PETI SIMPOZIJUM URGENTNE MEDICINE

ZAVOD ZA URGENTNU MEDICINU KRAGUJEVAC

Kragujevac 10.06.2022
KRANIOCEREBRALNE
POVREDE
Dr Sc.med.Miodrag Peulić
Neurohirurg-onkolog
 Trauma je vodeći uzrok smrti u
populaciji do 44 godine, a treći uzrok
smrti u celoj populaciji.
 ZNAČAJ KRANIOCEREBRALNIH
POVREDA

• Učestalost
• Visok mortalitet nakon KCP
• Teške posledice nakon teških KCP, visok morbiditet
• Povređeni su životno i radno najaktivnija grupa
 EPIDEMIOLOGIJA

GODIŠNJA INCIDENCA TRAUME:

• Ukupna populacija: 200/100 000
• 15-24 godine: 550/100 000
• 10% smrtonosne povrede, 20-40% značajne sekvele
 UZROCI TRAUME CNS-A

• Saobraćajne nesreće 58%

• Padovi sa visine 21%
• Udarac u glavu 11%
• Tuča 5%
• Nepoznato 5%
 UZROCI TRAUME CNS-
A
• Saobraćajne nesreće – povrede glave 80%
• Penetrantne mirnodopske povrede - 30-62%
• Politraume: u 60% povrede mozga (mortalitet 22%)
 FAKTORI
RIZIKA
• Mlađi muškarci
• Niže obrazovanje
• Nezaposleni
• Etilizam
• Socijalni problemi
• Emocionalne smetnje
• Ranije povrede glave
 TEŽINA POVREDA CNS-
A
15% povređenih sa KCP umre na mestu povrede
ili do dolaska u neurohiruršku ustanovu.

•80% ima laku KCP.

•10% srednje tešku KCP.
•10% tešku KCP.
 TEŽINA POVREDA CNS-A

Klasifikacija GCS gubitak svesti

• Blaga 13-15 do 20 minuta

• Umerena 9-12 do 6 sati
• Teška 3-8 duže od 6 sati
• NEZNATNA 15 bez gubitka svesti i
bez amnezije
GCS
Samo 1% povređenih sa KCP dođe direktno
u neurohiruršku ustanovu.

Procena SZO je da bi se smrtnost od KCP

smanjila za 20% ako bi povređeni bio adekvatno
tretiran od momenta povređivanja do dolaska
u neurohiruršku ustanovu.
PRIMARNA I SEKUNDARNA POVREDA

• Primarna oštećenja nastaju neposrednim dejstvom mehaničke

sile.

• Sekundarna oštećenja nastaju usled složenih patofizioloških

procesa (hipoksija, hiperkapnija, acidoza, hematomi).
PATOFIZIOLOGIJA OŠTEĆENJA MOZGA

Oštećenje metabolizma
Oštećenje nerv. tkiva
Moždani edem
Sekundarna
povreda
Intrakranijalna
Sniženje moždanog hipertenzija
krvnog protoka
 MORTALITET KRANIOCEREBRALNIH POVREDA

Na osnovu tipa povrede

 epiduralni hematom 5 – 10 %
 akutni subduralni hematom do 90%
 intracerebralni hematom
 svesni pacijenti 6%
 komatozni 45 – 75%
 kontuzija i laceracija
 svesni pacijenti 6%
 komatozni do 85%
 difuzna aksonalna povreda
 blaga 15%
 umerena 25%
 teška preko 50%
 LOŠI PROGNOSTIČKI FAKTORI

• uznapredovalo životno doba

• nizak GCS
• midrijaza (posebno obostrana)
• hipotenzija (ispod 80 mmHg) – sekundarni inzult
• IKP veći od 20 mmHg (posebno preko 60 mmHg)
• mas – lezija (posebno subduralni hematom)
• fokalna lezija sa pomeranjem preko 15 mm
• difuzna lezija sa pomeranjem preko 5 mm
PROBLEM ORGANIZACIJE ZBRINJAVANJA
HITNIH NEUROHIRURŠKIH SLUČAJEVA NA
TERITORIJI SRBIJE
1. Prehospitalno zbrinjavanje
2. Transport povređenih
3. Zbrinjavanje u hirurškim ustanovama koje nemaju
neurohirurgiju-komunikacija među dežurnim ekipama
4. Zbrinjavanje povređenih u neurohirurškim ustanovama
5. Zbrinjavanje u centrima za fizikalnu medicinu i
rehabilitaciju-nedostatak dovoljnog broja postelja i
adekvatne nege
 PREHOSPITALNO
ZBRINJAVANJE
• Hitna medicinska pomoć na mestu povređivanja

• Tim za hitnu medicinsku pomoć

• Način transporta
 PREGLED NA MESTU
POVREĐIVANJA
• Stanje vitalnih funkcija
• Ocena stanja svesti po GCS
• Ispitivanje refleksa moždanog stabla
• Utvrđivanje neurološkog statusa
Utvrđivanje povreda drugih sistema i organa
• Klinički znaci preloma vratne kičme
• Znaci povreda grudnog koša i organa
• Znaci povreda trbuha
• Znaci povreda ekstremiteta
 KARDIOPULMONALNA
STABILIZACIJA
• Provera vitalnih parametara
• Oslobađanje disajnog puta, airway, intubacija, aspiracija,
PaO2 > 60mmHg ili SatO2 ispod 95%
• Uspostavljanje venskog puta (TA > 90 mmHg - nadoknada
kristaloidnim rastvorima i plazma ekspanderima)
• Zaustavljanje spoljašnjeg krvarenja, imobilizacija vrata i
većih preloma
• Urinarni kateter, Nazogastrična sonda
 TERAPIJSKE MERE
• Obezbeđivanje disajnog puta
• Nadoknada cirkulatornog volumena –
održavanje stabilne TA i P
• Zaustavljanje spoljašnjih krvarenja
• Imobilizacija tokom transporta
 DOKUMENTACIJA
• Podaci o mehanizmu povređivanja

• Podaci o vitalnim funkcijama (disanje, tenzija, puls)

• Podaci o povraćanju

• Podaci o konvulzijama

• Podaci o preduzetim terapijskim merama

 TRANSPORT POVREĐENIH SA MESTA
POVREĐIVANJA DO ZDRAVSTVENE
USTANOVE
• Transportovati stabilizovanog povređenog
 srednje arterijski pritisak ≥ 90 mm/Hg
 pulsna oksimetrija: Sat O2 > 95%
 pCO2 30-35mmHg
 ICP: < 20 mmHg
 CPP: > 60 mmHg
 Normotermija
 KOORDINACIJA I KOMUNIKACIJA

•Pre započinjanja transporta proveriti ciljno mesto transporta –

transportovati u najbližu ustanovu koja može kompletno da
zbrine povređenog
•Obavestiti neurohirurga o trenutku polaska na put?
- RMC, ZUM Kg – 505094
- neznatne i blage KCP?
 PRATEĆE OSOBLJE

Povređenog koji je ugrožen prati lekar i sestra sa

znanjem urgentne medicine i reanimacije.
 POTREBNA OPREMA ZA PREVOZ

• Set za intubaciju i aspiraciju

• Boca sa kiseonikom

• Set za infuziju i infuziona pumpa

• Transportni aparat za mehaničku ventilaciju

• Defibrilator
 MONITORING U TOKU TRANSPORTA

• Frekvencija disanja
• EKG
• Neinvazivno merenje krvnog pritiska
• Pulsna oksimetrija
• Kapnometrija
• Termometrija
 LEKOVI
• Lekovi potrebni za reanimaciju

• Infuzijski rastvori (fiziološki rastvor, Ringerov rastvor,

koloidi, manitol)

• Sedativi, analgetici, relaksanti

• Antikonvulzivi

• Vazoaktivni lekovi (dopamin, noradrenalin)

KRITERIJUMI ZA PRIJEM PACIJENATA SA
LAKOM KRANIOCEREBRALNOM
POVREDOM
1. Značajna posttraumatska amnezija (preko 1 sat)
2. Gubitak svesti duži od 15 minuta
3. Pogoršanje stanja svesti
4. Umerena do jaka glavobolja
5. Intoksikacija
6. Prelom lobanje
7. Otoragija ili nazolikvoreja
8. Značajne udružene povrede
9. Povredjeni živi sam
10. Abnormalan CT nalaz
_________________________________________________
CT je indikovan kod prvih 7 kriterijuma
PACIJENTA PONOVO PRIMITI UKOLIKO SE
U TOKU PRVA 24 ČASA JAVE
 Pospanost ili otežano budjenje (buditi ga svaka 2 sata)
 Ponavljano povraćanje
 Epi napad
 Krvavljenje ili isticanje moždane tečnosti iz nosa ili uva
 Jaka glavobolja, uprkos primeni analgetika
 Slabost ili gubitak osećaja u ruci ili nozi
 Konfuzija ili poremećaj ponašanja
 Proširena zenica
 Usporenje pulsa, poremećaj disanja
TIPOVI HERNIJACIJA MOŽDANIH MASA
POSTUPAK SA PACIJENTOM KOD UMERENO TEŠKE
KRANIOCEREBRALNE POVREDE

 Hospitalizacija radi opservacije i ako je CT normalan.

 Neurološki pregled svakih pola sata.
 Kontrola CT posle 3 dana ili ranije u slučaju neurološkog
pogoršanja/10%/.
 Otpust kada se pacijent stabilizuje (90%).
 Kontrolni pregled po otpustu posle 2 nedelje, 3 i 6 meseci
i prema potrebi godinu dana.
 DIJAGNOSTIKA I INICIJALNI
TRETMAN KCP-KOMATOZAN
PACIJENT
• Heteroanamnestički podaci

• Kardiopulmonalna stabilizacija

• Opšti pregled

• Neurološki pregled

• Hitne mere kod udruženih povreda

• Rtg i CT dijagnostika

• Operativno ili konzervativno lečenje u

Intenzivnoj nezi
UMESTO ZAKLJUČKA:

-Povrede CNS a –značajan uzrok morbiditeta i mortaliteta, posebno kod

mladih
-Najčešći je saobraćajni traumatizam- NEOPHODNA JE PREVENCIJA
Uspeh lečenja zavisi od:
-ADEKVATNO RANO ZBRINJAVANJE
-POSTAVLJANJE TAČNE DIJAGNOZE
-PRAVOVREMENO UPUĆIVANJE
NEUROHIRURGU TRIJAŽIRANIH
BOLESNIKA
ZADATAK SVAKOG LEKARA ZBOG ČEGA JE
NEOPHODNA INTENZIVNA KOMUNIKACIJA
I EDUKACIJA