FAKULTET ZA PRIMENJENI MENADŽMENT,

EKONOMIJU I FINANSIJE

BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

PREDMET : MENADŽMENT U AGROBIZNISU

TEMA : MENADŽMENT RIZIKA U POLJOPRIVREDI

Mentor, Student,
Doc. dr Snežana Trnčić Igor Todorović

broj indeksa 002-3/2014

Beograd, 2015
 SADRŽAJ

Uvod................................................................................................................................3

1. Značaj i uticaj državne pomoći..............................................................................4

2. Vrste rizika...............................................................................................................5

3. Metodi i sredstva za smanjivanje rizika................................................................7

4. Značaj menadžmenta u poljoprivredi...................................................................9

Zaključak......................................................................................................................11

Literatura......................................................................................................................12

2|Page
 UVOD

Godinama uanazad cene hrane i dalje rastu a broj farmera u svetu i dalje opada.
Građani i Vlade mnogih zemalja još uvek nedovoljno uvažavaju činjenicu da je poljoprivreda,
kao primarni deo proizvodnje hrane, zapravo nisko-profitabilan i visoko-rizičan sektor
privrede. Ovo se posebno odnosi na ratarstvo, odnosno biljnu proizvodnju, koje je izloženo
najširem spektru negativnih uticaja, odnosno rizika - od lokalnih vremenskih nepogoda i
opasnosti koje donosi promena klime na Zemlji, do spekulacija sa cenama nafte, mineralnih
đubriva i poljoprivrednih proizvoda na trzištu, posledicama kratkovide politike koja ne
uvažava preduslove održivosti poljoprivredne prozvodnje (opadanje plodnosti i erozija
zemljišta), kao i niza drugih rizika izazvanih ljudskim faktorom (širenje gradova koje guta
ogromne površine plodnog zemljišta, zagađenja zemljišta od industrije).

I stočarstvo je, iako profitabilnije od ratarstva, izuzetno rizična delatnost, mada su

njegovi rizici uglavnom uslovljeni makazama cena (skuplja hrana za stoku od mesa odnosno
mleka), trzišnim anomalijama i spekulacijama, odnosno ljudskim faktorom. Vremenske prilike
uglavnom indirektno deluju na stočarsku proizvodnju, preko cena stočne hrane, ali ne i
neposredno kao u biljnoj proizvodnji. (Stočni fond u nekim manjim evropskim državama više
se zasniva na uvozu stočne hrane nego na njenoj domaćoj proizvodnji.)

3|Page
 1. ZNAČAJ I UTICAJ DRŽAVNE POMOĆI

Bez državne pomoci, agrarna proizvodnja bila bi nedovoljno profitabilan i rizičan

privredni sektor čak i u razvijenim zemljama sa intenzivnom poljoprivredom i visokim
prinosima - iz prostog razloga što visoki prinosi zahtevaju i visoka ulaganja u proizvodnju.
Nažalost, visoka ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju više obećavaju nego što garantuju
visoke prinose odnosno zadovoljavajući profit - zato što sa povećanim ulaganjem istovremeno
raste i rizik od uvećanih gubitaka u slučaju nepredvidljivih negativnih uticaja.

Rešenje ovog problema i tajna uspešnosti poljoprivrede u razvijenim zemljama zasniva

se pre svega na raznim vidovima pomoći države ovom sektoru - koji uključuju razne oblike
državnih subvencija, kako direktnih plaćanja poljoprivrednicima tako i druge vidove podrške
poljoprivredi i ruralnom razvoju. Na taj način se ublazavaju negativni prirodni i trzišni uticaji
na stabilnu proizvodnju hrane i obezbeđuju zadovoljavajući prihodi njihovim farmerima.

Pa ipak, intenzivna poljoprivreda sa visokim prinosima u bogatim i razvijenim

zemljama, suočava se sa jednim velikim rizikom – opadanjem plodnosti zemljišta i njegovom
erozijom.

Ovo je posledica korišćenja tehnologije Industrijske poljoprivrede (čija se

profitabilnost zasniva na veštačkim đubrivima i uzgajanju monokulturnih useva na velikim
kompleksima zemljišta) koja je u poslednjih nekoliko decenija znatno uvećala prinose - ali po
cenu dugoročnog oštećenja plodnog zemljišta. Ovakav model poljoprivrede veoma je zavisan
od cena nafte, dovodi do zagađenja površinskih voda i znatno doprinosi ukupnoj količini
gasova sa efektom staklene bašte koji utiču na promenu klime na Zemlji.

4|Page
 Osim državnih subvencija, farmeri u razvijenim zemljama koriste i niz drugih načina I
instrumenata za zaštitu od rizika u poljoprivredi. U nekim zemljama udruženi u kooperative
imaju znatno vlasničko učešće u profitabilnijem sektoru prerade hrane (mlekare, klanice) čime
uspevaju da slabije prihode iz primarne proizvodnje dopune prihodima iz prerade hrane. U
većoj ili manjoj meri koriste se i razni oblici osiguranja useva od štete (subvencionisani od
države) kao i osiguranje održivog nivoa cena poljoprivrednih proizvoda korišćenjem
terminske prodaje poljoprivrednih proizvoda.

Farmeri u siromašnim zemljam suočavaju se sa dodatnim rizicima u pogledu cena

poljoprivrednih proizvoda - koji dolaze kao posledica poljoprivredne politike razvijenih
zemalja. Naime, visoka državna davanja za poljoprivredu u razvijenim zemljama imaju za
posledicu veštačko smanjivanje cena poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu – što
ugrožava farmere u zemljama sa niskim državnim subvencijama. Čak i u slučaju kada ostvare
visoke prinose ovi farmeri se često suočavaju sa niskom trzišnom cenom njihovih proizvoda
koja ne pokriva ni troškove proizvodnje.

Zato treba pomenuti ovogodišnju izjavu aktuelnog francuskog ministra poljoprivrede

(2010-te godine) – da ne postoje na tržištu poljoprivredni proizvodi čija cena nije niža od
stvarnih troškova proizvodnje.

Prema ocenama svetskih stručnjaka, brojnost i negativan efekat rizika u

poljoprivrednoj proizvodnji neće se smanjivati u godinama koje dolaze, već obrnuto – razni
oblici rizika u poljoprivrednoj proizvodnji sve više će se uvećavati u narednom periodu.

2. VRSTE RIZIKA

Sa stanovišta interesa neposredih proizvođača, rizici u poljoprivredi se mogu svesti na

dva najznačajnija – rizik u pogledu veličine prinosa i rizik u pogledu cena poljoprivrednih
proizvoda.

Lista rizika u poljoprivredi je, naravno, daleko veća, pa dva napred navedena
predstavljaju samo rezultantu ukupnih rizika - koji se mogu klasifikovati prema različitim
kriterijumima:

5|Page
 - terminski: na neposredne rizike (tržišna kretanja, vremenski uslovi, štetočine i bolesti
biljaka i životinja) i srednjoročno-dugoročne rizike (klimatske promene - porast prosečnih
temperatura, opadanje padavina i raspoložive količine vode; opadanje plodnosti i erozija
zemljišta; rast cena inputa - nafte, gasa, fosfatnog kamena; ekološke štete - razaranje
biodiverziteta, zagađenje voda, zemlje i vazduha; uticaj na promene klime ispuštanjem gasova
sa efektom staklene bašte; invazivne vrste štetocina i bolesti biljaka i životinja - kao posledice
klimatskih promena);

- ekološki rizici – zagađenja vode i zemljista veštačkim đubrivima i pesticidima;

uništavanje biodiverziteta;

- rizici sa stanovišta javnog interesa – “public goods” – (zaštita biodiverziteta i zaštita

plodnog zemljišta od oštećenja i erozije, zaštita voda, smanjivanje emisije gasova sa efektom
staklene baste, smanjivanje pesticida u hrani) i rizici sa stanovišta neposrednog proizvođača
(prinosi i cena proizvoda);

- tržišni rizici: spekulacije sa cenama poljoprivrednih proizvoda na tržistu; makaze

cena – nagli rast cena inputa (nafte, đubriva) u odnosu na prethodnu godinu (tj. kada cena
proizvoda pokriva uloženo u prodate proizvode ali nije dovoljna za obnavljanje proizvodnje);

Mada nepotpuna, napred navedena lista rizika može donekle da ilustruje kompleksnost
poljoprivredne proizvodnje i veliki broj rizika kojima je izložena kao i međusobnu
isprepletenost i među-uslovljenost ovih rizika.

Zato je veoma teško ustanoviti stroge klasifikacije rizika prema ovakvim

kriterijumima: klimatske promene su i neposredan ali i srednoročno-dugoročan rizik na
primer; cene inputa (nafte, fosfata) su isto tako podložne tržišnim spekulacijama i
predstavljaju neposredan rizik ali su istovremeno i srednjoročno-dugoročan rizik jer se radi o
neobnovljivim prirodnim resursima kojih ima sve manje i čije cene će sve više rasti, i slično.

Ako bi se pravila lista rizika prema njihovom intenzitetu i značaju, odnosno stepenu
opasnosti koju predstavljaju, onda bi lista mogla da se svede na:

- klimatske promene, - rast temperatura i “klimatski haos” tj. nestabilnost klime: -

možemo da ocekujemo više ekstremnog vremena - više poplava, suša i sve više šokova za
poljoprivredu (1, 2)

- krizu inputa - sve manje nafte, gasa, fosfata – što uzrokuje njihov stalan rast ali i
podložnost tržišnim spekulacijama;

6|Page
 - ekološka razaranja - zagađenja vode, zemlje i vazduha, smanjivanje biodiverziteta i
štetan uticaj na klimatske promene;

- opadanje plodnosti zemljišta i njegova erozija - kao posledica intenzivnog korišćenja

veštačkih đubriva i klimatskih promena.

Ovome bi trebalo dodati i rizike koji dolaze od spekulacija sa cenama poljoprivrednih

proizvoda na tržistu - koje su, bar do sada, proizvele veću štetu po sigurnost hrane u svetu od
svih ostalih prethodno pomenutih šteta. (Afrika je, naprimer, nekada bila izvoznik hrane a
danas zavisi od njenog uvoza i od donacija u hrani – što je posledica uvoza hrane po damping
cenama čime je naneta ogromna šteta njenoj domaćoj poljoprivrednoj proizvodnji.)

3. METODI I SREDSTVA ZA SMANJIVANJE RIZIKA

Smanjivanje rizika u poljoprivrednoj proizvodnji može se izvesti na više načina, što u

najvećoj meri zavisi od lokalnih uslova: razvijenosti i ukupnog bogatstva zemlje, plodnosti
zemljišta i klimatskih uslova, strukture poljoprivredne proizvodnje (prosečne veličine poseda i
procenta zaposlenih u poljoprivredi, stanja mehanizacije, obučenosti radne snage),
poljoprivredne politike i uloge poljoprivrede u ukupnoj privredi neke zemlje, kao i niza drugih
lokalnih uslova.

Ovde treba navesti pre svega - individualne mogućnosti farmera i njihovu pojedinačnu
ili grupnu preferenciju u pogledu osiguranja od rizika kao i dostupnost raznih oblika zaštite od
rizika.

Načini i sredstva za smanjivanje rizika u poljoprivredi se razlikuju među zemljama –

nastali su u različitim istorijskim vremenima i pod različitim okolnostima. Neki su veoma stari
ali i danas efikasni, dok su drugi nešto novijeg datume ili su tek u početnoj fazi razvoja i
provere.

Zbog niske profitabilnosti poljoprivredne proizvodnje, bankarski krediti i osiguranja

su, naprimer, nedovoljno prihvaćeni čak i u EU pa je njihovo korišćenje u pojedinim zemljama
svega oko 40%.

7|Page
 Farmeri u siromašnim zemljama raspolažu sa suženim izborom mogućnosti u zaštiti od
rizika dok se u razvijenim zemljama sprema velika tranzicija u tehnologiji poljoprivredne
proizvodnje - kao i drugačiji oblici podrške farmerima u skoroj budućnosti.

Tako se u okviru EU vode razgovori o promeni Zajedničke poljoprivredne politike i

smanjivanju direktnih plaćanja farmerima kao i prelazak na subvencionisanje poljoprivrede
koja vodi računa o javnom interesu (public goods) - što drugim rečima traži prelazak sa
Industrijske poljoprivrede na agro-ekološke metode poljoprivredne proizvodnje: zaštitu
biodiverziteta i zaštitu plodnog zemljišta od oštećenja i erozije, manju upotrebu vode u
poljoprivredi i smanjivanje zagađenosti vode azotnim đubrivima i pesticidima, smanjivanje
emisije gasova iz poljoprivrede koji utiču na promenu klime, prelazak na organsku
poljoprivredu odnosno proizvodnju zdrave hranu bez pesticida, diverzifikaciju poljoprivredne
proizvodnje i lokalizaciju hrane i sl.

Metodi i sredstava koja mogu da pomognu u smanjivanju i zaštiti od rizika u

poljoprivredi uglavnom se svode na sledeće:

- drzavne subvencije – direktna plaćanja po hektaru (subvencije u nekim zemljama

dostižu i do polovine neto prihoda farmera), podsticaji za ruralni razvoj i jačanje
infrastrukture, podsticaji za izvoz hrane, subvencionisanje osiguranja useva od štete i dr.;

- finansijski instrumenti – bankarski krediti, osiguranje useva od šteta, terminska

prodaja poljoprivrednih proizvoda;

- diverzifikacija proizvodnje na farmi – diverzifikacija biljne proizvodnje, integrisanje

ratarske i stočarske proizvodnje;

Diverzifikacija proizvodnje na farmi smanjuje rizike od nepovoljnih vremenskih

uslova (usevi različito podnose nepovoljne vremenske uslove), ublažava rizike od nepovoljnih
kretanja cena na tržištu (nejednake cene odnosno nejednaka potražnja za raznim
poljoprivrednim proizvodima) i istovremeno bolje ispunjava uslove agro-ekološke zastite
(bolje očuvanje plodnosti zemljišta, bolja zaštita od štetočina, bolje očuvanje biodiverziteta);

- integrisanje primarne proizvodnje unutar ukupnog lanca hrane – snažnije proizvodno,

interesno i vlasničko povezivanje poljoprivrede, kao primarne proizvodnje hrane, sa sektorom
prerade hrane (processing) i njene distribucije (trgovina);

8|Page
 - razni oblici udruživanja i kooperativa – udruživanje poljoprivrednih proizvođača
(zadruge, udruženja) radi objedinjenog nastupa i zaštite na tržištu; formiranje kooperativa
(vlasništvo poljoprivrednih proizvođača nad pogonima za preradu njihovih sirovina tj.
poljoprivrednih proizvoda); formiranje agrarnih štedionica i lokalnih banaka;

- lokalizacija hrane – ublažavanje posledica krize nafte i podsticaj za razvoj lokalnih

ekonomija: snažnije povezivanje urbane i ruralne privrede na lokalnom nivou, odnosno jače
privredno povezivanje gradova sa njihovim ruralnim okruženjem:

Ovim se smanjuje rastojanje između proizvodnje i potrošnje hrane (radi ublažavanja

“peak oil” efekta, odnosno ublažavanja posledica očekivanog rasta cena nafte i drugih
energenata), obezbeđuje se sigurniji plasman poljoprivrednih proizvoda i sigurnije lokalno
snabdevanja hranom a istovremeno se bolje reinvestira prihod iz poljoprivrede unutar lokalnog
okruženja (što podstiče rast lokalnih ekonomija) i podstiče se lokalni razvoj kao i bolje
korišćenja “ruralne” energije dobijene iz obnovljivih izvora (korišćenje biomase, energije
sunca i vetra).

4. ZNAČAJ MENADŽMENTA U POLJOPRIVREDI

U mnogim poslovima vlasnik malog poljoprivrednog gazdinstva istovremeno obavlja i

izvršne i menadžerske funkcije. Poslovi izvršenja i upravljanja gazdinstvom imaju
prevashodni značaj za uspešno poslovanje ima obavljanje menadžerskih funkcija. Veoma je
teško odrediti delokrug angažovanja menadžera na poljoprivrednom gazdinstvu i sve njegove
poslove. Zadaci i poslovi koje treba da obavi menadžer u gazdinstvu svrstani su metodološki u
sledeću skupinu:

• postavljanje cilja i zadatka;

9|Page
 • raspoznavanje problema i njegovo rešavanje;

• prikupljanje informacija za preduzimanje akcija za rešavanje problema;

• ispitivanje ipostavljanje alternativa;

• donošenje odluke i preuzimanje odgovornosti za rizik;

• izvršenje odluke preko utvrđivanja delokruga rada svakog pojedinca preko

individualne kompetentnosti znanja i sposobnosti;

• preuzimanje odgovornosti za donete odluke;

• izbor pravaca i programa za osposobljavanje radnika prema definisanim ciljevima i

zadacima poljoprivrednog gazdinstva;

• donošenje odluke o pribavljanju faktora proizvodnje i realizacije te proizvodnje;

• donošenje odluke o pribavljanju finansijskih sredstava i ocena opravdanosti i

ulaganja;

• odlučivanje o načinu proizvodnje tj. kako, šta, koliko proizvoditi;

• permanentno sagledavanje mogućnosti i ocena o perspektivama razvoja

poljoprivrednog gazdinstva;

10 | P a g e
 • permanentno praćenje i koordiniranje toka svih aktivnosti poljoprivrednog
gazdinstva.

ZAKLJUČAK

Menadžment u poljoprivredi se mora izučavati u funkciji donošenja odluka na makro i

mikro planu. Ovakav stav engleske poljoprivrede je uslovio njen brz razvoj zahvaljujući tome
što je ''optimalno poštovan princip Arthour Young-a da se ne mogu postići značajniji rezultati
na nivou gazdinstva ukoliko ne postoji usklađena agrarna politika koja znači predviđanje
budućnosti društva kao celine". Prema tome, suština strategijskog menadžmenta jeste
donošenje odluka na duži rok.

Menadžment u poljoprivredi podrazumeva delovanje radne snage i kapitala na zemlju

kao ograničeni resurs kako bi se postigli zacrtani ciljevi. Opstanak i razvoj organizacije se
obezbeđuje njenim stalnim prilagođavanjem zahtevima okruženja i neutralizacijom negativnog
delovanja.

11 | P a g e
 LITERATURA

1. Feeding a Larger Population on a Warmer Planet

2. NCAR’s release: “Climate Change: Drought may threaten much of the globe
within decades”

3. Brussels outlines vision for ‘fairer’ EU farm policy

4. Risk management in agriculture: Towards market solutions in the EU

12 | P a g e