носивости, оштећења, деформације, заштита од
бочног померања и спадања са носача);
- Преглед приступа до места управљања (неклизав, лестве, рукохвати и сл.);
- Преглед платформе за управљање - за виљушкаре са руковаоцем пешаком (оштећења,
деформације, бочни штитници за брзине вожње изнад 6 km/h)
- Преглед места управљања (седиште, сигурносни појас и др.) - за виљушкаре са
седећим местом управљањ;
- Преглед точкова (оштећења, истрошеност);
- Преглед заштитника од точкова и предмета одбачених са точкова (блато, шљунак и
сл.);
- Преглед и провера функционалности уређаја за спречавање стављања ноге руковаоца
изван габарита виљушкара (ножна педала за потврду команде и сл.) - за виљушкаре са
бочно седећим и стојећим местом управљања;
- Преглед кровног штитника са конструкцијом (обавеза за висине дизања изнад 1800
mm, оштећења, деформације, корозија);
- Преглед кабине (без оштрих ивица, прегледност радног простора, ретровизори,
вентилација, грејање, брисачи ветробрана, место за упутство);
- Преглед и провера функционалности осветљења (светло за вожњу и рад, сигнално
светло);
- Преглед ТНГ резервоара (причвршћивање, у габаритима виљушкара, заштита од
механичких оштећења арматуре, ручни вентил, заштита од топлоте);
- Преглед ТНГ цевовода (у габаритима виљушкара, заштита од оштећења и хабања,
флексибилност);
- Преглед заштитних направа акумулаторске батерије (спречавање неовлашћеног
приступа за напон изнад 120 V, поклопац батерије);
- Преглед натписа упозорења и забране (поступак у случају превртања виљушкара,
забрана дизања људи на виљушкару и др.);
- Испитивање функционалности уређаја за звучно упозорење (сирена);
48
- Испитивање функционалности уређаја који спречава стартовање мотора када је
укључена трансмисија - за виљушкаре погоњене мотором СУС;
- Испитивање функционалности уређаја који спречава вожњу виљушкара када
руковалац није на месту управљања - за виљушкаре са местом управљања на
виљушкару;
- Испитивање функционалности уређаја који спречава кретање и маневрисање
виљушкара ако руковалац није на платформи или ако се платформа није аутоматски
вратила у горњи мирујући положај - за виљушкаре са руковаоцем пешаком;
- Испитивање функционалности уређаја који спречава кретање и маневрисање
виљушкара ако је платформа за управљање или бочни штитници у међуположају
(нису ни потпуно склопљени нити расклопљени) - за виљушкаре са руковаоцем
пешаком;
- Испитивање функционалности уређаја који спречава дизање изнад 1800 mm ако су
бочни штитници у свом заштитном положају - за виљушкаре са руковаоцем пешаком;
- Испитивање кретања и маневрисања виљушкара, на равном тлу, са рамом у
вертикалном положају, оптерећеног називним теретом, на висини од око 300 mm:
кретање напред-назад, заокретање, уз констатацију исправности кочница и других
уређаја те контрола да ли има оштећења након испитивања;
- Испитивање брзине спуштања терета на виљушкару, на равном тлу, са рамом у
вертикалном положају, оптерећеног називним теретом, на највећој висини: мерење
времена спуштања те обрачуном брзине спуштања (видети Декларисане вредности);
- Испитивање пропуштања хидрауличног система за дизање терета на виљушкару, на
равном тлу, са рамом у вертикалном положају, оптерећеног називним теретом,
изазвано унутрашњим цурењем хидрауличног система, за првих 10 минута (видети
Декларисане вредности), уз контролу да ли има оштећења након испитивања;
- Испитивање пропуштања хидрауличног система за нагиб терета на виљушкару, на
равном тлу, са рамом у вертикалном положају, оптерећеног називним теретом, на
висини дизања 2500 mm (или максималној висини дизања), изазвано унутрашњим
цурењем хидрауличног система, за првих 10 минута (видети Декларисане вредности),
уз контролу да ли има оштећења након испитивања.
Декларисане вредности
- Максимална брзина виљушкара са руковаоцем пешаком:

- са једном брзином: 4 km/h,
- са више брзина: 6 km/h,
- Максимална брзина спуштања са називним теретом: 0,6 m/s,
- Максимално спуштање називног терета (до 10 t), са вертикалним рамом, изазвано
унутрашњим цурењем хидрауличног система, за првих 10 минута: 100 mm,
- Максимално нагињање рама унапред, са називним теретом, са вертикалним рамом, на
висини дизања 2500 mm (или максималној висини дизања), изазвано унутрашњим
цурењем хидрауличног система, за првих 10 минута: 5°,
- Минимална висина бочних штитника на платформи виљушкара са руковаоцем
пешаком: 700 mm.
49
50
Резултати испитивања опреме за рад
( Воћар а.д. Свилајнац)
Редни број опреме за рад 1. – Хладњача Воћар а.д. Свилајнац

Назив опреме за рад ЕЛЕКТРО ЧЕОНИ ВИЉУШКАР
ОПШТИ ПОДАЦИ
Корисник Воћар а.д. Свилајнац
Локација Свилајнац, Кнеза Милоша 3
Произвођач "Linde", Germany
Тип/Модел E16P-02
Фабрички број H2X385TO1691
Инвентарски број 1
Година производње 2006.
ТЕХНИЧКИ ПОДАЦИ
Максимална носивост 1600 kg
Максимална висина дизања 3050 mm
Маса виљушкара без терета 2370 kg
АКУМУЛАТОР
Номинални напон 48 V
Номинална снага 2 x 4 kW
Max. Маса акумулатора 1174 kg
Min. Маса акумулатора 1062 kg
Датум прегледа и
10.11.2016. god.
испитивања
Фото документација Слика бр. 1, 2, 3, 4, 5, 6
Положај опреме за рад Мобилна опрема за рад
СЛИКА 1.2 ТАБЛИЦЕ ВИЉУШКАРА
Одговара
ПРЕГЛЕД ПРОПИСАНЕ ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
да не
Техничка документација (технички опис, склопни цртеж) 
Упутство за употребу и безбедан рад, упутство за одржавање са прописаним роковима прегледа 
Прописана јавна исправа, контролна или сервисна књига 
Статички прорачун помоћних средстава (виљушки) дат у документацији 
Атестна документација за помоћна средства 
51
Дијаграм носивости 
одговарa
ПРЕГЛЕД И ИСПИТИВАЊЕ ЕЛЕКТРО ЧЕОНОГ ВИЉУШКАРА
да не
Кабина руковаоца
Прилаз кабини или платформи са седиштем руковаоца виљушкаром 
Конструкција кабине, надстершнице са одговарајућим размаком попречних носача; појас за везивање 
Стање носеће конструкције виљушкара, стање точкова – пнеуматика и додатне опреме 
Прегледност приликом управљања виљушкаром, подизање и спуштање терета 
Комадна опрема – уређаји за управљање и контролу – технички услови за безбедност
Преглед уређаја за управљање (функционалност, обележавање команди, прегледност прекидача и сл.) 
Преглед браве са закључавањем – онемогућавање неовлашћеног коришћења возила 
Механизам за дизање – уређаји за подизање и спуштање терета
Означавање команди за подизање и спуштање терета 
Одвојеност команди за дизање терета од команди за управљање виљушкаром 
Враћање управљачких команди у првобитан положај по престанку деловања на њих 
Контрола брзине дизања и спуштања терета – регулисана преко командних полуга 
Преглед и испитивање механизама за дизање и спуштање терета 
52
Преглед и испитивање сигурносних вентила и граничника спуштања и дизања терета 
Уређаји за кочење
Преглед и испитивање кочионог система 
Преглед и испитивање радне кочнице виљушкара 
Преглед и испитивање паркирне кочнице виљушкара 
Уређаји и средства за прихватање терета
Осигурање носећих средстава од испадања, ненамерног померања, провера деформација и напрслих

носећих средстава
Преглед и испитивање стабилности терета на виљушкама, преглед и испитивање граничника за

померање виљушки и осигурање од ненамерног померања
Преглед и испитивање носећих елемената- зупчасте летве/завојног вретена, ланац и заштите од лабавог

ланца/ужета
Елементи сигурности
Штитник руковаоца 
Показивач оптерећења 
Исправност сигналних светала 
Исправност предњег светал 
Исправност штоп и рикверц светла 
Исправност ротационог светла 
Испраност сирене 
Напомена:
Напомена: При подизању пробног терета, виљушкар је стабилан, терет остаје у подигнутом положају,
нема деформације конструкције.
На основу извршеног прегледа и обављених испитивања, констатује се да су на

опреми за рад ЕЛЕКТРО ЧЕОНИ ВИЉУШКАР, произвођача Linde, Germany,
тип E16P-02, фабрички број H2X385TO1691, примењени технички прописи и
Закључак
прописане мере за безбедност и здравље на раду и да је опрема за рад, уколико се
оспособљени опслужиоци придржавају упутстава произвођача и упутству за
безбедно руковање, безбедан за употребу – коришћење.
53
4. СРЕДСТВА УНУТРАШЊЕГ ТРАНСПОРТА СА
НЕПРЕКИДНИМ (КОНТИНУАЛНИМ) ДЕЈСТВОМ
Средства континуалног дејства служе за манипулисање масовним материјалима из

којих се директно врши транспорт, а затим претовар у бункере или возила. Машинe и уређаји
са непрекидним дејством транспорт материјала врше без заустављања ради његовог
прихватања и одлагања, тј. премештање терета је континуално без празног хода и то и
хоризонтално и вертикално. За средства са континуалним дејством карактеристично је да
радни орган, односно носећи елеменат нема могућности активног захватања материјала, да
се креће у континуитету, чиме постиже непрекидан и равномеран ток материјала у истом
смеру и без празног хода.
Континуална средства oбично имају један степен слободе кретања - линијску трасу.
Кретање материјала на транспортном путу (од места пријема до места предаје) може да се,
зависно од захтева, изведе са константном или променљивом брзином, односно по такту.
У поређењу са средствима прекидног транспорта имају следеће предности:
 Знатно већи капацитети;
 Однос капацитета и масе транспортног средства је повољнији;
 Могућност редног везивања обезбеђује велике транспортне дужине;
 Малу потрошњу електричне енергије;
 Врло су једноставне конструкције, имају ниске експлоатационе трошкове и
релативно мала инвестициона улагања.
Општа подела може се извршити по неколико обележја и то према:
- Правцу и смеру кретања материјала (хоризонт., косо, вертик., комбиновано)
- Врсти материјала (руковање комадним или расутим материјалима)
- Начину преношења погонске силе (електромеханички погон или гравитациона)
- Карактеру деловања погонске силе и конструкцији радног органа (средства која
имају вучни орган: траку, ланац, уже, плочу... и средства без радног органа)
- Карактеру кретања радног (вучног) органа (сa непрекидним или пулсирајућим кре-
тањем)
- Мобилности (стационарна, помична)
У табели 4.1 дата је подела машина и уређаја непрекидног транспорта.
СПЕЦИФ. МАШ. И УРЕЂ.

МАШИНЕ И УРЕЂАЈИ НЕПРЕКИДНОГ ТРАНСПОРТА
ПОМОЋНИ УРЕЂАЈИ
МЕХАНИЧКИ ТРАНСПОРТЕРИ
БЕЗ ВУЧНОГ
СА ВУЧНИМ ЕЛЕМЕНТОМ
ЕЛЕМЕНТА
Вучни и носећи
Вучни и носећи гравитациони трансп.
елеменат
елеменат раздвојени ваљкасти трансп.
обједињени
инерцијални трансп.
пужни трансп.
траксти плочасти трансп.

транспортери грабуљасти трансп.
кофичасти трансп.
висећи трансп.
елеватори
54
Табела 4.1 Машине и уређаји непрекидног транспорта
Из табеле 4.1. видимо да се механички транспортери се деле на:

а) Машине са вучним елементом
б) Машине без вучног елемента
Машине са вучним елементом, су машине код који се премештање терета обавља

кретањем бесконачне траке, ланца или ужета. Подела се врши према правцу премештања
терета на:
 Елеватори……. преносе терет вертикално или косо под неким углом
 Конвејери….. преносе терет и вертик. и хориз. у једној равни или слобо у простору
 Транспортери.. преносе терет по хоризонтали или под благим нагибом
Поред ове, постоји и подела према томе да ли су вучни и носећи елемент обједињени
или раздвојени:
 Вучни и носећи елемент обједињени - тракасти транспортери
 Вучни и носећи елемент раздвојени - ланчани транспортери, елеватори, конвејери
Машине без вучног елемента, се деле на:

 Ваљкасти транспортери,
 Завојни (пужни) транспортери,
 Вибрациони и инерциони транспортери,
 Гравитациони транспортери
 Пнеуматски транспортери,
 Хидраулични транспорт
4.1. ЕЛЕВАТОРИ
Елеватори су машине непрекидног транспорта, са вученим елементом, које служе за

пренос расуте робе, ситне и средње гранулације и комадног терета под углом од 60-90º, и то
како у вертикалном правцу тако и у косом према хоризонтали. У овом другом случају угао
варира у интервалу од 60° до 75°.
Радни орган је кофица (ведро). Вучни елемент је ланац или трака. Ланац је за мање
брзине, а трака за веће. Ланчани елеватори се праве са два ланца, савлађују висину од 120 м,
а са гуменом траком висину од 150 м.
Према начину повезивања кофица и вучног елемента деле се у две групе:
 чврста веза
 покретна веза
55
Слика 4.1 Елеватор кофичар
Елеватори се деле на неколико група:

 по врсти конструкције на вертикалне и косе;
 по врсти вучног елемента на тракасте и ланчасте;
 по брзини кретања кофица на брзоходне и спороходне;
 по распореду кофица.
Заједно са тракастим транспортерима, елеватори су најчешће примењивани уређаји
непрекидног транспорта. У поређењу са другим уређајима елеватори заузимају мањи
простор.
4.2. КОНВЕЈЕРИ
Конвејери служе за транспорт материјала у вертикалном и хоризонталном правцу,

при чему је кретање омогућено точкићима на вучним ланцима. Примена конвејера је типична
за масовну и великосеријску производњу.
Слика 4.2 Конвејери - висећи (једношински и двошински) и подни

Конвејери се деле према начину кретања, конструкцији и по положају путање на :
- Висећи
- Подни
Висећи конвејери се крећу по крутој шини која се налази изнад оперативних
површина, при чему је омогућена промена правца линије транспорта како у хоризонталној
тако и у вертикалној равни. Основна карактеристика ових средстава је да су носиљке у
висећем положају. Првенствено се користе за транспорт комадног терета (делова машина,
кутије, вреће, сандуци..), а у извесним случајевима и расути терет, смештен у одговарајуће
посуде. Предност висећег конввејера је у томе што се путања, односно технолошка линија
транспорта лако прилагођава условима и технологијама производње, па се лако може мењати
у случају изменљивог технолошког процеса.
56
Слика 4.3 Висећи конвејери
Подни конвејери се примењују када се транспортују тежи комади, што може

компликовати носећу конструкцију, тада могу да се примењују решења да се стаза поставља
на под објекта, уз примену различитих врста погона.
Слика 4.4 Подни конвејери
4.3. ТРАНСПОРТЕРИ
Транспортери (енг. Conveyor - преносни уређај), у нашој терминологији транспортери,

представљају најмасовнију групу средстава с врло разлицитим карактеристикама, прила-
гођени специфичним радним условима.
Према облику вучног елемента, транспортери се могу поделити на:
- Транспортери са вучним елементом
o тракасти транспортер
o грабуљасти транспортер
o плочасти транспортер
o висећи транспортер
- Транспортери без вучног елемента
o ваљкасти транспортер
o пужни транспортер
o инерцијални транспортер
o гравитациони транспортер
4.3.1. ТРАКАСТИ ТРАНСПОРТЕР
Тракасти транспортер (слика 4.5) је транспортни уређај непрекидног дејства, који

припада групи уређаја са вучним елементом. Због веома велике производности, релативно
једноставне конструкције и поузданости врло је широко примењено средство унутрашњег
транспорта, са великим бројем места примене и низом различитих решења везаних за
техничко-технолошке карактеристике. По правилу су најзаступљенији при раду са разним
расутим материјалима, а велику примену имају и при транспорту релативно малих комадних
материјала. Транспорт материјала обављају по хоризонаталној и нагнутој (косој) површини.
57
Слика 4.5 Тракасти транспортер
Израђују се различитих димензија, дужине транспортног пута, нагиба и др. Траке се
праве од различитих материјала, типично са ослонцима на ваљцима. Погон је обично
електромоторни. Техники детаљи самих транспортера зависе од материјала, места примене,
услова рада и др.
Због своје велике заступљености, а и чињенице да могу да буду и најопаснији сегмент
у транспортном ланцу, траксти транспортери ће бити детаљније представљени у поглављу 5.
овог рада, као и мере заштите које треба примењивати при раду са овим средствима
унутрашњег транспорта.
4.3.2. ГРАБУЉАСТИ ТРАНСПОРТЕР
Редлер или грабуљасти транспортер, је најраспрострањенија врста ланчастих тра-

нспортера која се користи. Користе се искључиво за транспорт насипног материјала.
Основна карактеристика ових транспортера је што материјал повлачи у непокретним
олуцима посредством повлакача који су повезани са једним или два вучна ланца. Грабуљасти
транспортери са једним ланцем се користе за мале ширине < 400 mm а за веће ширине се
користе два ланца.
Грабуљасти транспортери углавном служе за транспорт прашкастих, зрнастих и
средње - комадастих лакопокретљивих и неабразивних материјала (угљена прашина, про-
изводи хемијске индустрије, житарице и сл.). Ови транспортери нису погодни за транспорт
влажних и лепљивих материјала, који се лепе на повлакаче и зидове олука и стварају
тешкоће при утовару и истовару, чиме се знатно смањује капацитет транспортера. Такође
нису погодни за транспорт јако абразивних материјала, који хабају олуке, или за транспорт
ломљивих материјала који мрвљењем губе квалитет (нпр. кокс). Могу се транспортовати
материјали загрејани до 300°Ц. Посебно су погодни за утовар и истовар на било ком месту
дуж трасе транспортера. Утовар се обавља једноставно са утоварним левком или директним
исипањем. Док се истовар може извршити веома једноставно помоћу засуна. Такође
транспорт је могућ у два смера.
58
Слика 4.6 Грабуљасти (Редлер) транспортер
Грабуљасти транспортер приказан на слици 4.6 састоји се из непокретног корита

(олука) (1) које је учвршћено на носећој конструкцији (2) транспортера и вучних ланаца са
точковима (3) који носе између себе грабуље или лопатице за потискивање материјала у
жлебу. Лопатице (4) потискују а (4') се враћају. Радна страна транспортера може да буде
горња или доња, међутим треба имати у виду да је сипање материјала из транспортера знатно
лакше ако је радна страна доња.
4.3.3. ПЛОЧАСТИ ТРАНСПОРТЕР
Плочасти транспортери се користе за транспорт насипног и комадног терета при

веома тешким условима рада - абразивни материјали, материјал на повишеним темпера-
турама, одливци, тешке машине итд. Ови транспортери су нашли примену у разним гранама
привреде а пре свега у рударству, металургији, хемијској, цементној и металној индустрији
за транспорт тешких предмета. Такође се користе у технолошким процесима где се поред
транспортовања врши и одређена технолошка операција (загревање у пећима, хлађење,
сушење, калење, бојење и сл.) и при монтажи тешких машина.
Слика 4.7 Плочасти транспортер

Састоји се од бескрајног вучног тј. радног органа, који је изведен обично у облику
ланца с ламелама - зглобовима (с ваљцима или точкићима) на којима су на одређеном
растојању постављени носећи елементи у облику чланака, по којима је овај транспортер и
добио име. Радни орган се на носећу конструкцију ослања преко ваљака, погонског и
затезног ланчаника, погонске и затезне станице. Ваљци за ослањање радног органа могу да
буду фиксирани за носећу конструкцију или насађени на осовиницу ланца. Облик носећих
елемената зависи од врсте материјала који се транспортује и може да буде плочаст, у облику
корита, посуда.
4.3.4. ВИСЕЋИ ТРАНСПОРТЕР
Висећи транспортер (Overhead conveyor, trolleys) је средство континуалног дејства

којим се материјал транспортује непрекидним током, константном брзином или у одређеном
такту. По облику стазе, могу бити: отворени једнолинијски, „U“ линијски и/или постављени
у више паралелних линија са којих материјал излази на једну заједницку линију, постављени
хоризонтално, косо, вертикално и комбиновано. По облику изградње, могу бити постављени
у два основна облика: једношински са фиксном везом носача терета, вучног ланца и
вешаљке, слика 4.8 и двошински (Power-and Free-System) код кога се качаљка за ношење
вучног ланца и колица за ношење терета крећу слободно и нема фиксне везе између суседних
колица, што даје велики степен аутономије, уз могућност спајања и раздвајања на било ком
месту трасе.
59
Слика 4.8 Облици извођења стаза висећег једношинског транспортера
Висећи транспортери се граде са затвореном контуром стазе (рециркулациони) који се
користе за транспорт комадних материјала у индустријским погонима са великосеријском и
масовном производњом. Висећи транспортер у погледу могућности вођења трасе, има велику
флексибилност и веома се лако прилагођава стварним потреба производних процеса.
У ауто индустрији У производном погону

Слика 4.9 Примена висећих транспортера
Основни елемент висећег транспортера је транспортна стаза која носи све покретне
елементе система и материјал. Код висећег транспортера материјал се транспортује
континуално (ретко у циклусима) на носачима (обртна кука, алка, вртуљак, колица), који је
распоређен дуж транспортне стазе (пруге) на једнаком растојању. Материјал који се
транспортује стално је испод вучног елемента (ланца), то јест налази се у висећем положају
4.3.5. ВАЉКАСТИ ТРАНСПОРТЕР
Ваљкасти транспортери се користе за хоризонталан праволинијски или криволинијски

транспорт комадног терета, првенствено правилног облика са равном ослоном површином
(кутије, сандуци, палете, контенери). Ваљкасти транспортери се састоје од ваљака
распоређених на малом растојању један од другог и учвршћених у раму носеће конструкције.
Корак између ваљака треба да буде такав да се терет при његовом кретању ослања на
најмање два ваљка. Због мирног кретања терета у пракси се корак ваљака не узима већи од
1/3 дужине терета.
Слика 4.10 Ваљкасти транспортери

Ваљкасти транспортери могу бити са сопственим погоном или без њега. У првом
случају ваљци добијају окретање од мотора и трењем саопштавају транслаторно кретање
материјалу који се налази на транспортеру. Код хоризонталних ваљкастих транспортера без
погона терет се помера ручно али се ти транспортери много чешће користе са малим углом
60
нагиба (10 - 6 0 ). Терет се у том случају креће под дејством сопствене тежине због чега се ови
транспортери сврставају у гравитационе уређаје.
4.3.6. ЗАВОЈНИ (ПУЖНИ) ТРАНСПОРТЕРИ
Завојни транспортери (пужни транспортери) слика 4.11 према конструктивном

извођењу могу бити хоризонтални и вертикални. Пужни транспортери се примењују за
транспорт прашкастих, зрнастих и ситнокомадастих насипних материјала на мања одстојања,
а највише до 30м. Нису подесни за транспорт лепљивих, абразивних и крупнокомадастих
материјала. Користе се првенствено у прехрамбеној и хемијској индустрији.
Слика 4.11 Делови завојног транспортера

Завојни транспортер се састоји из полукружне цеви (1), спирале пужа (2) и погонског
дела (3). У цеви се налазе средњи лежаји (4) који носе осовину пужа. Један од крајњих лежаја
(5) је чеони, који преузима на себе аксијалну силу пужа.
Слика 4.12 Завојни транспортер

Завојница може бити десна или лева, једноходна, двоходна или троходна. Непрекидна
завојница се користи за транспорт сувог ситнозрнастог и прашкастог материјала са малим
степеном сабијања. За транспорт влажног и тешкопокретљивих материјала склоних лепљењу
препоручује се тракаста завојница. Уколико је при транспорту материјала потребно вршити и
његово интензивно мешање, ради хомогенизације смеше, користи се завојница у облику
лопатица или профилисана завојница.
4.3.7. ИНЕРЦИЈАЛНИ ТРАНСПОРТЕРИ
За транспорт расипних материјала и додавање материјала другим транспортним

апаратима, користе се инерцијални транспотрери. Ови транспортери представљају отворене
или затворене олуке који врше периодично (осцилаторно) кретање уз транспртовање
материјала само у једном правцу. Код ових транспортера услед појаве осцилација, удара и
трења материјала који се преноси, долази до изражаја инерција што води кретању материјала
унапред, слика 4.13.
61
Слика 4.13 Инерцијални транспортери
Првенствено се користе за транспортовање сувих лако покретљивих зрнастих и
комадастих насипних материјала. Посебно су погодни за транспорт у херметичко затвореним
олуцима, загрејаних и хемијски агресивних материјала. Ови транспортери се изузетно могу
користити и за транспорт комадног терета као нпр. за транспорт одливака. Инерциони
транспортери се користе најчешће за хоризонтални транспорт у једном правцу са релативно
малом дужином транспортера. Материјал се може транспортовати и под малим угловима
нагиба. Овакви транспортери су нашли примену посебно у металној индустрији као додавачи
у склопу аутоматских производних линија.
Према начину рада инерциони транспортери се могу поделити на три групе:
- транспортери са константним притиском на дно олука,
- транспортери са променљивим притиском на дно олука,
- вибрациони транспортери
4.3.8. ГРАВИТАЦИОНИ ТРАНСПОРТЕРИ
Гравитациони уређаји (клизнице) су најједноставнија транспортна средства за

комадни и насипни терет који клизе по стрмој равни, са вишег на нижи ниво под дејством
сопствене тежине. Према начину транспортовања ови уређаји се могу поделити на
гравитационе уређаје за косо (гравитациони олуци) и вертикално спуштање материјала.
Гравитациони олуци се користе за премештање материјала на кратка растојања а у
већини случајева служе као помоћни уређаји за претовар насипног терета са једног
транспортера на други или за утовар материјала на транспортере из бункера. Такође се веома
често примењују у складиштима за транспорт комадног терета (кутије, пакети, сандуци), као
веома јефтино и ефикасно средство за механизацију претоварних операција.
Гравитациони олуци могу бити отворени, слика 4.14а, и затворени (цеви), слика 4.14б.
Отворени олуци се користе за транспорт комадног терета или насипног материјала који при
транспортовању не образује прашину. У затвореним олуцима се обично транспортују
прашкасти материјали или материјали који стварају прашину.
Слика 4.14 Гравитациони олуци

Гравитациони олуци се израђују најчешће од челичног лима. Уколико је потребно
извршити спуштање материјала са већих висина примена гравитационих олука није погодна
јер би дужина тих олука, или брзина кретања материјала, била неприхватљиво велика. У том
случају се примењују завојне клизнице, слика 4.15а, цеви са степенастом трасом, слика 4.15б,
затворени олуци са степенастим преградама, слика 4.15ц или уређај за спуштање у облику
елеватора, слика 4.15д. Брзина спуштања материјала у затвореним олуцима (цевима) са
62
степенастим преградама, слика 4.15ц, се регулише висинском разликом између две суседне
преграде.
Слика 4.15 Гравитациони олуци
63
5. ТРАКАСТИ ТРАНСПОРТЕР
5.1. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И ОПИС УРЕЂАЈА
Тракасти транспортер је транспортни уређај континуалног дејства који се користе за
транспорт насипног и комадног терета претежно у хоризонталном и мало нагнутом правцу
(до 25°) помоћу траке као вучног и носећег елемента. Због својих изузетно повољних
техноекономских карактеристика представљају најраспрострањеније уређаје непрекидног
транспорта у експлоатацији25. Нашли су примену у свим областима индустрије, пољо-
привреде, рударства и слично, посебно при транспорту великих количина насипних
материјала. Експлоатационе предности тракстих транспортера су једноставна конструкција,
велика брзина, велики капацитет, миран и бешуман рад, мала потрошња енергије због
изузетно повољног односа корисне носивости и масе радног органа, то јест малих отпора
кретања, једноставна уградња у малом простору, могућност транспорта на малим, али и
изузетно великим растојањима.
У лоша својства тракастог транспортера убрајају се: осетљивост траке на високе
температуре, хемикалије и материјале с оштрим ивицама, појава дестабилизације у кретању
траке уколико дође до лепљења материјала на траку, носеће ваљке и бубњеве, ограничен
нагиб код конвенционалних трака.
Класификација тракастих транспортера заснива се на читавом низу критеријума, а
најче-шће су коришћени према:
o врсти материјала од кога је трака направљена: са гумираном, металном и
армираном траком
o облику траке, равна или профилисана
o облику транспортне путање, односно трасе
o врсти материјала
o карактеру рада, то јест да ли су стационарни или мобилни,
o итд.
Тракасти транспортер је састављен од еластичне бескрајне траке пребачене и
затегнуте преко два бубња, при чему је трака истовремено вучни и носећи елемент која све
елементе система повезује у јединствену целину (остали саставни делови: ваљци за ношење
траке, погонски, затезни, утоварни, истоварни уређаји и носећа конструкција). Погонски
уређај с погонским бубњем најчешће се налази на предњем, а затезни уређај на повратном
бубњу на задњем крају транспортера.
На слици 5.1 је дат приказ тракастог транспортера са основним елементима.
Легенда: 1. Трака, 2. Погонски бубањ, 3. Затезни бубањ, 4. Носећи ваљци, 5. Повратни ваљци, 6. Отклонски бубањ
7. Утоварни уређај, 8. Специјални истоварни уређај, 9. Затезни уређај, 10. Чистач, 11. Носећа конструкција (каркас)
Слика 5.1 Шематски приказ тракастог транспортера
Материјал се преко утоварног уређаја (7) утовара на бескрајну траку (1) која
представља носећи и вучни елеменат уређаја. Да не би дошло до великих угиба траке под
сопственом тежином и тежином материјала трака је ослоњена на носеће (4) и повратне (5)
25
mehanizacija.ftn.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2015/.../Skripta-TRANSPORTERI.pdf
64
ваљке. На крајевима транспортера налазе се погонски (2) и затезни бубањ (3), помоћу којих
се остварује кретање траке. Ради компактности конструкције и повећања обухватног угла
користе се отклонски бубњеви (6) који се налазе на повратној страни траке. Материјал се
истовара на чеоном бубњу (2) или помоћу специјалног истоварног уређаја (8). Затезање
траке, ради омогућавања преноса снаге са погонског бубња на траку, остварује се помоћу
затезног уређаја (9). Чишћење траке се врши помоћу чистача (10). Сви ови елементи су
постављени на носећу конструкцију (11) која је ослоњена на подлогу.
Код тракастог транспортера погонска сила с бубња на траку се преноси путем трења,
из чега произилазе и одређена ограничења: да би се омогућио пренос погонске силе с бубња
на траку, трака пре покретања мора да буде претходно затегнута, што се постиже преко
затезног уређаја. Трака се затеже на тај начин, што се осовина бубња посебним завртњима
може померати према потреби или је пак потребно оптеретити теговима одређене масе који
омогућавају затезање. За правилан рад тракастог транспортера битна је равномерна
оптерећеност транспортне траке.
Код транспортера велике дужне и капацитета погон се често реализује преко већег
броја погонских бубњева. Код конвенционалних транспортера радна (оптерећена) грана је
најчешће горња, а у зависности од технолошких потреба, радна грана може да буде и доња.
Ношење траке зависи од њене ширине, оптерећења и, сходно томе, може да се реализује на
више начина, за: већа оптерећења користе се носећи ваљци, мања оптерећења користи се
клизна површина.
Тракасти транспортер има универзалну примену, то јест масовно се користи, како за
транспорт расутих, тако и комадних материјала. Равна трака није погодна за транспорт
расутих материјала због великог растурања тако да се, по правилу, користи за транспорт
комадних материјала, док је за транспорт расутог материјала предодређена профилисана
трака. Профилисањем траке, преко одговарајућег слога носећих ваљака за задату ширину
траке добија се већа површина материјала на траци, односно већи транспортни капацитет.
Транспортери се користе за хоризонталан и коси транспорт, при чему се код косог
транспорта, сходно задатку, транспорт обавља навише или наниже. Угао нагиба косог
транспортера зависи од врсте траке, односно трења између траке и материјала. Угао нагиба
траке треба да буде за 10° мањи од угла клизања материјала који се транспортује по траци,
када се она не креће. Профилисане траке и траке с посебно обрађеном површином
омогућавају транспорт под већим нагибом у односу на глатке и равне траке. Код
транспортера с глатком траком максималан нагиб креће се до 28°, у зависности од врсте
материјала.
5.2. ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ И ДЕЛОВИ
5.2.1. ТРАНСПОРТНЕ ТРАКЕ

Трака код тракастог транспортера представља основни елемент транспортера пошто
реализује две најзначајније функције: носећу и вучну. Од правилног избора и димензио-
нисања траке умногоме зависе радни век, поузданост постројења, као и трошкови
експлоатације. Експлоатациони захтеви које трака треба да задовољи јесу: велика затезна
чврстоћа, савитљивост, добро налегање на носеће ваљке, мало истезање, мала хидро-
скопност, мала сопствена маса и велика отпорност на хабање, биолошке и хемијске утицаје.
За израду траке користе се различити материјали: гума, пластика, челична трака и плетена
жица, слика 5.2.
а) текстилним носећим слојем б) ужадима и челичном мрежом

Слика 5.2 Транспортна трака
65
Највише се користе гумена транспортна трака, направљена од неколико носећих
слојева са текстилним влакнима, сједињених гумом које се састоје од језгра (каркаса) и
гуменог омотача. Језгро траке је носећи део који прима силе напрезања, а омотач има
функцију заштите језгара од механичких оштећења, атмосферских и биолошких утицаја.
На слици 5.2(а) је приказана трака са носећим слојевима од памучне тканине обложених са
свих страна заштитном гумом. Трака израђена од челичне мреже, 5.2(б) користи се у случа-
јевима када се, истовремено са транспортовањем, врши нека технолошка операција (прање,
сушење). Ако је потребно вршити транспортовање насипног материјала под већим нагибним
угловима примењују се специјалне траке са посебно профилисаном горњом површином или
траке са попречним ребрима, слика 5.3
Слика 5.3 Специјалне траке за транспорт под већим угловима
5.2.2. УРЕЂАЈИ ЗА НОШЕЊЕ И УСМЕРАВАЊЕ ТРАКЕ
Функцију ношења и усмеравања, како је то поменуто, код тракастог транспортера, по

правилу, реализују ваљци за ношење и усмеравање. Они се ослањају на рам, то јест носећу
конструкцију транспортера и распоређени су на релативно малом растојању, из чега
резултира и њихов велики број. У току рада транспортера ваљци су изложени великом
напрезању и у зависности од услова рада њихов век је од четири до шест година.
Конструкција носећих ваљака зависи од намене транспортера, слика 5.4. Код
транспортера намењених транспорту комадних материјала ваљци су равни, док се код
транспортера за транспорт расутог материјала примењују разлицити конструктивни облици,
чији су основни задаци да траци обезбеде коритаст облик и постизање веће ефективности
постројења. За траке ширине до 2.000 mm примењују се слогови са три ваљка, а слогови са
пет и седам ваљака налазе примену код трака с ширином већом од 2.000 mm и изводе се као
висећи.
Слика 5.4 Основни типови носећих ваљака за ношење траке
5.2.3. ПОГОНСКИ, ЗАТЕЗНИ И СКРЕТНИ УРЕЂАЈИ
Погонски уређај је поред траке најзначајнији део транспортера који садржи све
елементе неопходне за обезбеђење кретања траке. Састоји се од погонског мотора,
редуктора, спојнице, кочнице, једног или два погонска бубња, као и неких других елемената
чија примена зависи од намене, односно услова рада транспортера. Електромотор се
најчешће користи као погонски агрегат код тракастих транспортера. У специјалним
условима као што су, нпр. у рудницима, користе се ваздушни и хидраулични мотори, а на
66
местима где се не може обезбедити напајање електричном енергијом, користе се и СУС
мотори.
Спојница има задатак да заштити погонски мотор од преоптерећења и динамичких
удара. У зависности од снаге мотора и броја погонских бубњева, користе се различити
облици спојница. Код мањих постројења у примени су еластичене спојнице, а код већих
постро јења, по правилу, користи се хидраулична спојница.
Уколико се захтева регулисано заустављање транспортера или се ради о транспортеру
са нагибним деоницама неопходно је уградити и кочницу. Кочница има вишеструки значај у
оквиру погонског уређаја. Код косих транспортера кочница има задатак да спречи враћање
материјала, а код спуштања материјала служи за регулацију брзине. Најчешће је то
стандардна кочница са две папуче која се поставља између мотора и редуктора у случају
већих кочионих момената или, код транспортера са малом висином издизања материјала,
између редуктора и погонског бубња
Бубњеви се према намени могу поделити на: погонске, затезне, превојне и отклонске.
Погонски бубњеви имају задатак да омогуће пренос снаге путем трења на траку транспо-
ртера. Превојни и отклонски бубњеви омогућују промену правца траке, а затезни поред
промене правца врше и затезање траке. Израђују од ливеног челика или гвожђа или као
заварена конструкција. Ради усмеравања траке омотач бубња обично је у односу на крајеве
испупчен око 5%. Како би се повећао коефицијент трења између траке и бубња, његова
површина пресвлачи се гумом или неким другим специјалним материјалима. Дужина бубња
код гумених трака већа је од ширине траке 200 мм до 400 мм. Површина бубња обично се
изводи са жлебовима да би се избегло лепљење материјала.
а) погон са једним добошем; б) погон са једним погонским и једним скретним добошем; в) погон са два погонска добоша; г) погон са
једним погонским и једним притискајућим добошем; д) погон са једним погонским добошем и притискајућом траком
Слика 5.5 Типични облици система погона траке
Да би се створили услови за пренос обимне силе на траку путем трења, она мора да
буде обавијена око бубња одређеним обухватним углом и претходно затегнута, још у стању
мировања преко затезног уређаја.
Слика 5.6 Шематски приказ затезних уређаја
67
Мануелно затезање се изводи преко навојног вретена које је постављано на
повратном бубњу чиме се постиже потребна за затезање. Због ограниченог хода ово решење
има примену код транспортера мале дужине, а одликује се ниском ценом и једноставношћу.
Затезни уређаји с тегом обезбеђују једнако затезање без обзира на истезање и
оптерећење траке. Уређај с тегом обично се поставља код повратног бубња или иза
погонског бубња на силазној, то јест повратној страни траке. Основни недостатак је велика
маса, гломазна конструкција као и велика погонска снага при пуштању постројења у рад, а
добра својство, константно затезање траке.
Аутоматска регулација затезања траке силу затезања прилагођава стању у коме се
постројење налази. При покретању, да би се избегло проклизавање траке ради опадања
адхезије, повећава се сила затезања, док се у нормалном раду сила затезања смањује.
Аутоматска регулација затезања траке јесте најцелисходније решење код великих
постројења, јер трака не ради константно под максималном силом затезања, већ с
минималном дозвољеном, због чега има и дужи радни век.
Промена правца траке обавља се преко скретних бубњева, клизне шине или батерије
ваљака. Прелаз из косог правца у хоризонталан реализује се преко бубња или клизне шине,
међутим, код коритасте траке на местима скретања постављају се батерије ваљака у густом
распореду.
5.2.4. ПОМОЋНИ УТОВАРНО-ИСТОВАРНИ УРЕЂАЈИ
За утовар и истовар материјала код тракастог транспортера користе се специјални

уређаји. Ова врста уређаја има више функција: омогућава утовар и истовар материјала на
местима која су условљена технолошким процесом и обезбеђује стабилано кретање траке,
као и њену заштиту од оштећења при транспорту расутих материјала. Конструкција ових
уређаја зависи од врсте материјала и карактеристика процеса које транспортер опслужује.
Уређаји који су намењени транспорту комадних материјала имају релативно једноставну
конструкцију. Утовар се често реализује мануелно или под дејством гравитације, док се
истоварни уређаји најчешће срећу у облику штитних скретаца, који могу да буду:
једнострани, двострани, клизни, с механичкимпогоном, фиксни и покретни, слика 5.7.
Слика 5.7 Облици штитних скретаца
5.2.5. УРЕЂАЈИ ЗА ЧИШЋЕЊЕ ТРАКЕ
При транспорту лепљивих материјала, да би се избегло укошавање траке и њено

интензивно хабање, мора се обезбедити чишћење траке, бубњева и носећих ваљака.
Најефикасније чишћење јесте након истовара материјала. За чишћење се користе разни
облици уређаја: гумени гребач, ротирајуће четке и др., а код транспортера велике дужине
користи се и превртање траке,слика 5.8.
68
Слика 5.8. Уређаји за чишћење траке
5.3. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ПРИ РАДУ СА ТРАКАСТИМ ТРАНСПОРТЕРИМА
Тракасти транспортери су из групе уређаја непрекидног транспорта, због широког

спектра техничко-техолошких карактеристика највише у примени , те ће им се због тога у
раду посветити посебна пажња и бити посебно обрађени опис опасности и заштитне мере
које треба предузимати за безбедан рад са овим уређајима унутрашњег транспорта.
5.3.1. ОПАСНОСТИ И МЕРЕ ЗАШТИТЕ ПРИ РАДУ СА ТРАНСПОРТЕРИМА

Уређаји непрекидног транспорта (транспортери) представљају најефикаснији вид
транспорта, али могу да буду и најопаснији сегмент у транспортном ланцу, односно у свом
окружењу, уколико нису примењене мере које обезбеђују безбедно руковање и одржавање.
Као и сви механички или електрични уређају, транспортери могу бити опасни по руковаоце
или било кога другог ко се нађе у њиховој близини. Сваке године, због физичког контакта са
покретним елементима транспортера радници се повређују или гину због несрећа на
транспортерима. Зато је потребно обратити пажњу на основна правила која би требало да зна
свако ко рукује или се налази поред односно у близини транспортера. Посетиоце би требало
обавестити о безбедносним правилима и прегледати им одећу, пре него им буде дозвољен
прилаз постројењима. Основне безбедносне мере су приказане у табели 5.1
Забрањено је пењати се,
седети, стајати или шетати Пре почетка рада увек
по транспортеру проверити да ли су ограде
и поклопци на месту
Само квалификована и
прописно обучена лица Забрањено је покривати,
могу поправљати или мењати или погрешно
одржавати транспортере користити контролу
транспортера
Делове тела, одећу и косу
је потребно чувати од Уређаји за контролу рада
покретних делова траспортера морају бити
транспортера видљиви и лако доступни
Уклањање отпадака и Обавезно је пријавите све
комадића је дозвољено неправилности у раду
само када је транспортер овлашћеним лицима
искључен из струје
Табела 5.1 Основне безбедносне мере при раду са транспортерима
Стратегија за спречавање повреда при раду са транспортерима обухвата следеће
активности:
• идентификацију потенцијалних опасности користећи технике процене ризика,
• ограничавање ризика кроз коришћење одговарајућих заштита,
• коришћење блокада и метода контроле,
• узимање у обзир фактора окружења, инсталација и одржавања,
• спровођење курсева из области безбедности на раду,
• уколико опасна места нису уочљива иста морају бити ограђена сигурносним оградама
како би се ризик елиминисао, или бар умањио,
• када се уочи опасна зона, ограничавање приступа мора бити очигледно (укључујући
ефекте примене уређаја за хитно заустављање).
69
Осим мера које су приказане у табели 5.1, при раду са уређајима непрекидног
транспорта је неопходно придржавати се и следећег:
• користити транспортер само за оне намене за које предвиђен, односно пројектован,
• не треба гурати материјал који се налази на транспортеру са неким помоћним
средством (нпр. лопатом),
• треба елиминисати све потенцијалне изворе енергије који би могли изазвати
покретање елемената транспортера без укључења погонског механизма,
• транспортери са траком, ланцима и сличним средствима за преношење терета, морају
се постављати тако да са једне њихове стране остане слободан простор за пролаз,
ширине најмање 1 м,
• транспортери са траком ширине преко 800 мм морају имати могућност приступа
траци с обе стране,
• код покретних транспортера са уређајем за мењање угла нагиба траке, мора постојати
уређај за осигурање утврђеног положаја нагиба траке у току једне радне операције
(скакалица, кочница); такав транспортер сме се премештати само са спуштеном
траком у крајњем доњем положају; забрањен је рад са транспортером који нема
кочнице на уређају за дизање носача трака,
• забрањено је премештање покретних транспортера за време рада,
• при пуштању траке транспортера у погон, није дозвољено траку повлачити или на
други начин помагати њено покретање; за време рада транспортера забрањено је
рукама помагати кретање траке, чистити траку и ваљке рукама и вршити ма какве
поправке на ваљцима, траци односно конструкцији транспортера,
• за време рада транспортера забрањено је увлачити се под траку транспортера ради
вршења оправки или из ма ког другог разлога,
• за време рада транспортера није дозвољено радницима стајати у зони опасности,
чистити траку и ваљке, нити обављати било какве поправке на транспортеру,
• укључивање и искључивање транспортера сме обављати само за то одређена особа,
која је дужна пре пуштања транспортера у рад проверити исправност транспортера,
као и да се у увери да се у зони опасности не налазе особе,
• уређаји за укључивање и искључивање транспортера морају бити конструисани и
изведени на прикладним местима тако да омогућавају у случају опасности брзо
заустављање транспортера,
• стабилни транспортери с челичном конструкцијом постављени на спољњим
просторима, морају бити заштићени од атмосферског пражњења преко уземљења;
исти морају имати изведену водонепропусну електричну инсталацију,
• ако се у процесу рада појављује прашина, електрична инсталација на транспортерима
мора имати одговарајућу изолацију,
• транспортери који користе електричну енергију, морају имати заштићену металну
контрукцију од превисоког напона додира,
• ако се транспортери налазе на отвореном простору, метална конструкција
транспортера мора бити спојена на уземљивач громобранске инсталације,
Транспортери уобичајено нису намењени за транспорт опасних материјала
(експлозивних, запаљивих, токсичних,...), али се могу користити и у таквим случајевима при
чему се тада морају применити посебне мере безбедности и здравља на раду са таквим
материјалима.
Безбедност радника на раду зависи и од исправности оруђа за рад. Стога је неопходно
обезбедити контролу и периодичне прегледе и испитивања оруђа за рад. Циљ ових контрола
је да се утврди да ли су на тим средствима примењене мере заштите на раду и да ли због
могућих промена у току употребе, ова средства не угрожавају живот или здравље радника.
Ова контрола врши се у поступцима текућег одржавања, путем редовних прегледа и на други
начин и она обухвата сва средства рада у која се убрајају оруђа за рад, алати, помоћна
средства и др. Међу оруђима за рад која по својој конструкцији и дејству представљају
70
повећану опасност су и стално уграђени транспортни уређаји за невертикално преношење
терета помоћу гумених, текстилних или металних трака, ланаца и др.
Према Правилнику о поступку прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања
услова радне околине (Сл. Гласник РС бр. 94/06 и 108/06) члан 3, за транспортере није
предвиђено, осим у ситуацијама када је послодавац актом о процени ризика утврдио, да се на
њој врше обавезни периодични прегледи и испитивања од стране овлашћене установе.
Вршење периодичних прегледа је обавезно, али од стране овлашћених лица запослених код
послодавца.
Основне опасности при раду са транспортерима могу се поделити на:
• опасности од покретних елеменаа погонских механизама транспортера,
• опасности од појединачних комадних терета и непокретних објеката,
• опасности од покретних подсклопова транспортера,
• механичке опасности.
Опасности од покретних елемената погонских механизама транспортера се углавном
појављују код погонских механизама транспортера, односно од погонског мотора до
погонског елемента (бубањ, ваљак,...) и јављају се на вратилима, спојницама, ременицама, и
зупчаницима. Уколико се на било који начин оствари контакт са наведеним покретним
елементима (западање, уплетање,...) може доћи до озбиљних повреда. На слици 5.1 су
приказане ове опасности.
Истурено вратило
(умотавање дела одеће
или косе)
ОПАСНА МЕСТА
Ремени преносник
Слика 5.1 Опасности од покретних елемената погонских механизама транспортера

На слици 5.2 су приказана потенцијална опасна места при транспорту поједичних
терета тракастим транспортером. Опасности од покретних подсклопова транспортера, слика
5.3, се најчешће јављају код транспортера који врше промену правца кретања терета
(сортери, скретнице, претоварни уређаји,...).
Слика 5.2. Опасности од појединачних Слика 5.3. Опасности од покретних

комадних терета и непокретних објеката подсклопова транспортера
71
На местима где долази до померања делова транспортера, чијим кретањем долази до
промене правца кретања терета, јављају се опасна места која могу бити узрочници озбиљних
повреда. На слици 5.4 су приказана места на тракастом транспортеру на којима може доћи до
механичких повреда.
Слика 5.4 Механичке опасности

Још у фази пројектовања неопходно је препознати потенцијална опасна места и
опасности на транспортерима, и исте искључити и спречити појаву опасности у максимално
могућој мери. Придржавање мера сигурности у фази пројектовања представља два аспекта и
то у склопу самог уређаја и кроз интеракцију оператера и уређаја. Осим механичких уређаја,
сигурносне мере се обезбеђују и кроз безбедан концепт руковања и одржавања, електричну
опрему, системе за заустављање у случају опасности, коришћене материјале и средства за
подмазивање, а све са задатком примарне безбедности људства.
Сви елементи транспортера, морају да буду тако пројектовани да све функције уређаја
током рада буду унутар дозвољених граница.
У пракси то значи да се при пројектовању елемената транспортера морају максимално
избегавати оштре ивице, врхови и истурене површине, смицајне тачке и површине, слика 5.5,
компликоване (замршене) тачке, ограничити кинетичку енергију (брзину и масу), а све
активности, којима је неопходно ангажовање човека морају бити димензионисати према
ергономским принципима.
Слика 5.5 Смицајне површине на уређајима

Повећање безбедности при раду са транспортерима може се постићи и:
• аутоматским утоварним и истоварним уређајима,
• руковањем и управљањем елементима транспортера са даљине,
• коришћењем јасног и недвосмисленог оперативног концепта, као и јасним
означавањем команди.
Ограничење ризика или његово уклањање у целости врши се применом одговарајућих
заштитних уређаја и то:
- заштитни уређаји који обустављају погон (сигурносни уређаји са ужетом, тастери за
хитно искључивање...) и
- уређаје који онемогућују прилаз опасној зони (разни типови заштитних мрежа...)
72
5.3.2. ОПАСНОСТИ И МЕРЕ ЗАШТИТЕ ПРИ РАДУ
СА ТРАКАСТИМ ТРАНСПОРТЕРИМА
5.3.2.1. ОПАСНА МЕСТА НА ТРАКАСТИМ ТРАНСПОРТЕРИМА
Према статистици, најчешће локације на којима долази до повређивања радника код

тракастих транспортера су:
• 48 % - између бубњева (погонских, затезних, отклонских) и траке,
• 13 % - између носећих или повратних ваљака и траке,
• 13 % - у другим областима транспортера,
• 26 % - остало (пад на транспортер, ...).
Такође према статистици, повреде на тракастим транспортерима се дешавају при
следећим активностима:
• 23 % - чишћење различитих елемената транспортера (бубњеви, трака, ваљци) од
налепљеног материјала,
• 20 % - радовима на одржавању транспортера,
• 12 % - уобичајеним радним активностима - нпр. сортирање или паковање које се
врши у окружењу транспортера,
• 45% - остало.
На слици 5.6 су приказана поједина места код тракастих транспортера на којима се
јављају механичке опасности.
Опасна места
Опасна места
Слика 5.6 Механичке опасности код тракастих транспортера
5.3.2.2. ЗАШТИТНИ ЕЛЕМЕНТИ НА ТРАКАСТИМ ТРАНСПОРТЕРИМА
Сигурносни уређај са ужетом, (pullswitch), слика 5.7б, је уређај који у случају изне-
надних догађаја ручним дејством и затезањем ужета аутоматски прекида рад тракастог
транспортера. Уже је спојено између прекидача и приступом на било ком делу дуж
транспортера обезбеђује се континуално сигурносно заустављање. Постављање овог уређаја
73
на тракасти транспортер је приказано на слици 5.7а.
Сигурносни уређај је обавезан за тракасте транспортере којима се може приступити,
односно чији се елементи налазе на висини мањој од 2,5 m од подлоге, односно пешачке
стазе.
Сигурносни уређаји са ужетом се постављају на приближно сваких 100 м.
Уже треба да буде ослоњено на приближно сваких 4,5 м.
Слика 5.7 Положај (а) и изглед сигурносног уређаја са ужетом на транспортеру (б)
Овај уређај мора бити лако уочљив и увек исправан.

Потребно је да уређај буде тако подешен да до активирања и прекида транспортера
дође у следећим случајевима;
• када се на уже у произвољном смеру делује силом > 400 N
• када се уже повуче у произвољном смеру за > 400 mm,
• када дође до прекида (пуцања) ужета.
Како би се испоштовале наведене особине, неопходно је уређај постављати на обе
стране транспортера, како је приказано на слици 8.
Слика 5.8 Неисправан (а) и исправан (б) положај и број сигурносног уређаја са ужетом
Тастер за хитно искључење (Emergency Stop Buttons), 5.9, је обавезан за тракасте
транспортере којима се може приступити, односно чији се елементи налазе на висини мањој
од 2,5 м од подлоге, односно пешачке стазе.
Мора се постављати на сваких 30 м. Тастер за хитно искључење мора да буде црвене
боје, испупчен и лако уочљив и приступачан. Уколико се транспортер, односно његови
елементи налазе на висини већој од 2,5 м од подлоге, односно пешачке стазе, тастер за хитно
искључење се мора постављати на сваких 100 м.
Слика 5.9 Тастер за хитно искључење

Заштитне мреже (guards), представљају елементе који се постављају на
одређено место трајно (заварена веза) или су везане завртањским везама које могу бити
уклоњене уз помоћ одговарајућег алата. Заштитне мреже везане завртањским везама, не
смеју користити тзв. лептир навртке које се ручно лако могу одврнути/заврнути. Морају бити
постављене тако да не могу лако да се помере, падну, склизну ...
74
Слика 5.10 Сегменти заштитних мрежа
Заштитне мреже представљају баријеру према транспортеру и спречавају особама
приступ опасним местима. Уобичајено се примењују за заштиту покретних делова
транспортера (траке, ланци), погона транспортера (ременице, зупчаници, вратила
редуктора,...), обртних делова (бубњеви, ваљци).
- Примена сигурносног уређаја са ужетом и тастера за хитно искључење не искључује
примену заштитних мрежа.
- Уколико је заштитна мрежа врло близу опасном месту, величина отвора у мрежи мора
бити таква да спречи пролазак како шаке тако и прстију кроз мрежу, да би се спречио
приступ опасном месту.
- Тежина и поступак монтаже заштитне мреже мора бити такав да једна особа може да
га изврши,
- Поступак монтаже заштитне мреже не сме захтевати употребу великог броја
различитих алата,
- На заштитну мрежу мора бити постављен знак упозорења да се пре скидања мора
искључити погон.
Постоје неколико врста заштитних мрежа и то:
- фиксне заштитне мреже,
а) окружујућа фиксна заштитна мрежа,
б) баријерна заштитна мрежа са фиксним растојањем,
в) заштитна мрежа у окружењу опасног места,
- блокирајућа заштитна мрежа.
Окружујућа заштитна мрежа Баријерна заштитна мрежа
Заштитна мрежа у окружењу опасног места

Слика 5.11 Фиксне заштитне мреже
- Величина отвора у мрежи се одређује на основу положаја, односно растојања мреже
од опасног места.
75
У табели 5.2 дате су дозвољене вредности параметра „е“ према слици 5.12
Квадратни отвори Прорези

Растојање до 167- 446- 167- 445-
13-48 49-66 67-166 > 915 13-64 65-89 90-166 > 915
опасног места 445 915 445 915
Величина „е“ (мм) 6 11 16 32 49 132 6 11 16 32 49 132
према слици 5.12
Табела 2. Дозвољене вредности отвора у мрежи у зависности од растојања до опасног места на транспортеру
Слика 5.12 Дефинисање и мерење отвора у мрежи и изглед сигурносног лењира
У табели 5.3 су дата основна растојања заштитних мрежа од опасног места у

зависности од могућности провлачења појединих делова тела кроз отворе мреже.
Минимална висина транспортера на којој не треба

2500 мм
заштита опасних места
Минимално растојање од заштитне мреже до опасног места потребан простор
уколико су отвори мреже < 9мм за рад елемента
Минимално растојање од заштитне мреже до опасног места
150 мм
уколико су отвори мреже између 9 и 50 мм
280 мм
уколико је кроз мрежу могуће провући шаку руке
500 мм
уколико је кроз мрежу могуће провући подлактицу руке
1000 мм
уколико је кроз мрежу могуће провући целу руку
Максимално растојање доње ивице мреже од подлоге 250 мм
Табела 5.3 Основна растојања заштитних мрежа од опасног места
Окружујућа фиксна заштитна мрежа, комплетно или парцијално окружује опасно

место. Када се врши претовар терета на тракастом транспортеру не може се применити
комплетно, па се примењује парцијално окружење опасног места. Парцијално окружење
опасног места се може спровести на два начина и то:
• парцијални кавез и
• заштитни зид.
76
Слика 5.13 Окружујућа фиксна заштитна мрежа на утоварном месту (а)
и повратној страни тракастог транспортера (б)
Слика 5.14 Парцијални тип окружујуће фиксне заштитне мреже - кавез на повратном бубњу
Баријерна заштитна мрежа не окружује у потпуности опасно место, али у

потпуности спречава приступ истом. Пример баријерне заштитне мреже дат је на слици 5.15.
Растојање доње ивице мреже и подлоге мора бити мање од 300 мм, али такво да се може
постићи довољан простор за безбедно чишћење.
Слика 5.15 Баријерна заштитна мрежа

Висина мреже у зависности од растојање мреже од опасног места и висинског
положаја опасног места (слика 5.16) мора бити у складу са вредностима датим у табели 5.4.
Није дозвољена интерполација вредности из табеле, а уколико је измерена дистанца између
две вредности треба одабрати вредност која обезбеђује сигурније коришћење.
77
Висина заштитне мреже (мм) („b“ на слици 5.16)
1000 1120 1400 1600 1800 2000 2200 2400 2500
Висински положај опасног места

2400 100 100 100 100 100 100 100 100
2200 600 600 500 500 400 350 250
2000 1100 900 700 600 500 350
(мм) („a“ на сл. 5.16)

1800 1100 1000 900 900 600
1600 1300 1000 900 900 500
1400 1300 1000 900 800 100
1200 1400 1000 900 500
1000 1400 1000 900 300
800 1300 900 600
600 1200 500
400 1200 300
200 1100 200
0 1100 200
Сл. 5.16 Висина заштитне мреже Табела 5.4. Растојање заштитне мреже од опасног места („с“ на сл. 5.16)
Заштитна мрежа у окружењу опасног места, може бити постављена само у области
опасног места и да не дозвољава приступ истом, и то у форми прилагођеног облика месту
постављања, или састављене од угаоних усмеривача и бочних страна (слика 5.17). Уколико
није могуће одржати максимално растојање од 5 мм између заштитног елемента и површине
ваљка или бубња, или између заштитног елемента и траке, коришћење овог типа заштите
није препоручљиво. Минимална дужина заштитног елемента у правцу траке зависи од
пречника ваљка односно бубња.
Облик прилагођен месту постављања Систем угаоних усмеривача и бочних страна

Слика 5.17 Заштитна мрежа у окружењу опасног места
Заштитна мрежа са блокирајућим уређајем, представља такво решење које када

дође до померања заштитне мреже прекида рад транспортера и његових елемената и мора да
спречи поновно покретање за све време док је мрежа померена. (слика 5.18).
Слика 5.18 Блокирајућа заштитна мрежа

Ово техничко решење је применљиво само за за покретне делове мале инерције који
брзо стају након искључења погона.
Спојна заштитна мрежа са заштитним закључавањем приказана на слици 5.19, може
да се примени код транспортера за покретне делове велике инерције који не стају дуго након
искључења погона.
78
Слика 5.19 Спојна заштитна мрежа са заштитним закључавањем
Врата у заштитној мрежи, се постављају када због одржавања елемената

транспортера, постоји периодична потреба привременог уклањања делова заштитних мрежа.
На таквим местима где се јавља честа потреба за приступом елементима транспортера боље
решење је постављање врата са могућношћу њиховог закључавања. На слици 5.20 су
приказана врата на траси и код затезног бубња тракастог транспортера где је неопходан
релативно чест приступ.
Слика 5.20 Врата на траси и код затезног бубња тракастог транспортера
Уређаји делимичне заштите, ограде, поклопци, за разлику од заштитних мрежа не

искључују него само смањују ризик, односно могућност контакта са опасним елементима,
слика 5.21 Они представљају физичке баријере које без тоталног спречавања приступа
опасној зони, смањују могућност приступа, а тиме и ризик, односно потенцијалну опасност.
Слика 5.21 Ограде и поклопци као делимичне заштите
Сервисне платформе и пролази, су елементи помоћу којих се приступа транспо-

ртерима ради контроле и одржавања, или долази до одређених објеката пролазећи у
непосредној близини транспортера. Морају да буду висине минимално 2000 мм и ширине
600 мм.
79
Слика 5.22 Пролаз са оградом
Да би се омогућило несметано кретање запослених са једне на другу страну транспо-
ртера, некада је неопходно постављање прелаза. У индустријској пракси се најчешће
примењују 2 типа прелаза и то:
• типа лествица,
• типа степеника
Прелази типа лествица захтевају мање простора у односу на тип са степеницама.
Лествице могу бити постављене вертикално или под углом. Уколико су постављене под
углом захтевају рукохвате са обе стране. Употреба ових прелаза захтева обе слободне руке
како би се могло безбедно прећи. Прелази типа степеница се постављају под углом. Имају
постављене рукохвате са обе стране, али могу да се користе и уколико је једна рука заузета,
јер обезбеђују сигурније ослањање не степеник. Основни недостатак прелаза типа степеница
је већи неопходан простор за постављање.
Слика 5.23 Прелази преко транспортера типа лествица (а) и степеница (б)
На врху прелаза типа лествица се често постављају врата како би спречило случајно
кретање особа на другу страну, слика 5.24а Код прелаза са степеницама се врата постављају
на доњој страни како би се ограничио приступ, слика 5.24б.
Слика 5.24 Врата на прелазима са лествицама (а) и степеницама (б)

80
Заштита елемената погонских механизама, су приказани на слици 5.25, где се могу
видети неколико заштитних елемената на погонском механизму тракастог транспортера и то:
- заштита ременог преносника између погонског мотора и погонског бубња,
- заштита спојнице између електромотора и редуктора, окружујућа заштитна мрежа
примењена на вратилу и
- заштита истуреног дела вратила.
Слика 5.25 Примери заштитних мрежа на погонским елементима
Заштита бубњева и ваљака тракастог транспортера, су приказани на слици 5.26

где се могу видети различити примери заштитних елемента на бубњевима и ваљцима
тракастих транспортера, као и на чистачу нерадне стране траке и местима где комадни
материјал прелази са једног транспортера на други.
Слика 5.26 Заштитни елементи бубњева и ваљака тракастог транспортера
Заштита од појединачних терета и покретних подсклопова, су приказани на

слици 5.27, где је приказано постављање заштитних мрежа на тракастим транспортерима, на
местима где постоји потенцијална опасност од појединачних терета.
Слика 5.27 Мреже као заштита од појединачних терета
Знакови обавештења и упозорења, претстављају један од пасивних видова заштите,

и служе да кориснику и случајном пролазнику, скрену пажњу на присуство потенцијалних
81
опасности и радње које је потребно предузети да би се отклонила појава истих. На слици 5.28
су приказани поједини знаци обавештења и упозорења које је потребно поставити у близини
опасних места на различитим транспортерима.
Слика 5.28 Знаци обавештења на транспортерима
Lock-Out / Tag-Out процедура, (LOTO) је основна безбедносна процедура која штити

раднике који су ради вршења сервисних или радова на одржавању уређаја могли да буду
изложени опасностима и ризицима.
Lock-Out процедура представља примену физичког закључавања и спречавања
приступу свих извора енергије на уређајима, након искључења исте, слика 5.29а. Извори
енергије могу да буду механички, електрични, пнеуматски или хидраулични. На тај начин је
извор енергије искључен, а на њему се налази јасна ознака која упозорава друге запослене
које се нађу у окружењу.
Када више запослених обавља послове у склопу једног комплекснијег система,
неопходно је применити групно закључавање извора енергије коришћењем маказа на
склапање, слика 5.29б. На тај начин сваки од радника закључава својим катанцем маказе,
односно прекидач извора енергије, чиме се постиже да се, све док сви радници не уклоне
своје катанце, не може укључити прекидач.
Слика 5.29 Lock-Out / Tag-Out процедура (а) и маказа за групно закључавање (б)
82
83
6. ДИЗАЛИЦЕ
Дизалице припадају великој породици транспортних уређаја. Дизалице су покретни и

непокретни уређаји на ручни и моторни погон, намењени за дизање и спуштање висећег
терета, са или без његовог преношења, који ради помоћу челичног ужета или ланца за
добош. Подешени су за рад са куком, грабилицом или другим захватним носећим средством.
Дизалице се деле према:
-начину рада
-правцу дејства
-положаја
-броју покрета
-место употребе..
Циљ коришћења дизалице је ослобађање радника од сувишног физичког напрезања
приликом подизања и преношења разних врста терета. Данас се не може замислити
савремена производња у било којој индустријској области без примене дизалица. При
пројектовању и експлоатацији дизалица потребно је посебно поклонити пажњу повећању
њихове безбедности и њиховом прилагођавању, захтевима, заштите на раду у радним
условима. Дизалице могу бити:
-мосне, порталне, полупорталне, претоварни мостови

-каблкранови
-козолне дизалице (радионичке, стубне, аутомобилске, гусеничке, половне и
железничке)
Дизалице се сврставају у четири погонске класе:
-прва погонска класа (лаки режим)
-друга погонска класа (средњи режим)
-трећа погонска класа (тешки режим)
-четврта погонска класа (врло тешки режим)
Под погонском класом дизалице се подразумева ознака категорије дизалице с обзиром
на тежину условима у којима дизалица претежно ради, ако је тежина услова рада изражена
бројчаним вредностима одређених параметара.
Погонска класа може да се односи на дизалицу у целини или на поједине њене делове:
-за главно и помоћно дизање
-за кретање дизалице и мачке
-за окретање и друге помоћне операције
Дизалице се свpставају у погонске класе на основу бројчане вредности појединих
параметара:
1. n- број радних циклуса на сат
2. Qn- називни терет
84
3. Qs-просечни транспортни терет
4. Qr- релативно оптерећење
5. Ts-стварно радно оптерећење
6. Tt- теоријско радно време
7. Tg- годишње стварно радно време
8. Vt- теоријски век трајања
9. H- исина дизања- вертикално растојање од пода до најниже тачке куке у њеном
највишем положају
10. Радне брзине су брзине праволинијског кретања погона дизалице при раду са
номиналним оптерећењем при потпуно укљученом мотору и стационаром стању.
Овде разликујемо
- Vd- брзину дизања
- Vk- брзину вожње витла
- Vm- брзину вожње моста
Распон је растојање између шина на стазама дизалице.
6.1. Врсте оптерећења дизалица
Главна оптерећења су она која делују у стању мировања дизалице (погонски терет и
сопствена тежина дизалице).
Погонски терет је збир номиналне носивости (Qn) и сопствене тежине (Qe) елемената
за ношење и хватање терета:
Fq = Qn+Qe
Ако је сопствена тежина дизалице већа од 5% од претпостављене, врши се поновно
прерачунавање (због ојачавања дизалице).
Допунска оптерећења настају у току рада дизалица.
Допунска вертикална оптерећења јављају се услед осцилације приликом захватања
предмета, као последица еластичности материјала и конструкције. Присутна су при
подизању и спуштању терета због силе инерције, успорења и убрзања, удара точкова на
саставима шина и друго.
Овакви удари ако их има не могу се израчунати.
Допунска оптерећења се добијају када се главно оптерећење помножи са
коефицијентом Ψ = 1,3.
85
6.2. Мосне дизалилце
Мосне дизалице су најзначајније од свих дизалица. Користе се при манипулацији

најразличитијим врстама терета у производним халама, радионицама, складишним
просторијама, код обављања технолошких процеса, монтаже или демонтаже и сл.
Мосне дизалице имају три врсте кретања:
- дизање или спуштање терета,
- кретање мачке
- кретање моста
Мосна дизалица састоји се од две греде са два главна носача, односно моста или
колица, односно мачке на којој је смештен механизам за дизање терета и покретање мачке. На
носачу се налазе шине стандардног профила по којима се креће дизалица. Ови носачи су
прорачуном димензионисани да приме и издрже терет који дижу, односно носе, сва вертикална и
хоризонтална оптерећења за која су предвиђена. Подужни носач сва оптерећења предаје
попречном носачу, а ови точкови који се налазе у чеоним носачима који опет оптерећује предају
шинама по којима се крећу, односно кранској стази и поду.
На једној страни подужног носача налази се лим, који служи као стаза за дизаличара и
који се мора заштитити оргадом по целом распону. Други носач се користи да би се по њему
поставили водови. На подужном носачу се налази механизам за кретање моста дизалице. Подужни
носач служи за постављање кабине у којој се налази дизаличар. Кабина је прикачена одоздо било
на једном или на другом крају носача. Брзина моста дизалице нија већа од 30 м/мин. Понекад је
кабина покретна, веже се за мачку и креће се заједно са њом. Овако покретна кабина има
недостатак што, крећући се, може се наћи директно изнад пећи са отровним гасом у ливницама
или топионицама, што представља посебну опасност.
Погон за покретање моста може се остварити са спороходним или брзоходним
трансмисионим вратилима, при чему се добија погон од једног електромотора или са посебним
погоном на погонске точкове мотора. Коришћење начина погона зависи углавном од оптерећења и
распона дизалице.
Број точкова дизалице зависи од оптерећења и бира се према дозвољеном притиску
између њих и шина. Најчешће се мосне дизалице изводе са четри точка и то по два са сваке
стране, од којих је погонски само по један са сваке стране моста. Точкови се крећу по шинама, а
спадање са њих спречавају ободи.
На горњем појасу главних носача постављене су шине по којима се креће мачка. На
мачки се смешта и механизам за дизање терета. Покретање мачке врши се електромотором.
Између њега и редукотра поставља се спојница, која се уједно користи као кочница.
86
Погон дизања састоји се од електромотора, који је преко електричне спојнице повезан
са редуктором. На излазном вратилу редуктора налази се звучник који предаје обртање зупчанику
везаном за тло добоша. Добош се окреће око осовине која је непомична и која је учвршћена на
крајевима за ослонце. Погон се може преносити на вратило које је причвршћено за добош, па се
заједно са њим окреће
А- мост
B- колица
a- главна
решетка
b-спољна
вертикална
решетка
c-
хоризонтална
решетка
d- бочни
носачи
e- точкови
f- шине
g- кабина за
управљање
h- мотор
Слика 1.
6.3. Подела мосних дизалица
Зависно од носивости, могућности уградње и распону користе се једногредне, двогредне

или висеће мосне дизалице, а према погону који користи могу бити:
- електромоторни погон (једнобрзинске или вишебрзинске),
- ручни
- ланчани
- пнеуматски погон
Главни делови мосне дизалице
- мост, односно носећа конструкција дизалице
- покретно електрично витло (колица) са куком и доњом котурачом
87
- механизам за кретање дизалице
- кабина руководиоца дизалице
- електрични напојни водови за дизалицу и витло са припадајућом електроопремом ,
6.3.1. Једногреде мосне дизалице
Њихова предност је у великом искоришћавању површина хала, јер за мосну дизалицу

није потребан простор као када би се применио неки други уређај који се креће по поду.
Једногредне мосне дизалице израђују се од носивости (Q) 500 kg do 20 t и распона (L) до
25m.
Слика 2.
6.3.2. Двогредне мосне дизалице
Двогредне мосне дизалице могу имати носивост (Q) од 1t до 50t и распон (L)
до 30m. Њихова предност је као и код једногредних мосних дизалица у великом
искоришћавању површина хала
Слика 3.
6.3.3. Висећа мосна дизалица
88
Висеће мосне дизалице као и једногредне и двогредне мосне дизалице уграђују се у
просторе где је потребно баратати великом количином материјала са великом појединачном
масом. Висеће мосне дизалице користе се за подизање средњих и малих појединачних терета
на средњим распонима хале.
Слика 4.
6.4. Погон код мосних дизалица
Мосне дизалице се граде са ручним или моторним погоном и имају три врсте кретања:
- кретање моста
- кретање мачке
- дизање и спуштање терета
Погонски механизам за кретање моста може се извести као централни или одвојени
погон.
Централни погон - погон помоћу брзоходног вратила (сл. 28.) се остварује тако што
се на средини носача налази електромотор (l), а лево и десно до њега вратила (2) која су преко
спојнице (3) спојена са редуктором (4), па се преко једног или више парова цилиндричних
зупчаника погон преноси на погонске точкове (5), (слика 13). Предност овог погона је што су
вратила мањег пречника.
Слика 5.Централни погон помоћу брзоходног вратила
Одвојени погон – погон помоћу електро осовине се остварује тако што уместо једног
погона, постоје два потпуно независна погона за покретање леве и десне стране, где један
89
погон покреће леву, а други погон десну страну вратила. Како не би дошло до неједнаког
кретања крајева вратила, укључивање оба погона мора бити истовремено тј.
Један електропрекидач служи за истовремено пуштање оба погона. Овакви погони се
користе код дизалица великих распона и великих носивости (порталне дизалице). Недостатак
оваквог решења је већа цена, због два независна погона (слика 30.)
Слика 6. Одвојени погон –погон помоћу електро осовине
Погон кретања колица мачке врши се по шинама које су постављене на главном

носачу моста, она се састоји из рама, који се израђује од челичних профила, механизма за
покретање мачке и точкова. На мачки се смешта и механизам за дизање терета. Покретање
мачке (слика 31.) врши се електромотором (1). Између њега и редуктора (2) поставља се
спојница (4), која се уједно користи и као кочница. Пренос снаге из редуктора најчешће се
врши на два потонска точка мачке (3), који су по конструкцији исти као и точкови дизалице.
На раму мачке поставља се и механизам за дизање терета и он се креће дуж главних носача
заједно са њом. Погон дизања састоји се од електромотора, који је преко електричне спојнице
повезан са редуктором. На излазном вратилу (5) редуктора налази се зупчаник који предаје
обртање зупчанику везаном за тело добоша. У овом случају, добош се окреће око осовине која
је непомична и која је учвршћена на крајевима за ослонце. Од испадања осовина је осигурана
плочицама са завртњима.
Слика 7. Погон кретања колица мачке
Погон дизања терета је најважнији погон који је заступљен на свакој дизалици и он

се састоји од електромотора (1), електричне спојнице (2), кочнице (7), улазног вратила
редуктора (3), добоша (4), челичног ужета (5) и доње котураче са куком(6). Спојница и кочница
90
се налазе између мотора и редуктора због најмањег обртног момента (овде се налази најмањи
обртни моменат и ту је кочење најуспешније).
Слика 8.
6.4. Средства за вешање терета
Ова средства су многобројна и прилагођена су врсти и облику терета. Морају имати

следећа својства:
 брзо закачивање, окачивање, захватање и скидање терета,
 осигурање терета од лома и оштећења терета
 мала соптвена тежина
 потпуна сигурност средстава за вешање терета од лома
Сва средства за вешање терета морају да буду израђена од квалитетног материјала,

снабдевена уверењем о њиховом испитивању, а морају и да имају трајну ознаку њихове
носивости.
6.4.1. Кука
Кука је универзално и најраспрострањеније средство за вешање терета. Куке се

израђују поступком ковања или пресовања од квалитетног челика.
91
Слика 9.
6.4.2. Платформе, траверзе и клешта
За везивање и вешање комадастих терета употребљавају се теретне платформе, разна

клешта и хватачи, носеће греде, траверзе и сл. Ова средства треба да омогуће лако и брзо
вешање и скидање терета.
Слика 10.
6.4.3. Грабилице
Грабилице представљају средства која се користе за пренос велике количине

растреситих материјала. Грабилице су транспортне посуде које имају велику сопствену
тежину због чега се самостално пуне, али се због тога смањује корисна носивост дизалице.
92
Слика 11.
6.4.4. Узенгије – стремен
Код подизања веома великих терета не користе се куке него узенгије. На узенгији се
мора налазити утиснута ознака носивости. При коришћењу узенгија и њиховом везивању за
носеће уже морају бити испуњени сви услови у погледу сигурности.
Употребљавају се две врсте узенгија:
1. коване узенгије
2. зглобне узенгије
Слика 12.
6.5. Електромагнет
Електромагнет се користи за подизање и премештање материјала са магнетним
особинама(лимови, профили, струготина и др.). Предност коришћења електромагнета је та
што се при раду са њима не троши време на везивање и одвезивање терета. Код подизања
терета магнетом, не троши се време на манипулацију.
Слика 13.
93
6.6. Ужад
Постоје две врсте ужади:
1.Ужад од биљних влакана имају слабе механичке особине па се користе само као
помоћна ужад, а не смеју се користити ни као теретна ни као радна ужад.
2.Челична ужад имају велику примену код мосних дизалица.
Слика 14.
6.7. Ланци
Ланци за ношење и везивање терета који се стално употребљавају на мосним
дизалицама, морају задовољити одредбе одговарајућих стандарда. Највише се примењују
чланкасти и зглобни ланци.
Чланкасти ланци се деле у две групе:
- чланкасти ланци са кратким карикама
- чланкасти ланци са дугим карикама
Слика 15.
94
6.8. Добош
Добош представља део механизма за дизање терета као и његову везу са редуктором.
Добоши служе за намотавање ужета или ланца, при чему се обртно кретање механизма за
дизање терета претвара у транслаторно кретање терета.
Слика 16.
6.9. Котури
Котури се израђују од ливеног гвожђа и челика и израђују се посебно за ужад а
посебно за ланце. Ужад и ланци при пролазу преко котура не треба да буду изложени
великим напрезањима на савијање, као и опасностима брзог хабања, али због тога што ужад
и ланци при прелазу преко котурова могу бити изложени великим напрезањима на савијање
мора постојати одређени однос између пречника. Котур за изравњавање се не сматра радним
котуром, већ служи само за изравњавање у краковима ужета.
6.10. Котураче
Котурача се уводи у механизам за дизање терета да би се умањила сила затезања
ужета и смањио моменат терета на добошу. Тада се добија мањи преносни однос између
мотора и добоша. Котураче представљају систем покретних и непокретних котурова који су
спојени једним ужетом помоћу којих се при подизању терета смањује сила затезања на
ужету.
Слика 17.
6.5. Сигурносни уређаји мосне дизалице
95
Сигурносни уређаји користе се код дизалица ради спречавања хаварије или повреде и
могу се поделити на:
1. кочнице,
2. граничнике сила и
3. граничнике кретања.
1. Кочнице
Кочнице су обавезан и најодговорнији елемент сваке дизалице па и мосне. Сваки од
механизама на дизалици има своју сопствену кочницу.
Код механизама за дизање терета кочница има задатак да задржи терет на одређеној
висини, а код механизама за кретање има задатак да обезбеди заустављање на одређеном
месту.
2. Граничници силе
Од граничника сила највише се користе граничници носивости и граничници обртног
момента. Граничници носивости примењују се код дизалица код којих носивост не сме да
буде прекорачена изнад максималне дозвољене вредности, јер тада долази до преоптерећења
дизалице.
Граничници носивости се уграђују у мосне дизалице како би се спречило кидање носећих
ужади, деформација носеће конструкције и хаварије дизалице.
3.Граничници кретања – Гранични прекидачи
Механизам за подизање терета на мосним дизалицама на моторни погон мора да буде
опремљен аутоматским искључивачима граничницима који ће искључити погон дизања када
захватно средство достигне свој највиши положај.
Постоје две врсте граничних прекидача:
- полужни гранични прекидачи
- вретенасти гранични прекидачи
6.6. УПРАВЉАЧКИ УРЕЂАЈИ НА МОСНОЈ ДИЗАЛИЦИ
Управљачки уређаји служе за управљање мосном дизалицом преко помоћних струјних

кола управљања и заштите. Они се употребљавају ручно или преко механизма. У управљачке
уређаје спадају:
- тастер,
- командни контролори
- гранични прекидачи
- блок контакти и друго
Управљачки уређај на дизалицама мора бити приступачан и тако постављен да се њиме
може лако, безбедно и без посебног физичког напора руковати дизалицом. Управљачки уређај
96
мора бити тако изведен да је при правилном опслуживању спречено ненамерно покретање
других команди. Правац и врста кретања морају бити јасно и недвосмислено обележени на
управљачком уређају. Ако су управљачке кутије предвиђене за управљање са пода, обешене о
дизалицу или мачку, управљачки елементи се након престанка деловања силе морају вратити у
неутрални положај. Висећа управљачка кутија мора бити постављена тако да особа која
управља дизалицом омогућава да се налази на безопасном растојању од подигнутог терета.
Управљачки уређаји могу бити постављени у кабини на дизалици или на стационарном пулту
одвојено од дизалице. Команде могу бити распоређене за ножно и ручно управљање. Смер
деловања на команде треба да буде сагласан смеру кретања, тако да кретање терета носећег
средства одговара покретању команде. Команде дизања, окретања и искључења у нужди су са
десне стране, а команде вожње и упозоравајући сигнали са леве стране возача. Команда за
ножно кочење мора бити са десне стране, а за ножно давање упозоравајућих сигнала са леве
стране. Ако је управљачки уређај изведен изван кабине, мора постојати могућност да се
закључа. Управљачки уређај мора имати тастер за упозоравајући сигнал и тастер за
искључивање у нужди.
6.7 ПРЕГЛЕД И ИСПИТИВАЊЕ МОСНИХ ДИЗАЛИЦА
Дизалица, њени делови и опрема подлежу прегледима и испитивањима пре пуштања у

рад. Преглед и испитивања у одређеним временским интервалима су
1)дневни,
2) недељни,
3)месечни,
4) годишњи и генерални.
Преглед и испитивање дизалице мора се обавити након доказа статичке стабилности
дизаличне стазе и добијање геодетских снимака колосека дизалице.
О извршеном прегледу и испитивању пре пуштања у рад дизалице (први преглед и
испитивање) дају се извештај и потврда који чине саставни део матичне књиге дизалице.
Резултати месечних, годишњих и ванредних прегледа и испитивања уписују се у
контролу књиге дизалице.
О извршеном генералном прегледу и испитивању издаје се извештај и релултати се
уписују у контролну књигу дизалице.
1. Дневни преглед
97
Дневним прегледом исправности дизалице, њених делова и опреме утврђују се по правилу
следеће:
- да ли је возна стаза слободна (преглед обе шине)
- да ли исправно ради кочница на погонском механизму за покретање моста, за

покретање возног витла и за дизање терета
- да ли су носива средства исправна (преглед куке и ужета)
- да ли је расклопни апарат исправан (затворен, неоштећен итд.)
- да ли су исправни електрични клизни водови
- да ли дизалична склопка у кабини правилно искључује и укључује струју
- да ли функционише хидраулична и пнеуматска инсталација
- да ли су исправне граничне склопке (крајњи искључивачи) уграђени за

ограничење појединих кретања
- да ли је исправно дугме за брзо искључење
- да ли је исправан систем за подмазивање
- да ли је мобилна дизалица постављена у границама дозвољеног нагиба
- да ли уређај за отварање и затварање грабилице ради исправно
- да ли уређај за пренос терета помоћу носивог електромагнета раде исправно
2. Недељни преглед
Недељни преглед њених делова и опреме, поред прегледа састоји се по правилу од :
- прегледа стања уземљења и исправности водова према земљи (визуелни преглед
спојева шина и уземљења и исправности водова према земљи)
- испитивања исправности целокупног осветљења
- визуелног прегледа прилазних лествица и ограде на стази дизалице
- прегледа и подешавања свих носећих елемената (куке, ужад, котураче итд.) и

уређаја за кочење
- преглед исправности уређаја за подмазивање и додавање мазива
- преглед спојница и других елемената за пренос снаге, без отварања редуктора ако
то није потребно
- преглед и подмазивања механичких делова електричних уређаја на

електромоторима, граничним склопкама, контролерима и осталом
3. Месечни преглед
Месечни преглед дизалице, њених делова и опреме, састоји се од:
98
- прегледа стаза, спојева шина и причвршћивања уз конструкцију или носиви
бетонски део
- прегледа горњег и доњег строја дизаличне стазе дизалице са колосеком

постављеним на тло
- прегледа кочнице на механизму дизања
- предлед кочнице на уређају за покретање моста
- визуелних прегледа погона за покретање моста возног витла и уређаја за дизање

терета (точкова, осовина, зупчаника и лежаја редуктора)
- визуелног прегледа расклопних апарата у кабини и на мосту
- прегледа одузимача струје
- визуелног прегледа електричних водова од одузимача струје до мотора
- испитивање исправности блокирања главне склопке с контролерима(сваки од

контролера појединачно се помакне из нултог положаја и проверава могућност
укључења главне склопке на дизалици)
- проверавања исправности и делова граничних склопки (крајњих искључивача)
- проверавање чистоће кућишта електромотора, нарочито перфорације заштитних

капа вентилатора
- прегледа рада мотора и контролера
- прегледа стања уземљења и исправности спојева и водова према земљи
- прегледа стања хидрауличне и пнеуматске инсталације
4.Годишњи преглед и генерални ремонт

Годишњи преглед, њихових делова и опреме састоји се од детаљног прегледа
машинских уређаја, делова опреме, носеће конструкције, електричних уређаја и дизаличне
стазе и испитивања појединих делова конструкције, уређаја, изолације електричне
инсталације, електромотора, елетроопреме и дизалице у целини.
На основу налаза о истрошености, делови и опрема дизалице замењују се или се
дизалица реконструише.
При генералном ремонту обично се врше радови на модернизацији дизалице. Генерални
ремонт врши лице главне механичке и електро радионице.
6.1. Испитивање дизалица

Свака дизалица мора се подвргнути пробном испитивању ради провере безбедности за
рад. Пробно испитивање уређаја за дизање и преношење терета врши се:
99
- пре предаје нове дизалице на употребу
- после реконструкције или веће оправке носеће конструкције, постоља, рамова
мачке и друго, као и после замене важних делова витла дизалица којом се битно
мењају карактеристике уређаја као целине
- после премештања дизалице на друго место, ако се дизалица ради преноса
претходно
Генерални преглед и испитивање дизалице која ради под тешким и врло тешким
условима, њених делова и опреме, обавља се по правилу, сваке треће године. Рокови за
генерални преглед и испитивање дизалице која ради под лаким и средњим условима, њених
делова и опреме не могу бити дужи од пет година.
Дизалице велике носивости ( у хидроцентралама) које раде под лаким условима, могу
се периодично испитивати и у другим роковима, односно онда када је на располагању
највећи терет ( нпр. ротор генератора). У том случају се пробни терет употребљава само до
величине расположивог пробног терета са којим се врше сва испитивања. Мерења брзине,
снаге и угиба и контрола основних мера дизалице врше се према одговорајућим
југословенским стандардима. Ако је неопходно, напрезање се проверава тензиометрима.
Замена или реконструисање делова се врши након прегледа и испитивања о истрошености
делова.
7. Преглед и испитивања дизалице, њених

делова и опреме пре пуштања у рад
Први преглед и испитивање, генерални преглед и испитивање и ванредни преглед и
испитивање састоји се од;
1) Детаљног прегледа свих уређаја, опреме и делова, носеће конструкције и дизаличне
стазе
2) Прегледа и испитивања електричних уређаја и инсталазија дизалице, електричних
сигурносних уређаја, као и заштитног, односно, громобранског уземљења, контролног
мерења отпорности уземљивача, земљовода и укупне отпорности система уземљења.
3) Прегледа и испитивања при раду без оптерећења свих механизама дизалице,
заштитних и сигурносних уређаја, кочница, уређаја за управљање и инсталација за
осветљење, вентилацију, грејање и сигнализацију.
4) Оптерећења дизалице пробним теретом ради проверавања сигурности уређаја за
дизање, преношење, односно супуштање терета.
100
5) Оптерећења дизалице називним теретом ради проверавања исправности дејства свих
механизама уређаја за дизање, преношење, односно спуштање терета и њихових
кочница
6) Проверавања стабилности дизалица према југословенском стандарду за дизалице,
осим за дизалице за које се на основу прорачуна или искуства може несумњиво
утврдити одсуство значајних момената претурања
7) Мерења напрезања највише оптерећеног дела носеће конструкције (према потврди)
8) Мерења брзине дизалице при називном терету
9) Контроле основних мера дизалице
10) Провере угиба конструкције дизалице при испитивању са пробним теретом, односно
провере враћања конструкције у првобитан положај.
7.1. Статичко испитивање дизалица

После завршетка техничког прегледа приступа се испитивању дизалице. Прво се
врши статичко испитивање, које има за циљ проверу носеће конструкције дизалице и њених
делова.
Пробни терет Qp за статичко испитивање зависи од носивости дизалице Q и износи:
Qp = 1,250 Q за дизалице максималне носивости до 20 t,
Qp = 1,150 Q за дизалице максималне носивости од 20-50 t
Qp = 1,1 Q за дизалице максималне носивости преко 50 t
Ове вредности важе за прво пробно статичко испитивање. За испитивање после
реконструкције или оправке као и промене локације, узима се терет увећан за 10% од
максималне нормалне носивости дизалице. Испитивање траје 10 минута и за то време се
посматра понашање носеће конструкције и мери њен угиб.
- За нове дизалице са оригиналном техничком документацијом вредности измереног
угиба мора да одговара израчунатој вредности дозвољеног угиба.
- За дизалице без оригиналне техничке документације вредности измереног угиба не
сме бити већа од:
1) 1/400 – 1/600 L за мосне дизалице на ручни погон и конзолне дизалице на ручни и
машински погон
2) 1/750 L за мосне дизалице са лаким условима рада (дизалице у машинским халама,
дизалице великих носивости и сл.)
3) 1/1000 L за мосне дизалице са средњим условима рада ( радионичке дизалице,
стоварне велике носивости, дизалице са грабилицом, ливничке итд.)
4) 1/1200 L за мосне дизалице са тешким условима рада (топионичке, металуршке
дизалице, дизалице са магнетом и сл).
101
Мерење угиба се може вршити помоћу геодетских инструмената, виска и на друге
начине. Најчешће се за мерење користи висак привеза за танку челичну жицу, која се другим
крајем везује за конструкцију дизалице или рам мачке. На летву која се наслони уз висак,
наносе се: ознака- положај виска пре подизања терета, а то се исто учини и после његовог
подизања. Разлика између ових двеју ознака даје вредност угиба за дато оптерећење.
Испитивање дизалица са два или више независних механизама за подизање терета врши се
тако што се испитује сваки механизам посебно, а вредност угиба мери само при испитивању
механизма за највећу носивост. Ако дизалица има две мачке намењене за истовремено
подизање терета, испитивање треба вршити тако да обе мачке буду постављене што ближе
средини распона. Посебно статичко испитивање дизалица са променљивим краком врши се
два пута, при најмањем и највећем дохвату стреле.
7.2. Динамичко испитивање
Уколико је статичко испитивање дало задовољавајуће резултате приступа се
динамичком испитивању.
За динамичко испитивање узима се терет који је за 10% већи од номиналне носивости
дизалице.
Испитивање има за циљ проверу механизма за дизање терета, кретање моста и мачке,
проверу кочнице и уређаја за сигурност.
Динамичко испитивање врши се на тај начин што се испитани терет подиже и спушта
неколико пута, и на различитим висинама, мачка се креће по целом распону, а мост дуж целе
стазе.
Испитивање траје онолико времена колико је потребно да се испита исправност свих
механизама, кочница и сигурностних уређаја дизалице.
Уколико су резултати техничког прегледа, статичког и динамичког испитивања
дизалице задовољавајући, чланови комисије за пробно испитивање потврђују својим
потписима у записнику матичне књиге да се дизалица може пустити у рад.
Пробно испитивање дизалице врши комисија од три члана представник произвођача
дизалице, представник организације и представник надлежне службе инспекције рада.
8. НЕЗГОДЕ ПРИ РАДУ СА МОСНИМ ДИЗАЛИЦАМА
Мишљење да су дизалице релативно безопасни уређаји је погрешно и неодрживо,

корене таквог мишљења треба тражити у чињеници да је број незгода на дизалици мањи у
односу на укупан број незгода. Иако је број дизалица у односу на остале машине мали, што
је поседица чињенице да једна дизалица може да опслужује већи број машина смештених у
једној хали. Према томе, ако се упореди број незгода на дизалицама са бројем незгода на
102
осталим машинама, може се извести закључак да су дизалице безопасан уређај, а то је у
ствари скроз нетачно.
Такође важна чињеница је та да су несрећни случајеви на дизалицама редовно
праћени великим материјалним штетама и људским жртвама. Осим тога, незгоде на
дизалицама не угрожавају само особље које се налази у њиховој зони рада. За разлику од
осталих машина, код којих је опасна зона ограничена на уски простор, код дизалица се ова
зона распростире на цело поље деловања. На пример, приликом преношења терета постоји
потенцијална опасност да услед неправилног везивања терета, кидања ужета, куке или из
неког другог разлога дође до пада терета који може да изазове тешке повреде на људима,
које се налазе испод њега, а такође и велику материјалну штету уништењем скупоцених
машина, уређаја или готових производа. Ако се ради о преношењу ужарених или
растопљених металних маса или терета са експлозивним садржајем, опасност се многоструко
повећава.
Наравно, били би погрешно и претеривати у тврђењу да су дизалице изузетно опасни
уређаји.
Једини правилан став према проблему опасности при раду са дизалицама, састојао би
се у оцени да су то врло корисни уређаји, који ослобађају човека сувишних физичких напора
приликом дизања и преношења терета, чине рад хуманијим, а да рад са њима крије у себи
опасност само у случају када су оне неправилно конструисане, недовољно димензионисане,
неправилно постављене или ако се контроли исправности њихових саставних делова не
поклања потребна пажња.
Узроци незгода и повреда на дизалицама могу бити:
1. пад дизалице са стазе или њихово рушење
2. неисправност или непостојање уређаја за ограничење носивости
3. неправилно постављање дизалице
4. недовољна пажња приликом премештања терета
5. контролна исправност дизалице и њихових деловa.
8.1. Пад дизалице са стазе или њихово рушење због недостатака у конструкцији и
изради
Треба одмах рећи да се хаварије врло ретко догађају због конструктивних недостатака
или грешака приликом израде дизалица, а да су много чешће због неиспуњавања основних
мера сигурности при раду.
Један од најчешћих узрока који изазивају хаварије јесте преоптерећење дизалице
изнад дозвољене носивости.
До овога долази услед непознавања величине терета који треба да се подигне.
Међутим врло често је тај податак и познат, али се терет диже без обзира што је познато да је
103
његова величина већа од носивости дизалице. Неславну улогу у овоме имају чести и
непосредни руководиоци, који се не обазиру на упозорења дизаличара. Преоптерећење
наступа и зато што је стварна величина терета често већа од пројектоване. Ово се догађа
нарочито код бетонских носача где примена арматуре, која је различита од предвиђене
пројектом, доводи до знатног повећања терета носача.
Због преоптерећења изазваног на овај начин долази до претурања грађевинских
дизалица са торњем.
Често до преоптерећења долази због тога што се жели брже да обави посао. У том
циљу се терети везују у везу од више комада, чиме се заиста добија у времену, али истовремено
овај начин рада може довести до преоптерећења дизалице.
8.2 Недовољна пажња при премештању терета
Незгоде се догађају и услед неправилног везивања терета, његовог преношења изнад

запосленог особља, код дизалица са електромагнетом услед пада терета због нестанка струје
итд.
При везивању, нарочито дужих комада долази до неправилности услед неправилног
везивања, или неуравнотежености терета, услед чега приликом подизања, долази до испадања
појединих делова из везе.
Терет се не сме преносити изнад људи већ изнад пролаза који су обезбеђени и у
којима је забрањено задржавање.
Осим тога, терет се мора подићи на такву висину да приликом преношења не закачи
предмете који су му на путу.
Нарочита пажња мора да се обрати приликом рада са дизалицама, које су постављене
једна изнад друге. Недовољно подигнут терет на горњој дизалици може при преношењу да
удари у носећу конструкцију доње дизалице.
При манипулацији теретом дизаличар, у случају да са свог места није у могућности да
прати терет, управља на основу знакова које добија од стране сигналисте, односно лица које је
обучено и задужено за давање знакова дизаличару. Знаци којима се споразумевају дизаличар и
сигналиста треба унапред да буду утврђени актом радне организације. Уобичајени знаци
споразумевања дају се руком, заставицом, пиштаљком, радио или телофонском везом што
зависи од даљине транспортовања и средине у којој се оно обавља.
9. ЗАБРАНЕ ДИЗАЛИЧАРУ
104
Правилно подизање терета подразумева масу терета која одговара носивости
дизалице, сигурно окачињање и причвршћење за носеће средство, уравнотежење терета, потпуно
вертикално подизање, подизање терета који је потпуно слободан. Правилним подизањем терета
повећава се сигурност при раду са дизалицом, спречава се пад терета и отклањају све опасне
последице изазване падом терета. Зато се још пре подизања терета треба уверити да ли маса
терета одговара носивости дизалице. Свака дизалица мора поседовати таблицу на којој је ознака
носивости из које се може видети колика је маса терета који сме да се подигне. Ако је величина
терета непозната или сумњива, потребно је да се иста одреди, јер процена величине терета на
основу искуства је непоуздана. Непозната маса терета може се одредити на основу израза:
M=Vxρ где је: m- маса терета у килограмима
V- запреминска маса у m3
ρ – запреминска маса у t/m
Такође је забрањено:
- не сме се дизати терет већи од дозвољеног
- не сме се подизати неслободни терет (укрштени терет, извлачење из гомиле затрпани терет
и тд.),
- не сме се подизати замрзнути терет (овакав терет се сматра неслободним због замрзнутости
на подлогу).
- забрањено је косо подизање терета и косо вучење терета због опасности од повреда
- вучење терета је изузетно могуће ако оно није косо, него се остварује помоћу котура где
не постоје косе силе
10. МЕТОДОЛОГИЈА ПРЕВЕНТИВНИХ И

ПЕРИОДИЧНИХ ПРЕГЛЕДА И ПРОВЕРА
ОПРЕМЕ ЗА РАД
10.1. Предмет превентивних и периодичних прегледа и провера опреме
Превентивним и периодичним прегледима и испитивањима опреме за рад проверава

се и утврђује да ли су на опреми за рад која се користи у процесу рада, примењене мера
безбедности и здравља на раду утврђене прописима у области безбедности и здравља на
раду, техничким прописима, стандардима и упутствима произвођача.
Опрема за рад која подлеже превентивним и периодичним прегледима и испитивањима, а
која је прописанa чланoм 3. Правилникa о поступку прегледа и провере опреме за рад и
испитивања услова радне околине, јесте:
1) Дизалица и уређај носивости од 0,5 тона и више, као и привремено постављена
конзолна дизалица и витло носивости од 0,5 тона и више, на механизовани погон, који служе
105
за дизање, спуштање и преношење терета помоћу челичног или другог ужета, ланца,
хидраулика и др.;
2) Регална дизалица на механизован погон (у регалном ходнику и ван њега, везана за
шине или која има на други начин аутоматски регулисане позиције) која служи за уношење у
регал и узимање из регала палета или материјала;
3) Подизна платформа на механизовани погон која, помоћу уграђене платформе или
корпе, служи за дизање и спуштање запослених ради обављања радних операција;
4) Висећа скела, на механизовани погон која, на вертикалним површинама зграда, на
фасадама зграда, градилиштима и у објектима намењеним за радне и помоћне просторије
служи за дизање и спуштање запослених и материјала;
5) Самоходно возило, на механизовани погон, које се користи за унутрашњи
транспорт - вучу, потискивање, дизање, спуштање и преношење терета;
6) Преса, маказе, нож и ваљак, на механизовани погон, који су фиксно постављени, за
сечење, пресовање, савијање и извлачење материјала, а у које се материјал за обраду улаже
или вади ручно;
7) Опрема за прераду и обраду дрвета, пластичних и сличних материјала, на
механизовани погон, која је фиксно постављена, у коју се материјал за обраду улаже или
вади ручно;
8) Уређаји у којима се наносе и суше премазна средства чије компоненте у додиру са
ваздухом образују запаљиве и експлозивне смеше, испарења и хемијске штетности опасне по
здравље запослених;
9) Опрема, односно постројења за производњу, пуњење, мерење и контролу, са
цевоводима за напајање, развођење и транспорт експлозивних, отровних и загушљивих
флуида - гасова или течности, осим природног гаса (земни гас), у објектима који се користе
као радни и помоћни простор;
10) Противексплозијско заштићена опрема за рад, која се користи у технолошким
процесима;
11) Привремена електрична инсталација са уређајима, опремом и прибором,
постављена за време изградње грађевинских објеката или извођења других радова;
12) Опрема за рад (машине, уређаји, постројења, инсталације и алати) за коју је
послодавац актом о процени ризика утврдио да се на њој врше превентивни и периодични
прегледи и испитивања.
10.2. Садржај прегледа и испитивања мосних дизалица
Преглед и испитивање мосних дизалица се обавља према следећим стандардима:
- Закон о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 и 75/2014);
106
- Закон о безбедности и здрављу на раду ("Сл. гласник РС", бр. 101/2005 и 91/2015) ;
Закон о заштити од пожара ("Сл. гласник РС", бр. 111/2009 и 20/2015) ;
- SRPS EN 280:2013 Мобилне подизне радне платформе - Пројектни прорачуни -
Критеријуми за стабилност - Израда - Безбедност - Прегледи и испитивања
- SRPS EN 1808:2015 Захтеви за безбедност постројења висеће платформе - Прорачуни
конструкције, критеријуми стабилности, израда - Прегледи и испитивања
- Правилник о безбедности машина ("Сл. гласник РС", бр. 13/2010);
- Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини
("Сл. гласник РС", бр. 72/2006, 84/2006 испр., 30/2010 и 102/2015) ;
- Правилник о поступку прегледа и провере опреме за рад и испитивања услова радне
околине ("Сл. гласник РС", бр. 94/2006, 108/2006 – испр., 114/2014 и 102/2015);
- Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за
рад ("Сл. гласник РС", бр. 23/2009, 123/2012 и 102/2015);
- Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за
рад са екраном ("Сл. гласник РС", бр. 106/2009);
- Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад на радном месту ("Сл.
гласник РС", бр. 21/2009) ;
- Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу средстава
и опреме за личну заштиту на раду ("Сл. гласник РС", бр. 92/2008) ;
- Правилник о обезбеђивању ознака за безбедност и здравље на раду ("Сл. гласник РС",
бр. 95/2010);
- Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при ручном преношењу
терета ("Сл. гласник РС", бр. 106/2009) ;
Прорачуни конструкције, критеријуми стабилности, израда - Прегледи и испитивања

- SRPS EN 528:2010 Регалне дизалице - Захтеви за безбедност
- SRPS EN 13000:2015 Дизалице - Мобилне дизалице
- SRPS EN 14439:2009 Дизалице - Безбедност - Торањске дизалице
- SRPS EN 14492-1:2010 Дизалице - Витла и мале дизалице на моторни погон - Део 1:
Витла на моторни погон
- SRPS EN 14492-1:2010/AC:2011 Дизалице - Витла и мале дизалице на моторни погон -
Део 1: Витла на моторни погон - Исправка
- SRPS EN 14492-2:2010 Дизалице - Витла и мале дизалице на моторни погон - Део 2:
Мале дизалице на моторни погон
107
- SRPS EN 14492-2:2010/AC:2011 Дизалице - Витла и мале дизалице на моторни погон -
Део 2: Мале дизалице на моторни погон - Исправка
- SRPS EN 15011:2015 Дизалице - Мосне и порталне дизалице
- SRPS М.D1.301:1991 Дизалице - Образац матичне књиге за дизалицу
- SRPS М.D1.302:1991 Дизалице - Образац контролне књиге за одржавање дизалице
- SRPS EN 60204-32:2009 Безбедност машина - Електрична опрема машина - Део 32:
Захтеви за дизалице;
10.3. Методе испитивања
Преглед и испитивање мосне и порталне дизалице се обавља према стандарду SRPS
EN 15011:2015 - Дизалице - Мосне и порталне дизалице.
Делови прегледа и испитивања које не покрива стандард се обављају, у сваком
случају, на основу захтева Правилника о безбедности машина, Правилникa о електричној
опреми намењеној у оквиру одређених граница напона и Правилника о превентивним
мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад.
Прегледом и испитивањем мосне и порталне дизалице обухваћено је следеће:
10.3.1. Преглед прописане документације

- декларација о усаглашености дизалице са Правилником о безбедности машина
(ако је дизалица произведена после 2010. године),
- упутство за употребу и одржавање дизалице (са упутством за безбедан рад
дизалицом) на српском језику,
- техничке карактеристике дизалице (називна носивост, распон моста, висина
дизања, димензије носећих средстава, брзине, снага и др.),
- конструкциона документација (општи опис дизалице, склопни цртеж дизалице,
прорачуни чврстоће, снаге и стабилности, електричне, хидрауличне и пнеуматске
шеме и др.),
- сертификати за носећа средства (кука, челично уже, ланац, текстилно уже и др.),
- контролна књига дизалице.
10.3.2. Идентификација дизалице

- узимање основних општих и техничких података са таблице на дизалици, као што су:
произвођач, тип, фабрички број, година производње, називна носивост, распон моста
(портала), висина дизања, димензије носећих средстава, погонска класа дизалице и сл.
те упоређивање са подацима из техничке документације;
108
- провера да ли поједини елементи на дизалици одговарају техничкој документацији
(распон моста, висина дизања, пречник ужа и др.);
- локација дизалице (назив простора, фотографија и скица у простору).
10.3.3. Елементи прегледа и испитивања дизалице:

- Преглед подлоге на које се поставља дизалица (чврстоћа, стабилност и др.);
- Преглед маневарског простора дизалице (одбојници или уређаји за спречавање
судара);
- Преглед носеће конструкције дизалице (оштећења, деформације, корозија, везе и др.);
- Преглед носећих средстава – уже, ланац, кука (оштећења, деформације, корозија, везе
и др.);
- Преглед бубња за намотавање ужади (пречник у зависности од пречника ужа,
обезбеђење од спадања ужета и др.);
- Преглед кочница (затворени тип кочница, стање кочионих облога и др.);
- Преглед кабине дизалице (заштита од пада, под покривен диелектриком, прегледност
манипулационог простора, заштита од удара терета, простор за документацију,
противпожарни апарат, осветљење, резервни начин напуштања кабине и др.);
- Преглед приступа до места управљања, уколико је то место на дизалици (стање
лестви, заштита од пада, близина покретних делова и др.);
- Преглед управљачких уређаја (тип “држи у погону”, означавање, заштита од
нехотичног активирања, растављање са напајања, хитно заустављање у нужди,
сирена);
- Преглед додатних уређаја за хитно заустављање у нужди на носећој конструкцији
порталне дизалице, на нивоу тла, са обе стране;
- Преглед заштитних направа од покретних делова (заштита од контакта точковима до
2,5 m висине, на порталним дизалицама, заштитне направе око покретних делова
механизма дизалице);
- Преглед места за одржавање дизалице и приступа до тих места (лестве, радне
платформе, ограде или могућност приступа са суседног објекта или могућност
приступа мобилне платформе);
- Преглед индикатора брзине ветра (за дизалице на отвореном простору у зависности
од процене ризика);
- Преглед уређаја за анкерисање дизалице у условима јаког ветра за престанак рада
(клешта за шине и сл.);
109
- Преглед штитника од испадања колица или дизалице са шина (попречне вођице или
одбојници, вертикалне вођице);
- Преглед натписа обавештења на дизалици (натпис са општим и техничким подацима,
ознака називне носивости са обе стране носача, ознака носивости на склопу куке и
др.);
- Преглед опреме за упозорење на дизалици (контрасне боје, сликовни знаци,
текстуална упозорења, упозоравајућа светла на механизму погона или предњој страни
конструкције порталне дизалице и др.);
- Преглед и провера функционалности осветљења радних површина, приступа и
кабине;
- Испитивање без оптерећења функционалности ограничавача кретања (дизање,
спуштање, вожња колица, вожња дизалице);
- Испитивање без оптерећења функционалности уређаја за спречавање судара колица
или дизалице (ако је предвиђен проценом ризика);
- Статичко испитивање дизалице пробним теретом (125% називне носивости – прво
испитивање, 110% називне носивости – за остала испитивања) на средини главног
носача (моста, портала), на висини терета 100-200 mm од пода, у трајању од 10
минута, уз проверу да нема ломова, трајних деформација или оштећења веза;
- Испитивање пробним теретом (према подешености) функционалности ограничавача
називне носивости и индикатора називне носивости;
- Динамичко испитивање дизалице пробним теретом (110% називне носивости) уз
вишеструко покретање и заустављање свих врста кретања те констатацију да нема
трзаја нити оштећења, као и функционалности кочница и других уређаја;
- Прегледом и испитивањем електричних уређаја и инсталација дизалице, електричних
сигурносних уређаја као и заштитног, односно громобранског уземљења, контролног
мерења отпорности уземљивача земљовода и укупне отпорности уземљивача,
импедансе заштитног струјног кола (петље квара) и функционалног испитивања
аутоматског искључења напоајања у случају коришћења ЗУДС-а (заштитиног уређаја
диференцијалне струје), се утврђује техничка исправност и функционалност
комплетне електричне инсталације и опреме као и ефикасност заштите од
електричног удара и стање инсталације за заштиту од атмосферског пражњења.
- Преглед и испитивање се врши на дизалици, напона до 1000V ефективне вредности за
наизменичну струју, или до 1500V за једносмерну струју, у складу са битним
захтевима датим у прилогу 1 Правилника о електричној опреми намењеној у оквиру
одређених граница напона.
110
- Преглед и испитивање који се односе на електричну опрему постављену на
предметној опреми за рад, треба да обухвати ставке дефинисане стандардом SRPS EN
60204:2009/А1:2011 Безбедност машина - Електрична опрема машина - Део 1: Општи
захтеви - Измена 1;, SRPS EN 60204-32:2009 Безбедност машина - Електрична опрема
машина - Део 32: Захтеви за дизалице [42] и SRPS EN 61140:2012 Заштита од
електричног удара - Заједнички аспекти за инсталацију и опрему, који се односе на
проверу и функционално испитивање следећег:, општих захтева, терминала долазног
конектора и уређаја за укључење и искључење, контролна кола и контролне функције,
кориснички интерфејс и кoнтролне функције, постављене проводнике и каблове,
повезивање, електро моторе и припадајућу електричну опрему, помоћне елементе,
ознаке упозорења.
- Отпорност изолације електричне инсталације (тачка 61.3.3 SRPS HD 60364-6:2012), се
врши по посебном захтеву странке у условима који су претходно припремљени за
такво испитивање (неопходно је растављање проводника/кабла са напајања и са
потрошача). Мерења се врше између:
- проводника под напоном, узимајући два по два (мерење се врши током постављања
пре повезивања опреме);
- сваког проводника под напоном и земље (фазни проводници и неутрални проводник
се могу спојити заједно).
- У TN-C систему PEN проводник се не сматра проводником под напоном.
- Мерења отпора изолације се врше једносмерном струјом.
- Могућност искључивања напајања дизалице односно приступачност и функција
главног прекидача (главни прекидач треба да искључује комплетну инсталацију
дизалице и потребно је да постоји могућност закључавања овог прекидача);
- Преглед електричних инсталација и опреме према тачки 61.2 SRPS HD 60364-6:2012
Електричне инсталације ниског напона - Део 6: верификација;
- да ли су испуњени сви захтеви из повезаних стандарда групе SRPS HD 60364;
- да ли је обезбеђена одговарајућа противексплозивна заштита од могућег присуства
експлозивних гасова и прашина уколико се у радној средини могу очекивати такви
услови, што мора бити прецизно дефинисано Елаборатом о зонама опасности;
Појављивање ових услова повезано је са технолошким поступком који се одвија у
објекту у којем је опрема постављена. Увид у Елеборат о зонама опасности је
обавезан уколико постоји оправдана сумња у могуће постојање експлозивних смеша
гасова, пара или прашина са ваздухом у радном простору дизалице или његовом делу.
Уколико исти није дат на увид испитивање се прекида и налаже се прибављање
111
истог.Увид у документацију (декларације о усаглашености, сертификати, извештаји о
појединачном испитивању) у складу са Правилником о опреми и заштитним
системима намењеним за употребу у потенцијално експлозивним атмосферама [24] и
Уредбом о превентивним мерама за безбедан и здрав рад услед ризика од
експлозивних атмосфера.
- Заштита од индиректног додира према (тачка 61.3.6 SRPS HD 60364-6):2012 : Провера
услова заштите аутоматским искључењем напајања као мере заштите од индиректног
додира врши се на следећи начин:
1) за TN систем:
- мерењем импедансе петље квара или прорачуном стварно изведеног стања;
- прегледом карактеристика припадајућег заштитног уређаја, нпр. подешене
вредности струје прекидача или називне вредности осигурача;
- ако у струјним колима постоји заштитни уређај диференцијалне струје - провером
његовог деловања;
- ако се напајање врши надземним водом - мерењем укупне отпорности уземљивача
(Rb).
2) за TT систем:
- мерењем отпорности уземљивача изложених проводних делова (Ra);
- прегледом карактеристика припадајућег заштитног уређаја и уређаја за заштиту од
прекомерне струје; ако је припадајући заштитни уређај диференцијалне струје,
испитивањем деловања овог уређаја.
3) за IT систем:
- прегледом прорачуна струје првог квара, а ако постоји сумња, или су непознати
параметри за прорачун, онда се врши мерење при симулираном квару;
- ако се N-проводник води, врше се мерења као под 1), ако се N-проводник не води,
врше се мерења као под 2).
112
Литература
1.Vidović M., материјал из дела презентација „Виљушкари”,Саобраћајни

факултет, Београд, 2007. године
2.Давидовић Б., Ивковић М., Познавање робе у транспорту , Висока
техничка школа струковних студија, Интелект, Крагујевац, 2008. године
3.Јовановић М., „Заштита при унутрашњем трансопрту“, Факутет заштите
на раду, Ниш, 2011. године
4.Правилник о поступку прегледа испитивања опреме за рад и испитивања
услова радне околине
5.ФЗНР Методологија – прегледа и провере опреме
6.https://en.wikipedia.org/wiki/Forklift
7.Миодраг Јовановић, Заштита при унутрашњем транспорту, Факултет
заштите на раду, Ниш 2011.
8. Радић Мијајловић, Зоран Марковић, Миомир Јовановић, Основне
дизалице, Градина 1994
9. Александар Стефановић, Грађевинске машине, Грађевински факултет
10. Тошић С. Транспортни уређаји, Машински факултет, Београд,1999.
11. www. srb.com/mosne dizalice.php
12. Острић Д., Дизалице, Машински факултет Универзитета у Београду ,
1992
113

Transport

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Transport

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ЗАШТИТА НА РАДУ ПРИ РУКОВАЊУ

Безбедност и здравље на раду подразумева остваривање услова рада у којима се

Транспорт преставља једну од најзначајнијих логистичких функција, делом због

„Унутрашњи транспорт је пренос материјала и производа као предмета рада унутар

1.1.1. КЛАСИФИКАЦИЈА ТРАНСПОРТНО-МАНИПУЛАТИВНИХ

Механизацију у унутрашњем транспорту чине мобилни технолошки елементи којима

Транспортна средства за унутрашњи транспорт

Континуално дејство Периодично дејство

Табела 1.1. Класификације транспортно-манипулативних средстава према принципима рада

Свака од ових класификација може се даље декомпоновати на под групе у зависности од

1.1.2. ПОДЕЛА СРЕДСТАВА УНУТРАШЊЕГ ТРАНСПОРТА

Средства унутрашњег транспорта можемо поделити:

Подела средстава унутрашњег саобраћаја према начину рада :

Средствима с прекидним (цикличним) дејством рада премештају се материјали и/или

Слика 2.1. Примери примене аутоматски вођених возила

2.1.1. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ПРИ РАДУ СА AGVs ВОЗИЛИМА

Слика 2.2 ХИТНО СТОП - Emergency stop на AGVs возила

Приликом откривања предмета који се налази у правцу кретања, сензор за детекцију

Саобраћајнице којима се крећу AGVs возила морају бити јасно обележене

Слика 2.4 Знак упозорења на саобраћајници са AGVs возилима

Дизалице (кранови) су сложене дизаличне машине, намењене за преношење терета у

Слика 2.5 Мосна дизалица

Рамне дизалице су превасходно намењене за реализацију различитих претоварних

Слика 2.6 Рамна дизалица

Порталне - лучке дизалице су један од најстаријих конструктивних облика дизали-

Слика 2.7 Портална – лучка дизалица

2.2.1. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ПРИ РАДУ СА ДИЗАЛИЦАМА

Основна правила којих се треба придржавати при раду са дизалицама:

За безбедан рад са дизалица врло су важни прегледи и одржавања дизалице. Рокови,

2.3. ТРАНСПОРТНО МАНИПУЛАТИВНА ВОЗИЛА

Ову врсту транспортних средстава карактерише интермитирајући транспорт.

Кодирана транспортно - манипулативна средства

Табела 1.2. Кодирано транспортно –манипулативна средства

2.3.1. ПОДЕЛА ТРАНСПОРТНО МАНИПУЛАТИВНИХ ВОЗИЛА

Ради лакшег праћења транспортно манипулативна возила се могу класификовати на:

Слика 2.8 Колица

Трактори и вучни састави у зависности од намене граде се са веома различитим

Слика 2.9 Трактори и вучни састави

Карете (колица са моторним погоном) су најстарији облик транспортно-

Слика 2.10 Карете

Виљушкари су најразвијенији облик транспортно манипулативних возила и о њима

Слагачи код нас је познатији под називом виљушкари, су транспортна средства са

1. Према положају виљушке:

Слика 3.1 Типови виљушкара

Виљушкари су по својој конструкцији врло сложене машине.Састављени су из

Делови Безбедносна средства

Слика 3.2 Основни делови виљушкара

Најважнији склопови виљушкара су:

Слика 3.4 Примери распореда точкова и погона на точковима код виљушкара

Уређаји за управљање виљушкаром је волан. Механизам за управљање код

Слика 3.5 Уређај за управљање виљушкара

Хидрауличним системом називамо склоп свих хидрауличних компоненти који су

Механизам за дизање је карактеристично својство многих виљушкара је уређај за

а) Шематски приказ б) Приказ уређаја за

Слика 3.6 Механизам за дизање код виљушкара

Уређај за подизање поседује поред рамова, хидрауличног цилиндара и специјална

3.2. СПЕЦИЈАЛНИ ЗАХВАТНИ УРЕЂАЈИ ВИЉУШКАРА

Конвенционална конструкција виљушкара са виљушкама је примарно прила-гођена за

Слика 3.7 Различити специјални захватни уређаји код виљушкара

3.3. КЛАСИФИКАЦИЈА ВИЉУШКАРА

Виљушкари изводе радне операције премештања и складиштења материјала и готових

3.4. НОСИВОСТ ВИЉУШКАРА

Према носивости виљушкари се дела на:

За решавање специјалних претоварних задатака раде се виљушкари са екстремно