Висока медицинска школа струковних студија, Ћуприја

Семнираски рад

Анатомија и физиологија

Плућа

Проф. Христос Алексопулос Марковић Младен, 3813

Ћуприја, 2018.
Садржај
1. УВОД .............................................................................................................................. 2
2. Анатомија плућа ............................................................................................................ 3
2.1 Спољашњи изглед плућа ........................................................................................ 3
2.2 Састав и грађа плућа ............................................................................................... 4
2.3 Крвни судови плућа ................................................................................................ 5
2.4. Инервација плућа ................................................................................................... 5
2.5. Плућна марамица (Pleura) ..................................................................................... 6
3. Физиологија плућа ........................................................................................................ 8
3.1 Размена гасова ......................................................................................................... 8
4. Извори .......................................................................................................................... 10

1
 1. УВОД
Респираторни и циркуларни систем човека састоји се из једног сложеног
склопа чија је главна функција одржавање оптималне молекулске концентрације
кисеоника и угљен диоксида у свакој ћелији. Ово се остварује комбинацијом дифузије
и транспорта.

Плућа сваки дан размене више од 550 литара кисеоника и угљен диоксида
између организма и атмосфере. Она испуњавају обе стране грудног коша (Regio
pleuropulmonales), а између њих се налази, важан топографски простор, средогруђе
(mediastinum).(слика 1)

Плућна крила су обавијена посебном серозном опном, плућном марамицом

(pleura).

Слика 1. Положај плућа у грудном кошу

2
 2. Анатомија плућа

2.1 Спољашњи изглед плућа

Плућна крила имају изглед који подсећа на половине уздужно пресечене купе.
Сваком плућном крилу описују се база, врх, две стране и две јасно изражене ивице.

База плућа (basis pulmonis), лежи на левој или десној страни дијафрагме, па се
зато и назива доња или дијафрагмална страна (facies diaphragmatica).

Горњи, сужени део, назива се плућни врх (apex pulmonis).

На плућима разликујемо спољашњу и унутрашњу страну, при чему је

спољашња страна испупчена и окренута ребрима, и зато се назива ребарна страна
(facies costalis).

Унутрашња страна је окренута према средогруђу (facies medialis). Задњи део

ове стране належе уз бочну страну кичменог стуба (pars vertebralis), Док је предњи
део нераван и учествује у изградњи бочних зидова средогруђа (pars mediastinalis). У
средишњем делу унутрашње стране налази се троугласти отвор или плућни хилус
(hilum pulmonalis), у кој улази плућни корен (radix pulmonis). На медиастиналној
страни оба плућна крила описујемо отиске великих крвних судова и отисак срца. На
левом плућном крилу је тај отисак израженији јер се срце више налази на левој страни.

Плућна крила су дубоким пукотинама подељена на режњеве (lobi pulmonum).

Десно плућно крило, које је веће од левог, има две пукотине: косу (fisura obliqua) и
хоризонталну (fisura horizontalis), које га деле на 3 режња: горњи (lobus superior),
средњи (lobus medius) и доњи (lobus inferior). Лево плућно крило има само косу
пукотину (fisura obliqua), која га дели на два дела, горњи и доњи (lobus superior et
lobus inferior). Мања јединица од плућног режња је плућни сегмент (segmentum
broncho-pulmonale), а границу између сегмената чине venae intersegmentale - на
површини, а у дубини интерсегменталне везивне преграде. Мања јединица од плућног
сегмента је плућни режњић (lobulus pulmonalis), који представља основну анатомску
и функционалну јединицу плућа (слика 2).

3
 Слика 2. Приказ анатомске поделе плућа на режњеве и сегменте.

2.2 Састав и грађа плућа

Плућно крило састављено је од плућних режњева (lobi pulmonum). По уласку у

плућни хилум, главна душница, одваја за сваки режањ по једну грану (bronchus
lobaris), која заједно са крвним судовима и
живцима улази у режањ. Лобарни бронх се рачва
на сегментне бронхе (bronchus segmentalis), и на тај
начин, у сваки сегмент продире по једна сегментна
душница коју прате сегментални крвни судови и
живци.
Сваки плућни сегмент, састављен је из
великог броја плућних режњића (lobuli pulmonum),
који имају облик пирамиде, и они су величине 1
cm3. Кроз врх режњића улази грана сегменталног
бронха (bronchiolus interlobularis), пречника 1 mm,
уз пратњу ситних крвних судова и живаца, који се
рачва на више терминалних бронхиола (bronchiolus
terminalis).Терминална бронхиола се рачва на
респираторне бронхиоле (bronchioli respiratorii)
(слика 3), који се даље деле на алвеоларне каналиће
ранање бронха
(ductuli alveolaris), који на својим зидовима имају

4
полулоптаста проширења названа плућни мехурићи (alveoli pulmonis). Сваки
алвеоларни канал завршава се слепо са 2 алвеоларне кесице (sacculi alveolares).
Респираторне бронхиоле, алвеоларни каналићи и алвеоле су обложени респираторним
епителом и на њиховом нивоу се врши размена гасова. Респираторна бронхиола, са
својим гранама образује формације које личе на грозд и које се називају acinusi, а у
једном режњићу има 50-100 ацинуса.

2.3 Крвни судови плућа

Васкуларни систем плућа се састоји из плућног и бронхијалног крвотока.

Плућни крвоток почиње неоксигенисаном крви из десне преткоморе, омогућава
размену гасова са алвеолама кроз које пролазе плућни капилари. Бронхијални крвоток
се састоји из грана аорте, које обезбеђују виталност елемената за размену гасова и
осталих дисајних путева.
Плућни крвоток почиње главном плућном артеријом (a. pulmonalis) која се
дели и улази у свако плућно крило заједно са одговарајућим бронхом. Одатле се
артерија грана све до нивоа респираторних бронхиола. За разлику од системског
крвотока где се артерије гранају на артериоле, капиларе и венуле, плућне артерије се
на нивоу алвеола гранају на прекапиларне артерије, од којих настаје густа мрежа
капилара, која се излива у посткапиларне вене. Свака плућна вена (v. pulmonalis)
одводи крв из неколико режњића.
Нутритивни крвни судови плућа су душничне гране (rami bronchiales), које се
за лево плућно крило, одвајају од завршног дела arcus-a aortae, а за десно крило од
треће и четврте arteriae intercostales, и они исхрањују бронхијално стабло и везивну
строму плућа. Одговарајући венски судови су venae bronchiales, од којих се десне
уливају у v. Azygos а леве у v. Hemiazygos.

2.4. Инервација плућа

Плућа, као и сви други органи, су инервисани разним сензорним нервима и

нервима парасимпатичког и симпатичког нервног система, и они регулишу функцију
ћелија у респираторном тракту. Сензорни нерви могу да се надраже механичким и
хемијским стимулусом, тако се активирају одбрамбени рефлекси као што су кашаљ и
измењено дисање.

5
 Инервација плућа врши се преко плућног вегатативног живчаног сплета (plexus
pulmonalis) у чији састав улазе симпатичка и парасимпатичка влакна који оживчавају
глатку мускулатуру и жлезде слузокоже плућа.
Парасимпатичка влакна потичу од n. Vagusa (Х мождани живац). Његово
дејство се огледа у бронхоконстрикцији, вазодилатацији и повећаној секрецији
бронхијалних жлезда.
Симпатичка влакна долазе од грудног стабла (truncus sympatheticus), и од

Слика 4. Парасимпатикус и сипматикус

срчаног живчаног сплета (plexus cardiacus), и њихово дејство се огледа у ширењу

дисајних путева (бронходилатација) и сужавању лумена крвних судова
(вазоконстрикција) (слика 4)

2.5. Плућна марамица (Pleura)

Плеура је танка серозна опна која својим висцералним и паријеталним листом,

ограничава затворени простор (cavitas pleuralis), у коме влада негативан притисак,
што је од изузетне важности за функцију дисања. Плеура омогућује дисајне покрете
плућа без икаквог трења о зидове грудног коша. Висцеларни лист (pleura pulmonalis s
Viscelaris), покрива спољашњу површину плућа и увлачи се између режњева
облажући пукотине плућа. Код плућног корена се пребацује и наставља паријеталним
листом (pleura parietalis), који облаже зидове грудне дупље у којој су плућа смештена.
Париеталну плеуру делимо према зиду који облаже: pleura mediastinalis, pleura
costalis, pleura diaphragmatica. У висини ивица плућа и плућног врха паријетална
плеура гради шпагове од којих су најважнији: доњи шпаг (recessus

6
costodiaphragmaticus), предњи шпаг (recessus costomediastinalis anterior), горњи шпаг
(cupula pleurae) (слика 5).

Слика 5. Дијаграм плућне марамице

7
 3. Физиологија плућа
Плућа служе за размену гасова. Главна улога им је да дозволе кисеонику да из
ваздуха пређе у венску крв, и да угљен диоксид избаци напоље. Осим тога, плућа
метаболишу нека једињења, филтрира нежељене материје из крви, одржавање ацидо
базног статуса, и такође чувају крв. Али као што смо рекли, главна функција је размена
гасова.

3.1 Размена гасова

Размена гасова се дешава на нивоу плућа. Свеж ваздух, богат кисеоником,

удише (inspirium) се у плућа преко горњих и доњих спроводних дисајних путева.
Мишићи који се контракују под утицајем централног неервног система омогућавају
пролазак ваздуха. У исто време, венску крв, која долази из свих делова тела, упумпава
у плућа десна пректомора срца. Оваква измешана венска крв има високу
концентрацију угљен диоксида, а ниску концентрацију кисеоника. У плућним
капиларима, угљен диоксид и кисеоник мењају место. Крв која напушта плућа, која
сада има високу концентрацију кисеоника и ниску концентрацију угљен диоксида, се
разноси по ткивима тела, и њу испумпава лева комора. За време издисаја (expirium),
гас који има високе концентрације угљен диоксида напушта тело.
Током удисаја, контракција интеркосталних мишића подиже ребра, а
контракција дијафрагме спушта дно грудне дупље, чиме се повећава њен дијаметар,
што доводи до ширења плућа. Бронхије и бронхиоле се шире за време удисаја.
Респираторни део се такође увећава, углавном због проширења алвеоларних дуктуса,
док се алвеоле не шире
превише. Током тог
ширења растежу се и
еластична влакна плућног
паренхима, тако да је
пасивна ретракција плућа
због опуштања мишића
током издисаја последица
опуштања еластичних
влакана која су била
растегнута (слика 6).

Слика. 6 - Механика дисања

8
 Приликом дисања ваздух улази и меша се са резидуалним ваздухом, који
износи око 500 cm3 и заостаје увек у плућима и након максималне експирације. При
максималној инспирацији унета количина ваздуха, витални капацитет, варира од
3500 - 6000 cm3. При нормалном дисању човек удахне само десети део свог виталног
капацитета, око 500 cm3.

9
4. Извори
1) Brendan J. Canning & Domenico Spina. (2009). Sensory Nerves. Springer Science
& Business Media.
2) Jess Mandel & Darren Taichman. (2006). Pulmonary Vascular Disease. Elsevier
Health Sciences.
3) John Burnard West. (2012). Respiratory Physiology: The Essentials 9th ed..
Lippincott Williams & Wilkins.
4) Jovan Dimitrijević & Christos Alexopulos. (2011). Klinička Anatomija Čoveka sa
Citologijom, Histologijom i Embriologija. Ćuprija: Visoka Medicinska Škola
Strukovnih Studija Ćuprija.
5) Michael G. Levitzky. (2007). Pulmonary Physiology, Seventh Edition. McGraw-
Hill Medical.

10