Teorija I Planiranje Privrednog Razvoja

Naziv predmeta:
TEORIJA I PLANIRANJE
PRIVREDNOG RAZVOJA
Milorad Filipovi, vanredni profesor

Kabinet: 601
Vreme prijema studenata: ponedeljak 1214 sati
Kontakti: miloradf@ekof.bg.ac.rs
Telefon u kabinetu: 011/3021 050
TEORIJA I PLANIRANJE
PRIVREDNOG RAZVOJA
PRIVREDNI RAST:
1.
2.
REALNO
POVEANJE
BRUTO
DOMAEG
PROIZVODA P.C. U VREMENU
POVEANJE AGREGATNE PONUDE JEDNE
PRIVREDE
U
USLOVIMA
OGRANIENIH
RESURSA
DVA NAINA OSTVARIVANJA RASTA

1.
2.
POVEANOM
UPOTREBOM
PROIZVODNJE
RASTOM
EFIKASNOSTI
KORIENIH FAKTORA
FAKTORA
UPOTREBE
RAST
JE
UE
KATEGORIJA
OD
PRIVREDNOG RAZVOJA, ODNOSNO RAST
JE SAMO JEDNA OD KOMPONENATA
RAZVOJA
NEMA RAZVOJA BEZ OSTVARIVANJA
RASTA, DOK JE OBRNUTO SASVIM
MOGUE (PRIMER DOGADJANJA U SRBIJI
1994-1998)
OSTVARIVANJE BRZOG RASTA BDP-a BEZ
UVEAVANJA EFIKASNOSTI UPOTREBE
FAKTORA PROIZVODNJE U DUGOM ROKU
NIJE MOGUE
VANOST: 1)BRZINE I
2)KVALITETA RASTA ZA RAZVOJ
PRAVILO BROJA 70
KADA SE BROJ 70 PODELI STOPOM RASTA

NACIONALNE EKONOMIJE DOBIJA SE BROJ
GODINA ZA KOJE E SE BDP UDVOSTRUITI
(70:7=10)
KVALITETAN vs.NEKVALITETAN RAST I
RAZVOJ
(U PRVOM SLUAJU POSTOJE MEHANIZMI ZA
ELIMINISANJE NEEFIKASNE PROIZVODNJE)
ODRIVI RAZVOJ
KONCEPT NASTAO KAO TERMIN NA

KONFERENCIJI U RIJU 1992.
EKONOMIJA BAZIRANA NA ZNANJU I
TEHNIKOM PROGRESU
INOVACIJE I KREATIVNOST KAO OSNOVA
NAPRETKA
POZITIVNI MEUGENERACIJSKI
TRANSFERI
TRI OSNOVNA STUBA ODRIVOSTI: KBE,
SOCIJALNI I EKOLOKI
ODRIVI RAZVOJ - definicija
RAZVOJ KOJI ZADOVOLJAVA POTREBE

OVEANSTVA DANAS, BEZ UMANJENIH
MOGUNOSTI DA BUDUE GENERACIJE
ZADOVOLJE SVOJE EGZISTENCIJALNE
POTREBE
PRINCIP ODRIVOG RAZVOJA
PODRAZUMEVA DA PRAVO SADANJE
GENERACIJE NA ISKORIEVANJE
RESURSA I ZDRAVU IVOTNU SREDINU
NE SME UGROZITI ISTO TAKVO PRAVO
NAREDNIM GENERACIJAMA
KARAKTERISTIKE RASTA I
RAZVOJA
RAZVOJ
MULTIDIMENZIONALAN PROCES
DINAMIAN PROCES
NORMATIVAN
PROCES (ODREENI
CILJEVI)
KOHERENTAN
PROCES
(USKLAIVANJE
CILJEVA)
RAST
EGZAKTNOST
PRECIZNOST
RAZVIJENOST
ANALITIKOG
INSTRUMENTARIJU
MA
UI POJAM OD
PRIVREDNOG
RAZVOJA
PREDMET TEORIJE PRIVREDNOG

RASTA
PROBLEMI DINAMINE RAVNOTEE

KVANTITATIVNE RELACIJE IZMEU
UTROAKA I AUTPUTA
RAVNOTENI RAST SVE PROMENLJIVE U
SISTEMU SE MENJAJU PO ISTOJ STOPI
PRECIZNO DEFINISANJE PUTANJE

KOJOM E SE KRETATI SISTEM POD
DATIM PRETPOSTAVKAMA
PREDMET TEORIJE PRIVREDNOG

RAZVOJA
ISTRAIVANJE CILJEVA, FAKTORA

KRITERIJUMA, POKAZATELJA I
STRATEGIJA RAZVOJA
ISTRAIVANJE UTICAJA POJEDINIH
FAKTORA NA PRIVREDNI RAZVOJ, a
na osnovu toga
DEFINISANJE NAJEFIKASNIJE
MAKROEKONOMSKE POLITIKE
RAZVOJA
DEFINICIJA RAZVOJA
PROCES DUGORONOG, ODRIVOG RASTA
PROIZVODNJE I DOHOTKA UZ
STRUKTURNA POBOLJANJA U NJEGOVOM
STVARANJU I DISTRIBUCIJI, A TO SVE
REZULTIRA U DUGOM ROKU U OPTEM
PORASTU:
- IVOTNOG STANDARDA,
- FINANSIJSKE SAMOSTALNOSTI
- POLITIKIH SLOBODA
STANOVNITVA
REDISTRIBUCIJA RASTA
ONO TO TREBA DA SE UPITAMO O RAZVOJU NEKE
ZEMLJE JE STOGA:
-
TA SE DOGODILO NA PLANU SIROMATVA?

TA SE DESILO SA PITANJEM NEZAPOSLENOSTI?
TA SE DESILO SA NEJEDNAKOSTIMA?
UKOLIKO SU SVE TRI KATEGORIJE ZNAAJNO

SMANJENE, TO SE OZNAAVA KAO PERIOD
RAZVOJA.
UKOLIKO SU DVE, ILI AK SVE TRI
KATEGORIJE POGORANE, TO SE NE MOE
OZNAITI KAO RAZVOJ, PA MAKAR IMALI I
UDVOSTRUENJE BDP-a U TOM PERIODU!
RAZVOJ
RAZVOJ SE MORA POSMATRATI KAO
MULTIDIMENZIONALAN PROCES KOJI
UKLJUUJE KLJUNE PROMENE U
DRUTVENIM STRUKTURAMA, MODELIMA
PONAANJA I NACIONALNIM
INSTITUCIJAMA, KAO I UBRZANJE RASTA,
SMANJENJE NEJEDNAKOSTI I
SMANJIVANJA SIROMATVA.
OSNOVNE KOMPONENTE RAZVOJA

CORE VALUES
1.
ZADOVOLJAVANJE OSNOVNIH POTREBA

BASIC NEEDS APPROACH (STAN, HRANA,
ODEA, MINIMUM OBRAZOVANJA...)
2.
3.
OBEZBEIVANJE SAMOPOTOVANJA I
NEZAVISNOSTI
OBEZBEIVANJE SLOBODE POJEDINCA
PREDNOST MATERIJALNOG RAZVOJA
JE U TOME TO POVEAVA
MOGUNOSTI IZBORA POJEDINCA
KAO I DRUTVA U CELINI
TRI OSNOVNA RAZVOJNA CILJA

1.
2.
POVEATI RASPOLOIVOST I POBOLJATI

DOSTUPNOST OSNOVNIH IVOTNIH
POTREBA (HRANA,SMETAJ,ZDRAVSTVENA ZATITA)
UNAPREDITI IVOTNI STANDARD (VIE
RADNIH MESTA,BOLJE OBRAZOVANJE,DOSTUPNOST
KULTURNIH I DRUGIH LJUDSKIH VREDNOSTI)
3.
PROIRITI MOGUNOSTI EKONOMSKIH I

SOCIJALNIH IZBORA (KAKO U MEULJUDSKIM
ODNOSIMA, TAKO I U POGLEDU ODNOSA PREMA DRUGIM
NACIJAMA)
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
MILENIJUMSKI RAZVOJNI CILJEVIMDG
ELIMINISANJE EKSTREMNOG SIROMATVA I

GLADI
DOSTIZANJE OSNOVNOG OBRAZOVANJA ZA SVE
PROMOCIJA RODNE RAVNOPRAVNOSTI
SMANJIVANJE SMRTNOSTI DECE
POBOLJANJE ZDRAVLJA TRUDNICA
BORBA PROTIV MALARIJE,HIV-a I DRUGIH
BOLESTI
OSIGURAVANJE EKOLOKE ODRIVOSTI
STVARANJE SISTEMA GLOBALNOG
PARTNERSTVA ZA RAZVOJ
NERAZVIJENOST
Definicija:
STANJE NERAVNOTEE FAKTORA
PROIZVODNJE KOJE SE POKAZUJE
KROZ NEMOGUNOST
PRILAGOAVANJA RASPOLOIVOSTI
FAKTORA I TEHNOLOGIJE NJIHOVOG
KORIENJA, TAKO DA JE NEMOGUE
POSTII PUNU ZAPOSLENOST
KAPITALA I RADA ISTOVREMENO
NERAZVIJENOST
- karakteristike
VISOKO UEE RADNE SNAGE

ANGAOVANE U POLJOPRIVREDI, ALI
JE POLJOPRIVREDNA
PRODUKTIVNOST NISKA
VISOKO UEE HRANE I DRUGIH
EGZISTENCIJALNIH IZDATAKA U
UKUPNOJ DOMAOJ POTRONJI
DOMINACIJA PRIMARNIH PROIZVODA
U IZVOZU, A INDUSTRIJSKIH
PROIZVODA U UVOZU
NERAZVIJENOST
- karakteristike
NIZAK NIVO PRIMENJENE

TEHNOLOGIJE
VISOKA STOPA RAANJA
KOMBINOVANA SA SMANJENOM
STOPOM SMRTNOSTI
TEDI SAMO MANJI DEO UKUPNOG
STANOVNITVA
INJENICE O NERAZVIJENOSTI
Region
Stanovni
tvo mil.
Gradsko u
%
Seosko u
%
R.snaga u
polj.
Udeo polj.
u BDP
SVET
6.314
47
53
49
RAZVIJENI
1.202
75
25
EVROPA
727
73
27
S.AMERIKA
323
79
21
JAPAN
127
78
22
5.112
40
60
58
14
AFRIKA
861
33
67
68
20
J.AZIJA
1.480
30
70
64
30
I.AZIJA
1.918
40
60
70
18
540
75
25
25
10
ZUR
L.AMERIKA
NERAZVIJENOST PODACI IZ
PRAKSE
Grupa
Nerazv
ijene
Poljopri Industr Usluge

vreda
ija
69
Srednj
e
32
Visoko
r.
15
27
31
16
41
64
Zemlja
Bruto
Bruto
dom.inves. dom. ted.
Nerazv.
32
30
Nerazv.
bez Kine i
Indije
Srednje r.
20
10
25
25
Visoko r.
21
21
KARAKTERISTIKE ZUR
1.
2.
3.
4.
5.
6.
NIZAK STANDARD
(NIZAK DOHODAK,
NEJEDNAKOSTI,SLABO ZDRAVSTVO, NEADEKVATNO
OBRAZOVANJE)
NIZAK NIVO PRODUKTIVNOSTI

VISOKA STOPA PRIRATAJA STANOVNITVA I
OPTEREENOST NASLEEM
ZNAAJNA ZAVISNOST OD POLJOPRIVREDE I
IZVOZA PRIMARNIH PROIZVODA
DOMINACIJA IMPERFEKTNOG TRITA I
OGRANIENIH INFORMACIJA
ZAVISNOST I PODREENOST U
MEUNARODNIM ODNOSIMA
NERAZVIJENOST PODACI IZ
PRAKSE
Rast stanovnitva po
grupama zemalja
u %o
Nerazvij
1,7
ene
Bez Kine
i Indije
2,4
Srednje
r.
1,4
Visoko r.
0,7
Regi- 1970
on
1992
Ukupno RNR
Ukupno RNR
I.Azija
69
45
26
18
J.Azija
53
44
27
21
L.Ameri
ka
88
45
62
30
M.E.N.A
92
18
90
Pod
Sahara
83
46
76
32
INJENICE O SIROMATVU
POLOVINA LJUDI NA SVETU IVI SA

MANJE OD 2 US$ DNEVNO
BDP 48 NAJSIROMANIJIH DRAVA
(1/4 SVIH DRAVA SVETA) MANJI JE
OD BOGATSTVA 3 NAJBOGATIJA
POJEDINCA
SKORO 1 MILIJARDA LJUDI ULA JE U
XXI VEK NESPOSOBNA DA SE
POTPIE
MANJE OD 1% GODINJEG ULAGANJA
U ORUJE JE DOVOLJNO DA SE SVA
DECA SVETA UPIU U KOLU
INJENICE O SIROMATVU
1 MILIJARDA DECE U SVETU IVI U

SIROMATVU (SVAKO DRUGO DETE)
Godina
Odnos uea u
dohotku B/S
1960
1970
1980
2000
30:1
32:1
45:1
70:1
ANALIZA NERAZVIJENOSTI
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
VELIINA ZEMLJE(GEOGRAFSKI POLOAJ,

STANOVNITVO I DOHODAK)
ISTORIJSKO I KOLONIJALNO NASLEE
OPREMLJENOST FIZIKIM I LJUDSKIM
KAPITALOM
ETNIKI I VERSKI SASTAV STANOVNITVA
RELATIVNI ZNAAJ JAVNOG I PRIVATNOG
SEKTORA, KAO I CIVILNOG DRUTVA
KARAKTERISTIKE STRUKTURE INDUSTRIJE
STEPEN ZAVISNOSTI OD DRUGIH EKONOMIJA I
POLITIKIH SILA
DISTRIBUCIJA MOI, POLITIKE STRUKTURE, I
IZGRAENOST INSTITUCIJA ZA PRIMENU
PRAVILA IGRE
ZATO SU ZEMLJE BOGATE ILI

SIROMANE?
RAZLIKOVANJE NOMINALNOG I REALNOG:
NOMINALNO JE TO ZBOG TOGA TO IM NEDOSTAJU

INSTITUCIJE I PREDUZETNITVO (TUMAENJE SB I
MMF-a)
REALNO JE TO ZBOG NEDOSTATKA INDUSTRIJSKOG
SEKTORA UZROKOVANO SPOLJNIM PRITISCIMA DA
SE SPECIJALIZUJU U SIROMATVU, TJ. KAO
PROIZVOAI SIROVINA
NOMINALNO:IKAKA
KOLA
EKONOMIJE
GOVORI DA SE VLASTI NE SMEJU MEATI U
EKONOMIJU
REALNO:
GRADONAELNIK
IKAGA
TROI
MILIONE US$ DA BI PRIVUKAO INVESTICIJE U
VISOKOTEHNOLOKA PREDUZEA
VELIKI JAZ VLADA IZMEU APSTRAKTNIH I ZVUNIH

TEORIJA I ONOGA TO SE U STVARNOSTI DEAVA.
BOGATE
DRAVE
IMAJU
ASPIRACIJU
DA
SIROMANIMA NAMEU TEORIJE KOJE SAMI NITI
KORISTE, NITI SU IH IKADA KORISTILI!!!
APSURD
DOIVLJAVA VRHUNAC
KADA
ISTI
TEORETIARI KORISTE RAZLIITE TEORIJE ZA
RAZLIITE CILJEVE: PROBLEME KOJI SE ODNOSE NA
UDALJENE STVARI REAVAJU UZ POMO ZVUNIH I
APSTRAKTNIH TEORIJA, DOK KOD REAVANJA
PROBLEMA KOJI SU U SOPSTVENOM INTERESU
PRIMAT DOBIJAJU ZDRAV RAZUM I ISKUSTVO!!!
DANAS VLADAJUA TEORIJA, NA KOJOJ SE BAZIRA
PROCES GLOBALIZACIJE, GOVORI DA E SLOBODNA
TRGOVINA DOVESTI DO IZJEDNAAVANJA CENA
FAKTORA PROIZVODNJE SVUGDE U SVETU?
TEORETSKI TO ZNAI DA E NACIJA KOJA SE

SPECIJALIZOVALA SAMO ZA SPREMAICE BITI
PODJEDNAKO DOBROSTOJEA KAO I NACIJA KOJA SE
SPECIJALIZOVALA ZA FINANSIJSKE KONSULTANTE?
DOBRO PLAENI SAVETNICI IFI (International Financial
Institutions) DECU U NERAZVIJENIM ZEMLJAMA
SAVETUJU NA OSNOVU POTPUNO DRUGAIJIH
TEORIJA OD ONIH KOJE PREPORUUJU ZA SVOJU
DECU!!! TAKO SHVAENA TEORIJA TRGOVINE
STVARA
MOGUNOSTI
DA
DRAVA
IMA
KOMPARATIVNE PREDNOSTI U TOME DA BUDE
SIROMANA I NAZADNA
UVENO
JE
RIKARDOVO
OPRAVDANJE
ZA
POGRENE TEORIJE, KOJE SE NE SLAU SA
INJENICAMA IZ IVOTA, JO S POETKA XIX VEKA:
TIM GORE PO INJENICE
DVA SHVATANJA NASTANKA NOVE NAUNE TEORIJE:

BOTOM-UP, tj. STVARANJE TEORIJE NA OSNOVU
POSMATRANJA
I
SISTEMATIZOVANJA
STVARNOSTI,
UOAVANJA ODREENIH PRAVILNOSTI U REALNOM
IVOTU
I
NA
TOME
ZASNOVANOG
SISTEMA
PROGNOZIRANJA I OBLIKOVANJA BUDUNOSTI
TOP-DOWN, tj. NAMETANJEM APSTRAKTNIH TEORIJSKIH
POSTULATA
I TERANJEM STVARNOSTI
DA IM SE
PRILAGODI. REZULTAT TOGA JE DA SE U STVARNOM SVETU
STALNO DEAVAJU STVARI ZA KOJE TEORIJA TVRDI DA SU
NEMOGUE FINANSIJSKE KRIZE, LIKVIDACIJA NAJVEIH
FINANSIJSKIH SISTEMA...
POSEBNO
JE
ZANIMLJIVA
PRETPOSTAVKA
APSTRAKTNE
TEORIJE
O
ZNANJU
KAO
UNIVERZALNOM,
BESPLATNOM
I
SVIMA
DOSTUPNOM RESURSU (SVIMA I U ISTO VREME), TO
PRETPOSTAVLJA
I
SVET
BEZ
KONFLIKATA,
RAZNOVRSNOSTI I VARIJACIJA
NASUPROT TOME, ZNANJE JE DANAS KLJUNI

RAZVOJNI RESURS U KOJI SE ULAU OGROMNE
SUME NOVCA. ONO SE TITI NA MEUNARODNOM
NIVOU PRAVILIMA WIPO-a I PODLEE STRIKTNIM
SANKCIJAMA ZA NARUAVANJE INTELEKTUALNIH
PRAVA POJEDINCA ILI FIRMI
OSNOVU RAZVOJA DANAS INE SLEDEI FAKTORI:
TEHNOLOKE PROMENE, ODNOSNO STALNO INOVIRANJE I
UNAPREIVANJE POSTOJEIH ZNANJA
EKONOMIJA OBIMA, ODNOSNO IRENJE TRITA KOJE
NAM JE DOSTUPNO I NA TAJ NAIN SNIAVANJE VISOKIH
FIKSNIH TROKOVA KOJI SU UJEDNO I PREPREKA ZA
ULAZAK KONKURENATA NA TRITE
SINERGETSKI EFEKTI, ODNOSNO POZITIVNI EFEKTI DO
KOJIH DOLAZI U INTERAKCIJI IZMEU RAZLIITIH
PRIVREDNIH DELATNOSTI . POZITIVNI EFEKTI SU VEI OD
ZBIRA POJEDINANIH DELOVA (2+2>4 MOGUE U
EKONOMIJI) USLED RAZMENE INFORMACIJA, ZNANJA,
TRGOVINE...
INOVACIJE I NOVA ZNANJA NISU EGZOGENE

VARIJABLE, OD SPOLJA NAMETNUTE EKONOMSKOM
SISTEMU, NE PROIZVODI IH IMAGINARNO TRITE,
VE
SU
DUBOKO
UNUTRANJE,
ENDOGENE
VELIINE, KOJE SE GENERIU DOBRO VOENOM
EKONOMSKOM I RAZVOJNOM POLITIKOM
POSEBNO JE VANO SHVATITI DA SU RAZLIITE
PRIVREDNE
DELATNOSTI
KVALITATIVNO
RAZLIITE KAO NOSIOCI PRIVREDNOG RASTA.
NIJE ISTO RAZVIJATI PRIMARNU POLJOPRIVREDU,
VISOKOTEHNOLOKI ZASNOVANU I INOVATIVNU
INDUSTRIJU ILI SEKTOR NAPREDNIH FINANSIJSKIH
USLUGA.
TIP DELATNOSTI U JEDNOJ EKONOMIJI ODREUJE I
VRSTE I STEPEN RAZVIJENOSTI INSTITUCIJA, A NE
OBRNUTO, DA SE ISTE INSTITUCIJE NAMEU SVIM
ZEMLJAMA KAO ZAJEDNIKE
PROIZVODNE MOGUNOSTI
DRUTVA
Dobro A
Dobro A
E
C
.
N
.
M
Dobro B
Dobro B
TRANSLACIJA KRIVE PROIZVODNIH

MOGUNOSTI
Akumulacija
Akumulacija
.D
.C
.B
.A
A
Potronja
U periodu t
Potronja
U periodu t+1
KRIVA AGREGATNE PONUDE KLASIARI
CENE
1. OBIM Y ZAVISI SAMO

OD RASPOLOIVIH
FAKTORA I
TEHNOLOGIJE, A NE
OD CENA
2. PROMENA FAKTORA I
TEHNOLOGIJE JE
SPORA
3. PUNA ZAPOSLENOST
FAKTORA
4. CENE I NOMINALNE
ZARADE SU
FLEKSIBILNE,
NJIHOVE PROMENE
ODRAVAJU
RAVNOTEU
LRAS
Y`
PREMISE:
KRIVA AGREGATNE PONUDE

KEJNZIJANCI
CENE
SRAS
PREMISE:
1. NEPOTPUNA
ZAPOSLENOST
FAKTORA
2. CENE, ZARADE I
DRUGE NOMINALNE
VELIINE SU
RELATIVNO
NEFLEKSIBILNE
3. REALNE VELIINE
SU FLEKSIBILNE NA
TR. KOLEBANJA
(PROIZVODNJA,
ZAPOSLENOST...)

NEOKLASIARI
P
CENE
AS
PREMISE:
Y=YP +a (P Pe)
YP = POTENCIJALNI BDP
P=STVARNI NIVO CENA
Pe= OEKIVANI NIVO
CENA
a = POZITIVNI
KOEFICIJENT

NEOKLASIARI
P
CENE
AS
PREMISE:
Y=YP +a (P Pe)
YP = POTENCIJALNI BDP
P=STVARNI NIVO CENA
Pe= OEKIVANI NIVO
CENA
a = POZITIVNI
KOEFICIJENT
MAKROEKONOMSKA EFIKASNOST
EFIKASNOST:
ODNOS
IZMEU
DOBIJENE
PROIZVODNJE
I
UTROENIH FAKTORA
TRI OBLIKA MAKROEFIKASNOSTI:
1.
2.
3.
VREDNOSTI
VREDNOSTI
PROIZVODNA Minimum trokova za

odreeni obim i kvalitet proizvodnje
DISTRIBUTIVNA Potroai ne ele da
raspoloivi dohodak troe drugaije nego to
to upravo ine ako su cene i dohodak
konstantni
ALOKATIVNA ILI PARETO Raspoloive
resurse alocirati na ona dobra i usluge koji se
mogu valorizovati na tritu
PARETO EFIKASNOST
ONA VRSTA EFIKASNOSTI PRI KOJOJ NI

JEDAN UESNIK NA TRITU NE MOE DA
POBOLJA SVOJ POLOAJ, A DA SE NE
NARUI POLOAJ NEKOG DRUGOG UESNIKA
IDENTINA MARGINALNA PRODUKTIVNOST
FAKTORA PROIZVODNJE U SVIM SEKTORIMA
JEDNAKOST GRANINE STOPE SUPSTITUCIJE
FAKTORA U SVIM PROIZVODNIM SEKTORIMA
NEMA MOTIVA ZA SELJENJE IZ JEDNOG U
DRUGI SEKTOR!
TEORIJE RAZVOJA
KLASINE TEORIJE RAZVOJA (4

PRISTUPA)
1.
2.
3.
MODEL LINEARNIH FAZA U RASTU

TEORIJE I MODELI STRUKTURNIH PROMENA
TEORIJE REVOLUCIJE ZASNOVANI NA
MEUNARODNOJ MEUZAVISNOSTI
4. TEORIJA NEOKLASINE KONTRAREVOLUCIJE
KARAKTERISTINO ZA POETNE
TEORIJE JE IZJEDNAAVANJE RASTA I
RAZVOJA NACIONALNIH EKONOMIJA
RAZVOJ SE 50-TIH I 60-TIH GODINA

XX VEKA POSMATRAO KAO SINONIM
BRZOG RASTA JEDNE EKONOMIJE
UMESTO SAME STOPE RASTA,
MERENE BDP, TOKOM 70-TIH
POINJE DA SE POSMATRAJU I
STRUKTURNE PROMENE JEDNE
ZEMLJE UKLJUUJUI INSTITUCIJE
80-TIH I 90-TIH GODINA XX VEKA
DOLAZI DO JAANJA NEOKLAASINE
KOLE SA FETIIZIRANJEM ULOGE
SLOBODNOG TRITA
FAZE U RAZVOJU ROSTOVA

1.
2.
3.
4.
5.
TRADICIONALNO DRUTVO
PRETPOSTAVKE ZA UZLET
UZLET
KRETANJE KA ZRELOM DRUTVU
POTROAKO DRUTVO
PRETPOSTAVKE ZA UZLET
PORAST INVESTICIJA NA MINIMUM 10%

UEA U RASPODELI BDP
RAZVOJ JEDNOG ILI VIE SEKTORA SA
VISOKOM, ODRIVOM STOPOM RASTA
STVRANJE POLITIKOG, DRUTVENOG I
INSTITUCIONALNOG AMBIJENTA ZA
RAZVOJ (KORIENJE INOSTRANE
AKUMULACIJE)
KLASIFIKACIJA SEKTORA PO
ZNAAJU
1.
2.
3.
SEKTORI PRIMARNOG RASTA

PROPULZIVNI ILI VUKUI SEKTORI
NACIONALNE EKONOMIJE
SEKTORI DODATNOG RASTA PRATE
RAST SEKTORA PRIMARNOG RASTA
(GRAEVINARSTVO, SAOBRAAJ...)
SEKTORI IZVEDENOG RASTA . IMAJU
SPOR I KONSTANTAN
RAST(TRADICIONALNE GRANE)
NEDOSTACI ROSTOVLJEVE TEORIJE
KAPITAL SE POSMATRA KAO POTREBAN I

DOVOLJAN USLOV ZA OSTVARIVANJE
RAZVOJA
ZANEMARENI SU U POTPUNOSTI
INSTITUCIONALNI RAZVOJ, ZNAAJ
STRUKTURNIH PROMENA I NIVO ZNANJA
U JEDNOJ ZEMLJI menaderske
sposobnosti, obuena r. snaga, sposobnost
koordinacije mnogih razvojnih projekata...
SIMPLIFIKACIJA ZNAAJA AKUMULACIJE I
INVESTICIJA, UKLJUUJUI INOSTRANU
AKUMULACIJU
HAROD-DOMAROV MODEL RASTA
S=sY tednja je udeo (s) u

nacionalnom dohotku (Y)
I= Neto investicije (I) su definisane
kao promena u stokovima
kapitala (K)
K/Y=k Odnos koliine kapitala (K) i
ostvarenog nacionalnog dohotka
(Y) je kapitalni koeficijent (k)
ili Y =k odnosno K=kY
S=I Neto tednja u ravnotei mora

biti jednaka neto investicijama
S=sY=kYK=I
ili jednostavnije
sY=kY /Y, pa sa k
Y/Y=s/k
Stopa rasta jedne ekonomije direktno je
proporcionalna stopi tednje, a obrnuto
proporcionalna veliini kapitalnog
koeficijenta (kapitalne intenzivnosti)
Y/Y=s/k=6%/3, rast GDP=?
Hoemo rast GDP 7%, uz k=3, koliko nam je s
potrebno?
NEOKLASINI MODEL RASTA

Y(t)=K(t)(A(t)L(t))
Y=GDP, K=stok kapitala, L= radna snaga,
A(t)=Produktivnost rada koja egzogeno raste tokom vremena
Pretpostavka: Konstanti prinosi na obim
proizvod
po istoj stopi raste i
Y/L=f(K/L,1) ili y=f(k)

k=Odnos kapitala i rada, capital-labor ratio
k=sf(k)-(-n)k
sf(k)=tednja;k=amortizacija;nk=porast broja radnika
k=sf(k)-(-n)k
sf(k)=tednja;k=amortizacija;
nk=porast broja radnika
U posebnom sluaju kada je A konstantno, u
jednom trenutku output i kapital po radniku se
ne
menjaju
(stabilno
stanje).
Kada
pretpostavimo da je k=0
sf(k*)=(-n)k*
Pri emu je k*=ravnoteni kapital, tj.
koliina kapitala po radniku pri kojoj se ekonomija
nalazi u stabilnom stanju
sf(k)
yf(k)
(+n)k
sf(k)
k*
TEORIJE STRUKTURNIH PROMENA
NAJPOZNATIJE DVE TEORIJE:
1.
DVOSEKTORSKI MODEL A. LUISA
1.
ENERIJEVA TEORIJA MODELA

RAZVOJA
DVOSEKTORSKI MODEL LUISA
DVA SEKTORA NACIONALNE

EKONOMIJE:
1. ZAOSTALI,SA NISKOM PRIMENJENOM
TEHNOLOGIJOM, SA VIKOVIMA
RADNE SNAGE I OPADAJUIM
PROIZVODOM, NULTIM ILI
NEGATIVNIM GRANINIM
PROIZVODOM, GDE ODLAZAK RADNE
SNAGE NE DOVODI DO PADA UKUPNE
PROIZVODNJE
SEKTOR POLJOPRIVREDE
MODERNI SEKTOR, SA VISOKIM

NIVOOM PRIMENJENE TEHNOLOGIJE,
SA RASTUIM PRINOSIMA I
POZITIVNIM GRANINIM
PROIZVODOM, SA VIIM NIVOOM
NAJAMNINA NEGO U RURALNOM
SEKTORU, KARAKTERISITIAN KAO
URBANI SEKTOR
INDUSTRIJSKI SEKTOR
Nadnice
D
A
W
L* L**
R.snaga
AB Tranja za radnom snagom u

modernom sektoru(negattivan nagib)
0W Nivo nadnica u tradicionalnom
sektoru
0A Nivo nadnica u industrijskom
sektoru
WAC Maksimalni nivo profita za dati
nivo produktivnosti
WS Neograniena ponuda radne
snage iz tradicionalnog sektora
L* Taka u kojoj se gran. proizv.
radne snage izjednaava sa 0
DE Novi nivo tranje za radnom snagom
u modernom sektoru (na bazi
investiranog profita)
DVOSEKTORSKI MODEL
ONO TO U OSNOVI INI RAZLIKOVANJE SEKTORA

NIJE: TA SE PROIZVODI, VE KAKO SE TO INI
U INDUSTRIJSKOM SEKTORU SU UPOSLENE MODERNE
TEHNOLOGIJE, KAPITAL I RADNA SNAGA; U
TRADICIONALNOM SEKTORU SU ANGAOVANI RADNA
SNAGA I ZEMLJA
PRELAZAK RADNE SNAGE IZ TRADICIONALNOG U
MODERNI SEKTOR ODVIJA SE BEZ POSLEDICA PO
UKUPNU POLJOPRIVREDNU PROIZVODNJU SVE
DOK JE GRANINI PROIZVOD U NJOJ NULTI ILI
NEGATIVAN
5 RAZVOJNIH ULOGA POLJOPRIVREDE

1.
2.
3.
IZVOR IZ KOGA SE REGRUTUJE RADNA

SNAGA ZA INDUSTRIJU
POLJOPRIVREDA KAO IZVOR ISHRANE
STANOVNITVA, I U SELU I U GRADOVIMA,
DAKLE I ZA INDUSTRIJSKE RADNIKE
PORAST DOHOTKA OD POLJOPRIVREDE NA
SELU (nastao kao posledica poveanja
poljoprivredne proizvodnje usled narasle
tranje u gradovima ) IZVOR DODATNOG
RASTA ZA INDUSTRIJSKIM PROIZVODIMA
PORAST DOMAE TRANJE
4.
5.
TEDNJA NASTALA U POLJOPRIVREDI

PITANJE NAINA NA KOJI E BITI
ANGAOVANA DOBROVOLJNO, KROZ
FINANSIJSKE KANALE ILI PRINUDNO KROZ
RAZNE FORME DRAVNOG OPOREZIVANJA
TRADICIONALNI SEKTOR KAO IZVOR
STRANIH SREDSTAVA PLAANJA
POTREBNIH ZA NABAVKU UVOZNE
TEHNOLOGIJE KAO PREDUSLOVA VIIH
STOPA RASTA
U DUGOM ROKU NEMA USPENOG
RAZVOJA NI JEDNE EKONOMIJE
UKOLIKO NE POSTOJI BALANSIRANI
RAST IZMEU POLJOPRIVREDE I
INDUSTRIJE
ENERIJEV MODEL STRUKTURNIH

PROMENA
SVE ZEMLJE NA PUTU KA RAZVIJENOM

DRUTVU PROLAZE KROZ ISTE/SLINE
MODELE RAZVOJA
ZA RAZLIKU OD LUISOVOG MODELA,
UVEANJE TEDNJE I INVESTICIJA,
POSMATRA SE KAO POTREBAN, ALI SAM
PO SEBI NE I DOVOLJAN USLOV RAZVOJA
PORED FIZIKOG I LJUDSKOG KAPITALA,
ZA RAZVOJ JE NEOPHODNA I
STRUKTURNA TRANSFORMACIJA
1.
2.
3.
4.
5.
TRANSFORMACIJA PROIZVODNJE OD
POLJOPRIVREDE KA INDUSTRIJI I
SERVISIMA;
PROMENA STRUKTURE TRANJE
POTROAA;
PROMENA STRUKTURE MEUNARODNE
TRGOVINE;
PROMENA U INTENZIVNOSTI
KORIENJA RESURSA
(DEMATERIJALIZACIJA PROIZVODNJE);
RASTUA URBANIZACIJA I DRUGAIJI
REGIONALNI RASPORED STANOVNITVA
ZEMLJE
OGRANIENJA BREM RAZVOJU
DOMAA
BOGATSTVO
RESURSIMA
VELIINA
TERIRTORIJE
BROJNOST
STANOVNITVA
RAZVIJENOST
INSTITUCIJA
GOOD GOVERNANCE
MEUNARODNA
PRISTUP
STRANOM
KAPITALU
PRISTUP
TEHNOLOGIJAMA
PRISTUP
MEUNARODNOJ
TRGOVINI
TEORIJE REVOLUCIJE ZASNOVANE NA

MEUNARODNOJ MEUZAVISNOSTI
POSEBNO POPULARNE TOKOM 70-TIH GOD.

XX VEKA; DANAS DOBIJAJU NA ZNAAJU SA
RASTOM ANTIGLOBALIZMA
ODNOSE NERAZVIJENIH I RAZVIJENIH
ZEMALJA KARAKTERIE:
ZAVISNOST i
DOMINACIJA
TRI OSNOVNE TEORIJE:

1.
2.
3.
MODEL NEOKOLONIJALNE ZAVISNOSTI

MODEL POGRENE RAZVOJNE PARADIGME
MODEL DUALNOG RAZVOJA
MODEL NEOKOLONIJALNE ZAVISNOSTI
INDIREKTAN PROIZVOD MARKSISTIKOG

MILJENJA
NERAZVIJENOST JE PRE SVEGA POSLEDICA
ISTORIJSKOG NASLEA
RELACIJA: CENTAR-PERIFERIJA KAO MODEL
U MEUNARODNIM ODNOSIMA
INTERESE STRANOG KAPITALA OLIAVAJU
MEUNARODNE INSTITUCIJE, KAO SB I MMF,
A SLUE MU DOMAE ETABLIRANE
STRUKTURE (INTELEKTUALCI, MENADERI,
VISOKI JAVNI INOVNICI, VOE
SINDIKATA...)
ZAHTEVAJU SE REVOLUCIONARNE PROMENE
ILI BAREM SUTINSKE STRUKTURNE
PROMENE SVETSKOG KAPITALIZMA
MODEL POGRENE RAZVOJNE

PARADIGME
NERAZVIJENOST KAO POSLEDICA

POGRENIH I NEADEKVATNIH SAVETA
MEUNARODNIH EKSPERATA
INSTITUCIONALNA NERAZVIJENOST
SPREAVA EFIKASNU PRIMENU DOBRIH
SAVETA IZ INOSTRANSTVA (LOA
RASPODELA ZEMLJE, NEJEDNAK PRISTUP
KREDITIMA, NEPROPORCIONALNA
KONTROLA PRISTUPU MEUNARODNOJ
POMOI I SREDSTVIMA, LOI UKUPNI
SVOJINSKI ODNOSI)
NASUPROT TOME, LOKALNA ELITA

INTELEKTUALCI, POLITIKO VOSTVO,
TOP MENADERI... KOLOVANA JE I
USVOJILA JE RAZVOJNU I UKUPNU
SOCIJALNO-EKONOMSKU FILOZOFIJU
RAZVIJENOG SVETA
NEMA BAVLJENJA IVOTNIM RAZVOJNIM
PITANJIMA STANDARDOM,
ZAPOLJAVANJEM...
ZAPOSTAVLJENO INSTITUCIONALNO
PRILAGOAVANJE I STRUKTURNE
PROMENE
MODEL DUALNOG RAZVOJA
1.
2.
3.
4.
POSTOJANJE I IRENJE RAZVOJNIH RAZLIKA

PARALELNO POSTOJANJE BOGATIH I
SIROMANIH ZEMALJA, AK I POJEDINACA U
ISTOJ ZEMLJI
OVA KOEGZISTENCIJA NIJE PRIVREMENA, VE
HRONINA I RASTUA
NE SAMO DA NEMA ZNAKOVA PRIBLIAVANJA
OVIH SUPROTNOSTI, VE SU RAZLIKE SVE
VEE
MEUODNOS IZMEU SUPERIORNIH I
INFERIORNIH ELEMENATA JE DA PRVI NE
INE NITA DA POMOGNU NAPREDAK
ZAOSTALIH
NEOKLASINA KONTRAREVOLUCIJA
TRINI FUNDAMENTALIZAM
RAZVIJENE ZEMLJE
EKONOMIJA
PONUDE
TEORIJA
RACIONALNIH
OEKIVANJA
PRIVATIZACIJA
JAVNIH
KORPORACIJA
NERAZVIJENE ZEMLJE
OSLOBAANJE
TRINIH SILA DA
DELUJU
NAPUTANJE JAVNE
SVOJINE I
STATIKOG
PLANIRANJA
NAPUTANJE
DRAVNE
REGULATIVE U
EKONOMIJI
NEOKLASINA KONTRAREVOLUCIJA
TRINI FUNDAMENTALIZAM
GLAVNE OSOVINE U PRIMENI OVE

TEORIJE SVETSKA BANKA I
MEUNARODNI MONETARNI FOND
NERAZVIJENOST NASTAJE KAO
POSLEDICA LOE ALOKACIJE RESURSA
USLED POGRENO POSTAVLJENE
POLITIKE CENA
PREVISOKA ULOGA DRAVE U EKONOMIJI
KOD NERAZVIJENIH ZEMALJA
EKONOMSKA EFIKASNOST I BRZI

RAST BIE PODSTAKNUTI KROZ:
1. OSLOBAANJE TRINIH SILA DA
SLOBODNO DELUJU
2. PRIVATIZACIJU JAVNIH PREDUZEA
3. PROMOCIJU SLOBODNE TRGOVINE I
EKSPANZIJU IZVOZA
4. PODSTICAJNE MERE ZA PRILIV
STRANOG KAPITALA
5. ELIMINISANJE ITAVOG NIZA
DRAVNIH REGULATORNIH MERA NA
TRITU FAKTORA, ROBA I FINANSIJA
ONO TO JE POTREBNO U NOVOM SVETSKOM

PORETKU NIJE REFORMA POSTOJEEG SISTEMA I
ODNOSA RAZVIJENI-NERAZVIJENI, VE OSLANJANJE
U PUNOJ MERI NA POLITIKU LAISSEZ- FAIRE
TRI IZAZOVA NEOKLASINE TEORIJE SU:
1. PRISTUP SLOBODNOG TRITA (TRITA SU
SAMA PO SEBI DOVOLJNO EFIKASNA DA
USPOSTAVE OPTIMALNU ALOKACIJU)
2. TEORIJA JAVNOG IZBORA (POZNATA I KAO
NOVA POLITIKA EKONOMIJA) DRAVA NE
MOE NITA EFIKASNO DA URADI U EKONOMIJI
3. PRIJATELJSKO SHVATANJE TRITA
(PRIZNAJE SE NEOPHODNOST DRAVNOG
UPLIVA-INVESTIRANJE U HUMANI KAPITAL,
INFRASTRUKTURU, ZDRAVSTVENU ZATITU,
OBRAZOVNE INSTITUCIJE, POVOLJNU KLIMU ZA
BIZNIS...)
TRANSAKCIONI TROKOVI
POJAM TRANSAKCIONIH TROKOVA
(PRIKUPLJANJE INFORMACIJA NA STRANI

PONUDE I TRANJE, KARAKTERISTIKE
PROIZVODA, BROJ I LOKACIJA PROIZVOAA,
MOGUNOSTI UPOTREBE...KOORDINACIJA
AKTIVNOSTI U PROCESU TRGOVINE; PROCES
NADGLEDANJA RAZMENE I PRINUDE DA SE
DOGOVORENI USLOVI ISPOTUJU POTOVANJE PRAVA SVOJINE I UGOVORA)
NUAN SET PRAVILA KOJA E

OGRANIAVATI TIPOVE PONAANJA KOJI
SU DOPUTENI NA TRITU
P
C
S
A
D
Q obim robe koja se

razmenjuje
P cena po kojoj se
transakcija vri
D kriva tranje
(negativan
nagib)
S kriva ponude
(pozitivan nagib)
Z- maksimalni nivo
razmene
CB- transakcioni tro.
koji smanjuju
razmenu na nivo x
Svaka razmena na tritu podrazumeva

odreeni nivo transakcionih trokova
koji je optereuju
Vii nivo transakcionih trokova znai i
skuplje robe i usluge na jednom tritu
Izuzetno visoki transakcioni trokovi
mogu dovesti do blokade nekog trita
Teorijski se transakcioni trokovi nalaze
u rasponu 0<TT<1
UPRAVO JE NIVO TRANSAKCIONIH

TROKOVA ONO TO RAZLIKUJE
TRADICIONALNI OD MODERNOG SEKTORA
KLJUNI PROBLEM RAZVOJA JE PITANJE:
KAKO DA SE TRADICIONALNI SEKTORI
TRANSFORMIU U MODERNE?
TAKAV NAIN RASTA MOGU JE U KRATKOM
I SREDNJEM ROKU I POZNAT JE KAO
SMITOV NAIN RASTA
OSNOVU OVAKVOG RASTA INI
SPECIJALIZACIJA U PROIZVODNJI KOJA
DOVODI DO PORASTA PRODUKTIVNOSTI I
KONKURENTNOSTI
DUGORONI RAST JE PO PRIRODI

DRUGAIJI I ZASNIVA SE NA
KOMPLEKSU TEHNOLOKIH PROMENA
SAM PORAST INVESTICIJA DOVODI SAMO
NA ODREENI ROK DO POJAVE RASTUIH
PRINOSA, DOK DUGORONO TENDIRA
OPADAJUIM PRINOSIMA
SAMO RAST ZASNOVAN NA STALNOJ
PRIMENI TEHNOLOKIH PROMENA I
INOVACIJAMA IMA TENDENCIJU
ODRAVANJA RASTUIH PRINOSA
PO PITANJU EKONOMSKE POLITIKE NI JEDAN PERIOD

ISTORIJE NE LII TOLIKO NA PRETHODNU DECENIJU
KAO 1840-TE GODINE. ISTI IRACIONALNI I
NEOGRANIENI OPTIMIZAM KARAKTERISTIAN JE
ZA OBA PERIODA, A ZASNIVA SE NA NOVOJ
TEHNOLOKOJ REVOLUCIJI!
TOKOM PRVOG PERIODA GLOBALIZACIJE 1840-TIH
DANAS RAZVIJENE ZEMLJE SU SE INDUSTRIJALIZOVALE, DOK SU OSTALE ZEMLJE NAZADOVALE I
OSTALE NA NIVOU PRIMITIVNIH, SAKUPLJAKIH
DELATNOSTI. KOLONIJAMA NIJE DOZVOLJAVANO DA
RAZVIJAJU
SOPSTVENU
INDUSTRIJU
(PRIMER
ENGLESKE I SAD PRE RATA ZA NEZAVISNOST)
DRUGI TALAS GLOBALIZACIJE, ZAPOET PROLE
DECENIJE, SAMO DOVODI DO PROIRIVANJA RAZLIKA
U RAZVIJENOSTI I BOGATSTVU
POKUAJI IZ 50-TIH I 60-TIH GODINA XX VEKA DA SE

STVORE SREDNJE BOGATE NACIJE, SA INDUSTRIJOM, IAKO
ONA JO UVEK NIJE MEUNARODNO KONKURENTNA,
UNITENI SU SLOBODNOM TRGOVINOM I TE ZEMLJE SU
DEINDUSTRIJALIZOVANE
I
PADAJU
U
SVE
VEE
SIROMATVO
SLOBODNA TRGOVINA JE DOBRA STVAR, TETA SAMO TO
JO NEMAMO NOVCA ZA NJU ABRAHAM LINKOLN
ONO TO JE ZAISTA POTREBNO NERAZVIJENIMA, A TO JE
NJIHOVA
MEUSOBNA
TRGOVINA
(TRGOVINA
RAVNOPRAVNIH UESNIKA), SE SISTEMATSKI UNITAVA I
OGRANIAVA
NI JEDNA DRAVA BEZ MODERNOG INDUSTRIJSKOG
SEKTORA (DANAS SE TU DODAJU I NAPREDNE USLUGE) NIJE
USPELA DA PODIGNE IVOTNI STANDARD STANOVNITVA
ZATO DRAVE PROIZVOAI SIROVINA NE

POSTAJU BOGATE?
KAKO OBJASNITI SLEDEE KONTRADIKTORNOSTI:
1.
2.
3.
NEDOSTATAK HRANE I GLAD SU NAJPRISUTNIJI U

DRAVAMA KOJE SU SPECIJALIZOVANE ZA PROIZVODNJU
HRANE. TO POLJOPRIVREDA PREDSTAVLJA MANJI DEO BDPa, UTOLIKO SU MANJE ANSE DA NACIJA BUDE GLADNA.
STOTINAMA GODINA EKSPLOZIJE U PRODUKTIVNOSTI
DEAVALE SU SE SAMO U INDUSTRIJI, ALI U POSLEDNJIH 50
GODINA
POLJOPRIVREDA
JE
IMALA
VEI
RAST
PRODUKTIVNOSTI NEGO MNOGI INDUSTRIJSKI SEKTORI.
PARADOKS JE TO MNOGE NAJEFIKASNIJE POLJOPRIVREDE
(EU I SAD) NE MOGU EKONOMSKI DA PREIVE BEZ
DOTACIJA, ZATITE I IZVOZNIH SUBVENCIJA ?
UPRKOS REENJIMA IZ ZELENE REVOLUCIJE (NOVE SORTE
SEMENA ZA DRASTIAN
RAST
RODNOSTI)
RAST
PRODUKTIVNOSTI U POLJOPRIVREDI NIJE SMANJIO BROJ
GLADNIH I SIROMANIH U SVETU. ZATO?
ODGOVOR JE UPRAVO U RAZLIKOVANJU PRIRODE

RAZLIITIH EKONOMSKIH DELATNOSTI POLJOPRIVREDE, INDUSTRIJE I USLUGA, JER SE ONI
PONAAJU RAZLIITO I U ODREENOJ MERI PRATE I
RAZLIITE EKONOMSKE ZAKONE.
RAZLIKOVANJE MALTUZIJANSKIH OD UMPETERIJANSKIHAKTIVNOSTI. NACIJE SPECIJALIZOVANE ZA
PRVI TIP OSTAJU SIROMANE, DOK E ONE KOJE SE
SPECIJALIZUJU
ZA
DRUGI
TIP
AKTIVNOSTI
POSTEPENO NAPREDOVATI I RAZVIJATI SE.
DELOVANJE ZAKONA OPADAJUIH PRINOSA KOD
MALTUZIJANSKIH AKTIVNOSTI JE NEMINOVNO!!!
PRIMER: PROIZVODNJA BANANA U EKVADORU
ZAJEDNIKO ZA SVE NEUSPENE DRAVE NA SVETU
JE DA IMAJU IZRAZITO SLAB INDUSTRIJSKI SEKTOR
PROIZVOAI SIROVINA SU PRISILJENI DA POSLUJU U

USLOVIMA GOTOVO SAVRENE KONKURENCIJE I
NEPOSTOJANJA BARIJERA ZA ULAZAK NA TRITE (NISKI
FIKSNI TROKOVI).SAVRENA KONKURENCIJA PRISILJAVA
PROIZVOAE DA POVEANJE SVOJE PRODUKTIVNOSTI
PREDAJU KUPCIMA U OBLIKU NIIH CENA SVOJIH
PROIZVODA.
ISKUSTVA IZ DRUGE POLOVINE XX VEKA POKAZUJU DA
SU MANJE RAZVIJENE ZEMLJE NAJBOLJE REZULTATE
POSTIZALE UPRAVO KADA NISU SLEDILI UPUTSTVA SB I
MMF-a, VE SU TITILI SOPSTVENI INDUSTRIJSKI SEKTOR
NEMOGUE JE IZGRADITI SREDNJE BOGATE NACIJE. ILI
JE DRAVA DOVOLJNO JAKA DA JOJ INDUSTRIJSKI
SEKTOR PREIVI I DA OSTANE U KLUBU BOGATIH ILI E
SE DEINDUSTRIJALIZOVATI I ZAVRITI U GRUPI KOJA SE
SKUPLJA NA DNU
SREDSTVA ZA NACIONALNI EKONOMSKI RAZVOJ

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
Prihvatanje stava da bogatstvo nastaje u vezama izmeu aktivnosti sa rastuim

prinosima i kontinuiranom mehanizacijom. Svesna politika koja istie, pomae
i titi te aktivnosti
Takvim aktivnostima se u odreenoj geografskoj oblasti obezbeuju privremeni
monopoli/patenti/carinska zatita
Prihvatanje stava da je razvoj sinergetski fenomen, tako da se forsira to vea
raznovrsnost i podela rada u privredi.
Teorijsko shvatanje da industrijalizacija (i napredne usluge) istovremeno
reavaju etiri velika ekonomska problema siromanih drava: poveavaju
dodatnu vrednost, poveavaju zaposlenost, poveavaju plate i smanjuju deficit
platnog bilansa
Znaaj toga da se privuku kompetentni ljudi iz inostranstva ( znaajnije od
priliva inostranog kapitala)
Relativno potlaivanje velikih zemljoposednika
Poreske olakice za privredne delatnosti/grane koje elimo da izgradimo
Jeftini krediti za iste te delatnosti
Podrka u izvozu za iste te delatnosti
10.
11.
12.
13.
Pomo da se povea obradiva povrina i pomo poljoprivredi generalno,

iako moramo biti potpuno svesni da ta grana nikako nije u stanju da izvue
zemlju iz siromatva
Veliko teite na obrazovanju i znanju
Patentna zatita za nove pronalaske
Izvozne carine i zabrane izvoza da bi sirovine postale skuplje za inostranu
industriju
OSNOVNI PROBLEM GOTOVO SVIH NAVEDENIH

MERA JE TAJ TO SU ONE IZRIITO ZABRANJENE
PRAVILIMA MMF-a I SB POD UTICAJEM
NEOLIBERALNE NEOKLASINE TEORIJE
NASTAJANJE TRITA
S
I
B
I
II
6,6
II
10,0
10,0 2,2
S -PRODAVCI
B -KUPCI
IPOTENOPONAANJE
II-PREVARANTSKO
PONAANJE
U SVAKOM POLJU JE
IZNOS NAGRADE KOJA
PRIPADA SVAKOJ
STRANI U SKLADU SA
STRATEGIJOM I ili II
NASTAJANJE TRITA
STRATEGIJA POTENOG PONAANJA (I)

NIJE ONA KOJA MAKSIMIZIRA PRIHODE
INDIVIDUALNIH AKTERA NA TRITU
UKOLIKO OBE STRANE ODLUE DA
VARAJU (II) DOBITAK JE NAJMANJI 2,2
U SLUAJU PONAVLJANJA TRANSAKCIJA U
DUEM ROKU POKAZUJE SE DA SU
UKUPNE KORISTI PO OBE STRANE
NAJVEE (6,6) KADA SE PONAAJU
POTENO
NASTAJANJE TRITA
DA BI TRITE OPSTALO I NASTAVILO DA SE

RAZVIJA MORAJU SE OBE STRANE U TRGOVINI
PONAATI U SKLADU SA STRATEGIJOM I
KAKO JE PRIRODNA TENJA DA SE
MAKSIMIZIRA KORIST ZA SEBE (STRATEGIJA
II), NIVO TRANSAKCIONIH TROKOVA E
TOLIKO DA NARASTE DA E DOVESTI DO
BLOKADE RADA TRITA I POSTEPENOG
VRAANJA UESNIKA NA STARI NAIN
PROIZVODNJE (ZA SOPSTVENE POTREBE, A NE
ZA TRITE)
KOJA OPCIJA E NADVLADATI NA TRITU

POTENI ILI PREVARANTI?
1. PRVA SOLUCIJA UKOLIKO SE PRETPOSTAVI
DA JE RAZMENA PLOD SLUAJNOSTI, IZMEU
UESNIKA KOJI SE NE POZNAJU, PREVLADAE
STRATEGIJA II, JER SU MOTIVI ZA PREVARU
IZRAZITI
2. DRUGA SOLUCIJA AKO SE POE OD
PRETPOSTAVKE DA SU INFORMACIJE O
DOTADANJEM PONAANJU POJEDINACA NA
TRITU SVIMA DOSTUPNE, TE DA SE
UNAPRED MOGU RAZLIKOVATI POTENI OD
ONIH DRUGIH, TADA E ONI KOJI SE
PONAAJU PO STRATEGIJI I TRGOVATI SAMO
MEUSOBNO,
A ISTO SLEDUJE I ZA PREVARANTE (ONI SU

OSUENI NA PROMENU SVOGA PONAANJA ILI
NESTANAK SA TRITA)
3.
TREA SOLUCIJA PONOVO SE

PRETPOSTAVLJA POSTOJANJE PODATAKA O
PRETHODNOM PONAANJU NA TRITU, ALI JE
DOBIJANJE TAKVIH INFORMACIJA SKOPANO
SA ODREENIM TROKOVIMA
TRANSAKCIONIM! TO SU TI TROKOVI NII,
UZ OSTALE NEPROMENJENE USLOVE, VEI DEO
UESNIKA NA TRITU E SE PONAATI
POTENO I OBRNUTO!
NASTAJANJE TRITA
ONO TO NAM JE POTREBNO JE SET

PRAVILA KOJA E ODREDITI: TA JE TO
TO JE DOZVOLJENO, A TA JE
NEDOZVOLJENO PONAANJE NA
TRITU?
TO SE POSTIE DEFINISANJEM
INSTITUCIONALNOG OKVIRA KOJI E
REGULISATI RAD TRINOG MEHANIZMA
UPRAVO U CILJU NJEGOVOG DALJEG
NAPREDOVANJA I RAZVOJA
NASTAJANJE TRITA
KO JE ZADUEN ZA KREIRANJE
REGULATORNOG OKVIRA?
LOGIAN ODGOVOR JE:NEKO KO MOE
DA GA NAMETNE KAO EGZOGENI FAKTOR,
KO IMA UPLIVA I NA STRANI PONUDE I
NA STRANI TRANJE = D R A V A
PROBLEM SE TIME SAMO USLONJAVA,
JER SADA IMAMO TRI UMESTO DVA
AKTERA NA TRITU, JER I DRAVA TITI
I ZASTUPA PRE SVEGA SVOJE INTERESE
NASTAJANJE TRITA
NAJEI PUT NASTANKA REGULATIVE

TRINOG ORGANIZOVANJA I
FUNKCIONISANJA JE KROZ EVOLUTIVNE
PROMENE, KREIRANA I USAVRAVANA TOKOM
GODINA OD UESNIKA NA TRITU
PRESUDNO E NA PONAANJE UESNIKA NA
TRITU DELOVATI NJIHOVO OPREDELJENJE
ZA DUGOTRAJNO PRISUSTVO NA NJEMU
PITANJE REPUTACIJE ODNOS KRATKORONIH
DOBITAKA OD VARANJA PREMA DUGOTRAJNIM
GUBICIMA
NASTAJANJE TRITA
RAZLIKOVANJE MALIH - RURALNIH OD

VELIKIH URBANIH SREDINA PO NAINU
GENERISANJA INFORMACIJA I, U VEZI SA
TIM, NIVOU TRANSKACIONIH TROKOVA
RURALNE ZAJEDNICE KAO ZASEBNE,
IZOLOVANE CELINE, SA LOIM
KOMUNIKACIONIM, A JAKIM SOCIJALNIM
VEZAMA (RAZLIITOST PRAVILA PONAANJA)
VELIKE URBANE ZAJEDNICE NAMEU
NEOPHODNOST SPECIJALIZACIJE U CILJU
EFIKASNOG INFORMISANJA-TRGOVCI
$/jed.
ACt
ACm
broj transakcija Q
TRADICIONALNI NAIN
PRIBAVLJANJA
INFORMACIJA
EFIKASNIJI JE SAMO NA
NIEM OBIMU
TRANSAKCIJA
MODERNI SEKTOR, KOJI
SE KARAKTERIE
RASTUIM PRINOSIMA,
EFIKASNIJI JE NA VEEM
OBIMU RAZMENE
CILJEVI RAZVOJA
POELJNA STANJA EKONOMSKOG I

DRUTVENOG SISTEMA
PRETPOSTAVKA ZA DEFINISANJE
CILJEVA JE DEFINISAN SISTEM
VREDNOSTI U DRUTVU
OSNOVNA OPREDELJENJA DRUTVA
NACIONALNA SLOGA, RODNA
RAVNOPRAVNOST, SOLIDARNOST
INTER I INTRAGENERACIJSKA...
CILJEVI MOGU BITI:

EKONOMSKI (PRIMARNI ZA PRIVREDNI
RAZVOJ)
SOCIJALNI
DRUTVENI
OSNOVNA KARAKTERISTIKA:
DINAMINOST CILJEVA POVEZANA SA
DOSTIGNUTIM NIVOOM RAZVOJA (NA
NISKOM NIVOU KAO OSNOVNI CILJ SE
ESTO DEFINIE PREHRANJIVANJE
STANOVNITVA, SMANJIVANJE DEIJE
SMRTNOSTI I SL.)
CILJEVI MEUSOBNO MOGU BITI:

KOMPLEMENTARNI (ISPUNJENJE JEDNOG
CILJA POTPOMAE OSTVARIVANJE DRUGOG)

KONKURENTNI (OSTVARIVANJE ZADATOG
CILJA ONEMOGUAVA ILI OGRANIAVA
ISPUNJAVANJE NEKOG DRUGOG CILJA)
RAZLIKOVANJE ROKA NA KOJI SE

POSTAVLJAJU ODREENI CILJEVI :
DUGORONI vs KRATKORONI
3 DANAS KLJUNA CILJA KOJI SUBLIMIRAJU
VEINU SVIH OSTALIH SU:
1.
2.
DINAMIAN PORAST PROIZVODNJE I IZVOZA

STRUKTURNE PROMENE U PRIVREDI UZ
OUVANJE STABILNOSTI
3. RAST IVOTNOG STANDARDA STANOVNITVA
POKAZATELJI RAZVOJA
KLASINA PODELA
NATURALNO
IZRAENI
EKONOMSKOSOCIJALNI
NAUNOTEHNOLOKI
VREDNOSNI
INDIKATORI ODRIVOG
RAZVOJA UN
SOCIJALNI (41)
EKONOMSKI (23)
INSTITUCIONALNI (15)
EKOLOKI (55)
NAJEE KORIENI POKAZATELJI

PRIVREDNOG RASTA SU BRUTO NACIONALNI
PROIZVOD I BRUTO NACIONALNI DOHODAK
POKAZATELJI PRIVREDNOG RAZVOJA TREBA
DA DAJU TO REALNIJU SLIKU EKONOMSKOG
NAPREDOVANJA SAGLEDAVANE ZEMLJE
PITANJE POUZDANOSTI I DETALJNOSTI
STATISTIKIH PODATAKA
PITANJE VANTRINIH TRANSAKCIJA I/ILI
SIVE EKONOMIJE
PITANJE UTICAJA STVARANJA BDP-A NA
IVOTNU SREDINU (OZELENJAVANJE BDP-A,
PRIMERI INDONEZIJE, BRAZILA, SRBIJE...)
NATURALNO ISKAZANI POKAZATELJI:

NAJEE KORIENI U BLOKOVSKOJ
PODELI KAO DOKAZI DOSTIGNUTOG
RAZVOJA
ISKAZUJU SE, PRE SVEGA, U PER CAPITA
IZRAZU
PROIZVEDENE KOLIINE CEMENTA, BROJ
PROIZVEDENIH AUTOMOBILA, KOLIINA
PROIZVEDENE PENICE...
EKONOMSKO-SOCIJALNI POKAZATELJI:
POKAZUJU DOSTIGNUTI NIVO RAZVOJA
JEDNE ZEMLJE
NAJEE DANAS KORIENI SU INDEKS
HUMANOG RAZVOJA (HDI), INDEKS
LJUDSKOG SIROMATVA (HPI) I SL. TZV.
KOMPOZITNI POKAZATELJI KOJI POKAZUJU
ZNAAJNO ODSTUPANJE NIVOA
RAZVIJENOSTI OD ONOGA KOJI SE DOBIJA
SAMO NA OSNOVU BDP-A
NAUNO-TEHNOLOKI POKAZATELJI:
KORISTE SE NAROITO U POSLEDNJIH 15TAK GODINA U SKLADU SA ULASKOM U III
TEHNOLOKU REVOLUCIJU
DOBILI NA ZNAAJU KAO POKAZATELJ DA
LI JE NEKA EKONOMIJA MANJE ILI VIE
ZASNOVANA NA ZNANJU ( U DRUGOM
SLUAJU SE SMATRA DA SE RADI O
ODRIVOM RAZVOJU!)
NAJEI SU: BROJ ISTRAIVAA I
NAUNIKA NA 1000 STANOVNIKA, BROJ
PRIJAVLJENIH I PATENTIRANIH INOVACIJA
NA 1000 STANOVNIKA, VISINA
IZDVAJANJA U % IZ BDP-A ZA NAUKU I
VISOKO KOLSTVO...
VREDNOSNO IZRAENI POKAZATELJI:

JO UVEK SE NAJEE KORISTE U
MEUNARODNIM POREENJIMA
NAJEE SE RADI O: BDP, BNP, NDP,NNP
BDP DOBIJAMO KADA SABEREMO SVE
VREDNOSTI PROIZVEDENIH DOBARA I
USLUGA U PRIVREDI JEDNE ZEMLJE U
JEDNOJ GODINI
BNP DOBIJAMO KADA OD BDP-A ODUZMEMO
SVE PRIHODE TE ZEMLJE KOJI PRIPADAJU
STRANCIMA KAO REZULTAT NJIHOVOG
ULAGANJA, A DODAJU SE SVI PRIHODI
STANOVNIKA TE ZEMLJE OSTVARENI U
INOSTRANSTVU PO OSNOVU ULAGANJA
ISKAZUJU SE U REALNIM I NOMINALNIM
VELIINAMA
ANALIZA PRIVREDNOG RAZVOJA

MORA SE BAVITI VISINOM DOHOTKA
NAJMANJE SA SLEDEA TRI ASPEKTA:
1. SAMA VISINA OSTVARENOG DOHOTKA I
NJEGOVO UPOREIVANJE SA
PRETHODNIM PERIODOM
2. STRUKTURA STVARANJA DOHOTKA I
POREENJE SA DUIM VREMENSKIM
PERIODOM (NAJMANJE 7-10 God)
3. RASPODELA ILI DISTRIBUCIJA DOHOTKA
NA STANOVNIKE JEDNE ZEMLJE I NJENO
UPOREIVANJE SA PRETHODNIM
PERIODOM
BDP I BDP PPP
BDP ISKAZAN
NOMINALNO ILI
REALNO NE ISKAZUJE
UJEDNO I KUPOVNU
SNAGU
ISTA JEDINICA ISTE
VALUTE (1 ILI 1US$)
NE VREDE ISTO NA
RAZLIITIM MESTIMA
(NEW YORK I
BEOGRAD)
GNI p.c. US$

2002.
ZVAN.
PO PPP
KURS
ARGENTINA
4.220
10.10
BANGLADE
380
1.770
2.830
7.450
KINA
960
4.520
INDIJA
470
2.650
9.930
16.960
BRITANIJA
25.510
26.580
SAD
35.400
36.110
BRAZIL
J.KOREJA
PPP- KUPOVNA SNAGA NOVCA ILI

PURCHASING POWER PARITY
IZRAAVA SE PREKO IZRAZA
QiPia
QiPib
Pia I Pib = CENA ROBE i U ZEMLJI A I B
Qi = GEOMETRIJSKA SREDINA KOLIINA
NEKE ROBE KOJA SE TROI U ZEMLJI A ILI
B
POREDE SE 2 ZEMLJE I KORPA DOBARA I
USLUGA KOJE SE U TIM ZEMLJAMA MOGU
KUPITI ZA ODREENU SUMU NOVCA
BDP PPP POSEBNO JE ZNAAJAN ZBOG
POSTOJANJA NERAZMENLJIVIH DOBARA
RAZMENLJIVO DOBRO:
CENA AUTOMOBILA JE NPR. US$ 10.000, A
NOMINALNI KURS JE
10 CSD= 1 US$
NERAZMENLJIVO DOBRO:
IANJE JE US$ 10, TO JE PO NOMINALNOM
DEVIZNOM KURSU U CSD=100
AKO JE REALNA CENA IANJA U SRBIJI 25
CSD
US$10/25
2,5CSD=1US$
ODNOS REALNOG I NOMINALNOG KURSA JE
DAKLE 4:1, PA JE I BDP OD US$ 1.500 U
STVARI JEDNAK US$ 6.OOO PO PPP!!!
KOMPOZITNI POKAZATELJI RAZVOJA
NAJEE KORIEN JE HDI INDEKS HUMANOG

RAZVOJA
HDI SE IZRAUNAVA NA OSNOVU SAMERAVANJA TRI
KLJUNA POKAZATELJA:
1.
2.
3.
OEKIVANO VREME TRAJANJA IVOTA NA ROENJU

DOSTUPNOST KOLSTVA, MERENO SA 2/3 STOPOM
PISMENOSTI ODRASLOG STANOVNITVA, A SA 1/3
KOMBINOVANOM STOPOM UPISA U OSNOVNO, SREDNJE I
VISOKO KOLSTVO
NIVO IVOTNOG STANDARDA MEREN BDP p.c.PPP
AKTUELNA VREDNOST-MINIMALNA VREDNOST
HDI=
MAKSIMALNA VREDNOST-MINIMALNA VREDNOST
HDI
HDI PREDSTAVLJA DELIMINU

DETRONIZACIJU BDP-a KAO JEDINOG
RAZVOJNOG POKAZATELJA
RAZVIJEN JE I KORISTI SE U SISTEMU UN OD
POETKA 90-tih GODINA XX VEKA,
IZRAUNAVA SE ZA NAJVEI DEO ZEMALJALANICA UN
TEORIJSKI IMA VREDNOSTI 0<HDI<1, TO JE
BLII 1 TO JE KVALITET IVOTA U JEDNOJ
ZEMLJI VII
HDI
POREENJE ZEMALJA PO NIVOU BDP I HDI DAJE

RAZLIITE REZULTATE
ZA ZEMLJE BOLJE RANGIRANE PO HDI NEGO PO
BDP KAEMO DA SU NA NAJBOLJI NAIN
ISKORISTILE SVOJE RAZVOJNE RESURSE I DA SE
U NJIMA VODI RAZVOJNA POLITIKA U FUNKCIJI
CELOKUPNOG STANOVNITVA I OBRNUTO
RAZLIKOVANJE DVE GRUPE ZEMALJA KAO
EKSTREMA:
1. BIVE SOCIJALISTIKE ZEMLJE I
2. ZEMLJE IZVOZNICE NAFTE
HPI- INDEKS LJUDSKOG

SIROMATVA
KORISTI SE SAMO KAO POKAZATELJ ZA

NAJSIROMANIJE ZEMLJE SVETA
NASTAO JE TAKOE U OKVIRU SISTEMA UN
BAZIRA SE NA KOMBINACIJI TRI OSNOVNA
INDIKATORA:
1. PROCENAT STANOVNITVA SA OEKIVANIM
TRAJANJEM IVOTA KRAIM OD 40 g.(P1)
2. NEPISMENOST ODRASLOG STANOVNITVA (P2)
3. KOMBINOVANI INDEX: %STANOVN. BEZ PIJAE VODE,
BEZ ZDRAVSTVENE ZATITE I % PODHRANJENE DECE
ISPOD 5 g (P3)
HPI=[(P13+P23+P33) - 3]1/3
NEJEDNAKOSTI U RASPODELI
DOHOTKA
POJMOVI APSOLUTNOG
SIROMATVA ILI
EGZISTENCIJALNOG MINIMUMA
NISU UNIVERZALNO DEFINISANI,
JER TO JE U JEDNOJ ZEMLJI
SIROMATVO, U DRUGOJ SE
SMATRA SASVIM PRISTOJNIM
IVOTNIM STANDARDOM
TRI OSNOVNA POKAZATELJA

NEJEDNAKOSTI U RASPODELI:
LORENCOVA KRIVA
GINI KOEFICIJENT
OBRNUTA U KUZNJECOVA KRIVA
IZUZETNO IZRAENE RAZLIKE U
RASPOLOIVIM DOHOTCIMA VODE
SOCIJALNIM NEZADOVOLJSTVIMA, A TO
ZNAI I POLITIKU I EKONOMSKU
NESTABILNOST DRAVE
NEJEDNAKOSTI DOHODAKA OD RADA (OKO
80% DOHOTKA U RAZVIJENIM ZEMLJAMA)
I DOHODAKA OD IMOVINE
LORENCOVA KRIVA
Dohodak u%
Y
80
60
40
20
0
20
40 60 80
X
Stanovnitvo u%
DEFINIE RASPODELU
DOHOTKA PO
SEGMENTIMA
STANOVNITVA
SEGMENTI SE NAJEE
IZRAAVAJU U
KVINTILIMA (PO 20%)
IZRAZI NA
KOORDINATNIM OSAMA
SU KUMULATIVI
0A LINIJA
APSOLUTNE
PRAVEDNOSTI U
RASPODELI DOHOTKA
LORENCOVA KRIVA
PRAVA 0A JE SAMO TEORIJSKA

MOGUNOST DA SVAKI POJEDINAC
PRIMA ISTU KOLIINU DOHOTKA KOJI JE
STVOREN U JEDNOJ ZEMLJI
ZAKRIVLJENA LINIJA L POKAZUJE STEPEN
ODSTUPANJA OD IDEALNE RASPODELE,
TJ. TO JE UDALJENIJA OD PRAVE 0A TO
JE NEJEDNAKOST U RASPODELI VEA
TAKA X PREDSTAVLJA TAKOE SAMO
TEORIJSKU MOGUNOST DA JEDAN
POJEDINAC PRISVAJA CELOKUPAN
DOHODAK ZEMLJE
GINI KOEFICIJENT
ODNOS IZMEU TROUGLA

0AX I RAFIRANE POVRINE
DAJE GINI KOEFICIJENT
KAO MATEMATIKI IZRAZ
NEJEDNAKOSTI U
RASPODELI DOHOTKA
TEORIJSKE VREDNOSTI GINI
KOEFICIJENTA SU
0<G<1
TO JE BLII 1, TO JE
NEJEDNAKOST VIA I
OBRNUTO
Dohodak u%
Y
80
60
40
20
0
20
40 60 80
X
Stanovnitvo u%
GINI KOEFICIJENT IZRAUNAVAMO

PREKO IZRAZA:
G= x Y X Y
i-1
i-1
(i=2...n)
U PRAKSI VELIKOG BROJA ZEMALJA

POKAZALA SE ZAKONITOST U KRETANJU
G TOKOM DUGOG VREMENSKOG ROKA,
OD NJEGOVOG NAGLOG RASTA U
POETNIM PERIODIMA RAZVOJA, DO
OPADANJA I STAGNIRANJA NA VISOKIM
NIVOIMA DOHOTKA PO STANOVNIKU
OBRNUTO U KUZNJECOVE KRIVE

Vrednost G
B
A
C
5-7g do5g
Protok vremena t
U periodu od take
A do B dolazi do
brzog rasta
vrednosti G. Od B
do C nastaje
opadanje G,
uravnoteava se
raspodela dohotka i
od C na desno
vrednost G
stagnira.
Kretanje Lorencove krive 1.
Privredni rast
praen
obogaivanjem
tradicionalnog
sektora ima za
posledicu
jednoobrazno
pomeranje
Lorencove krive
navie.
U tipologiji rasta
bogaenjem
savremenog sektora
rast je rezultat vieg
dohotka, manje
relativne jednakosti u
raspodeli dohotka i
nepromenjenog
siromatva.
L2
L1
Lorencove krive se
ukrtaju. U poetnim
periodima se nova
kriva L2 protee
ispod stare. Negde u
sredini se krive
ukrtaju, a posle
toga se L2 nalazi
iznad krive L1. Ovo
je model rasta
bogaenjem
savremenog sektora.
FAKTORI PRIVREDNOG RAZVOJA
UMPETEROVA TRI ELEMENTA NA

KOJIMA POIVA PRIVREDNI
RAZVITAK:
1.
2.
3.
NOVE KOMBINACIJE
PREDUZETNICI KOJI SPROVODE
NOVE KOMBINACIJE
KREDITI ZA FINANSIRANJE
SPROVOENA NOVIH
KOMBINACIJA
NOVE KOMBINACIJE
PROIZVODITI ZNAI KOMBINOVATI STVARI I SNAGE

U OKVIRU NAIH MOGUNOSTI. PROIZVODITI DRUGE
PROIZVODE ILI ISTE PROIZVODE NA DRUGAIJI
NAIN, ZNAI KOMBINOVATI OVE STVARI I SNAGE NA
DRUGAIJI NAIN
NIJE SVAKI PRONALAZA PREDUZETNIK!!!
NOVE KOMBINACIJE PO PRAVILU NE SPROVODE ISTI
LJUDI KAO I STARE
SPROVOENJE NOVIH KOMBINACIJA NE
PODRAZUMEVA UPOTREBU NOVIH FAKTORA
PROIZVODNJE, VE UPOLJAVANJE POSTOJEIH NA
NOVI, INOVATIVNI NAIN.
NOVE KOMBINACIJE
PET SLUAJEVA NOVIH KOMBINACIJA:

1.
2.
3.
4.
UVOENJE NOVOG DOBRA

UVOENJE NOVIH METODA PROIZVODNJE
OTVARANJE NOVIH TRITA
OSVAJANJE NOVIH IZVORA SIROVINA I
POLUPROIZVODA
5. SPROVOENJE NOVE ORGANIZACIJE ILI
RAZBIJANJE POSTOJEE
PREDUZETNICI
PREDUZETNICI SU OSOBE KOJE

USMERAVAJU ALOKACIJU RASPOLOIVIH
RESURSA SA OSNOVNIM CILJEM DA SE
OSTVARI PROFIT NA OSNOVU EKONOMSKE
VALORIZACIJE INOVACIJA!
PREDUZETNIK JE INOVATOR, NE U SMISLU
PRONALAZAA, VE PRAKTIARA KOJI
SAVLAUJE OTPORE PROTIV PRIMENE
INOVACIJA
PREDUZETNIKA FUNKCIJA NIJE U
NEPOSREDNOJ VEZI SA INSTITUTOM
SVOJINE
FAKTORI PRIVREDNOG RAZVOJA 1.

PODELA
LJUDSKI PROIZVODNI FAKTORI (PONUDA

RADNE SNAGE, OBRAZOVANJE,
DISCIPLINA, MOTIVACIJA)
PRIRODNI PROIZVODNI FAKTORI
(ZEMLJITE, RUDNA I ENERGETSKA
BOGATSTVA, KLIMA)
AKUMULACIJA KAPITALA (MAINE,
FABRIKE, PUTEVI)
TEHNOLOGIJA (NAUKA, INENJERING,
UPRAVLJANJE, PREDUZETNITVO)

PODELA
ZEMLJA I OSTALI PRIRODNI IZVORI

PROIZVODNA SREDSTVA FIZIKI
KAPITAL
RAD I LJUDSKI KAPITAL
ZAPOSLENOST I DISTRIBUCIJA DOHOTKA
TEHNOLOKE PROMENE
EKONOMIJA OBIMA
ORGANIZACIJA

PODELA
OSNOVNI ILI PRIMARNI FAKTORI

(STANOVNITVO I NJ. STRUKTURA,
INSTALISANA TEHNOLOKA SREDSTVA I NJ.
NIVO, RASPOLOIVOST PRIRODNIHRESURSA,
VELIINA ZEMLJE)
PRIVREDNO-SISTEMSKI FAKTORI
(DOMINANTNI OBLIK SVOJINE, SISTEM I
MEHANIZAM DONOENJE ODLUKA,
KOORDINACIONI I UPRAVLJAKI MEHANIZAM)
DEJSTVO EKONOMSKE I RAZVOJNE POLITIKE
STANOVNITVO
KAO LJUDSKI POTENCIJAL

UKUPAN BROJ
BROJ SPOSOBNIH ZA RAD
STVARNO ZAPOSLENI
ZDRAVSTVENO STANJE
OBRAZOVNI NIVO
KAO ETNIKI SASTAV

KAO ISTORIJSKO NASLEE
PRIRODNI RESURSI
RAZLIKOVANJE ONOGA TO PRIRODA

DAJE (RESURSI) I ONOGA TO SE U
DATOM TRENUTKU (TEHNOLOGIJA I
CENE) MOE PROFITABILNO
EKSPLOATISATI (ZALIHE ILI REZERVE)
ZALIHE SU DALEKO UI POJAM OD
RESURSA
KONTINUIRANO PREVOENJE RESURSA U
ZALIHE ZAHVALJUJUI TEHNOLOKOM
RAZVOJU (KOMPENZACIONI EFEKAT)
ZNAAJ NOVIH MATERIJALA
STVORENIH ZNANJEM, A NE OD STRANE
PRIRODE!
PROIZVODNA SREDSTVA I
INFRASTRUKTURA
TRI PERIODA U POSMATRANJU TOKOM

VREMENA:
1.
2.
3.
UPOTREBA ALATA
ETAPA MAINA RADILICA
DOMINACIJA OPREME SA ELEKTRONSKOM
KONTROLOM I REGULACIJOM
POSMATRANJE: GRANSKI, TERITORIJALNO

ILI KAO DOSTIGNUTI TEHNOLOKI NIVO
(GENERACIJSKI)
INFRASTRUKTURA I NJEN ZNAAJ ZA
PRIVREDNI RAZVOJ VISOKI POZITIVNI
EKSTERNI EFEKTI!
TEHNOLOKE PROMENE
Obuhvataju:
PROCES USAVRAVANJA POSTOJEIH I
PRONALAENJE KVALITETNO NOVIH
PROIZVODNIH SREDSTAVA
KONTINUIRANO POBOLJAVANJE I
PRONALAENJE KVALITETNO NOVIH
PREDMETA RADA
PRONALAENJE NOVIH IZVORA I
USAVRAVANJE POSTOJEIH METODA
KORIENJA ENERGIJE
KONTINUIRANI PROCES POBOLJANJA
FORMI I METODA ORGANIZACIJE I
UPRAVLJANJA PROIZVODNJOM
Tri faze tehnolokih promena:

1.
2.
3.
INVENCIJA
INOVACIJA
DIFUZIJA
VREME POTREBNO DA SE
TRANSFORMIE INVENCIJA U
INOVACIJU (INKUBACIONI PERIOD)
JE NAJKRITINIJA FAZA U
VALORIZACIJI SVAKE TEHNOLOKE
PROMENE. OVO VREME SE STALNO
SKRAUJE USLED UBRZAVANJA
STEPENA TEHNOLOJKIH PROMENA
IZVORI POREKLA TEHNOLOKIH

PROMENA MOGU BITI RAZLIITI:
TEHNOLOKE PROMENE USLOVLJENE
PONUDOM. OMOGUENE SU
AUTONOMNIM RAZVOJEM NAUKE I
ISTRAIVAKO-RAZVOJNE
DELATNOSTI, TRITU SE NUDE NOVI
PROIZVODI I USLUGE
TEHNOLOKE PROMENE USLOVLJENE
TRANJOM, OSNOVNI POKRETA SU IM
IMPULSI KOJI STIU SA TRITA I
NJEGOVI ZAHTEVI
INFORMACIJA
NAJVREDNIJI SAVREMENI RAZVOJNI RESURS

PREDSTAVLJA VII NIVO OD PROSTOG
PODATKA ZA ONOG KOME JE NAMENJENA
DA BI BILA RAZVOJNI RESURS INFORMACIJA
MORA BITI:
ISTINITA
BLAGOVREMENA
CELOVITA
UPOTREBOM INFORMACIJE SE NJEN SADRAJ

NE UNITAVA, ODNOSNO ONA SE MOE
KORISTITI BESKONANO PUTA I OD
NEOGRANIENOG BROJA KORISNIKA
CIKLUSI
RAST I RAZVOJ NISU GLATKI,

RAVNOMERNI PROCESI KOJI SE
ODVIJAJU U VREMENU
USPONI I PADOVI EKONOMSKE
AKTIVNOSTI OZNAAVAJU SE
CIKLUSIMA
VRSTE:
KRATKORONE FLUKTUACIJE
SREDNJORONE PROMENE
DUGORONA KRETANJA
KRATKORONE FLUKTUACIJE
SEZONSKOG SU KARAKTERA, NOR.
BOINE RASPRODAJE, SPREMANJE
ZIMNICE...
TIPINI SREDNJORONI CIKLUSI SU
INVESTICIONI I PROSTORNI
CIKLUSI
DUGORONA KRETANJA DUGI
TALASI KONDRATJEVA
FAZE CIKLUSA
KRIZA (NAGLO SMANJIVANJE POSLOVNIH
AKTIVNOSTI, PAD CENA, RAST NEREALIZOVANE

PROIZVODNJE, SMANJENJE TEDNJE, RAST
NEZAPOSLENOSTI...)
DEPRESIJA (NAJNIA TAKA KRIZE, NAJVEA

STOPA NEZAPOSLENOSTI, DNO CIKLUSA)
OIVLJAVANJE (RASTE TEDNJA STANOVNITVA,
INTENZIVIRAJU SE INVESTICIJE, RASTE ZAPOSLENOST

I PROIZVODNJA)
POLET (DOSTIE SE VRHCIKLUSA, MAKSIMALAN JE

OBIM PROIZVODNJE I ZAPOSLENOSTI, VELIKI JE BROJ
NOVOFORMIRANIH PREDUZEA, BELEI SE RAST
VREDNOSNIH PAPIRA...)
CIKLUSI GRAFIKI PRIKAZ
Linija trenda
Polet
Recesija (Kriza)
Dno (Depresija)
Oivljavanje
Vreme t
U POGLEDU NAINA NA KOJI CIKLUSI

UTIU NA POJEDINE EKONOMSKE
VELIINE, SVI PARAMETRI MOGU SE
PODELITI NA:
1. PROCIKLINE (RASTU U FAZI OIVLJAVANJA, A
PADAJU U FAZI RECESIJE; EMISIJA NOVCA,
ISKORIENOST PROIZVODNIH KAPACITETA,
BRZINA OPTICAJA NOVCA...)
2. KONTRACIKLINE (VREDNOSTI IM OPADAJU U
FAZI OIVLJAVANJA, A RASTU U PERIODIMA
KRIZE; STOPA NEZAPOSLENOSTI, BROJ
BANKROTSTAVA PREDUZEA...)
3. ACIKLINE (ONE VELIINE KOJE NISU
PODLONE UTICAJIMA CIKLUSA)
ULOGA SAVREMENE DRAVE U RAZVOJU
INTEGRISANJE I RAZVOJ TRITA

KOORDINACIJA I PLANIRANJE
SAVREMENA DRAVA NE:
NAREUJE
ADMINISTRIRA
SAVREMENA DRAVA DA:
USMERAVA
KOORDINIRA
PODSTIE
PARTNERSTVO UMESTO NADREENOSTI!!
PONAANJE DRAVE
RAZVOJNO vs GRABELJIVO PONAANJE
KLASINO UENJE EKONOMSKE NAUKE O
DRAVI:
INSTITUCIONALNA STRUKTURA KOJU VODI
BIROKRATIJA I IJI JE INTERES PROMOCIJA
BLAGOSTANJA DRUTVA KAO CELINE.
POTREBA ZA AKTIVNOSTIMA DRAVE SE
JAVLJA KADA SE TRITE POKAE KAO
NEADEKVATNO U MAKSIMIZIRANJU
DRUTVENOG BLAGOSTANJA
PRAKTINO POIMANJE
SAVREMENE DRAVE
DRAVA KAO ORGANIZOVANE INTERESNE

GRUPE IJI JE OSNOVNI CILJ OSVAJANJE
VLASTI I STICANJE POZICIJE UPRAVLJANJA
DRAVOM, A ZARAD REALIZACIJE SOPSTVENIH
INTERESA I PROMOVISANJA SISTEMA
VREDNOSTI!!!
RAZLIKOVANJE IZMEU VELIKIH I MALIH
INTERESNIH GRUPA
U VELIKIM GRUPAMA BRZO SE ISPOLJAVA
PROBLEM BESPLATNOG KORISNIKA (FREE
RIDERS) eli se korist bez snoenja
trokova
SA PORASTOM BROJA BESPLATNIH

KORISNIKA MOGUNOSTI ZA POSTIZANJE
CILJEVA GRUPE SU SVE MANJE. STOGA SE
STRATEKI CILJEVI, KAO TO JE OSVAJANJE VLASTI,

REALIZUJU PO PRAVILU UMANJIM INTERESNIM
GRUPAMA
MALE INTERESNE GRUPE SU ZAINTERESOVANE

ZA POLITIKE KOJE DONOSE KORIST MANJINI,
A NA RAUN MNOGIH DRUGIH. TO SU
POLITIKE KOJIMA SE VRI REDISTRIBUCIJA
BOGATSTVA I/ILI DOHOTKA ILIMOGUNOSTI
ZA NJIHOVO OSTVARIVANJE. TO TO SU TE
POLITIKE TETNE ZA OSTATAK DRUTVA BIE
OD MALE BRIGE POTO TROKOVE SNOSE
POJEDINCI IZVAN GRUPE.
U NERAZVIJENIM ZEMLJAMA SE RADI O

DOMINACIJI POLITIKA KOJE SU URBANO
PRISTRASNE, ODNOSNO NA TETU
RURALNIH SREDINA. OSNOVNI RAZLOG ZA
TO JE VELIINA INTERESNIH GRUPA
(INDUSTRIJSKE SU DALEKO VEE I
ORGANIZOVANIJE OD RURALNIH
INTERESNIH GRUPA KOJE SU RAZJEDINJENE)
KARAKTERISTINO ZA NERAZVIJENE ZEMLJE
I NJIHOVA TRITA JE I VISOKO PRISUSTVO
MONOPOLA/OLIGOPOLA
NA KOJI NAIN SE MOE ZLOUPOTREBITI
VLADAJUI POLOAJ ODREENE INTERESNE
GRUPE U CILJU STICANJA I ODRAVANJA
VLASTI:
SVAKO UPLITANJE NA TRITE KOJE POMERA

CENE IZVAN RAVNOTENOG NIVOA STVORIE
ILI NESTAICE ILI VIKOVE. ONO SPREAVA
TRITE DA OBAVLJA JEDNU OD SVOJIH
OSNOVNIH FUNKCIJA, DA ALOCIRA ROBE I
USLUGE (I RESURSE) IZMEU KUPACA.
STVARANJEM NESTAICE, NOVI MEHANIZAM
ZA ALOKACIJU ROBA I USLUGA MORA DA
NASTANE KAO SUPSTITUT ZA TRITE. SADA
DRAVA MOE DA KREIRA NOVI
INSTITUCIONALNI MEHANIZAM KOJI JE POD
NJENOM KONTROLOM ZA ALOKACIJU
OSKUDNIH PROIZVODA, USLUGA I
INPUTA.PREDNOSTI NOVOG MEHANIZMA ZA
DRAVU SU DA SADA ONA MOE DA NAGRADI
SVOJE SLEDBENIKE ILI DA KAZNI PROTIVNIKE.
POLITIKE KOJE TETE FUNKCIONISANJU CELE

EKONOMIJE OBEZBEUJU DRAVI MOGUNOST
STICANJA KONTROLE NAD ZNAAJNIM
IZVORIMA MOI I UTICAJA, AK I KADA SU ONI
NA RAUN PRIVREDNOG RASTA. NA TAJ NAIN
DRAVA SE PONAA KAO KLASINI
GRABELJIVAC.
KAKO E SE PONAATI POLITIKA ELITA JEDNE
ZEMLJE PO OSVAJANJU VLASTI ZAVISI, PRE
SVEGA, OD SASTAVA TE ELITE.
POSTAVLJANJE RAZVOJNIH CILJEVA KAO
PRIORITETA U SPROVOENJU POLITIKE VLADE
RAZVOJNO PONAANJE
VOENJE RAUNA O TZV. POLITIKOM TIMELAG-u RAZLIKOVANJE PERIODA
PREDUZIMANJA I EFEKTUIRANJA ODREENIH
INVESTICIONIH ZAHVATA
POLITIKI KLIJENTELIZAM
PODRAZUMEVA RAZMENU POLITIKE

PODRKE OD STRANE KLIJENTSKE GRUPE U
ZAMENU ZA KORISTI KOJE OBEZBEUJE
PATRON, U OVOM SLUAJU VLADAJUA
POLITIKA ELITA. RELACIJE SU U PRINCIPU
HIJERARHIJSKE, VEZE KOJE POVEZUJU
KLIJENTE I PATRONE SU NEFORMALNE, NA
LINOJ OSNOVI, A U NJIH SE ULAZI NA
DOBROVOLJNOJ BAZI. OBE STRANE U VEZI
SU MOTIVISANE SAMO SVOJIM INTERESOM I
PROMENIE PARTNERA ODMAH AKO MOGU
OSTVARITI VEE KORISTI NA DRUGOJ
STRANI.
KLIJENTELIZAM JE KOMPATIBILAN SA
MNOGIM POLITIKIM SISTEMIMA, BEZ
OBZIRA NA TO DA LI SU ONI DEMOKRATSKI
ILI AUTOKRATSKI. KLIJENTELISTIKA
POLITIKA IMA MNOGE NEGATIVNE
EKONOMSKE EFEKTE. PATRONI IMAJU
PODSTICAJA DA KOLEKTIVNA (JAVNA)
DOBRA PRETVORE U INDIVIDUALNA. JEDAN
OD NAINA ZA TO JE DA SE PRESKOE
BIROKRATSKE PREPREKE I STRUKTURE, TE
SE ALOKACIJA JAVNIH DOBARA VRI NA
BAZI POLITIKE PODRKE. U TAKVIM
DRUTVIMA KORUPCIJA POSTAJE
ENDEMINA POJAVA, A VLADAJUI
REIM GUBI SVOJ KREDIBILITET I
LEGITIMNOST. TO POVRATNO PODRIVA
STABILNOST INSTITUCIONALNIH
STRUKTURA.
STRATEGIJE RAZVOJA
RAZLOZI ZA NOVO
SAGLEDAVANJE:
1. POJAVA KONCEPTA HUMANOG
RAZVOJA
2. TRANZICIJA BIVIH SOCIJALISTIKIH
PRIVREDA
3. IRENJE PROCESA GLOBALIZACIJE
HUMANI RAZVOJ
UOENI NEDOSTACI MERENJA

RAZVIJENOSTI ISKLJUIVO PUTEM NIVOA
DOSTIGNUTOG PROIZVODA BDP-a
NEOPHODNOST DA SE REZULTATI
RAZVOJA PRETOE U VII STANDARD
NAJIRIH SLOJEVA STANOVNITVA
UPRAVLJANJE NE SAMO STVARANJEM
DOHOTKA, VE I URAVNOTEENIJOM
DISTRIBUCIJOM STVORENIH VREDNOSTI,
SA NAGLASKOM NA POMO
NAJUGROENIJIM SLOJEVIMA DRUTVA
(KAPITALIZAM SA LJUDSKIM LIKOM)
STRATEGIJA TRANZICIJE
TRANZICIJA OBUHVATA(ILI JE TOKOM 90tih) OBUHVATALA PREKO 30 ZEMALJA U

SVETU SA VIE OD 1,7 MILIJARDI
STANOVNIKA!
NAJVEI BROJ TRANZITORNIH ZEMALJA U
EVROPI
PROCES JE ZAVREN U DOBROM DELU
ZEMALJA CEE, ALI JE JO UVEK
AKTUELAN U ZEMLJAMA SEE!
TRANZICIJA NACIONALNIH EKONOMIJA
KAO PREDUSLOV BRE INTEGRACIJE U
STRUKTURE EU
KRUCIJALNA PITANJA TRANZICIJE

1.
BRZINA TRANSFORMACIJE PLANSKE U TRINU

PRIVREDU OK TERAPIJA ILI
GRADUELISTIKI PRISTUP?
(BRZINA I RADIKALNOST REFORMI SU OD
KLJUNE VANOSTI ZA USPEH),
jer:
a) REFORME SE NE MOGU REALIZOVATI KORAK
PO KORAK, VE SAMO ISTOVREMENO
b) REFORME JE NUNO IZVESTI ISTOVREMENO
I BRZO, JER U SUPROTNOM STARA
NOMENKLATURA MOE DA IH UKOI
(UKOLIKO OK TERAPIJA NE USPE, NAJEA
OPRAVDANJA SU: DA OK NIJE BIO DOVOLJNO
RADIKALAN, ILI DA REFORME NISU
SPROVOENE DOVOLJNO STRIKTNO I
AGRESIVNO)
PRAKSA PRIMENE OK TERAPIJE
1.
2.
3.
SVELA SE NA SLEDEE TRI

KOMPONENTE:
PRIVATIZACIJU VELIKIH DRAVNIH
PREDUZEA, TO JE STVORILO KLASU
NOVIH KAPITALISTA BEZ PRVOBITNE
AKUMULACIJE KAPITALA
BRZU LIBERALIZACIJA CENA, KAKO
DOMAIH, TAKO I UVOZNIH
STRANI KAPITAL SE KORISTIO ZA
OLAKAVANJE NEVOLJA STANOVNITVA
IZAZVANIH PADOM PROIZVODNJE I
DOHOTKA, A NE ZA INVESTICIJE!
GRADUELISTIKI PRISTUP POLAZI OD

SLEDEEG:
PRETHODNI DOSTIGNUTI STEPEN
RAZVIJENOSTI TRINO ORIJENTISANIH
INSTITUCIJA I ZAKONA
VREME POTREBNO ZA
DOGRADNJU/IZGRADNJU TRINIH USLOVA,
UKLJUUJUI I VREME POTREBNO ZA
PRILAGOAVANJE
KONSENZUS RAZLIITIH SOCIJALNIH GRUPA
U JEDNOJ ZAJEDNICI (ZAPOSLENI,
NEZAPOSLENI, STUDENTI, PENZIONERI...)
SPOLJNI USLOVI I POTPORA IZ
INOSTRANSTVA
2.
NAJADEKVATNIJI MODEL
PRIVATIZACIJE?
VAUERSKA PRIVATIZACIJA (BRZINA I
JEDNAKOST)
INSAJDERSKI MODEL (PRIVATIZACIJA
OD STRANE ZAPOSLENIH)
(NEEFIKASNOST, SAMOUPRAVLJANJE...)
MANAGEMENT BUY-OUT ; OTKUP OD
STRANE UPRAVE PREDUZEA (VISOKA
MOGUNOST MAHINACIJA I
NEPRAVILNOSTI)
PRODAJA PREDUZEA STRATEKIM
PARTNERIMA ILI PROSTOM LICITACIJOM
(MODEL U PRIMENI U SRBIJI OD 2001.)
3.
POSEBAN ASPEKT PRIVATIZACIJE

VELIKIH, DRAVNIH PREDUZEA
REDOSLED KORAKA PRIVATIZACIJA PA

PRESTRUKTURIRANJE ILI OBRNUTO?
PITANJE DODATNIH PRITISAKA NA
BUDETE I JAVNU POTRONJU
REAVANJE OZBILJNIH SOCIJALNIH
PITANJA
IZBEGAVANJE SCENARIJA DOMINO
EFEKTA KAO POSLEDICE MASOVNE
LIKVIDACIJE I STEAJEVA
POSEBNA VANOST KOMPLEKSA JAVNIH
PREDUZEA
CDF SVEOBUHVATNI RAZVOJNI OKVIR
FORMULIE NOVU RAZVOJNU PARADIGMU

BAZIRAN NA ETIRI MEUSOBNO POVEZANA
PRINCIPA:
1. INTEGRISANA I DUGORONA HOLISTIKA
RAZVOJNA STRATEGIJA
2. SAMOSTALNO RAZVIJENA STRATEGIJA
OSLONJENA NA SVE RELEVANTNE
SOCIJALNE INIOCE
3. IMPLEMENTACIJA STRATEGIJE SAMO KROZ
PARTNERSKI ODNOS
4. USREDSREENOST NA REZULTATE
RAZVOJA
REFORME U TRANZICIJI PREMA

PRIORITETNOSTI
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
KREIRANJE DOMAEG TRITA

LIBERALIZACIJA SPOLJNE TRGOVINE
PODSTICANJE RAZVOJA MSP-a
RESTRUKTURIRANJE JAVNIH
PREDUZEA
REFORMA PORESKOG SISTEMA
PRIVATIZACIJA DRAVNIH PREDUZEA
LIBERALIZACIJA KAPITALNOG RAUNA
IRENJE GLOBALIZACIJE
SVETSKA EKONOMIJA KAO GLOBALNO SELO

TOKOVI PROIZVODNJE SE SELE IZ
VISOKORAZVIJENIH KA MANJE RAZVIJENIM
REGIONIMA POVOD KONCEPTA
DEINDUSTRIJALIZACIJE
POSEBAN UTICAJ NA GLOBALIZACIJU IMA
KOMPLEKS NESLUENO UNAPREENIH (TELE)
KOMUNIKACIJA
UMREAVANJE I REGIONALIZACIJA
SVETSKE EKONOMIJE (EU, NAFTA, LAFTA,
APEC...)
KRITERIJUMI GRUPISANJA
STRATEGIJA
1.
2.
3.
KOMPLETNE, SVEOBUHVATNE
STRATEGIJE (NE SEKTORSKE, NE
REGIONALNE...)
PRIMENJIVE U PRAKSI UZ
MOGUNOST TESTIRANJA REZULTATA
PRIMENLJIVOST I U RAZVIJENIM I U
NERAZVIJENIM ZEMLJAMA
STRATEGIJE RAZVOJA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
MONETARISTIKE
IZVOZNO ORIJENTISANE
(STRATEGIJA OTVORENE PRIVREDE)
INDUSTRIJALIZACIJE
ZELENE REVOLUCIJE
REDISTRIBUCIJE
SOCIJALISTIKE
MONETARISTIKA STRATEGIJA
BAZIRANA JE NA KRITICI DRAVNE

INTERVENCIJE
VREMENSKI JE NASLEDILA VLADAVINU
KEJNZIJANSKE KOLE (PERIOD OD KRAJA II
SV. RATA DO KRAJA 70-tih GODINA XX VEKA)
OSNOVICU STRATEGIJE PREDSTAVLJA
VEROVANJE O BEZGRENOSTI TRINOG
MEHANIZMA U REGULISANJU ODNOSA
UESNIKA NA TRITU
SUTINU STRATEGIJE INE GLORIFIKACIJA:
TRITA
PRIVATNE SVOJINE
NESPUTANE INICIJATIVE PRIVATNOG
PREDUZETNITVA
INSISTIRA SE NA:
JAANJU PRIVATIZACIJE, ODNOSNO NA
DENACIONALIZACIJI DRAVNIH
PREDUZEA
NEGATIVNOJ ULOZI DRAVNE
INTERVENCIJE, KOJA SISTEMATSKI
IZAZIVA RAST CENA
SNIAVANJU PORESKIH ZAHVATANJA
KOJA SU VE TOLIKO VISOKA DA
PREDSTAVLJAJU DEMOTIVIUI FAKTOR
NAJBOGATIJIH SLOJEVA
DRAVA ODUZIMA KROZ POREZE OD

NAJSPOSOBNIJIH I PLASIRA TA
SREDSTVA U JAVNA PREDUZEA, TO JE
DOKAZANO NEEFIKASNO, ODNOSNO
UKUPNO DAJE NIE EFEKTE
NAGLASAK STRATEGIJE JE NA:

RESTRIKTIVNOJ MONETARNOJ POLITICI
VRSTOJ FISKALNOJ POLITICI
SUVIE VISOK NIVO SIMPLIFIKACIJE
REALNE STVARNOSTI!
ISTA STRATEGIJA MONETARIZMA POSTAVLJA
TAKO RIGOROZNE I ZAHTEVNE USLOVE U
POGLEDU MONETARNE I FISKALNE POLITIKE
DA JE RETKO GDE U SVETU PRIMENJIVANA NA
ROK DUI OD 6 MESECI DO 1 GODINE!
KLJUNO JE ZA STRATEGIJU
MONETARIZMA PRAVILNO
USPOSTAVLJANJE TRI KLJUNE
CENE U JEDNOJ EKONOMIJI:
1. CENE KAPITALA KAMATNA STOPA
2. CENE RADNE SNAGE NOMINALNE
NADNICE
3. CENE VALUTE NOMINALNI DEVIZNI
KURS
PRAVILNO USPOSTAVLJANJE CENA =

BEZ BILO KAKVOG UPLIVA NA
TRINI MEHANIZAM OD STRANE
BILO KOG UESNIKA, PA NI DRAVE!
MONETARISTIKA STRATEGIJA SE POKAZUJE

KAO ORTODOKSNO UENJE, PA JE I STEKLA
NAZIV NOVA ORTODOKSIJA TO ZNAI DA
PLEDIRA NA SVEOBUHVATNOST,
SVEVANOST I UNIVERZALNOST, TE DA
NIJEDNA DRUGA KONCEPCIJA ILI DOKTRINA
NE MOGU POSTOJATI ILI SE PRIMENJIVATI
PARALELNO PORED NJE!
POGRENA PRETPOSTAVKA O PERFEKTNOJ
INFORMISANOSTI KAO OSNOVI ZA
DONOENJE EFIKASNIH ODLUKA
PODRAZUMEVA SE TAKOE PUNA
PRISUTNOST SVIH TRITA U JEDNOJ
EKONOMIJI FAKTORA PROIZVODNJE,
FINANSIJSKIH TRITA, FJUERSA...
FORMIRANJE CENA- POGRENE

PRETPOSTAVKE. INJENICE GOVORE O PRICETAKERS I PRICE-MAKERS-ima
ZNAAJNO ODSTUPANJE U MANJE RAZVIJENIM
ZEMLJAMA OD UENJA MONETARIZMA
UZROKOVANO JE VISOKIM UPLIVOM DRAVE U
EKONOMSKE TOKOVE
ESTA POJAVA JE ZNATNO RAZLIKOVANJE
ZVANINOG NOMINALNOG I REALNOG KURSA,
ZNAAJNO ODSTUPANJE VISINE NADNICA OD
RAVNOTENOG NIVOA POD UTICAJEM
SINDIKATA... POSEBAN SLUAJ JE POKUAJ
DRAVE DA OBEZBEDI JEVTINE KREDITE
DOMAIM PROIZVOAIMA U CILJU
KONKURENTNOSTI U IZVOZU
i
D
ie
i0
F0
Fe
F1
LF
PONUDA (S) I TRANJA (D)

NA FINANSIJSKOM TRITU
SU ELASTINE NA PROMENU
KAMATNE STOPE i. U PRESEKU
DD-SS NALAZI SE
RAVNOTENI NIVO KAMATNE
STOPE ie I OBIM
ZADOVOLJENE TRANJE ZA
KREDITIMA Fe. POKUAJEM
DRAVE DA OBEZBEDI
JEVTINIJE KREDITE KROZ
SNIAVANJE KAMATNE STOPE
NA NIVO i0 OSTAJE
NEZADOVOLJEN OBIM
TRANJE ZA KREDITOM OD F0
DO F1. TA TRANJA SE
ZADOVOLJAVA NA
PARALELNOM, CRNOM
TRITU, PO ZNATNO VIIM
KAMATNIM STOPAMA OD
RAVNOTENIH!
ULOGA VLADE PO MONETARISTIMA JE DA

OBEZBEDI ZAKONSKE, INSTITUCIONALNE I
FINANSIJSKE OKVIRE ZA NESMETANO
FUNKCIONISANJE SLOBODNE PRIVREDE
SVAKA GRUPA U DRUTVU DOBIJA TANO
ONOLIKO KOLIKO JE VREDNOVANA NA
TRITU. NEEFIKASNO JE I
DESTIMULATIVNO VETAKI UTICATI NA
DRUGAIJU RASPODELU STVORENIH
VREDNOSTI.
PRAVILNO ODREIVANJE NIVOA CENA NIJE
KRAJ RAZVOJNOG PROCESA, ALI NJIHOVO
POGRENO POSTAVLJANJE ESTO JESTE
NJEGOV KRAJ!
STRATEGIJA OTVORENE PRIVREDE
POLAZI SE OD PREMISE DA JE GLAVNI

GENERATOR PROIZVODNJE I DOHOTKA
MEUNARODNA TRGOVINA. ZBOG TOGA
SE OVA STRATEGIJA ESTO OZNAAVA
KAO IZVOZNO ORIJENTISANA
STRATEGIJA
U USLOVIMA ZATVORENE PRIVREDE IMAMO
SITUACIJU DA SE TOKOVI I STRUKTURA
POTRONJE I PROIZVODNJE PODUDARAJU
NAIN PROIZVODNJE DOMINANTAN U
ZATVORENOJ PRIVREDI DETERMINIE I
STRUKTURU I KVALITET POTRONJE U
NJOJ
U USLOVIMA OTVORENE PRIVREDE I

POSTOJANJA MEUNARODNE RAZMENE
DOLAZI DO IZMENA U MODELIMA I
STRUKTURI POTRONJE, JER JE MOGUE DA
SE PROIZVODE JEDNE VRSTE, A TROE
SASVIM DRUGE VRSTE PROIZVODA.
PRVA KORIST ZA POTROAE JE U
POVEANIM MOGUNOSTIMA I SLOBODI
IZBORA; DRUGA KORIST JE DA SE IZ UVOZA
DOBIJAJU ROBE PO SVETSKIM CENAMA,
OSLOBOENE MONOPOLSKIH OGRANIENJA.
TAKOE, OMOGUEN JE PROCES
SPECIJALIZACIJE DOMAIH PROIZVOAA
ZA ONE ROBE ZA KOJE IMAJU
KOMPARATIVNE PREDNOSTI!
PO PRAVILU SE KAO OSNOVNI ARGUMENT ZA

OGRANIENJA U SPOLJNOJ TRGOVINI
KORISTI ARGUMENT MLADE INDUSTRIJE
ZATITA NOVONASTALIH PREDUZEA U
ODREENOJ DELATNOSTI OD INOSTRANE
KONKURENCIJE
GORNJI ARGUMENT PO PRAVILU ZNAI VIE
TROKOVE ZA SVE POTROAE KOJI
KORISTE DOMAE ZATIENE PROIZVODE
DISTORZIJE SE POJAVLJUJU KAO POSLEDICA
VLADINE POLITIKE NA SVIM TRITIMA (KAKO
DOBARA KROZ TARIFIRANJA, TAKO I KAPITALA KROZ
RACIONIRANJE KREDITA, I RADA U VIDU MINIMALNIH
ZARADA)
PRELAZAK IZ STRATEGIJE ZATVORENE NA

STRATEGIJU OTVORENE PRIVREDE NIJE NI
LAK NI JEDNOSTAVAN
PRVO, KAO POSLEDICA NUNE LIBERALIZACIJE
SVIH TOKOVA ODMAH DOLAZI DO NAGLOG RASTA
KRATKORONE TRANJE ZA DEVIZAMA
DRUGO, POSEBNO JE TEKO USPOSTAVITI PUNO
POVERENJE GRAANA, PA I PRIVREDE U
DUGORONU LIBERALNU ORIJENTACIJU VLADE.
NASUPROT, AKTERI E POKUAVATI DA ZA SEBE
OBEZBEDE KRATKORONE KORISTI OD
PEKULACIJA, KAO POSLEDICA STRAHA OD
POVRATKA NA RESTRIKTIVNI REIM. ZBOG TOGA
JE U STARTU NEOPHODNO RASPOLAGATI
DOVOLJNO IZDANIM IZVORIMA DEVIZA ZA
ZADOVOLJAVANJE TRANJE U PRVOM UDARU DOK
SE NE STEKNE POVERENJE.
ODREIVANJE STEPENA
OTVORENOSTI JEDNE PRIVREDE
BITAN JE NIVO UEA SPOLJNE TRGOVINE U

BDP-u, KOLIKO PROCENATA SE UVOZI I
IZVOZI?
SAM PO SEBI GORNJI POKAZATELJ NIJE
DOVOLJAN, IMA PRIMERA VISOKOG UEA
SPOLJNE TRGOVINE, A RADI SE O (POLU)
ZATVORENIM PRIVREDAMA (SAD I INDIJA,
OBE IMAJU SLINO UEE SPOLJNE
TRGOVINE,A RAZLIIT STEPEN OTVORENOSTI)
PRAVILO JE DA MANJE ZEMLJE MORAJU IMATI
VII STEPEN UEA SPOLJNE TRGOVINE,
ODNOSNO RAZMENJIVATI VEI DEO SVOG
PROIZVODA SA SVETOM
KAO POKAZATELJ OTVORENOSTI I IZVOZNE

ORIJENTISANOSTI JEDNE PRIVREDE SE
POSMATRA REALNI EFEKTIVNI DEVIZNI
KURS.
UKOLIKO JE ON NEUTRALAN, ODNOSNO NIJE
NI PODSTICAJAN ZA UVOZNIKE, NI
DESTIMULATIVAN ZA IZVOZNIKE, TANIJE
DOMAIM PROIZVOAIMA JE SVEJEDNO NA
KOM TRITU PLASIRAJU SVOJU ROBU,
MOE SE REI DA TAKVA PRIVREDA SLEDI
RAZVOJNI KONCEPT BAZIRAN NA
OTVORENOJ PRIVREDI.
POSTAVLJA SE PITANJE KAKO
MEUNARODNA TRGOVINA UTIE
PODSTICAJNO NA UBRZANJE STOPE RASTA
NACIONALNE PRIVREDE?
UEEM NA SVETSKOM TRITU DOBIJA

SE PRISTUP OGROMNOM BROJU
POTENCIJALNIH POTROAA
RAST DOHOTKA DOVODI DO RASTA
AKUMLACIJE I INVESTICIJA, A U
USLOVIMA OTVORENE PRIVREDE
EFIKASNOT INVESTICIJA JE VEA!
VIA EFIKASNOST INVESTICIJA DOVODI
DO NIEG GRANINOG KAPITALNOG
KOEFICIJENTA, TO POVRATNO VODI DO
BREG RASTA DOHOTKA JEDNE ZEMLJE
NA KRAJU, MEUNARODNA TRGOVINA
UTIE I NA IZMENU RASPODELE
DOHOTKA U KORIST ONIH FAKTORA KOJI
SU ANGAOVANI U IZVOZNOM SEKTORU!
TEORIJSKI MODEL IZVOZNO

VOENOG RASTA
Zatiena
privreda
Otvorena
privreda
Poetni nivo
dohotka
100,00
105,00
Stopa
investiranja
0,15
0,16
Gran.inverz.k.k.
0,33
0,37
Stopa rasta
proizvodnje
4,95
5,92
Stopa rasta
stanovn.
2,00
2,00
Rast dohotka p.c.
2,95
3,92
115,65
127,26
Doh. nakon 5 g.
U otvorenoj privredi
dolazi do bolje
alokacije resursa,
pa je i efikasniji
proces investiranja,
to dovodi do nieg
inverznog
kapitalnog
koeficijenta, a to
omoguava viu
stopu rasta
proizvoda jedne
privrede!
ISKUSTVA IZ PRAKSE
PODACI POKAZUJU DA JE UEE

NERAZVIJENIH ZEMALJA U SVETSKOJ
TRGOVINI OD 1950-tih DO DANAS U STALNOM
OPADANJU
DOLAZI DO ISTOVREMENOG POGORAVANJA
USLOVA RAZMENE NA SVETSKOM TRITU NA
TETU ZUR UZ PORAST NJIHOVE
ZADUENOSTI NA MEUNARODNOM
FINANSIJSKOM TRITU (U CILJU
NABAVLJANJA SAVREMENIH TEHNOLOGIJA)
OTVARANJE DUNIKIH KRIZA (TOKOM 80-tih
GODINA XX VEKA) UZ SPROVOENJE PROGRAMA
STRUKTURNIH PRILAGOAVANJA
PODACI POKAZUJU DA JE PRILIV INOSTRANOG

KAPITALA U ZUR BIO MINIMALAN I OPADAJUI
SVE KOMPONENTE STRANOG KAPITALA
ZAJEDNO (SDI, PORTFOLIO INVESTICIJE I
STRANA POMO) PREDSTAVLJALE SU SAMO
2,3% BDP ZUR, ODNOSNO NJIME JE
FINANSIRANO SAMO 10% INVESTICIJA U
TIM ZEMLJAMA!
POSEBNU TEKOU PREDSTAVLJA PERIOD U
KOME DOLAZI DO DRASTINOG PADA PRILIVA
STRANOG KAPITALA (80-te GODINE), JER SE
UMESTO FINANSIRANJA STRUKTURNIH
PROMENA KAPITAL NAJEE KORISTIO
ZA OTPLATU PRISPELIH DUGOVA
TREE TRITE RADNE SNAGE,

PREDSTAVLJA NAJKONTROLISANIJI
SEGMENT UKUPNOG TRITA U RAZVIJENIM
ZEMLJAMA! OVO TRITE JE VISOKO
SEGMENTIRANO, TJ. DALEKO JE LIBERALNIJI
REIM ULASKA ZA VISOKO
SPECIJALIZOVANU I KVALIFIKOVANU RADNU
SNAGU NEGO ZA SVE OSTALE RADNIKE.
PRILIVI OD DOZNAKA U NERAZVIJENIM
ZEMLJAMA PREDSTAVLJAJU VEOMA
ZNAAJNU STAVKU U POKRIVANJU PLATNOBILANSNOG DEFICITA (U SRBIJI SU NA
NIVOU OD ??? % BDP-a, ODNOSNO PREMA
PROCENAMA MMF-a U IZNOSU OD _______
MILIJARDI US$)
STRATEGIJU OTVORENE PRIVREDE U

TREIM ZEMLJAMA DANAS JE DALEKO
TEE PRIMENITI I MANJI SU IZGLEDI ZA
NJENU USPENOST NEGO PRE 30 ILI 35
GODINA. UPRKOS SVEMU, NEKI NJENI
SEGMENTI POKAZALI SU SE KAO
NAJUSPENIJI DELOVI U POJEDINIM
ZEMLJAMA!
ZA VIU STOPU RASTA JEDNE PRIVREDE
DALEKO JE ZNAAJNIJA VISOKA STOPA
INVESTICIJA NEGO VISOK RAST IZVOZA I
NJEGOVO UEE U STVARANJU
DOHOTKA. VISOKA STOPA INVESTICIJA
DAJE POTREBNU FLEKSIBILNOST JEDNOJ
PRIVREDI!
PRELAZAK IZ ZATVORENE,
ADMINISTRATIVNE, U OTVORENU
PRIVREDU LAKE SE MOE POSTII UZ
AUTORITARNO, NEGO DEMOKRATSKI
ORIJENTISANO POLITIKO VOSTVO.
MEUNARODNA TRGOVINA POSTALA JE
POKRETA RAZVOJA U XIX VEKU, ALI TO
NIJE BILA NJENA PRAVILNA ULOGA.
MOTOR RAZVOJA TREBA DA BUDU
TEHNOLOKE PROMENE, A
MEUNARODNA TRGOVINA TREBA DA
SLUI KAO SREDSTVO ZA
PODMAZIVANJE, A NE KAO GORIVO JEDNE
PRIVREDE!!!
STRATEGIJA INDUSTRIJALIZACIJE
KAO LOGINA INJENICA SE UZIMA

PREMISA DA RAZVIJENE ZEMLJE IMAJU
RAZVIJEN INDUSTRIJSKI SEKTOR. ZATO?
PRVO, POVEZUJE SE STRUKTURA
PROIZVODNJE I STRUKTURA TRANJE NA
JEDNOM TRITU
SA PORASTOM PROSENOG DOHOTKA
DOLAZI DO PORASTA TRANJE ZA NEKIM
PROIZVODIMA NA JEDNOM TRITU, DOK SE
ZA DRUGIMA TRANJA STABILIZUJE ILI AK
OPADA POVEZANO SA DOHODOVNOM
ELASTINOU TRANJE!
TRANJA ZA PREHRAMBENIM PROIZVODIMA

IMA ELASTINOST MANJU OD 1, DOK
TRANJA ZA INDUSTRIJSKIM PROIZVODIMA
IMA ELASTINOST VEU OD JEDINICE!
POSLEDICA JE DA E TRANJA ZA HRANOM
RASTI MANJE NEGO PROPORCIONALNO SA
PORASTOM DOHOTKA, DOK JE KOD
INDUSTRIJSKIH PROIZVODA OBRNUTO!
RAZLIKOVANJE DA LI SE OVAKVA KRETANJA
ODVIJAJU U USLOVIMA ZATVORENE ILI
OTVORENE PRIVREDE U PRVOM SLUAJU
PROMENE U STRUKTURI TRANJE
NORMALNO E DOVESTI DO PROMENA U
STRUKTURI PROIZVODNJE!
PO OVOM SHVATANJU INDUSTRIJALIZACIJA

SE ODVIJA AUTOMATSKI SA PORASTROM
DOHOTKA JEDNE ZEMLJE, ODNOSNO
INDUSTRIJALIZACIJA JE POSLEDICA, A NE
UZROK RASTA JEDNE EKONOMIJE
DRUGO OBJANJENJE POLAZI OD
IZNALAENJA STIMULATIVNIH ELEMENATAAKTIVNA ULOGA DRAVE KROZ VOENJE
EFIKASNE INDUSTRIJSKE POLITIKE
(UBRZAVANJE INVESTICIJA, DODATNA PONUDA

KVALIFIKOVANE RADNE SNAGE POTREBNE ZA RAD U
INDUSTRIJI, ISKORIAVANJEM EKONOMIJE OBIMA KOD
ONIH GRANA GDE JE TO OSNOVA ZA KONKURENTSKU
PREDNOST...)
ANALIZA PROCESA INDUSTRIJALIZACIJE

DANAS VISOKO RAZVIJENIH ZEMALJA
POKAZALA JE DA TO JE VREMENSKI KASNIJE
NEKA OD NJIH ULA U PROCES, TO JE SAMA
INDUSTRIJALIZACIJA SPROVOENA NA
CENTRALIZOVANIJI NAIN (OD V. BRITANIJE,
PREKO NEMAKE DO RUSIJE)
SVE EVROPSKE DRAVE, OSIM BRITANIJE,

RAZVILE SU SVOJU INDUSTRIJU U USLOVIMA
MANJE ILI VEE ZATIENOSTI I
PROTEKCIONIZMA!!!
U PERIODU ZATITE, POLJOPRIVREDNA
PROIZVODNJA SE INTEGRISALA SA
PRERAIVAKOM INDUSTRIJOM,
PROIZVODNJA KAPITALNIH DOBARA JE
ZAPOETA, A PROIZVODNJA TRAJNIH
POTRONIH DOBARA JE RAZVIJANA
TEK NAKON TO SU OSNOVNE

INSTITUCIONALNE I STRUKTURNE PROMENE
U DOBROJ MERI ZAVRENE, RAZVIJENE
ZEMLJE SU OTPOELE PROCES
REINTEGRACIJE SVOJIH EKONOMIJA U
SLOBODNU SVETSKU PRIVREDU
SLOBODNA TRGOVINA NIJE BILA
DOBRODOLA SVE DO TRENUTKA DOK
DOMAE TRITE NIJE BILO RAZVIJENO
I OSVOJENO OD STRANE DOMAIH
PROIZVOAA!!!
UEE INDUSTRIJE KOD VEINE ZEMALJA
DANAS JE OKO 30-35% U BDP-u, ALI JE
KOD VISOKO RAZVIJENIH TAJ PROCENAT U
OPADANJU, DOK JE KOD NERAZVIJENIH
ZEMALJA U PORASTU
U DOSADANJOJ ISTORIJI SPROVOENJA

STRATEGIJE INDUSTRIJALIZACIJE UOENA
SU TRI RAZLIITA PRISTUPA:
KONCEPT UVOZNE SUPSTITUCIJE
KONCEPT FORSIRANOG RAZVOJA
PROIZVODNJE KAPITALNIH DOBARA
KONCEPT FORSIRANOG RASTA IZVOZNE
INDUSTRIJSKE PROIZVODNJE
KONCEPT UVOZNE SUPSTITUCIJE
BAZIRA SE NA ZAMENI UVOZNIH

INDUSTRIJSKIH PROIZVODA DOMAIM
ULOGA DRAVE JE ESTO VEOMA
IZRAENA, AK I KROZ DIREKTNE
INVESTICIJE
POTREBNA ULOGA DRAVE JE KROZ
KREIRANJE SETA PODSTICAJNIH MERA KOJE
E USMERITI INVESTITORE U ELJENE
INDUSTRIJSKE OBLASTI
NAJEE SE MERE ZATITE SVODE NA
MERE TRGOVINSKE POLITIKE (VISOKE TARIFE,
KVOTE I DRUGE VRSTE OGRANIENJA SPOLJNE TRGOVINE)
NA PLANU POLITIKE DEVIZNOG KURSA ESTO SE

PRIBEGAVA VIESTRUKIM KURSEVIMA (STROGO
ZABRANJENO PRAVILIMA MMF-a), NAJEE POD
MOTIVOM PODSTICAJA NETRADICIONALNIH
IZVOZNIKA I U CILJU DESTIMULISANJA UVOZNIKA
ROBE IROKE POTRONJE
U DOMENU MONETARNE POLITIKE ESTO SE
PRIMENJUJE POLITIKA MEKIH KREDITA, KAO I
PREFERENCIJALNI PRISTUP ODABRANIH
INDUSTRIJSKIH PROIZVOAA FINANSIJSKOM
TRITU KREDITIMA
PODSTICAJI DOVODE DO NERACIONALNE ALOKACIJE
RESURSA, JER SE DEFICITARNI FAKTOR (KAPITAL)
PODCENJUJE I FORSIRA SE KAPITALNO INTENZIVNI
NAIN PROIZVODNJE, ODNOSNO UPRAVO SUPROTNO
OD ONOGA TO BI SE POD UTICAJEM SLOBODNOG
TRITA DEAVALO!
DRUGI NEDOSTATAK INTERVENCIJE DRAVE

JE ULAGANJE U KAPACITETE KOJI PO SVOM
OBIMU ZNATNO PREVAZILAZE POTREBE
DOMAEG TRITA. TO JE POD UTICAJEM
POGRENIH SIGNALA USLED NEPOSTOJANJA
ADEKVATNE ANALIZE TROKOVI-REZULTATI,
JER SU CENE INPUTA VETAKI KORIGOVANE
PARALELNO SA PODSTICANJEM INDUSTRIJE
DOLAZI DO VOENJA POLITIKE
DESTIMULISANJA POLJOPRIVREDE
OTVARAJU SE DISPARITETI CENA NA TETU
POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA
KONCEPT UVOZNE SUPSTITUCIJE JE
OKRENUT PROTIV IZVOZNE PROIZVODNJE, A
U KORIST ZATITE INDUSTRIJSKE
PROIZVODNJE
KONCEPT IMA POSLEDICE NA ODNOSE U

RASPODELI STVORENOG DOHOTKA
PORAST UEA PROFITA INDUSTRIJE, PAD
PROFITA IZVOZNOG DELA POLJOPRIVREDE I
SMANJIVANJE PLATA
NEJEDNAKOSTI U RASPODELI DOHOTKA
KOJE SU PRISUTNE U STARTU JO VIE SE
PRODUBLJUJU U EKSTREMNIM
SLUAJEVIMA KONCENTRACIJA BOGATSTVA
U USKOM KRUGU PRIVILEGOVANIH
INDUSTRIJALACA
UTIE SE NA IZMENU STRUKTURE TRANJE
I FORSIRA SE PROIZVODNJA LUKSUZNIH
DOBARA. DOLAZI I DO FORSIRANE
MIGRACIJE SELO-GRAD.
FORSIRANI RAZVOJ PROIZVODNJE

KAPITALNIH DOBARA
BAZIRA SE NA RAZVOJU TRANJE ZA

KAPITALNIM DOBRIMA U POETKU IZ
UVOZA, A KASNIJE KROZ DOMAU
PROIZVODNJU
MOGU GA PRIMENJIVATI SAMO VELIKE
ZEMLJE, SA DOVOLJNIM UNUTRANJIM
TRITEM I EFEKTIVNOM TRANJOM
PRIMER ZA OVAKAV RAZVOJ JE INDIJAKORIENJE PREDNOSTI EKONOMIJE
OBIMA UZ OBILATU POMO INTERVENCIJE
DRAVE
DRAVA IMA DIREKTNOG UPLIVA NA

INVESTIRANJE U NOVOOSNOVANA
PREDUZEA ZA PROIZVODNJU KAPITALNIH
DOBARA, AK I VRI UPRAVLJANJE U NJIMA
U POETNIM FAZAMA RADA
STVARA SE TZV. MEOVITA PRIVREDNA
STRUKTURA, ALI SA JASNIM
FAVORIZOVANJEM JAVNOG-DRAVNOG
SEKTORA
PRATILAC JAVNOG SEKTORA PO PRAVILU SU
GUBICI U POSLOVANJU KOJI SE POKRIVAJU
ILI IZ BUDETA (PUTEM POREZA) ILI
PRELIVANJEM (NEDOBROVOLJNIM!) IZ
PRIVATNOG SEKTORA, ODNOSNO IZ
NJEGOVE TEDNJE
FORSIRANJE INDUSTRIJSKE IZVOZNE

PROIZVODNJE
NAIN ZA PREVAZILAENJE PLATNOBILANSNIH OGRANIENJA U MANJE

RAZVIJENIM ZEMLJAMA
KAO PRETHODNA FAZA ESTO SE
PRIMENJUJE KONCEPT UVOZNE
SUPSTITUCIJE, ALI JE TA FAZA STROGO
VREMENSKI OGRANIENA I KONTROLISANA
VEOMA TEKI ZADACI ZA NACIONALNU
EKONOMIJU STOJE U REALIZACIJI OVOG
KONCEPTA (PRIMER SU J.KOREJA, SINGAPUR
I HONG KONG)
PREDNOSTI U ODNOSU NA UVOZNU

SUPSTITUCIJU SU:
KROZ OTVORENOST PRIVREDE ELIMINIE SE
NEEFIKASNA ALOKACIJA RESURSA, BRE SE I
POTPUNIJE ISKORIAVAJU KOMPARATIVNE
PREDNOSTI
DOLAZI DO REPRESIRANJA PLATA, ODNOSNO
NJIHOVOG SPORIJEG RASTA OD RASTA
PRODUKTIVNOSTI, TO JE SA STANOVITA
KONKURENTNOSTI JEDNE EKONOMIJE VEOMA
POELJNO
DOLAZI DO DALEKO BREG PORASTA
ZAPOSLENOSTI U IZVOZNOJ INDUSTRIJI,
RASPODELA DOHOTKA JE RAVNOMERNIJA,
JER SVE VEI BROJ DOMAINSTAVA
UESTVUJE U RAPSODELI STVORENIH
VREDNOSTI!
KONCEPT SE POKAZAO KAO NAJTEI, ALI SU I
NJEGOVI EFEKTI U SLUAJU USPEHA NAJVEI
STRATEGIJA ZELENE REVOLUCIJE
PRIMENJIVANA U VELIKIM I MNOGOLJUDNIM,

NERAZVIJENIM ZEMLJAMA SA OZBILJNIM
PROBLEMIMA U PREHRANJIVANJU
STANOVNITVA PRIMER KINA!
USPENO SPROVOENJE OVE STRATEGIJE
ZNAILO JE I IZLAZAK IZNAD LINIJE
SIROMATVA, ODNOSNO ELIMINISANJE
UMIRANJA OD GLADI
PO PRAVILU U OVAKVIM ZEMLJAMA NAJVEI
DEO STANOVNITVA IVI U RURALNIM
PODRUJIMA, A POLJOPRIVREDA JE
DELATNOST KOJA IMA NAJVANIJU ULOGU U
NACIONALNOJ EKONOMIJI
U RURALNIM PODRUJIMA IVI I DO 70%

UKUPNOG STANOVNITVA, UZ IZUZETNO
VISOKU STOPU PRIRODNOG PRIRATAJA I
VEOMA NISKU PRODUKTIVNOST
POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE
DODATNI PROBLEM JE NEPRAVILNA
RASPODELA OBRADIVOG ZEMLJITA NA
POETKU RAZVOJNOG PROCESA UZ
PRISUSTVO OGROMNOG BROJA
BEZEMLJAKIH DOMAINSTAVA
PONUDA VELIKOG BROJA NEKVALIFIKOVANIH
RADNIKA ZA RAD U POLJOPRIVREDI, KOJI
NEMAJU DRUGIH IZVORA PRIHODA
(SOPSTVENE ZEMLJE), NI KVALIFIKACIJA ZA
DRUGU VRSTU POSLA VODI OBARANJU
NADNICA
KAO PRVI KORAK NAJEE SE SPROVODI

AGRARNA REFORMA, ODNOSNO
ADMINISTRATIVNA PRERASPODELA
OBRADIVOG ZEMLJITA I NJEGOVO
DODELJIVANJE BEZEMLJAIMA
EFEKTI SPROVEDENIH REFORMI BILI SU
DALEKO OD OEKIVANIH, NIJE DOLO DO
UBRZANOG PORASTA DOHOTKA I
PROIZVODNJE
ZELENA REVOLUCIJA OTPOINJE NAKON
POKUAJA SA AGRARNOM REFORMOM, KROZ
ZAMENU INSTITUCIONALNIH PROMENA
TEHNIKIM PROMENAMA!
UVOENJE NOVIH,VISOKO RODNIH VRSTA
ITARICA I DRUGIH KULTURA ZNAAJNO U
KRATKOM ROKU PODIE POLJOPRIVREDNU
PROIZVODNJU
ULOGA DRAVE U OBUCI, IRENJU

INFORMACIJA, OBEZBEIVANJU POTREBNIH
INPUTA I IZGRADNJI PRATEE
INFRASTRUKTURE JE KLJUNA!
ZA ULAGANJA U INFRASTRUKTURU NISU
ZAINTERESOVANI KRUPNI ZEMLJOPOSEDNICI,
JER SU INVESTICIJE VISOKE, A PERIODI
AKTIVIZACIJE I OTPLATE DUGI
EFEKTI SE BRZO PRENOSE I U URBANI SEKTOR
EKONOMIJE KROZ PAD CENA PREHRAMBENIH
PROIZVODA
SPROVOENJE STRATEGIJE DOVODI DO
POBOLJANJA U RASPODELI DOHOTKA U
SMISLU PORASTA UEA SIROMANIH
SLOJEVA
STRATEGIJA REDISTRIBUCIJE
NASTALE SU 70-tih GODINA XX VEKA KAO

REAKCIJA NA UOENA POGORANJA U
RASPODELI DOHOTKA U (NE)RAZVIJENIM
ZEMLJAMA (AK PREKO 60% STANOVNITVA
POGORAVALO JE SVOJ POLOAJ U RASPODELI
DOHOTKA, TO ZNAI DA SU POSTAJALI
UGROENI I SREDNJI SLOJEVI DRUTVA)
RAZVOJNI MODEL KOJI SE NAJEE FORSIRA
U POETNIM FAZAMA RAZVOJA UTIE
DODATNO NA POGORANJA U RASPODELI
STVORENIH VREDNOSTI, JER SE SMATRA DA
JE DISTRIBUCIJA VIE U KORIST
NAJPREDUZIMLJIVIJIH SLOJEVA POELJNA
ANALIZE SCENARIJA VRENE SU U OKVIRU

CENTRA ZA ISTRAIVANJE RAZVOJA SVETSKE
BANKE. PET SCENARIJA:
STRATEGIJA LAISSEZ FAIRE KAO BAZNI,
POLAZNI NIVO
STRATEGIJA UPRAVLJANJA NADNICAMA
(NJIHOVIM ZAMRZAVANJEM I SL.) U SMISLU
FAVORIZOVANJA TEDNJE I UBRZAVANJA
STOPE RASTA, A NA RAUN DOHODAKA
SIROMANIH
REDISTRIBUCIJA POTRONJE NA NAIN DA SE
TOKOM 25 GODINA VRI PRERASPODELA 2%
UKUPNOG DOHOTKA OD BOGATIH KA
SIROMANIMA
SLINO KAO PRETHODNO SAMO SE VRI
REDISTRIBUCIJA U KORIST INVESTICIJA KOJE
SU U FUNKCIJI NAJSIROMANIJIH SLOJEVA
STRATEGIJA REDISTRIBUCIJE IMOVINE
NA ROK OD 40 GODINA STRATEGIJE

UPRAVLJANJA NADINCAMA I REDISTRIBUCIJE
POTRONJE IMAJU SLAB UTICAJ NA
POBOLJANJE POLOAJA NAJSIROMANIJIH
ANALIZA PRISTUPA KROZ PRERASPODELU I
TRANSFER INVESTICIJA POKAZALA JE DALEKO
BOLJE REZULTATE(RAST POTRONJE P.C.
SIROMANIH SLOJEVA ZA 23% IZNAD
OSNOVNOG SCENARIJA), ALI DOVODI I DO
PADA POTRONJE BOGATIH I SREDNJE KLASE
(ZA 17 I 19%)
SVE STRATEGIJE REDISTRIBUCIJE SU TEKO
OSTVARIVE, PRE SVEGA IZ POLITIKIH
RAZLOGA, JER DOVODE DO POGORANJA U
RASPODELI NA TETU SREDNJIH I BOGATIH
SLOJEVA, TO JE OKO 60-70% UKUPNOG
STANOVNITVA!
DRUGI OBLIK JE REDISTRIBUCIJA IMOVINE,

NAJEE ZEMLJITA
OVAKAV VID STRATEGIJE PODESAN JE SAMO
NA NISKIM, INICIJALNIM NIVOIMA PROCESA
RAZVOJA JEDNE EKONOMIJE, PRE ULASKA U
FAZU INTENZIVNOG RASTA PROIZVODNJE. NA
TAJ NAIN SE U STARTU VETAKI STVARAJU
PRIBLINO JEDNAKI USLOVI ZA SVE UESNIKE
U PROCESU.
SAMA STRATEGIJA BAZIRA SE NA SLEDEIM
ELEMENTIMA:
POETNA REDISTRIBUCIJA PROIZVODNIH
SREDSTAVA, PRE SVEGA OBRADIVOG ZEMLJITA
STVARANJE MREE LOKALNIH INSTITUCIJA KOJE E
OMOGUITI NAJIRE UEE STANOVNITVA U
PROCESU RAZVOJA
INVESTIRANJE U LJUDSKI KAPITAL, POSEBNO U

OBRAZOVANJE, ZDRAVSTVO I OSNOVNU
EKONOMSKU I SOCIJALNU INFRASTRUKTURU
OPREDELJENJE ZA RADNO INTENZIVNE
PROIZVODNJE, BILO DA SE RADI O IZVOZU
INDUSTRIJSKIH PROIZVODA ILI O
POLJOPRIVREDNOJ PROIZVODNJI
VISOKA DUGORONA STOPA RASTA
AGREGATNOG DOHOTKA PER CAPITA
NASUPROT IROKO RAIRENOM MILJENJU,

OVAKVE STRATEGIJE NE ZAHTEVAJU NITI
SUVIE VISOKU STOPU DOMAE TEDNJE,
NITI SUVIE RAZVIJEN I OBUHVATAN
DRAVNI SEKTOR PRIVREDE
SOCIJALISTIKE STRATEGIJE
NASUPROT SVIM OSTALIM ANALIZIRANIM

STRATEGIJAMA, OVE SE REALIZUJU U
DRUGAIJEM INSTITUCIONALNOM
AMBIJENTU NETRINOJ PRIVREDI!
IMOVINSKI ODNOSI SU REENI NA POTPUNO
DRUGAIJI NAIN ADMINISTRATIVNOBIROKRATSKOM INTERVENCIJOM
PLANSKI MEHANIZAM U RUKOVOENJU
PRIVREDOM - PREAMBICIOZNO POSTAVLJEN,
DOVEO JE DO SVE VEIH ODSTUPANJA
PLANIRANIH OD REALIZOVANIH VELIINA
ODLIKE:
FORSIRANJE TEKE INDUSTRIJE NA RAUN
POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE
ZAPOSTAVLJANJE LINE POTRONJE NA RAUN
INVESTICIJA I KOLEKTIVNE POTRONJE
NIZAK LINI I NESRAZMERNO VISOK KOLEKTIVNI
STANDARD STANOVNITVA
DALEKO JE VIE UEE INDUSTRIJE U STVARANJU
BDP-a I ZAPOSLENOSTI NEGO U TRINIM
PRIVREDAMA ISTOG NIVOA RAZVIJENOSTI
POSEBNU KARAKTERISTIKU SOCIJALISTIKIH

PRIVREDA PREDSTAVLJALA JE VRLO VISOKA
NEEFIKASNOST U KORIENJU
AKUMULACIJE (POSLEDICA LOE
USPOSTAVLJENIH SVOJINSKIH ODNOSA I SA TIME
POVEZANO IZOSTAJANJE STIMULA I SANKCIJA!)
SA DRUGE STRANE, ODLIKA JE IZUZETNO

NISKA STOPA PRIMENE TEHNIKOG PROGRESA
I INOVATIVNOSTI U TIM ZEMLJAMA
KAO POSLEDICA GORNJIH KARAKTERISTIKA,
DOLAZI DO OPADANJA PRODUKTIVNOSTI
INVESTICIJA, TO JE ZAHTEVALO JO VIU
STOPU INVESTIRANJA ZA ODRAVANJE
RELATIVNO VISOKE STOPE RASTA DOHOTKA.
TOKOM VREMENA SU ISCRPLJENE DALJE
MOGUNOSTI ZA RAST INVESTICIJA, TE JE
NEMINOVNO DOLO DO (DRASTINOG) PADA
PROIZVODNJE I DOHOTKA, POGOTOVO SA
OTVARANJEM TIH PRIVREDA PREMA SVETSKOM
TRITU
POSEBAN ASPEKT POSMATRANJA JE

POLITIKI SISTEM U KOME SE REALIZUJU
OVE STRATEGIJE TOTALITARAN,
JEDNOPARTIJSKI, SA VISOKIM NIVOOM
HIJERARHIJSKOG USTROJSTVA
UKUPAN POLITIKI I PRIVREDNI SISTEM
MORA SE POSMATRATI KAO PAKET...NIJE
MOGUE OTVORITI GA I IZ NJEGA IZVUI
SAMO ONO TO JE NAJATRAKTIVNIJE. TO JE
SVE ILI NITA, PA STOGA NIJE NI MOGUE
VREDNOVATI I PROSUIVATI O
SOCIJALISTIKIM PRIVREDAMA, A PRITOM
IGNORISATI SOCIJALISTIKI POLITIKI
SISTEM
KOMPARACIJA STRATEGIJA
PREMA KRITERIJUMU ALOKACIJE
RESURSA
DA LI SU RASPOLOIVI RAZVOJNI RESURSI U

POTPUNOSTI ISKORIENI?
DA LI JE STRUKTURA PROIZVODNJE KOJA JE
OSTVARENA OPTIMALNA?
KAO DVE NAJNEUSPENIJE STRATEGIJE

SA OVOG ASPEKTA MOGU SE OZNAITI
1. MONETARISTIKA (VISOKA STOPA NEZAPOSLENOSTI I
NIZAK STEPEN KORIENJA INSTALISANIH KAPACITETA)
2. SOCIJALISTIKA (VISOKA MAKROEKONOMSKA, ALI NISKA

MIKROEKONOMSKA EFIKASNOST MERENO KORIENJEM
KAPACITETA, CENE NE PREDSTAVLJAJU ODRAZ
RASPOLOIVOSTI RESURSA)
NAJUSPENIJA - OTVORENA PRIVREDA!
PREMA KRITERIJUMU TEDNJA, INVESTICIJE

I RAST:
DVA EKSTREMNA SLUAJA SU PONOVO
MONETARISTIKA I SOCIJALISTIKA STRATEGIJA
KOD MONETARISTIKE NEDOVOLJNA
AGREGATNA TRANJA POVEZANA JE SA NISKIM
NIVOOM TEDNJE I INVESTICIJA, A TO ZNAI I
NISKU STOPU RASTA PROIZVODNJE I DOHOTKA
SOCIJALISTIKE PRIVREDE GENERIU IZUZETNO
VISOKU STOPU TEDNJE, ALI SE ONA
NEEFIKASNO KORISTI
KAO NAJEFIKASNIJE PO OVOM KRITERIJUMU

MOGU SE NAVESTI STRATEGIJA BAZIRANA
NA RASTU IZVOZNOG SEKTORA INDUSTRIJE
I REDISTRIBUCIJA DOHOTKA UZ NAGLASAK
NA IZVOZNU PRIVREDU!
PREMA KRITERIJUMU UPRAVLJANJA

LJUDSKIM KAPITALOM-ZNAAJ OVOG
FAKTORA OGLEDA SE U SLEDEEM:
1. ZDRAVA I OBRAZOVANA POPULACIJA JE
PRIMARNI RAZVOJNI CILJ
2. LJUDSKI RESURS JE DIREKTAN INPUT U
PROIZVODNOM PROCESU
3. LJUDSKI KAPITAL JE KOMPLEMENTARAN
FAKTOR FIZIKOM KAPITALU
4. LJUDSKI KAPITAL JE NEIZOSTAVAN ZA
SPROVOENJE TEHNOLOKIH PROMENA
SOCIJALISTIKE STRATEGIJE SU
SUVERENO NADMONE PO OVOM
KRITERIJUMU
NAJLOIJE SU STRATEGIJE
INDUSTRIJALIZACIJE (INDIJA, BRAZIL)
PREMA KRITERIJUMU SIROMATVO I

NEJEDNAKOST
PRVI POKAZATELJ NIVO I STRUKTURA DRAVNE
POTRONJE NAJBOLJE SU SOCIJALISTIKE I
STRATEGIJA REDISTRIBUCIJE DOHOTKA, A
NAJLOIJE MONETARISTIKE STRATEGIJE
DRUGI POKAZATELJ RADNA INTENZIVNOST
IZABRANOG RAZVOJNOG MODELA NAJBOLJE SU
STRATEGIJE REDISTRIBUCIJE, ALI I ZELENE
REVOLUCIJE, A POTOM STRATEGIJA OTVORENE
PRIVREDE I IZVOZNO VOENE
INDUSTRIJALIZACIJE; NAJLOIJA JE OPET
MONETARISTIKA STRATEGIJA
TREI POKAZATELJ DISTRIBUCIJA I NIVO DOHOTKA
NAJBOLJI U SOCIJALISTIKOJ I
REDISTRIBUTIVNOJ STRATEGIJI, NAJLOIJI
PONOVO MONETARISTIKE STRATEGIJE
PREMA SAGLEDAVANJU ULOGE DRAVE U

RAZVOJNOM PROCESU PET OSNOVNIH
FUNKCIJA SAVREMENE DRAVE:
1. NORMALNI TROKOVI DRAVNE ADMINISTRACIJE
SUDSTVO, POLICIJA, VOJSKA, DIPLOMATIJA,
CENTRALNA BANKA, STATISTIKA
2. KAPITALNI IZDACI ZA EKONOMSKU I SOCIJALNU
INFRASTRUKTURU PUTEVI, LUKE, ENERGETIKA,
VODOSNABDEVANJE, KOLSTVO, ZDRAVSTVO
3. EKONOMSKA REGULACIJA PORESKO I
RAUNOVODSTVENO ZAKONODAVSTVO,
REGULACIJA POSLOVANJA BANAKA I BERZI,
INVESTICIJA, DEVIZNOG KURSA I SL.
4. TRANSFERNA PLAANJA PENZIJE, DEIJI
DODACI, DODACI ZA NEZAPOSLENE,
OBEZBEIVANJE ISHRANE I STANOVANJA ZA
NAJSIROMANIJE SLOJEVE I SL.
5. INVESTIRANJE U PROIZVODNJI SEKTOR

NAJEE KROZ JAVNA PREDUZEA U KRUPNOJ
INFRASTRUKTURI, FINANSIJSKIM
INSTITUCIJAMA I SL.
ULOGU DRAVE U NAJVEOJ MOGUOJ

MERI MINIMIZIRA MONETARISTIKA
(DOPUTA ULOGU DRAVE SAMO I ISKLJUIVO U DOMENU

NEOPHODNE ADMINISTRACIJE I TO SA TO NIIM
TROKOVIMA), A MAKSIMIZIRA
SOCIJALISTIKA STRATEGIJA (PODRAZUMEVA
U PUNOJ MERI ANGAOVANJE NA SVIH PET FUNKCIJA
DRAVE). IZMEU SE NALAZE: STRATEGIJA
OTVORENE PRIVREDE (NETO IRA ULOGA NEGO
KOD MONETARISTA, ODNOSNO PODRAZUMEVA I INVESTICIJE
U KRUPNU PRIVREDNU INFRASTUKTURU);STRATEGIJA
INDUSTRIJALIZACIJE (DALEKO IRA ULOGA DRAVE,
PONEKAD AK I DO NIVOA MAKROEKONOMSKOG
PLANIRANJA).
ZNAAJ INSTITUCIONALNIH
MEHANIZAMA ZA PRIVREDNI RAZVOJ
KRAJEM 80-tih GODINA XX VEKA DOLAZI DO

JAANJA KONCEPTA NIE NOVE
INSTITUCIONALNE EKONOMIJE
PRVO, NJOME SE OBJANJAVA ONO TO JE U
NEOKLASINOJ EKONOMSKOJ TEORIJI VRLO
ESTO NERAZJANJENO
DRUGO, NIE STAVLJA NA TAPET
OPRAVDANOST BEZGRANINOG VEROVANJA
U PERFEKTNOST I SNAGU TRINOG
MEHANIZMA
NIE SLEDI INJENICU DA SE OTKAZI TRITA,

KOJI SU NESPORNI, U MANJE RAZVIJENIM
ZEMLJAMA NAJBOLJE REAVAJU
USPOSTAVLJANJEM EFIKASNIH INSTITUCIJA
NIE TREBA DA DOPRINESE I TRAENJU
ODGOVORA NA DRUGO PITANJE: DA LI
POSTOJE OPTE VAEI MODELI RAZVOJA
KOJI SU NEIZBENI ZA SVE ZEMLJE NA PUTU
NJIHOVOG NAPREDOVANJA?
NIE POLAZI OD REALISTINIJE PREMISE O
TRITU DA SU INFORMACIJE KOJIMA
SUBJEKTI RASPOLAU NEKOMPLETNE I DA
SVAKA INDIVIDUA POSMATRA SVET OKO SEBE
NA SVOJ NAIN
GORNJA PREMISA NUNO UVODI U ANALIZU
POJAM TRANSAKCIONIH TROKOVA!
ZNAAJ NIE OGLEDA SE U TOME TO DOBRO

USPOSTAVLJEN SISTEM INSTITUCIJA ZNAI I
MOGUNOST OSTVARIVANJA VIIH STOPA
RASTA, BRE TEHNIKE PROMENE I VII NIVO
PRODEUKTIVNOSTI
SUPROTNO, STATINOST REGULATIVE I LOE
DEFINISANI VLASNIKI ODNOSI
OGRANIAVAJU EKONOMSKE AKTIVNOSTI
AKTIVNA ULOGA DRAVE U ZAKASNELIM
ZEMLJAMA U RAZVOJU JE KLJUNA, JER SE
TIME NADOMEUJE NEDOSTATAK
PREDUSLOVA ZA USPENO OKONANJE
INDUSTRIJALIZACIJE, ODNOSNO OMOGUAVA
SE HVATANJE KORAKA SA RAZVIJENIM SVETOM
(CATCHING-UP)
INSTITUCIJE SE SASTOJE IZ:

1. FORMALNIH PRAVILA (USTAV, ZAKONI I OSTALA
REGULATIVA)
2. NEFORMALNIH OGRANIENJA (KONVENCIJE,
NORME PONAANJA I SAMOPROKLAMOVANI
NAINI MEUSOBNOG OPHOENJA)
3. DEFINISANIH PRINUDNIH INSTRUMENATA ZA
PRIMENU PRVE DVE GRUPE
ORGANIZACIJE DEFINIEMO KAO GRUPE

INDIVIDUA OKUPLJENIH OKO DOSTIZANJA
ZAJEDNIKOG CILJA (TO SU: POLITIKA
TELA- STRANKE, REGULATORNE AGENCIJE;
EKONOMSKI SUBJEKTI KOMPANIJE, FARME,
SINDIKATI, ZADRUGE; DRUTVENE
ORGANIZACIJE CRKVE, KLUBOVI,
UDRUENJA; KAO I OBRAZOVNE USTANOVE)
PRAVILA I KARAKTERISTIKE
INSTITUCIONALNIH PROMENA:
1. U KONTINUITETU SE ODVIJAJU INTERAKCIJE
IZMEU INSTITUCIJA I ORGANIZACIJA U
REGULISANJU EKONOMSKE STVARNOSTI, PA I
KONKURENTNOSTI, TO JE KLJUNO ZA
INSTITUCIONALNE PROMENE
2. KONKURENCIJA PERMANENTNO PODSTIE
ORGANIZACIJE NA DODTNO USAVRAVANJE,
INVESTIRANJE U ZNANJE I VETINE KAKO BI
PREIVELI NA TRITU. VRSTE NOVIH ZNANJA
ODREUJU I MOGUNOST UTICAJA ORGANIZACIJA
NA PROMENE U INSTITUCIONALNIM
ARANMANIMA
3. INSTITUCIONALNI OKVIRI DIKTIRAJU VRSTE
ZNANJA I VETINA KOJE E IMATI NAJVIU
ISPLATIVOST NA TRITU
INSTITUCIONALNE PROMENE U SMISLU

ZAKONA, FORMALNIH REGULATIVA I SL. SU
RELATIVNO LAKO IZVODLJIVE
NEFORMALNA PRAVILA PONAANJA SE
MENJAJU DALEKO TEE I SPORIJE, JER SU
UKORENJENA DUBOKO U SVESTI POJEDINACA
I ORGANIZACIJA
EVOLUTIVNE vs REVOLUCIONARNE PROMENE?
POSTEPENOST I DRUTVENI DOGOVOR ILI
NASILNE PROMENE POD UTICAJEM
NEZADOVOLJNIH ORGANIZACIJA?
POZNATI SU U ISTORIJI POKUAJI VETAKOG
PRENOENJA (KOPIRANJA) TUIH
INSTITUCIONALNIH REENJA (PREPISIVANJE
USTAVA SAD!)
PRENOENJE FORMALNIH POLITIKIH I

EKONOMSKIH PRAVILA IZ USPENIH
ZAPADNIH ZEMALJA U NERAZVIJENE ILI
ISTOKO-EVROPSKE ZEMLJE NIJE DOVOLJAN
USLOV ZA DOBRE EKONOMSKE REZULTATE.
PRIVATIZACIJA NIJE PANACEA ZA
REAVANJE SLABIH EKONOMSKIH
PERFORMANSI
POLITIKE INSTITUCIJE BIE UTOLIKO
STABILNIJE AKO SU PODRANE OD STRANE
ORGANIZACIJA IJI JE INTERES NJIHOVA
TRAJNOST
UKOLIKO IZOSTANE PODRKA
INSTITUCIJAMA DOLAZI SE U SITUACIJU
NESTABILNIH POLITIKIH I EKONOMSKIH
TOKOVA, TO DOVODI DO IZOSTAJANJA
RAZVOJNIH PROCESA!
TRINI OTKAZI
KADA NASTAJU TRINI OTKAZI? SVAKI PUT KADA

SE NE STVORE POTREBNI I DOVOLJNI USLOVI ZA
DELOVANJE TRITA!
KLASINI UZROCI TRINIH OTKAZA SU:
1.
2.
3.
POSTOJANJE EKSTERNIH EKONOMIJA

POSTOJANJE JAVNIH DOBARA
IMPERFEKTNA INFORMISANOST UESNIKA NA TRITU
EKSTERNA EKONOMIJA POSTOJI SVAKI PUT

KADA SU PROIZVODNE FUNKCIJE DVA
AKTERA NA TRITU DIREKTNO POVEZANE.
TO ZNAI DA AKTIVNOSTI JEDNOG SUBJEKTA
IMAJU DIREKTNE POZITIVNE ILI NEGATIVNE
EFEKTE NA REZULTATE U FUNKCIONISANJU
DRUGOG SUBJEKTA!
PRIVATNI IZBOR RACIONALNOG POJEDINCA

NEE DOVESTI DO DRUTVENO
RACIONALNOG REZULTATA, PA E IZBOR SA
STANOVITA DRUTVA BITI NEEFIKASAN
REENJE SE NALAZI KROZ KOMPLEKS
IMOVINSKIH ODNOSA, TJ. PRAVILNO
POSTAVLJEN SISTEM ZATITE SVOJINE I
UGOVORA!!!
OSNOVNI MOTO U REAVANJU EKSTERNIH
EKONOMIJA JE - INTERNALIZACIJA
NEGATIVNIH EKSTERNALIJA, ODNOSNO ONAJ
KO PROIZVODI NEGATIVNE EFEKTE MORA DA
IH I SNOSI (PRIMER PPP U EKOLOGIJI
ZAGAIVA PLAA TROKOVE SVOG
ZAGAENJA)
JAVNA DOBRA DRUGI IZVOR OTKAZA

TRITA
JAVNO DOBRO JE ONO IJOM UPOTREBOM OD
STRANE JEDNOG KORISNIKA SE NE SMANJUJE
UPOTREBNA VREDNOST ZA DRUGE
KORISNIKE, ODNOSNO KORIENJE JAVNOG
DOBRA NIJE KOMPETITIVNO I
EKSKLUZIVISTIKO!
RACIONALNI POJEDINCI POKUAVAJU DA SE
PONAAJU KAO BESPLATNI KORISINICI
(FREE RYDERS) ELE DA KORISTE JAVNA
DOBRA U PUNOJ MERI, ALI BEZ SNOENJA
TROKOVA ZA NJIHOVO OBEZBEIVANJE!
TROKOVI OBEZBEIVANJA JAVNOG DOBRA

NISU TADA RAVNOMERNO RASPOREENI NA
SVE KORISNIKE
NESKLAD SE PREVAZILAZI EFIKASNOM
PORESKOM POLITIKOM, KAO I SISTEMOM
SANKCIJA I PODSTICAJA ZA KORISNIKE
JAVNIH DOBARA KOJI SE PONAAJU
DRUTVENO NEPOELJNO ILI KORISNO
TREI IZVOR OTKAZA JE NEPERFEKTNA
INFORMISANOST TO JE POSLEDICA
INJENICE DA POJEDINCI SVESNO BIRAJU
DA NE BUDU INFORMISANI, ALI DA TIME
UTEDE SREDSTVA ZA PRIBAVLJANJE
INFORMACIJA SA TRITA
SLABIJE INFORMISANI POTROAI PLAAJU

SKUPLJU CENU ZA ISTE PROIZVODE, PA ESTO
DOLAZI DO ODUSTAJANJA OD DALJE
POTRONJE KADA SE UTVRDI DA JE NJIHOVA
GRANINA KORIST NIA NEGO KOD DOBRO
INFORMISANIH POTROAA
REENJE JE KROZ PRIBAVLJENJE
INFORMACIJA OD POJEDINACA I/ILI MEDIJA
KOJI SLOVE ZA DOBRO INFORMISANE
KREATORI MILJENJA
DODATNI IZVOR NEINFORMISANOSTI JE
NEMOGUNOST PREDVIANJA TOKA
DOGAAJA U BUDUNOSTI REENJE JE
KROZ SISTEM OSIGURANJA OD RIZIKA!
NIE IMA POSEBNU VANOST U MANJE

RAZVIJENIM ZEMLJAMA KOJE NEMAJU MONU
I EFIKASNU DRAVU (NEMA ONOGA TO SE
OZNAAVA KAO GOOD GOVERNANCE)
NIE JASNO POKAZUJE DA POSTOJE TRINE
IMPERFEKTNOSTI KOJE ZAHTEVAJU
ANGAOVANJE EFIKASNE DRAVE ZA
POBOLJANJE ALOKACIJE RASPOLOIVIH
RESURSA
INSTITUCIONALNE PROMENE KOJE NASTAJU
POD UTICAJEM INICIJATIVA UNUTAR SISTEMA
MOGU BITI SAMO EVOLUTIVNE. EKSTERNO
NAMETNUTE PROMENE SU DALEKO BRE
OSNOVNE RAZVOJNE FUNKCIJE

DRAVE DANAS SU:
1.
2.
3.
4.
POSTIZANJE I ODRAVANJE
MAKROEKONOMSKE STABILNOSTI
PRERASPODELA STVORENOG DOHOTKA U
KORIST SIROMANIH I UGROENIH
GRUPA U DRUTVU
ISPRAVLJANJE TRINIH OTKAZA
POTPOMAGANJE HVATANJA KORAKA SA
SAVREMENIM PRIVREDAMA (CATCHINGUP)
PONAANJE DRAVE
UPOTREBA INSTITUCIONALNIH INSTRUMENATA
MINIMALNA
UPOTREBA
PODSTICAJNIH
INSTRUM.
MINIMALNA
NISKA
VISOKA
REGULISAN
MEHANIZAM CENA
EFIKASNA
ZATITA PRIV.
SVOJINE VISOKA
SELEKTIVNA
ZATITA
EFIKASNA
MAKSIMALNA
ZATITA
PRIVATNE
SVOJINE
NISKA
NARUEN
CENOVNI
MEHANIZAM
VISOKO
BIROKRATIZOVAN
SISTEM
CENTRALNO
PLANIRANJE
MAKSIMALNO
DRAVNO
VLASNITVO
MAKSIMALNA
GORNJI LEVI KVADRANT KARAKTERISTIAN JE

ZA VISOKO RAZVIJENE TRINE PRIVREDE
DONJI DESNI KVADRANT JE (BIO)
KARAKTERISTIAN ZA BIVE KOMUNISTIKESOCIJALISTIKE PRIVREDE
GORNJI DESNI KVADRANT SU TIPINO
DRAVE BLISKOG ISTOKA I LATINSKE
AMERIKE
DONJI LEVI KVADRANT JE TIPIAN ZA
NOVOINDUSTRIJALIZOVANE ZEMLJE KAO
J.KOREJA, TAJVAN, SINGAPUR I HONG KONG
INTERVENCIJA DRAVE PUTEM

AKTIVNE INDUSTRIJSKE POLITIKE
SELEKTIVNA, VEOMA VISOKA ZATITA

ODABRANIH PODSEKTORA, ALI NA TANO
ODREENI VREMENSKI ROK
OBIMNA AKTIVNOST NA PLANU
INSTITUCIONALNIH INSTRUMENATA KOJI
MAKSIMIZIRAJU PRILIV ZNANJA KOD
EKONOMSKIH SUBJEKATA, ALI I MINIMIZIRAJU
BIROKRATSKE PREPREKE RAZVOJU
IZBEGAVANJE SDI OSIM U SLUAJEVIMA
PRIBAVLJANJA NEDOSTAJUIH ZNANJA I
TEHNOLOGIJA
DISKRIMINATORNA INSTITUCIONALNA
POLITIKA KOJA FAVORIZUJE STVARANJE I
FUNKCIONISANJE GIGANTSKIH
KONGLOMERATA
MESTO I ULOGA SAVREMENOG

PLANIRANJA
POZITIVNA ULOGA PLANIRANJA U MANJE

RAZVIJENIM ZEMLJAMA ZBOG:
1. UBLAAVANJA INFORMACIONE IMPERFEKTNOSTI
KROZ DISEMINACIJU INFORMACIJA KOJE SE SVE
NESELEKTIVNO STAVLJAJU NA RASPOLAGANJE
UESNICIMA NA TRITU
2. IDENTIFIKOVANJA SEKTORA I OBLASTI LJUDSKIH
AKTIVNOSTI U KOJIMA DOLAZI DO
NAJDRASTINIJIH TRINIH OTKAZAPREVAZILAENJE KROZ OBUKU I EDUKACIJU NA
PLANU REGIONALNOG RAZVOJA I ZATITE IVOTNE
SREDINE
3. NEOPHODNOSTI KOORDINACIJE IZMEU
MAKROPOLITIKA I JAVNIH INVESTICIJA U OBLASTI
PRIRODNIH MONOPOLA I JAVNIH DOBARA, KAO I
PODRKE AKTIVNOJ INDUSTRIJSKOJ POLITICI U
CILJU PODSTICANJA DINAMIKIH KOMPARATIVNIH
PREDNOSTI
ULOGA KAPITALA U PROCESU

RAZVOJA
KAPITAL KAO OUTPUT U PRETHODNOM I

INPUT U NAREDNOM PROIZVODNOM
PROCESU (RAZLIKOVANJE TOKOVA I FONDOVA)
TRI NAJVANIJE KATEGORIJE KAPITALNIH
DOBARA SU:
1. PROIZVODNA OPREMA (MAINE, ALATI I SL)
2. GRAEVINSKI OBJEKTI (HALE, KANCELARIJE,
STAMBENE ZGRADE, PUTEVI, PRUGE...)
3. ZALIHE
VREDNOST KAPITALNIH DOBARA ODREENA

JE MOGUNOU PROIZVODNJE
POTRONIH DOBARA
RAZLIKOVANJE TRI KATEGORIJE KAPITALA:
FIZIKI KAPITAL
LJUDSKI KAPITAL
PRIRODNI KAPITAL
NEDOSTATAK KAPITALA (DEFICITARNOST)

KAO OSNOVNO RAZVOJNO OGRANIENJE
SVE VIE SE U MANJE RAZVIJENIM
EKONOMIJAMA UVIA DA JE DEFICITARAN I
LJUDSKI KAPITAL, A NE SAMO FIZIKI!!!
DVA KLJUNA PITANJA SU:
1. KAKO SE UVEAVA FIZIKI KAPITAL?
2. KOJI SU IZVORI NJEGOVOG RASTA?
ODGOVORI SU:KAPITAL SE UVEAVA

PROCESOM INVESTIRANJA, DOK JE SA
MAKROEKONOMSKOG STANOVITA OSNOVNI
IZVOR INVESTICIJA TEDNJA!!!
POGRENO BI BILO ZAUZETI NEDVOSMISLENI

STAV DA JE FIZIKI KAPITAL KLJU USPENOG
PRIVREDNOG RAZVOJA. PORED SAMOG
KAPITALA, NEOPHODNO JE POSMATRATI I
EFIKASNOST INVESTICIJA, ODNOSNO
EFIKASNOST UPOTREBE AKUMULIRANOG
KAPITALA
EFIKASNOST INVESTICIJA RAUNAMO KAO
ODNOS OSTVARENE STOPE RASTA
PROIZVODNJE I DOHOTKA PREMA STOPI
UEA INVESTICIJA U RASPODELI BDP-a
(AKO JE STOPA RASTA BDP 7%, A UEE
INVESTICIJA U RASPODELI 31%,
EFIKASNOST INVESTICIJA JE 7/31= 23%)
ANALIZE REZULTATA RAZVOJA U PROLOSTI

POKAZUJU DA JE KAPITAL DALEKO ZNAAJNIJI
RAZVOJNI FAKTOR NA NIIM NIVOIMA
RAZVOJA, DOK NA VIIM NIVOIMA PRIMAT
PREUZIMA GLOBALNA PRODUKTIVNOST
FAKTORA TFP
U ZUR NE POSTOJI ODGOVARAJUA
TEHNOLOKA INTELIGENCIJA TO
OGRANIAVA USVAJANJE SAVREMENIH
TEHNOLOGIJA
UPRAVLJANJE INVESTICIJAMA JE CENTRALNA
POLUGA POLITIKE DUGORONOG RASTA I
RAZVOJA JEDNE EKONOMIJE
EFIKASNA ALOKACIJA KAPITALA JE KLJUNO
POVEZANA SA POSTOJANJEM I
DIVERSIFIKOVANOU TRITA KAPITALA
ZNAAJ KAPITALA KAO FAKTORA

RASTA I RAZVOJA 1960-90
KAPITAL
73
RAD
28
TFP
0
IST.AZIJA
57
16
28
LAT.AMERIKA
67
30
JU.AZIJA
67
20
14
SVE ZUR
65
23
14
FRANCUSKA
NEMAKA
27
23
-5
-10
78
87
JAPAN
36
59
V.BRITANIJA
SAD
27
23
-5
27
78
50
AFRIKA
AS-AD MODEL
KRETANJE AGREGATNE PROIZVODNJE KAO

FUNKCIJE CENA GRAFIKI REPREZENTUJE
U EKONOMSKOJ TEORIJI JO NEMA
JEDINSTVENOG STAVA PO PITANJU OPTEG
IZGLEDA KRIVE AGREGATNE PONUDE
DRUGA KOMPONENTA ODNOSI SE NA OBLIK
KRIVE AGREGATNE TRANJE
AD=C+I+G+X
C= POTRONJA INSTITUCIONALIZOVANOG
SEKTORA STANOVNITVA
I= INVESTICIONA POTRONJA
G= JAVNA POTRONJA
X= IZVOZ, TJ. TRANJA SEKTORA
INOSTRANSTVA
NAGIB AD KRIVE ILUSTRUJE PROMENU

AGREGATNE TRANJE KAO POSLEDICU PROMENE
OPTEG NIVOA CENA AD= f(P); dAD/dP<0
NEGATIVAN NAGIB AD KRIVE
P
AD3 AD4
P4
AS
P3
AD1
AD2
P2
P1
Y1
Y2
Y 3 Y4
TRANSLACIJA KRIVE
AGREGATNE TRANJE IZ
AD1 U AD2 ODGOVARA
LOGICI KEJNSIJANSKE
TEORIJE I IMA ZA
POSLEIDCU RELATIVNO
IZRAENI RAST
PROIZVODNJE I
MINIMALNI RAST CENA.
SUPROTNO, POMERANJE
IZ AD3 U AD4 TO
ODGOVARA KLASINOJ
TEORIJI REZULTIRA
VISOKIM RASTOM CENA
I MINIMALNIM
POVEAVANJEM
PROIZVODNJE.
IS-LM MODEL
U CENTRU PANJE OVOG MODELA JE ISTOVREMENO

POSTIZANJE RAVNOTEE NA TRITU DOBARA (IS) I
TRITU NOVCA (LM)
POTREBNO JE ODREDITI TAKE KOJE SPAJAJU
VELIINE TRINIH KAMATNIH STOPA R I BRUTO
DOMAEG PROIZVODA Y PRI KOJIMA SE POSTIE
ISTOVREMENA RAVNOTEA NA ROBNOM I
NOVANOM TRITU
U SVIM TAKAMA KRIVE IS POSTOJI JEDNAKOST
INVESTICIJA I TEDNJE (U ZATVORENOJ PRIVREDI
I=Y-C, ODNOSNO S=Y-C=I). INVESTICIONA TRANJA
JE OPADAJUA FUNKCIJA KAMATNE STOPE
I= I(R);
dI / dR < 0
IS KRIVA IMA NEGATIVAN NAGIB, TO JE

POSLEDICA INJENICE DA VISOKE
KAMATNE STOPE USLOVLJAVAJU
OPADANJE INVESTICIONIH AKTIVNOSTI I
NIZAK NIVO PROIZVODNJE, DOK NIZAK
NIVO PROIZVODNJE POSLEDINO ZNAI
RELATIVNO SKROMNU TEDNJU
STANJE NA TRITU NOVCA LM:
TRANJA NOVCA SASTOJI SE IZ DVE KOMPONENTE
L1 TRANJA ZA NOVCEM KAO PROMETNIM SREDSTVOM

L2 TRANJA ZA NOVCEM KAO PEKULATIVNIM
SREDSTVOM
L1 JE U FUNKCIJI DOHOTKA L1=L(Y)

L2 JE DETERMINISANA VISINOM KAMATNE
STOPE L2= L(R)
USLOV RAVNOTEE NA NOVANOM TRITU

JE:
M/P = L1(Y) + L2(R)
PRI EMU JE M=KOLIINA NOVCA U
OPTICAJU, A P=NIVO CENA
TOTALNIM DIFERENCIRANJEM DOBIJAMO
(dL1/dY)* dY + (dL2/dR)* dR = 0
TO ZNAI DA PORAST Y ZA 1 USLOVLJAVA
RAST TRANSAKCIONE TRANJE ZA NOVCEM U
IZNOSU dL1/dY JEDINICA; UKOLIKO OVAJ
IZNOS POMNOIMO SA PROIZVOLJNIM
UVEANJEM BDP ZA dY JEDINICA DOBIEMO
POVEANJE TRANSAKCIONE TRANJE ZA
NOVCEM. ANALOGNO JE KOD PORASTA
SPEKULATIVNE TRANJE ZA NOVCEM!
GRAFIKA PREZENTACIJA IS-LM MODELA
R
LM
IS
PRESEK IS I LM KRIVE
REPREZENTUJE STANJE U
PRIVREDI KOJE
ODGOVARA
ISTOVREMENOJ
RAVNOTEI NA TRITU
DOBARA (IS) I NOVCA
(LM)
LM KRIVA IMA POZITIVAN
NAGIB TO UPUUJE NA
STAV PO KOME RAST
NOVANE PONUDE U
KRATKOM ROKU IMA
POZITIVAN UTICAJ NA
KRETANJE BDP-a
FINANSIRANJE PRIVREDNOG
RAZVOJA
NACIONALNA TEDNJA KADA GOVORIMO O

USLOVIMA ZATVORENE PRIVREDE TO JE
JEDINI IZVOR FINANSIRANJA RAZVOJA,
OSIM PRIMARNE EMISIJE (INFLATORNE
POSLEDICE)
EKSTERNI IZVORI U USLOVIMA OTVORENE
PRIVREDE DODATNI IZVOR FINANSIRANJA
RAZVOJA KOJI OMOGUAVA VII NIVO
INVESTICIJA OD OSTVARENE DOMAE
TEDNJE
NACIONALNA TEDNJA
RAZLIKOVANJE INSTITUCIONALNIH
SEKTORA MAKROEKONOMIJE U SMISLU
NJIHOVOG ODNOSA PREMA TEDNJI
TEDNJA DOMAINSTAVA
(PO PRAVILU JE UVEK POZITIVAN
SEKTOR)
TEDNJA KORPORACIJA
(PO PRAVILU JE NEGATIVNA, ODNOSNO VEE
JE ZADUENJE KORPORACIJA NA
FINANSIJSKOM TRITU OD TEDNJE NA
NJEMU)
TEDNJA DRAVE
(AKO JE NEGATIVNA BUDETSKI
KUMULIRANO JAVNI DUG)
DEFICIT,
INSTITUCIONALIZOVANI SEKTORI NACIONALNE EKONOMIJE

SEKTOR
OSNOVNE FUNKCIJE
OSNOVNI IZVORI
DOHOTKA
POSLOVNI
NEFINANSIJSKI
PROIZV.DOBARA I NEFIN.
TR.USLUGA
PRIMANJA OD PRODAJE
PROIZVODA
FINANSIJSKI
FINANSIJE,PRIKUPLJANJE I
RASPODELA
RASPOL.FONDOVA,OSIGURANJ
E
FONDOVI OD DEPOZITA I
KAMATA; UGOVORNE
PREMIJE
DRAVA
NETR.USLUGE ZA
KOLEKT.POTRONJU,
PRERASPODELA DELA NAC.
DOHOTKA
OBAVEZNI NAMETI U
DRUGIM SEKTORIMA
PRIMLJENI (IN)DIREKTNO
NEPROFITNE
NETRINE USLUGE ZA
ORGANIZACIJE KOJE POSEBNE GRUPE POTROAA
VRE USLUGE
DOMAINSTVIMA
DOBROVOLJNI DOPRINOSI
DOMAINSTAVA I DOHODAK
OD SVOJINE
DOMAINSTVA
ZARADE ZAPOSLENIH,
DOHODAK OD SVOJINE,
TRANSFERI
PRIMANJA OD PRODAJE
ROBE I USLUGA
KAO
POTROAI
KAO
PREDUZETNICI
INOSTRANSTVO
POTRONJA
PROIZV.DOBARA I
NEFIN.TR.USLUGA
NEMA OSN. FUNKCIJU ILI GLAVNE IZVORE DOHOTKA
KRUNI TOK AKTIVNOSTI U OTVORENOJ EKONOMIJI

PLAANJA ZA ROBU I USLUGE
ROBA I USLUGE
POREZI
POREZI
USLUGE DRAVE
USLUGE DRAVE
DOMAINSTVAFAKTORI PROIZV.
PLAANJA ZA FAKTORE
DRAVA
PREDUZEA
ROBA I USLUGE
PLAANJA ZA ROBU I USLUGE
FAKTORI PROIZVODNJE
PLAANJA ZA FAKTORE PROIZVODNJE
NETO IZVOZ
INOSTRANSTVO
PLAANJA ZA NETO IZVOZ
FINANSIRANJE RAZVOJA DOMAOM

TEDNJOM
KLASINA KOLA EKONOMSKE MISLIFINANSIRANJE INVESTICIJA (RAZVOJA)

ODVIJA SE ISKLJUIVO IZ NERADNIH
DOHODAKA PROFITA I RENTE
KEJNSOVA KOLA SVI MIKROEKONOMSKI
SUBJEKTI SVOJOM TEDNJOM DOPRINOSE
UVEANJU PROIZVODNIH FONDOVA
U VEINI MANJE RAZVIJENIH ZEMALJA
DALEKO NAJVEI PROBLEM JE NEDOVOLJAN
OBIM DOMAE TEDNJE. STOPA NACIONALNE
TEDNJE U ZNAAJNOM STEPENU JE
DETERMINISANA VELIINOM BDP-a p.c.
POSTOJE I DRUGI RAZLOZI ZBOG KOJIH

STOPA NACIONALNE TEDNJE MOE BITI
NISKA - NEDOSTATAK ILI NERAZVIJENOST
PRIVREDNOG, A POSEBNO FINANSIJSKOG
SISTEMA
SAD
JAPAN
NEMAKA
BRITANIJA KANADA
BRUTO
DOM.
TEDNJA
16,3
31,6
22,5
16,6
20,7
JAVNA
TEDNJA
-2,1
4,9
2,0
0,1
-1,6
PRIVATNA
TEDNJA
18,5
26,8
20,5
16,4
22,2
USLOVI RAVNOTEE U ZATVORENOJ

PRIVREDI
Y= C + I + G
FINALNA UPOTREBA GDP ILI GNP
Y-(C+G) =I
LEVA STRANA IZRAZA JE UKUPNA

DOMAA TEDNJA
USLOV MAKROEKONOM. RAVNOTEE:
S=I; S= SP + Sg
UKUPNA TEDNJA SE SASTOJI IZ PRIVATNE

TEDNJE SP I JAVNE TEDNJE Sg
SREIVANJEM I ZAMENOM DOBIJAMO IZRAZ:
S=Y-T-C=(C+I+G)-T-C;
S+T=G+I
OVAJ IZRAZ GOVORI O RELACIJI IZMEU

PRIVATNIH I JAVNIH FINANSIJA
ULOGA UKUPNE NACIONALNE TEDNJE
JE DA FINANSIRA UKUPNA
INVESTICIONA ULAGANJA, A SVRHA
POREZA JE FINANSIRANJE JAVNIH
IZDATAKA
TEDNJA DOMAINSTAVA
OSNOVNI IZVOR FINANSIRANJA RAZVOJA U

RAZVIJENIM TRINIM PRIVREDAMA
DOMAINSTVA RASPOLAU PRIHODIMA I OD
RADA I OD VLASNITVA
VELIINU TEDNJE DOMAINSTAVA
OPREDELJUJE: NIVO RASPOLOIVOG
DOHOTKA, PRILIV KAPITALA, INFLACIJA,
BUDETSKI DEFICIT, REALNA KAMATNA STOPA
VEA POTRONJA U SADANJOSTI ZNAI I
MANJU POTRONJU U BUDUNOSTI!
RASPOLOIVI DOHODAK = DOHODAK KOJI
OSTAJE DOMAINSTVU PO PLAANJU POREZA
I OBAVEZA DRAVI!!!
TRI SU RAZLOGA ZBOG KOJIH SE VEA

BUDUA VELIINA IZJEDNAAVA SA
SADANJOM:
1. SADANJA POTRONJA VIE VREDI OD
BUDUE, PA SE STOGA BUDUOJ PRIDODAJE
I IZNOS NAGRADE ZA TEDLJIVOST U VIDU
VEEG OBIMA POTRONJE U BUDUNOSTI
2. SADANJA POTRONJA JE SASVIM IZVESNA,
DOK JE BUDUA NA OSNOVU TEDNJE
NEIZVESNA I NIJE SIGURNO DA E SE
OSTVARITI
3. SVAKA TEDNJA PRETPOSTAVLJA
PROMILJENU INVESTICIONU UPOTREBU
DOMAINSTVO BIRA ONOG KOME E
POVERITI SVOJU TEDNJU, TJ. KO E MU
DATI NAJVEI PRINOS SA TO MANJOM
NEIZVESNOU!
TEDNJA DRAVE
DVA OSNOVNA IZVORA JAVNE TEDNJE:

VIAK BUDETSKIH PRIHODA (BUDETSKI
SUFICIT)
TEDNJA JAVNIH PREDUZEA
VEOMA RETKO SE SLOBODNA SREDSTVA

DRAVE PLASIRAJU PRIVATNOM SEKTORU
PRIVREDE NA KOMERCIJALNOJ OSNOVI, VE
SE KORISTE ZA FINANSIRANJE INVESTICIJA
OD STRANE DRAVE U RAZNE PROJEKTE
PODIZANJE PRIHODA DRAVE ILI KROZ
POVIENJE PORESKE STOPE ILI KROZ
IRENJE PORESKE OSNOVICE
TEDNJA PREDUZEA U JAVNOM SEKTORU

JE VEOMA SKROMNA, AK I U
NAJRAZVIJENIJIM EKONOMIJAMA
TRI TIPA JAVNIH PREDUZEA:
1. PREDUZEA POD UPRAVOM RESORNOG
MINISTARSTVA (PTT,ELEZNICA,EPS...)
2. PREDUZEA SA ZAJEDNIKIM PORTFELJOM AKCIJA,
GDE DRAVA NA OSNOVU SVOG VLASNITVA IMA
KONTROLNU FUNKCIJU I UTICAJ NA POSLOVANJE
3. JAVNE KORPORACIJE KOD KOJIH JE REPREZENTENT
DRAVE NA KLJUNIM MENADERSKIM POLOAJIMA
ESTO DRAVA TEDNJU GRAANA NE

USMERAVA NA FINANSIRANJE RAZVOJA,
VE JE KORISTI ZA NAJRAZLIITIJE OBLIKE
NAGRAIVANJA SVOJIH ISTOMILJENIKA
FUNKCIJE POTRONJE
KEJNSOVA FUNKCIJA
POTRONJE
TEORIJA RELATIVNOG DOHOTKA
TEORIJA IRVINGA FIERA
HIPOTEZA IVOTNOG CIKLUSA
TEORIJA POTRONJE MILTONA
FRIDMANA
KEJNSOVA FUNKCIJA POTRONJE
PRETPOSTAVKE:
1. RAST POTRONJE SA RASTOM DOHOTKA
2. PROSENA SKLONOST POTRONJI SE
SMANJUJE SA RASTOM DOHOTKA
3. KLJUNA DETERMINANTA TEDNJE JE
DOHODAK, A NE VISINA KAMATNE STOPE
4. NEMA AUTOMATSKOG USPOSTAVLJANJA
JEDNAKOSTI IZMEU TEDNJE I
INVESTICIJA; TO JE GLAVNI UZRONIK
NESTABILNOSTI KAPITALISTIKE TRINE
EKONOMIJE
RAZLIKOVANJE VELIINE AUTONOMNE

POTRONJE
KEJNS UZIMA INVESTICIJE KAO KREATORA
AKUMULACIJE; PORAST INVESTICIJA
USLOVLJAVA UVEAVANJE PROIZVODNJE U
IZNOSU VEEM OD INICIJALNOG RASTA
INVESTICIJA EFEKAT AKCELERATORA I
MULTIPLIKATORA
C= a + cY
a- veliina autonomne potronje (a>0)
c- granina sklonost potronji MPC (0<c<1)
Prosena sklonost potronji APC:
C/Y= a/Y + c
VELIINU NACIONALNOG DOHOTKA Y MOEMO

IZRAZITI KAO Y=C+I (UKOLIKO
APSTRAHUJEMO JAVNU POTRONJU I
PRETPOSTAVIMO AUTARHINU PRIVREDU).
ZAMENOM C KAO KEJNSOVE FUNKCIJE
POTRONJE DOBIJAMO:
Y=a+cY+I ili Y-cY = a+I
Y(1- c) =a+I ili
Y=(1/1-c)*a + (1/1-c)*I
C= (1/1-c)*a + (c/1-c)*I
1/1-c NAZIVA SE MULTIPLIKATOR
INVESTICIJA
PARADOKS TEDLJIVOSTI
PARADOKS JE MOGU SAMO POD PRETPOSTAVKOM

NEPOTPUNE ZAPOSLENOSTI FAKTORA PROIZVODNJE
U TAKVIM USLOVIMA RAST SKLONOSTI TEDNJI
ZNAI ISTOVREMENO SMANJENJE SKLONOSTI
POTRONJI
SMANJENJE AGREGATNE TRANJE, ZBOG SMANJENE
POTRONJE DOMAINSTAVA, ZNAI NEMOGUNOST
DA PROIZVOAI DOBARA ZA OVAJ SEKTOR
REALIZUJU SVOJU PRODUKCIJU
NEREALIZOVANA PROIZVODNJA DESTIMULATIVNO
DELUJE NA PRIVREDNU AKTIVNOST USLED EGA
DOLAZI DO SMANJENJA VREDNOSTI NACIONALNOG
DOHOTKA
PROIZILAZI DA JE PAD PRIVREDNE

AKTIVNOSTI POSLEDICA RASTUE
SKLONOSTI TEDNJI!!!
TEORIJA RELATIVNOG DOHOTKA
ANALIZA PONAANJA KEJNSOVE

FUNKCIJE POTRONJE U PRAKSI JE
POKAZALA DA ONA VAI SAMO U
KRATKOM ROKU, A NE I U DUGIM
VREMENSKIM PERIODIMA
RAZLIKUJE DUGI I KRATKI ROK
UVAAVA DEMONSTRACIONI EFEKAT ILI
EFEKAT UGLEDANJA
U KRATKOM ROKU POTRONJA JE
REZULTAT RASPOLOIVOG DOHOTKA +
TEDNJE IZ PRETHODNOG PERIODA
USLED DELOVANJA EFEKTA UGLEDANJA,

PODJEDNAKO POVEANJE DOHOTKA SVIH
DOMAINSTAVA NEMA NIKAKVOG UTICAJA
NA PROMENU PROSENE SKLONOSTI
TEDNJI I PROSENE SKLONOSTI POTRONJI
NA NIVOU NACIONALNE EKONOMIJE
U ELJI DA SE OUVA DOSTIGNUTI NIVO
STANDARDA, DOMAINSTVO E POVEATI
UEE POTRONJE U (NEPROMENJENOM)
DOHOTKU, ODNOSNO POVEAE PROSENU
SKLONOST POTRONJI
U KRATKOM ROKU DOLAZI DO IZOSTAJANJA
PRILAGOAVANJA NIVOA POTRONJE PREMA
PROMENAMA U NIVOU RASPOLOIVOG
DOHOTKA
TEORIJA IRVINGA FIERA
POJEDINCI-DOMAINSTVA PRILIKOM
DONOENJA ODLUKE TEDNJA vs POTRONJA
VRE SUPROTSTAVLJANJE SADANJE SA
BUDUIM KORISTIMA
TEDNJA SE POSMATRA SAMO KAO ODLOENA
POTRONJA (SREDSTVO ZA OPTIMALNO
RASPOREIVANJE POTRONJE U VREMENU)
KLJUNA DETERMINANTA NIVOA TEDNJE I
POTRONJE JE VELIINA DOHOTKA U TOKU
CELOG IVOTA POJEDINCA
KONCEPT INTERTEMPORALNE POTRONJE
POKAZUJE NAM DA DOMAINSTVO MOE
TROITI VIE NEGO TO PRIHODUJE U
TEKUEM PERIODU
HIPOTEZA IVOTNOG CIKLUSA
VELIINA DOHOTKA POJEDINCA JE

PROMENLJIVA TOKOM IVOTNOG VEKA (TRI
PODPERIODA)
TEDNJA OMOGUAVA PRERASPODELU
DOHODAKA POTROAIMA IZ PERIODA U
KOJIMA JE DOHODAK VISOK U PERIODE U
KOJIMA JE ON NIZAK
KLJUAN TRENUTAK U IVOTU POJEDINCA JE
ODLAZAK U PENZIJU I PRESTANAK
EKONOMSKI AKTIVNOG IVOTA
ZNAAJAN FAKTOR TEDNJE JE STAROSNA
STRUKTURA STANOVNITVA
KONST. ODNOS BOGATSTVO/DOHOD.=
KONST. ODNOS POTRONJA/DOHODAK
HIPOTEZA IVOTNOG CIKLUSA ii

MAKROEKONOMSKA FUNKCIJA POTRONJE:
C= (1/T)W+ (R/T)Y
= PRETPOSTAVLJENE PREOSTALE GODINE IVOTA
R = BROJ GODINA DO ODLASKA U PENZIJU
W = IMOVINA BOGATSTVO
Y = DOHODAK
PRIMER: T=50, R=30
C=0,02W+0,6Y
TO ZNAI DA SVAKA DODATNA JEDINICA
GODINJEG DOHOTKA UVEAVA POTRONJU ZA 0,6
NOVANIH JEDINICA, A SVAKA DODATNA JEDINICA
BOGATSTVA UVEAVA POTRONJU ZA 0,02
NOVANE JEDINICE GODINJE
F-ja POTRONJE FRIDMANA
PERMANENTNI I TRANZITORNI DOHODAK

Y = Yp+Yt
STALNI I POVREMENI IZVORI DOHOTKA
PERMANENTNI DOHODAK JE DEO DOHOTKA

KOJI E SE PREMA OEKIVANJA LJUDI
ZADRATI I U BUDUNOSTI, A TRANZITORNI
DOHODAK JE PLOD SLUAJNIH,NEOEKIVANIH
I POVREMENIH DOGAAJA
POTRONJA JE PROPORCIONALNA SAMO
PERMANENTNOM DOHOTKU
C= kYp ; 0<k<1; k faktor proporcionalnosti
PROS.SKLONOST POTRO.C/Y= kYp/Y
UKOLIKO JE PROMENA DOHOTKA NA VIE

EVIDENTNO KRATKOTRAJNOG I
NEPONOVLJIVOG KARAKTERA, ZNAAJAN DEO
OVOG DOHOTKA E BITI UTEEN, TO SE NE
BI DESILO KADA BI ON IMAO TRAJNI
KARAKTER
TRANZITORNI DOHODAK SE NAJVEIM DELOM
USMERAVA NA TEDNJU, ODNOSNO IZNOS
POTRONJE JE PERMANENTNA VELIINA
PROSENA SKLONOST POTRONJI ZAVISI OD
ODNOSA PERMANENTNOG I TEKUEG
DOHOTKA. KADA DRUGI PREMAI PRVI,
VELIINA MPC OPADA I OBRNUTO
POTRONJA ZAVISI OD OEKIVANJA I U
SKLADU SA NJIMA SE MENJA
NACIONALNA TEDNJA ZAVISI OD:
VELIINE DOHOTKA I NJEGOVE

RASPODELA
ADEKVATNOG FINANSIJSKOG TRITA I
STABILNOSTI CENA
MERA DRAVNE MAKRO EKONOMSKE
POLITIKE (POSEBNO FISKALNE I
MONETARNE)
DRUGIH FAKTORA KOJI PODSTIU
TEDNJU
NACIONALNA TEDNJA
POVEANJE DOMAE TEDNJE ZA ZUR JE

VANIJE OD PRIVLAENJA STRANOG
KAPITALA!
JEDINI INSTITUCIONALNI SEKTOR KOJI JE
UVEK STVARALAC NETO TEDNJE JE
STANOVNITVO
NIJE DOKAZANO DA VEA NEJEDNAKOST
U RASPODELI DOHOTKA VODI VEOJ
TEDNJI
EKSTERNI IZVORI
PRIVATNA STRANA TEDNJA

FDI-DIREKTNE STRANE
INVESTICIJE
PORTFOLIO INVESTICIJE
KOMERCIJALNI ZAJMOVI I
KREDITI
STRANI JAVNI KAPITAL
INOSTRANA AKUMULACIJA
JEDNAINA RAVNOTEE OTVORENE PRIVREDE:
Y=C+I+G+X-M; [Y-(C+G)]-I=X-M
S-I=X-M; I=S-(X-M) ;
X>M=SUFICIT;X<M=DEFICIT
AKO JE X<M KLJUAN JE NAIN UPOTREBE
STRANOG KAPITALA
KOD URAVNOTEENE RAZMENE SA SVETOM
(X=M, A Xn=0) SPOLJNA TRGOVINA U SMISLU
PRIVREDNOG RAZVOJA NE ZNAI NITA
DRUGO DO PROSTE RAZMENE NA PRINCIPU DA
IZ INOSTRANSTVA NABAVLJAMO ONO TO SE
NE PROIZVODI U ZEMLJI I OBRNUTO, A DA JE
PRI TOME SPOLJNA TRGOVINA NEUTRALNA
ROBE SU JEDNAKIH VREDNOSTI
PLATNI BILANS
IZVOZ-UVOZ ROBA = ROBNI BILANS

DVE VRSTE USLUGA:
USLUGE PRIVREDNIH DELATNOSTI

USLUGE FAKTORA PROIZVODNJE
BILANS ROBA I USLUGA = TRGOVINSKI BILANS

TRANSFERI (DAVANJA I PRIMANJA BEZ
NAKNADA)
TRGOVINSKI BILANS+ TRANSFERI =BILANS
TEKUIH TRANSAKCIJA
FINANSIJSKO IZRAVNJAVANJE BILANSA
TEKUIH TRANSAKCIJA KAPITALNI BILANS
BILANS TEKUIH TRANSAKCIJA + KAPITALNI
BILANS= PLATNI BILANS ZEMLJE
KAO PRAVILO MOE SE REI: U DUGOM

ROKU ZEMLJA TREBA DA TROI KOLIKO
PROIZVODI, A DA INVESTIRA U GRANICAMA
RASPOLOIVE DOMAE TEDNJE, TO
PODRAZUMEVA DUGORONU RAVNOTEU U
PLATNOM BILANSU, A NIKAKO NE ZNAI
ZALAGANJE ZA ZATVORENU PRIVREDU!
JEDAN OD BITNIH PROBLEMA KOD UPOTREBE
INOSTRANE AKUMULACIJE U MANJE
RAZVIJENIM ZEMLJAMA JE NEDOSTATAK
KVALITETNE INFRASTRUKTURE (KAKO
PRIVREDNE, TAKO I RADNE SNAGE, ZNANJA I
OBRAZOVANJA I SL.). STOGA SE POSTIU
SUBOPTIMALNI EFEKTI U KORIENJU
STRANE AKUMULACIJE, A TO ZNAI
USPORAVANJE RASTA.
FDI - DIREKTNE STRANE

INVESTICIJE
PREDSTAVLJAJU NAJPOVOLJNIJI OBLIK

ANGAOVANJA STRANE PRIVATNE
TEDNJE U FINANSIRANJU RAZVOJA
SVOJEVRSNI SPOJ KAPITAL - FUNKCIJE
I KAPITAL - SVOJINE
KLJUNA JE KONTROLA STRANOG
VLASNIKA NAD KAPITALOM
FDI SU PREDUZIMAKE INVESTICIJE,
JER VLASNIKU KAPITALA OMOGUUJU
STICANJE PRAVA SVOJINE, KONTROLE I
UPRAVLJANJA
BRZ RAST FDI POSLE II SV.RATA

UTICAJ PROCESA GLOBALIZACIJE
SVE DO 70-tih GODINA XX VEKA BILE
SU OSNOVNI OBLIK ULAGANJA INO
KAPITALA U ZUR
POVOLJAN UTICAJ LIBERALIZACIJE
REIMA STRANIH INVESTICIJA U
TRANZITORNIM ZEMLJAMA NAGLO
UBRZANJE FDI TOKOM 90-tih GODINA
BITAN UTICAJ ORGANIZOVANE
POLITIKE DRAVE PREMA STRANIM
ULAGANJIMA
PRIMER ULOGE FDI U RAZVOJU JAPANA:

ETIRI FAZE
PRVO, ULAGANJA BAZIRANA NA PRIRODNIM
RESURSIMA
DRUGO, ULAGANJA U IZGRADNJU MODERNE I
EFIKASNE INFRASTRUKTURE
TREE, RASTUI ZNAAJ INOVACIJA U
DINAMIZIRANJU PRIVREDNOG RAZVOJA I ULAGANJA
U ZNANJE
ETVRTO, ETAPA POSTINDUSTRIJSKOG DRUTVA,
DOMINACIJA USLUGA I ZNANJEM INTENZIVNIH
TEHNOLOGIJA
FDI DONOSE ZEMLJAMA PRIMAOCIMA

SAVREMENE TEHNOLOGIJE, KOJE ONE NE
MOGU SAMOSTALNO OBEZBEDITI
NOVE TEHNOLOGIJE TRAE NOVE

MENADMENT TEHNIKE, VISOKO
SPECIJALIZOVANU I OBUENU RADNU
SNAGU, A ZAUZVRAT DAJU PROIZVODE
KONKURENTNE NA SVETSKOM TRITU
DAVALAC FDI (PO PRAVILU SU TO
NAJMONIJE SVETSKE KORPORACIJE) DAJU I
PRISTUP SVETSKIM TRITIMA NA KOJIMA
ZUR SAMOSTALNO TEKO MOGU DA
NASTUPAJU
POVEZIVANJE KROZ FDI:
HORIZONTALNO (OSNIVANJE FILIJALA U NOV0J
ZEMLJI)
VERTIKALNO (ORGANIZACIJA PROIZVODNJE
SLOENIH PROIZVODA U VIE ZEMALJA)
KONGLOMERATSKI (PROIZVODNJA U POTPUNO
RAZLIITIM GRANAMA PROIZVODNJE)
KRITIARI FDI ISTIU:

PREKOMERNA JE REPATRIJACIJA PROFITA I
ZAVISNOST OD UVOZA
IZRAENI SU PROBLEMI PLATNOG BILANSA I
ISTISKIVANJE DOMAIH PREDUZEA SA LOKALNOG
TRITA KAPITALA
VISOKI SU TROKOVI PRIVLAENJA FDI
(SNIAVANJE ILI OSLOBAANJE PLAANJA POREZA,
DAVANJE DRUGIH POVLASTICA)
ESTO SE RADI O KUPOVINI MONOPOLA NA
DOMAEM TRITU, ODREUJU SE PREVISOKE
CENE I SPREAVA RAZVOJ DOMAIH KONKURENATA
U TOJ BRANI
VISOKI SU TROKOVI DOMAIH PREDUZEA ZA
LICENCE, PATENTE I TRANSFER TEHNOLOGIJE
KORISTE SE ESTO NEADEKVATNE I ZASTARELE
TEHNOLOGIJE IJA JE UPOTREBA ZABRANJENA U
RAZVIJENIM ZEMLJAMA
PORTFOLIO INVESTICIJE
INDIREKTNI OBLIK INVESTICIJA POMOU KOJEG

SE PLASIRA VIAK KAPITALA U INOSTRANSTVO
MOTIV JE STICANJE PROFITA, A NE KONTROLA
UPRAVLJANJA
NAJINTERESANTNIJE ZA ULAGANJA SU ZEMLJE
SA NISKIM RIZIKOM, A POTENCIJALNO VISOKIM
PRINOSOM
NEOPHODNO ZA PRIVLAENJE PORTFOLIO
INVESTICIJA JE POSTOJANJE RAZVIJENOG I
DIVERSIFIKOVANOG TRITA VREDNOSNIH
PAPIRA U ZEMLJI PRIMAOCU TEDNJE
U OBLIKU SU AKCIJA ILI OBVEZNICA
NAJVANIJI OBLIK ULAGANJA DO I SV.RATA
JAKA STRANA PORTFOLIO INVESTICIJA JE TO

TO SE MOGU PLASIRATI I MALI POJEDINANI
IZNOSI KAPITALA, DOK FDI ZAHTEVAJU
MNOGO VEE SUME
OVE INVESTICIJE SU POJAM ZA DUGORONA
ULAGANJA, NAJEE NA 10-20 GODINA, A
KAMATNA STOPA KOJU NOSE JE OBINO NIA
NEGO KOD KLASINIH KREDITNIH
ARANMANA
PORTFOLIO INVESTICIJE PRAKTINO
ELIMINIU POLITIKA I DRUGA
USLOVLJAVANJA DAVANJA KAPITALA
ZNAAJ PORTFOLIO INVESTICIJA PORASTAO U
POSLEDNJEM PERIODU USLED IZDAVANJA
EURO OBVEZNICA I SLINIH HARTIJA OD
VREDNOSTI
STRANA JAVNA TEDNJA
SNAAN UTICAJ POLITIKIH

USLOVLJAVANJA
NAJEE JE ZEMLJA DOBITNIK KAPITALA
POD SNANIM POLITIKIM UTICAJEM
(MENTORSTVOM) ZEMLJE DAVAOCA
KAPITALA
EE SE KORISTI ZA VOJNE, NEGO ZA
EKONOMSKE NAMENE
DELOM SE DAJE I U VIDU POMOI
NERAZVIJENIM ZEMLJAMA, KROZ
TAKOZVANE MEKE KREDITE
EKSTERNA ZADUENOST KAO

RAZVOJNO OGRANIENJE
SVAKO ZADUIVANJE INOSTRANIM

KAPITALOM PREDSTAVLJA OPTEREENJE ZA
BUDUE POSLOVANJE JEDNE PRIVREDE
IMA OPRAVDANJA POZAJMLJIVATI
STRANI KAPITAL SAMO DO ONOG
TRENUTKA DOK JE PROFIT IZ
PROIZVODNJE OSTVAREN TIM
KAPITALOM VEI OD KAMATA I
ANUITETA KOJI TREBA DA SE PLATE!
INOSTRANIM KAPITALOM NIKAKO SE NE SME
FINANSIRATI POTRONJA, PA AK NI
PROIZVODNJA NAMENJENA ISKLJUIVO
DOMAEM TRITU DEVIZNI JAZ!
KOEFICIJENT SPOLJNE ZADUENOSTI ZEMLJE

d=D/Y
GDE JE d = KOEFICIJENT ZADUENOSTI

D = UKUPAN IZNOS SPOLJNOG DUGA
Y = NACIONALNI DOHODAK
KOEFICIJENT RASTE KADA JE KAMATA NA

SPOLJNI DUG VEA OD STOPE PRIVREDNOG
RASTA I AKO JE SALDO NA RAUNU TEKUIH
TRANSAKCIJA SA INOSTRANSTVOM Xn
NEGATIVAN. AKO JE Xn=0 TADA E
KOEFICIJENT RASTI KADA JE R>r , A
SMANJIVATI SE KADA JE R<r!
KOEFICIJENT VEI OD 30% ZNAI MOGUU
NESOLVENTNOST DOMAE EKONOMIJE
INOSTRANU AKUMULACIJU JE NUNO I
OPRAVDANO KORISTITI PRE SVEGA ZA
FINANSIRANJE POETNIH FAZA PROCESA
RAZVOJA JEDNE ZEMLJE

Teorija I Planiranje Privrednog Razvoja

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Teorija I Planiranje Privrednog Razvoja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Naziv predmeta:

Milorad Filipovi, vanredni profesor

DVA NAINA OSTVARIVANJA RASTA

KADA SE BROJ 70 PODELI STOPOM RASTA

KONCEPT NASTAO KAO TERMIN NA

ODRIVI RAZVOJ - definicija

RAZVOJ KOJI ZADOVOLJAVA POTREBE

PREDMET TEORIJE PRIVREDNOG

PROBLEMI DINAMINE RAVNOTEE

PRECIZNO DEFINISANJE PUTANJE

PREDMET TEORIJE PRIVREDNOG

ISTRAIVANJE CILJEVA, FAKTORA

TA SE DOGODILO NA PLANU SIROMATVA?

UKOLIKO SU SVE TRI KATEGORIJE ZNAAJNO

OSNOVNE KOMPONENTE RAZVOJA

ZADOVOLJAVANJE OSNOVNIH POTREBA

TRI OSNOVNA RAZVOJNA CILJA

POVEATI RASPOLOIVOST I POBOLJATI

PROIRITI MOGUNOSTI EKONOMSKIH I

MILENIJUMSKI RAZVOJNI CILJEVIMDG

ELIMINISANJE EKSTREMNOG SIROMATVA I

VISOKO UEE RADNE SNAGE

NIZAK NIVO PRIMENJENE

Poljopri Industr Usluge

NIZAK NIVO PRODUKTIVNOSTI

POLOVINA LJUDI NA SVETU IVI SA

1 MILIJARDA DECE U SVETU IVI U

VELIINA ZEMLJE(GEOGRAFSKI POLOAJ,

ZATO SU ZEMLJE BOGATE ILI

RAZLIKOVANJE NOMINALNOG I REALNOG:

NOMINALNO JE TO ZBOG TOGA TO IM NEDOSTAJU

VELIKI JAZ VLADA IZMEU APSTRAKTNIH I ZVUNIH

TEORETSKI TO ZNAI DA E NACIJA KOJA SE

DVA SHVATANJA NASTANKA NOVE NAUNE TEORIJE:

NASUPROT TOME, ZNANJE JE DANAS KLJUNI

INOVACIJE I NOVA ZNANJA NISU EGZOGENE

TRANSLACIJA KRIVE PROIZVODNIH

KRIVA AGREGATNE PONUDE KLASIARI

1. OBIM Y ZAVISI SAMO

KRIVA AGREGATNE PONUDE

KRIVA AGREGATNE PONUDE

KRIVA AGREGATNE PONUDE

PROIZVODNA Minimum trokova za

ONA VRSTA EFIKASNOSTI PRI KOJOJ NI

KLASINE TEORIJE RAZVOJA (4

MODEL LINEARNIH FAZA U RASTU

RAZVOJ SE 50-TIH I 60-TIH GODINA

FAZE U RAZVOJU ROSTOVA

PORAST INVESTICIJA NA MINIMUM 10%

SEKTORI PRIMARNOG RASTA

NEDOSTACI ROSTOVLJEVE TEORIJE

KAPITAL SE POSMATRA KAO POTREBAN I

HAROD-DOMAROV MODEL RASTA

S=sY tednja je udeo (s) u

S=I Neto tednja u ravnotei mora

NEOKLASINI MODEL RASTA

po istoj stopi raste i

Y/L=f(K/L,1) ili y=f(k)

TEORIJE STRUKTURNIH PROMENA

NAJPOZNATIJE DVE TEORIJE:

DVOSEKTORSKI MODEL A. LUISA

ENERIJEVA TEORIJA MODELA

DVOSEKTORSKI MODEL LUISA