dr Gordana Đokić

ZHMP KRAGUJEVAC
„Šta čuješ – zaboraviš,
šta vidiš – zapamtiš
šta uradiš – znaš “
(Stara kineska
poslovica )
SITUACIJE U KOJIMA SE
OČEKUJE TEŠKO
POVREĐIVANJE
Saobraćajna nesreća kao
vodeći vid traumatizma
Pad sa visine
Kraš povreda velikim
objektom, mašinom,
stablom, vozilom
Ranjavanje vatrenim ili
hladnim oružjem
Ratna trauma
Politrauma i traumatski šok
Politrauma je oštećenje
više organskih sistema
istovremeno, što rezultuje
gubitkom normalnih Traumatski šok je
homeostatskih najteži oblik traumatske
mehanizama bolesti i dubina
traumatskog šoka zavisi
Novija definicija kaže: od stepena povrede kao i
dužine vremena bez
„Politrauma je svaka terapijske intervencije.
teška povreda koja će u
naredna 72 sata dovesti do
oštećenja drugog organa“
TRAUMATSKI ŠOK
Predstavlja kombinaciju nekoliko vidova šokova i u
njegovom nastajanju učestvuju:

Hemoragijski šok uslovljen obilnim krvarenjem

Spinalni šok kod povrede m. spinalis
Adenokortikalna insuficijencija
Bol zbog utroška rezervi endomorfina
Kardiogeni šok (u slučajevima traume srca)
FAZE ŠOKA
KOMPENZATORNA FAZA

FAZA PROGRESIJE

IREVERZIBILNA FAZA
KOMPENZATORNA FAZA
Sinusna tahikardija (broj otkucaja preko
100 u minuti)
Tahipnoja (više od 20 u minutu)
Hladna, vlažna koža
Dilatirane zenice
Hiperglikemija
Smanjenje senzornih funkcija
FAZA PROGRESIJE
Plućni edem
Poremećaji ritma
Izrazita hipotenzija
Bez kapilarnog punjenja
Izrazita tahipnoja
Anurija
Letargija, koma
IREVERZIBILNA FAZA

POSLEDNJI STADIJUM ŠOKA U

KOME BOLESNIK NE MOŽE DA
ODGOVORI NA PRIMENJENE
MERE REANIMACIJE
INDEKS ŠOKA (SI)
Indeks šoka predstavlja odnos između pulsa i
tenzije i dobar je pokazatelj za inicijalnu
procenu stepena ugroženosti povređenog.
SI <1 (80/120) povređeni relativno stabilan
SI =1 (100/100)granična vrednost koja
zahteva oprez
SI >1 (120/60) ukazuje na loš aspekt
povređenog
PRIMARNO ZBRINJAVANJE TRAUMATIZOVANIH
PACIJENATA IMA ZA

CILJ

OTKLANJANJE UZROKA KOJI POVREĐENOG UVODE

U ŠOK I TRETMAN SPREČAVANJA ŠOKA ILI
REANIMACIJU ŠOKA
 PREHOSPITALNI TERAPIJSKI
PRISTUP
 obezbediti sigurnost na mestu akcidenta

 ukoliko je moguće ne pristupati mestu

akcidenta bez policije i vatrogasne brigade
 razmotriti nivo ozbiljnosti i tražiti pomoć
ukoliko je više povređenih

 izvršiti trijažu
 Povređenima pristupiti po algoritmu ABCDE

 Oružje iz rane ne vaditi

 Nakon primarnog tretmana transport povređenog u

bolnicu

 Ukoliko policija još nije stigla, zadužiti nekog da čuva

mesto akcidenta
TRIJAŽA U PRVIM MINUTIMA PO DOLASKU NA
MESTO ZADESA
"ABCDE" pristup
Popularan algoritam "ABCDE" pristup, uveden je od strane
Američkog koledža hirurga, kako bi se obezbedio jedinstven
način pregleda povređenog pacijenta.
ABCDE je skraćenica od početnih slova engleskih reči koje
znače:
disajni putevi i cervikalna kičma (Airway),
disanje (Breathing),
cirkulacija (Circulation),
onesposobljenost (Disability) i
izloženost (daljem povređivanju) i (uslovi) okoline (Exposure and
Environment).
IMOBILIZACIJA VRATNE KIČME
Pravilo nalaže da se kod
svake traume postupa kao
da je došlo do povrede
vratnog dela kičme sve
dok se dijagnostičkim
postupcima povreda ne
isključi!!!

U prvom aktu vratna

kičma se stabilizuje a po
izvršenom pregledu glave i
vrata imobiliše.
Posle primarnog pregleda, možemo
utvrditi

POVREĐENA OSOBA NIJE SVESNA, NE DIŠE I

NEMA PULS NAD VELIKIM KRVNIM
SUDOVIMA

TRETMAN POVREĐENOG PODRAZUMEVA

KARDIOPULMONALNU RESUSTITACIJU -BLS

AKO NEMA ODGOVORA NA RESUSTITACIJU RAZMIŠLJATI
O POTENCIJALNIM REVERZIBILNIM UZROCIMA

ZA LAKSE PAMĆENJE RAZVRSTANIH NA

4H 4T

HYPOXIA TENZIONI
HYPOVOLEMIA PNEUMOTORAX
HYPER/HYPO K, TAMPONADA SRCA
Na (poremećaj elektrolita) TOXIC/(INTOKSIKACIJA)
HYPOTERMIA THROMBOEMBOLIA
POVREĐENA OSOBA NIJE SVESNA, DIŠE I
IMA PULS NAD VELIKIM KRVNIM
SUDOVIMA
 ZAUSTAVITI VIDLJIVO KRVARENJE
 OBEZBEDITI DISAJNI PUT
 DATI KISEONIK NA MASKU
 IZVRŠITI PREGLED GLAVE I VRATA
 IMOBILISATI VRATNU KIČMU
 IZVRŠITI PREGLED GRUDNOG
KOŠA,ABDOMENA, EKSTREMITETA
 OBEZBEDITI 2 VENSKE LINIJE

 PROCENITI HEMODINAMSKO STANJE

 IZVRŠITI IMOBILIZACIJU KOŠTANO-ZGLOBNOG

SISTEMA

 IZVRŠITI PREGLED LEĐA PRE STAVLJANJA

POVREĐENOG NA SPINALNU DASKU ILI NOSILA
AKO JE ODGOVOR ZADOVOLJAVAJUĆI
ZAPOČETI NADOKNADU VOLUMENA

IZVRŠITI ANALGEZIJU

UZ MONITORING VITALNIH FUNKCIJA

TRANSPORTOVATI POVREĐENOG U
ODGOVARAJUĆEM POLOŽAJU ŠTO
PODRAZUMEVA
Transport koji će omogućiti da ne dođe do daljih
oštećenja i povređivanja
POVREĐENI SA TEŽIM KRVARENJEM
U VODORAVNOM POLOŽAJU NA LEĐIMA SA PODIGNUTIM NOGAMA

KRANIOCEREBRALNE POVREDE SA POREMEĆAJEM SVESTI

KOMA POLOŽAJ (OBEZBEDITI VRATNU KIČMU)

POVREDE GRUDNOG KOŠA

POLUSEDEĆI ILI LEŽEĆI POLOŽAJ NA POVREĐENOJ STRANI

POVREDE TRBUHA
LEŽEĆI POLOŽAJ NA LEĐIMA SA POLUSAVIJENIM NOGAMA U KOLENIMA

POVREDA KIČME
TRANSPORT NA LEĐIMA NA TVRDOJ PODLOZI
POVREĐENA OSOBA JE SVESNA
ZAUSTAVITI VIDLJIVO KRVARENJE
DATI KISEONIK
IZVRŠITI PREGLED GLAVE I VRATA
IMOBILISATI VRATNU KIČMU
IZVRŠITI PREGLED GRUDNOG KOŠA,ABDOMENA,
EKSTREMITETA
OBEZBEDITI DVE VENSKE LINIJE
PROVERITI HEMODINAMSKO STANJE
IZVRŠITI IMOBILIZACIJU KOŠTANO-ZGLOBNOG
SISTEMA
IZVRŠITI PREGLED LEĐA PRE STAVLJANJA
POVREĐENOG NA SPINALNU DASKU ILI NOSILA
AKO JE ODGOVOR
ZADOVOLJAVAJUĆI
ZAPOČETI NADOKNADU VOLUMENA

IZVRŠITI ANALGEZIJU

TRANSPORT POVREĐENOG U
ADEKVATNOM POLOŽAJU UZ MONITORING
VITALNIH FUNKCIJA
 TIMSKI RAD
OBUČENOST
DOSTUPNA OPREMA

Tri neophodna elementa

da bi se primarno
zbrinjavanje povređenih
sprovelo adekvatno i u
najkraćem mogućem roku.
PRIMARNI PREGLED POVREĐENOG
POČINJE ISTOVREMENIM PREGLEDOM

STANJA SVESTI,
DISANJA,
CIRKULACIJE,
KRVARENJA ILI
IZRAŽENIH DEFORMITETA
PRIMARNI PREGLED SE OBAVLJA BRZO U PET
KORAKA PO PRIORITETIMA
A – AIRWAY (DISAJNI PUT)
B – BREATHING (DISANJE)
C – CIRKULATION (CIRKULACIJA)
D- DISABILTY (BRZA NEUROLOŠKA PROCENA
ONESPOSOBLJENOST )
E – EXSPOSE (IZLOŽENOST , SKIDANJE ODEĆE)
 Lekar prilazi povređenom AKO JE MOGUĆE UVEK sa
prednje strane, obraća se povređenoj osobi i rukama
stabilizuje vratnu kičmu. Proverava stanje svesti, disajni put
i da li povređena osoba diše.
Tehničar i vozač donose neophodnu opremu šanc kragne,
bocu i masku za kiseonik, zavojni materijal, spinalnu
dasku.
Prilikom procene stanja svesti i da li povređena osoba diše,
proverili smo stanje disajnog puta:
 
A - AIRWAY
 B – BREATHING DISANJE
Tehničar preuzima stabilizaciju kičme, vozač oslobađa
povređenog od odeće

Lekar procenjuje disanje

TAKO ŠTO
Gleda, sluša, oseća
Ako povređena osoba ne
diše započinjemo asistiranu
ventilaciju sa samoširećim
balonom.
Sledeći postupak je
plasiranje oralnog ili
nazalnog airway,
laringealne maske ili
intubacija.
 Ako pacijent diše,
- procenjuje dubinu svakog udaha,
- gleda da li se obe strane grudnog koša odižu podjednako,

- da li koristi pomoćnu muskulaturu,

- da li diše stomakom.
- posmatra boju kože (cijanoza,bledilo )
- od tehničara saznaje broj respiracija –

(normalan od 12-20, ispod 12 usporen, 20- 30 ubrzan, preko 30

prebrzo)
Ukoliko je nalaz uredan:
normalan broj respiracija, obe strane grudnog
koša se podjednako pokreću, nije izraženo
disanje stomakom, koža je normalne boje,

Tehničar i dalje stabilizuje vratnu kičmu,

vozač postavlja masku sa kiseonikom,
a lekar nastavlja sa utvrđivanjem stanja
cirkulacije
UKOLIKO POSTOJI VIDLJIVO SPOLJAŠNJE
KRVARENJE – to je prioritet!
INAČE BEZ ZNAKOVA SPOLJAŠNJEG ili unutrašnjeg
KRVARENJA
 
Stanje cirkulacije procenjuje proverom pulsa, boje,
temperature i vlažnosti kože, meri kapilarno punjenje
(normalno kraće od 2 sekunde).
Pipa pulseve nad velikim krvnim sudovima i izbroji
frekvencu, proceni kvalitet, pravilnost pulsa.. Ako se
pulsevi na periferiji pipaju,može se orijentisati o
visini sistolnog pritiska.
ZA INICIJALNI PREGLED IMAMO
DO 30 SEKUNDI
AKO U TOKU INICIJALNOG PREGLEDA NAIĐEMO
NA PROBLEM KOJI UGROŽAVA POVREĐENOG,
PROBLEM SE ODMAH REŠAVA

ZAUSTAVLJANJE SPOLJAŠNJEG KRVARENJA

OBEZBEĐENJE DISAJNOG PUTA

ADEKVATNA VENTILACIJA
UKOLIKO JE POVREĐENI STABILAN, ILI JE
PROBLEM KOJI GA UGROŽAVA OTKLONJEN
NASTAVLJAMO PRIMARNI PREGLED

DO SADA SMO PREGLED OBAVILI KROZ PRVA TRI

KORAKA
A- PROVERILI DA LI JE DISAJNI PUT OTVOREN I
OBEZBEDILI GA
B- PROVERILI STANJE DISANJA I ODREAGOVALI
UKOLIKO JE DISANJE BILO KOMPROMITOVANO
C- ZAUSTAVILI SPOLJAŠNJE KRVARENJE I
PROCENILI STANJE CIRKULACIJE
SLEDEĆI KORACI U PRIMARNOM PREGLEDU
SU
D- NEUROLOŠKI PREGLED, KOJIM
PROCENJUJEMO STANJE SVESTI I POTVRĐUJEMO
MOGUĆU HIPOKSIJU
U PROCENI KORISTIMO GLAZGOV KOMA SKALU
ILI AVPU METOD
PREGLEDAMO REAKCIJU ZENICA

E- POVREĐENOG KOJI JE OSLOBOĐEN ODEĆE

PREGLEDAMO TRAŽEĆI ZNAKE POVREDE ILI
KRVARENJA
PROVERA STANJA SVESTI
Započeli smo prvim kontaktom sa povređenim. U koraku D
za brzu orijentaciju možemo koristiti AVPU metod.
A lert- budan
V ocal- odgovara na zvučne nadražaje
P ainful-odgovara na bolne nadražaje
U nresposive- ne odgovara na nadražaje

Preporučuje se određivanje GLAZGOV KOMA SKALE

GLAZGOV KOMA SKALA
Otvaranje očiju:
spontano 4
na poziv 3
na bol 2
ne otvara 1
 
Verbalni odgovor:
orijentisano odgovara 5
konfuzno odgovara 4
neodgovarajućim rečima 3
nerazumljivim zvucima 2
ne odgovara 1

Motorni odgovor:
sluša komande 6
lokalizuje bol 5
normalna fleksija 4
decerebraciona fleksija 3
decerebraciona ekstenzija 2
bez odgovora 1
ZBRINJAVANJE POVREĐENIH JE
DINAMIČAN PROCES
PRIMARNI PREGLED
REANIMACIJSKE MERE
DEFINITIVNO ZBRINJAVANJE

MEĐUSOBNO SE PROŽIMAJU I PREDSTAVLJAJU

KONTINUIRANI PROCES
PREPORUKA ZA DALJE POSTUPKE U
ZBRINJAVANJU POVREĐENIH
Lekar pregleda glavu i vrat tražeći znake krvarenja

Po pregledu glave i vrata,vozač preuzima stabilizaciju

vratne kičme, tehničar vrši hemostazu ukoliko postoji
vidljivo krvarenje u toj regiji i

zatim postavlja šanc kragnu, a lekar prelazi na pregled

grudnog koša:
 Utvrđuje stabilnostgrudnog koša,postoje li
znaci pneumo ili hemotoraksa,vrši auskultaciju
i perkusiju grudnog koša i auskultuje srce.
Vozač i dalje stabilizuje vratni deo kičme, dok
tehničar vrši hemostazu – ukoliko se utvrdi
spoljašnje krvarenje u toj regiji i dalje pristupa
obezbeđivanju dve venske linije
Tokom ovih postupaka i dalje važi: problem koji vitalno
ugrožava povređenog odmah se rešava

Ukoliko se utvrdi
pneumo ili hemotoraks
vrši se torakocenteza!!!
Odmah se uklanja
uzrok koji ugrožava
disanje!
U nastavku zbrinjavanja povređenog,
lekar vrši pregled abdomena, karlice i
ekstremiteta.
Tehničar izvrši hemostazu, ako postoji
spoljašnje krvarenje,
Imobilizaciju koštano- zglobnog sistema
ako postoje znaci povreda rade dve
osobe, lekar i tehničar
posle brze procene vitalnih
znakova

Povređeni se postavlja na spinalnu

dasku i u tom aktu lekar pregleda leđa
ZNACI OPSTRUKCIJE DISAJNOG
PUTA
1. Glasno disanje
2. Napor pri disanju, uvlačenje međurebarne muskulature,
paradoksalni pokreti prednje trbušne muskulature
3. Upotreba pomoćne muskulature pri disanju
4. Apneja posle napornog disanja
5. Pojava cijanoze

Napomena:
PARADOKSALNI POKRETI:
GRUDNI KOŠ SE PRI UDAHU UVLAČI, A STOMAK SE ŠIRI I OBRATNO,
PRI IZDISAJU, GRUDNI KOŠ SE ŠIRI A STOMAK UVLAČI
UZROCI OPSTRUKCIJE DISAJNOG
PUTA KOD TRAUME
1. Depresija CNS

2. Krv, povraćani sadržaj, strano telo

3. direktna trauma lica ili vrata

4. Ostali uzroci, a da nisu direktno vezani za traumu

epiglotitis, otok ždrela, laringealni spazam,
bronhospazam, pojačana bronhijalna sekrecija
OBEZBEĐIVANJE DISAJNOG PUTA
Vađenje stranog tela (samo onog kojeg vidimo golim okom)
Zabacivanje glave, podizanje brade
Trostruki hvat
Plasiranje orofaringealnog tubusa (ne ako postoji refleks kašlja ili
nagon za povraćanje)
Plasiranje nazofaringealnog tubusa –( ne, ako postoji sumnja na
prelom baze lobanje)
Laringealna maska
Endotrahealna intubacija (Pre intubacije dobro je ubaciti
nazogastričnu sondu – s jedne strane smanjuje mogućnost
regurgitacije, a sa druge strane prevenira ezofagealnu intubaciju.
(Metod je indikovan kada nijedan drugi postupak ne daje
rezultate, kada je onaj koji sprovodi intubaciju edukovan i kada
je veća korist pokušati intubaciju od, ne obezbediti disajni put)
OBEZBEĐIVANJE DISAJNOG PUTA
 Plasiranje tubusa do
iza uvule i rotacija
za 180º
Određivanje dužine
tubusa
Plasiranje laringealne maske

Prednosti laringealne maske :

nije potreban laringoskop, ne vrši se
vizualizacija glasnih žica, izvodi se lako,
brzo i jednostavno
INDIKACIJE ZA INTUBACIJU NA
TERENU SU
1. postojanje apneje
2. respiratorna insuficijencija (broj respiracija
manji od 8 ili viši od 30 u minutu)
3. opstrukcija gornjih disajnih puteva
4. zaštita donjih disajnih puteva od aspiracije krvi
ili regurgitiranog sadržaja
5. kod postojanja znakova povišenog
intrakranijalnog pritiska
6. GKS 8
PNEUMOTORAKS
Rani znaci
 Jednostrano oslabljen ili odsutan disajni šum
 Kontinuirano pojačavanje dispneje i tahipneje uprkos tretmanu
Progresivni znaci
 Pojačavanje dispneje, tahipneje i tahikardije uprkos tretmanu
 Pojava subkutanog emfizema kod ventiliranih pacijenata
Kasni znaci
 Distenzija vene jugularis
 Devijacija traheje
 Timpanizam (kod hematotoraksa perkusijom tmulost)
 Znaci akutne hipoksije
 Slabljenje pulsnog pritiska
TERAPIJA
Polusedeći položaj
Apsolutno mirovanje
Kod blagih kliničkih oblika samo prevoz do bolnice
sa kiseonikom uz praćenje vitalnih funkcija i
analgezijom po potrebi
Kod tenzionog pneumotoraksa- kod pacijenata u
šoku, uraditi punkciju debelom iglom >16G u drugom
međurebarnom prostoru u medioklavikularnoj liniji na
strani gde se ne čuje disanje
PRIVREMENA HEMOSTAZA
Fiksacija ekstremiteta (stavljanje ekstremiteta u
prinudni položaj)
Digitalna (manuelna) kompresija
Kompresivni zavoj
Elastična poveska
Tamponada rane
Pneumatske anti- šok pantalone
Stavljanje ekstremiteta u prinudni položaj
(fiksacija)

Kravarenje iz a.
femoralis se zaustavlja
savijanjem natkolenice
prema trbuhu uz
istovremeno savijanje
noge u kolenu i
fiksiranje zavojem ili
poveskom
Krvarenje iz potkolenice (a. tibialis i a. dorsalis pedis) se zaustavlja
savijanjem natkolenice prema butini uz istovremeno savijanje
noge u kolenu i fiksiranje zavojem ili poveskom;
Krvarenje iz a. radialis
ili a. ulnaris se
zaustavlja savijanjem
podlaktice prema
nadlaktici uz
istovremeno savijanje
ruke u laktu i fiksiranje
zavojem ili poveskom
(metoda se primenjuje
ako ništa drugo nije
moguće, a kosti nisu
povređene)
Manuelna digitalna kompresija se vrši pritiskom krvnog
suda uz čvrstu podlogu-kost,zglob,grupu mišića

a. carotis se pritiska svim prstima izuzev palca

u trigonumu caroticumu u dubinu uz
transverzalni nastavak 6. vratnog pršljena;
a. subclavia se pritiska palcem obe šake ispod
klavikule na dole ka prvom rebru (povređeni
leži);
a. axilaris se pritiska uz humerus pritiskom
obe ruke, hvatom spolja;
a. brachialis se pritiska sa četiri prsta u
sulcusu bicipitalis medialis uz humerus, a palac
je sa zadnje spoljnje strane nadlaktice;
a. femoralis se pritiska pesnicom na sredinu linije
koja spaja spinu iliacu anterior superior i simfizu
prema preponskoj kosti;
a. poplitea se pritiska svim prstima na dnu
poplitealne jame;
Krvarenje iz stopala se zaustavlja pritiskom uz a.
tibialis posterior ili a. dorsalis pedis na mestu gde
se palpira puls.
Manuelna (digitalna) kompresija:
a. carotis se
pritiska svim
prstima izuzev
palca u trigonumu
caroticumu u
dubinu uz
transverzalni
nastavak 6. vratnog
pršljena
 a. femoralis se pritiska na
sredinu linije koja
spaja spinu iliacu
a. brachialis se pritiska sa četiri prsta u
sulcusu bicipitalis medialis uz humerus, a anterior superior i
palac je sa zadnje spoljnje strane nadlaktice
simfizu prema
preponskoj kosti
Najčešće
koristimo

KOMPRESIVNI
ZAVOJ:
Pratiti promenu
boje kože
distalno od
kompresivnog
zavoja (modra ili
bleda) i popustiti
ako je neophodno
Tamponada rane:
 Primenjuje se tamo gde se kompresivni zavoj ili
poveska ne mogu postaviti: vrat, grudni koš,
trbuh;
 Komadi sterilne gaze treba da ispune ranu bez
praznog prostora i preko njih se stavlja zaštitni
zavoj;
Pneumatske anti-šok pantalone:
 Primenjuju se kod krvarenja u abdomenu i
karlici.
Elastična poveska:

Prethodno manuelna kompresija;

Uvek se stavlja preko zavojnog materijala ili
odeće;
Stavlja se što bliže mestu povrede krvnog suda;
Posle stavljanja poveske ekstremitet se imobiliše;
Ne sme da stoji duže od 1.5 – 2 sata (mora se
evidentirati vreme kada je stavljena), a nakon 2
sata od postavljanja postepeno se (ne naglo)
popušta 30 minuta
Pneumatske anti-šok pantalone
se primenjuju kod krvarenja
u abdomenu i karlici.
Military
Anti
Shock
Trausers
PROCENA STEPENA
ISKRVARENJA
HEMORAGIČNI ŠOK
Krvni Krvni Frekvenca
Kapilarno Diureza Mentalni
agubitk pritisak Puls respiracije Ekstremit.
punjenje (ml/min) status
% ml
<15 malo normalne uznemiren,
nepromenjen normalno normalna >30 uplašen
750 ubrzan boje
15-30 normalan sporo anksioznost i
100 i više tahiponija 20-30 bledi agresivnost
750-1500 ili povišen (>2 s)
nesvestica,
30-40 120 sporo tahiponija
snižen 10-20 bledi agresivnost
1500-2000 (slab) (>2 s) (>20)
i konfuzija
ne konfuzija,
>40 veoma tahiponija bledi i
>120 (slab) registruje 0-10 gubitak
>2000 nizak (>20) hladni
se svesti
NADOKNADA VOLUMENA
Kristaloidni rastvori (0.9% NaCl – fiziološki rastvor, Ringer
laktat, Hartmanov rastvor...)
Koloidni rastvori ( Haemaceccel, Dextran...)
Kombinacija koloidnih i kristaloidnih rastvora
Krv i derivati krvi

Napomena: Nadoknada krvlju se ne vrši u terenskim uslovima

Brzina infuzije tečnosti zavisi od stepena hipovolemije
TEČNOST DAVATI
dovoljno brzo, u cilju održavanja srčane frekvence
ispod 100 u minuti a sistolnog pritiska iznad 100
sipati u mlazu,ako je sistolni pritisak 60, tri
minuta, kada dođe do porasta tenzije do 75 smanjiti
na brze kapi
rastvor ne sme biti hladan
obezbediti dve vene, kanilama širokog promera
zaobići povređen ekstremitet
IZBOR RASTVORA
Kristaloidi ( 0,9 % NaCl- fiziološki rastvor, Ringer
laktat, Hartmanov rastvor
Sintetski koloidi ( Haemaccel, Dexstran HAES,
Cela krv
Produkti plazme
Za nadoknadu 500 ml intravaskularne tečnosti ( krvi )
treba dati:
7 (SEDAM ) LITARA 5% GLUKOZE
2,3 LITRA RINGER LAKTATA
0,6 LITRA 5% ALBUMINA
Preporuke
U prvom aktu preporuka je da se nadoknada
volumena započne kristaloidima, ( pristupačni su,
manja verovatnoća od nastajanja alergijskih reakcija,
moguće je postići normovolemiju bez većih
komplikacija na plućima)
Važno je naglasiti da iako postoji rizik od predoziranja
tečnostima u lečenju akutno hipovolemičnih
bolesnika, to je komplikacija koja se lako sanira i
manje je opasna od nedovoljnog zbrinjavanja
hipovolemije
ANALGEZIJA U TOKU TRANSPORTA
Neposredno posle povređivanja manji broj povređenih
oseća bol zbog izlučivanja kateholamina i endorfina. U
najvećem broju slučajeva bol je potporna fiziološka
reakcija, on odražava simpatički odgovor, sprečava
besciljne pokrete i tako imobiliše povređeni ekstremitet,
bol, na kraju predstavlja dijagnostički znak.
Ipak, zbog niza patofizioloških dešavanja koje pokreće
trpljenje i trajanje bola koje povređenog mogu uvesti u
šok, analgezija je uvrštena u obavezan deo tretmana
traumatizovanih!
 Pre primene analgezije i sedacije

Povređenom se mora obezbediti disajni put, stabilna

funkcija kardiovaskularnog sistema i adekvatna
oksigenacija.
Koristi se intravenski put jer subkutani i
intramuskularni način davanja ne omogućavaju
sigurnu resorpciju zbog prisutne periferne
vazokonstrikcije.
Preporučeni lekovi
Opijat Morfin daje se u bolusu 2,5-5 mg kod bolesnika
mlađih od 40 god, kod starijih bolus od 2,5 mg.
Morfin je kontraindikovan kod hipotenzije,( sistolni
ispod 90) i pacijenata sa opstruktivnom bolešću.
Može dovesti do depresije respiratornog centra. Znaci
su usporava nje disanja, komandno disanje –
kad se vikne na pacijenta počinje da diše, ali ide ka
APNEI!
U tom slučaju, lek izbora je Nalokson!
Kontraindikovani analgetici u
traumi
Upotreba Nesteroidnih antireumatskih lekova

kod traumatizovanih pacijenata sa

manifestnim ili mogućim izvorom krvarenja je

kontraindikovana zbog inhibicije tromboksana A2,

potentnog trombocitnog agregacionog faktora.

 Imobilizacija koštano – zglobnog
sistema
 Pri povređivanju može doći do oštećenja: kostiju, mekih tkiva,
zglobova, tetiva, ligamenata, krvnih sudova i nerava

 Koštano-zglobni sistem čine : kičmeni stub, karlica i ekstremiteti a

njegov značaj je u nosećoj, zaštitnoj i funkcionalnoj ulozi koju ima u
organizmu

 Nastale povrede mogu biti:

 Prelom (Fraktura) kada dolazi do prekida kontinuiteta kosti
 Iščašenje (Luksacija) povreda zgloba kod koje su zglobne površine
izgubile normalan anatomski odnos
 Uganuće (Distorzija) kod koje su povređeni ligamenti i meka tkiva
koja zglobu daju čvrstinu
Privremena imobilizacija smanjuje ili uklanja bol na mestu
povrede, štiti od daljeg povređivanja i oštećenja krvnih
sudova, nerava,pleure,kičmene moždine. Stvara uslove za
spontanu hemostazu
Opšta pravila za imobilizaciju:
Imobilisati svaku povredu, čak i ako smo u nedoumici

Ne pomerati povređenog dok prelomi nisu imobilisani

Kada je moguće ekstremitet imobilisati u zatečenom

položaju

Ne pokušavati repoziciju (da ne bi došlo do naknadnog

povređivanja i oštećenja krvnih sudova, nerava...)

Kod preloma imobilisati dva susedna zgloba

Sredstva za imobilizaciju
1. Udlage
-Standardne
-Za naduvavanje
-Priručna sredstva (daščice, karton,novine..)
-Trougle marame, zavoji, peškiri
2. Dugačka spinalana daska (za imobilizaciju kičmenog stuba i karlice)
3. Kratka spinalna daska – koristi se za izvlačenje povređenog iz vozila
ili nekog tesnog prostora-kod povređenih bez svesti, ili sa mogućom
povredom vratne kičme
4. Cervikalne kragne
5. KED prsluci za imobilizaciju
6. MAST-pneumatska odeća za tretman hipovolemičnog šoka i za
stabilizaciju preloma karlice i butne kosti
IMOBILIZACIJA

Imobilizacija ruke – Kramerova šina

Imobilizacija nadlaktice i
ramena trouglastom
Imobilizacija preloma klavikule maramom i širokim zavojem

Imobilizacija noge – Kramerova šina Imobilizacija kičme

MONITORING ZA VREME
TRANSPORTA
Podrazumeva praćenje vitalnih funkcija:

1. Monitoring mentalnog statusa

U transportu, izvodi se komunikacijom sa bolesnikom, odgovorima na
proste naredbe i određivanjem skora po Glazgov koma skali.
2. Monitoring ventilacije i oksigenacije
Provera ventilacije i oksigenacije vrši se inspekcijom bolesnika,
(cijanoza, bledilo), pulsnom oksimetrijom,(meri stepen saturacije
hemoglobina, može dati lažne podatke kod smanjene periferne perfuzije,
anemije, pri pokretima bolesnika, niske s. temperature),kapnografijom
3. Monitoring kardiovaskularnog statusa
Vrši se merenjem pulsa i krvnog pritiska, EKG monitoring
 ZAKLJUČAK
PREHOSPITALNI PRISTUP POVREĐENOM
ZAHTEVA I PODRAZUMEVA
1. TIMSKI RAD
2. OBUČENOST (TEORETSKO PREDZNANJE, POZNAVANJE
PROTOKOLA, PRAKTIČNU KONTINUIRANU OBUKU)
3. DOSTUPNOST OPREME

JEDINO TAKO IMAMO ŠANSU DA POMOGNEMO

“ ONIMA KOJI NISU NAS ODABRALI…”