СЕМИНАРСКИ РАД ФЕБРИЛНЕ КОНВУЛЗИЈЕ

ВИСОКА МЕДИЦИНСКА ШКОЛА

СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ЋУПРИЈА

СЕМИНАРСКИ РАД

ПРЕДМЕТ: ПЕДИЈАТРИЈА

ТЕМА: ФЕБРИЛНЕ КОНВУЛЗИЈЕ

Предавач: Студент:

0
СЕМИНАРСКИ РАД ФЕБРИЛНЕ КОНВУЛЗИЈЕ

САДРЖАЈ:
1.0 УВОД....................................................................................................2

2.0 ЦЕНТРАЛНИ НЕРВНИ СИСТЕМ (ЦНС)........................................3

2.1. УТИЦАЈ ТЕМПЕРАТУРЕ НА ЦНС.........................................3

3.0 ЦЕНТАР ЗА ТЕРМОРЕГУЛАЦИЈУ..................................................4

3.1. ВИСОКА ТЕМПЕРАТУРА........................................................4

4.0 ДЕФИНИЦИЈА ФЕБРИЛНИХ КОНВУЛЗИЈА (ФК).......................5

5.0 ЕТИОЛОГИЈА ФК..............................................................................5

6.0 КЛИНИЧКА СЛИКА ФК...................................................................6

6.1. УЧЕСТАЛОСТ ФК.....................................................................8

6.2. РЕЦИДИВИ ФК.........................................................................8

7.0 ДИЈАГНОЗА ФК.................................................................................8

8.0 ЛЕЧЕЊЕ ФК........................................................................................9

9.0 ПРОГНОЗА ФК...................................................................................10

10.0 ПРЕВЕНТИВА ФК............................................................................10

11.0 ЗАКЉУЧАК.......................................................................................11

12.0 ЛИТЕРАТУРА....................................................................................12

1
СЕМИНАРСКИ РАД ФЕБРИЛНЕ КОНВУЛЗИЈЕ

1.0 УВОД
Повишена температура код деце од три месеца до пет година може бити
безазлена појава, знак неке акутне болести или може довести до драматичних
дешавања – фебрилних конвулзија. Ти невољни грчеви тела својим изгледом и својим
трајањем изазивају страх, панику и очај родитеља – осећај да заувек губе своје мало
жељено дете.
Фебрилне конвулзије су церебрални напади који се јављају код високе
температуре код деце, а код којих температура није узрокована акутном
интракранијалном инфекцијом. Церебрални напади су нагли, пролазни, моторички,
психички, сензорни, вегетативни симптоми као последица пролазне дисфункције
мозга. У амбуланти лекара увек представљају драматичну слику: уплакана мајка,
усплахирени отац и дете у наручју одсутне свести с тоничко – клоничким грчевима.
С друге стране: лекар и сестра морају бити смирени, сталожени и што хитније
пружити адекватну медицинску помоћ .
С обзиром да су фебрилне конвулзије пролазне дисфункције мозга тј.
централног нервног система праћене повишеном температуром из тог разлога је у
овом раду обрађен централни нервни систем (ЦНС), као и утицај температуре на
њега, затим је објашњен центар за терморегулацију, висока температура као битан
чиниоц за настајање фебрилних конвулзија, након тога је дата дефиниција
фебрилних конвулзија (ФК), етиологија, клиничка слика, учесталост фебрилних
конвулзија, постојање рецидива, дијагноза, лечење и на крају превентива фебрилних
конвулзија чиме је заокружена једна, не тако једноставна и недовољно истражена
тема.
Циљ рада је информисање и едукација младих родитеља да фебрилне
конвулзије не представљају смрт за дете или његов мозак. Данас се зна да је прогноза
фебрилних конвулзија добра и да само код малог броја деце може доћи до развијања
епилепсије у каснијем животном добу. Само познавањем симптома ФК, родитељи
много могу да помогну у превенцији истих .

2.0 ЦЕНТРАЛНИ НЕРВНИ СИСТЕМ (ЦНС)

Централни Нервни систем је део нервног система кога граде неурони
сконцентрисани у нервним центрима. Пружа се дуж уздужне осе тела и састоји се од:

2
СЕМИНАРСКИ РАД ФЕБРИЛНЕ КОНВУЛЗИЈЕ

1) мозга и
2) кичмене мождине.

Слика бр. 1 Централни нервни систем[1]

1) Мозак представља проширење предњег дела нервне цеви и састоји се из:

предњег (великог) мозга, међумозга, средњег мозга, малог мозга и продужене
мождине.
2) Кичмена мождина (medulla spinalis) је задњи део нервне цеви, простире се
целом дужином тела. Идући ка задњем крају тела она се сужава. Цилиндричног је
облика и има централни канал у средини. Са обе стане кичмене мождине полазе
нерви који су распоређени сегментално – има их онолико колико и кичмених
пршљенова. Распоред сиве и беле масе је обрнут у односу на велики мозак – бела
маса је споља, а сива се налази унутра[1].

2.1. УТИЦАЈ ТЕМПЕРАТУРЕ НА ЦНС

Температура се јавља када леукоцити, који су задужени за борбу против
инфекција, ослобађају протеине (пирогене). Ове материје утичу на мождани центар
за контролу телесне температуре, због чега она расте у покушају да уништи
узрочнике инфекција, пре него што они изазову даља оштећења организма. Због тога
је повишена температура, у извесном смислу, здрава реакција – што значи да бебин
имунолошки систем правилно функционише.
ЦНС бебе може једино бити оштећен дехидрацијом која прети детету током
повишене температуре. Такође, веома продужене фебрилне конвулзије (такозвани
фебрилни епилептични статус) због недовољног снабдевања мозга кисеоником могу
да доведу до оштећења.
Може доћи до оштећења мозга детета уколико је разлог за скок температуре
инфекција централног нервног система: менингитис или енцефалитис.
Иначе, сама по себи, повишена температура неће оштетити мозак добро
хидрираног детета, које нема инфекцију централног нервног система и које нема
фрас.

3
СЕМИНАРСКИ РАД ФЕБРИЛНЕ КОНВУЛЗИЈЕ

3.0 ЦЕНТАР ЗА ТЕРМОРЕГУЛАЦИЈУ

Телесна температура је степен загрејаности организма. Топлота у организму се
ствара мишићним радом, асимилацијом хране и свим животним процесима који
доприносе базалном метаболизму, a из организма губи радијацијом и вапоризацијом
воде из дисајних путева и коже.
Температура је мера просечне енергије молекула у телу, док је топлота мера
укупног износа термалне енергије у телу[2].
Телесну температуру одређује равнотежа између стварања и одавања топлоте.
Пошто се брзина хемијских реакција мења са променом температуре и пошто
ензимиски системи у организму имају оптимум деловања у уском распону
температуре, нормално функционисање организма је у зависности од релативне
константности телесне температуре.
Нормална температура људског организма креће се у интервалу од 36°C до
37°C. Топлота се непрекидно ствара као нуспроизвод метаболизма, а потом ослобађа
у околину. Центар за терморегулацију налази се у мозгу у хипоталамусу. Одржавање
сталне температуре тела је под контролом центра за терморегулацију.
Терморегулација код новорођенчади и млађе одојчади је недовољно развијена
јер терморегулациони центри још увек нису функционално зрели. Обзиром да
терморегулациони центри нису функционално зрели за продукцију топлоте, нису
зрели ни за одавање топлоте, па код новорођенчета и одојчета постоји опасност од
претопљавања (што је, нажалост, честа појава, а опаснија је него код одраслих особа)
[3].
3.1.ВИСОКА ТЕМПЕРАТУРА
Висока температура значи да је телесна температура виша од нормалне.
Температура потиче од грчке речи termo (топлота) или латинске речи foveo (топлота).
Фебрилност је стање у коме организам има повишену температуру преко 37,8 до
38,2°C. ВИСОКА ФЕРБИЛНОСТ означава температуру преко 39°C, a
ХИПЕРПИРЕКСИЈА је температура преко 41°C. Висока температура помаже детету
да се бори са болестима. Дете које има вирусну или неку другу инфекцију често има
високу температуру.
4.0 ДЕФИНИЦИЈА ФЕБРИЛНИХ КОНВУЛЗИЈА (ФК)
Фебрилне конвулзије (ФК) настају при повишеној температури, у току
инфекција које примарно не захватају централни нервни систем. Јављају се у узрасту
од 3 месеца до 5 година[4].
Фебрилне конвулзије (у народу познатије као фрас) представљају један од
најчешћих неуролошких поремећаја раног детињства. Због драматичне клиничке

4
СЕМИНАРСКИ РАД ФЕБРИЛНЕ КОНВУЛЗИЈЕ

слике коју могу дати и релативно велике учесталости, представљају проблем који се
мора добро познавати, адекватно дијагностификовати и на одговарајући начин
збринути терапијом. Први записи о појави конвулзија при повећаној температури код
одојчета и малог детета датирају још из периода од пре 2000 година[5].
Инциденца фебрилних конвулзија је 2 – 4%.
Фебрилне конвулзије се најчешће јаваљају у узрасту од 18 – 24 месеца. Око
50% деце први пут напад има у другој години живота, а 90% до треће године. После
четврте године јављају се код 4%, a пре 6. месеца живота код 6% деце.
Фебрилне конвулзије се најчешће дефинишу као конвулзивни напади који се
јављају у току повишене температуре код деце од 6 месеци до 5 година, при чему се
у дијагностичком третману мора јасно искључити инфекција централног нервног
система (менингитис, енцефалитис) или постојање акутног или хроничног
неуролошког обољења.

Слика бр. 2 Фебрилне конвулзијекод деце[2]

5.0 ЕТИОЛОГИЈА ФК
Етиологија фебрилних конвулзија је још увек непозната. Генетски фактори
имају значајну улогу. Наслеђивање је, највероватније, аутосомно доминантно или
полигенско. У сваком случају, ген или гени за фебрилне конвулзије разликују се од
гена за фебрилне нападе. Око 25% деце има блиске рођаке са фебрилним
конвулзијама, док 20% деце немају рођаке са ФК.
Вероватно се ради о сниженом прагу толеранције на повишену температуру
што може бити у корелацији са неразвијеношћу терморегулационог центра код деце,
тако да појава веома високе температуре може деловати као окидач за појаву напада у
недовољно зрелом мозгу детета.
На основу бројних клиничких студија и доказа до којих у овом моменту
можемо да дођемо, ризик за каснију појаву епилесије код деце која су имала епизоду
фебрилних конвулзија је идентичан ономе у групи деце која нису преживела фрас.
Ни мало се не разликује могућност да здраво дете добије епилепсију од детета које
је преживело напад фебрилних конвулзија. Вероватноћа да ће се напади поновити
после прве епизоде је велика, код 30 – 40% деце. Половина рецидива фебрилних

5
СЕМИНАРСКИ РАД ФЕБРИЛНЕ КОНВУЛЗИЈЕ

конвулзија се јавља унутар 6 месеци, 75% за годину дана, a 90% унутар две године од
првог напада.
6.0 КЛИНИЧКА СЛИКА ФК
Клиничка слика је веома драматична и фрустрирајућа за сваког родитеља.
Фебрилне конвулзије се најчешће испољавају при наглом скоку температуре која је
већа од 38, 5°C – 39,5°C, тако да често представљају први симптом болести детета.
Ако се напад јави при температури нижој од 37,5°C, не ради се о фебрилним
конвулзијама. Обично родитељи дају податак да до појаве конвулзија нису
приметили повишену температуру или да се температура тешко спушта, чак и уз
примену антипиретика. Међу најчешћим узроцима повишене температуре који могу
довести до појаве фебрилних конвулзија су вирусне инфекције горњих
респираторних путева (инфлуенца тип а, параинфлуенца, аденовируси), бактеријске
инфекције гастоинтестиналног тракта (шигелозе), уринарне инфекције и акутно
запаљење средњег уха.
Mанифестују се различито. Најчешће је то подрхтавање и грчење целог тела
(тонично – клоничне контракције скелетне мускулатуре) или само као грчење
(тоничне) или само подрхтавање (клоничне). Могу да се испоље као изненадна
млитавост детета (атоничне), напад трњења и бола (сензорни напад), затим као напад
лучења пљувачке, повраћања и презнојавања (вегетативни напад) или чак у облику
апсанса (мали напад). Највише случајева појаве фебрилних конвулзија примећено је
у току јануара, јуна, августа и новембра месеца.
Уобичајена је клиничка класификација фебрилних конвулзија на: типичне и
атипичне. Поред дидактичке подела је значајна и са аспекта профилаксе и прогнозе.
Атипичне фебрилне конвулзије (комплексне, компликоване) одређене су
следећим критеријумима:
 појава конвулзија у првој и после пете године живота;
 трајање конвулзија дуже од 15 минута;
 уз мање повишену температуру < 38 °C;
 хемигенерализоване или фокалне конвулзије;
 појава постикталне Todd – ове парализе;
 присуство неуролошких и развојних поремећаја код деце;
 три или више напада у фебрилним стањима;
 поновљене ФК у истој фебрилности;
 фамилијарна појава епилепсије;
 постоје промене на ЕЕГ-у.
Атипичне или комплексне фебрилне конвулзије су фокални или
хемигенерализовани (захватају једну половину тела) напади који трају дуже од 15
минута и јављају се више пута у току дана. Дете се после напада осећа малаксало,
уморно. У току фраса никада не долази до умокравања.

6
СЕМИНАРСКИ РАД ФЕБРИЛНЕ КОНВУЛЗИЈЕ

Типичне фебрилне конвулзије су кратког трајања и генерализоване (тонично

– клоничне 85%, клоничне 10% и атоничне 5%). Клинички опоравак је брз и потпун.
 јављају се у узрасту од 6 месеци до 4 – те године;
 јављају се уз високу температуру >38°C;
 јављају се један до два пута у животу;
 клиничка слика генерализованог напада;
 напад траје пар минута, најдузе до 20 мин .;
 породична анамнеза обично није оптерећена;
 неуролошки статус напада је уредан;
 ЕГ: постиктално налаз уредан
У овим нападима дете најчешће окрене и фиксира очне јабучице у једну стану,
изгуби свест и почне да се тресе, најчешће уз плавило око усана. У таквим нападима
честе су дуже паузе у којима дете не дише (тзв. апноје) које наводе паничне и
уплашене родитеље на помисао да дете умире. Ређе се фебрилне конвулзије
испољавају као тзв. жаришни или парцијални напади у којима се трзање јавља на
екстремитетима само једне стране тела или само на појединим екстремитетима.
После таквих атака понекад се јављају и пролазне парализе екстремитета (тзв. Todd –
ова парализа). Рецидиви се јављају код 30 – 40% деце.

Слика бр. 3 Фебрилне конвулзије[3]

6.1.УЧЕСТАЛОСТ ФК
Отприлике 2 – 4% деце са фебрилним конвулзијама у каснијем добу могу
развити епилепсију. Три најзначајнија „ризико – фактора“ за каснију појаву
епилепсије су:
1. присуство неуролошких поремећаја и психомоторна заосталост пре
појаве фебрилних конвулзија;
2. атипичне фебрилне конвулзије и
3. појава афебрилних напада код родитеља, браће и сестара.
Вероватноћа за каснију појаву епилепсије код деце без оваквих „ризико –
фактора“ је 0,9%, са једним „ризико – фактором“ 2%, a са 2 или 3 „ризико –
фактора“ до 12%.
6.2.РЕЦИДИВИ ФК

7
СЕМИНАРСКИ РАД ФЕБРИЛНЕ КОНВУЛЗИЈЕ

Рецидиви фебрилних конвулзија се јављају код 30 – 40% деце. Најчешће се

јављају 6 – 24 месеца после првог напада. Два напада се јављају код 30%, a три и
више напада код 10% деце[3]. Најзначајнији фактори за појаву рецидива су:
 појава првих фебрилних конвулзија пре 13 – тог месеца живота;
 појава епилепсије код блиских рођака;
 појава фебрилних конвулзија код блиских рођака;
 атипичне прве фебрилне конвулзије и
 учестале фебрилне инфекције.
7.0 ДИЈАГНОЗА ФК
За постављање дијагнозе код све деце са фебрилним конвулзијама неопходно је
спровести следећи дијагностички поступак:
 детаљна анамнеза;
 детаљан неуропедијатријски преглед;
 лабораторијске анализе: седиментација еритроцита, крвна слика,
преглед урина, гликемија, јонограм, трансаминазе, такође и
 лумбална пункција се увек ради код сумње на инфекцију централног
нервног система (ЦНС)[4].
8.0 ЛЕЧЕЊЕ ФК
Охрабрујућа је околност да већина напада пролази спонтано након неколико
минута. Уколико напад траје дуже, прекида се терапијом диазепамом, чепићима за
ректалну примену и овај лек делује већ у првих 10 минута од примене.
Дете у нападу треба положити на бок или пажљиво на трбух да не дође до
западања језика. Није потребно детету насилно отварати уста из страха родитеља да
не дође до гушења. Треба предузети све расположиве мере за снижавање
температуре. Лек избора за заустављање конвулзија је диазепам, интравенозно,
полако 0,2 mg/kg.

Слика бр. 4 Инјекције диазепама[4]

Уколико је то отежано тада се даје клизма. Може се дати и фенобарбитон
интрамускуларно. Осим наведене симптоматске терапије, свакако треба спровести и
антипиретске мере, потребну рехидрацију, лечење основне болести која је узроковала
фебрилно стање. Профилактичка терапија усмерена је како би се спречили нови
напади и даје се у неколико варијанти, углавном код појаве атипичних ФК.
8
СЕМИНАРСКИ РАД ФЕБРИЛНЕ КОНВУЛЗИЈЕ

Интермитентна профилакса се спроводи у фазама фебрилности преко 38,5°C.

Хронична континуирана профилакса се спроводи код деце са сложеним фебрилним
конвулзијама. Свакодневно се даје фенобарбитон (или валпроат) до четврте – пете
године живота уз периодичне неуропедијатријске, клиничке и
електроенцефалографске (ЕЕГ) прегледе.

Слика бр. 5 ЕЕГ преглед код детета са фебрилним конвулзијама[4]

9.0 ПРОГНОЗА ФК
Прогноза типичних фебрилних конвулзија је одлична. После почетног шока
родитеља да им је дете преживело драматичан напад фебрилних конвулзија већина
родитеља ће по разговору са лекаром и у току неуропедијатријског праћења видети
да се њихово дете нормално психомоторно развија и да стање које је њима скратило
неколико година живота није имало утицаја на мозак детета. Иако су први записи о
појави конвулзија при повећаној температури код одојчета и малог детета још из
периода од пре 2000 година, лекари све до данашњег дана не могу да пронађу начине
да објасне родитељима да је то једно пролазно стање, које изгледа много стресније и
драматичније него што је стварно опасно, да ће да прође, a да од педијатра могу да
добију све потребне савете шта да раде ако се понове, као и на шта да обрате
пажњу[6].
Ако дете добије повишену температуру, треба је снизити туширањем и
облогама од млаке воде, антипиретицима, треба посматрати који део тела грчи, да ли
је поглед укочен, да ли се умокрио, колико то све траје. Дете не треба ударати по
лицу, јер то неће скратити време колико ће трајати напад.
Не постоје докази да фебрилне конвулзије могу проузроковати оштећење мозга.
Само код веома мало деце са сложеним ФК касније се може јавити епилепсија.
10.0 ПРЕВЕНТИВА
У часу појаве температуре код детета које је у анамнези имало један или више
напада једноставних фебрилних конвулзија: родитељи дају микроклизму диазепама
ректално. Важно је нагласити да диазепам није замена за лекове за снижавање

9
СЕМИНАРСКИ РАД ФЕБРИЛНЕ КОНВУЛЗИЈЕ

температуре (антипиретици) тако да уз примену клизме треба предузети и све

познате антипиретске мере уз често мерење телесне температуре
11.0 ЗАКЉУЧАК
Фебрилне конвулзије у народу познатије као фрас, изазивају панику и страх код
родитеља, јер се сматра да мозак детета не може да издржи превисоку температуру и
да ће после фраса дете имати оштећен мозак и више никада неће бити нормално и
здраво. Зато је важно едуковати родитеље о фрасу и његовим узроцима и
последицама. Научити родитеље како да се понашају у ситуацији када њихово дете
добије високу температуру и при томе има и грчеве.
Основно код фебрилних конвулзија је покушати савладати страх и панику и
помоћи детету. Дете на креветићу размотати и запамтити како изгледају и колико
трају грчеви. Пажљив опис грчева ће помоћи лекару. Дечију главицу окренути на
страну да пљувачка несметано отиче из уста и да се спречи њено сливање у дисајне
канале и западање језика – спречити могућност гушења. Ако дете има високу
температуру – ставити антипиретски чепић. Позвати Службу хитне помоћи или
умотано дете однети у здравствену установу. Никада не дрмати дете, ништа му не
стављати у уста и не поливати га водом. За даље сузбијање конвулзија и заштиту
дететовог мозга од тих страшних догађања треба слушати лекара и имати у кући
прописану терапију.
Данас се зна да је прогноза фраса добра и да само код веома малог броја деце са
сложеним фебрилним конвулзијама може доћи до развијања епилепсије у каснијем
животном добу.

12.0 ЛИТЕРАТУРА
[1] Енциклопедија, Британика, књига бр.10, Београд: Народна књига, сажето
издање, 2005. година.
[2] Енциклопедија, Британика, књига бр.7, Београд: Народна књига, сажето
издање, 2005. година.

10
СЕМИНАРСКИ РАД ФЕБРИЛНЕ КОНВУЛЗИЈЕ

[3] Јовановић Т., Терморегулација и метаболизам, Београд: Медицинска

физиологија, 2004. година.
[4] Степановић Р. са сарадницима, Педијатрија, Београд: Савремена
администрација, Х издање, 2001. година.
[5] Рудолф М., Левене М., Педијатрија и здравље детета, Београд: Дата статус,
I издање, 2011. година.
[6] Поганчев – Кнежевић М., Неурологија у педијатрији, Београд: Задужбина
Андрејевић, I издање, 2008. година.

Слике преузете са интернет страна:

[1]
http://www.znanje.org
[2]
http://www.pinterest.com/mamasaveta/novorodjence-i-odojce/
[3]
http://roditeljsrbija.com/febrilne-konvulzije-fras/
[4]
http://bolestidjece.blogspot.com/

11