I Grupa otrova – Gasoviti otrovi

I GRUPA OTROVA – GASOVITI OTROVI

1
I Grupa otrova – Gasoviti otrovi

Ugljenmonoksid

Ugljenmonoksid je značajan sa stanovišta profesionalne i ekotoksikologije.

Nastaje pri nepotpunom sagorevanju i uzročnik je profesionalnih, slučajnih, ali i
samoubilačkih trovanja. Prema dejstvu ugljenmonoksid je krvni otrov jer istiskuje
kiseonik iz oksihemoglobina pri čemu nastaje stabilniji karboksihemoglobin.

HbO2 + CO HbCO + O2

Materijal za analizu: vazduh, krv

Određivanje ugljenmonoksida u vazduhu

Princip metode

CO (redukciono sredstvo) se u reakciji oksido-redukcije sa PdCl2 određuje

indirektno preko viška neredukovanog PdCl2 koji u reakciji sa KJ (u višku) gradi kompleks
ružičaste boje.

Analiza uzorka

Uzorak vazduha iz lopte propuštati kroz dve ispiralice. U prvoj ispiralici se nalazi 5
mL 5,88 mol/L (33%) KOH koji služi kao apsorpcioni rastvor za H 2S, SO2 i ugljovodonike
ukoliko se nalaze u uzorku vazduha. U drugoj ispiralici se nalazi apsorpcioni rastvor za
CO, 1 mL 11 mmol/L PdCl2 i 4 mL destilovane vode.

2
 I Grupa otrova – Gasoviti otrovi

Kada kroz rastvor prođe 1000 mL vazduha, rastvor PdCl 2 filtrirati u normalni sud
od 100 mL, dodati 50 mL destilovane vode i 20 mL 0,6 mol/L (10%) KJ. Normalni sud
dopuniti do crte, a intenzitet ružičaste boje rastvora meriti na fotometru uz zeleni filter.
Intenzitet nastale boje obrnuto je srazmeran koncentraciji CO u ispitivanom uzorku.

Izračunavanje sadržaja CO u ispitivanom uzorku vazduha

Iz regresione jednačine izračunati sadržaj neredukovanog PdCl 2, a potom sadržaj

CO u ispitivanom uzorku vazduha. Preračunati sadržaj CO na m3 vazduha.

Toksikološki izveštaj

Atmosfera – ugljenmonoksid, koncentracija materije_________mmol/m3.

3
I Grupa otrova – Gasoviti otrovi

Studenti biohemijskog smera

Izrada kalibracione krive i izračunavanje regresione jednačine

Priprema rastvora za izradu kalibracione krive

I – Osnovni (Stock) rastvor (1% PdCl 2): 1 g PdCl2 suspendovati u oko
30-40 mL H2O, dodati 5 mL konc. HCl i zagrevati dok se ne dobije pravi rastvor.
Posle hlađenja dopuniti do 100 mL H2O.
II – Radni standardni rastvor (10 mmol/L PdCl 2): 1,77 mL rastvora I se
dopuni do 10 mL H2O.
Izrada kalibracione krive
U niz normalnih sudova pipetirati 0; 0,2; 0,5 i 1 mL rastvora II, dodati po 20 mL
10% KJ i dopuniti do 100 mL H2O. Intenzitet ružičaste boje rastvora meriti na fotometru
uz zeleni filter. Nacrtati kalibracionu krivu i izračunati regresionu jednačinu.

Tabela: Vrednosti apsorbancije rastvora PdCl2

X – osa (µmol PdCl2) Y – osa (apsorbancija)

4
 I Grupa otrova – Gasoviti otrovi

Izračunavanje koncentracije CO u vazduhu

Iz regresione jednačine izračunati sadržaj neredukovanog PdCl 2, a potom sadržaj

CO u ispitivanom uzorku vazduha. Preračunati sadržaj CO na m3 vazduha.

Toksikološki izveštaj

Atmosfera – ugljenmonoksid, koncentracija materije_________mmol/m3.

5
I Grupa otrova – Gasoviti otrovi

Spektroskopsko dokazivanje ugljenmonoksida u krvi

Princip metode

Specifična metoda koja se zasniva na različitim spektrima karboksihemoglobin

(HbCO) i oksihemoglobina (HbO2) pre i posle dodatka odgovarajućeg redukcionog
sredstva.

Napomena: specifična, niska osetljivost, krv mora biti sveža.

Analiza uzorka

Uzorak krvi razblažiti do svetlo roze boje i posmatrati je džepnim spektroskopom.

U predelu žute i zelene spektralne oblasti vide se dve tamne linije koje potiču od HbO 2.
Sličan spektar daje i HbCO. U ispitivanu krv dodati redukciono sredstvo [nekoliko kapi
(NH4)2S ili nekoliko mg Na-ditionita], ostaviti da stoji 20 minuta, a zatim ponovo
posmatrati spektroskopom.
Ukoliko se u krvi nalazi CO, spektar će ostati nepromenjen, a ako u krvi nije
prisutan CO, u predelu žute i zelene spektralne linije pojaviće se jedna široka crna traka,
karakteristična za redukovani hemoglobin, tzv. Stockes-ova traka.

Toksikološki izveštaj

U ispitivanom uzorku krvi NIJE / JE dokazano prisustvo CO.

(zaokružiti tačan odgovor)

6
 I Grupa otrova – Gasoviti otrovi

Određivanje ugljenmonoksida u krvi po Wolff-u

Princip metode

Specifična metoda koja se zasniva na većoj stabilnosti karboksihemoglobina od

oksihemoglobina u acetatnom puferu pH 5,5, pri definisanim eksperimentalnim uslovima.

Napomena: specifična metoda, pogodna za rutinsku analizu,

opseg određivanja 3 – 30% HbCO.

Analiza uzorka

Razblažiti 1 mL krvi sa 4 mL destilovane vode u epruveti i ostaviti 4-5 min da bi se

krv hemolizovala. Pomešati 1 mL hemolizovane krvi sa 4 mL pufernog rastvora pH 5,5 (5
mol/L CH3COOH i 3 mol/L CH3COONa, u odnosu 1:3), epruvetu staviti u vodeno kupatilo
zagrejano na 55 C i držati tačno 5 minuta na konstantnoj temperaturi. Epruvetu ohladiti
pod česmenskom vodom i sadržaj odmah filtrirati kroz suv filter papir, tako da se dobije
bistar filtrat. Koagulisan HbO2 ostaje na filtru, a intenzitet crvene boje filtrata je srazmeran
koncentraciji HbCO i određuje se vizuelno poređenjem sa standardima Co(NO3)2.

Toksikološki izveštaj

Krv – hemoglobin-karboksihemoglobin, deo materije_________.

7
I Grupa otrova – Gasoviti otrovi

Određivanje ugljenmonoksida u krvi mikrometodom po Conway-u

Princip metode

CO, oslobođen iz karboksihemoglobina dejstvom sumporne kiseline, reaguje sa

PdCl2. CO se određuje indirektno preko viška neredukovanog PdCl2 koji u reakciji sa KJ (u
višku) gradi kompleks ružičaste boje.

PdCl2 + CO + H2O Pd + CO2 + 2 HCl

PdCl2 + 2 KJ PdJ2 + 2 KCl

PdJ2 + 2 KJ K2[PdJ4]

Napomena: osetljiva, ali nespecifična metoda.

Analiza uzorka

Na jednom delu spoljnjeg kruga Conway posudice, čije su ivice prethodno

namazane vazelinom, pipetirati 1,4 mL destilovane vode i 0,1 mL krvi. Na suprotni deo
spoljnjeg kruga Conway posudice dodati 0,6 mL 3% H2SO4, pazeći da se ne pomeša sa
hemolizovanom krvi. Na centralni deo Conway posudice postaviti sahatno staklo, na koje
se doda 0,2 mL 2,5 mmol/L PdCl2. Staklenom pločicom, klizeći po obodu, pažljivo
poklopiti Conway posudicu i blagim rotacionim pokretima izmešati hemolizovanu krv sa
sumpornom kiselinom. Posudicu držati na mračnom mestu 2 h, na sobnoj temperaturi.
Rastvor PdCl2 profiltrirati u normalni sud od 10 ml preko levka, sa malo vate.
Sahatno staklo i levak sa vatom isprati nekoliko puta, sa po nekoliko mL vode. U normalni
sud dodati 1 mL 10% KJ i dopuniti vodom do crte. Intenzitet boje nastalog kompleksnog
jedinjenja K2PdJ4 očitati na spektrofotometru, na 420 nm. Iz dobijene apsorbancije
izračunati količinu neredukovanog PdCl2.
Razlika ukupnog i neredukovanog PdCl2 odgovara sadržaju CO u ispitivanom
uzorku krvi.

8
 I Grupa otrova – Gasoviti otrovi

Izračunavanje sadržaja CO u ispitivanom uzorku krvi

Iz regresione jednačine izračunati sadržaj neredukovanog PdCl 2, a potom sadržaj

CO u ispitivanom uzorku krvi. Preračunati sadržaj CO na litar krvi.

Toksikološki izveštaj

Krv – ugljenmonoksid, koncentracija materije_________mmol/L.

9
I Grupa otrova – Gasoviti otrovi

Ugljendioksid

Toksikološki značaj CO2 se ogleda u tome što se sa porastom njegovog

sadržaja smanjuje sadržaj kiseonika u vazduhu. Prvenstveno je značajan sa
stanovišta aerozagađenja, a uzročnik je i slučajnih trovanja. Određivanje CO 2 u
vazduhu je od važnosti sa aspekta javne higijene, za procenu zagađenja vazduha.

Materijal za analizu: vazduh

Određivanje ugljendioksida u vazduhu po Pettenkofer-u

Princip metode

U reakciji CO2 sa Ba(OH)2 nastaje BaCO3. Sadržaj CO2 se određuje indirektno

titracijom viška Ba(OH)2 oksalnom kiselinom.

CO2 + Ba(OH)2 BaCO3 + H2O

COOH COO
+ Ba(OH)2 Ba + 2 H2 O
COOH COO

Analiza uzorka

Gumeni balon u kome se nalazi uzorak vazduha montirati na uređaj za gasne

analize. U ispiralicu odpipetirarti 10 mL Ba(OH) 2 i kroz ispiralicu propuštati uzorak
vazduha, tako da u toku 30 min prođe 1 L vazduha. Neutrošeni Ba(OH) 2 titrirati rastvorom
50 mmol/L oksalne kiseline, uz fenolftalein kao indikator. Zbog nestabilnosti rastvora
Ba(OH)2, neophodno je pri svakoj analizi odrediti utrošak oksalne kiseline za titraciju
ukupnog Ba(OH)2 tj. 10 mL Ba(OH)2. Koncentracija CO2 u propuštenom uzorku vazduha
se izračunava indirektno, na osnovu razlike utroška oksalne kiseline za titraciju ukupnog i
neutrošenog Ba(OH)2 tokom analize.

10
 I Grupa otrova – Gasoviti otrovi

Izračunavanje sadržaja CO2 u ispitivanom uzorku vazduha

Preračunati sadržaj CO2 na m3 vazduha.

Toksikološki izveštaj

Atmosfera – ugljendioksid, koncentracija materije___________mmol/m3.

11
I Grupa otrova – Gasoviti otrovi

Sumpordioksid

Sumpordioksid nastaje u procesima dobijanja metala prženjem sulfidnih ruda

kao i pri sagorevanju uglja. Sastojak je smoga i jedan od najznačajnijih uzročnika
kiselih kiša. Važan je sa stanovišta akutnih i akcidentalnih trovanja, ali je i bitan
uzročnik hroničnih respiratornih oboljenja opšte populacije. Sumpordioksid deluje
na sluzokožu disajnih puteva, kao iritans i zagušljivac.

Materijal za analizu: vazduh

Određivanje sumpordioksida u vazduhu

Princip metode

Reakcija oksido-redukcije SO2 i J2 u prisustvu skroba.

SO2 + J2 + 2 H2O H2SO4 + 2 HJ

Napomena: nespecifična metoda

Analiza uzorka

Izvor SO2: Erlenmajer sa zatvorenim izlaznim crevom u kome se nalazi drveni ugalj
preliven sumpornom kiselinom, zagrevati na peščanom kupatilu u kapeli, do pojave belih
para. Potom otvoriti izlazno crevo sa erlenmajera i uzorkovati vazduh ručnom pumpom
zapremine 50 mL.
Uzorak vazduha se propušta kroz ispiralicu u kojoj se nalazi 2,5 mL 10% KJ, 2 mL
skroba, 3,5 mL H2O i 2 mL 1,25 mmol/L J2, do gubitka plave boje rastvora.
.

12
 I Grupa otrova – Gasoviti otrovi

Izračunavanje sadržaja SO2 u ispitivanom uzorku vazduha

Na osnovu stehiometrijskog odnosa reakcije SO2 sa J2 izračunati sadržaj SO2 u

ispitivanoj zapremini vazduha, a potom preračunati na m3 vazduha.

Toksikološki izveštaj

Atmosfera – sumpordioksid, koncentracija materije_________mmol/m3.

13
I Grupa otrova – Gasoviti otrovi

Studenti biohemijskog smera

Određivanje sumpordioksida u vazduhu fuksin-formaldehidnom metodom

Princip metode

SO2 sa fuksinom daje leuko-sulfonsku kiselinu, koja sa primarnim aldehidom gradi

obojeni adicioni proizvod.

+ 2 SO2
HgCl2 + 2 NaCl Na HgCl4 Na2 Hg(SO3)2

dinatrijum-disulfit merkurat

X- X-
C6H4-NH2 + 3 H2SO3 C6H4-NHSO2H
H2N H3N
C6H4-NH2 C6H4-NHSO2H
SO3H

O
+ R CH(OH)R
X-
H C6H4-N-SO2H
H2 N
C6H4-N-SO2H
CH(OH)R

ljubičasto adiciono jedinjenje

14
 I Grupa otrova – Gasoviti otrovi

Izrada kalibracione krive i izračunavanje regresione jednačine

Priprema rastvora za izradu kalibracione krive:

I – Osnovni (Stock) rastvor (10 mmol/L SO 2): 0,19 g natrijum-
metabisulfita (Na2S2O5) rastvoriti u 100 mL apsorpcionog rastvora (HgCl2 i NaCl).
II – Radni standardni rastvor (100 mol/L SO2): 1 mL rastvora I se
dopuni do 100 mL apsorpcionim rastvorom.

Izrada kalibracione krive:

U niz epruveta odpipetirati 0; 0,1; 0,3; 0,5; 1,0 i 3 mL rastvora II, dopuniti do 5 mL
apsorpcionim rastvorom (HgCl2 i NaCl) i dodati po 1 mL fuksin-formaldehidnog reagensa.
Posle 1 h očitati apsorbanciju na 560 nm. Nacrtati kalibracionu krivu i izračunati
regresionu jednačinu.

Tabela: Vrednosti apsorbancije u zavisnosti od sadržaja SO2

X – osa (nmol SO2) Y – osa (apsorbancija na 560 nm)

15
I Grupa otrova – Gasoviti otrovi

Analiza uzorka

Uređajem za merenje zapremine vazduha, uzorkovani vazduh uvoditi u 5 mL

apsorpcionog rastvora (HgCl2 i NaCl) određeni vremenski period (5 - 10 min) i potom
dodati 1 mL fuksin-formaldehidnog reagensa. Posle 1 h očitati intenzitet nastalog
ljubičastog obojenja na 560 nm.

Izračunavanje koncentracije SO2 u vazduhu

Iz regresione jednačine izračunati koncentraciju SO2/m3 vazduha.

Toksikološki izveštaj

Atmosfera – sumpordioksid, koncentracija materije_________mmol/m3.

16
 I Grupa otrova – Gasoviti otrovi

Studenti biohemijskog smera

Hlor

Hlor je halogeni element koji je uzročnik profesionalnih i slučajnih trovanja, a

u I svetskom ratu je upotrebljavan i za masovna trovanja. Kao oksidaciono sredstvo
ima značajnu primenu u hemijskoj industriji i za hlorisanje vode za piće. Deluje kao
plućni iritans.

Materijal za analizu: vazduh

Određivanje hlora u vazduhu

Princip metode

Hlor sa o-tolidinom daje jedinjenje žute boje.

CH3 CH3 CH3 CH3

Cl2 + H2N NH2 HN NH2

- HCl
Cl-

žuto-narandžasti proizvod

Analiza uzorka

Provlačiti uzorak vazduha, uređajem za merenje zapremine vazduha, kroz 10 mL

apsorpcionog rastvora (o-tolidin) dok se ne postigne boja jednog od standarda (rastvori
K2Cr2O7). Tada se prema tom standardu, a u zavisnosti od količine propuštenog vazduha,
očita koncentracija iz sledeće tabele:

17
I Grupa otrova – Gasoviti otrovi

koncentracija Cl2 (mol/L)

mL vazduha 1 2 3 4
100 8,098 6,338 2,676 1,380
200 3,873 2,183 1,493 0,746
300 2,394 1,408 0,958 0,521
400 1,761 1,056 0,704 0,366
600 1,197 0,704 0,479 0,239
800 0,854 0,535 0,324 0,169
1000 0,704 0,423 0,282 0,141

Izračunavanje koncentracije Cl2 u vazduhu

Na osnovu tabelarnih vrednosti i količine propuštenog uzorka preračunati

koncentraciju Cl2 na m3 vazduha.

Toksikološki izveštaj

Vazduh – hlor, koncentracija materije_________mmol/m3.

18
 I Grupa otrova – Gasoviti otrovi

Studenti biohemijskog smera

Azotovi oksidi

Azotovi oksidi, od kojih toksikološki značaj ima prvenstveno NO 2, su uzročnici

profesionalnih i slučajnih trovanja. Povećana emisija azotovih oksida u troposferi ima
za posledicu nastanak toksičnog ozona, dok u višim slojevima atmosfere uništavaju
ozonski omotač. Takođe su jedan od uzročnika nastanka kiselih kiša. Deluje
nadražajno na respiratorni trakt, a njihov sekundarni efekat je nastanak
methemoglobinemije.

Materijal za analizu: vazduh

Određivanje azotovih oksida u vazduhu – Griess-Ilosway metoda

Princip metode

Diazotacijom sa sulfanilnom kiselinom nastaje azo jedinjenje crvene boje.

+ NO2
HO3S NH2 HO3S N N Cl

NH2
+

HO3S N N NH2

azo jedinjenje crvene boje

19
I Grupa otrova – Gasoviti otrovi

Izrada kalibracione krive i izračunavanje regresione jednačine

Priprema rastvora za izradu kalibracione krive:

I – Osnovni (Stock) rastvor (10 mmol/L NaNO 2): 69 mg NaNO2 rastvoriti
u 100 mL H2O.
II – Radni standardni rastvor (100 mol/L NaNO2): 1 mL rastvora I se
dopuni do 100 mL H2O.

Izrada kalibracione krive:

U niz epruveta odpipetirati 0; 0,1; 0,5; i 1,0 mL rastvora II i dodati po 5 mL
reagensa sulfanilne kiseline i -naftilamina. Posle 2 minuta čitati apsorbanciju na 530 nm.
Nacrtati kalibracionu krivu i izračunati regresionu jednačinu.

Tabela: Vrednosti apsorbancije u zavisnosti od sadržaja NO2

X – osa (nmol NO2) Y – osa (apsorbancija na 530 nm)

20
 I Grupa otrova – Gasoviti otrovi

Analiza uzorka

Uzorak vazduha provlačiti uređajem za merenje zapremine vazduha, kroz

apsorpcionu epruvetu koja sadrži po 5 mL reagensa sulfanilne kiseline i -naftilamina,
određeni vremenski period (5 – 10 min). Dva minuta po prestanku provlačenja vazduha
očitati apsorbanciju na 530 nm.

Izračunavanje koncentracije NO2 u vazduhu

Iz regresione jednačine izračunati sadržaj NO2 u uzorku, a zatim preračunati na m3

vazduha.

Toksikološki izveštaj

Atmosfera – azotovi oksidi, koncentracija materije_________mol/m3.

21
I Grupa otrova – Gasoviti otrovi

Studenti biohemijskog smera

Methemoglobin

Methemoglobin (MetHb) nastaje oksidacijom Fe 2+ hemoglobina u Fe3+ i nema

sposobnost transporta kiseonika usled čega se javlja cijanoza. Methemoglobinemija
se definiše porastom MetHb u krvi i može biti urođena i stečena (»toksična
methemoglobinemija«). Brojni agensi mogu biti uzročnici povećanog MetHb u krvi:
nitriti i nitrati, nitro i amino derivati benzena, hlorati, itd.

Materijal za analizu: krv

Spektrofotometrijsko određivanje methemoglobina

Princip metode

Promena apsorbcionog spektra methemoglobina, prevođenjem u

cijanmethemoglobin.

Analiza uzorka

 Hemolizovati 0,1 mL uzorka krvi sa 3,9 mL H 2O i dobro izmešati. Dodati 4 mL

fosfatnog pufera i na vorteksu analizu energično promućkati.
 Pripremiti slepu probu: 1,5 mL H2O i 1,5 mL fosfatnog pufera izmešati (kiveta C1).
 Odpipetirati po 3 mL hemolizata u dve kivete (kivete C2 i C3).
 U kivetu C3 dodati 0,1 mL K3Fe(CN)6. Kivetu okrenuti 2 – 3 puta da se rastvor
izmeša i posle 3 min izmeriti apsorbanciju.
 Na 630 nm izmeriti apsorbanciju analiza u kivetama C 2 i C3 prema slepoj probi (C1).
Pročitane vrednosti obeležiti kao A2a i A3a.
 Kapaljkom dodati 0,1 mL rastvora KCN (dve kapi) u sve kivete (C 1, C2 i C3). Dobro
promućkati i posle 6 min pročitati apsorbancije.

22
 I Grupa otrova – Gasoviti otrovi

 Pročitati apsorbanciju na 630 nm analiza u kivetama C2 i C3 prema slepoj probi (C1).

Ove vrednosti obeležiti kao A2b i A3b.

Koncentracija MetHb (% od ukupnog Hb) se računa prema formuli:

A2a – A2b
MetHb (%Hb) = x 100
A3a – A3b

Toksikološki izveštaj

Krv – methemoglobin, sadržaj materije_________MetHb (%Hb).

23