3 Термичка удобност

3.1 Увод
Човек је хомеотерм, што значи да човечије тело покушава да одржи
температуру у уском опсегу око 37 С. При потпуном мировању, у сгању
угодности, стварање минималне топлоте у телу која је потребна за
одржавање живота тзв. базални метаболизам износи 80 Wm z а приликом
седења 60 Wm"z, [91,104,122,124]. Ако се тело изложи термичком стресу, тада
систем термореryлације pearyje преласком у конзистентно стање којем
одговара унутрашња температура блиска oncery термичког стреса.
Овакав одзив човечијег тела на термичко окружење делује на
здравље, удобност и радну ефикасност.
Реryлисање температуре човечијег тела врши се на два начина:
хемијском и физиолошком реryлацијом температуре.
Код хемијске реryлације темлературе, процеси сагоревања у органима
тела контролишу се тако да се стварање топлоте мења зависно од
темпераryре крви, а да се при томе не прекорачи базални метаболизам од око
1,2 Wkg'' телесне масе, [104]. Зависно од oceћaja температуре, јавља се
потреба за већим или мањим телесним радом и покретањем мишића.
При физиолошхом регулисању темпераryре делује велики број
фактора истовремено, како би се спољашње одавање топлоте тела
прилагодило телесној температури. Одавање топлоте врши се:
1.конвекцијом топлоте са површине тела на ваздух,
2.провођењем топлоте на површинама које се додирују са телом, на
пример преко седалног дела или стопала,
3.зрачењем топлоте са површине тела на околне површине,
4.испаравањем воде на кожи,
5. дисањем и
6. уношењем хране и др.
Утицаји наведени тачком 6. су веома мали тако да се занемарују у
односу на остале изворе ryбитка топлоте: конвекција, провођење, зрачење,