VISOKA ZDRAVSTVENA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

MEDIKA
BEOGRAD

Seminarski rad iz predmeta: Zdravstvena nega u neurologiji

POREMEĆAJ REGULACIJE TELESNE

TEMPERATURE I INTERVENCIJE KOD TELESNE
TEMPERATURE

Mentor: St
udent:
Prof. dr sci. med. Željko Vlaisavljević
Nikolina Jović 115-002/21

Loznica, jun, 2023.

SADRŽAJ

1. UVOD....................................................................................................................................3

2. POREMEĆAJ REGULACIJE TELESNE TEMPERATURE........................................4

2.1. Telesna temperatura........................................................................................................4

2.2. Stvaranje toplote..............................................................................................................5

2.3. Hipertermija (hiperthermia)............................................................................................5

2.3.1. Intervencije medicinske sestre.........................................................................5

2.4. Hipotermija (hypothermia)..............................................................................................6

2.4.1. Intervencije medicinske sestre.........................................................................6

3. ZAKLJUČAK.......................................................................................................................7

LITERATURA..........................................................................................................................8

2
 1. UVOD

Termoregulacija je sposobnost organizma da održava telesnu temperaturu u

optimalnim granicama i jedan od aspekata procesa homeostaze. Od temeperature zavisi kojom
će se brzinom odvijati neka hemijska reakcija u složenom sistemu funkcionisanja ćelija i
tkiva, i koje će reakcije u njima da se odigraju. To je jedan od razloga što kod čoveka postoji
nekoliko vrlo složenih mehanizama za održavanje telesne temperature u optimalnim
granicama, kako njeno značajnije odstupanje ne bi poremetilo funkcionisanje organizma.
Ako telo nije u stanju da održava normalnu telesnu temperaturu, ona značajno raste
iznad normale. Takvo stanje je poznato kao hipertermija (pregrevanje). Pri hipertermiji
povećano je znojenje kako bi se telo rashladilo, a to se postiže proticanjem veće količine krvi
kroz kožu. Zbog toga u organizmu dolazi do preraspodele krvi, što može uzrokovati
poremećaje krvnog pritiska i ubrzan rad srca. Telo koristi krv za rashlađivanje i štiti
najvažnije organe. Toplota uzrokuje vazodilataciju (širenje) krvnih sudova mozga i moždanih
ovojnica, što dovodi do njihove povećane propustljivosti. Zbog toga u nekim, težim
slučajevima može nastati edem (otok) mozga ili intrakranijalno krvarenje (krvarenje unutar
lobanje).
Održavanje telesne temperature u normalnim granicama (odrasle osobe 36, 8 +/-0,4°C)
rezultat je složenog i visoko integrisanog procesa koji podrazumeva učešće gotovo svih
organskih sistema, sa centralnom ulogom hipotalamusa (centar za termoregulaciju). Neuroni
tog dela nervnog sistema dobijaju dve vrste signala: od perifernih nerava koji sprovode
nadržaje za hladno i toplo i od temperature krvi koja natapa taj deo mozga. Ove dve vrste
nadražaja integriše hipotalamus u cilju održavanja normalne temperature.

3
 2. POREMEĆAJ REGULACIJE TELESNE TEMPERATURE

2.1. Telesna temperatura

Povišena telesna temperatura nije bolest sama za sebe, nego znak bolesti. Može se javiti
kod različitih bolesti i stanja, a gotovo uvek se javlja kod zaraznih bolesti. Većinom prođe bez
komplikacija, ali uvek je potrebno pratiti bolesnika i ako postoji i najmanja sumnja da je reč o
stanju ili bolesti koje mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, potrebno je
odmah se obratiti lekaru.
Telesna temperatura je srazmerna toploti tela koja se neprekidno stvara u organizmu,
kao nusprodukt metabolizma i neprekidno se odaje iz tela. Termoregulacioni mehanizmi koji
sprečavaju pregrevanje, odnosno rashlađivanje organizma uključuju se u slučaju poremećaja
toplotne ravnoteže. U njoj učestvuju: krv, koža, disajni organi i organi za izlučivanje. Njihov
uzajamni odnos u zdravom organizmu doprinosi da je temperatura stalna, sa malim dnevnim
promenama (36°C - 37°C). Termoregulacija je proces pomoću koga se telesna temperatura
održava stalnom sa malim varijacama u toku dana, ne više od 0,6°C.
Termoregulacija je važan aspekt ljudske homeostaze. Kontrolni centar se nalazi u
hipotalamusu. Kada on detektuje povišenje telesne temperature, aktivira se mehanizam za
povećano odavanje temperature, to su vazodilatacija krvih sudova kože i znojenje, kao i
mehanizam za smanjeno stvaranje toplote (inhibicija hemijske termogeneze i mehanizma
drhtanja), što dovodi do pada povišene telesne temperature.
Kada kontrolni centar detektuje sniženje telesne temperature, on aktivira povećano
stvaranje toplote tako što povećava hemijsku termogenezu i izaziva drhtanje, a smanjeno
odavanje toplote, vazokonstrikcijom u koži i telu, što dovodi do porasta telesne temperature.
Temperatura varira od 35°C do 42°C i deli se na ovaj način:
 Subnormalna temperatura 35° - 36°C;
 Normalna temperatura 36° - 37°C;
 Subfebrilna 37° - 38°C;
 Febrilna 38° - 39°C;
 Visokofebrilna 39° - 42°C.
Veoma je važno održavati telesnu temperaturu konstantnom, jer su temperaturni uslovi
u kojima se ćelije nalaze jedan od najvažnijih faktora što određuju njihovo stanje i aktivnost.
Intenzitet metabolizma zavisi od telesne temperature, jer enzimski sistem tela funkcioniše u
uskom temperaturnom intervalu.
4
2.2. Stvaranje toplote
Supstance i faktori koji mogu da utiču na stepen ćelijskog metabolizma utiču i na stepen
zagrejanosti organizma. To su:
 Unos hrane;
 Mišićni-fizički rad;
 Tireoidni hormoni, epinefrin i norepinefrin.
Toplota tela potiče od energije koja nastaje u toku ćelijskog disanja ili mnoštva
osnovnih hemijskih reakcija, pri kojima se hemijska energija iz hrane pretvara u energetske
molekule ATP i toplotu, i neprestano doprinosi zagrevanju organizma. Zato svaki unos hrane
povećava stvaranje toplote svojim specifičnim dinamičkim dejstvom. Međutim, glavni izvor
toplote je grčenje (kontrakcija) skeletnih mišića, ili fizički rad.
Stvaranje toplote mogu menjati endokrini mehanizmi bez obzira na unos hrane i mišićni
rad. Epinefrin i norepinefrin, izazivaju brz, ali kratkotrajan porast produkcije toplote, dok se
porast koji izaziva tiroidni hormon razvija sporije i traje duže.

2.3. Hipertermija (hiperthermia)

U patološkim stanjima mikroorganizmi i njihovi toksini, kao i delovi raspadnutih ćelija
dospevaju do termoregulacionog centra, remete njegov rad, te nastaje povišenje telesne
temperature. Hipertermija nastaje u trenutku kada dođe do prekoračenja adaptacionih
mogućnosti organizma. Kod neuroloških bolesnika termoregulacioni centar može zatajiti kao
posledica:
- cerebralnog edema,
- cerebrovaskularnog oštećenja,
- povrede glave,
- tumora mozga i drugih oštećenja.

2.3.1. Intervencije medicinske sestre

Kod povišene telesne temperature, kada je povećanje temperature dostiglo 38,4°C, sa
bolesnika treba skinuti suvišnu odeću, skloniti prekrivače, a temperaturu bolesničke sobe
održavati na približno 21°C. Bolesnika prekriti čaršavom.
Oko unosa tečnosti potrebno je konsultovati se sa lekarom, jer je prekomeran unos
tečnosti kontraindikovan zbog mogućnosti povećanja intrakranijalnog pritiska. Dozvoljen
unos tečnosti je 3000 ml za 24h.
Pacijentu davati tečnost per os na svakih 5 – 10 minuta po nekoliko kašika, a
parenteralno je nadoknaditi onako je propisano.
5
 Izbegavati naglo i brzo rashlađivanje bolesnika. Naglo rashlađivanje dovodi do
drhtavice i aritmije. Drhtanje povećava metabolizam i može povisiti intrakranijalni pritisak.

2.4. Hipotermija (hypothermia)

Hipotermija dovodi do smanjenja metabolizma. Smanjen metabolizam dovodi do
oštećenja endokrinog sistema, jetre i bubrežnih funkcija. Može doći i do promena na srčanom
mišiću, što zavisi od stepena hipotermije, godina starosti i zdravstvenog stanja bolesnika.
Hipotermija dovodi i do slabljenja volumena cirkulišuće krvi, pa počinje redukcija O 2,
pulsa, respiracije, krvnog pritiska. Oštećena je i cerebralna perfuzija, pa dolazi do redukcije
cerebralne funkcije. Kada je telesna temperatura ispod normale cerebralni krvotok je smanjen
za oko 6% za svaki deseti deo stepena.
Kod hipotermije smrt može da nastupi iznenada.

2.4.1. Intervencije medicinske sestre

U intervencije medicinske sestre kod hipotermije spadaju:
- Inspekcija tela (boja kože, eventualnih lezija);
- Redovna higijena tela;
- Bolesnika prekriti toplim pokrivačem,
- Primena propisane terapije;
- Stalni nadzor vitalnih funkcija bolesnika, stepena svesnosti i reakcija;
- Na svakih sat vremena evidentirati vitalne funkcije (T°, puls, respiracije, TA);
- Održavati prohodnost disajnih puteva ukoliko je plasiran endotrahealni tubus;
- Sprečiti aspiraciju ukoliko je ugrožen refleks gutanja;
- U odsustvu kornealnog refleksa i redukovane sekrecije oka, zaštiti bolesniku oči;
- Preduprediti komplikacije nepokretnosti;
- Održavati redovnu oralnu higijenu bolesnika;
- Održavati i dokumentovati eliminaciju tečnosti;
- Održavati odnos tečnosti kako je propisano.
Optimalna temperatura bolesničke sobe je 18 - 20°C, u bolesničkoj sobi jedinice
intenzivne nege 25°C, a u kupatilu 25 - 30°C. Optimalna temperatura vode za kupanje je 36 -
37°C, i može se približno odrediti stavljanjem lakta u vodu.
-

6
 3. ZAKLJUČAK

Termoregulacija je važan aspekt ljudske homeostaze. Kontrolni centar se nalazi u

hipotalamusu. Kada on detektuje povišenje telesne temperature, aktivira se mehanizam za
povećano odavanje temperature, to su vazodilatacija krvih sudova kože i znojenje, kao i
mehanizam za smanjeno stvaranje toplote (inhibicija hemijske termogeneze i mehanizma
drhtanja), što dovodi do pada povišene telesne temperature.
Veoma je važno održavati telesnu temperaturu konstantnom, jer su temperaturni uslovi
u kojima se ćelije nalaze jedan od najvažnijih faktora što određuju njihovo stanje i aktivnost.
Intenzitet metabolizma zavisi od telesne temperature, jer enzimski sistem tela funkcioniše u
uskom temperaturnom intervalu.
Hipertermija nastaje u trenutku kada dođe do prekoračenja adaptacionih mogućnosti
organizma. Kod neuroloških bolesnika termoregulacioni centar može zatajiti kao posledica:
cerebralnog edema, cerebrovaskularnog oštećenja, povrede glave, tumora mozga i drugih
oštećenja.
Hipotermija dovodi do smanjenja metabolizma. Smanjen metabolizam dovodi do
oštećenja endokrinog sistema, jetre i bubrežnih funkcija. Kod hipotermije smrt može da
nastupi iznenada.
Medicinska sestra primenjuje propisanu terapiju, vrši stalni nadzor vitalnih funkcija
bolesnika, stepena svesnosti i reakcija, na svakih sat vremena evidentira vitalne funkcije (T°,
puls, respiracije, TA). Održava redovnu higijenu bolesnika, održava i beleži unos i eliminaciju
tečnosti, i sprečava komplikacije. Svaku promenu vitalnih funkcija beleži u medicinsku
dokumentaciju.

7
LITERATURA

1. Babić L, Matijević M, Šarenac D. Zdravstvena nega u neurologiji. Beograd: Licej;

2006.
2. Stojiljković J. Zdravstvena nega. Beograd: KIZ Altera; 2013.
3. Živković N. Neurologija. Beograd: Visoka zdravstveno-sanitarna škola strukovnih
studija "Visan"; 2015.
4. Dostupno na:
http://www.fasper.bg.ac.rs/do2016/nastavnici/Milovanovic_Maja/predavanja/21%20-
%20Termoregulacija,%20metabolizam.pdf (03.05.2022.)
5. Dostupno na: https://ivamilosevic5.wordpress.com/2018/07/09/ (03.05.2022.)
6. Dostupno na:
https://simptomi.rs/bolesti/10-endokrinologija-bolesti-zlezda-sa-unutrasnjim-
lucenjem/2143-hipertermija-pregrevanje (03.05.2022.)
7. Dostupno na:
ttps://neuron.mefst.hr/docs/katedre/klinicke_vjestine/Dr.sc.%20Irena%20Zakarija
%20Grkovi%20%20-%20VITALNI%20ZNAKOVI.pdf
(03.05.2022.)