GENADIJ PETROVI M A L A H O V

ELIENJE ORGANIZMA I LEENjE VODOM

Prevod s ruskog

BEOGRAD 2006.

SADRAJ

STAJE EL1ENJE O R G A N I Z M A MEHANIZMI ELIENJA ORGANIZMA

7 15

DEJSTVO HLADNOE NA OVEJl ORGANIZAM .... 19 DEJSTVO TOPLOTE NA ORGANIZAM 1 TERAPIJE KOJE JE PODSTIU KAKO SE O R G A N I Z A M PRI LAGOAVA NA HLADNOU 1 TOPLOTU OPTE P R E P O R U K E ZA SPROVOENJE VODENIH 1 TERAPIJA ELIENJA TERAPIJE ELIENJA KAKO JE NAJBOLJE PRI MEN JI VATI PARNU TERAPIJU VODENE TERAPIJE VODENE TERAPIJE KOJE NORMALIZUJU KRVOTOK ZAGREVAJUI I VLANI EFEKAT VODENIH TERAPIJA ENERGETSKI I STIMULIUI EFEKAT VODENIH TERAPIJA LE KOV I TI EFEKAT VODENIH TERAPIJA 64 72 86 89 93 96 33 41 55 24

KUPANJA U MORU LOKALNE VODENE TERAPIJE

105 114

STA JE ELIENJE O R G A N I Z M A

V O D E N E I TERAPIJE EL1ENJA KOD RAZNIH OBOLJENJA

POLIVANJE HLADNOM V O D O M KOD HRONINIH OBOLJENJA BANJSKE TERAPIJE KOD RAZNIH OBOLJENJA LOKALNE PARNE TERAPIJE

119

120 121 137

Deset prednosti prua umivanje: bistrinu uma, sveinu, bodrost, zdravlje, snagu, lepotu, mladost, istou, lepu boju koe i panju lepih ena. Iz Ajurvede

K A K O EL1IT1 D E C U PRIMENA DEICE" PORFIRIJA IVANOVA V O D A I OBIAJI ZAKLJUAK

147

159 181 183

elienje organizma podrazumeva poveanu otpornost orga nizma na dejstvo meteorolokih faktora: hladnoe, toplote, snienog atmosferskog pritiska, kao i na druge klimatske uslove. Oelien ovekje ovek, koji se svesno navikao da podnosi hladnou, toplo tu i druge nepovoljne prirodne uslove, tako to je razvio odgovarajuu sposobnost organizma da im uspeno odoleva. Organizmu su prirodom dati posebni mehanizmi, koji pri adekvatnom aktiviranju stvaraju otpornost na nepovoljne pri rodne uslove. Ako se ti mehanizmi ne pokrenu, onda ostaju ne aktivirani. Oelien ovek razlikuje se od neoelienog oveka po tome stoje vesto razvio mehanizme prilagodavanja hladno i i toploti i doveo ih do savrenstva, za razliku od oveka osla bljenog imuniteta, koji to nije postigao i ostao je nezatien. Kakva ekstremna klimatska optereenja moe da podnese nepripremljen ljudski organizam, a kakva oelien? Strani naunici sprovodili su specijalne eksperimente, radi odreivanja najvie temperature, koju je oveji organizam u stanju da podnese na suvom vazduhu. Temperaturu od 71 C ovek moe da izdri sat vremena, 82C - 49 minuta, 93C - 33 minuta, a 1()4C - samo 26 minuta. Naunici smatraju da maksimalna temperatura, pri kojoj je ovek u stanju da die, 7

iznosi priblino 116C. Meutim, ipak istorija sadri podatke da je ovek bio u stanju da podnese mnogo vee temperature. Godine 1764. francuski naunik Tillet na zasedanju Parike akademije nauka objavio je da se jedna ena 12 minuta nalazila u pei na temperaturi od 132C. 1828. godine opisan je i sluaj etrnaestominutnog boravka mukarca u pei, u kojoj je tempe ratura dostizala do 170C; u Belgiji je 1958. godine registrovan sluaj oveka koji se nekoliko minuta nalazio u termokomori na temperaturi od 200C. Obnaen ovek moe da izdri br zo narastanje temperature do 210C, a u variranoj odei do 270"C.To je dovoljno visoka temperatura za kuvanje jaja! Visoke temperature se znatno tee podnose u vodenoj sre dini nego na suvom vazduhu. Rekord je postavio jedan Turin, koji je potopio glavu u kotao sa vodom, ija je temperatura dostizala 70"C. Otpornost oveka sa slabim imunitetom na hladnou rela tivno je slaba. Istraivanja sudsko-mcdicinskih eksperata, koji su prouavali uzroke i posledice tonjenja brodova u ledenim vodama mora i okeana, pokazala su da su ljudi oslabljenog imu niteta, ak i uz sredstva za spaavanje, ginuli u prvih pola sata usled smrzavanja u ledenoj vodi. Meutim, ima sluajeva kada bi potonulog u ledenoj vodi vraali u ivot. U Norvekoj je pe togodinji deak propao kroz led i potonuo. Kroz 40 minuta njegovo beivotno telo su izvukli na obalu i poeli da ga oivlja vaju. Ubrzo je poeo da daje znake ivota. Posle 2 dana deak se osvestio. Kratkovremenu izloenost hladnoi, ak veoma niskim temperaturama, ovek je u stanju da podnese. Tako je u Japa nu, jednog vrelog dana, voza hladnjae resio da se odmori" u karoseriji svoje maine za rashladivanje, u kojoj su se nalazali komadi suvog leda. Vrata furgona (hladnjae) su se zalupila i voza se izloio hladnoi ( -10C ). Kada su ga oslobodili ve je bio smrznut ali nakon nekoliko sati u oblinjoj bolnici povra tili su ga u ivot. U trenutku nastupanja klinike smrti usled smrzavanja, temperatura unutranjih organa kod oveka pada do 26-24C. [pak, u nekim sluajevima, ovek podnosi i vei pad temperatu8

re. U februaru 1951. godine u bolnicu u amerikom gradu ikagu dovezli su dvadesettrogodinju crnkinju, koja je u tankoj odei leala na snegu 11 sati, pri emu je temperatura vazduha varirala od -18"C do -26C. Kada je primljena u bolnicu, tem peratura njenih unutranjih organa je iznosila 1C. Uprkos to likom stepenu smrzavanja ena je i dalje disala ( 3-5 udisaja u minuti). Puis je takode bio usporen ( 12-20 otkucaja u minuti ) i isprekidan (pauze izmeu intervala sranih otkucaja iznosi le su i do 8 minuta ). Pacijentkinja je ipak uspela da preivi. Ukoliko ovek svesno ojaa svoj imunitet i organizam, ta da je sposoban da pokae izvanredne rezultate ili da jednostav no ivi u krajnje nepovoljnim uslovima. Na primer, veliki finski trka na duge staze Paavo Nurmi, koji je osvojio na Olimpijadi 1924. godine 4 zlatne medalje, priao je: "Toplotu Pariza (te godine u Francuskoj bile su velike vruine) uspeo sam da pobedim zahvaljujui tome, to u svojoj rodnoj Finskoj nikada ni sam zaboravljao vrele saune."Iz navedenog sledi da sauna treni ra na termoregulacioni sistem, da podstie delovanje znojnih lezda. Organizam, koji je adaptiran na vruinu, bori se protiv nje najpre putem pojaanog luenja znoja; znoj apsorbuje veli ku koliinu toplote iz sloja vazduha koji direktno prijanja uz kou i na taj nain dovoljno sputa temperaturu organizma. Porfirij Kornejevi Ivanov 50 godina je svesno izlagao svoj organizam "surovim" klimatskim uslovima i postigao je zadi vljujue rezultate u elienju organizma. Na bilo kakvoj hlad noi on je etao bos po snegu, samo u orcu, pri emu trajanje etnje ne meri se minutama, ve satima. Kod ljudi koji ive u surovijim klimatskim uslovima, odgo varajui mehanizmi adaptacije sami se aktiviraju. Veliku otpor nost na hladnou starosedelaca Ognjene Zemlje zapazio je jo arls Darvin. Pre svega, iznenadilo gaje to sasvim obnaene ene i deca nisu pridavali ni malo panje na gust sneg, koji se topio na njihovim telima. Naunici su 1958-1959 g. prouavali otpornost Aboridina iz centralne Australije na hladnou. Ispostavilo se da oni potpuno mirno spavaju obnaeni na goloj zemlji, medu zaloe nim vatrama na temperaturi od 5C-10C,bez najmanjih zna-

kova drhtavice i podizanja nivoa razmene gasova.Temperatura tela kod Australijanaca pritom ostaje normalna, dok tempera tura koe na telu opada do 15"C, a na prstima ak i do 10C Kod obinih ljudi takav nagli pad temperature koe izazvao bi oseaj skoro nepodnoljivog bola, a Australijanci mirno spava ju ne oseajui ni bol, ni hladnou. Veliki znaaj u jaanju otpornosti organizma na nepovolj ne klimatske uslove ima naa svest, naa mata. Tako se u pla ninskim predelima Nepala iTibeta primenjuje potpuno druki ji metod za elienje organizma. Uz pomo autosugestije neki ljudi mogu da podiu na hladnoi nivo vlastite razmene energi je za 33 - 50%.Ta sposobnost ih uva od preteranog hlaenja i smrzavanja. Godine 1963. opisan je sluaj neverovatne otpor nosti na hladnou tridesetpetogodinjeg gortaka Mai Baha dur, koji je proveo etiri dana na visokom planinskom gleeru ( 5 0 0 0 - 5 300 metara) na temperaturi od -13C do -15C, bez hrane, na otvorenom prostoru, bos i loe obuen. Kod njega nisu otkrivene skoro nikakve bitne povrede. Aleksandra David - Nel, istraiva Tibeta, u svojoj knjizi Magovi i mistici Tibeta opisala je takmienje, na kome uestvuju jogi - respi, goli do pojasa, a koje se odrava u upljinama planinskog jezera, izre zanim u ledu. Temperatura je blizu -30C, ali iz respija izbija para.Takmienje se sastoji u tome ko e vie arafa, izvuenih iz ledene vode, osuiti na sopstveuim leima. Da bi u tome uspeli oni stvaraju u svom telu psihiku toplotu", zamiljajui kako se du kime sve vie razgara vatra. Aktiviranje mehanizama prilagoavanja pomou postupa ka za elienje organizma omoguava oveku da lake podnosi klimatske oscilacije, poveava optu otpornost organizma na razliite bolesti, ini ga zdravijim i dugovenijim. Covek je sve to zapazio i iskoristio s ciljem da sebi produi ivot. U prolosti najvie su se primenjivale terapije koje se od nose na toplotu i hladnou. Uglavnom se koristila voda: u ob liku pare (u gasovitom stanju) - radi pokretanja mehanizama adaptacije na toplotu; u obliku jako ohlaene tenosti - radi aktiviranja mehanizama prilagoavanja na hladnou. Zapae no je da je najbolje aktivirati mehanizme zatite protiv otrih 10

klimatskih uslova pomou postupaka za elienje organizma od samog roenja, a zatim ih redovno odravati. Krajem X I X veka Jakuti su novoroena trljali snegom, a Tunguzi su zaranjali svoje bebe u sneg, polivali ih ledenom vodom, a zatim uvijali u jelenje krzno. Ne tako davno masovno se praktikovalo hodanje bosim, kao nain elienja organizma. Obue je bilo malo, nekad i par izama na jednu porodicu, i ljudi su bili prinueni da od ranog prolea, pa do pozne jeseni hodaju bosi, da bi eliili noge. Hodanje bosih nogu kao terapiju lokalnog elienja organi zma krajem X I X veka predloio je nemaki svetenik S. Knejp. On je pokrenuo odlinu propagandu u vezi sa higijenom. Jed na od parola propagande je - Svaki korak, koji napravi bos, dodaje ti jo minut ivota." U dananje vreme u mnogim sanatorijumima u Nemakoj, Austriji i Finskoj nairoko se primenjuje hodanje bosim nogama po kontrastnoj stazi, iji su jedni delovi hladni, a drugi vrui. Mnogi postupci za elienje organizma kod drevnih naro da bili su podignuti na nivo kulta i po propisu su obavljani kao deo religioznih obaveza. Tako se pojavio i obred krtenja kod mnogih naroda. Shvativi korist terapija elienje za zdravlje, po elom sve tu su poele da se grade specijalne prostorije, u kojima je omo gueno da se dobro zagreje ili ohladi organizam.Te prostorije nazvali su banjama. Covek koji primenjuje kontrastne metode elienja organi zma izlaganjem visokim i niskim temperaturama u stanju je da dobro podnese kako niske, tako i visoke temperature ivotne sredine, najmanje je podloan prehladama. Terapije elienja organizma, osim to poveavaju otpor nost organizma da lake podnosi surove klimatske uslove, po kazale su se kao najbolji nain u borbi protiv patogenih bioklimatskih energija, koje su prodrle u oveje telo. Na primer, hladnoa i vlaga, koje su se nastanile u ovejem organizmu,
11

izazivajui odgovarajuu slabost i bolest, mogu se lako ukloniti primenjujui suprotnosti - vrelinu i suvou. Osim toga, kada se aktiviraju ivotni terapije u organizmu, jake terapije elienja izvanredno tonizuju organizam. Eto za to su one veoma popularne. Govorei o elienju organizma, nemogue je ne pomenuti vodu, pomou koje se lako moe dovoditi do organizma hlad noa i toplota, dodavati i oduzimati tenost. Dve treine ljudskog organizma ini voda. Ona omogua va proces biolokih reakcija u organizmu, podstie razmenu gasova i materija, prenoenje nervnih impulsa, ima sposobnost da apsorbuje i emituje toplotu, da apsorbuje i prenosi razliita zraenja. Dva od tri ivotna principa u svom sastavu imaju vodu (Sluz" i Zu"), a trei (Vetar") lako se regulie dodavanjem ili oduzimanjem vode iz organizma. Sto vie organizam sadri aktivne" vode ( koja ulazi u sa stav organizma i ne stvara otoke ) to su intenzivnija ivotna ispoljavanja (Na primer kod dece) i obrnuto, to ih je manje, ivot je slabiji (na primer, kod starih ljudi). Odravanjem optimalne koliine aktivne" vode u organi zmu moe se poveati kvalitet ivota i produiti njegovo traja nje. Coveanstvo je odavno shvatilo ulogu vode u odravanju ovejeg ivota, zato su na prvom i glavnom mestu kod terapi ja elienja vodene terapije. Njihova znalaka i blagovremena primena pomae oveku, a neveta obino teti. Medu svim fizikim metodama elienje i leenje organi zma vodom, nesumnjivo, zauzima prvo mesto u ozdravljenju. Prema miljenju Hipokrata, voda deluje na telo vlaenjem, hlaenjem i zagrevanjem; ona moe da dovede i odvede toplo tu; ona stvara nadraaj i reakciju; utie hemijski i mehaniki; topla voda umiruje nervni sistem, uklanja drhtavicu i greve, donosi san; slana voda ini kou toplom i suvom. Njegova omi ljena terapija bila je topla kupka, koja se primenjivala kod svih 12

bolesti kojima je groznica propratni sindrom, kao sredstvo za znojenje i skoro kod svih poremeaja varenja i poremeaja di sanja; "hladne obloge on je primenjivao u mnogim hirurkim sluajevima: pri prelomima, iaenjima (uganuima), ranjava njima i krvarenjima. Da bi se terapije elienja organizma efikasno primenjivale neophodno je znati na koji nain one deluju na na organi zam, koji terapije se aktiviraju u njemu, kako utiu na osobe razliitih konstitucija, razliitih uzrasta, u zavisnosti od doba godine i drugo. Shvativi to moemo da izbegnemo neprijatne greke pri elienju organizma i da ostvarimo to to elimo da postignemo elienjem.

13

M E H A N I Z M I ELIENJA O R G A N I Z M A

ticaj elienja na organizam moe se svesti na tri faktora: hladnou, toplotu i naizmenini uticaj toplote i hladnoe. U ovom poglavlju saznaete ta najbolje pomae u dovoenju toplote i hladnoe do ljudskog organizma, kako one deluju na organizam i kakve procese aktiviraju u njemu.

Koji su najbolji naini prenoenja hladnoe i toplote na oveji or ganizam? Poto se organizam odraslog oveka sastoji od 68% vode, to je najbolje na njega delovati vodom. Pored toga, voda ima veliki toplotni kapacitet i dobru toplotnu provodljivost: ona provodi toplotu 28 puta bolje od vazduha. Zbog toga nam vo da i vazduh iste temperature izgledaju razliito: za obnaeno telo vazduh od +18C je neutralan - indiferentan (ni topao ni hladan), a na +30C je veoma topao; voda na +18C nam se ini hladnom, a neutralna je tek na oko +28C. Prevodei vodu u druga agregatna stanja (led, para) moe mo pojaati dejstvo hladnoe ili toplote na organizam. Voda u ovejem organizmu nalazi se u kvalitativno razli itom stanju od obine. Ona po svom sastavu nije ista, iako se sastoji od istih atoma kiseonika i vodonika. Atom vodonika je dvovalentan. Ta veza je veoma aktivna i zahvaljujui njoj atom vodonika moe se sjediniti sa mnogim elementima. Ta dvovalentnost (dve veze) u molekulu vode mo e dejstvovati u jednom ili razliitim smerovima. U prirodnoj vodi oko 2 5 % protona vodonika krui sinhrono u jednu stranu i nazivaju se paravod", a oko 75% u razliite strane (haotino) i nazivaju se ortovo". 15

Svaku iva" materija razlikuje se od mrtve" po tome, to u prvom sluaju materija krui u jednom pravcu, a u drugom toga nema, materija krui haotino. Poto se na organizam uglavnom sastoji od vode, upravo u molekulima vode se i ispoljava naa snaga (atomi vodonika sinhrono krue u jednom pravcu). Sto je kruenje izraenije i stabilnije na organizam je zdraviji i izdrljiviji. 1 obratno, ako je kruenje smanjeno i nepravilno, na organizam je slabiji i manje otporan na bolesti. Zato molekuli vode parovod "obezbeduju ivotnu aktivnost elija organizma. Bolesne elije, u zavisnosti od teine bolesti, imaju manji procenat molekula parovod" i pojaano ih upotrebljavaju za svoje obnavljanje. Kao rezultat toga naruava se opti balans iz meu vode koja pravilno krui i vode koja haotino krui u ko rist poslednje, to dovodi do slabljenja imuniteta organizma. Zadatak ozdravljenja svodi se na uspostavljanje neophod nog kruenja materija u elijama - prevoenju vode iz haotinog stanja (ortovod) u regularno (parovod). Kako je to mogue uraditi? Molekuli vode su elektrini i magnetni dipol. impulsno magnetno polje deluje na molekule vode ortovod tako, da ih prisiljava da se vrte u jednom smeru. Pri tome jedinjenja vodonika asimiluju deo impulsa magnet nog polja. Jedan od protona vodonika u ortovod molekulu menja svoj smer obrtanja u suprotnu stranu i pri tome prelazi na novi energetski nivo (uz izdvajanje toplote). Kao rezultat toga voda iz haotinog stanja (ortovod) trenutno prelazi u regular no, struktuirano stanje (parovod). U toku tog procesa izdvaja se toplota. Stalno magnetno polje deluje na molekule vode razliito: deo molekula koji pravilno krue (parovod) prelaze u haotino kruenje (bez izdvajanja toplote). Na taj nain, pod dejstvom magnetnih polja meusobni odnos, kako prirodne tako i vode koja se nalazi u organizmu, menja se. Uspostavljanje potrebnog balansa posle takvog meu sobnog dejstva uoava se nakon 10 do 12 sati.
16

Kako voda hladi i zagreva oveji organizam? Dejstvo vode na oveji organizam ispoljava se na dva na ina: mehaniki i tuplotno. Pogledajmo toplotno dejstvo koje moemo podeliti na tri glavna vida: plazma i magnetno polje, fiziko telo i sistemi i organi. U ovejem organizmu je zamrznuto" magnetno polje ko je se nalazi i u organizmu i oko njega. Pored toga, oveji orga nizam je proet i obavijen plazmom koja obrazuje auru (oblak) ili plazmeno telo oko njega. Svako toplotno dejstvo, pre svega, utie na magnetno po lje i plazmeno telo, izazivajui kod njih isto fizike efekte. Na primer, zagrevanje dovodi do njihovog irenja, a hlaenje do skupljanja. Naglo hlaenje dovodi do brzog skupljanja, zgunjava nj a magnetnog polja i plazme, izaziva razliite impulsne pojava sa izdvajanjem energije, koja, pored zagrevanja organizma, izaziva prelazak vode iz organizma na pravilno kruenje (parovod). Postepeno hlaenje nema te osobine. Povrina tela se jed nostavno hladi, krvni sudovi koe se skupljaju, spreavajui ve like gubitke toplote. Terapije zagrevanja organizma se pojaa vaju. Zahvaljujui tome organizam je sposoban da neko vreme odrava svoje normalne funkcije. Kako deluje toplota na oveji organizam? Poznato nam je da dejstvo toplote dovodi do irenja mag netnog polja i plazme. Fenomen irenja govori o tome daje u tim sredinama dolo do poveanja energije, to ukazuje da su terapije povezani sa kretanjem znatno poveani. Zato moemo zakljuiti da su u organizmu aktivirani svi bioloki terapije (o tim terapijema govoriemo kasnije). Na fiziko telo organizma toplota prelazi sa toplijih tela. Rasporeivanje temperature unutar organizma kao rezultat za grevanja ima svoje osobenosti i zakonitosti. U poetku, kada se zagreva koa, temperatura unutranjih organa se poveava neznatno. Ovo se dogaa u prvih 2 do 4 minuta. Postepeno 17

poveanje temperature koe u sledeih 5 do 10 minuta se sma njuje, zato se poveava temperatura unutar organizma. Ukoliko se dejstvo visoke temperature na organizam produava (na primer u banji-sauni), ono se prenosi sve lake i lake. U tim trenucima ovek ima oseaj prijatnog zagrevanja tela. Poveanje energije u magnetnom polju i plazmenom telu organizma dovodi po pojaane cirkulacije krvi, procesa razmene i izdvajanja vode iz tela u vidu znoja. Coveji organizam moe apsorbovati veoma mnogo toplote. Sledei odlomak iz knjige Dareljiva vruina (tega) Alekseja Galickog to ilustruje. U gordoj samoi stari majstor je dugo vremena punio (zadovoljavao) duu". Sve dotle, dok se potpuno nije otrala suvie izmuena metlica i itavo telo poe lo da gori, kao da je oureno. Semjon Grigorjevi izaao je iz saune sa parom potpuno crven, razbaruen i sav ushien. ita vih deset minuta iz njega je izbijala para - toliko je apsorbovao toplote." Logino je postaviti pitanje, pomou kojih mehanizama se organizam titi od pregrevanja u sauni ? Dakle, nae telo dobija dopunsku koliinu toplote. Tem peratura okoline znatno je vea od temperature tela. Suvinu energiju nemamo kuda da prenosimo. Vlanost zagrejanog va zduha ne dozvoljava predaju toplote okolini, smeta isparavanju. U prvim trenucima seanse u sauni ne pomau ni plua, ni koa. Ipak od pregrevanja organizma moramo da se zatitimo. Zahvaljujui dopunskim naporima organizma ka koi se iz depoa" usmerava krv. Dolazi do jakog irenja konih kapilara. Krv odvodi suvinu toplotu iz dubine organizma ka koi. Njena temperatura se znatno poveava. Sada pregrejana koa predaje viak toplote u toplu sredinu koja je okruuje, pomo u toplotnog zraenja u vidu infracrvenih talasa i isparavanja vode. Isparavajui ona odnosi sa sobom i viak toplote. Dva i po miliona znojnih lezda opsluuju na organizam. Za jednu seansu u sauni izdvaja se od 500 do 1500 grama vode. Sada emo razmotriti kako hladnoa i toplota ispoljavaju dejstvo na organe i sisteme ljudskog organizma. 18

DEJSTVO H l A D N O E NA OVEjI ORGANIZAM 1. Stresno dejstvo. Dejstvo hladnoe na organizam izazi va optu povratnu reakciju organizma u vidu stresa. U zavisno sti od snage i duine dejstva hladnoe stres moe biti veoma jak razarajui" i blag" - aktivirajui. Rostovski naunici M. A. Ukolova, L. H. Garkavi i E. B. Kvakina, otkrili su kod ivih organizama dve povratne reakcije - uvebavanja i aktiviranja, koje su izazvane slabim i umerenim elektrinim, magnetnim i drugim sredstvima za nadraivanje (u istu grupu spada i dejstvo hladnoe). Ako te reakcije traju u duem vremenskom periodu ceo organizam postaje otporniji, pa i prema raznim bolestima. Na taj nain slabo dejstvo hladnoe moe izazvati u organi zmu reakciju aktiviranja. Podravajui reakciju aktiviranja u du em vremenskom periodu redovnim terapijama elienja organi zma, mogu se postii neverovatni efekti u leenju (pri izvoenju eksperimenata resorbovale su se zloudne neoplazme kod ove ka), optem jaanju zdravlja i duhovnom samousavravanju. Kakvom reakcijom organizma se odreuje stresno dejstvo liladne vode na oveji organizam? Tokom prvih 1 do 2 minuta dejstva hladne vode (12C i nie) sistem termoregulacije organizma e se samo ukljuiti. To vreme (1-2 minuta) odreuje se procesom u toku kojeg joni natrijuma prodiru u eliju neurona, a joni kalijuma izlaze iz nje. To vreme e se smatrati optimalnim za naglo aktiviranje organizma. Posle tog vremena (1 do 2 minuta) na dejstvo hladnoe or ganizam e produkovati toplotu - aktivirae se sistem termore gulacije organizma. U ovom sluaju re je o doziranom uticaju terapije hladnoe. Ovde je vano u toku odreenog vremena aktivirati sistem termoregulacije, no ne iscrpiti se snagom i vre menom dejstva terapije. Zbog toga se doza dejstva hladnoe odreuje vaom otpornou na hladnou, individualnom kon stitucijom i uzrastom. Doziranje hladnoe treba poveavati po stepeno. 19

2. Dejstvo na sistem krvnih sudova organizma. Pri br zom dejstvu hladnoe krvni sudovi koe naglo se skupljaju i po tiskuju krv iz koe u organizam. To uvebava i jaa vaskularni i kapilarni krvotok organizma. Obnavljanje kapilara utie da svi unutranji organi i koa (jedna od najvanijih lezda naeg organizma) postaju zdraviji. 3. Otklanjanje zastoja u organizmu. Voda je nezamenjiva u razmeni materija. Sve ivotne aktivnosti ljudskog organizma odvijaju se u razliitim vodenim rastvorima i pri neposrednom uticaju vode, zahvaljujui jednom od njenih zadivljujuih svoj stava - dielektrinoj propustljivosti, sposobnosti da savlada silu kohezije izmeu molekula i atoma materije. ivotne terapije su stalno kretanje tenosti izmeu elija i u njima. Kada se u ovejem organizmu kretanje tenosti odvija normalno i ured no, sve je dobro. Naruavanje cirkulacije tenosti u organizmu dovodi do slabosti i poboljevanja. Polivanja, kupanje, kupke sa toplom i hladnom vodom pomau u regulisanju razmene mate rija u elijama i medu njima i otklanjaju pojave zastoja. 4. Dejstvo na srce. Pod uticajem hladnoe menja se ne samo broj sranih kontrakcija nego i sam karakter otkucaja. Pod uticajem umerenih hladnih optereenja nestaje aritmija ili dolazi do znaajnog poboljanja ritma sranih kontrakcija. Usporavanje pulsa nastaje od dejstva hladnoe kako nepo sredno na sranu oblast i leda, tako i kao rezultat optih terapija. Najbolja od njih je uvijanje u vlani pekir ili drugu tkaninu. 5. Uticaj na sastav krvi. Primenom optih hladnih terapi ja odgovarajueg intenziteta (da bi se stres ispoljio kao aktivirajue sredstvo) poveava se koliina leukocita i crvenih krvnih zrnaca. Najvee poveanje zabeleeno je nakon jednog sata po sle primene terapija elienja. Istraivanjem naunika utvreno je da do poveanja broja crvenih krvnih zrnaca (esto i preko 2 000 000 na 1 kubni mi limetar) dolazi u periodu najveeg irenja krvnih sudova koe, posle jake primene toplote ili hladnoe - dva, reklo bi se, su20

protna faktora. Sutina ovog fenomena je u tome to bilo koji jaki nadraitelji gube svoju specifinost i organizam reaguje na njih na isti nain. 6. Uticaj na disanje. Kratko dejstvo hladnoe u vidu poli vanja voom po potiljku (led na vratnim prljenovima) izaziva prestanak disanja, a zatim njegovo ubrzanje. Kao rezultat to ga znatno se poveava (300-1500 kubnih centimetara) pluna ventilacija. Dugotrajni hladni nadraaji poveavaju proizvod nju toplote u organizmu, to na svoj nain poveava izdvajanje ugljendioksida. Sa praktine take gledita vano je da kada mlaz voe ili e li talas niske temperature brzo dodirnu povrinu tela, na primer grudi ili leda, dolazi do dubokog udisaja, zatim pauze, pa dubo kog izdisaja. Ako se hladni nadraaji ponavljaju esto (poliva nje) ili traju dugo (zimsko kupanje u rekama ili jezerima), ee dolazi do dubokih uzdisaja koji traju i posle vodene terapije. 7. Uticaj na miinu masu. Odavno je poznata injenica da pri pravilnom leenju vodom dolazi do poveanja mase mi ia. Iscrpljeni organizam dobro obnavlja radnu energiju pri primeni hladnih terapija. Hladnoa, izazivajui skupljanje, aktivira organizam (Jang aktivira organizam). Posle hladnih vodenih terapija ovek se osea sveiji i sposobniji za svaki posao. Tople terapije podstiu oputanje, poto izazivaju irenje (Jin oputa organizam i ini ga pasivnim). Zbog toga posle svih toplih terapija u organizmu dolazi do oputanja, smiriva nja, elje za mirom i pospanosti. 8. Uticaj na nervni sistem. Stoje vea razlika izmeu tem perature vode i tela oveka vei su i nadraaji nervnog sistema: niske temperature osveavaju, visoke temperature umiruju. Ukoliko hladne terapije deluju na veu povrinu koe, izraeni ji je odgovor od strane nervnog sistema. to je vea razlika izmeu temperature tela i sredine jae je i dejstvo hladnoe (uranjanje u hladnu vodu deluje jae nego obian ulazak u vou). 21

Hladni nadraaji koji deluju na kou intenzivniji su to je koa toplija, to je bogatija krvlju i obratno hladna koa, koja je skupljena, prepreka je potpunom ispoljavanju hladnih nadraaja. Sto se tie mehanikih nadraaja koje voda ispoljava na telo jasno je da se njena niska temperatura lake podnosi, to energinije i bre ona dolazi u dodir sa koom i to krae traje dodir. Tako jako hladan tu u kratkom vremenskom periodu (1 do 2 minuta) zagreva, a postepeno polivanje izaziva drhtavicu. 9. Uticaj na razmenu materija. Poto se za poveanje tem perature za vreme hladnih terapija koristiti samo hrana koja ne sadri azot, ne poveava se ni raspadanje belanevina. Uoeno je da se azot iz hrane, pod uticajem vodenih terapija, lake ap sorbuje. Mokraa, mokrana kiselina i druga nepotrebna jedinjenja pri pravilnom leenju vodom izbacuju se u poveanim koliinama iz organizma. Zahvaljuju tome, pri leenju bolesti koje utiu na razmenu materija imamo mogunost da reguliemo sve vrste razmene. Posle dejstva hladnoe poveava se alkalnost krvi, a posle toplote kiselost, to je posebno vano, na primer, pri leenju kostobolje. Vodene terapije poboljavaju cirkulaciju krvi, to omogua va uspenu borbu protiv taloenja mokrane kiseline. 10. Uticaj na funkciju luenja organizma. Posle upotre be hladne vode u obliku trljanja, polivanja, kupanja i slino, obino se poveava izluivanje mokrae, kao posledica ubrzane razmene materija i obilja produkata raspadanja. Posle est do osam sati specifina teina mokrae se poveava, koliina izdvo jene mokrae, mokrane kiseline, hlorida i fosfata se takode poveava. Poveanje koliine mokrae pod uticajem hladnih terapija i smanjenje pod uticajem toplih, zavise od promena krvnog pritiska u bubrenim krvnim sudovima. Tako za vreme primene hladnih terapija dolazi do skupljanja organizma to povea va pritisak u organizmu, a samim tim poveava se filtriranje 22

vode u bubrezima. U toku primene toplih terapija dolazi do znojenja i gubitka vode to dovodi do poveanja koncentraci je mokrae, poveanja izdvajanja vode preko koe i slabljenja funkcija bubrega. Gubitak teine kroz kou proporcionalan je smanjenju diurczc, ali posle nekoliko sati zdrav organizam vraa se u prvo bitno stanje i dobija svoju prethodnu teinu; ak i taj kratkovremeni gubitak vode znaajno poveava tok tenosti u tkivima, tako koristan za telo. Na peristaltiku creva moemo uticati na razne naine i temperaturama: s jedne strane - ubrzavati, s druge - usporava ti. Sve kratko trajne hladne terapije kojima se nadrauju nervi koe stomaka i creva, po pravilu, ubrzavaju peristaltiku i obrat no. Terapije povezane sa toplotom dobre su protiv greva (spazma) raznih tipova (na primer protiv spazmatinih zatvora). 11. Fiziko dejstvo u vidu skupljanja magnetnog polja i plazmenog tela organizma. Pored fenomena prelaska vode u organizmu iz haotinog (ortovod) na normalno kruenje (parovod), jako dejstvo hladnoe dovodi do stvaranja poveanog elektrinog potencijala na membranama elija, koji stimulie elije na delenje i obnavljanje. 12. Normalizacija optegelektrinogpotencijala organi zma. Zbog izolovanosti nogu od zemlje u ovejem organizmu nagomilava se pozitivni elektrini potencijal. Usled toga dolazi do energetske neravnotee i izobliava se normalna cirkulacija energije, materija i slino, izmeu gornjeg i donjeg dela orga nizma, javljuju se zastoji sa naruavanjem funkcija jednih ili drugih organa, kao i taloenje tetnih materija. Polivanje hladnom vodom omoguava da se uspostavi nor malni elektrini potencijal organizma. To se dogaa na sledei nain. Voda u masi koja miruje ima negativni elektrini poten cijal. Zbog prisustva slobodnih vodonikovih veza voda pri dodi ru sa koom obrazuje sloj debljine od 10 do 100 angstrema (1 angstrem - jedan desetmilioniti deo centimetra) i brzo predaje telu negativni elektrini potencijal. Na raun toga stvara se op23

ti elektrini potencijal organizma i normalizuje se energetska provodljivost izmeu gornjeg i donjeg dela organizma. Vano je znati da bakterije, po pravilu, imaju pozitivni elektrini potencijal i da smanjuju svoju aktivnost u sredini sa negativnim elektrinim potencijalom, koja se stvara kako u organizmr (usled normalizacije optcg elektrinog potencijala organizma), tako i na koi.

to olakava rad bubrega. Pomou nje se oslobaamo tet nih materija. Hi Dejstvo na lojne lezde. One imaju izlaz na povrinu koe kroz pore, podmazujui kou tankim slojem posebne emul zije koja omekava, titi od isuivanja, daje elastinost, gip kost i sjaj. Ako lojne lezde nepravilno funkcioniu tada koa strada, a zajedno sa njom strada i organizam. H Zatitu od infekcija. oveji organizam je u borbi protiv infekcije sposoban da produkuje antitela - protivotrove, koji ne samo da unitavaju bakterije, nego i neutraliu otro ve koje te bakterije proizvode. Ova zatita deluje i posle ozdravljenja. Tako nastaje otpornost na bolest - imunitet u ijem formiranju, prema najnovijim istraivanjima, ko a najaktivnije uestvuje, pod uslovom da je koa ista i zdrava. Cista i zdrava koa suprotstavlja se neprekidnim napadima mikroba. Zaraza preko koe mogua je samo ako je koa prljava. Istraivanja naunika su pokazala da mikroorganizmi na istoj koi brzo izumiru. Pv Formiranje prljavtine na koi. Nedavno su danski mikro biolozi zapazili u prljavtini krpelje iji je prenik svega 30 mikrona, koji se hrane izumrlim elijama ljudske koe i izazivaju jednu od vrsta astme. Meajui se sa znojem, koji se neprekidno lui kao kona masnoa i sa izumrlim elija ma ronatog sloja, estice praine formiraju ono to naziva mo prljavtinom. Prljava koa gubi elastinost i ostaje bez zatite. Upale i gnojenja najee izazivaju stafilokoke. Hl Uzroci konih bolesti. Uzrok nastajanja mnogih konih bolesti je izbacivanje toksinih materija iz organizma na povrinu. Kada organi za luenje ne mogu da se izbore sa otrovnim materijama nagomilanim u organizmu, onda se organizam bori protiv njih na ovaj nain. Da para u sauni ne deluje na kou kao usisiva", kroz koji se odstranjuje 25

DEJSTVO T O P L O T E NA O R G A N I Z A M 1 T E R A P I J E K O J E JE P O D S T I U 1. Stresno dejstvo. Toplotne terapije, posebno sauna, ispoljavaju na oveji organizam dovoljno jake stresne uticaje. Ako se to pravilno iskoristi mogu se aktivirati zatitne sile i ojaati organizam. Tako umerena sauna razdrmava, obnavlja i okrepljuje oveji organizam. Starijim ljudima posebno je potreban odgovarajui fiziolo ki potres. To omoguava da se njihov organizam znatno akti vira , da zadri bodrost i snagu do duboke starosti. 2. Dejstvo na kou. Dejstvo toplote (kao i hladnoe) na kou znai: h> Dejstvo na najvei organ u ovejem organizmu. Koni pokriva ima povrinu oko 1,5 kvadratnih metara (20% opte teine oveka). H> Dejstvo na prirodnu zatitu. Naa koa je prednji kraj od brane" ljudskog organizma. Neposredno dolazi u kontakt sa sredinom koja je okruuje. titi krvne sudove, nerve, lezde, unutranje organe od hladnoe i pregrevanja, od povreda i mikroba. Koa sadri sredstvo lizocin koji je po guban za mnoge bakterije. Hi Dejstvo na disajnu i funkciju izdvajanja vode. Koa die, to znai da pomae pluima. Preko nje se izluuje voda 24

toksini sadraj organizma, prethodno oistite sve vanije sistema organizma - creva, jetru, tene sredine. Proiavajue dejstvo. Jaka, prijatna toplota saune, kao ni jedno higijensko sredstvo, otvara i potpuno isti sve pore na telu, otklanja prljavtinu i neno uklanja izumrle elije sa povrinskog sloja koe. Treba da znate da za 24 sata u proeku izumre i obnovi se dvadeseti deo elija koe na ovejem telu. Vlani, vreli vazduh saune pomae u regenerisanju koe. H> Bakterijsko delovanje toplote. Toplota saune i banje ima baktericidno dejstvo. U toj toploti izumiru i mikrobi na ljudskom telu. f*> Kozmetiki efekat. Vrue i vlane terapije omoguuju bo lji rad krvotoka, vebaju krvne sudove koji prijanjaju uz ko u. Zahvaljujui tome koa ne samo da izgleda lepe, ve se poboljavaju i njene fizioloke osobine. Ne smetaju joj nagle promene temperature. Pored toga, pojaava se njena osetljivost na dodir. 3. Snabdevanje organizma vlagom i toplotom. Jedna ud karakteristika fenomena ivota je stalna borba organizma za ouvanje optimalne koliine vlanosti i toplote. Prosudite sami: trodnevni zametak oveka sastoji se od 97% vode, dve treine organizma odraslog oveka ini voda, a u starosti - jo manje. Odrasli ovek u normalnim uslovima izdahne za sat vre mena priblino 25,5 grama vode (za 24 sata to je 600 grama). S godinama svaki ovek gubi vodu i toplotu, a zajedno sa njima nestaje i ivotna snaga. Vlane terapije u sauni omoguavaju o vejem organizmu da nadoknadi i jedno i drugo. Kao rezultat toga, u organizmu oveka se obnavlja ivotna snaga od ega posebno veliku korist imaju sredoveni i stariji ljudi.

4. Uticaj na krvotok. Kao stoje navedeno, toplota snano stimulie procese cirkulacije u organizmu. Krv je glavna tenost koja cirkulie u organizmu. Zahvaljujui njoj poboljava se rad srca, ona brzo protie kroz organizam, natapajui i hranei sve organe i sisteme. Zbog toga obino zagrevanje jednostavno i efikasno pomae da otklonimo zastoj u cirkulaciji krvi. Zdravlje i otpornost organizma na nepovoljne spoljanje i unutranje faktore veoma zavise od krvotoka. Sa godinama protok krvi kroz organizam slabi. Nakon istraivanja ponaa nja krvotoka na 500 ljudi, ustanovljeno je da u proeku kod osamnaestogodinjaka kroz 1,5 cm miia protekne 25 cm krvi. Kod ljudi uzrasta oko 25 godine koliina krvi koja protie kroz miie skoro za pola se smanjuje. Snabdevanje miia kr vlju posebno opada kod onih koji se slabo kreu.
3 3

to je veoma vano, usled zagrevanja organizma aktivira se rezervna krv, koje ovek ima okol litar (od ukupno 5 - 6 lita ra). Razervna krv, budui daje veoma bogata najkvalitetnijim hranljivim materijama, odlino hrani elije organizma. Na poetku zagrevanja krvni pritisak blago raste. Zatim, zahvaljujui irenju krvnih sudova, postepeno opada. 5. Uticaj toplote na kapilarni krvotok. Ako analiziramo sistem krvotoka, uoiemo da se u kapilarima nalazi 80% ukup ne koliine krvi u organizmu. Prosena duina kapilara iznosi oko 100 000 kilometara. Sistem kapilara je svojevrsni skelet krvnih sudova preko kojeg se napaja svaka elija naeg organizma. U svakom orga nu koji slabo funkcionie, po pravilu, javlja se spazam kapilara, njihovo suavanje ili irenje. Svaki proces koji izaziva bolest je, pre svega, poremeaj kapilarnog krvotoka. Toplota banje (saune) pojaava cirkulaciju u organizmu,ot klanja greve u tkivima i organima to podstie uspostavljanja normalne cirkulacije krvi, to jest uspostavlja funkciju organa ili tkiva. 6. Uticaj toplote na krvnu sliku. Akademik A. R.Tarhanov dokazao je da se, nakon banjske terapije, koliina eritrocita 27

26

i hemoglobinu u krvi poveava. Najnovija istraivanja su po tvrdila to otkrie. Pod uticajem banjske terapije poveava se i koliina leukocita - belih krvnih zrnaca, koji utiu na imunitet organizma. 7. Uticaj toplote na srce. Pod uticajem toplote banjske te rapije dolazi do aktivnijeg rada sranih miia. Poveava se sna ga njihovih kontrakcija. Redovnim korienjem parne saune stvara se efekat uvebanosti sranih miia. To je potvreno i eksperimentima. Radi testiranja i analize rada sranih miia grupi muka raca, starosti 3 0 - 4 0 godina, bilo je predloeno da se to pre popnu na 12 sprat, bez upotrebe lifta. Tano je utvreno vreme utroeno na penjanje, frekvencija sranih otkucaja i brzina disanja, a takoe i vreme vraanja ovih funkcija u normalno stanje. Posle su svi uesnici ovog eksperimenta bili podcijeni u dve grupe. Jedna grupa je poela dva puta nedeljno lagano da tri, druga je samo jedanput nedeljno poseivala banju (saunu), gde su koristili kontrastne metode: 5 ulazaka u banju od 5 - 7 minuta, posle toga su se tuirali hladnom vodom (12-15C) u intervalu od 2 0 - 4 0 sekundi i 1-2 minuta toplom (35-37C). Pauza izmeu ulazaka u banju je bila 5 - 7 minuta. Posle tri meseca bio je ponovljen kontrolni test (penjanje na 12 sprat, bez lifta). Kod obe grupe odreeni rezultati bili su priblino isti. Svi uesnici eksperimenta su znatno skratili vreme penjanja na 12 sprat, pri emu je kod obe grupe uoen pravilniji rad srano-vaskularnog i disajnog sistema. Ono to je posebno vano je daje vreme normalizacije navedenih funkci ja znatno skraeno, posebno kod onih koji su poseivali banju (saunu). 8. Uticaj toplote na razmenu materija. Probleme u oslo baanju suvine toplote u organizmu izaziva aktivnost krvoto ka. Pojaano naprezanje krvotoka na odreeni nain izaziva poveanje temperature tela. Poveanje temperature tela izaziva poveanu aktivnost fermenata u elijama, koje se obnavljaju 28

oksidacijom. Zbog toga se u organizmu aktiviraju oksiacioni procesi. Pojaana cirkulacija krvi, izlazak rezervne koliine i pove anje hemoglobina u njoj, omoguava bolje snabdevanje elija kiseonikom. To, sa svoje strane, stimulie procese oksidacije materija. Banjska terapija priblino za jednu treinu poveava raz menu materija. Lake se apsorbuju hranljive materije iz hrane a tetne oksidiu i izbacuju iz organizma. Aktivnost fermenata i poveana razmena materija izaziva ju kod oveka zdrav apetit.To omoguava normalizaciju mno gih problema u varenju hrane, poveava apsorpciju hranljivih materija. 9. Uticaj toplote na funkciju disanja. Banja odlino sti mulie disanje. Vreli vlani vazduh deluje na grkljan i sluznice nosa. Poto poveana razmena materija za vreme toplote zahteva kiseonik, disanje se pojaava, postaje dublje, a to sa svoje strane poboljava razmenu vazduha u plunim alveolama. Ven tilacija plua, u poreenju sa podacima pre banje, poveava se za 2,5 puta. Posle toplote banje lake se die poto su preko pora koe eliminisani toksini sadraji iz krvi, poboljana je cirkulacija krvi. Posle banjske terapije utroak kiseonika se poveava pribli no za jednu treinu. 10. Uticaj toplote na lezde sa unutranjim luenjem. Poboljanje cirkulacije krvi, razmene materija i disanja, eliminisanje toksina kao rezultat banjske terapije, stimulie lezde sa unutranjim luenjem. Posledica ovoga je lake regulisanje i koordinacija aktivnosti organa i sistema organizma. 11. Poboljanje psihikog stanja oveka. Kada oveji or ganizam posle dejstva toplote pobolja svoje funkcije, ovek se 29

osea prijatno. To dovodi do toga da se oveka vie ne nervira i on se psihiki odmara. Pored toga, toplota banje smanjuje malaksalost, iz miia se sa znojem eliminie i mlena kiselina, koja pojaava oseanje malaksalosti. Toplota banje zagrevajui kou, miie, razna tkiva i or gane, izaziva prijatno oputanje. Oputenost i zagrevanje je osnovno to je neophodno za obnavljanje ivotne snage. Sve to izaziva stanje bodrosti, optimistiko raspoloenje. Kada je organizam oputen i nije napregnut dolazi do zdravog i spo kojnog sna. 12. Banja i poveanje otrine vida. Toplota je jedna od funkcija ivotnog principa ui" koji kontrolie, pored vare nja hrane i funkciju vida. Zato nema niega udnog u tome to se kod oveka, posle primene banje, pojaava funkcija vida. Naunici u svojim istraivanjima samo su potvrdili te stavove Ajurvede. 13. Toplota i infekcije. Prag temperaturne osetljivosti i tavog niza patogenih mikroba, koji izazivaju razna oboljenja, nii je od praga temperature koju mogu podneti elije ljudskog organizma. Zato se esto koriste poveane temperature (saune, parne banje) za leenje niza infektivnih bolesti. Kontrastno dejstvo na organizam i procesi koji ga akti viraju. Kombinovanje toplih i hladnih terapija za jaanje or ganizma omoguava znatno proirenje temperaturnog opsega kojem se prilagoava organizam. Funkcije organizma su iz raenije nego pri korienju samo toplih ili hladnih terapija. Na primer, magnetno polje i plazmeno telo organizma vie se skupljaju pod uticajem kontrastnih terapija to u njima jaa impulsna kolebanja, a samim tim i lake obrazovanje vode sa normalnom cirkulacijom. Igra toplote i hladnoe podstie reakciju kapilarnog krvo toka organizma, to utie na njegovo obnavljanje. Taj fenomen umivanja organizma krvlju doprinosi lakem ienju organi30

zrna od nataloenih tetnih materija, uspostavlja rad endokri nih lezda, pojaava imunitet. Reakcije organizma na terapije elienja. Pri elienju veoma je vano znati reakciju svog organizma na terapiju koja se primenjuje. Jaina reakcije menja se u zavisnosti od karaktera terapije, a takoe i snage organizma, uslova i naina primene. Postiza nje pravilne reakcije organizma na terapiju elienja je osnovni zadatak svakoga ko primenjuje metode elienja.To umnogom zavisi od jaine nadraaja, njegovog trajanja, lokacije i osetljivo sti oveka. Reakcija organizma na terapiju elienja ocenjuje se pola zei od subjektivnih i objektivnih simptoma: dobro oseanje, prijatno oseanje toplote posle drhtavice, poveano raspoloe nje, poveanje radne sposobnosti - subjektivni simptomi; isto vremeno irenje krvnih sudova, oslobaanje vika toplote i br zo hlaenje su najvidljivije reakcije organizma. Reakcije kao protivdejstvo organizma na nadraaje koje izazivaju hladne terapije mogu biti pojaane na dva naina: ili jakim prethodnim kretanjima ili zagrevanjem. Reakcija moe biti razliita u zavisnosti od temperature tela pre hlaenja i ona je intenzivnija to je telo bilo toplije. Na osnovu toga, pre hladne terapije elienja, koja sniava tem peraturu, koristimo drugu, koja podie temperaturu, topli tu. Svako telo moe ulaziti u hladnu vodu samo ako je toplo"- ta ko su govorili rodonaelnici leenja vodom. Prema tome, zagre vanje tela pre uticaja hladnoe najvaniji je faktor elienja. Uspeh terapija elienja bie izraeniji: 1. to je nia temperatura, u dozvoljenim granicam, u toku terapije elienja, izraenija je i povratna reakcija organi zma. to se bre i energinije gubi toplota, to se bre i ostvaruje ponovni porast temperature. Postepeno gubljenje toplote, 31

2.

koje traje dugo, ima za posledicu sporiju reakciju manjeg intenziteta, nego brzo hlaenje vodom niske temperature. 3. Visina temperature tela pre hlaenja, utie na povratno poveanje temperature organizma. Prethodno zagrejan or ganizam oveka reaguje jae od hladnog. Uticaj hladnoe, zajedno sa mehanikim dejstvom poja ava povratnu reakciju organizma. Preterano hlaenje u toku terapije elienja izaziva u organizmu razorni stres, to se manifestuje grozniavim stanjem i zimogroljivou (ponekad nesvesticom). Ponaanje osobe posle smanjenja temperature utie na br zinu povratne reakcije: pasivnost je usporava, a kretanje je pojaava i ubrzava. Osnovni pokazatelj pravilnog korienja terapije elienja je brza povratna reakcija organizma. Tada je lice, koje ko risti terapiju, zatieno od bilo kakvog rizika i neeljenih posledica. U poetku se preporuuju samo one terapije elienja ko jima se dobijaju slabe ili osrednje povratne reakcije organi zma, koje ga jaaju i ne slabe ga razornim stresom. ak je i P. Ivanov poinjao svoje elienje - trening postepeno i oprezno, privikavajui organizam na sve vei i vei uticaj hladnoe.

K A K O SE O R G A N I Z A M PR1LAGOAVA NA HLADNOU I TOPLOTU

4.

5.

Znajui kakve promene izaziva elienje organizma, potrebZ v n o je objasniti kako, pod uticajem tih faktora, organizam postaje sposoban da se suprotstavlja ekstremnim prirodnim uslovima.

6.

PRIRODNA AKLIMATIZACIJA NA EKSTREMNE USLOVE IVLJENJA. Od davnina nam je poznata pria o razmaenom, navi klom na toplu klimu Rimljaninu, koji je doao u goste polu golom i polubosom Skitu. Kako se ne smrzne"? - upitao je toplo odeveni Rimljanin, tresui se od hladnoe. Zar se tvoje lice smrzava"? - upitao je Slot. Dobivi negativan odgovor od Rimljanina, on je rekao: Ja sam sav kao tvoje lice". Iz navedenog primera jasno se vidi da otpornost na hladno u u znatnoj meri zavisi od mesta na kome ivi ovek. ovek, rodivi se na jednom ili drugom mestu, ve dobija sposobnost da daleko lake podnosi ekstremne uslove tog mesta, od tek pri dolog. Ovo se dogaa zbog toga to energija odreenog mesta od samog zaea deluje na razvoj ploda, dajui mu odgovaraju a svojstva. ovek je prilagoen takvim uslovima i odlino ih podnosi. Drugi razlog za aklimatizaciju na ekstremne uslove je taj to zbog surovosti klime organizam neprekidno koristi svoje odbrambene mehanizme. Sami uslovi ivljenja, neprekidno de33

7.

32

lujui na organizam, uvebavaju i izotravaju mehanizme termoregulacije. Ishrana i prilagoavanje organizma ekstremnim uslovima. Ako sagledamo iskustva naroda koji ive u ekstremnim uslovima i pogledamo ime se oni hrane, otkriemo vanu za konitost: oni se hrane samo onom hranom koja raste ili se gaji u mestima njihovog ivljenja. Oni ne koriste u ishrani proiz vode uvezene iz udaljenih mesta. Ako upotrebljavaju uvozne proizvode poinju se razbolevati. Fenomen ove pojave je u tome to su produkti, odgajeni u mestu ivljenja, maksimalno prilagoeni lokalnom stanovni tvu. Kada ih ovek koristi u ishrani, on unosi u svoj organizam materiju koja je prilagoena ekstremnim uslovima. Zato orga nizam nita ne gubi, ne troi energiju za dodatnu apsorpciju su vinih materija. 1 obratno, koristei produkte koji su prilagoe ni drugim regionima i klimatskim zonama, ovek unosi u svoj organizam zajedno sa njima dezorijentaciju i dezadaptaciju. Na primer, zimi u centralnoj Rusiji uobiajeno je da se jedu svee jabuke, mandarine i narande. Smatra se da na taj nain mi dopunjavamo na organizam vitaminima i ostalim to ga ini zdravijim. U sutini to ni iz daleka nije tano. Ovi produkti rastu u toplo vreme godine, zato imaju osobinu da se bore protiv toplote. Ako ih ovek koristi zimi, kada je hladno i vlano, onda on dopunski unosi u svoj organizam hladnou i vlagu. Kao rezultat ovoga dolazi do slabljenja mehanizama prilagoavanja - ovek postaje zimogroljiv, osea hladnou, oteava se varenje hrane i drugo. Mnogi narodi tradicionalno koriste neke naine ishrane koji im omoguavaju da se uspeno suprotstave ekstremnim prirodnim uslovima. Na primer, narodi Krajnjeg Severa piju fokino ulje, a tibetanci - specijalni aj na osnovi topljenog ma slaca. Ispostavlja se da slini produkti omoguavaju zatitu od spoljnje surovosti i gubljenja tanosti koje prouzrokuje hlad noa. U Rusiji je uobiajeno da se u zimskim mesecima jede mast. 34

Upotreba u ishrani produkata koji stvaraju sluz, kao to su hlcb, krompir, prekrupe, makarone, maslac i drugo, kao i teko varljivih kombinovanih produkata - smea produkata bogatih belanevinama (mesa), krobom (krompir, pagete, prekrupa) i eerom, glavni je razlog nastanka sluzi u organizmu. Terapijama elienja izbacujemo sluz iz organizma. Da nam ne bi curilo iz nosa neophodno je da manje koristimo proizvode od kojih se stvara sluz, kao i kombinacije produkata koji su tetni za zdravije. Izvrite na sebi mali eksperiment: izbacite iz upotrebe, ne koliko meseci, hranu od koje se stvara sluz. Ukljuite u dnevni obrok kuvano povre, integralne prekrupe, proizvode sa prirod nim belanevinama, svedite na minimum upotrebu masnoe. To je u sutini dijeta za spreavanje stvaranja sluzi u organi zmu. Ukoliko jedete meso i ribu, ograniite njihovu upotrebu na tri puta sedmino. Ne troite vie od tri jajeta sedmino. Potovanje ovog pravila omoguava vam da pravilno po nete sa elienjem i izbegnete prehlade. Zahvaljujui eksperimentima Galine Sergejevne Satalove oigledno je dokazano da pravilna ishrana i drugi faktori pri rodnog ozdravljenja utiu na otpornost organizma prema hlad noi i toploti. Radi oiglednosti navodimo njen eksperiment. U leto 1990. godine izveden je eksperiment s ciljem provere sposobnosti oveka da podnese dugotrajna teka fizika optereenja u ekstremnim uslovima pustinje. U program ekspe rimenta ukljueni su i pacijenti G. Satalove, koji su do nedavno bolovali od hroninih bolesti (dijabetes, hronina hipertonija koja nije podlegala leenju, ir na dvanaestopalanom crevu, ciroza jetre, teki pielonefritis, srane mane kod gojaznosti). U grupi su bili 58-godinji voaputa, koji je bolovao od hronine hipertonije, i 75-godinja G. atalova - rukovodilac ekspedici je. U programu eksperimenta planirano je da se prepeai 500 kilometara po pesku Centralnog Karakuma. Pretpostavljalo se da e marruta biti savladana za 20 dana. Meutim, uesni ci mara su veoma lako podnosili ogromne fizike napore u tekim klimatskim uslovima i marrutu su preli za 16 dana. 35

Veoma su se dobro oseali i ne samo da su sauvali svoju tei nu nego su se i udebljali, iako su koristili minimalnu koliinu hrane i vode. U toku drugog eksperimenta - prelaska od Araljska do Karaterna peko peane pustinje KiziJkum, G. atalova poku ala je utvrditi koliko je mogue smanjiti potrebu za vodom ljudskog organizma u pustinji. Posmatrajui lokalno stanovni tvo uoila je da su oni pri prelasku desetina kilometara preko pustinje nosili sa sobom dve male flae vode. Kada je ekspedicija bila duboko u pustinji, a inilo se da je temperatura dostigla maksimum, G. atalova je odluila da uini mali eksperiment i popila je gutljaj hladne vode. Sve to je preivela posle toga teko je opisati recima. Ona se prisea: Uhvatila me je neka nenormalna ed. Ponekad mi se inilo da se nalazim na granici ludila. Imala sam oseanje da sam mogla popiti kantu vode, dve, tri. Trebalo je na predahu popiti samo jednu aicu toplog aja da bi halucinacija bila kao ru kom odneta. Razlog je, po mom miljenju, to obina, hladna voda nije struktuirana kao pri kuvanju. Kasnije, u toku drugih prelazaka pustinje (bilo ih je etiri), pila sam zajedno sa mojim saputnicima samo prokuvanu vodu i nikakvih neprijatnih isku stava nemam. Kada bi me jako muila ed, stavljala sam u usta kameni kako bih izazvala luenje pljuvake, to jest tenosti, naravno strukturirane". Istraivanje G. Satalove omoguava da se izvede zakljuak daje organizamu, ak i ne priviknutom na toplotu, ali u uslovi ma pravilne ishrane, dovoljno 1-2 litra vode na dan. Periodina gladovanja i sposobnost prilagoavanja na ekstremne prirodne uslove. Kod biljaka i ivotinja u toku njihovog evolutivnog razvo ja razvili su se zadivljujui mehanizmi prilagoavanja krajnje nepovoljnim uslovima. im pone jaka toplota ili hladnoa biljke i neke ivotinje zavravaju svoju ivotnu aktivnost, pre lazei u posebno stanje, u kome se za odravanje ivota koristi 36

minimum energije.To stanje se karakterie posebnom otpornou i imunitetom prema povredama. Neto slino, ali u manjoj meri, uoava se i kod ljudi za vreme gladovanja. Ispostavlja se da plansko gladovanje (1-2 dana u nedelji, 3-7 i vie dana u tri meseca, 10-20 dana i vie jednom u pola godine ili u godini) daje mogunost organizmu da se dobro prilagodi na nepovoljnu toplotu i hladnou. Na primer, P. K. Ivanov 50 godina kombinovao je elienje hladnom vodom sa doziranim gladovanjem. Na isti nain postupao je poetkom ovog veka i amerikanac Bullison. Peri odino je gladovao po sedam nedelja, hranio se iskljuivo sveim biljnim produktima, kretao se celu godinu, bez obzira na vremenske uslove, samo u ogrtau punih 30 godina. Redovno gladovanje i pravilna ishrana omoguili su pozna tom zagovorniku zdravog naina ivota Polu Breggu da se pri lagodi ekstremnim uslovima. Evo kako to on opisuje (Udatim primerima gladovanje kao osnovni faktor prilagoavanja nepominje se, iako se zahvaljujui ba njemu i ishrani organizam Bregga prilagodio ekstremnim uslovima - primedba autora). Da bi dokazao da pri jakoj toploti uopte nema potrebe za unoenje soli u organizam otiao sam u Dolinu smrti u Kaliforniji, jedno od mesta sa najtoplijom klimom na Zemlji u julu i avgustu. U poetku sam angaovao 10 mladih sportista sa koleda radi prelaska od Fernes-Krik-Rana u Dolini smrti do Stovepipe Walles, to iznosi oko 48 kilometara. Snabdeo sam sportiste tabletama soli i neophodnom koliinom vode. Furgon koji ih je pratio bio je krcat hranom za svaiji ukus - hleb, krofne, krekeri, sir, virle, konzervirano meso i drugo. Po elji, u svaki proizvod mogla se dodati so. Za sebe uopte nisam uzeo so i tokom celog puta sam gladovao. Eksperiment je poeo krajem jula. Termometar je pokazivao +41C. Krenuli smo u devet sati ujutru. Sto se Sunce vie podizalo vruina je postajala sve vea, iva u termometru se podizala i u podne do stigla 54 stepena. inilo nam se da nas suvi vazduh topi. Momci su gutali tablete soli i pili kvarte (1,14 litara) hlad ne vode. Za doruak su jeli sendvie sa unkom i sirom, pili 37

kolu. Posle ruka odmorili smo pola sata i produili kretanje po uarenom pesku. Ubrzo su se zdravim momcima poele do gaati udne stvari. U poetku trojica su osetili muninu, oseali su se loe, pobledeli su i izgledali jako loe. Otpremili smo ih u Fernes-Krik-Ran u loem stanju. Sedmoro preostalih su produili eksperiment. Oni su kao i ranije pili mnogo tenosti i uzimali tablete soli. Zatim, neoekivano, petoro njih je osetilo grenje eludca, bilo im je loe. I njih smo otpremili u FernesKrik-Ran. Ostalo ih je dvoje od deset. Bilo je ve etiri sata popodne, sunce je nemilosrdno peklo naa leda. Skoro jednovremeno dva momka su pala od toplotnog udara, otpremljeni su u Fernes-Krik-Ran gde im je ukazana medicinska pomo. Samo oni koji nisu uzimali so zavrili su putovanje. Bio je to veliki deda Bregg. Ostao sam na distanci sam i oseao sam se svee kao bela rada. Ne samo da nisam koristio so nego ni hranu, gladovao sam, pio samo toplu vodu kada sam hteo. Zavrio sam putovanje za 10,5 sati i nisam osetio nikakve tegobe. Prenoili smo u atoru i ujutru realizovali obratnu marrutu, opet bez bilo kakve hrane i tableta soli. Lekari su me detaljno pregledali i konstatovali da se nala zim u veoma dobrom stanju. Ja jo uvek dokazujem da je nemogue nahladiti se. Na kraju stolea radio sam zajedno sa doktorom Bernardom Makfeddenom, ocem i osnivaem fiskulturnog pokreta. On je organizovao grupu ljudi koje su nazivali beli medvedi". Subotom, nedeljom i praznikom, kada je bilo hladno vreme ili smo na obalu Koni Ajlenda u Njujorku i bavili se fizikim vebama. Posle smo se kupali u ledenoj vodi Atlantskog okeana. Da lije nekada neko od kupaa dobio kijavicu? Nikada! Ljudi koji su etali obalom Koni Ajlenda u bundama i demperima, s nevericom su gledali kako plivamo i ronimo u ledenoj vodi. Upravo ti posmatrai su se nahladili, a ne beli medvedi". Mi smo verovali u zdravu hranu (hranu koja ne stvara sluz), fizike vebe na sveem vazduhu i kupanje u ledenoj okeanskoj vodi. Danas sam lan dve divne organizacije iji se lanovi cele godine kupa38

ju na Koni Ajlendu u Njujorku: Belih medveda" i Ajsberga". Pored ovoga, lan sam i kluba zimskog plivanja u Bostonu. 1 ova grupa je dokazala da se moe kupati i u najhladnije vreme, a da nikada ne dobije anginu, kijavicu ili prehladu. ivim u Kaliforniji gde temperatura tihookeanske vode zi mi dostie 10C. Ukoliko ne putujem po svetu radi predavanja moete me videti kako koristim hladne banje u Santa Monici gde ivim. Mnogi moji prijatelji, koji takode koriste prirodne dijete, pridruili su mi se za vreme zimskih kupanja". Vetaka sredstva, koja pomau organizmu da se bre prilagodi nepovoljnim prirodnim uslovima. Poznato nam je da terapije elienja veoma snano deluju na krvotok i izbacivanje tetnih materija iz organizma. Zbog toga bi njihova primena odjednom, na prethodno neoien or ganizam, izazvala pokretanje nataloenih tetnih materija, to bi se posle manifestovalo kao kriza ienja, sa svim simptomi ma prehlade, osipa po koi, probadanjem i oseajem lomljenja u udovima i drugo. Pre no to pristupite elienju predlaem vam da oistite organizam i promenite nain ishrane. Ukoliko odluite da gladujete jedanput u dve nedelje po 2 4 - 4 8 sati, to e biti znaajna podrka za uspeno jaanje.

39

OPTE P R E P O R U K E Z A S P R O V O E N J E VODENIH I TERAPIJA ELIENJA

eosporna vanost, efikasnost, dostupnost i jednostavnost u primeni ine vodene i terapije elienja najmonijim pri rodnim faktorima ozdravljenja, velika glupost bi bila ne iskori stiti to poklonjeno bogatstvo. No pre to pristupite navedenim terapijama sagledajte osnovna pravila i preporuke, koje su dav no proverene i vremenom se pokazale veoma korisnim. Osnovno pravilo je svestan odnos prema hladnoi i toploti. Ne treba ih se panino bojati. Moraete da savladate strah od hladnoe i toplote. Zapamtite da su hladnoa i toplota vai prijatelji. Na prve pokuaje elienja veoma veliki uticaj imaju lju di sa kojima se druite. Zbog straha, saaljenja, nepoverenja, podsmevanja i drugog mogu sve pokvariti. Nemojte misliti da e vam hladnoa tetiti, izazvati bolest i slino. Nita od toga nee biti. Ovo je posebno vano za jaanje dece. Va strah, primedbe odraslih u kombinaciji sa jakim stresnim uticajem na organizam, mogu formirati psiholoki, a zatim i negativan stav prema terapiji. Takav pristup samo moe da teti zdravlju. Pre primene hladne terapije (polivanja) obavezno se pri premite psihiki na prijatan mir, za prijem energije koja daje zdravlje i pere" bolest. Ubedite i sebe i decu i s radou se polivajte, kupajte i drugo. Kao primer negativnog odnosa prema terapijama elienja naveu vam priu V. G. Cerkasova. Trim, jednoga dana, kroz podmoskovsku umu po kojoj je tek pao sneg. Lepota neopisiva: sa belosnenih breza, crvenih oskorua, utih i tamnocrvenih listova javora i belog gloga, koji 41

nisu uspeli da opadnu u jesen zateeni iznenadnim mrazom i snegom, sipao je beli sneg, ne moe oi da otvori. Sunce obasjava sve unaokolo, sneg se presijava milijardama bljetavih kristala. Sve, hladan vazduh. Die se lako, spokojstvo te hvata od lepote i hladnoe. Trim samo u orcu, kao stoje pre dvesta godina trao Suvorov. Ispred mene ena odevena od peta do glave u krzno: Na glavi kapa veliine dueka. Naravno dve ili tri ivotinje je bilo potrebno ubiti i odrati da bi se saila takva raskona topla kapa. izme sa kaljaama, al, kone rukavice. Siguran sam da se na Severnom polu odevaju lake. Deai od pet do est godina dri se za kraj bunde odeven tako da ne moe ni da se pomak ne, podigne ruke, niti glavu da okrene. Drugi deak u kolicima, umotan u pet ebadi, tako upakovan u celofan da ne moe ni sunevu svetlost niti vazduha dobiti. Kako je to strano - odjed nom e se nahladiti. I samo to me je ta ena ugledala (posle sam saznao daje lekar), uzbudila se, nespretno maui rukama kao koko krilima, poela je da vie: - Kuda? Kui! Odmah! Bezumlje! Pneumonija! Smrt! Naravno, iznenadilo ju je takvo udo - bos po snegu, bez kape, bez rukavica, samo u orcu. Negde se leio, nije zavrio leenje,pobegao, ni odeu mu nisu dali... Gledala me je sa suza ma u oima i bolom u dui. Cutao sam dok sam prolazio pored nje, razgovarati sa takvima je beskorisno. I ja sam na nju gledao sa saaljenjem i nije mi bilo ao samo lekarke i njenih unuka, nego i psa. Vodila je na povodcu upavo psetance u nekakvom odelu od vate, vatirani kaputi, na dnu su otvori za ape izreza ni, a na vrhu je zapertlan. Jadna ivotinja, takode, nije mogla da se kree, niti da potri niti da se povalja po snegu. Eto kako se dva oveka mogu nai na suprotnim strana ma. Teko da e razumeti jedan drugog. Ja sam shvatao tu e nu, bio sam petnaest godina u njenom poloaju, utopljavao se kao i ona. A njoj je teko da shvati mene: ona za sve okrivljuje hladnou i utopljava se preko mere, nadajui se da e izbei bolest. Meutim, izbei je na takva nain je nemogue. Moe samo odgoditi lake bolesti i doekati teke".
12

1. Koristi hladne terapije na toplo telo. Ukoliko ne primenite ovo pravilo, posebno u hladno, suvo vreme, ranije ili ka snije biopatogena energija suvoe ili hladnoe prodree u vae telo i izazvae suvou i perutanje koe, njeno pucanje na listovi ma nogu i drugim mestima, pucketanje zglobova pri kretanju, suv ovji izmet, optu zimogroljivost organizma i probleme u funkciji varenja. Malo ko zna da se najokaljeniji ovek dananjice Porflrij Ivanov, koji voli i oboava hladnou, jedanput nedeljno kupao u parnom kupatilu da bi istisnuo tu energiju iz organizma. Imajui u vidu injenicu da se u koi nalazi veliki broj re ceptom koji su aktivni i osetljivi upravo kada je koa zagrejana, korisno je pre primene hladne terapije uraditi vebe za zagre vanje ili se istuirati toplom, a jo bolje skoro vrelom vodom. Primena hladne terapije posle toga, u vidu polivanja, kupanja, tuiranja i drugo, aktivno e delovati na kou i izazvae jaku po vratnu reakciju organizma. Odgovor od receptom hladne koe bie znatno slabiji i nee izazvati te pozitivne promene u orga nizmu koje vi oekujete od primene hladnih terapija elienja. Ako povrina tela i ceo organizam nisu zagrejani u koi slabo cirkulie krv.To znai da su krvni sudovi pod koom zgr eni od hladnoe i pri primeni hladne terapije oni se jo vie gre. Pripremno zagrevanje omoguava da se krvni sudovi u koi napune krvlju. Tada e vam trebati znatno manji hladni nadraaji za dobijanje dobre povratne reakcije organizma. to se tie pripremnog zagrevanja vano je da svi delovi tela budu ravnomerno zagrejani. Svako od nas moe primetiti na sebi, ukoliko se posle krae etnje potpuno obnai i dodirne rukom razne delove tela, daje temperatura tela svuda razliita: topao stomak, hladne noge, znoj ispod pazuha i drugo. Zagrejte telo pre bilo koje vodene terapije do te mere da koa bude topla, ali ne i znojava. Posebnu panju treba obra titi na zagrevanje nogu i stopala. Od svih delova tela oni se najsporije zagrevaju, zato se za njihovo zagrevanje koristi jaka toplota.

13

15-30

Primena ovog prostog metoda omoguie vam da izbegnete jednu od glavnih greaka koja se ini pri primeni hladnih terapija elienja, dugo odsustvo reakcije zagrevanja od strane i minuta, ustanite organizma. A kako se ona moe pojaviti u hladnom (nezagrejanom) organizmu, ako su njegovi krvni sudovi zgreni od dvostruke hladnoe - vlastite i zbog primene hladne terapije. Ovo objanjava sve prehlade koje se javljaju pri primeni hlad nih terapija elienja (pod pojmom prehlada" podrazumeva se kompleks simptoma koji se sastoje od kijavice, kalja, ponekad umerenog poveanja temperature). Sa fizioloke take gledita, sutina prehlade moe se sve sti na dugo odsustvo naknadnog zagrevanja organizma usled zgrenosti krvnih sudova. Za prethodno zagrejano tela bie kontrastna po tempera turi i voda koja nije mnogo hladna. Kao rezultat mi postiemo potrebni efekat pri malom gubitku temperature vlastitog tela. 2. Toplo kupanje zavri hladnim. Topla voda iscrpljuje i slabi organizam (Jin), hladna ga stimulie i jaa (Jang). Kombi nacija toplog i hladnog jaa organizam i podstie zdrav razvoj (Jin i Jang su uravnoteeni). 3. Ne brii telo posle vodenih terapija. Na granici izmeu dve sredine obrazuje se posebno aktivna zona u kojoj su ener getski procesi znatno jai, nego u dubini. Kada se ne briemo, prema meri suenja, ti udnovati procesi daruju organizmu do datnu energiju. Zbog toga posle bilo koje vodene terapije uite u toplu prostoriju bez promaje i aktivno se kreite, zagrevajte i suite. Moete na mokro telo obui odeu. Pri tome, takoe, dolazi do ravnomerne i pravilne raspodele prirodne toplote. Prema izreci Knejppa: unutranja toplota tela koristi vodu sa spoljnjeg omotaa kao materijal za stvaranje najbolje, najinten zivnije toplote". 4. Zagrevanje posle hladne terapije. Posle bilo koje vo dene terapije koja smanjuje temperaturu tela, potrebno je jed no vreme provesti u toploj prostoriji ili leati u toploj postelji.
44

Usled toga u organizmu dolazi do normalne razmene toplote i aktivnosti srca. Kada osetite da vam je toplo, priblino posle obucite se. Pri pred uzi manju ovih mera predostronosti sasvim je bezopasno izlaziti na vazduh, bez obzira na vreme, ak je pre poruljivo (posebno prornrzlim, zim ogrolj i vi m i ljudima pod lonim prehladi) da se u prvo vreme kreu, hodaju, ali da ne koriste javni prevoz i ne stoje u mestu. 5. Na preteranu toplotu ne odgovarajte preteranom hlad noom. Ova preporuka se odnosi na bolesnike koji imaju povi enu temperaturu. Ukoliko je temperatura uzrokovana upalom (tu je mnogo krvi), potrebno je postupiti na sledei nain: Ne smanjivati je jakom hladnom terapijom, ve rasporediti krv po elom telu, koristei vodene terapije na suprotnim delovima tela. Na primer, ukoliko vas usled poviene temperature boli glava stavite hladne obloge na noge. 6. Hlaenje glave. Kod primene hladnih terapija na celo telo ili vei deo tela obavezno ohladite i glavu. Ukoliko to ne moete uraditi u toku same terapije glavu ohladite pre terapije, umivanjem hladnom vodom ili hladnom oblogom. Ovo se objanjava na sledei nain: pri elovanju hladnoe na spoljnji pokriva tela velika koliina krvi, koja se potisku je iz kapilara u koi, ustremljava se prema centru organizma i, brzo prepunjavajui krvne sudove, moe izazvati neprijatne OSeaje prilivu, zastoj u cirkulaciji krvi, a kod lica sa bolesnim krvnim sudovima ak i poremeaje u svim krvnim sudovima. Ukoliko primenjujete obino polivanje hladnom vodom ponite od lica i glave, prelazei na lea, grudi i ramena. Ukoli ko glavu ne polivate vodom tada se prvo umijte, skvasite glavu i vrat a zatim polivajte lea, grudi i ramena. U drugom sluaju umivanje lica i hlaenje vrata dovoljno je da grenje vratne arte rije usled dejstva hladnoe sprei priliv lavi u glavu. Za vreme primene jako toplih terapija (parno kupatilo, sa una) hlaenje glave je jo potrebnije: ovde je potrebno tititi krvne sudove mozga od pregrejane krvi koja se povlaci sa pre45

grejane povrine. Navedena preporuka posebno se odnosi na starije i ljude koji imaju suenja krvnih sudova. 7. Poveanje intenziteta nadraaja. Svaka dua primena terapija elienja hladnoom, toplotom ili kombinovanjem na vedenih terapija dovodi do smanjene osetljivosti organizma na njih. To stoje u poetku bilo prijatno i korisno za organizam, vremenom prestaje delovati. Zbog toga se mora poveavati in tenzitet elienja (smanjivanje temperature vode, upotreba snega, poveanje temperature vode ili pare pri korienju toplih terapija, poveanje kontrasta i vremena primene), ali pri tome treba biti veoma oprezan i paljiv. Sledei korak u terapijama elienja moe se primeniti tek kada ste se dobro pripremili i kada su povratne reakcije organizma jasno izraene. Za slabe i bolesne osobe primena naglih i jakih terapija elienja niim se ne moe opravdati i esto izazivaju naglo pogoranje zdravstvenog stanja. Pri izboru terapije elienja nikada se ne srne zanemari ti subjektivno oseanje. Svaka terapija, koja izaziva neprijatno oseanje, bie za vas nekorisna i obratno: ukoliko vam se njena primena dopada, onda vam i sama terapija odgovara. 8.Trajanje kursa elienja u toku i posle leenja. Ukoliko ste bolesni, optereenje tokom elienja poveavajte postepeno i kontinuirano. Ovakav pristup mora trajati sve dok se vaa te ina i opte stanje budu popravljali. Kad uoite da su se ijedno i drugo zaustavili na odreenom nivou i da vie nema nikakvih poboljanja, intenzitet terapija elienja postepeno smanjujte, vremenski skraujte, ali ne prekidajte terapiju. Izaberite za se be najpogodniju varijantu i iste se pridravajte do kraja ivota. Naglo prekidanje terapije elienja je nekorisno i neprijatno. Ukoliko ovek sasvim prestane daje primenjuje rezultati elie nja e biti neznatni i ubrzo e potpuno nestati. Zato program elienja nije privremena aktivnost, on traje ceo ivot. 9. Vreme dana za izvoenje terapija. Sve osveavajue te rapije elienja najbolje je primenjivati ujutru, odmah po napu46

stanju postelje. Ravnomerna zagrejanost koe, koja se zadrala od tople postelje, olakava povratnu reakciju koe i organizma. Steeni energetski potencijal, postepeno se zrai i drae vas oko 12 sati. Terapije koje se odnose na zagrevanje organizma - umirujue i uspavljujue, najbolje je primenjivati uvee, pred spa vanje. 10. Hladne terapije koristi ee nego tople. Kupanje i polivanje prohladnom vodom pri pravilnoj primeni stimulie organizam. U toku dana mogu se dvaput primenjivati, a u to plo vreme i ee. Kupanje toplom vodom pomae ienju koe. Imajui u vidu da se u toku dana kroz pore oslobodi oko 500 grama zno ja, potrebno ga je sprati. Za ovo je dovoljno jedno tuiranje dnevno, terapiju zavrite hladnom vodom. Za jedan dan, priblino 1/20 deo konog pokrivaa odu mire i obnavlja se. Potpuno obnavljanje koe realizuje se za 20 dana. Izumrfe, oroale elije stvaraju sloj koji oteava disanje preko koe i luenje neistoa. Pored toga, one predstavljaju hranu mikroorganizmima. Stoje vei sloj odumrlih elija koe laki je ivot kolonijama mikroba. Da biste ovo izbegli negujte vau kou, koristei jedanput nedeljno vrue kupke ili parne banje (saune). Zimi se to moe raditi dva puta nedeljno, otkla njajui ujedno suvou i hladnou. 11. Topla voda rastvara, a hladna odstranjuje. Iskoristite ove osobine vodenih terapija za borbu sa svim bolestima kako je to radio i P. Ivanov. - Evo ta sam ja otkrio: Ne samo da banja i sauna iste, ne go i hladnoa jo bolje odstranjuje iz oveka sluz i svaku prljavtinu. Ali, deco moja draga! Kad bi vi znali staje to hladnoa! Kakva je to snaga, kakva radost, kakva blagodet! Kako ona leci, kako ona isti, kako ona jaa svaku elijicu i budi centralnu e liju mozga i ceo nervni sistem, svaki krvni sud! Kakvu sreu i zdravlje daruje"! 47

Ako toplota u organizmu pobuuje destruktivne procese povezane sa raspadanjem i rastvaranjem to hladnoa, s druge strane, pobuuje kompletnu telesnu strukturu da izbaci sve su vino. 1 stvarno voda izbacuje iz sebe sve pri kuvanju i pri za mrzavanju. 12. Priinenjujui vodene terapije uvek imaj u vidu svoju konstituciju. Ovo je jedno od najvanijih pravila. Ima ljudi kod kojih je zagrevanje organizma, pod bilo kojim uslovima, veoma izraeno. Oni ak idu i po jakom mrazu bez rukavica. S druge strane imamo ljude kod kojih je zagrevanje organizma veoma slabo.Takvi ljudi Se smrzavaju i pri neznatnom smanjenju tem perature. 1 pri tome su i jedni i drugi apsolutno zdravi ljudi. Pri primeni terapija elienja to je potrebno uvaavati. U suprotnom izazvaete preterano naraivanje najvanijih ivotnih funkcija vaeg organizma i imaete odgovarajue poremeaje funkcija. Ljudima, koji po konstituciji imaju vie sluzi, najbolje od govaraju tople i suve terapije; sa konstitucijom ,,Zui"umerene; sa konstitucijom Vetra" vlane i tople. Osobama poslednjeg tipa preporuuje se da vodene terapije primenjuju ee u od nosu na prva dva tipa. Sto smo stariji sve vie moraju preovladavati tople i vlane terapije u odnosu na one koje hlade orga nizam. Kada ponete redovno da primenjujete vodene terapije, posebno terapije za elienje organizma, ubediete se u znaaj navedenih preporuka. 13. Posebne kone zone i elienje. U konom pokrivau ljudskog tela nalaze se milioni nervnih receptom. Dco njih je iokusiran u aktivnim takama, drugi deo u itavim aktivnim rejonima ili zonama posebnog dejstva. U poslednje spadaju vrat, dlanovi, stopala i neki drugi delovi tela. Zaustaviemo se ukratko na tri zone koje imaju veliki zna aj pri korienju vodenih i terapija elienja. Vrat. U kanonu starotibetske medicine ,,Cud-i" vrat se oznaava kao najvaniji deo organizma. Uvek se smatralo da su udarci naneti po vratu, najtraumatiniji i tla dovode do gubitka

svesti. Oni se masovno koriste u dudou i drugim sistemima na pada i zatite. Slabiji udarci u vrat imaju efekat teenja i vraaju izgubljenu svest. Najefikasnije reanimacione metode realizuju se preko vrata. Kod problema sa disanjem potrebno je blago udarati sa obe strane ispupenog dela vratnih prljenova; kod slabljenja srane aktivnosti jakim udarcima po ispupenom de ki sedmog vratnog prljena. Povoljno dejstvo pri leenju mno gih oboljenja ima segmentarna masaa, koja je popularna u mnogim zemljama. Naunici, koji su izuavali reakcije organizma na nadraaj hladnoom ili toplotom kone zone sedmog vratnog prljena, utvrdili su da takvi nadraaji izazivaju pozitivne promene kod srano-vaskularnih poremeaja. Ogroman doprinos u izuavanju vratnog dela dao je A. B. Serbak (1933. g.). On je razvio teoriju o simpatikom vrat nom regionu i razvio novi metod refleksno-segmentnog dej stva vratni metod. Pri nadraivanju konih receptom hladnoom ili toplotom na tom vratnom segmentu dolazi do korekcije mnogih funkci onalnih poremeaja, koji se odvijaju u velikom mozgu, ulima, spletovima i nervima gornjeg dela" organizma i, stoje posebno vano, raznim unutranjim organima. Osetljivi vrat" ispoljava dejstvo na veliki broj susednih i udaljenih organa i sistema. Naunici su nedavno dokazali da se centri regulisanja sra no-vaskularnih funkcija ne nalaze u malom mozgu, kako su to ranije mislili, nego u vratnom delu kimene modine. Prema podacima naunika, nadraaji koe vrata formiraju vanrene komande", koje sa velikom tanou i brzinom forsiraju rad srca i krvnih sudova. Dlanovi. Prouavanjem kone slike dlana ljudi se bave nekoliko hiljada godina. Daleko pre nae ere u drevnoj Kini pojavila se hiromantija, to u prevodu sa grkog znai gledanje u dlan. Gledanjem u dlan bavili su se u drevnoj Indiji, antikoj Grkoj i Rimu. Znaenja kone slike na dlanu mogu se itati i u izvesnoj ineri odreivati pojedinani patoloki simptomi bolesti. Prema 49

48

linijama dlana lekari dijagnoziraju tuberkulozu plua,iskrivlje nje kime, patologiju eluca, dijabetes, psorijazu, otosklerozu, miom materice i niz drugih oboljenja. Posebna slika koe dla na uoena je kod reumatskih obolenja. Slika se stvara daleko pre kliniki izranih simptoma bolesti i zato moe biti iskoriena u svojstvu ranog dijagnostikog testa. Saka ruke i dlan su kao neka periferna filijala vratnog zade bljanja kimene modine. Na povezanost dlana sa visceralnim (utrobnim) delovima tela, pored dobro izuenih nervnih puteva, ukazuju i kanali unutranjih organa (plua i srca) koji se, prema podacima klasine akupunkture proteu do ruke i ake. U japanskom nainu leenja iacu veliki znaaj se pridaje masai pritiskanjem prstiju. Jedan od najpoznatijih pobornika ove metode N.Tokuhiro pie da su prsti ruke organski pove zani sa centrima u mozgu i unutranjim organima, zbog ega poveanje snage i elastinosti prstiju pozitivno utie na eeli or ganizam. Prema njegovom miljenju, redovno fiziko vebanje prvog prsta poveava funkcionalnu aktivnost mozga, drugoga - eluca, treeg - creva, etvrtog-jetre, petog - srca. Stunjaci za iacu tvrde da se kod ljudi, koji boluju od raznih sranih obo ljenja, esto uoavaju slabi mali prsti, posebno levi. Ponekad su oni slabi do te mere da se ne mogu pravilno ispraviti. U takvim sluajevima zadatak je poveanje snage i pokretljivosti petog prsta. Razliiti temperturni uslovi, koji deluju na kou ruku, iza zivaju navedene povratne reakcije organizma. U vezi sa navede nim sasvim su dobre kontrastne vodene terapije za aku ruke. Stopala. U treu zonu koju emo analizirati spadaju stopa la nogu. Ako dlanovi odgovaraju sedmom i osmom konom vratnom segmentu koji se spajaju u vratnoj izboini (zadeblja nju), tada stopala predstavljaju drugi po vanosti deo kimene modine - prvi i drugi sakrumski segment, koji lociraju u cen tru slabinskog zadebljanja. Najznaajnijim materijalima o sastavu koe na stopalima raspolae japanski naunik J. Hirosava, koji je za 30 godina rada ispitao 600 hiljada stopala. Naunik smatra da se sva za50

paanja o fizikom i psihikom stanju oveka mogu proitati sa njegovih stopala. Prema odreenim znacima na nogama J. Hirosava dijagnozira mnoga oboljenja, tvrdei daje ovakva me toda raspoznavanja bolesti mnogo tanija od bilo koje druge. Prema kineskim izvorima preko povrine stopala protee se kanal bubrega. On ima jednu taku Jun-cjuanj"koja se nala zi u centru stopala. To je veoma efikasna taka koju od davnina koriste u akupunkturi pri leenju upale krajnika, afazije, afonije, lupanja srca, utice, neuralgije metatarzusa i nesanice. Korienje te take posebno je korisno pri pruanju hitne pomoi i otklanjanja greva kod dece. Na bazi nervnih i humoralnih veza stopala sa kaudalnim (repnim) delovima kimene modine i organima male karike moe se predvideti prisustvo projekcionih zona slabi nsko-sakrumskog dela kime, mokranopolnog aparata i nekih organa eludano-crevnog trakta na tabanima. Uticaj hladnoe (hodanje po snegu, veoma hladne vode do 1 minute) i toplote podstie aktiviranje urogenitalnog trakta i drugih funkcija organizma. Razliiti oblici glavobolja lece se elienjem stopala (dejstvom vode na stopala). Najosetljivija i najefikasnija taka tog dela tela je He-gu. U sluaju bolesti, koja je povezana sa prenapregnutou oiju, masira se meki deo velikog prsta na obe noge na mestu projektovane zone hipofize. Nezavisno od naina na koji je dolo do prehlade vri se opte zagrevanje i masaa stopala. Posebno pa ljivo se masiraju projekcione zone oba pluna krila i hipofize. Masaa mekog dela velikog prsta preporuuje se kod pehlade, koja je prouzrokovana sinusitisom. Kod jake prehlade ta zona je posebno osedj iva, zato ju je potrebno ne samo masirati nego i pritiskati na nju u osnovi lanaka (falangi) noktiju. Dobro dejstvo ima 1,5 minutno masiranje projekcione zone bubrega na stopalima. Masaa stopala je rasprostranjena u mnogim zemljama Istoka. Prema miljenju indijskog doktora V. Singha noge su svojevrsna razvodna ploa sa 72 hiljade nervnih zavretaka. Plo51

corn, preko koje se moete prikljuiti na bilo koji deo tela. Ma saa nogu, posebno povrine stopala, popularna je u mnogim regionima Indije. Njenom primenom neki specijalisti lee mno ga teka oboljenja kao to su bronhijalna astma i epilepsija. U toku terapije indijski maseri koriste u veoj koliini bademovo ih sezamovo ulje. Veliki znaaj pridaje se snazi pritiskanja: ono ne srne biti slabo, ali ne i preterano jako. Neophodno je prona i srednji - optimalni pritisak, koji se kod veine odraslih ljudi kree u granicama oko 6 kilograma. Pri leenju hemoroidalnih kriza istonjaki maseri udara ju ivicom (bridom) ake po stopalima obolelih ili ih primorava ju da skau bosi po okruglom kamenju. I u jednom i u drugom sluaju otri udarci po stopalima podstiu cirkulaciju krvi u karlinim organima i smanjuju zastoj u hemoroialnim venama. Radi otklanjanja zatvora i poboljanja funkcija bubrega isto njaki maseri koriste najprostije metode leenja: kotrljanje fla e napred - nazad sedei u stolici; naraivanje stopala etkom za masau u pravcu od prsta ka peti po 3 minuta s leva i desna; hodanje u mestu ili prelazak sa prsta na pete na specijalnom gumenom igliastom tepihu. Masae se moe lako zameniti zagrevanjem stopala, a naj bolji uticaj ispoljavaju kontrastne vodene terapije. Ukoliko iz bilo kog razloga ne moete da primenite opte terapije elienja, koje deluju na opisane tri zone, ee koristi te lokalne vodene i terapije elienja na opisana tri dela tela. 14. Kontraindikacije kod vodenih i terapija elienja. rContrainikacija pri pravilnoj primeni vodenih i terapija eli enja skoro da i nema: postoje samo vea ili manja ogranienja temperature i vremena. Poodmakle godine nisu prepreka za primenu terapija samo treba biti oprezan kod primene maksimalnih (graninih) tem peratura. Iako su kod ljudi u poomaklim godinama mogue degeneracije krvnih sudova, koje ne dozvoljavaju hladna dej stva i jako tuiranje; mogunost pojave miokarditisa ogrania va primenu preterano toplih terapija koje optereuju srce. Ovde treba postupati veoma oprezno i prethodno ojaati srce. 52

Mladalaki uzrast dozvoljava primenu terapija ak i deci koja su se tek rodila. U ovom uzrastu potrebno je izbegavati terapije koje jako nadrauju (iritiraju) i znatno smanjuju tem peraturu tela. Trudnoa nije prepreka, za vreme trudnoe zabranjene su terapija koje potresaju veliku i malu karlicu - tuiranje stomaka i slabina (krsta), tuiranje odozdo nagore medice (perineuma). Menstrualni period'nema kontraindikacija,ali postoje ogra nienja. U to vreme ne treba poinjati hladne terapije i obusta viti sve to moe izazvati pojaan priliv krvi u karline organe, kao i suvian odliv krvi. U svim ostalim sluajevima treba postupati u skladu sa zdravim smislom.

53

TERAPIJE ELIENJA

ajbolje i najrasprostranjenije terapije elienja su polivanje hladnom vodom ili kupanje u prirodnom bazenu (jezero, reka, more) i parna banja ili sauna. Pre no to pristupimo nji hovom opisu naveu dve meke" terapije elienja koje mogu posluiti kao priprema za ozbiljnije terapije.

Delimino trljanje. Ovo je najblaa od svih vodenih terapi ja, slui za jaanje organizma i za odreivanje reakcije organi zma na hladnu vodu. Delimino polivanje neznatno oduzima toplotu, pa ga do bro podnose stariji i slabi ljudi. Pozitivna strana ove terapije je to se moe tano dozirati optereenje organizama hladno om. Provoenje. Covek, dovoljno zagrejan pripremnim zagrevanjem, stoji potpuno nag. Uzima punu aku vode i tom vodom snano se prska. Zatim tom istom rukom jako trlja nadole i nagore po nakvaenoj povrini, dok se ista potpuno ne osui. Poinje od grudi, posle prelazi na stomak, noge i ruke. Leda moe nakvasiti mokrim pekirom i njime ih dobro istrljati. U poetku koristiti vodu koja je zagrejana na sobnoj tem peraturi (20-23C), a zatim svaki dan smanjivati temperaturu vode za jedan stepen sve dok koa ne pone jako i brzo da crve ni. Kada se postigne taj efekat vodu ne treba dalje hladiti. Ovaj metod moe se realizovati i umotavanjem svakog dela tela u mokar pekir (85x75 cm) i brzim brisanjem tela istim pekirom, to posebno odgovara ljudima koji su veoma maljavi.

55

Tu jednostavna terapija doprinosi poboljanju sna, povea nju apetita, poveanju raspoloenja i drugo. Fizioloko dejstvo terapije zavisi od temperature vode koja se koristi, odnosno od razlike izmeu temperature vode i tem perature tela, jaine mehanikih nadraaja, to jest od trajanja i snage trenja. Sto je nia temperatura vode i to se energinije realizuje ovaj metod, ostvaruje se vei uticaj na krvne sudove i nervne zavretke koe. To trljanje korisno je za regulisanje krvnog pritiska i cir kulacije krvi, za zasienje koe krvlju, za elienje tela, da bi se ono moglo lake suprotstavljati tetnom utkaju vremena i surove klime, kod kataralnog stanja disajnih kanala, kod reumatskih bolova u miiima i zglobovima. Trljanje je kontraindikativno za neurostenike i histerine ljude. Opte trljanje. Ova terapija je jaa od prethodne. Realizuje se na sledei nain: uzmite arav od grubog lanenog platna, duine 2 - 3 metra i irine 1,5 metar i nakvasite ga vodom, ija je temperatura 1 5 - 1 2 C . Malo ga iscedite i umotajte se do is pod pazuha. Sedite na stolicu i ponite energino trljati svoje telo kroz mokar arav. Trajanje terapije ne srne da bude due od 3 - 5 minuta i mora se zavriti im celo telo postane toplo na dodir. Moete zamoliti bilo koga da vam pomogne u trljanju. Ova terapija je posebno korisna za lica sa poveanom tei nom i slabom razmenom materija. Kako je najbolje polivati se (kupati se). Moete se polivati prohladnom ili hladnom vodom u kui, na ulici i slino. Najbolje vreme za ovu terapiju je jutro (odmah posle usta janja) i vee (priblino 2,5 do 3 sata pre spavanja). Ako vam je hladno obavezno se morate zagrejati do poja ve toplote po elom telu (ali ne do znojenja). Posle ovoga uzmite jednu do dve kante vode, goli sedite u kadu (ili uei na petama) i ravnomerno sipajte vodu sebi na 56

glavu, lice, leda i grudi. Kompletna terapija polivanja traje 2 - 3 sekunde. Ukoliko se polivate na ulici sve navedeno uradite stojei. Najbolje je ako polivanje vrite stojei na travi ili na tvrdoj podlozi. Ukoliko vie volite kupanje naspite toliko vode da ona pot puno prekrije vae telo. Skinuvi se, lagano i ritmino udahnite i zaronite u vodu: sedite, zatim leite i zaronite glavu. Zene, da ne bi skvasile kosu, mogu da zarone do grla, a pri ustajanju nakvase lice i vrat tom istom vodom. Terapija traje 1 0 - 1 5 se kundi. Najbolje je kupati se (ne due od 1 minuta) u prirodnom bazenu (reka, jezero, more, bazen sa hladnom vodom). U vodu treba ui s t o j e mogue bre, a najbolje je skoiti sa mostia na glavu. Vano je postii oseaj opekotine na koi, a zatim to bre izai iz vode. Na ovome se kupanje u prirodnom bazenu moe i zavriti. Ne treba se odmah brisati, najbolje je da obuete bade mantil i uete u toplu prostoriju (ako ste terapiju realizovali na ulici). Zapamtite, morate osetiti opekotinu od hladnoe, a zatim prijatnu toplinu i bodrost u elom organizmu. Posle ove terapije ne bi trebalo da bude nikakvog rashladivanja niti drh tavice. Kao dopunu, posle polivanja moete primeniti tranje u mestu ili raditi druge intenzivne fizike vebe. Ova terapija e omoguiti vodi u vaem organizmu da pre e u stanje isparavanja i sauva to svojstvo oko 12 sati. Pored efekta elienja, ova terapija ima i znaajnu snagu leenja. Kupanje pod hladnim tuem smatra se da nije tako efika sno. Probajte polivanje i kupanje u prirodnom bazenu i tuira nje. Vae iskustvo e vam rei ta najbolje deluje na organizam. Pri tome napominjem, ukoliko se ova terapija primenjuje na zemlji, dolazi do uzemljenja organizma i pravilne raspodele energije u organizmu.

57

Zimska kupanja - morevanje. Devetnaestog januara (na Bogojavljenje) voda u svim prirodnim bazenima je unikatna. Ona moe dugo da stoji ne kvarei se. Jo od davnina bilo je uobiajeno kupati se u vodi kroz probijeni led radi jaanja orga nizma. Tom vodom se moete i polivati. Lckari su prouavali reakcije ljudskog organizma na zim sko kupanje u reci. Istraivanja su omoguila da se dode do zakljuka da zimsko kupanje izaziva 6 puta veu potrebu or ganizma za kiseonikom. To poveanje je uslovljeno kako nesvesnom - spontanom miinom aktivnou (hladni miini tonus i drhtavica) tako i svesnom - svojevoljnom (vebe pre kupanja, plivanje). Posle zimskog kupanja skoro u svim slua jevima javlja se vidljiva drhtavica. Vreme njenog nastanka i in tenzitet zavise od duine morevanja. Temperatura tela, pri bo ravku u ledenoj vodi poinje da opada priblino posle jednog minuta kupanja. Kod moreva koji se dugo kupaju ona opada do 34 stepena. Do vraanja temperature tela u prethodno, nor malno stanje obino dolazi nakon 30 minuta posle kupanja u ledenoj vodi. Ispitivanja frekvencije sranih kontrakcija kod moreva pokazala su da se posle 30 sekundi provedenih u ledenoj vo di, bez aktivnosti miia, kontrakcije smanjuju priblino na 71 - 60 otkucaja u minuti. Pod uticajem elienja kod moreva, ne samo da se poveava produkcija toplote organizma nego po staje i ekonominija,zbog preovladavanja procesa slobodne ok sidacije u organizmu. Pri slobodnoj oksidaciji energija koja se oslobaa u organizmu ne akumulira se u vidu rezervi adenozintrifosfata natrijuma (ATF) nego se odmah pretvara u toplotu. Oelieni organizam, usled irenja krvnih sudova koe, omoguava joj da se suvie ne ohladi i ne promrzne.To dovodi do poveanog gubitka toplote u organizmu, ali se ti gubici br zo kompenzuju obrazovanjem nove toplote. Ukoliko elite da se kupate zimi morate se uklopiti u pri rodni ritam: kupajte se leti, zatim u jesen i na kraju zimi. Po vremenu zahlaenja boravak u vodi ograniavajte sve vie i vi e. Na primer, ako ste leti plivali u reci 2 0 - 3 0 minuta, u jesen plivajte 5-10 minuta, a zimi 1-3 minuta. 58

Ljubitelji zimskog plivanja moraju se pripremati za to preko cele godine. Leto koristite uglavnom za podizanje opte fizike kondicije i za poetno elienje, jesen za elienje i pripremu organizma za zimsko plivanje, zimu za plivanje u ledenoj vodi. Period priprema buduih moreva za zimsko plivanje tra je od juna do oktobra i izvodi se naizmenino u toploj i hladnoi vodi. U skladu sa godinjim dobom uslovno emo podeliti tem peraturu vode na toplu (preko 15C), hladnu (od 15-5C) - je sen i kasno prolee, ledenu (od 4-0C) - pozna jesen, zima i rano prolee. U avgustu voda poinje da se hladi, njena temperatura sredi nom meseca je 17-20C i znaajno opada u treoj dekadi. U to vreme svojstva vode, koja odgovaraju elienju, poveavaju se. Ako ste se u junu i julu kupali u prirodnim bazenima (reke, jezera, more), to u avgustu moete plivati poetkom meseca do 25 minuta, postepeno smanjujui vreme boravka u vodi, po meri hlaenja vode. Ako ste poeli plivati tek u avgustu tada treba vreme boravka u vodi smanjiti na 3-5 minuta. Ukoliko nema prirodnih bazena pogodnih za redovna letnja kupanja, treba se svakodnevno tuirati i polivati vodom. Svaki region ima svoje hidrometeoroloke karakteristike. Zbog toga je, u navedeno vreme plivanja i tempo njegovog po veanja potrebno uneti odreene ispravke: u junim regionima vreme plivanja poveati, u severnim regionima isto smanjivati. Pri tome treba sagledati jedan vaan uslov: da hladna dejstva vode ili vazduha na organizam nisu vea od zagrevajuih dejstava. Jesen doekuje ljubitelje prirode grimiznom bojom jasika, zlatom breza i prohladnim kiama. U to vreme, posebno kada su topli dani u prvoj polovini septembra, korisne su i prijatne etnje kombinovane sa kupanjem u umskim jezerima ili ma njim rekama. Sunce jo uvek prijatno greje, a voda osveava i bodri.
59
J

U septembra moete proveriti svoju otpornost. Podnosite hladnu vodu - znai da ubudue moete oekivati uspeh. Oktobar doekuje budue morevc hladnim kiama, pro dornim vetrovima, ujutru trava je sve ee pokrivena srebrnim injem. Temperatura vode smanjuje se na 7-8C, a krajem meseca sputa se na 3-4C. Njene karakteristike elienja skoro da su maksimalne. U to vreme, zahtevi za organizaciju vebi i pravilno odreivanje individualnih hladnih optereenja mora ju biti veoma visoki. Pre kupanja dobro se zagrejte, ali ne da se oznojite. Ulazite u vodu odmah, a jo bolje je da zaronite. Posle kupanja uradite sve da bi se zagrejali, a najbolje je da uete u toplu prostoriju. Najbolje je da se kupate 2 - 3 puta sedmino. Jedanput ne deljno, kao minimum; idite u parno kupatilo (saunu). Ukoliko koa pone da se peruta, a u zglobovima se uje pucketanje, stolica postane kao ovja, znai da se kupate preko mere. Odmah primenite toplu kupku, a posle toga kou nama ite maslinovim uljem. Posetite i saunu i dobro se preznojite. Morevanje ne morate prekidati, ograniite ga samo na jedan ulazak u vodu u trajanju 5-10 sekundi. Morevanjem se uglavnom bave lica sa izraenom konsti tucijom ,,Zui"(Zu"+Sluz"). Njihov organizam dobro proiz vodi toplotu i oni u osnovi dobro podnose ovu jaku terapiju. Kod svih drugih lica zbog dejstva hladnoe dolazi do povea nog nadraivanja organizma. Od hladnoe se smrzavaju, a od surovosti prirode drhte i tresu se. to se tie psihikog stanja i oseanja udobnosti, lica iji se organizam boji" hladnoe kate goriki je ne podnose. I obratno, licima sa izraenom unosluznom konstitucijom hladnoa se dopada poto sui njihovo telo i smanjuje gubitak toplote. Zbog toga se oni veoma prijat no oseaju posle morevanja i oseaju potrebu za njim. Kao primer morevanja i kako se prema njemu treba od nositi navodimo priu A. S. Sinjakova: U to vreme sam se ve oko 2 godine eliio polivanjem vodom iz bunara. Jo nisam razmiljao o kupanju, jer u selu gde sam radio, po zavretku me dicinskog fakulteta, nije bilo reke. Posle dobre prakse u seoskoj 60

ambulanti vratio sam se u Gorkij,gde sam se sluajno upoznao sa L. I. Andrianovim - vodom ljubitelja zimskog plivanja u Gorkom. Na metod, - govorio je Leonid Ili.je strogi reim i redovno vebanje. Preporuujem vam da nou isperete grlo i operete noge hladnom vodom. Ujutru treba ponovo isprati grlo i usta. Poeti sa terapijama elienja najbolje je u aprilu ili maju. Zatim preko ljeta, svakodnevnim kupanjima, moete se pripremiti za zimsku sezonu". 1 eto u est sati ujutru ja sam na volskoj plai. Radim sa Andrianovim jutarnje vebe. Poinjemo sa hodanjem postepe no ubrzavajui tempo. Zatim radimo vebe za ruke, vrat i trup. Zgibovi,zaokreti, kruenja. Vebamo ne urei. Diemo dubo ko, ravnomerno. Razgibamo se - uzdah, saginjemo se - izdali. Na kraju vebe za noge sedamo, radimo vebe za trbune mii e i lagano trimo 500-600 metara po pesku. Dobro! Sanjivost smenjuje oseanje sveine i miine ra dosti. Posle tranja malo proetamo radei vebe disanja. U vodu se ne srne ulaziti dok je koa vlana od znoja, ali ne srne se preterano ni ohladiti. Ulazimo u reku, u poetku do kolena, umivamo lice, vrat, grudi i lea. Zatim ulazimo dublje, zaro nimo glavu i plivamo. Energino preplivamo 30-40 metara i izlazimo na obalu. Sada je potrebno obrisati se pekirom. Brie mo prvo lice, vrat, zatim ruke, grudi i noge. Pekir povlaimo nadole bez pritiska, a prema gore, prema centru, briemo sna nije. To je masaa koja pospeuje priliv lavi u srce. Koa pocr veni, javlja se prijatno oseanje topline. Pre odlaska skvasimo noge u izvorskoj vodi i oblaimo se. Zapamtite ovaj dan - 7. oktobra 1967. godine, uz osmeh govori L. 1. Andrianov, danas otvaramo sezonu jesenjeg kupanja, a uskoro emo se sunati" na naoj zimskoj plai". Posmatrajui ovog veterana zimskog plivanja nisam ga mo gao zamisliti bolesnim. U to vreme on se ve vie od 30 godina kupao u bilo koje vreme i stvarno je zaboravio na bolest. Mnoge interesuje kako morevanje utie na seksualnu po tenciju mukaraca i ena? 61

Seksualna elja (strast) je pre svega funkcija ivotnog prin cipa ui" i sastoji se od dve komponente - toplote i vlage, loplota podstie nagon, elju, upornost u ostvarivanju zami ljenog, a vlaga daje mogunost organizmu da proizvede seme (kod mukaraca - spermu, kod ena-jajnu eliju). Kupanje u ledenoj vodi deluje na ovcji organizam sa dva osnovna faktora: hladnoom i suvoom. Na taj nain, opte delovanje morevanja je u direktnoj suprotnosti seksualnoj elji i istu smanjuje. U ovom sluaju potrebno je rei da, ukoliko se ansa kupanja u ledenoj vodi ne traje due od dva minuta, posle toga oseate dobru zagrejanost organizma. Ova terapija znai stimulie seksualne nagone. Ali ako plivate vie od navedenog vremena, delovae gore opisani mehanizmi koji negativno uti u na polnu mo (takvom terapijom je smanjujete). Ovo pitanje moemo analizirati i sa druge take gledita. Polni organi mukarca izvedeni su sa spoljanje strane organi zma zato to poviena temperatura negativno utie na stvaranje sperme. Postoji ak i specijalni nain sterilizacije mukaraca po mou jakog i dugotrajnog zagrevanja njihovog organizma. U zavisnosti od temperature sredine koja okruuje organi zam, mukarac pomou oslobaanja i zatezanja testisa regulie njihovu optimalnu temperaturu. Prekomerno i dugotrajno hladno optereenje od ledene vode negativno e uticati na ak tivnost testisa. Oni mogu delimino biti oteeni usled hlad nog dejstva. Sa svakim kupanjem ta mala oteenja se skupljaju i kroz neko vreme mogu znatno uticati na potenciju mukarca. Zato sa morevanjem budite oprezni i nemojte dozvoliti predoziranje. Kod ena organi, odgovorni za formiranje jajne elije, na laze se unutar organizma. Da bi jajna elija sazrela i postala plodna, potrebna je odgovarajua temperatura. Upravo zbog to ga su polni organi ene smeteni duboko u organizmu. Priroda se ranije o tome pobrinula. Redovna, jaka hlaenja organizma mogu negativno uticati na tu funkciju kod ena. Ukoliko je to mlada ena, ona jednostavno ne moe ostati u drugom stanju, a pored toga kod nje se smanjuje i seksualna elja. Zbog toga ene moraju ozbiljnije prilaziti morevanju, nego mukarci. 62

Sneno buenje. Koje oseanje je lepe i jae - hladno ili toplo? '1 opio, znamo da slabi organizam, a hladno ga aktivi ra. Glavno se dogaa u samoj koi. Na svakom kvadratnom santimetru koe oko 12 do 14 nervnih zavretaka reaguje na hladnou i samo 1-2 na toplotu. Zato polivanje hladnom vo dom idealno odgovara tome. Postoji i druga jo jaa terapija Sneno buenje . Sneno buenje organizma sastoji se u to me da ovek u obnaenom stanju legne u sneg, nabaci ga na sebe do vrha, kao da se zakopava u njega. Stvar je u tome to, kada padne prvi pahuljasti sneg, on u pahuljicama pravi rezer vu, kondenzuje ogromnu koliinu energije. Pri dodiru snega sa toplom koom poinje njegovo topljenje, a ono jako oduzima toplotu koi. Kao rezultat ovoga postie se jako naraivanje hladnih receptom u koi, koje naglo aktivira nervni sistem or ganizma. Javljaju se svojevrsne hladne opekotine". Pored tog efekta, pri topljenju snega pojavljuje se i drugi. Topljenjem se naruava struktura snega i oslobaa se energija. Koa, s druge strane, jako se hladi, kvasi se, to jest aktivira se i struktuira. Hla enje izaziva skupljanje plazmenog tela zbog ega se pojavljuju moni impulsni tokovi. Sve ovo, meusobno povezano, daje jake efekate ozdravljenja.
1

Kompletna terapija snenog buenja traje najdue 30 se kundi. Telo pre terapije mora biti umereno zagrejano. Obloge od snega. Jedna dama na dvoru Luja X I V bila je poznata po svojoj prekrasnoj koi, iako su spletkaroi tvrdili da ve odavno nije u cvetu mladosti. Ispostavilo se daje ona nareivala slugama da svako vee postave oko njene postelje tri posude sa ledom. Terapija koju vam predlaemo traje oko 8 minuta i daje predivan efekat - koa se zatee, dobija prijatnu ruiastu ni jansu. Uzmite punu aku istog snega, stavite ga u maramicu i ve ite njene krajeve. Srednji deo maramice sa snegom jako priti snite na lice i vrat. Nemojte zaboraviti one kapke i podbradak. Pritiskajte sve dok lice ne zamrzne. 63

Ovu terapiju moete primenjivati rano ujutru,kada se pro budite. Ovakve obloge su veoma korisne. Ovu terapiju moete pojaati, ako posle snega primenite to toplije obloge na lice, to ponovite 2 - 3 puta. Kao rezultat skupljanja i irenja krvnih sudova koa lica se isti i dobija sve neophodno za normalnu aktivnost, u stvari postaje zdrava, ru iasta i elastina.

7. Posle ulasku u saunu, 3 - 4 minuta sedite na dnu dok ne naviknete na toplotu u sauni ili, jo bolje, leite. U leeem po loaju toplota deluje na telo ravnomerno. Kada leite miii se lake oputaju, to daje mogunost da se oni potpuno izbanjaju. Znai poza u sauni je leea i sedea (po turski). 8. Kada izaete iz saune istuirajte se toplom, a zatim pro hladnom vodom. Moete naglo na 5 - 1 0 sekundi ukljuiti hlad nu vodu ili zaroniti u bazen. Posle toga odmorite se, osuite i idite kui ukoliko ne elite ponoviti parnu terapiju. Kako se pariti sa metlicom? U sauni se uglavnom koriste brezove i hrastove metlice. Pre upotrebe u sauni sa parom po trebno ih je raspariti, usled ega njihovi pokretni elovi prodi ru u telo i blagotvorno utiu na njega. Ukoliko je metlica sveza potrebno ju je ovla pokvasiti. Ukoliko je suva prvo je nakvasite, zatim stavite u posudu sa to plom voom (nemojte stavljati metlicu u kljualu vodu, jer e joj brzo opasti listovi). Drite je izvesno vreme u toploj vodi, a zatim dolijte vruu vodu. Pokrijte posudu drugom posudom da se bolje raspari. Posle toga metlica e biti meka i od nje e se iriti miris. Moete metlicu nakvasiti i staviti je u podnoje police u sauni sa parom. Ona e se sama raspariti ako je sauna vlana. Metlica se koristi u sauni da bi se njome topli vazduh sa bijao ka telu. Ne treba se udarati metlicom. Sa metlicom tre ba raditi ravnomerno, kao sa iepezom, jedva dodirujui telo. Poinite od nogu, stranjice, lea, ruku - od nogu do glave i obratno.To ponavljajte nekoliko puta. Pri tome morate oseati prijatan topao vetar. Tek posle toga moete se lagano udarati metlicom. Posle se obriite medicom kao krpom. Jednom ru kom pridravajte metlicu za rukohvat, a akom druge pritiskajte lie ka telu. Treba znati u emu je razlika izmeu suve i vlane pare. U sauni sa suvom parom znatno bre dolazi do preznojavanja. Vrela i suva para - to je jak J in" koji u organizmu izaziva svoju suprotnost - Jang", to jest izdvaja se voda (znoj). Zahvaljujui tome postie se dublje ienje konog omotaa, organizam se 65

K A K O J E N A J B O L J E PRIMENJIVATI PARNU TERAPIJU. 1. Ne ulazite u parnu banju posle obilnog obroka. 11 tom sluaju parna banja (sauna) je jednostavno tetna. Ali rte treba ii ni gladan. Pojedite neto lako - povre, voe, laku kau. 2. Bolje je banjati se ujutru (posle 9-10 sati). Organizam se odmorio u toku sna, pun je snage i vi ete lako izdrati ovu terapiju, koja optereuje srce. Zapamtite daje sauna svojevrsno vebanje koje uistinu moe zameniti fiziko optereenje. 3. Postepeno se navikavajte na toplotu, ne penjite se od mah na najviu policu. Popnitc se na takvu visinu gde se dobro oseate. 4. Ako ste se na putu do saune smrzli, tada pre ulaska u banju stavite noge u posudu sa toplom voom, a zatim poste peno dodajte jo toplije vode. Radite tako 10-15 minuta. Kada osetite toplotu u telu moete ui u saunu. 5. Zbog higijenskih razloga poeljno je pre ulaska u saunu limiti se, ali nije dozvoljeno kvasiti giavu jer moete izazvati njeno pregrevanje. Izbriite se pekirom nasuvo i uite u sau nu. 6. Poeljno je da na glavu stavite neku kapu radi zatite od pregrevanja i da imate sa sobom vunenu rukavicu ili specijal nu lopaticu za zbacivanje znoja, jer on smeta daljem znojenju. Ukoliko koristite vunenu rukavicu istovremeno istite kou od izumrlog ronatog sloja. 64

isuuje, obilno se izdvajaju tetne materije. Suva para je efika sna za teenje raznih vodenih oboljenja, na ta je ukazivao u svoje vreme Avicena. Suva para je antagonizam ivotnom principu Verar", ija preobilnost u organizmu izaziva suvou i hladnou. Zato suvom parom eliminiemo biopatogenu energiju hladnoe koja prodire u organizam i lomi" zglobove. Suva para veoma odgovara licima sa konstitucijom Sluzi". Kao stoje poznato preobilnost ovog ivotnog principa unosi u organizam vlagu i hladnou. Suva i vrela para ih idealno uravnoteuje. Zato deblji ljudi mogu, koristei SLIVU paru, smrati i veoma se dobro oseati. Vlana para donekle oteava izdvajanje znoja i jae zagreva telo iznutra. Po svojoj prirodi je vie Jin", koji dejstvujui na organizam izaziva u njemu svoju suprotnost J a n g " . I stvarno, vlana para veoma stimulie ivotni princip ui", koji se sa stoji od elemenata Voda" i Vatra".Ta terapija poboljava vare nje hrane, razmenu materija i drugo. Na ovu injenicu takode ukazuje i Avicena, govorei da sauna pomae kod probavnih smetnji i gubitka apetita. Sto je para vlanija, lake potiskuje biopatogenu energiju suvoe iz organizma, koja izaziva suenje mesa" i zategnutost (teku pokretljivost) zglobova. Vlana parna banja (sauna) u kojoj vazduh (prema miljenju A. Saneza - autora prvog de taljnog traktata o ruskoj banji) ima istu toplotu... kakvu ima i samo telo" veoma je korisna licima sa konstitucijom Vetra'i starijim ljudima. Naunici - lekari, koji su izuavali banjsku terapiju sa razli itim stepenom temperature i vlage, zakljuili su da para mora biti vlana i zagrejana do 100C, kako bi se ostvarilo prijatno oseanje i koristan uticaj na organizam. Jo jae zagrevanje organizma izazivaju uljane pare i po sebna konfiguracija prostorije. Istorija je sauvala podatke o banji koju su koristili drevni Skiti. Oni su postavljali tri kolca, gornjim krajevima naslonjeni jedan na drugog i presvlaili ih pustinom (vunenom tkaninom). Zatim su u vedro, koje je bilo 66

postavljeno na sredini te kolibe, bacali kamenje ugrejano do usijanja. Uzimali su konopljino seme, ulazili u kolibu i bacali ga na zagrejano kamenje. Od toga se podizala tako jaka para kakvu ne daje ni jedno drugo parno kupatilo. Tri kolca, presvuena pustinom, obrazuju poseban prostor koji deluje na organizam grejui ga.Ja sam pravio trougaonu pi ramidu, oblagao je papirom i ulazio unutra. Posle 30-40 sekun di bilo mi je toplo. Pustina sama po sebi ima toplotna svojstva koja potpomau zagrevanje organizma. Voda i njena para veoma dobro prenose toplotu, ali jo ve e sposobnosti prenoenja toplote imaju ulje i njegove pare. Treba uoiti jo jedno svojstvo uljanih para. U odnosu na vodu one znatno bolje smekavaju organizam, podstiu oputanje stegnutih miia i rastvaranje tetnih materija. Sagledavi ta tri svojstva skitske parne banje, shvatamo zbog ega se u njoj tako zagreva organizam. Kontraindikacije kod optih banjskih terapija su: u akut nim stadijumima bilo koje bolesti, pri jaanju hroninih bolesti sa poveanjem temperature, kod oboljenja srca: endokarditisa, miokarditisa, perikarditisa, kod upale koronarnih sudova, tahikardije i svih oblika hipertonije, malokrvnosti, jako izraene skleroze krvnih sudova, epilepsije i drugih. Kako se ponaati posle banjskih terapija? Imajui u vidu da ovek u toku jedne seanse usled znojenja gubi od 500 do 1 500 grama vode, u njemu se javlja elja da pije. I mnogi posle parne banje piju aj, pivo ili neto drugo. To je najgora varijanta. Gubitak vode u organizmu otvara iroke mogunosti ob navljanja organizma primenom terapije sokovima. Znojei se gubite tenost sa nataloenim i svim drugim tetnim materija ma. Upotrebljavajui svee iscedene sokove iz voa i povra dobijate vodu, istu, struktuiranu, bogatu bioplazmom i bioloki aktivnim materijama. Koristei banju 2-3 puta nedeljno,za samo tri nedelje promeniete tenu sredinu svog organizma i na taj nain zatiti se od mnogobrojnih toksina. Pri tome uivaete u toploj pari 67

(2-3 odlaska od po 5 - 1 0 minuta svaki), osetiete sveinu hlad ne vode i boanstveni ukus svee iscedenih sokova. Po povrtku iz banje odmah pripremite i popijte pola litara (i vie) soka od argarepe ili od jabuke i cvekle (450 grama od jabuke i 50 grama od cvekle) ili drugog sezonskog voa i povr a. Posle toga moete jesti salate i kae. U toku dana popijte jo toliko soka. U narednim danima posle parne banje (saune) pridravajte se pravilne ishrane, a posle sledee parne banje po novo terapija sokovima. Lekovita svojstva pare. Ve smo govorili o tome da u vrelu vodu na pei dodaju aromatizovana biljna sredstva, radi ie nja parnih banja (sauna) i eliminisanja bilo kakvih loih mirisa. Takve aromatine ekstrakte trava potrebno je stalno stavljati u pe u toku banjskih terapija. Najee banje (saune) osveavaju pivom ili kvasom. Nji hova aroma je stvarno prijatna. Mirie na svee peeni hleb. Preporuuje se ea upotreba razliitih lekovitih biljaka. Lekoviti efekat takve parne banje znatno se poveava. Poznato vam je da je najbre (i to je veoma vano, bez bolno) udisati medicinske preparate u vidu aerosola. Lek se rasprskava u vazduh, odmah dolazi u plua i krv. U narodnoj medicini ovakav nain leenja odavno je poznat. Prehladio si se - sedi pored posude sa krompirom koji je skuvan sa ljuskom. Prekrij glavu i udii krompirovu paru. Zatim vreo aj od mali ne i u krevet. Kada se ujutru probudi prehlade nema. Ranije su se u Rusiji penjali na policu u banji i uisali aromu (mirise) rasparenih biljaka: alfije, ljuske ovsa, kore od krompira.Tako su leili prehladu i reumatizam. Naveu biljke koje se najee koriste u parnim banjama (saunama). To je tinktura eukaliptusa (kupljena u apoteci). Dr veni deo eukaliptusa ne truli, u njemu se nikada ne pojavljuju insekti i kukci-otrai, tvri je od hrasta i crnog orahovog drveta. Aroma eukaliptusa pomae kod hipertonije. Nana {Mentha piperita) je svojevrsni ampion po aromi medu mnogim aromatinim travama. U Rusiji su od davnina 68

uvaavali nanu. Kada je oboljevala koa umivali su se ajem od nane. ene su bile ubeene da nema nita bolje od umivanja lica ajem od nane. Koa je dobij al a mleni ten, bore su nestaja le. Korisno je pariti noge u toploj vodi u kojoj je odstojala nana, na taj nain prolazi umor i splanjavaju otoci. ajem od cvetova lipe leili su prehladu. Taj narodni lek izaziva jako znojenje i leci bolest. Materije, koje se nalaze u lipovom cvetu, sposobne su da stimuliu znojne lezde. Cvet lipe obiluje jakim dezinfekcionim svojstvima. Majkina duica {Thymus serpu/um)]c prekrasna medonosna biljka.Ta trava sa roze-svetloljubiastim cvetovima je jedna od najmirisnijih trava. Miris majkine duice ne samo daje prija tan, nego je i koristan. ajem od majkine duice leci se kaalj, pomae i kod oboljenja grla, ispira se grlo radi eliminisanja ne prijatnog zadaha, pere glava da bi se oslobodili peruti, sa njim se pripremaju tople kaice od trave za leenje iijasa (ishijasa), pripremaju tople aromatine kupke kod bolova u zglobovima. Trava je bogata eterinim uljima. Od nje pripremaju po znati preparat protiv kalja - pertusin. Za banju (saunu) dobra je i vranilova trava {Origanum vulgare), koja svojom bojom i mirisom podsea na majkinu du icu. U banji (sauni) je prijatan i miris kantariona {Hypericum perforatum). Njega od davnina nazivaju travom protiv devede set devet bolesti". Ova trava se koristi pri leenju bolesti eluca i jetre,reumatizma u zglobovima i kostobolje. Stavljaju se oblo ge na povrede, ogrebotine i zagnojena mesta na telu. Kantarion unosi u banjsku atmosferu mnoge fizioloki ak tivne materije. Trava sadri eterino ulje, karotin, vitamin C i drugo. Pored toga ima i dezinfekciona svojstva. Za banju odgovara i podbel {Tussilagofarfara). Drevni Gr ci su leili ajem ove biljke bolesti grla i kaalj. Odvar od podbela uz dodatak koprive smatra se odlinim sredstvom koje spreava opadanje kose i nastajanje peruti. 69

Od iekovitih biljaka za banju je dobra i kamilica {Chamomilla recutita) iz apoteke. Taj skromni cvet sa udesnim mi risom bogat je eterinim uljima, vitaminom C i karotinom. Koristi se kao sredstvo protiv upala, za preznojavanje, a ima i antiseptika svojstva. Njenim ajem ispira se grlo kod angine, stavljaju obloge kod infekcija na koe, ak se koristi i za leenje ekcema. ajem od kamilice pere se glava da bi se spreila poja va peruti i da bi kosa dobila zlatastu boju, sjaj i mekou. Za banjski" ekstrakt koriste se razliiti kokteli": mesa se kamilica, majkina duica i podbel; ekstrakt od listova breze, kleke i lipe. U te banjske koktele" moe se dodati i malo gorkog pelena {Artemisia absinthium) - trave sa otrim mirisom, poseb no ako je mlada. Korisno je dodati i alfije {Salvia officinalis). Karakteristian miris daje i lie crne ribizle {Ribes nigrum) - ono ne samo daje miriljavo, nego je i bogato askorbinskom kiselinom i eterinim uljem. Neki vole da se banjaju sa lubenicom {Citrullus vulgaris). Odsee se manje pare lubenice i iscedi sok u posudu sa vre lom vodom - ne srne biti mnogo vode. Ta voda sipa se u pe. Od toga vazduh u banji mirie kao u bostanitu. Pripremanje odvara za banju (saunu). U veliku emajliranu posudu sipati smesu razliitih trava i lia, preliti vrelom vo dom i staviti na vatru. im voda pone da kljua vatru smanjiti na minimum. Posudu zatvoriti poklopcem i prekriti je platne nom salvetom. Na taj nain trave se kuvaju na tihoj vatri, mo raju se dosta dugo kuvati. Posle toga posudu skinuti sa vatre i ohladiti odvar, ne skidajui poklopac. Dobijenu masu procediti kroz cediljku. Rastvor procediti kroz gazu i, radi boljeg uva nja, naliti u flae koje vrsto zatvoriti. Odvar uvati na tamnom i prohladnom mestu. Obino se priprema koliina odvara za 1,5 - 2 meseca, s obzirom na to da za svako prskanje na kame nje treba 70-100 grama na posudu (lavor) vrele vode. Veina odvara (osim od eukaliptusa i nane) nemaju jak miris. Meutim oni zasiuju banju (saunu) bioloki korisnim materijama i iste vazduh. Ljubitelji jaih (otrijih) mirisa si paju u odvare i po pola ae piva ili domaeg kvasca za hleb,
70

ah ne slatkog ve kiselog. Da bi pojaali miris moete u odvar dodati i supenu kaiku tinkture eukaliptusa koja se moe kupi ti u apoteci. Ako je kamenje u banjskoj pei dovoljno vrelo, svetli se, to koncentraciju narodnih lekova u posudi sa vrelom vodom tre ba smanjiti na 5 0 - 7 0 grama. Pripremljenu smesu treba sipati na gornju povrinu kamenja.Tada e para biti dovoljno vlana i odvar nee sagoreti. U poetku je potrebno na kamenje prskati samo vrelu vo du. Kada se kamenje na trenutak ohladi dodaje se smesa vode i odvara. Zatim ponovo 2-3 porcije vrele vode, pa smesa vode i biljnog odvara. Tada e kamenje potpuno isputati korisne mirise. Pre no to ponete posipati vodu sa odvarom po kamenju, moete zasititi banju (saunu) korisnim mirisima. Radi toga je potrebno staviti na police svee odseene jelove grane ili u po sudu sa lekovitim biljem pokvasiti brezovu metlicu i sa njom energino mahati sa police tako da se aromatina vlaga raspri na sve strane. Vrste metlica za parne banje (saune). Metlice mogu biti od breze, hrasta, lipe, jove, jele, kleke, koprive i druge. Biljke, od kojih prave metlice za banje, imaju jaka fitoncidna svojstva. Razlikuju se po tome kakvu energiju ima jedan ili drugi fitoncid i kada gaje bolje koristiti. Brezova metlica pri parenju izdvaja specifine materije ko je utiu na irenje bronhija i dobro odstranjuju iz njih stvrdnu tu sluz.Temperatura sve topi, a materije koje isparavaju iz bre zove metlice potiskuju ih vani. Zbog toga je brezova metlica veoma dobra kod leenja prehlada, astme i za bive puae. Isparljive materije iz brezove metlice dobro smiruju bolo ve i sevanje u zglobovima i miiima, koji nastaju usled velikih fizikih naprezanja, iste kou i poboljavaju raspoloenje. Hrastova metlica pri parenju izdvaja taninske materije koje imaju osobinu da utiu na skupljanje, stezanje i elastinost. Za to se i preporuuje gojaznim ljudima. Upotreba hrastove metli71

ce utie na smanjenje masnih naslaga u organizmu, ini kou elastinom, mlenom, leci kone upale (stee i sui ih). Opori miris hrastove metlice utie na smanjenje arterijske aktivnosti, zbog ega se preporuuje hipertoniarima. Oporo svojstvo mi risa hrastovi ne, takode, smiruje nervnu napetost.

VODENE TERAPIJE Hipokrat je ovako pisao o vodi: Da bi se izleili i bili zdravi potrebno je crpiti ivotnu energiju koja se nalazi u pri rodi. Zato je potrebno koristiti prirodne metode leenja, na primer leenje vodom. Voda moe delovati na telo kvaenjem, hlaenjem i zagrevanjem. Izaziva stimulaciju i reakciju, utie mehaniki i hemijski. Moe dati toplotu i' oduzeti je. Slana voda ini kou toplom i suvom". Hipokrat je posebno cenio tople i vrele kupke. Kupke pomau pri leenju mnogih bole sti, kada sve drugo prestane pomagati." Primenjivao ih je kao sredstvo za preznojavanje kod groznice, govorio je da su tople kupke dobre pri leenju oboljenja organa za disanje, organa za varenje hrane, da smiruju nervni sistem, eliminiu drhtavicu i greve, uspavljuju. S. Knejpp je, na osnovu 30-godinjeg iskustva leenja vo dom, govorio na koji nain voda pomae pri leenju. Voda ima tri osnovna svojstva: rastvara, odstranjuje (pola ko spira) i dovoljno jaa. Svaka primena vode pri leenju ima za cilj eliminisanje uzroka bolesti. Zahvaljujui tome mogue je: 72 rastvoriti u krvi boleljive (slabe) materije, odstraniti rastvoreno, ponovo uspostaviti pravilan krvotok posle takvog ie nja, na kraju, ojaati oslabljeni organizam, to jest osposobiti ga za nove aktivnosti.

Osnovni naini dejstva vodenih terapija na oveji orga nizam su sledei: 1. Dorazvojni. Ovo je jedan od osnovnih naina dejstva vode na oveji organizam sa viestrukim uticajem, koji nas pribliava embrionalnom stadijumu razvoja sa svim njegovim prednostima. 2. Rastvarajui i odstranjujui. Vodene terapije omogua vaju da se rastvaraju i odstranjuju iz organizma razne tetne naslage. 3. Normalizacija krvotoka. Primena toplih i hladnih vode nih terapija omoguava aktiviranje unutranje i spoljnje cirku lacije krvi, to dovodi do normalizacije krvotoka. 4. Zagrevanje i vlaenje. Vodene terapije pogoduju zagrevanju organizma i zasienju vodom. Ovo je posebno korisno u starosti i za osobe sa konstitucijom Vetar". 5.Energetski istimuli'sui. Zahvaljujui dejstvu na kou, dobijamo jak stimuliui efekat na nervni sistem. 6. Lekoviti. U toku primene vodenih terapija dolazi do ap sorpcije vode i zajedno sa njom rastvorenih materija, to izazi va posebne reakcije u organizmu, u zavisnosti od osobina apsorbovanih materija. Dorazvojni nain dejstva. oveji organizam poinje svoje razvijanje u vodenoj sre dini. Prema mnogim pokazateljima ona je najpogodnija za to. Pokazalo se da se dete, ako ga posle roenja ee drimo u vodenoj sredini (kadi sa vodom), daleko bre razvija u odnosu na svoje kopnene" vrnjake. Pri kontaktu sa vodom aktiviraju se mnogi vani mehani zmi razvoja: 1. Koa koja je stalno vlana (mokra) vee za sebe slobod ne elektrone, kojih u vodi ima mnogo vie nego u vazduhu. 2. Plivanje i ronjenje u vodi sa prekidima u disanju dovodi do skupljanja i zadravanja ugljen-dioksida u organizmu. Kao 73

rezultat, ova dva navedena mehanizma produavaju jako da stimuliu biosintezu. 3. Smanjivanje mase tela u vodi omoguava detetu da se daleko bolje i slobodnije kree, to se pozitivno odraava na njegov opti razvoj. Znaajno se olakava cirkulacija krvi, koja donosi hranljive materije u razliite delove tela. 4. Kako su utvrdili naunici, svako dete od momenta roe nja pa do priblino pola godine, sposobno je da se samo odra va na vodi, bez pomoi sa strane. Ako ovu genetsku sposobnost produi vebati, ona se ne gasi i dete poinje ranije da pliva nego da hoda. Tu je vano ne gubiti vreme. Rastvarajui i odstranjujui nain dejstva vodenih terapi ja. Bilo kakve stvrdnute materije u ovejem organizmu ukazu ju na preostljivost ivotnog principa Vetar", koji izaziva u or ganizmu suvou i hladnou, to jest stvara uslove koji podstiu stvaranje tvdih materija. Skupljanje,zgunjavanje, kristalizacija - to su Jang-procesi. Zato da bi spreili skupi janje i zgunjava nje potreban je suprotan proces - J i n . Prema tome, kao protivteu suvoi i hladnoi (ili toploti i suvoi) u organizam treba uneti vlagu i toplotu. Tople i vrele terapije, vezane za vodu, upravo su najpogodnije za to. Da bi se odstranile rastvorene tetne materije potrebno je proiriti (krvne i limfne) pore na koi. To podstie Jin proces - irenje i usmeravanje iz sredine prema vani. Poto je voda ide alan upija, transporter i odstranjiva toplote, ona e podsticati Jang-proces. Ako u vrelu vodu stavimo lako isparijiva sredstva, koja jo vie poveavaju propustljivost tela, tada se efekat takvog jedinjenja viestruko poveava. Zbog toga se u vodu sipaju ekstrak ti, koji sadre isparljive aromatine materije. Upotreba parne banje (saune) je najefikasnija terapija za rastvaranje tetnih materija u organizmu. Pored postizanja do bre zagrejanosti organizma, otvaraju se pore na koi, omogu avajui obilno znojenje i odstranjivanje rastvorenih materija kroz kou. 74

Tople i vrele kupke deluju slabije. Ali ukoliko se koriste uz upotrebu isparljivih materija, to jest odvara trava i drugih sredstava, efekat se poveava. Poto kod kupki odstranjivanje tetnih materija preko koe nije tako izraeno kao u parnoj banji (sauni), glavno odstranjivanje bie preko bubrega. Zato ukoliko imate slabe bubrege - idite u parnu banju (saunu) tj. parite se, a ukoliko vam je bolesna koa - koristite kupke. Kontrastne terapije, to jest kombinovanje toplote i hladno e, usmeravajui cirkulisanje krvi as prema koi, as u dubinu organizma, pogoduju odstranjivanju svega to nije potrebno. Evo kako Knejpp savetuje da se koriste kupke: Uite u kadu kada je ona napunjena toplom vodom (do 28C) toliko da vam prekrije celo telo. U kadi ostanite 2 5 40 minuta. Zatim brzo preite u drugu kadu sa hladnom vodom i zagnjurite se u vodu do glave; ukoliko nemate kadu onda pospite telo hladnom vodom, po mogunosti brzo - u toku jednog minuta. Ne briui se, obucite se i kreite se oko pola sata po sobi ili na vazduhu, dok se telo potpuno ne osui i zagreje. H> Kadu napunite vodom da ona prekrije celo telo, tempera tura voe u kadi je od 32 do 34C. Uite u nju tri puta, takoe i u hladnu vodu tri puta. Ovo je takozvana kupka sa trojnom smenom: 10 minuta u toploj vodi - 1 minut u hladnoj, 10 minuta u toploj vodi - 1 minut u hladnoj, 10 minuta u toploj vodi - 1 minut u hladnoj. Terapija se uvek mora zavriti sa hladnom vodom. Zdravi, krepki ljudi polako sedaju u kadu sa hladnom vo dom dok im voda ne bude do vrata. Osetljivi ljudi ulaze u kadu brzo, umivaju grudi i lea, bez potpunog potapanja u vodu. Umivanje celog tela moe potpuno da zameniti hladnu kupku
75

kod ljudi koji se boje hladnoe. Nikada ne treba kvasiti glavu. Ako se glava sluajno pokvasi mora se odmah izbrisati. Ne briui se, brzo se obucite i u toku sledeih 30 minuta hodajte dok se ne zagrejete. Primedbe: Nikad ne preporuujem samo tople kupke bez hladnih ili umivanja hladnom vodom. Visoka temperatu ra, ukoliko dugo deluje, ne jaa nego slabi organizam; ona ne elici kou i ini je osetljivijom na hladnou; ona ne titi nego izlae opasnosti. Topla voda otvara pore u koje prodire hladan vazduh, ije posledice e se brzo ispoljiti. Hladne kupke ili umivanje hladnom vodom koje se pri menjuje posle toplih, spreavaju to (ja ne znam ni jedan nain primene tople vode iza koje ne sledi primena hladne vode); hladna voda jaa, sniava visoku temperaturu; ona osveava, otklanja suvinu toplotu i na kraju titi, zatvara jui pore i jaajui kou. I tu, kao i kod svih drugih toplih kupki, ja nikada ili veo ma retko koristim samo toplu vodu, dodajem uvek odvar od raznih lekovitih trava. Za bolje rastvaranje koristim odvar od sledeih biljaka: trinu od sena, jelove grane i ovsanu slamu. Kupka sa trinom od sena. Kesu sa 1-1,5 kg suvog sena potopiti u posudu s vrelom vodom, zapremine 7-8 litara, i osta viti da odstoji 20 minuta (savremeni fizioterapeuti savetuju da se kuva oko 1 sat). Zatim dobijeni odvar sipati u kadu sa toplom vodom. Voda dobija boju kafe, otvara pore i pojaava cirkulaciju krvi. Ove kupke veoma su pogodne za zagrevanje tela. Zdravi ljudi mogu ih koristiti u bilo koje vreme. Kupanje traje 10-15 minuta. Ovakve kupke dobro je koristiti pri leenju reumatizma. Dobijeni odvar sipati u kadu i dodati vrele vode do polovine kade. Sedite u kadu i prekrijte je vodootpornim prekrivaem,
70

tako da krajevi prekrivaa vise sa krajeva kade 30-40 cm. Na sredini prekrivaa treba napraviti pravougaoni otvor (35x35 cm ili malo vie). U izrezani prostor (pravougaonik) zaijte tan ku gumu, u ijoj sredini napravite okrugli izrez prenika malo manjeg od obima vaeg vrata. U taj okrugli otvor lice koje se lci mora da zavue glavu, pri primeni ove kupke. Trina od sena sadri mnogo eterinog ulja, koje je veoma dobro sredstvo za leenje reumatizma. Ako se kada ne prekrije vodootpornim materijalom eterino ulje e ispariti. Pod prekri vaem eterino ulje ulazi u telo bolesnika kroz otvorene pore. Voda u kadi mora biti toliko vrela koliko moete da istrpite. im se voda malo ohladi morate ponovo dodati vrelu vodu. Morate zapamtiti da samo seno nije pogodno za ovakve kup ke, mora biti trina od sena. Posle kupke trinu od sena baciti. Najbolje je koristiti ove lekovite kupke uvee, pre spavanja. Za leenje hroninog miinog reumatizma kupka se mo ra primenjivati 30-45 puta. Za leenje poetnog akutnog stadijuma reumatizma zglobova kupke se moraju primenjivati 4 0 - 6 0 puta. U nekim sluajevima, kod bolesnika sa hroninim reumatizmom zglobova, kupke sa trinom od sena moraju se primenjivati 100 i vie puta. Istovremeno sa kupkama od trine mogu se kombinovati i obloge sa njom. Ujutru i za vreme ruka mogu se koristiti oblo ge, a kupke uvee, pre spavanja. Tehnika leenja oblogama je jednostavna: u velikoj posu di prokuvajte trinu od sena (ne manje od pola sata kuvanja), stavite trinu na obolele delove tela i zamotajte debelim slojem flanelskih traka (zavoja) ili vunenom tkaninom. Posle dva sata skinite povez i bacite trinu. Kod teih sluajeva reumatizma u zglobovima obloge od trine mogu da se koriste uvee, posle kupke, bolesnik treba da spava sa oblogama. Duina primene ovakvih kupki zavisi od stanja srca. Stoje ono zdravije, kupke mogu biti due - od 20 minuta do 1 sata. U veoma tekim i zaputenim sluajevima reumatizma, poseb no u zglobovima, kupke se moraju koristiti svakodnevno, a kod manje tekih sluajeva - svaki drugi dan. 77

Ekstrakt za kupke od borovih iglica. Sakupite borove igli ce (etine), granice i iarke, stavite ih u hladnu vodu i kuvajte pola sata, posle ega dobro zatvorite posudu i ostavite da od stoji 12 sati. Dobar ekstrakt ima smeu boju. Za punu kadu potreban je 1,5 kilogram ekstrakta, za polovinu 3/4 kilograma, za sedenje u kadi 1/4 kilograma. Kupke sa ekstraktom od borovih iglica imaju neobino smirujue dejstvo na nervozne osobe i izvanredno jaaju srce i nerve. Zato ih sa velikim uspehom koriste pri leenju bolesti srca, upala i drugih nervnih bolesti, nervne napregnutosti, nervne besanice, paralize i kostobolje, reumatizma, iijasa, otoka i zapaljenja zglobova, promrzlina udova, konih bolesti (gnoj nih ireva), gojaznosti, katara disajnih puteva, astme i bolesti plua. Kupke sa ekstraktom od borovih iglica korisne su i za ja anje i okrepljenjc bolesnika koji se oporavljaju posle tekih bolesti. Ove kupke se mogu koristiti i za inhalaciju, ukoliko u kadu dodamo 2 0 - 3 0 kapi pravog ulja od borovih iglica. Pare, prezasiene eterinim uljem, pre svega deluju na sluzokoe di sajnih organa. Kupke sa ovsanom slamom. Uzeti oko 1 kilogram isitnjene ovsane slame, staviti je u malu vreicu i kuvati u 7-8 litara vode, oko pola sata. Sipati u kadu i primeniti terapiju. Ova kup ka jaa organizam i korisna je kod leenja oboljenja bubrega, mokraene beike i reumatskih oboljenja. Kora hrasta. Koru hrasta osuiti, isitniti i potopiti, na ne koliko sati, u hladnu vodu, posle toga je kuvati u kljualoj vodi oko pola sata. Odvar procediti i sipati u vodu za kupku. Za punu kadu potreban je 1 kilogram kore, za pola kade - pola kilograma kore, za sedeu kupku - 250 grama. Kupke od hrastove kore, obzirom da sadre taninsku ki selinu, smanjuju temperaturu, pomau kod zaceljivanja rana. Primenjuju se za leenju povreda na koi nastalih usled promr zlina i proirenih vena. 78

Kamilica. Cvetove kamilice preliti hladnom vodom i kuva ti u dobro poklopljenoj posudi 10 minuta (za punu kadu - pola kilograma, za pola kade - 250 grama, za sedeu kupku - 150 grama i za kupku nogu - 100 grama). Zahvaljujui eterinom ulju koje se nalazi u kamilici ove kupke imaju lekovito dejstvo na spoljanje i unutranje upale, zbog ega se sa velikim uspehom koriste pri leenju kataralnih stanja, konih bolesti, rana i gnojnih ireva. Kupke od kamilice smiruju i otklanjaju greve, ponekad ih koriste kod preterane razdraljivosti. Valerijana. Kupke sa odvarom valerijane slue za smirenje srca,leenje spazma nervnog sistema; one smanjuju osetljivost kimene modine i posebno se preporuuju pri leenju nesani ce, bolesti srca i nerava izazvanih nervozom, pri spazmatinom stanju srca, grkljana, nerava, eluca, greva u stomaku, astme i nadimanja. Ovakve kupke smanjuju i reguliu broj otkucaja srca i smanjuju krvni pritisak. Za punu kadu potrebno je pola kilograma valerijane. Cvet lavande. Kupke sa cvetom lavande, zahvaljujui aro matinom mirisu i blagim nadraajima koje kupke od lavande imaju na kou, imaju veliki znaaj u leenju ne samo bolesti srca i nerava, nego i leenju reumatizma, kostobolje, paralize, uganua, ukletenja i povreda tetiva, otoka (tumora) i zadeblja nja (stvrdnua). Ove kupke oivljavaju i stimuliu nerve koe i glavne krvne sudove. Za punu kadu potreban vam je kilogram lavandinog cveta. Orahovo lie. Uzeti svee ili osuene listove oraha, poto piti ih u hladnu vodu i kuvati 45 minuta u dobro pokrivenoj posudi. Za punu kadu potreban vam je 1 kilogram lia, za po la kade - pola kilograma, a za sedee kupke - 250 grama. Ove kupke se primenjuju uglavnom u dejoj medicini za leenje dijareje i bolesti limfnih lezda.

79

Mekinje. Za celu kadu potreban je 1,5 kilogram, za pola kade 750 grama i za sedee kupke 250 grama mekinja. Staviti mekinje u hladnu vodu (bolje je staviti ih u vreicu i potom potopiti u vodu) i kuvati veoma kratko. Koriste se za leenje upala, svraba i ospi, za leenje opekotina, rana i kod preterane osetljivosti koe. So. Za punu kadu potrebna su 2 kilograma soli. So se jedno stavno sipa u vodu da se rastvori. Ovakve kupke nadrauju kou, pospeuju izdvajanje vode kroz kou, mokrae i drugih nepotreb nih materija. Slane kupke poboljavaju dotok krvi u kou, povolj no utiu na razmenu materija i leenje reumatskih bolesti. Kombinovane kupke. Kombinovanim kupkama nazivaju se kupke kod kojih se kombinuju i meaju odvari nekoliko bi ljaka. Na primer odvar od trine sena i ovsane slame. Obe biljke treba kuvati zajedno. Na isti nain pripremaju se odvari od nane, kamilice, lipe i drugih biljaka. Radi rastvaranja tetnih materija nataloenih u organizmu koristiti opte vodene terapije - parnu banju (saunu) i kupke. Radi delovanja na pojedinane delove tela koristiti lokalne vo dene terapije: ogranieno dejstvo parom, polukupke i drugo. Topla sedea kupka. Ova kupka veoma dobro zagreva or gane male karlice i stomaka, pomae pri leenju raznih bolesti na tom delu tela. Imajui u vidu da se ovde skupljaju tetne materije (sadraj debelog creva), treba ih odstraniti redovnim putem. Zato se radi poveanja efikasnosti koriste odvari od poljskog rastavia [Equisetum arvense), ovsane slame, trine od sena i mnogi drugi. Odvari se pripremaju kao i za druge kup ke, samo u manjim koliinama. Trajanje kupke je 15 minuta. Primenjuju se 2-3 puta sedmino. Rastavi za kupke. Preliti ga hladnom vodom, kuvati oko pola sata i dodati u vodu za kupku. Za punu kadu uzima se 3/4 kilograma, za pola kade 3/8 kilograma, a za sedeu kupku -1/4 kilograma.

Kupke od rastavia sadre silicij um i koriste se kod spazmatinih stanja bubrega i mokrane beike i kod katara i drugih slabosti mokrane beike. Odvar od rastavia pre svega deluje na slabo zaleene rane (na ranu staviti nakvaenu salvetu). Polukupka od ovsane slame - odlino je sredstvo protiv kostobolje (bolesti Vetra") bilo koje vrste. Polukupke od trine - deluju neto slabije od prethodnih, ali su veoma dobre za cirkulaciju krvi, slabosti eluca, zatvora i gasova. Tople kupke za noge. Postoji nekoliko varijanti: Hf u toplu vodu (25-26C) staviti pregrt soli (u ovo se mogu dodati dve ake drvenog pepela u svojstvu apsorbenta) i dobro promeati. Trajanje kupke od 10 do 15 minuta. So rastvorena u vodi ini kou toplom i suvom. To podstie pojavu toplote u telu. *> kupka od slame za noge (stabljike, lie, seme). Preliti kljualom vodom tri do pet aka trine od sena, posudu zatvori ti i ostaviti da se ohladi do 25-26C. Ove kupke su dobre za spreavanje znojenja nogu, kod te enja otvorenih rana, otoka (tumora), kostobolje, hrskaviavih vorova, gnojnih mesta izmeu prsta, povreda od tesne obue i drugo. Evo ta o ovakvim kupkama za noge misli Knejpp: Uopte mogu rei da ovakve kupke veoma dobro pomau, ako su no ni sokovi bolesni i skloni razlaganju. Jedan gospodin je imao silne probleme sa kostoboljom. Vritao je od bolova. Ova kupka za noge sa umotavanjem nogu u laneno platno, nakvaeno u odvaru od trine sena izleila ga za jedan sat od uasnih patnji". Hf kupka za noge od ovsane slame. Ovsanu slamu kuvati oko pola sata, ohladiti do 25-26C, primenjivati kupku za no ge 2 0 - 3 0 minuta. 81

Opet emo se obratiti Knejppu: Na osnovu iskustva mo gu rei da ovim kupkama nema ravnih kada se radi o smekavanju bilo kakvih zadebljanja na nogama. Veoma dobro poma u kod reumatizma zglobova, kostobolje, uljeva, urastanja i gnojenja noktiju i drugo. Tim kupkama se lee ak otvorene i gnojne rane na nogama, kao i povrede izazvane preteranim znojenjem nogu. Jedan gospodin isekao je sebi uljeve. Obrazovana zloud na upala navodila je na zakljuak da se radi o sepsi. Tri ovsane kupke na dan i umotavanje nogu u tkaninu nakvaenu u tom od var u izleile su ga za 4 dana". Da biste pojaali dejstvo, kupke za noge od ovsane slame i trine primenjujte trokratno: 10 minuta toplo dejstvo, 1 minut hladno dejstvo itd. Zavrite kupku ispiranjem nogu u hladnoj ili prohladnoj vodi. Kupke sa dodatkom slaice (Brassim juncea, B. albd). Su va slaica (goruica) dodaje se samo u pojedinim sluajevima u kupke za ruke i noge (mora se koristiti samo sveza). Uzeti 2 - 3 pregrta goruice, preliti vrelom vodom (50C), dobro izmeati da ne bude grudvica i dodati u vodu za kupanje. Gorko eterino ulje koje se pri tome izdvaja, izaziva vee nadraaje koe nego bilo koje drugo sredstvo koje se dodaje kupkama. Primena ovakve kupke ograniava se na 5-10 minuta. Zatim se telo ispira toplom vodom. Slaica se ni u jednom sluaju ne srne kuvati inae e izgubiti svoju snagu i dejstvo. Sada nam je poznat princip kako vodene terapije rastvara ju i moemo prei na mehanizam odstranjivanja. Mehanizam odstranjivanja sastoji se u tome to razliite obloge i umotavanja deluju na organizam znatno due, nego navedene terapije koje rastvaraju (1-2 i vie sati) i koriste se viestruko. Pri tome se javlja efekat isisavanja" svega tetnog iz organizma. Taj efekat je zasnovan na zakonu Osmoze vodu apsorbuje telo, a mokra tkanina tetne materije, otrove i drugo. To se ponavlja sve dotle dok sc koncentracija tetnih materija u tkanini i orga nizmu ne izjednai. Za to je obino potrebno 1-2 sata. Posle izvesnog vremena moe se primeniti novo umotavanje radi od82

stranjivanja tetnih materija iz organizma. Tkanina za obloge se posle ovoga mora obavezno oprati - ona je zasiena otrovi ma i u nekim sluajevima odvratno zaudara. Postoje opte i lokalne terapije. U opte terapije spadaju: nisko umotavanje, kratko umotavanje i mokre koulje (potkoulje). U lokalne terapije spadaju obloge. Sve ove terapije mogu se i moraju primenjivati sa odvarima navedenih trava. Pre no to preemo na opisivanje umotavanja, moramo utvrditi kako ih je najbolje primenjivati, kao tople ili hladne. Toplo umotavanje-po zakonu ,Jin-Jang"delovae na spoljanje slojeve tela (kou) to se i potvruje zakonom suprotnosti i hemodinamike. Hladno umotavanje elujc suprotno - na unutranje orga ne. Ove osobenosti je potrebno iskoristiti za odstranjivanje tet nih materija iz organizma (iz unutranjih organa) ili spolja (sa konog omotaa). Pored ovoga potrebno je znati i uticaj zakona Jin-Jang": Jin raa Jang i obratno - Jang raa Jin; prekomerni Jin prelazi u Jang i obratno. Drugim recima, hladna pasivna umotavanja Jin u organizmu e izazivati svoju suprotnost - toplom, kre tanje, to jest Jang. Topla umotavanja - vrela, aktivna - Jang izazvae u organizmu svoju suprotnost - slabost i smanjenje temperature, to jest Jin. Otuda proistie ijedna od glavnih preporuka vodenih tera pija: kupanje toplom vodom zavri kratkim kupanjem hladnom vodom. Ova tvrdnja je proverena u praksi. Evo ta o tome kae S. Knejpp: Topla voda iscrpljuje i slabi organizam, hladno ku panje posle toga jaa, elici i omoguava zdrav razvoj tela". Nisko (donje) umotavanje oznaava se kao glavni nain pri leenju bolesti nogu i stomaka. Umotavanje poinju od le a (ispod miici). Glava, vrat, ramena i ruke su slobodni i mora ju biti pokriveni neim toplim, da ne prolazi vazduh spolja. Na arav, prostrt na madracu, po duini staviti iroko vu neno ebe. Laneno ili kudeljno platno za uvijanje mora biti veliko, da bi se moglo 2-3 puta omotati oko tela i nogu. Presa83

viti ga na dvoje, nakvasiti i ocediti da ne kapa voda sa njega i staviti u vidu pravougaonika na prostrto vuneno ebe. Lei na tu tkaninu i omotati se oko celog tela. Zatim se vrsto umotati u vuneno ebe radi izbegavanja pristupa vazduha i prekriti se perinom. Posebnu panju obratite na umotavanje u vuneno ebe ra di izbegavanja pristupa vazduha i prekrivanje perinom. Sutina je u tome to se u organizmu usled hladnog umotavanja javlja ju toplota i kretanje (aktiviraju se procesi razmene) - tetne materije se apsorbuju u mokru lanenu tkaninu. Ukoliko nema kontakta koe sa tkaninom do ovog procesa nee doi. Pored toga koa mora ostati topla i vlana da bi lake izdvajala tetne materije i skupljala u telu toplotu. Vuneno ebe omoguava da se zadri toplota i zagrevanje tela, a perina jo vie poveava toplotni efekat. U tako zatvorenom vlanom i toplom prostoru, kao u utro bi majke, odvijaju se posebni procesi, koji iste i lece organi zam. Pojava znoja ukazuje na proces ienja i javlja se kao kriterij um efikasnosti ove terapije. Ukoliko nema znoja ili ga je jako malo, znai daje proces ienja lo. Trajanje ove terapije je 1-2 sata. Ovo umotavanje ima dejstvo zagrevanja, rastvaranja i od stranjivanja tetnih materija preteno iz organa u trbunoj dupli' 1

dobro iscediti i vrsto umotati oko tela. Pristup vazduha spreiti vunenim ebetom, a neophodna toplota postie se pokri vanjem perinom. U zavisnosti od zdravstvenog stanja koristiti zagrejanu ili hladnu vodu. Trajanje umotavanja je 1-2 sata. Ovakvo umotavanje je veoma dobro koristiti jedanput ne deljno s ciljem preventivnog elovanja i zatite od mnogih bo lesti. Ono isti bubrege, jetru, stomak, odstranjuje nagomilane gasove, bolesne sokove i suvine tenosti. Kratko umotavanje potpuno eliminie bolesti srca i eluca, koji nastaju usled priti ska gasova i prestaju sa izbacivanjem gasova. Moete ak i spa vati tako umotani, pri emu e san biti miran. Ovaj nain pot puno odgovara starijim ljudima iji je organizam dehidrirao. Mokra koulja. Obinu nonu lanenu koulju, koja je du gaki do peta, nakvasiti u vodi, iscediti i obui. Lei u krevet, pokriti se vunenim ebetom i prekriti perinom. Ukoliko se o vek ne prekrije perinom, teko da e postii potrebnu tempera turu. Jedno vuneno ebe je malo. Nepotovanje ovoga pravila dovodi do neefikasnosti svili navedenih terapija, povezanih sa umotavanjima. Trajanje terapije je 1-2 sata. Moete spavati u toj koulji. Dejstvo mokre koulje ogleda se u otvaranju pora i izbaci vanju bolesnih tenosti (slino flasteru), oputanju (vlaga opu ta), ravnomernoj raspodeli toplote i poboljanju opteg stanja organizma. Da bi lekoviti efekat bio jo vei, koulju moete nakvasiti u vodi sa siretom ili solju. Upozorenje: sve terapije, povezane sa hladnom vodom ili umotavanjima, neophodno je primenjivati posle prethod nog zagrevanja tela. Na slian nain primenjuju se i obloge: staviti oblogu koja je nakvaena u vodi i prekriti je vunenom maramom. Ukoliko se obloge stavljaju na itavo telo (trup), preko njih staviti i pe rinu.

Preporuuje se u vodu dodati odvare od trine sena, ae, jelovih grana i ovsane slame. aa zamcnjuje trinu od sena i poljski rastavi i veoma je korisna pri oteanom mokrenju i kao dopunsko sredstvo za rastvaranje kamenca u bubrezima. Odvar od ovsane slame ispoljava odlino dejstvo kod kosto bolje, kamenja i peska u bubrezima; jelove grane odstranjuju nagomilane gasove u stomaku. Kratko umotavanje. Moe se primenjivati samostalno. Poveava koliinu toplote u organizmu i sniava visoke tempe rature. To umotavanje poinje od pazuha i see gotovo do kolena. Komad lanenog platna saviti 4 - 6 puta, potopiti ga u vodu, 84

85

VODENE TERAPIJE KOJE NORMALIZUJU KRVOTOK Sve navedene terapije manje ili vie normalizuju cirkulaci ju krvi (krvotok). One su proste i dostupne svima. Ali ukoliko imate vremena i elje moete primeniti terpentinsku kupku prema preporuci Zalmanova. Pored normalizacije kapilarskog krvotoka, korisne su i kod hroninih oboljenja kimenog stuba i ekstremiteta, koje se manifestuju sa izraenim bolovima. To nije nita drugo do naruavanje ivotnog principa Vetar". Za terpentinske kupke se koriste dve vrste emulzija: bela i uta.Terpentin se dobiju iz jelove smole. On ima rastvarajua, stimuliua i dezinfekciona svojstva. Kao sredstvo za leenje koristili su ga drevni Egipani, Grci i Rimljani. Tkanina, u ko ju su bili umotani egipatski faraoni koji su leali u grobnicama po 4 000 godina, bila je presvuena smolom. Kako su utvrdili savremeni istraivai ta obloga od smole nije ni danas izgubila svojstvo da unitava mikrobe. Eto zbog ega koriste vrele tera pije sa borovim iglicama (etinama), jer one sadre terpentin. Poto se terpentin odlino rastvara, lako se apsorbuje kroz kou i deluje na nervne zavretke. Postoje dve vrste terpentinskih kupki - sa belom i utom emulzijom. Opta karakteristika ovih kupki je da deluju na poboljanje kapilarnog i limfnog to ka, poveanje ivotne energije svake posebne elije i organizma u celini. Kupke sa belom terpentinskom emulzijom prevushodno stimuliu kapilare, sa utom poboljavaju razmenu materija u organizmu, poboljavaju rastvaranje nataloenih soli u zglo bovima, tetivama i na zidovima krvnih sudova. Sastav bele emulzije. Rastvoriti 3 grama salicilne kiseline u 250 grama kljuale vode. Sipati sitno nastrugani deji sapun (20 grama). Sve to meati staklenim tapiem zagrevajui po sudu na tihoj vatri. Dosuti 250 grama terpentina od izdanaka (mladica) visokog kvaliteta i, neprekidno meajui, nasuti u fla e sa velikim grliem i dobro zatvoriti. Sema seansi: prva - 25 grama emulzije nasuti u kadu sa vodom temperature 37C; druga - 30 grama i 37,5C; trea 86

- 35 grama i 38C; etvrta - 35 grama i 38,5C; peta - 40 gra ma i 39 C; esta - 45 grama i 39C; sedma - 50 grama i 39"C; osma - 55 grama i 39"C; deveta - 60 grama i 39C; deseta - 65 grama i 39 C; jedanaesta - 70 grama i 39"C; dvanaesta - 75 grama i 39C. Emulziju pre sipanja u kadu promukati. Vreme prve sean se je 12 minuta, sve ostale po 15 minuta. Kupke primenjivati dvaput nedeljno.
a

Sastav ute emulzije. 300 grama ricinusovog ulja sipati u emajliranu posudu (erpu, lonac) zapremine 2-3 litra, istu po sudu staviti u drugu - veu posudu sa vodom (kuvanje na pari). Kada voda u veoj posudi prokljua sipati u emajliranu posudu 40 grama natrijeve luine (nagrizajui natrijum), rastvorene u pola litra vode. Staklenim tapiem meati dok se ne dobije gu sta masa koja lii na retku kau. Zatim sipati u istu posudu 225 grama oleinske kiseline i neprekidno meati 30 minuta dok se ne dobije tena providna masa ute boje. Skinuti posude sa va tre i u masu dodati 750 grama terpentina od izdanaka visokog kvaliteta. Razliti emulziju u flae i dobro zatvoriti epovima od plute. Pri primeni terapije u kadu sa vrelom vodom sipati emulzi ju. ema seansi je sleea: prva - 40 grama emulzije, tempera tura vode u kadi je 38C; druga - 45 grama i 38; trea - 50 grama i 38,5C; etvrta - 55 grama i 38,5C; peta - 60 grama i 39C. Sledee kupke pripremaju se na isti nain kao za petu seansu. Vreme za prvu i drugu seansu je 12 minuta, a za 3, 4 i 5 - po 15 minuta. Mora se uraditi ukupno 12 kupki. Seanse se primenjuju svakog drugog dana. Ukoliko vam je koa veoma osetljiva, pre primene kupke polni organ i deo tela oko anusa namaite vazelinom. Vodom ne treba kvasiti deo tela oko srca jer ove terapije deluju na srce iritirajue. Ukoliko ste umorni morate se pola sata odmoriti pre primene terapije. U vodu treba ulaziti polako. Kriterijum efikasnosti ovih terapija je oseaj peckanja na koi, pri zavretku terapija ili posle njih, kojeg smenjuje oseaj peenja.Trajanje reakcije je 30-45 minuta, ukoliko reakcija du87

e Cfaje pri primeni sleee kupke ne treba poveavati koliinu emulzije. Mogu se primenjivati i terpcntinske kupke za noge sa 10 grama emulzije, a takoe kombinovati bele i ute kupke. To omoguava bolje dejstvo na krvne sudove i ceo organizam. Veoma je vano odravati dobni cirkulaciju krvi u glavi i oima, imati iste maksilarne i eone sinuse. U njima se vreme nom skuplja i zadrava sluz, koja izaziva mnoge bolesti, dovodi do prevremenog gubitka vida i pamenja. Mnogi ljudi, upravo zbog toga gube vid, nose naoare, a mogu ga povratiti ukoliko oiste mozak. Za tu svrhu dobre su jednostavne i efikasne vo dene terapije. Kupke za glavu. Ove kupke su dobre za odravanje krvnih sudova mozga u zdravom, elastinom stanju, kao i za smekavanje zastarele sluzi i njenog odstranjivanja. Kupka treba da bu de kontrastna. U poetku glavu zagnjuriti u posudu sa toplom vodom 5 - 7 minuta, tako da deo glave sa kosom bude potpuno u vodi. Odmah posle toga glavu zagnjuriti u posudu sa prohlad nom vodom na 15-30 sekundi. Tako ponoviti 2 - 3 puta. Posle ove terapije potrebno je dobro izbrisati glavu i kosu i ostati u toploj prostoriji bez promaje. Terapija se primenjuje 2 - 3 puta nedeljno dok se ne postignu odgovarajui rezultati. Uoeno je da ovakva kupka jaa kosu. Kupke za oi. Kombinuju se hladne i tople kupke. Ukoli ko se primenjuje hladna kupka, lice se zaroni u hladnu vodu i otvore oi u trajanju 15 sekundi. Zatim podii glavu i posle 15-30 sekundi ponovo zaroniti elo i oi u vodu. To se moe ponavljati 4 - 5 puta. Tople kupke za oi sa temperaturom vode od 24-26C, posle koje sledi hladna voda ili jednostavno umivanje hladnom vodom. U toplu vodu moete dodati odvar od raznih trava. Hladna voda jaa i osveava vidni aparat i spolja i iznutra. Toplu kupku koristiti radi rastvaranju i izbucivanja gnoja iz e onih i maksilarnih sinusa. 88 4.

Z A G R E V A J U I I VLANI E F E K A T VODENIH TERAPIJA Sve navedene vodene terapije podstiu vlaenje i zagrevanju ljudskog organizma. Kako kvaenje i toplota deluju na kou? Koa je najvei i najvaniji ljudski organ. Njena povrina je oko 1,5 kvadratnih metara, a teina - oko 20% od opte teine ovejeg tela. Ona izvrava nekoliko ivotno vanih funkcija: 1. 2. Ograujua. Koa je navlaka" u kojoj se nalazi na organi zam. Termoregulaciona. Organizam se titi od pregrevanja zahva ljujui vodi koja isparava kroz pore koe. Suavanje krvnih sudova koe i zatvaranje pora omoguava zadravanje to plote unutar organizma. Povezujua. Imajui u vidu da se koa, nervi i mozak raz vijaju iz jednog istog embrionalnog listia, oni su meu sobno povezani i u odraslom organizmu. Koa, kako tvrdi A.S. Zalmanov nije pasivni pokriva, odreen da samo ti ti nae telo. To nije pregrada izmeu oveka i sveta, nego veza izmeu naeg organizma i spoljanje sredine. Spoljanja sredina neprekidno deluje na nas, a koa - kao svoje vrsni periferni mozak, prima te naraaje i predaje ih dalje u mozak glave, u kojem se formira komanda unutranjim organima da se maksimalno prilagode uticajima spoljanje sredine. Zatitna. Koa ima antibakterioloka svojstva. Ona sadri lizocim koji unitava mnoge bakterije.

3.

Prema proraunu amerikog bakteriologa Teodora Rozberija, na povrini ovejeg tela intenzivno deluje 15 triliona 89

mikroba. Samo ista, zdrava, vlana i elastina koa moe se uspeno suprotstaviti pritisku tako irokih razmera. Ako je ona ista, njene baktericidne funkcije se poveavaju. Ako nije, po staje gnezdo zaraze i kroz nju dolazi do zaraze. Prema najnovi jim istraivanjima naunika, koa na aktivan nain uestvuje u stvaranju imuniteta. 5. 6. Energetska funkcija koe. Ona je dostavlja slobodnih elek trona akupunkturnom sistemu. Disajnafunkcija koe. Koa die i na taj nain pomae plu ima. Ukoliko ovek uspe da na potrebnom nivou usposta vi disanje preko koe moe da ini uda. Na primer, P. Iva nov, koristei disanje preko koe, mogao je dugo vremena da ostane pod vodom. Funkcija izluivanja. Kroz pore koe izluuje se masa mate rija tetnih za organizam. Potpuno kono izluivanje zna ajno olakava funkciju bubrega i drugih organa za izlui vanje, produavajui im ivotni vek.

ja (sauna) stimulie, a to znai i sve funkcije koje zavise od principa. Naveemo najvanije: Funkcija varenja hrane. Lekari su utvrdili da banjske terapi je smanjuju kiselost eludanog soka i zajedno s tim stimuliu apetit. Banjska terapija blagotvorno deluje na dijabetiare. Dijabe tes je bolest ne samo razmene materija ve i varenja hrane. Banjska toplota stimulie tu funkciju i dovodi do normali zacije zdravlja. Imajui u vidu da je koa kod dijabetiara blea, suva i da se peruta, moramo se pobinuti za koni omota. I ovde toplota i vlaga poveavaju disanje preko koe, cirkulaciju krvi, a to pomae u normalizaciji koe. Poto banja poboljava aktivnost bubrega, to na odreeni nain titi od takvih konih oboljenja, koja prate dijabetes, kao to su potkoni irevi (furunkuli) i ekcemi. Normalno, koristiti takvo mono sredstvo kao to je banja, mogu sa mo dijabetiari kod kojih nije dolo do iscrpljenosti. Postoji stara izreka: Kone bolesti se lece u crevima". Sva ka bolest koe je izbacivanje toksikog sadraja izutra na polje, pokuaj organizma da se oslobodi od nataloenih tetnih materija u njemu. Prema tome, dijabetes i bolesti koe imaju opti koren u potpunoj zagaenosti organi zma, zagaenosti njegovih ivotnih sokova". Oslobodivi organizam od prljavtine reiemo se dijabetesa i izleiemo kou. Imunoloka funkcija. Vetako poveanje temperature uni tava ili oteava aktivnost mnogih uzronika bolesti. Prag temperaturne osetljivosti niza mikroorganizama koji iza zivaju bolesti je nii od temperaturnog praga kojeg mogu da podnesu elije ljudskog organizma. Vetako poveanje temperature u organizmu pomae da se unapred spale pa91

7.

Kroz lojne lezde izluuje se posebna emulzija, zahvalju jui kojoj se koa titi od isuivanja, postaje elastina, vrsta i blistava. Ali ukoliko se ona ne ncguje, isprljae se sopstvenim izluenjima i potpuno e prestati da obavlja navedene funkcije. Od ovoga strada ceo organizam. Vi znate da u normalnim uslovima naa koa u toku dana lui oko 500 grama znoja. Ukoliko se ne perete dva dana, na koi e ostati deo tetnih i drugih materija izruenih iz jednog litra znoja. Takva koa e prestati da potpuno obavlja svoje funkcije i na nju e se naseliti mikrobi. Zato se redovno 1-2 puta dnevno perite s ciljem odravanja istoe koe. Kako zagrevanje utie na oveji organizam? Od tri ivotna principa samo jedan - u" - proizvodi toplotu u organizmu i sastoji se od primarnih elemenata Va tre i Vode". Zato ga spoljanja toplota, posebno vlana parna 90

togeni mikrobi, dok jo nisu naneli tetu. Pored togu, to plotu banje vri sterilizaciju, u organizmu se poveava broj leukocita - koji gutaju mikrobe. Prema podacima nemakih biohemiara, temeljno zagre vanje u sauni omoguava da se u organizmu aktivno produkuje interferon - materija, koja je sposobna da savlada pogubno dejstvo virusa gripu. Funkcija vida. Banjska terapiju blagotvorno utie nu otri nu vidu. Desetominutni boruvuk u banji izaziva poveanje svetlosne osetljivosti skoro za jednu treinu. UmnaJunkcija.Toplota stimulie rad mozga, poveava kvalitet umnog procesa. Shodno Ajurvedi, umna aktivnost i otri na - je svojstvo funkcije ui". Sto je ona izraenija, to je ovek pametniji i snalaljiviji. Na primer, Arhimed nije bez razloga otkrio svoj poznati zakon, kupujui se u bunji. Mnogi istaknuti nuunici, kuo nu primer 1. Menikov, to su isticali. Zagrevajui i ovlaavajui efekat vodenih terapija podstie oputanje miia, tetiva i zglobova. Ako ovek pliva u to ploj vodi, gde telo veoma malo tei, smanjuje se pritisak nu sve zglobove, posebno kimu. Kombinacija oputanja i smanjenja gravitacione sile dozvoljava, pri plivanju i dru gim vodenim terapijama, da se kimeni prljenovi postave na svoja uobiajena" mesta, lako numeste zglobovi, izlee kontuzije i ugunuu. 0 nainu zasienja organizma toplotom i vlagom ve je dostu reeno. Ponoviemo du je to veomu korisno zu sturije ljude. U orgunizmu koji nema dovoljno vode steu se zglobovi i tetive, ovek se iskrivljuje i povija ku zemlji. Suva koa u organizam dostavlja malo slobodnih elektrona, to dovodi do smanjenja snage. Suva i vrsta koa slabo odstranjuju tetne materije. Taloenje tetnih materija izaziva razna oboljenja i povrede, svojstvene starakom dobu.

Zakljuite sami, evo osnovnih bolesti starosti: ateroskleroza - zagaenje krvnih sudova; arterijama hipertonija - da bi intenzivirali kretanje krvi po suenim arterijama potrebno je poveati pritisak, a to dovodi do poveanog naprezanja (habanja) srca; glavni razlog za ishemijske bolesti srca i mozga je su en je otvora arterija; rak i dijabetes se javljaju zbog unutranjih neistoa. Opadanje toplotnih karakteristiku organizma utie na imunitet. Zbog toga su stariji ljudi podloni raznim infekci jama, irevima i drugo. U drevnom medicinskom traktatu ,,Cud-i", ne govori se bez razloga da je zagrevanje i vlaenje organizma, pomou kupki i parnih terapija, korisno kod oteanog kretanja, iskrivlje nosti i zategnutosti ekstremiteta, irenja otrova u miiima.

E N E R G E T S K I I STIMULIUI E F E K A T VODENIH TERAPIJA Na raun ega se dobija energija pri primeni vodenih tera pija? Glavni efekat hladnih, a jo bolje - veoma hladnih poliva nja celog organizma ogleda se u delovanju na plazmeno telo. Plazmeno telo je neto vee od fizikog i na celoj povrini, i spolja i iznutra, ima istu temperaturu. Kada se brzo i naglo deluje veoma hladnom vodom, odjednom, na celu povrinu ko e, hladi se i plazma. Ona se povlai u organizam, a na njeno mesto dolazi topla plazma. Javlja se jako strujanje, koje odjed nom pokriva ceo organizam, hiperpolarizuje membrane elija, to sa svoje strane izaziva aktiviranje genetikog aparata rudi pojaanja biolokih procesu (na primer sintezu belunevinu). Drugim reimu uktiviru se upruvo to to dovodi do obnavljanja orgunizmu i poveanja njegove snuge. Dejstvo moru biti kratko, 2 do 3 sekunde i odjednom nu celo telo. Sumo tuu e nu najbolji nain biti izraen taj udo - efekat. Du ste pravilno reulizovuli ovu terapiju potvrdie to plota, koja se pojavljuje odmah posle hladnoe i kada vam iz koe pone da izlazi para. 93

Ovakav efekat moete osetiti ukoliko zaronite u vodu ili ukoliko stanete pod manji vodopad, kako to rade monasi ili ako pospete sebe kantom hladne vode. Cesto pitaju moe li se ova terapija zameniti tuiranjem? Moe ali efekat e biti slabi ji. Stvar je u tome to voda mora delovati na kou svojom ma som, a ne kao pojedinana struja. Struje koje prolaze po koi od glave do nogu se zagrevaju, nema jednovremenog hlaenja do koga dolazi kada voda svojom masom deluje na telo, hladei ga naglo i ravnomerno. Treba znati sledee: polivanje primenjivati samo po to plom telu, zato se prethodno zagrejte; posle polivanja uite u toplu prostoriji i, ne briui se, intenzivno se kreite dok se ne zagrejete i koa ne osui. Ukoliko to ne radite vremenom ete osetiti kako se telo plai'bve terapije, skuplja se, nee da je primeni. Koa e postati suva, perutae se, moe se pojaviti bol u krstima i kukovima - znaci uticaja Vetra". Pri tom sve ovo e se pojaviti neprimetno, teko e biti utvrditi gde je bila greka, koja se sastoji u nepravilnom ponaanju do i posle ove terapije. Mnogim ljudima hladna voda izgleda preterano hladna i oni je se plae. Zapamtite, brzo i naglo dejstvo hladne vode ne hladi va organizam, nego izaziva opekotinu" koe - u tome je sva sutina. Zagrejte se pre ove terapije, nemojte biti lenji. Tada e i opekotina"biti jae izraena i telo se nee plaiti. Na samom poetku i pri hladnom vremenu moete primeniti obilazni manevar, koji izaziva ljubav prema ovoj terapiji i spaava vas od komplikacija. Uzmite dve kante vode: jednu sa hladnom a drugu sa toplom vodom. Prvo posipajte po sebi toplu vodu, a zatim hladnu. Efekat e biti prelep, a sama terapija prijatna i vi ete je zavoleti kao oljicu najbolje kafe. Ako je propustite oseaete da niste u elementu. Nedostajae vam ta sveina i snaga, koje vam ona poklanja. Energetsko dejsto ienja voda ispoljava na nau auru - jajoliku elektronsku oblogu. Kada ovek pliva ili roni u vodi patogena energija, koja je zalepljena" uz telo ili parazitira na auri ostaje u vodi. Sto je voda hladnija lake se vri to energet sko ienje.

Patogena energija je silni J i n " (tanka, pokretna), a hlad na voda je silni J a n g " (inertna), zato se pri sjedinjavanju oni uzajamno neutralizuju. Rezultat toga je ienje organizma od uzronika bolesti, odnosno telo se lci samo. Najvei uticaj na to ima brzo i naglo polivanje celog tela ledenom vodom (1-7C). Preporuka je da se pri tome koristi metod kontrasta - kanta tople, a zatim ledene vode. Topla voda pomera patolo giju (bolest) prema povrinskom pokrivau, a ledena je spira. P. Ivanov je ovako govorio: Vazduh izbacuje, voda pere, a zemlja prima". Da bi se pojavio taj efekat morate se polivati vani. Iza ite vani, podignite lice u vis, otvorite usta ali diite kroz nos. Odmah ete osetiti kako on prolazi kroz donje i gornje nosne upljine i kroz grlo u plua. Lagano ga uvlaite u sebe dok ne uahnete punim pluima. Zadrite vazduh u sebi, napregnite se i pospite vodu po sebi. Naprezanje izbacuje unutranju pa tologiju, voda je pere, a zemlja prima. Ovo primenjuju na pret hodno zagrejano telo (izvoenjem fizikih vebi) uz korienje samo veoma hladne vode. Posle toga, kada vae telo preplavi hladni talas, stajaete topli, obnovljeni, s koom koja se isparava. Ako ste dovoljno osedjivi, videete" u vodi koja se slila sa vas neto tetno, tam no, teko, neto to savreno nije potrebno vaem organizmu. Efekat takvog leenja i ienja isticali su drevni mudraci i potkrepljen je u Bibliji frazom: Idi i operi se u reci Jordan i telo tvoje e ozdraviti, a ti sam e se oistiti". Naveemo jo jedan energetski efekat vode. Voda u otvo renim prirodnim bazenima apsorbuje u sebe kosmike zrake. Posebno je znaajna zvezdana vodica", to jest voda koja stoji do jutra. Ona je napunjena kosmikim zracima i veoma je ko risna. Sunce koje izlazi svojim zracima prekida taj tok, zato se morate kupati pre svanua s ciljem dobijanja kosmike energi je. Ko se kupao u to vreme zna kako takva voda osveava i puni organizam.

95

LEKOVITI EFEKAT V O D E N I H T E R A P I J A U vodi se nalaze rastvorene razne materije koje dospevaju u organizam kroz kou i izazivaju koristan ili tetan efekat. Topla voda iri pore, aktivira receptore akupunkturnih taaka, to olakava unoenje slobodnih elektrona u organizam. Poveano strujanje slobodnih elektrona u organizmu dovodi do poveanja efekta suvine tenosti u akupunkturnim kanali ma. Sirenje pora koe i viak tenosti su dva fizioloka mehani zma koji omoguavaju efikasnu dostavu raznovrsnih materija s povrine koe u organizam. Prema tome, ukoliko je voda koja nas okruuje zasiena nekim materijama, one obavezno dospe vaju u organizam. Taj efekat se ostvaruje banjskom terapijom. U datom sluaju materije dospevaju u organizam u homeopatskim dozama i ispoljavaju blagotvoran uticaj bez sporednih efekata. Ali to je samo jedan nain dejstva rastvorenih materija na organizam. Drugi momenat se ispoljava kao fenomen produenog dej stva, koji se ogleda u osnovnom dejstvu materije na bioloki objekat (oveji organizam). Energoinformaciona svojstva ma terije (lekova, hemijskih sredstava, biolokih tkiva i drugo) ire se u prostoru slino talasima. Ukoliko takvo zraenje dospe na neki drugi materijalni objekat (oveje telo), deo izraene energije se apsorbuje i objekat koji je apsorbovao tu energiju poprima karakteristike objekta zraenja. Mnogobrojni ogledi su pokazali da se takvo dejstvo najlake ostvaruje kroz akupunkturne take (u toku 3 sekunde). Ukoliko je ta materija dospela u organizam, ona deluje znatno sporije, prema stepenu upijanja u krv. Ta nauka zasnovana je na sledeim injenicama: 1. 2. Arndt-Sulcov zakon prema kome slabi nadraaji jaaju bio loke pojave, jaki - usporavaju, a preterano jaki - paraliu. Slino se leci slinim". Pri leenju odreenih bolesti treba koristiti male doze onih materija koje, kod zdravog oveka u velikim koliinama, izazivaju pojave sline simptomima 3.

date bolesti.To je prva postavka homeopatije - zakon sli nosti". Druga postavka je patogeneza lekova", to jest potrebno je ispitati dejstvo lekova ne u lekovitim, ve u otrovnim do zama za zdrave ljude, da bi se utvrdili simptomi koje oni izazivaju. Trea postavka homeopatije. Za leenje se odreuju mini malne koliine tih sredstava koja u velikim dozama izazi vaju simptome jedne ili druge bolesti. Zato se te materije viestruko razblauju u 100,1000, mi lion i vie puta kako bi se dostigla minimalna doza.

4.

Na osnovu uenja utemeljivaa homeopatije S. Hanemana, pri viestrukom razblaivanju lekovitih materija dolazi do poveanja njihovih lekovitih svoj stava. Takvo poveanje lekovi tih svojstava, pri smanjenju doza,Haneman je nazvao dinamizacijom", potenciranjem" kao rezultat pojave ranije skrivenih snaga". N. L. Lupiev, radei na katedri refleksoterapije Central nog instituta za usavravanje lekara, u svojoj knjizi Elektropunkturna dijagnostika, homeopatija i fenomen produenog dejstva pie sledee: Razblaivanje lekova vodom ili meanje sa neu tralnim prakovima u odnosu 1:1 000,1:1 000 000 i vie nije dovelo do nestanka lekovitog svojstva. Sta vie, ispostavilo se da poveanjem stepena razblaenosti dejstvo leka postaje jae. Stvar je u tome to posle 23-eg decimalnog razblaivanja (D 23) ni jedan molekul osnovnog sredstva ne ostaje. A lekoviti efekat postaje sve vei i vei. Homeopatija ne deluje na bolest, nego na organizam u celini". Tako, pri velikom razblaivanju ne deluje sredstvo nego njegovo energoinformaciono polje i to veoma jako. Smatra se da vii potencijal lekova deluje na psihu oveka u velikoj meri, a nii na funkciju organa i tkiva. Razliiti potencijali imaju i razliito vreme delovanja. 97

96

Uopte metod homeopatije je dobar, ali svakom lekovitom sredstvu odgovara strogo odreeno vreme, u toku kojeg je mo gue korisno dejstvo na organizam konkretnog bolesnika. Ako je potencijal leka jednak energiji bolesti (sa proraunom slino sti) to je za leenje potrebna samo jedna doza. Ako je potenci jal odreen pogreno i preko mere, to e suvina energija po principu slinosti dovesti do oboljenja. Tano odrediti ova dva faktora moe samo lekar specijalista. Jedna od varijanti homeopatije je izoterapija", koja se karakterie time to se za pripremu rastvora ne koriste sredstva koja u toksinim dozama izazivaju kod oveka simptome koji ukazuju na odreenu bolest, nego neposredni izazivai bole sti, otrovi, patoloki izmenjena tkiva i izluine iz organizma. Polazei od zakona slinosti ta sredstva se mogu koristiti pri teenju bolesti koje su im sline. Lekovi ovakve vrste zovu se nozodima. Sada znajui navedena tri momenta: aktiviranje konog pokrivaa, mehanizam produenog ejstva i homeopatiju, osta je nam da odaberemo takvu terapiju koja ih objedinjuje. Iz lo gike stvari postaje jasno da ona mora biti povezana sa toplom vodom i zasiena nozodima. Njih je puno u naoj sopstvenoj mokrai, pri emu je njihova energija jednaka energiji bolesti, a sam nozodje podudaran bolesti koja gaje proizvela. Zato spojivi sopstvenu mokrau sa vodom dobijamo visokoefikasno i apsolutno bezopasno sredstvo za leenje vlastite bolesti.Takvo sredstvo su urinske kupke! Pri leenju urinskim kupkama ostaje da shvatimo" jednu stvar - nai vreme kada se pojaava bolest i neutralisati je tom terapijom. Obino sam ovek najbolje osea kada se bolest po jaava, u to vreme treba obavezno i da primeni kupku. Nave deni momenti e sve ostalo odraditi sami. Autor preporuuje sledee urinske kupke: Kupke sa vlastitim sveim urinom. U tu svrhu prikupite svoju dnevnu mokrau, sipajte je u toplu vodu i primenite ka da se bolest pojaa. Iskoristite i drugu varijantu: prikupite svu nonu mokrau i kada se bolest pojaa pripremite kupku. Nije 98

potrebno da sipate sav urin, moete sipati jednu au i manje. Tu postoji itav niz kombinacija, ali ja preporuujem da sipate jednu au, kako biste izbegli predoziranje. Kupke sa dejim urinom ili urinom mladih, zdravih lju di. Za tu kupku prikupite dnevnu ili nonu mokrau deteta ih mladog, zdravog (obavezno istog pola) oveka. Sipajte je u kadu sa toplom vodom i posedite u njoj 10-20 minuta. Shod no fenomenu produenog delovanja, energoinformaciono zra enje mladog organizma zapisano u njegovom urinu, bie apsorbovano od strane vaeg organizma i vi ete, hteli to ili ne, dobiti jedan deo njegovih mladih karakteristika. Ukoliko kori stite ovakve kupke redovno, 1-2 puta nedeljno u toku godine, efekat podmladivanja e biti uoljiv. Kupke sa ukuvanim urinom. Za ovakvu kupku potrebno je prikupiti 0,5 - 2 litra mokrae i ukuvati je do jedne etvrtine. Ukuvavanje mokrai vri se na sledei nain: prikupiti 4 litra mokrae (moe se iskoristiti mokraa svih lanova domain stva) i kuvati je u otvorenoj emajliranoj posudi sve dok ne osta ne 1 litar. Nije obavezno da se odmah pripremi 1 litar, mogu se pripremati i manje koliine. Na primer ukuvajte litar mokrae da bi dobili 250 grama i uvajte je u friideru. Moe da traje nedelju dana. Posie moete opet ukuvati litar i tako dalje, dok ne dobijete potrebnu koliinu. Ukuvanu mokrau sipajte u to plu vodu i koristite u toku 10-20 minuta. Pri ukuvavanju mokrae dolazi do jake koncentracije soli - naih soli. Zato ovakve kupke omoguavaju zasienje orga nizma svim potrebnim mineralima. U rafiniranoj hrani koju koristi savremeni ovek njih je veoma malo. U procesu ukuvavanja mokrae u njoj se obrazuju bioloki aktivne materije nebelanevinaste prirode, koje ispoljavaju lekovito dejstvo nekoliko puta vee, nego obini stimulatori belanevinaste prirode. U ukuvanoj mokrai se nalaze i lako isparljive materije koje lako prodiru u telo, jer su mu one bliske.

99

Tu. Dejstvo tuu svodi se na odbijanje vodenih estica razne temperature od tela, brzom prelasku mlaza vode preko raznih delovu tela, to jest tih elemenata koji su neophodni zu obijanje povratne reukcije organizma. Mehaniki i toplotni nadraaji, koje stvara tu, utiu na nerve i krvne sudove koe i zavise od pritiska mlaza koji pada po nama ili nas bije, njegove snage, temperature i trajanja. Jako i kratko dejstvo ini kou osetljivom, miie jaim; ukoliko tuiranje traje dugo i tuira mo se toplom vodom dobiemo suprotan efekat. Eksperimentalni radovi sa tuiranjem pokazali su da: 1. Tuiranje hladnom ih toplom vodom poveava krvni priti sak, trajanje ovog poveanja pritiska je due ako koristimo hladnu vodu. Tuiranje poboljava rad srca, to zavisi od uzrasta oveka i trajanja tuiranja, snage mlaza vode i njegovog trajanja. Krae tuiranje (10-15 sekundi) je korisnije od dugog. Tuiranje utie na nervne centre, izaziva dublje disanje,pojaava cirkulaciju krvi i izdvajanje tetnih materija. Kod bolesti, kod kojih je potrebno izbei poveanje krv nog pritiska ne srne se primenjivati tuiranje, to jest kod aneurizma, jake arterioskleroze i slino. Stariji ljudi sa poremeajem disajnih funkcija moraju se oprezno tuirati, jer poveanje krvnog pritiska lako moe izazvati hiperemiju u malom krugu krvotoka s astmom i iskaljavanjem krvi. Tuiranje se moe vriti na razne naine: Kisni tu. Voda pada sa visine od jednog metra iz okruglog sita, prenika 10-26 centimetara, kroz veliki broj malih otvora. Voda ne srne biti pod pritiskom veim od pola atmosfere i mla zovi moraju samo tei, a ne da udaraju. Pokretni tu. Moe biti u obliku mlaza vode ili lepeze.
100

Tu-mlaz": voda istie neprekidnim mlazom iz pokret nog creva sa jednim velikim otvorom i bije velikom snagom po koi. Koristi se i kao hladni (15C) i kao topli (30C). Preporu uje se kod neuralgija i motornih poremeaja. Ukoliko se na otvor kroz koji istie mlaz vode stavi reetka za rasprivanje vode ili ako prstom pritisnemo ispod ruice za tuiranje, dobiemo lepezasti tu, najee i najvie primenjivani tu visokog pritiska. Pre no to ponete koristiti lepezasti tu morate proi jed no ili 2-nedeljnu pripremu u vidu kvaenja tela hladnom vo dom i brisanja sa trljanjem. Da bi tu ispoljio jako dejstvo, a samo kvasio kou, tempe ratura vode mora biti veoma kontrastna u odnosu na tempera turu tela. Snaga mlaza vode mora biti mala - 2 do 3 atmosfe re. Ovakvo tuiranje ne srne biti krae od 5 sekundi niti due od 30 sekundi. Temperatura mlaza vode mora biti manja od 20C. kotski tu. Ako putamo mlaz naizmenino iz dva tua, unapred postavljena na razliite temperature, dobiemo kot ski tu. Obino jedan mlaz ima temperaturu 10-15, a drugi 20-24C. Pri tome na isti deo tela pola sekunde deluje topla, a 15-20 sekundi hladna voda. Od ovakve naizmenine promene (po 2 puta) koa se jako iritira, jako i brzo pocrveni. Ovakvo tuiranje se koristi kada obino tuiranje, sa istom temperaturom vode, ne izaziva odgovarajuu reakciju koe. Tople kupke. Normalizuju opte stanje posle intenzivnog rada miia.To se objanjava time to produkti raspadanja (mlena kiselina i drugo) koji izazivaju umor, bre oksidiraju od to plote i eliminiu se iz tkiva zbog pojaane cirkulacije krvi. Tople kupke se mogu koristiti radi leenja sledeih bolesti: akutni i kronini reumatizam, miini reumatizam i nefritis s otocima, gojaznost, pod uslovom da je srce zdravo,
101

2. 3. 4. 5.

6.

niz konih bolesti i Oporavak posle intenzivnog fizikog naprezanju. Kontruindikucije se javljaju kod bolesti srca i krvnih sudo va, gnojnih ireva i nekih bolesti nervnog sistemu.

Sedee kupke. One ispoljavaju jako dejstvo na cirkulaciju krvi na delu tela oko krsta i stomaka. Njihovo dejstvo se ogleda u refleksnom nadraaju krvnih sudova i nerava stomaka. Hladnoa ili preterana toplota na periferiji tela ima za posledicu skupljanje krvnih sudova koji se nalaze duboko u telu. Ti krvni sudovi, kada se refleksno nadrauju, ponaaju se kao povrinski kada na njih neposredno utie temperatura. Posle kratkog dejstva hladnoe dolazi do povratne reakcije - priliv krvi sa aktivnim irenjem krvnih sudova. Gim se pojavi reakci ja priliv krvi se usporava, krvni sudovi stomaka se popunjavaju krvlju i lokalna cirkulacija se pojaava.Tako posle kratke hlad ne kupke temperatura u debelom crevu u poetku pada, a posle deset minuta se poveava i ostaje tako vie od jednog asa dok se ne vrati na normalu. Posle toplih sedeih kupki temperatura se u poetku poveava, a zatim postepeno opada. Sedee kupke sa temperaturom vode od 10 do 16C i u trajanju 10-20 minuta nadrauju nerve svih organa u stomaku, skupljaju krvne sudove stomaka, smanjuju njihovo rastojanje i kao rezultat toga pojaavaju crevnu sekreciju i peristaltici) kretanje. Na nervne zavretke koe imaju sledee dejstvo: kratka hladnoa nadrauje; duge hladne kupke smiruju ih, tanije re eno, paraliu motornu sferu (peristaltika slabi); tople sedee kupke deluju smirujue, otklanjaju greve i bol. Iz toga proizilaze sledee terapeutske postavke: Kratke hladne kupke (10-12C,po 2 - 3 minuta) pojaava ju cirkulaciju krvi u trbunoj duplji i primenjuju se kod slabog snabdevanja organizma krvlju, mlitavosti miia organa trbu ne duplje i karike, to jest kod atoninih zatvora, impotencije, amenoreje (amenija - izostajanje enskog mesenog pranja) i slino.
102

Dugotrajne hladne kupke (10-12C, po 10-30 minuta) izazivaju usporeno delovanje krvi na sluzokou creva i preporu uju se ne samo kod kroninih proliva ve i kod akutnih, kao to su kolera, dizenterija i drugi. Tople sedee kupke (oko 3()C) uvek due traju (30-40 mi nuta) i primenjuju se kod bolova, greva (spazarna) svih vrsta, bolova u crevima i jetri. Kontraindikativne su sve hladne kupke (kratke i dugotraj ne) kod jakih upalnih procesa u organima karlice i stomaka. Kupke za lice. Ova terapija, koja se u poetku ini samo kao higijenska, u sutini ima veliki lekoviti znaaj. Realizuje se na sledei nain: lice sa zatvorenim oima i ustima oprati hladnom vodom, a posle toga izbrisati grubim pekirom. Ovakve kupke, ali sa promenjivom temperaturom, veoma su korisne pri pojavi bubuljica, prekomernog crvenila i zamaivanja lica. Obino se 5-6 puta zaroni lice u toplu (30C), pa u hladnu vodu (10C) i dri u vodi koliko se moe izdrati bez vazduha, a zatim ga obrisati. Usklaivanje ivotnih principa. Vodenim terapijama veo ma je lako uticati na ivotne principe Vetar", Zu" i Sluz". Poto bilo kakvo naruavanje ovih ivotnih principa odmah utie na zdravlje, moemo ga lako korigovati vodenim terapija ma. Ukoliko se, na primer, prekomerno iritira ivotni princip Vetar" i organizam postane ,,suv i hladan", to e dodavanje to ple vode na telo i posle toga utrljavanje ulja u kou biti sasvim dovoljno da se uspostavi ravnotea. Ukoliko se iritira ivotni princip u" i organizam postane vreo",primena hladnih vo denih terapija vraa ga u normalu. Ukoliko se preterano iriti ra ivotni princip Sluz" i organizam postane vlaan i prohla dan", terapije preznojavanja ti sauni sa energinom masaom posle toga brzo e vratiti izgubljenu ravnoteu. Upravo ovako su leili najpoznatiji drevni lekaii.

103

Na primer, Hipokrat je podvlaio daje medicina najple menitija umetnost. On nije smatrao za lekare one koji nisu mogli prema spoljanjem izgledu (suvoa, grubost, temperatu ra, vlanost i drugo), prema jedva uoljivim simptomima raspoznati bolest i jednostavnim sredstvima, kao to su voda i sve vazduh, postaviti bolesnika na noge. To iskustvo Hipokrat je stekao u Egiptu, od lokalnih lenika. U dvadesetoj godini on je ve imao reputaciju iskusnog lenika. Upravo zahvaljujui spo sobnosti da raspoznaje simptome preteranog iritiran ja jednog ili drugog ivotnog principa, znalakom uspostavljanju ravno tee pomou vode i dijete, izleio je makedonskog cara, koga su svi otpisali. Hipokrat je govorio da ivot zavisi od meusobnog dejstva etiri stihije: vode, vazduha, vatre i zemlje, koje ine osno vu ivotnih principa. Te stihije se podudaraju sa etiri stanja: hladno, toplo, suvo i vlano. Kada su ivotni principi meu sobno uravnoteeni ovek je zdrav. Ukoliko se ta harmonija narui, naruava se i prirodna ravnotea i javlja se bolest. Samo snagom, koja se nalazi u samom oveku, moe se uspostaviti ravnotea i organizam zatititi od bolesti. Kod drevnih naroda, po pravilu, veina vodenih terapija, zavravala se uljanim masaama.Tako iz etrnaeste pesme Ho merove Ilijade saznajemo da se 11 era, pokuavajui da zavede Zevsa, pripremala za susret s njim. Ona otvara vrsta vrata ba nje... Tu je ona ambrozijskom vlagom sa zanosnog tela sprala i najmanji prah, namazala se najistijim uljima, slatkim, nebe skim, i sva mirisala opojnim mirisima..." U Kairu kao znamenitost turistima pokazuju izdubljene u kamenu lealjke - kade. Njih su koristili faraoni. Legali su na vrele lealjke, znojili se, a njih su masirah uljima sa najprijatnijim mirisima. Istoriar 1. Flavije pisao je da su posle banja bolesnike ma sirali i utrljavali u njihova tela aromatska sredstva. Masline su cedili na gola tela, nastojei da ulje prodre u sve pore koe, zatim su radili gimnastike vebe sve dok koa ne bude prekri vena znojem.
104

Pokazalo se da ulje spreava stvaranje grubosti i suvoe" u organizmu. Sauvavi organizam elastinim, na taj nain mu produavamo mladost; ulje ima stabilniju strukturu od vode (voda brzo isparava, a ulje ne), u njemu ima mnogo energije vremena". Utrljavajui ulje u telo mi mu dajemo veliku stabil nost i kvalitetno obnavljanje. Savetujem, posebno starijim mravim osobama, da za vre me suve hladne zime redovno i samostalno vre uljane masae, posle banja ili vrelih kupki. Posle ovih terapija pore koe su otvorene i ulje se lake apsorbuje u organizam. Najbolje je utrljavati maslinovo ulje. Ono, po sastavu masnih kiselina, lii na ljudsku mast.

KUPANJA U MORU
More pere sa ljudi sve njihove bolesti.

Morska voda uvek je bila simbol istoe i zdravlja. O lekovitom svojstvu morske vode govorio je Hipokrat, koji je pre poruivao polivanje morskom vodom kod bolova u krstima, kukovima i karlici; tople morske kupke - kod svraba, rana i preloma kostiju: rane ribara zaceljuju pod uticajem morske vode bez gnojenja, ukoliko ih ne iritirate". Asklepiad je leio vodenu bolest gimnastikim vebama, masaom i polivanjem toplom morskom vodom. Celjs je prepisivao plivanje u moru za leenje utice i drugih stomanih bolesti, preporuivao je obolelima od tuberkuloze duga morska putovanja, da ive na obali mora, promenu klime i drugo. Kupanje u moru deluje na oveji organizam sa tri prirod na faktora: vazduhom, svetlou i vodom. Odmor na moru sma tra se najboljim za jaanje organizma. Morski vazduh. Svakim udisajem unosimo u plua oko po la litra vazduha, to za jedan sat iznosi oko 600 litara, a dnevno
105

- do 15 hiljadu litara. Otuda je jasno du to je kvalitetniji va zduh, bolje je i zdravlje oveka. Sastav morskog vazduha. Analize su pokazale da se glavni sastavni delovi vazduha, to jest kiseonik i azot, nalaze nad mo rem u istoj proporciji kao i na zemlji; koliina ugljene kiseline, zbog nedostatka procesa gorenja i disanja ivih bia, znatno je manja. Koliina vodene pare, zbog neprekidnog isparavanja vode sa povrine mora, znutno je vea nego nad kopnom i stepen zasienja parom znatno je vei. Ta injenica ima veliki znaaj jer ograniava gubitak vode preko koe i plua, ne utie na raz menu materija, a sa druge strane umereno poveava gubljenje tenosti preko bubrega. Sve to povoljno utie na stanje vlano sti sluzokoe disajnih puteva (korisno je i kod obine kijavice i hroninog bronhitisa). U morskom vazduhu ima znatno munje praine i mikrobu. Vetur umerene snuge veoma je koristan jer smanjuje preteranu toplotu, vri na organizam hladno dejstvo koje, kao prvo jaa te lo, a kao drugo nadrauje ga i podstie procese stvaranja vlasti te toplote, to u poetku povlai za sobom mravljenje, a zatim zbog poveanja apetita i poveanje teine celog tela." Prednost morskog vazduha je u njegovoj istoi, vlanosti i pokretljivosti. Odmarajui se na obali mora, ovek se nalazi u istijoj sredini to je dobro ne samo za kou, nego i za plua. Sunana svet/ost na moru. Uticaj svetlosti na organizam u celini je prijatan, ah dozu svetlosti treba strogo kontrolisati. Najprijatnija je za lica sa individualnom konstitucijom Sluzi". Lica sa konstitucijom Vetra" tee je podnose - njihov se orgunizum od uticaja sunane svedosti sui. Licima sa konstitu cijom ui" ne preporuuje se da se izlau dejstvu svetlosti, poto ona preterano iritira nujizrueniji uni princip i stvuru musu problemu. Nujjue svetlosno dejstvo imuju nurundusti, uti i zeleni taksi (podne), toplotni efekat pripada crvenim i infracrvenim (podne), a hemijski ljubiastim i ultraljubiastim zracima (ju106

tro). More neuobiajeno jako upija crvene i ultracrvene talase a svetlosne, kao i ljubiaste, odbija. Morska voda. Dejstvo morske vode odnosi se nu njenu tem peraturu, hemijski sastav i strujanje. Najprijatnija za kupanje je voda sa indiferentnom temperaturom, iako odgovara i hladni ja, koja osveava telo. Prisustvo soli u morskoj vodi sasvim je prijatno za orga nizam. Ljudsko telo iz slane vode lake apsorbuje slobodne elektrone, koji aktiviraju sve ivotne procese organizma. Zbog toga, posle kupanja u moru, oseate sveinu i poveanu radnu sposobnost. Posle kupanja, ak i posle najbriljivijeg brisanja, ostaju e stice vode u borama i brazdama na koi i sue se. Posle toga na koi ostaji mikroskopski kristali soli u porama lojnih i znojnih lezda, koji jo dugo vre lako nadraivanje koe, to dolazi do naeg uma u obliku prijatne toplote i crvenila koe. Svaki od tih takastih nadraaja je zanemarljiv sam po se bi, ali zbir svih tih dejstava pri svakodnevnom ponavljanju po zitivno utie na procese u organizmu. Kretanje morske vode poveava hladno dejstvo kupanja poto u jedinici vremena velike mase vode dolaze u dodir sa telom, pojaavajui nadraivanje koe i smanjujui temperatu ru tela. Zato kupanje u tekuoj vodi bolje osveava od kupanja u stajaoj vodi; da bi se zagrejali u jezercetu sami morate da se kreete, a u moru sve to za vas rudi pokretnu musu vodenih Cestica.Taj efekat je posebno izruen u nemirnom moru (kudu ima mnogo talasa). Kupanje u mom skida temperaturu telu i utie nu kou. Posle kupunju krvni sudovi se ire i koa crveni, pojaava se puis (preko 100 otkucaja u minutu), smanjuje se krvni priti sak i oputaju se miii. Ljudi u godinama i starci s bolestima srca i krvnih sudova moraju biti oprezni pri kupanju u moru, kod njih se mogu po javiti nesvestica, poremeaji srane aktivnosti i drugo. Morska kupanja su dobra za starije ljude zbog osveavanja, navikavanja koe na dejstvo vode, a samim tim imaju i efekat elienja.
107

Pravila za kupanje u moru su sledec'a: 1. Vreme kupanja zavisi od uzimanja hrane. Veoma snani i izdrljivi ljudi mogu se kupati u bilo koje vreme. Slabiji, nikada ne treba da ulaze u vodu gladni ili odmah posle uzi manja hrane. Za njih je najbolje vreme za kupanje posle doruka. Telo, pre kupanja, mora biti zagrejano. Slabi i ljudi sa kon stitucijom Vetra", koji ulaze u more ne zagrejani, loe pod nose kupanje; oni moraju prethodno biti ili toplije odeveni ili da posede na suncu pre kupanja; u suprotnom nee se zagrejati i nahladie se. Nastojte da se ne kupate odmah posle dueg hodanja ili fiskulture od koje ste preterano umorni. Trajanje kupanja zavisi od stanja organizma, vazduha, kre tanja i temperature vode. Slabiji ljudi moraju se ograniiti na 1-2 ulaska (i to samo pri malim talasima). Jai ljudi mogu se kupati 10-15 minuta. Moraju sve vreme biti u kretanju koje zagreva miie. Ako i posle ovoga oseate hladnou, zagrejte se brzim ho danjem ili popijte topao napitak. 4. Frekvencija kupanja zavisi od fizikog stanja i individual ne konstitucije. Ako je organizmu prijatno, kupajte se e e, ali u vodi budite kratko vreme. Za veinu je dovoljno jedno kupanje dnevno. Lica koja tee podnose kupanje u moru i promenu klime bolje da ne ulaze u more. 5. Ljudi koji se kupaju moraju izbegavati velika zamaranja (na primer, peake izlete u planinu), poto je kupanje sa mo po sebi optereenje za organizam. Kupanje u moru je prijatno: 1. 108 Kod slabosti i mlitavosti koe,zimogroljivosti i estih pre hlada,

2.

Plivanje je jedno od najboljih profilaktikih sredstava kod poetnog stadijuma skolioze, ono daje elastinost krvnim sudovima. Kod seksualnih i drugim neuroza. Kao opte sredstvo za jaanje. Kupanja u moru kontraindikativna su:

3. 4.

2.

1. 2.

Za osobe koje oseaju panian strah od vode i mora. Kod organskih poremeaja nervnog sistema (epilepsija), krvnih sudova (aneurizmi), kod nekih plunih, bubrenih (nef rit) oboljenja i zloudnih tumora.

3.

Menstruacije nisu kontraindikativne; trudnoa ne smeta kupanju, ukoliko voda nije preterano hladna u odnosu na va zduh i ukoliko talasi nisu veliki, za dojilje kupanje moe biti samo korisno poto poboljava tonus celog organizma i pove ava laktaciju. Vazdune banje (kupke). Mogu biti realizovane na bilo kojem mestu sa suvom podlogom koje je zatieno od vetra. Ovaj blagi oblik elienja najbolje je poeti u toku leta, kada temperatura vazduha nije ispod 18C. Posle toga moraju se redovno realizovati u sve hladnijoj sredini koja nas okruuje. Vreme realizacije se postepeno skrauje. Na primer, poeli ste primenjivati vazdune banje leti, nastavljate ih u jesen, zatim i zimi. Leti moete primenjivati vazdune banje neprekidno, po nekoliko asova. Kada se temperatura smanji na 15C vreme se skrauje na 3 0 - 6 0 minuta. Preterano hlaenje nije dozvolje no. Orijentiite se prema sebi. Ako vam je prijatno, umereno se kreite i poveajte vreme primene vazdunih banja. Kada se vazduh ohladi do 10C skratite vreme, kreite se intenzivnije. Sline terapije moete primenjivati kako u dvoritu, tako i na balkonu. Kada je temperatura vazduha ispod 0C, primenite vazdunu banju onoliko koliko oseate da vam odgovara. Cim ose109

tite hladnou, kreite se jo oko 5 minuta i na tome zavrite vazdunu banju. Veoma je dobro spavati na otvorenom prostoru. Najbolje je to raditi na zastakljenoj terasi (verandi). Osoba koja spava mora biti dobro pokrivena (otkriveno samo lice). Kod veine ljudi koji primenjuju ovaj oblik elienja, jaa i elici se koa, smiruje se nervni sistem i poboljava san. Od napornih kretanja, ako je vazduh hladan, poboljava se rad or gana za varenje i razmena materija. Seansa vazdunog elienja mora poinjati kada koa nije zagrejana, uvek se mora realizovati kretanjem, hodanjem, ali nikada se ne smete oznojiti. Pri razmatranju efikasnosti vazdunih banja spontano se namee i pitanje suvinosti odee uopte i o utkaju difuzne svetlosti na obnaeno telo. Posmatranja su pokazala da se noe nje odee negativno odrazilo na zdravlje stanovnika Centralne Afrike i June Amerike, gde je odea postala poznata tek posle dolaska evropske civilizacije. Suve vazdune banje. Poznato je da koa daleko bolje podnosi suvi topli vazduh nego ostale nosioce toplote (vodu, paru i drugo). Vazduh je veoma lo provodnik toplote i ima mali toplot ni kapacitet, a obilni znoj koji prekriva pregrejanu kou hladi je. Pored toga, na suvom vazduhu se znoji lake i vie nego u parnoj banji. Temperatura tela se poveava neznatno, puis se malo poveava, poto obilno znojenje izaziva veliko hlaenje organizma. Ako neki deo tela postepeno zagreva vazduh, primetiemo da se pri temperaturi od 40-50C pojavljuje znoj, pri 60-70C znojenje dostie svoj maksimum, a pri 80-90C znojenje slabi, ali se zato javlja pojaano crvenilo tog dela tela. Zato najjae preznojavanje nastaje pri temperaturi od 50-60C, a najvee crvenilo se uoava u blizini najvee temperature koju moemo da podnesemo.
110

Najjaa hiperemija (crvenilo) tkiva ukazuje daje na tom mestu veoma jako pojaan krvotok. Pojaanje krvotoka nam je potrebno kada elimo da neto rastvorimo, smanjimo bol ili poveamo apsorpciju na tom mestu. Poznato je da toplotno dejstvo smanjuje i ublaava sva neprijatna bolna oseanja u tki vima, a pojava i izdvajanje znoja oznaava oslobaanje istih od produkata raspadanja i patoloke razmene materija. Obino se za takve terapije koriste saune. U toku leta za vazdune banje odline su zastakljene prostorije. Sunane kupke. U vrele terapije spadaju i sunane kupke. One podstiu preznojavanje,pobuuju krvotoku koi i pojaa vaju razmenu materija. Najbolje je primenjivati sunane kupke radi zagrevanja or ganizma izmeu 10 sati ujutro i 4 - 6 sati po podne. Mesto na kojem primenjujete kupke mora biti suvo i zatieno od vetra. Sunane kupke moete primenjivati leei, u lealjci,sa po dignutom glavom, zatienom kapom ili suncobranom, sasvim goli iU pokriveni pekirom oko pojasa. Sto je jaa suneva svetlost kupka mora biti kraa. Pozu treba menjati pri najmanjem oseanju peenja. U poetku ne treba biti na suncu due od 5 minuta; vreme provedeno na suncu se postepeno poveava: 3 0 - 6 0 sekundi dnevno. Opte vreme primene sunanih kupki zavisi od opte konstitucije i uzrasta. Osobe sa konstitucijom ui" ne smeju primenjivati ove kupke due od 10 minuta (bolje se orjentisati prema linom oseanju), osobe konstituci je Vetra" do 20 minuta, a osobe sa izraenom konstitucijom Sluzi" mogu primenjivati ove kupke do jednog sata. Suneva svetlost daje organizmu toplotu i sui ga, stoje veoma potreb no ljudima konstitucije Sluz". Posle svake sunane kupke korisno je zagnjuriti se u vodu i plivati radi jaanja tkiva i poveanja njihovog turgora (nabreldosti) ili politi se vodom, ukoliko nema prirodnog bazena. Primena sunanih kupki poveava stepen opte energije tela. Ill

Zagrevanje lica i san. Jo 1967. godine u jednoj od klinika u Mahakali izvrena su interesantna ispitivanja. Izuavan je uspavljujui efekat pri dejstvu toplote na razne delove povri ne koe. U poetku su izuavali ponaanje osoba koje u duem vremenskom periodu imaju probleme sa nesanicom. Oni su izjavili da zbog poboljanja sna rado koriste tcrmofor. Najee su ga stavljali pod noge ili krsta, rede na druge delove tela. Pod uticajem toplote dolazi do usporavanja rada konih re ceptom i drugih centara stabla koji su povezani sa njima, a koji reguliu stanje budnosti i sna. Zagrevanjima dela glave oko no sa lekari su uspeli da izlee oko 70% bolesnika, koji su se dugo i bezuspeno leili od nesanice. Veoma je primamljiva slika: 70 nonih muenika" od 100, posle zagrevanja nosa i obraza, padaju u bajni mir sna i pokoja. Ako stojite loe sa snom, iskoristite ovaj metod. Peane kupke. Upotreba peska, zagrejanog od sunca, bi la je poznata od davnina i posebno rasprostranjena na istoku: u Indiji starosedeoci su ga koristili za leenje slonove bolesti (beri-beri); na obalama junih mora, gde je veoma sunano, ovaj nain leenja je uvek bio omiljen: bolesnik se zagre u vreli pesak. Ovakve kupke mogu se primenjivati i na obalama reka gde ima peska. Trajanje ovakvih kupki je od jednog do nekoli ko sati. Glavu, pri tome, morate drati u send. Posle peanih kupki mora se oprati telo i ohladiti u toku 2-3 minuta. Ovu terapiju moete ponavljati 3 - 4 puta nedeljno. Peane kupke posebno su dobre za obolele od reumati zma i drugih bolesti zglobova. One istiskuju iz organizma pa togenu energiju hladnoe. Kupke sa blatom. Ovaj oblik lekovitog dejstva na oveji organizam sada se koristi samo u specijalnim sanatorij umima. Specijalisti smatraju da svee blato nije pogodno za lekovite kupke. Ono mora odleati na pokrivenim kosim povrina ma, gde se pod uticajem vazduha prosuuje i provetrava, to
112

doprinosi da itav niz nerastvorenih materija bude rastvoren. Tek posle toga blato prelazi u gustu ili itku masu, u zavisnosti od koliine dodate mineralne vode. Primesa kiselina, vrsta konzistencija i zbog toga mali to plotni kapacitet, daju blatu njegova svojstva. Organske kiseline i sumporna kiselina, koje se nalaze u mnogim blatima, vre nadraujue dejstvo, vezuju i spreavaju uticaj procesa truljenja na organizam. Fizioloko dejstvo blata je neobino sloena pojava, poto se pored toplotnog i mehanikog dejstva javlja i hemijsko, u zavisnosti od temperature i gustine blata, kao i od osetljivosti oveka. Blato deluje na krvni pritisak: u toku 40-minutnog tret mana blatom dolazi do smanjenja krvnog pritiska zbog irenja krvnih sudova, a posle dolazi do poveavanja usled njihovog skupljanja. Pored toga, kupke sa blatom su veoma dobre za sr ce jer poveavaju energiju udara i smanjuju broj otkucaja srca. Zato kupke sa blatom olakavaju cirkulaciju krvi. Najvanije svojstvo kupki, koje sadre eljezo ( F e S 0 ) je vezujui i protivgljivini uticaj na kou i sluzokou enskih polnih kanala. Tehnika leenja blatom je jednostavna. U kadi napunjenoj blatom temperature oko 33C morate leati oko 15-30 minu ta, prema naznaci lekara. Posle toga morate primeniti kupku sa istom vodom, oprati se i lei ispod toplog ebeta oko pola sata da se odmorite.
2 4

Sve kupke sa blatom namenjene su za leenje: hroninog zglobnog i miinog reumatizma,reumatskih neuritisa i neuralgija. Posle kupici sa blatom smanjuju se otoci, atrofiram miii dobijaju raniju snagu, otoci oko zglobova nestaju. Vano je napomenuti da blato upija energiju bolesti, zato ga moramo menjati, odnosno ne srne se koristiti viestruko.

113

LOKALNE V O D E N E TERAPIJE Obloge. Primenjuju se od davnina. ovek je instinktivno pokuavao prekriti mesto koje ga boli hladnom ili toplom mo krom oblogom i bol se uvek brzo ublaavala. Menjajui proizvoljno temperaturu tkiva pomou obloga, znai da proizvoljno utiemo na koliinu krvi u krvnim sudo vima i samim tim na razmenu materija na tom mestu.To nam omoguava da utiemo na sutinu patogenog procesa. Hladne obloge, dejstvujui preko receptora za hladnou u koi poveavaju nervnu aktivnost, kako na tom tako i na dru gim mestima, i samim tim podstiu lekovite procese. Miii pod uticajem hladnoe poveavaju radnu sposob nost, a isto tako liladnoa smiruje upalne procese. Lokalna primena toplote, skoro u svim sluajevima je su protna dejstvu hladnoe. U poedtu toplotni nadraaji pobuu ju nervne zavretke koe i skupljaju krvne sudove, ali posle to ga se nervi i krvni sudovi oputaju i taj deo tela se puni krvlju. Na analogan nain dolazi i do oputanja miia i poveanja razmene materija u tkivima. Vtste obloga. Prema temperaturi obloge se dele na tople i hladne, a prema nainu dejstva na stimuliue (nadraujue) i rashlaujue. Dejstvo obloga ogleda se uglavnom u temperaturi i mestu dodira sa koom. U poetku ono zavisi od trenutne temperatu re obloge, posle od opte temperature tela i lokalne u bolesnom organu i odreuje se reakcijom koju izaziva obloga. Mora se uzeti u obzir i deo toplote koju obloga gubi zbog isparavanja i dodira sa telom. Hladne obloge mogu biti zatvorene i otvorene. Otvorena obloga (koja se esto menja) oduzima mnogo toplote i samim tim smanjuje upalni proces u tkivu. Zatvorena obloga, posle privremenog dejstva hladnoe, izaziva zastoj toplote, crvenilo koe, lokalno poveanje razmene materija i kao posledicu, sve pojave povezane sa tim.
114

Hladne obloge, koje nisu pokrivene nepropustljivom tka ninom, imaju nadraujue dejstvo zahvaljujui njihovom naizmeninom dejstvu na krvne sudove, koje poinje od hladnih nadraaja, koji prelaze u toplotu zbog izjednaavanja tempe rature vode sa koom. Ta toplota, prema meri suenja obloge, polako zrai, to jest obloga se hladi. Rezultat toga je da su krv ni sudovi ispod obloge raireni, idi je sauvan njihov tonus, cir kulacija krvi je poveana, a to znai da je poboljana lokalna razmena materija. Imajui u vidu da se obloga sa jedne strane zagreva, a sa dru ge sui, ona se mora prekriti. Prekrivka mora biti lako propustljiva za vodu koja isparava, u suprotnom obloga e se teko osuiti. Nadraujua obloga mora se promeniti im se osui, jer e njena efikasnost biti umanjena. Tople obloge se primenjuju radi zadravanja toplote na po vrini tela. Zato se one moraju menjati pre no to se ohlade ili se njihova toplota mora odravati termoforom (grejalicom). Kao materijal za obloge moe posluiti meko, isto i staro platno, presavijeno na 2-3 ili vie slojeva. Ona se kvasi u vodi odreene temperature, cedi i stavlja na obolelo mesto. Pre stavljanja obloge mora se voditi rauna o njenoj isto i, jer pri laganom suenju ispod dolazi do slabijeg ili jaeg znojenja i materije koje se nalaze u znoju zajedno s otpalim povrinskim slojem koe stvaraju pogodnu sredinu za razmno avanje mikroba. Namena obloga: e>*> hladne ublaavaju bol, sniavaju lokalnu temperaturu, sku pljaju krvne sudove i usporavaju cirkulaciju krvi u njima; tople izazivaju zastoj toplote i poveanje lokalne cirkulacije krvi, h> nadraujue u odreenom stepenu zadravaju toplotu, ali to lokalno poveanje temperature opada proporcionalno suenju obloge.
115

Kada se koriste obloge: $v hladne kod svakog lokalnog procesa koji proistie od za grevanja, zastoja i upale, to jest tamo gde postoji tempera tura, bol i krvarenje; Hl tople - primenjuju se za lokalno pojaanje procesa ishrane, to jest kod lokalne anemije, zastoja, kod bolova koji nisu upalnog karaktera - neuralgija, grevi; &v nadraujue (stimuliue) obloge postavljaju se na mesta gde treba dobiti priliv arterijske krvi i pojaati apsorpciju. Tehnika postavljanja obloga. Obloge za glavu prave se od mokre krpe ili pekira, savije nih nekoliko puta i postavljenih na elo ili teme oveka. Dejstvo hladne obloge svodi se na skidanje lokalne tempe rature, uticaj na krvotok i smanjenje bolova. Hi Obloge za grudi prave se od platnenog zavoja irine 15-30 centimetara i duine 2-2,5 metara. Postavlja se od sredine grudi preko levog ramena na lea, a otuda preko desnog ramena na sredinu grudi; umotava se popreko sve dok ne prekrije ceo trup od pazuha do donjih rebara. Preko njega se stavlja sloj flanelskog zavoja, tako da njegova povrina bude suva. Ovakva obloga se postavlja radi stimulisanja i poboljanja cirkulacije krvi u pluima. Hl Obloge za stomak prave se od platnenog zavoja duine 2-3 metra i irine 30-40 centimetara, jednu treinu zavoja na kvasiti u vodi temperature 10-15C, iscediti, staviti na sto mak i omotati oko njega onoliko puta koliko dozvoljava duina zavoja. Spolja je suva polovina zavoja, koja pokriva mokri deo i zavezuje se priivenim trakama (pantljikama).
116

Takva obloga primenjuje se samo u krevetu. Ona se mora dobro isuiti i zagrejati da bi mogla da stimulie. Na taj nain deluje se na organe za varenje pri hroninim proble mima, stimulie apetit i peristaltika creva, umiruje i ukrepljuje san. Kontraindikacije se javljaju pri polnoj uzbudenosti (polucije, erekcija i drugo).

117

V O D E N E I T E R A P I J E ELIENJA KOD RAZNIH OBOLJENJA

bog togu to terapije elienja pomau obnavljanje proce sa, koji su narueni bolestima, iroko se koriste za leenje raznih bolesti.

Bolest - to je, pre svega, gubitak sposobnosti ljudskog or ganizma da se navikne na promene sredine koja ga okruuje. Slabe funkcionalne mogunosti organa i sistema, naruava se termoregu 1 acija organizma. Savremeni uslovi ivota, kao u stakleniku, ne samo da su otupili reakciju organizma na dejstvo razliitih temperaturnih uslova, nego su je sasvim i unitili. Oko 80% ljudi veoma jako reaguju na promene vremena. Iezavanje ili slabljenje brzih reakcija organizma na loe vremenske uslove dovodi ne pripremljenog oveka u raskorak. Otpornost organizma je smanjena - eto prehlade, eto i bole sti. Shodno istraivanjima P. K. Anohina, svaki oveji organ ima 7 do 10-struku rezervu vrstine. Ali mi gubimo tu vr stinu zbog vlastite neaktivnosti, inertnosti, pogrenog naina ishrane, ponaanja i drugog. Da bi se vrstina obnovila i ojaala moramo promeniti sam odnos prema ivotu, prema svom orga nizmu -jaati ga i elici ti.

119

POLIVANJE H L A D N O M V O D O M KOD HRONINIH OBOLJENJA Svaka kronina bolest je skup patologija od kojih strada ju najslabiji organi. Zato je beskorisno leiti neki pojedinani organ, treba jaati ceo organizam. I ovde je polivanje hladnom vodom nezamenjivo. Njegova primena e jaati boleu pod lo kanu" strukturu. Pri polivanju proces prevoenja vode iz haotine (ortovod) u pravilnu (parovod) cirkulaciju propraen je istiskivanjem pa toloke energije, to se manifestuje u vidu najraznovrsnijih po goranja. Vano da se ovek ne uplai, ne prestane i, jo vie, u nekim sluajevima korisno je da se ee poliva (3-4 puta na dan),obavezno ee hoda bos po zemlji, a zimi po snegu (ma kar po 1-2 minute). Polivanje sa 1 - 2 kante vode treba izvriti na prethodno zagrejano telo. Posle odmah ui u toplu prostoriju i energinim pokretima, trljanjem, zagrejati se da bi se pojavila odgovarajua reakcija organizma. Pri postojanju hroninih bolesti obino uzimamo lekove. U poetku uzimajte lekove i koristite polivanje vodom. Posle toga obratite panju i vidite bez kojih lekova moete, a kod ko jih moete smanjiti dozu. Ako postepeno koristite ovaj nain elienja smanjie se i neophodnost korienja lekova. Organi zam e postepeno obnoviti celovitost svoje strukture i bie vam mnogo lake. Ukoliko oscate jezu i hladnou posle polivanja (to poka zuje da su vai zatitni mehanizmi i mehanizmi termoregulacije veoma loi) primenite toplu kupku. Kombinujte polivanje i tople kupke sve dok va organizam ne pone da brzo stvara unutranju toplotu. Slina polivanja preporuuju se samo u sluajevima kada je otpornost organizma oslabila.

BANJSKE TERAPIJE KOD RAZNIH OBOLJENJA Antonio Nunjez Ribero Sanez u svojoj knjizi o o istrai vanjima efekata parnih terapija pisao je: U medicinskoj nauci nema takvog leka koji bi se mogao uporediti snagom, lekovitou i efikasnou u jaanju i oivljavanju ovejeg tela.... Samo ta efikasna, tako prodorna vrela para, koja dodiruje telo golog oveka koji lei, koji udie isti taj topli vazduh koji hrani njego vo telo, oputa kou, omoguava slobodno obrazovanje ivot nih sokova, olakava disanje, omoguava slobodnu cirkulaciju krvi u kimi i drugim organima.... Bolesnik tada poinje da se znoji i svim svojim ulima osea prijatno oputanje koje neprimetno prelazi u slatki san koji traje oko pola sata, a ponekad i vie....Takva para omekava, a ne slabi kou.... Siri disajne orga ne, krvne sudove, obnavlja i dovodi navedene organe u stanje u kome su bili pre bolesti... Dejstvo banje (kupke) ogleda se u izvlaenju i najmanje vlage iz naeg tela pomou tople pare... Oni koji oseaju umor, koji imaju natekle i teke oi, oni koji imaju potekoe od silnih vojnih podviga ili od zemljoradnje ili od rada u rudnicima, solanama, fabrikama, najbolji lek za sebe e nai u banji"... Korisno elovanje banje (kupki) na oveji organizam ini je jednim od najboljih lekova. Umcreno korienje banje,govo rio je Avicena,pomae kod nervnih rastrojstava i nesanice. Pre poruivao je banju kod paralize, spazma celog tela i ak posle mamurluka. Savetovao je preznojavanje u banji radi spreava nja katara gornjih disajnih puteva.Toplota banje korisna je za ljude koji boluju od upale porebrice, kod slabosti organa za va renje i gubitka apetita. Suva banja donosi olakanje onima koji boluju od vodene bolesti i onima koji imaju probleme sa zglo bovima. Za bolesnike od utice esto kupanje u banji osnova je itavog leenja". Banja pomae i kod bolova u mokranoj beici, problema pri mokrenju i kod opteg gubitka snage. U daljem tekstu govoriemo o tome kako primenjivati banju, a zajedno sa njom i druge terapije, radi leenja raznih bolesti. Dole navedene bolesti najbolje se lee u banji (one su

120

121

po pravilu povezane sa vikom suvoe, hladnoe i sluzi u orga nizmu). Bolesti gornjih disajnih organa. Hronini bronhitis, prehla de nosa i grla ukazuju na to daje oveji organizam prepunjen materijama sluzne prirode, koje su ohladile organizam i priku pile se u njegovom gornjem delu. Zato je potrebno delovati su protnim sredstvima - suvoom i toplotom. Za to nam najvie odgovara suva parna banja. Za dopunsko dejstvo na resorpciju sluzi u nosnoj upljini i pluima odgovara zasienje suve pare parama biljaka - nane, pelena i drugih. Sama banjska terapija sastoji se od 2 - 5 ulazaka u banju (sa unu). Metlicom usmeravajte vazduh ka leima i grudima, kao i prema licu. Posle svakog izlaska iz banje (saune) radi hlaenja koristite tuiranje prohladnom vodom. Iz ishrane iskljuite namirnice koje stvaraju sluz i nemojte jesti posle 16 sati. Korisno je i veoma ubrzava leenje primena suvog gladovanja u trajanju 2 4 - 3 6 sati, jedanput ili dvaput ne deljno. Gladovati treba u toploj prostoriji. Banjska toplota i suzbijanje aktivnosti tetnih mikroorgani zama. U vreloj atmosferi banje ginu mnogi mikrobi koji iza zivaju bolesti. Mikrobi ginu zahvaljujui znatnom poveanju temperature tela i unutranjih organa. Radi pojaanja an ti bakterijskih svojstava banjskog vazdu ha on se obogauje parama pelena, breze, eukaliptusa i drugih biljaka. Imajui u vidu da toplota banje ini unutranju sredinu organizma kiselijom i da u njoj ne mogu postojati patogeni mikroorganizmi, ona deluje na mnoga teko dostupna arita infekcija. Banjati se u ovakvim sluajevima bolje je u banjama sa suvom parom, pravei po 2-5 ulazaka, u zavisnosti od subjek tivnog oseanja. Poveanju antibakterijskih svojstava doprinosi i upotreba urina i gladovanje. 122

Ozlede Trauma (povreda) predstavlja povredu tki va pri emu dolazi do izlivanja krvi i hiperemije. Kao rezultat hiperemije na tom mestu dolazi do odlaganja raznih materija koje se zgunjavaju, to kasnije moe izazvati upalu. Banjska terapija pomae da se zagreje povredeni deo tela, da se sprei hiperemija i uspostavi naruena cirkulacija. Obna vlja se dotok kiseonika i ishrana tkiva, a poviena temperatura podstie aktiviranje biolokih procesa obnavljanja. Toplota banje spreava upalne procese, gnojenje i drugo. Na taj nain banjska terapija podstie bre obnavljanje i iscelenje organizma. Toplota banje, posebno u kombinaciji sa masaom, zna ajno pomae kod raznih isaenja i uganua. Kada doe do isaenja (uganua) javlja se spazam miia koji dri zglob u jednom poloaju, kako ne bi dolo do pojave bola. Da bismo vratili zglob na svoje mesto mora se uloiti napor da se savlada spazam, koji na ovo reaguje jakim bolom. Toplota banje sma njuje spazam i ini vraanje manje bolnim. Neto slino se dogaa i kod povreda tetiva i miia. T o plota koja zagreva tetivu ili mii omoguava da im se povrati izgubljena elastinost i da se vrate u prvobitno stanje. Banjsko leenje u ovakvim sluajevima vri se svaki drugi dan, do potpunog ozdravljenja. Broj ulazaka u banju i trajanje zavise od linog oseanja. Srano-vaskularna oboljenja. Toplota banje utie na poja anje cirkulacijskih procesa u organizmu. Spreava pojavu hi peremije. To pomae srcu ako je oslabilo. Pored toga, dolazi do irenja velikog broja sitnih krvnih sudova, to omoguava da se trenira srano-vaskularni sistem. U odreenim sluajevima pra vilno vebanje u kombinaciji sa pravilnom ishranom (manje belanevina, ugljenih hidrata i masnoe u ishrani) pomae u spreavanju veoma rasprostranjenih i opasnih bolesti, kao to su infarkti i insulti (modani udari). Ukoliko vam se ve dogodila navedena neprijatnost pravil nom ishranom i kraim gladovanjima oistite krvotok, a zatim 123

primenite banjsku terapiju sa parom. U poetku se zadovoljite samo jednim ulaskom u banju (saunu). Provedite u banji (sa uni) najvie 2-3 minuta. Dalje sve radite u skladu sa linim oseanjem. Doktori preporuuju saunu kod razliitih poremeaja krvo toka: od lakih spazama krvnih sudova do razliitih anomalija u perifernom krvnom sistemu. Banja se koristi i za leenje hemoroida i varikoznog proirenja vena. Te bolesti su, pre svega, posledica neaktivnog naina ivota, poslova koji se obavljaju sedei i nepravilne ishrane. Oteava se oticanje venozne krvi, slabe zidovi vena to dovodi do varikoznog proirenja vena. S ciljem spreavanja navedenih bolesti potrebno je u kom binaciji sa banjom (saunom) izvriti i ienje jetre, promenu naina ishrane i ivota (uiniti ga aktivnijim). Kao rezultat br zo ete povratiti narueno zdravlje i obnoviti elastinost vena. Banja i hipertonija. Poveani pritisak krvi u krvnim sudo vima ukazuje na to da u telu postoji odreena estina" koja i dovodi do poveanja pritiska. Covek se ne moe opustiti ukoli ko je umno i emocionalno preoptereen, i ukoliko se uzbuuje. Sve to se odraava na tonuse krvnih sudova i dovodi do pove anja krvnog pritiska. Banjska terapija usled otvaranja kapilarnog krvotoka podstie oticanje krvi iz magistralnih sudova, dovodi do smanjenja pritiska, otklanja psihiku i emocionalnu napetost, to dovodi do prestanka ukoenosti organizma. Na taj nain, zahvaljujui znatnom irenju perifernih su dova, dolazi do smanjenja krvnog pritiska. U mnogobrojnim istraivanjima posveenim ovom pitanju, pritisak se smanjuje kako u toku banjske terapije, tako i sat posle njene primene. U Nemakloj uspeno koriste banjske terapije u leenju bolesti srca i krvnih sudova. Strogo dozirane banjske terapije znaajno popravljaju stanje obolelih od hipertonije. Ukoliko se posle banje (saune) pritisak ne normalizuje to ukazuje da imate veoma jaku psiholoku stegu. Da biste je se oslobodili morate primeniti metod ienja spoljanjih manife124

stacija ivota. Ukoliko i to ne pomogne znai da je u krvnim sudovima dolo do jakih promena (krvni sudovi su kako kau lekari postali kruti"). Da bi se krvnim sudovima povratila po trebna elastinost pomae dozirano gladovanje na urinu i pra vilna ishrana. Radi leenja hipertonije svaka seansa u banji traje 5 - 7 mi nuta (temperatura 57-70C, relativna vlanost 30-40%). Broj ulazaka u banju reguliite u skladu sa linim oseanjem, ah ne vie od 3-5 ulazaka. Ako bolesnik dobro podnosi banjsku toplotu (velika vei na se ne ali na taj problem) tada se terapija moe koristiti kao fizioterapeutska u leenju hipertonije. Zabranjeno je koristiti parnu banju osobama koje imaju akutno oboljenje srca i hronine srane mane. Ukoliko se kod hipertoniara posle banje pogorava stanje, to se dogaa veo ma retko, potrebna je krajnja opreznost i umerenost pri korienju parne banje. Za bolesne od hipertonije, posle parne banje kontraindikativno je korienje hladnih terapija (kupanje u bazenu sa hlad nom vodom). Za njih je pogodno tuiranje umereno toplom vodom ih hlaenje u udobnoj svlaionici posle banje. Banja i reumatizam. Reumatizam unitava zglobove, ote ava kretanje oveka. To ukazuje da organizam gubi elasti nost, u njemu preovladuje gravitaciona energija, koja i izaziva oseanje stegnutosti i ukoenosti. Osloboditi se toga moemo korienjem suprotnih sredstava - toplote i vlage, koji izaziva ju suprotno dejstvo - daju tenost, oputaju miie. Za leenje tog oboljenja najpogodnija je japanska banja. Ona se naziva fura". To je veliko drveno bure napunjeno to plom vodom temperature do 45C. Ispod bureta je pe. U bu retu se nalazi sedite (stolica) da bi se terapija primenjivala u poluleeem poloaju. Celo telo, osim grudi (oko srca) poto pljeno je u vodu. Na glavu se obino stavlja kapa nakvaena u hladnoj vodi. U buretu se greje priblino 4 do 5 minuta. Posle toga izai i obrisati se, zamotati se u ogrta i odmarati leei.
125

Znojenje zagrejanog tela se nastavlja. Poeljno je zamotati se u vuneno ebe, da bi se jo bolje preznojili. Za leenje reumatizma odgovaraju vlane i vrele banje (po sebno prema Zalmanovu). Banjati se treba u skladu sa linim oseanjem, uz korienje od vara trava za preznojavanje. Uoe no je da bolest nestaje posle obilnog prcznojavanja. Znoj se mora detaljno oprati. Pored banje i vrelih kupki potrebno je promeniti nain ishrane i oistiti organizam. Banja i iijas. Radikulitis (iijas), neuritis i lumbago ukazu ju na to da su se u organizmu pojavila arita zastoja (hiperemi je), u kojima je naruena normalna cirkulacija, a to znai upra vljanje i ishrana.Toplota banje uspeno e obnoviti izgubljeno. U toku banjske seanse obradujte bolesna mesta metlicom. Po nekad je dovoljna jedna banjska terapija da bi se potpuno obno vila neophodna cirkulacija krvi i ishrana tkiva. Koristiti parnu banju treba prema linom oseanju, inei 3 - 5 ulazaka 2 - 4 puta nedeljno. Posle izlaska iz parne banje izbriite kou na bolesnom mestu i utrljajte na to mesto masli novo ulje. Izbegavajte promaje. Po pravilu iijas nastaje od prodiranja patogene bioklimatske energije (kada vas produva hladni vlani vetar) u organi zam. Banja i kostobolja. Noga u klopci" - tako se u prevodu sa grkog zove ova bolest. Odlaganje soli u kostima, hrskavicama i tetivama ukazuje da su oslabili cirkulacijski i procesi luenja u organizmu. Banja, normalno,pomae da se uspostave cirkulacijski pro cesi i da se pobolja razmena materija. Ali njoj je potrebno pomoi ienjem jetre i promenom naina ishrane (ostaviti minimum belanevinaste hrane). Terapija znojenja u banji pomae rastvaranje taloga u zglo bovima, oksidaciju ncoksiisanog i izbacivanje onoga to se te ko izbacuje.

Kao dopunu banjskoj terapiji poeljno je svakodnevno pri menjivati vrele kupke za noge po 2 0 - 3 0 minuta, posle ega noge treba saprati prohladnom vodom. Poeljno je utrljavanje ulja sa 10-15-minutnom masaom.Te mere omoguavaju odr avanje visokih cirkulatornih procesa na bolnim mestima i iz bacivanje nataloenih soli iz organizma. Banja i astma. Astma predstavlja spazam bronhija, pojavu sluzi u bronhijama da bi se spreilo prekomerno izbacivanje ugljenine kiseline iz organizma. Toplota banje omoguava da se u organizmu stvara ugljen-dioksid, ire krvni sudovi i bronhije, smekava muskulatura organa za disanje, to se povoljno odraava - stanje astmatiara se znatno popravlja. Disanje po sluje slobodnije, odstranjuje se vlaga. Za leenje astme pogodnija je suva parna banja (sauna), koja bolje odstranjuje sluz i u kojoj se lake die. Da bi dejstvo banje bilo bolje izraeno, potrebno je poseivati je svaki drugi dan. Broj ulazaka i vreme trajanja treba odrediti u skladu sa linim oseanjem. Za uspenije leenje astme potrebno je primeniti metod ienja spoljanjih manifestacija ivota (u osnovi mnogih slu ajeva astme je psihika stega, koja izaziva uznemirenost, a uz nemirenost izaziva spazam), redovno gladovati po 7-15 dana u 3 - 6 meseci, primeniti samoregulacioni psihotrening, ovladati nainom disanja prema Butejku (detaljnije objanjeno u knjizi Leenje disanjem) i obratiti panju na ishranu. Sve to olakava ivot astmatiara. Banja i rak. Svaki tumor je mesto u organizmu gde nastaju povoljni uslovi za njegov razvoj. Ukoliko se uspostavi regulacijski uticaj organizma na to mesto, tumor e, ne dobivi povoljne uslove za svoj razvoj, sam od sebe nestati. Banjska terapija, koja pojaava cirkulacijske procese u organizmu, pogoduje tome. Toplota takoc poveava kiselost u organizmu koju ne pod nose elije raka. Mi smo utvrdili - pie Manfred fon Arenn - da oslobaanje fermenata u elijama i resorpcija mogu biti spontani ne samo kada je u eliji raka dolo do jake oksidacije,
127

126

ve i kada je njena temperatura nekoliko sati bila poveana pri blino do 40C. Za uspenu borbu protiv metastaza potrebno je da visoka temperatura bude u elom telu. Re je o hipertermiji celog organizma". Visoka temperatura aktivira posebne fermente kako unu tar organizma, tako i u samim elijama raka, koje resorpciono deluju na njih. Profesor Herbert Kraus je uoio da je visoka temperatura, koju lako prenose zdrave elije naeg organizma, pogibeljna za elije tumora. Mi smo posmatrali kako pri tempe raturi od 39C dolazi do oiglednog usporavanja razvoja elija tumora. Pri naknadnom zagrevanju organizma u toku jednog asa do 40C te elije su izumrle". Jaanje cirkulacije i apsorpcija kiseonika u krvi, a u tkivi ma njegovo vraanje, stvaraju takve uslove u organizmu koji efikasno utiu na unitenje raka. Poveanje temperature tela (do 40C), do kojeg dolazi u toku banjske terapije, povezuje se sa maksimalnim zasienjem tumora kiseonikom, glukozom, vitaminima i izaziva u bolesnim elijama otro poveanje raz mene materija. Kao rezultat sloene lanane reakcije dolazi do odumiranja, otkidanja elija raka. Banja i dijabetes. Toplota banje pojaava ivotni princip ui", koji je odgovoran za varenje hrane u organizmu. Zato banjska terapija uspeno deluje na bolesnike sa dijabetesom. Ona poboljava razmenu materija, olakava varenje i apsorbovanje hrane. Banju treba koristiti 3 - 4 puta nedeljno. Broj ulazaka je od 2 - 5 . Vreme boravka u banji odredite u skladu sa linim osea njem. Kao dopunu pri leenju dijabetesa treba koristiti pravilnu ishranu i eliminisati psihiku stegu, koja ometa pravilan rad pankreasa (guterae). Poeljno je oistiti jetru. eerni dijabetes najee napada lica sa suvinom telesnom teinom. To ukazuje da je kod njih smanjena razmena materija, kao i procesi cirkulacije, nagomilan viak neoksidisanih materija, mnogo inertne mase koja hladi organizam i
128

stvara sluz u organizmu. Banja, posebno sa suvom parom, je najpogodnija za leenje ove bolesti. Ona normalizuje navedene procese i otklanja posledice dijabetesa. Koa kod ljudi koji boluju od dijabetesa je bleda, suva, peruta se i javlja se neprijatan svrab. U tom sluaju pomae banj ska terapija. Njena toplota, pojaavajui krvotok i disanje kroz kou, pomae da se koa sauva. Poto banja poboljava rad bubrega, ona na taj nain titi od konih oboljenja koja prate dijabetes, kao to su furunkuloza i ekcem. Jedno upozorenje: oboleli od dijabetesa mogu koristiti banjske terapije samo u sluaju ako kod njih nije dolo do preteranog slabljenja i mravljenja. Banja i bubrene bolesti. Banjska terapija olakava aktiv nost bubrega, izdvajajui vodu kroz kou, a zajedno sa njom i tetne materije koje se obino izluuju sa mokraom. Zato se ona moe i mora koristiti kod bubrenih oboljenja. U mnogim svetskim klinikama upravo banju i koriste za normalizaciju balansa vode pri leenju bubrenih bolesnika. Tako, primenom banjskih terapija kod osoba koje boluju od nefritisa, dolazi do smanjenja koliine belanevina u mokrai. Saunorerapija ne samo da pomae u leenju bolesti bubrega, ne samo da popravlja balans vode, nego i sniava kivni pritisak kod lica kod kojih je on povean. Pri leenju bubrenih bolesti potrebno je koristiti banju sa suvom parom. Broj ulazaka u banju i vreme trajanja odredite u skladu sa linim oseanjem. Potrebno je da budete u banji (sau ni) najmanje dva puta nedeljno. Pravilna ishrana i nain ivota, kao i razne terapije ie nja, nee vam dozvoliti da doete u takvo stanje da vam otkazu bubrezi. Zato posvetite potrebno vreme profilaktikim merama. Gubici na njima bogato e se isplatiti. Banja i oporavak posle operacije ili preleanebolesti. Za to bri oporavak posle preleane bolesti ili operacije potrebno je
129

stimulisati procese razmene u organizmu i nadoknaditi gubi tak krvi. Primena pare u kombinaciji sa hladnom vodom je to izvanredno stimuliue sredstvo. Naravno, parnu banju moete koristiti kada je rana posle operacije zarasla. Idite najvie 2-3 puta u parnu banju i budite u njoj do po etka umerenog znojcnja. Posle toga istuirajte se prohladnom vodom u trajanju 2 0 - 3 0 sekundi. Zapamtite najvanije je vae lino oseanje. Koju banju (suvu ili vlanu) koristiti za najbri oporavakumnogome zavisi od vae individualne konstitucije. Ogromnoj veini odgovara ruska (vlana) banja. Naunici su ispitivali uti caj banje sa razliitim stepenom vlanosti na organizam, traili najoptimalniju varijantu za najblagotvornije dejstvo na kou, cirkulaciju krvi, disanje, osetljivost miia, razmenu belanevina i smanjenje teine. Kao rezultat istraivanja zakljuili su da ne treba koristiti preterano suvu paru u banji, za prijatnije ose anje i korisno dejstvo potrebno ju je vlaiti. Preterano suva" banja sa visokom temperaturom iritira disajne organe, unosi suvou i grubost" u organizam. Banja i bolesti krvnih sudova. Postoji izreka: ovek je star toliko koliko su stari njegovi krvni sudovi". U krvnim su dovima vremenom se stvaraju zadebljanja i peati (naslage), koji ometaju normalnu cirkulaciju krvi.Ta pojava naziva se aterosklerozom. Razloge za nastanak te veoma opasne bolesti treba traiti u nepravilnoj i preteranoj ishrani, to dovodi do naruavanja raz mene holesterola. Holesterol je pasivna hemijska materija. U njemu je na 27 jedinica ugljenika samo jedna jedinica kiseonika. Zbog toga holesterol slabo sagoreva, a pri nedovoljnoj razmeni taloi se na zidovima arterija. U banji, u vreloj atmosferi, pojaa vaju se procesi razmene materija, poveava se aktivnost fermen tacije, to izaziva sagorevanje teko topljivog holesterola. Ovde treba posebno ukazati na to da borba sa aterosklerozom traje celog ivota. ovek se mora pridravati pravilne ishrane, u kojoj je malo teko rastvorive masnoe, periodino 130

ali planski gladovati od 7-15 i vie dana, redovno poseivati parnu banju (jedanput nedeljno). Samo tada ete biti potpuno sigurni da su vai krvni sudovi isti. Ukoliko ste zapustili svoj organizam i ateroskleroza se ve razvila, menjajte nain ishrane, redovno 2 - 3 puta nedeljno poseujte banju (3-5 ulazaka po 4 - 8 minuta), gladujte jedanput u tri meseca na urinu, po 7-10 dana i brzo ete osetiti korist od toga. Banjska terapija kao fiziko optereenje. Banjska terapija utie na srce i razmenu materija, izaziva u organizmu prome ne analogne fizikom naprezanju. Zato banju moete koristiti pri pasivnom nainu ivota, dobijajui odgovarajuu povratnu reakciju od organizma. Boravak u banji odgovara, prema opte reenju i utkaju na organizam, tranju na 300 metara. Kao i za vreme bilo kojeg treninga ovde su vani intenzi tet i vreme. Sve radite u skladu sa linim oseanjem. Dva do tri puta nedeljno banjajte se (ovo se odnosi na zimski period). Dejstvo toplote na organizam reguliite visinom podizanja na banjske police i vremenom boravka u njoj. Na ovaj nain moe te trenirati svoj organizam. Banjska toplota i otklanjanje umora. U poslednje vreme na unici su razvili metode otklanjanja umora u banji. Koristei banju moete ne samo optereivati organizam, nego i otklanja ti umor. Biokemijskim istraivanjima utvreno je da banjska terapija znatno smanjuje nivo mlene kiseline u organizmu - glavnog faktora umora. Oputanje organizma omoguava da se smanji psihiki pri tisak i optereenje u toku radnog dana, nedelje. Upravo sa zno jem izlaze iz nas preostale informacije ivotnih nedaa i streso va. oveji organizam posle banje ponovo postaje ist list, na kojem emocije ponovo poinju pisati energetska izoblienja, koja oteavaju rad organizma. Parna banja je veoma znaajan informaciono-energetski faktor obnavljanja.

131

S tim ciljem potrebno je koristiti parnu banju minimalno jedanput nedeljno, a posle emocionalnih stresova i preivljava nja i ee. Moramo se posebno zaustaviti na tome kako bolest na puta organizam. Neki lekari tvrde da bolest, pre svega, ima informaciono-energetsku strukturu, koja ,,prodrevi"u organi zam poinje da prema sebi" menja (podeava) tkiva, to iza ziva patogeni proces (reumatizam, promene u zglobovima i drugo). Ta pojava je sporna, ali je nesporno da bolest izlazi" iz organizma pri obilnom znojenju. Drugim recima,procesi cir kulacije u organizmu podstaknuti banjskom toplotom, odnose patogenu energiju na periferiju tela, gde ona pokuava da se za dri, apsorbuje" se u znoj. Sto se ovek jae znoji iz organizma lake izlaze patogeni elementi. Ukoliko se ovek manje znoji teko da e bolest nestati. Za lake znojenje koriste se specijalni odvari i ajevi za preznojavanje. Kada se dobro preznojite treba oprati znoj, od moriti se i jo jedanput posetiti banju da biste se na isto"preznojili. Iskoristite tu osobenost pri leenju svojih bolesti. Sa znojem izlaze energetske komponente bolesti, ljaka (neistoa i veoma tetne materije koje su se obrazovale u orga nizmu, kao rezultat delovanja patogene energije bolesti na nor malne strukture i materije organizma. Proitaete u sledeoj prii koliko su one otrovne. Bilo je predvieno da se svaka seansa leenja realizuje iz dvajanjem sekreta znojnih i lojnih lezda, koji se taloi na zidu vakumske boice koja je bila povezana sa polietilenskom cevicom. Pored vode i soli u sastav sekreta ulaze i mokraa, ace ton, una kiselina i neki drugi toksini produkti. U odreenoj koncentraciji oni su veoma otrovni za oveka, ak i za metal. Kao dokaz za to moe posluiti sledea injenica. U poetku rada, priblino posle 14 meseci, vakumski aparat je poeo lo e da radi. Pri njegovom otvaranju odmah je otkriven razlog neispravnosti: unutranji delovi kompresora bili su prekriveni naslagama iz sadraja znoja, koje su u masnoj sredini izazvale koroziju gvozda, jer sadri' ugljenih ".
132

Spektralna analiza sadraja dobijenog iz znoja dala je sledee rezultate (izraene u % ) : kalcijum - 40; barijum - 30; kalijum - 10,3; cink - 8; magnezijum - 8; silicijum - 2 , 3 ; natrijum - 1 , 1 ; mangan - 0 , 2 1 ; arsen - 0,04; kalaj - 0,021; olovo - 0,008; bakar - 0,008; hrom - 0,008; nikl - 0,061. Neoekivano visok procenat barijuma u znojnom sekretu ukazuje na, prvo, znatnu toksikaciju organizma, drugo, nae nepoznavanje liste produ kata (toksinih i netoksinih) koji se odstranjuju pri razmeni materija. Banjska toplota kao metod spaljivanja rana. Specijalnim is traivanjima je utvreno da se na akupunkturne take moe delovati ne samo iglom i strujom, nego i drugim nadraiteljima. Toplota banje je jedan od tih nadraitelja. Obavezan uslov uspenog delovanja na akupunkturne ta ke je pojava dovoljno jakog bola o toplote i crvenilo koe. Zbog toga se mora koristiti medica i obraivati telo po odgova rajuim takama ili energetskim kanalima. Moete tui po povrini", koristei odgovarajue segmen te tela i zone Zaharina - Geda. Slina obrada posebno je po godna za leenje hroninih bolesti: gastritisa, enterokolitisa, dismenoreje, poliartritisa, iijasa (ishijasa), asteninih stanja i slino. Pri leenju upornih paraliza facijalnog ivca potrebno je u banji, pomou metlice, zagrevati uho sa bolesne strane. U tom sluaju pogodne su i lokalne parne terapije koje se moraju pri menjivati to ee. One pomau da se brzo potisne patogena energija sa tog mesta. Da bije odstranili koristite drvene dai ce od topole ili jasike. Parite se u banji i metlicom terajte vazduh na paralizovani deo tela (uho). Posle pojave znoja, sedite jo 5 - 8 minuta, prislo nivi drvenu daicu na bolesno mesto. Posle banje odmorite se, umij te i ponovite seansu, ali sada bez daice. Upotreba banje kodgojaznosti. Toplota banje pomae da se zatitite o gojaznosti, to nije nita drugo nego prepobudivanje ivotnog principa Sluz". Za to je dobra suva toplota
133

banje. to se tie doziranja banjske seanse ona u ovom sluaju moe biti dua (oko 10 minuta). Banjska terapija znaajno poveava energetske proce se u organizmu: poveava se upotreba kiseonika i izdvajanje ugljen-ioksida, kao i energetska razmena. I ne samo za vreme banjske terapije, nego i nakon 3 5 - 4 5 minuta posle banje. Pribli no se gubi oko 500 grama. Ubrzano mraviti nije poeljno, poto su gojazni ljudi e sto optereeni i drugim slabostima. Kod gojaznosti prvog i drugog stepena, dok se jo uvek nisu pojavili simptomi izraene bolesti srca i krvnih sudova, preporuuje se banja kao fizioterapeutska terapija. Postoje svi razlozi za tvrdnju da se kod suvine telesne teine intenzivna oksidacija masti produava i posle banje i da traje dosta dugo. Efekat banje pojaava se umotavanjem u vlanu tkaninu. Ta kvu svojevrsnu oblogu treba drati oko 2 sata. Postepeno sean sa za seansom i zbacuju se suvini kilogrami. Probleme normalizacije teine treba reavati kompleksno. Uporedo sa banjom, koja pojaava i ubrzava procese razmene u organizmu, treba upotrebljavati i namirnice koje omoguava ju odstranjivanje vode iz tela. To su po pravilu suvo voe, suve kale i drugo. Treba menjati nain ivota, uiniti ga aktivnijim, jedanput nedeljno primenjivati gladovanje, u trajanju 24-48 sa ti. Samo u tom sluaju problemi sa normalizacijom teine brzo e proi, bukvalno pred oima menjae vam se figura. Banjska masaa. Posle bilo koje tople, posebno banjske terapije, telo je meko i savitljivo. U vezi sa ovim dobro je raz gibavati ga razliitim pokretima masae. Koristei masau jo vie ete poveati efikasnost terapije, aktivirati tkiva, inei ih elastinijim i mladim. Obavezno se preporuuje za vreme posete banji vriti ma sae ili samomasae tela. Razmotrimo to pitanje. Masau je najbolje raditi pred poslednji ulazak u banju. Upotreba metlice na vreloj policije takoe svojevrsna masaa, koja priprema miie, tkiva i tetive vaeg organizma za fizika 134

naprezanja. Kako pravilno raditi masau u banji? Masane po krete treba initi du limfnih sudova, polako se kreui ka nji hovim vorovima. Glavni limfni vorovi rasporeeni su ispod pazuha i slabina. Limfne vorove ne treba dirati. Na primer, masaa ruku se radi od ake do lakta, zatim od lakta do ispod pazuha. Masirajui noge kreite se od stopala ka zglobovima kolena. Ispod kolena nita ne dirajte, tamo se nalazi limfni vor. Kreite se dalje do prepona. 1 ponovo budite paljivi: lim fni vorovi u preponama su veliine i oblika pasulja. Ne smete ih dirati. Grudi masirajte od sredine do ispod pazuha. Vrat masirajte od kose do kljune kosti. Evo nekoliko jednostavnih postupaka. Sedei na klupici razgibavajte prste na nogama. Oprezno ih savijajte i skupljajte. Zatim obuhvatite rukama stopalo i uradite sa njim iste pokre te. Obavezno izmasirajte golenino-stopalni zglob po elom obimu. Razgibavanje je koristan nain masae. Izvodi se ovako: mii obuhvatite i vrsto stegnite, kao da ga kotrljate izmeu prsta.To prekrasno osveava umorne miie i zglobove, kapilari se ire, cirkulacija krvi se pojaava i do deset puta, a sve to dovodi do poveane razmene materija. Posle razgibavanja gla dite nogu sa obe ruke. Da bi ruke lake klizile po telu moete koristiti sapun. Zavrivi masau golenice pristupite masai butina. Ispru ite nogu napred i gladite ih. Energiniji postupak - steite ih, jer to deluje ne samo na kou nego i na unutranja tkiva. Dolazi do oticanja venozne i dotoka arterijske lavi, bogate kiseonikom. Butinu steite prvo jednom, a posle sa obe ruke. Pokreti moraju biti jaki i energini, od kolena ka vrhu. Preite na razgibavanje, a zatim na udaranje, koje treba izvoditi naizmenino sa obe ruke. Leda treba masirati na sledei nain: stavite ruku na lea, trljajte lea spoljanjom stranom ake od dna pa uvis i obratno, od kista ka lopaticama i obratno. Grudi se takoe mogu lako izmasirati: trljajte od centra ka ramenima.

135

Da bi izmasirali stomak bolje je leci na leda, noge saviti u kolenima (tada se stomani miii oputaju i masaa e dati bolji efekat). Stomak gladite krunim pokretom ruke u pravcu kazaljke na satu. Radi pojaanja stavite jednu aku preko dru ge. Masirajui, postepeno smanjujte radijus dejstva pribliava jui se pupku. Vrat masirajte energinim pritiskanjem dlanom od zatilj ka ka ramenu. Zatim trljajte i na kraju razgibavajte pritiskajui prstima i pravei krune pokrete. Ceo proces masae traje 10-15 minuta. Preterano jako i dugotrajno masiranje u banji nije poeljno,poto je samo Sanja nje optereenje organizma. Kako se pravilno prati u banji. Kada zavrite sa banjanjcm i malo se ohladite pod tuem, primenite toplu kupku. Voda u ovom sluaju upija sve to je suvino, to je vrela para oistila" sa koe. Posle kupanja u kadi, istuirajte se dovoljno vrelom vodom. Sada moete pristupiti pranju. Za ovo je najbolje kori stiti krpu od lipove like. Pre upotrebe potrebno ju je raspariti u kljualoj vodi. Dovoljno nasapunjana krpa od lipove like ili etka pomoi e da oistite kou, skinete oroale estice i pri jatno e vas izmasirati. Sapunjajte se krunim pokretima u pravcu kazaljke na satu. Posebnu panju obratite na pranje stopala na nogama. Naspite u posudu toplu vodu sa sapunicom, moete dodati i malo sode. Stavite posudu na pod i dok se perete stanite u nju. Za tim istrljajte stopala plavcem (pemzom), da bi se skinuo oroali deo koe. Koa na stopalima postae elastina, bolje e pro voditi energiju. Odmah ete osetiti neobinu lakou u nogama. Posle banje kada se obriete malo namaite tabane maslinovim uljem i saekajte dok se ono ne upije. To e za dui period dati vaoj koi elastinost, a organizmu svcinu. Glava se pere na kraju. Nju je potrebno prati u sapunici, koja se sipa u posudu. Obine vrste sapuna sadre mnogo alkalnih soli, koje sue i nadrauje kou. Kosu je najbolje prati sam

ponom od jaja, u kojem se sadri sve stoje potrebno za pranje glave i istovremeno uva i ak pojaa prirodni sjaj kose. Za pranje kose voda mora biti meka. U tvrdoj vodi am pon se slabo rastvara, na kosi ostaju sivobeliasti tragovi. Ta loe se krenjake materije, kojih ima u izobilju u tvrdoj vodi. Dolazi do iritiranju koe, a kosa postaje lata. Najbolja voda za pranje kose je kinica ili snenica. Po potrebi vodu nije teko smekati. Za to je potrebno u posudu sa vodom dodati jednu kafenu kaiicu sode bikarbona ili niadora. Voda ne samo da e se smekati ve e poprimiti i svojstva ienja. Glavu ne treba prati n suvie toploj vodi. Jo su dreveni lenici govorili da vrela voda krade kosu sa glave". Kosu perite u toploj vodi, a na kraju isperite u prohladnoj. Ukoliko vam je kosa normalna ne treba je prati vie oil je danput nedeljno. U svim drugim sluajevima postupiti prema situaciji. Da bi kosa due trajala nemojte je suiti fenom. Od toplog vazduha ona gubi prirodni sjaj i postaje krta, beivotna. Da bi kosa zadrala prirodni sjaj briite je prirodnom svi lom. Svojstva svile sa tkanine prenose se na kosu. Posle banje obucite istu odeu. Specijalnim istraivanji ma je utvreno da odea, koja je spolja ista ali noena vie od nedelju dana, sadri do 5% (od opte teine) prljavtine, koja slui kao hrana patogenim bakterijama.

LOKALNE P A R N E TERAPIJE. Parna terapija za glavu. Namenjena je za ienje koe lica, glave, smekavanje i izbacivanje vrstih sadraja iz maksilarnih i eonih sinusa, ienje nosne duplje i pri prehladama. Dobro smekava sluz u pluima, pomae kod bolova u rameni ma i vrani. Trajanje terapije je 15-20 minuta. Ne preporuuju se vie od 2-3 terapije u toku jedne nedelje. One jako oputa ju organizam. Posle ove terapije preporuuje se tuiranje pro137

136

hladnom vodom, bez kvaenja glave, u trajanju 10-30 sekundi. Zatim je potrebno intenzivno se kretati radi zagrevanja tela i potpunog suenja. Ova terapija realizuje se na sledei nain: uzeti veliko vu neno ebe i dve stolice (jedna velika za sedenje, a druga nia za posudu). Kao izvor pare moete iskoristiti tek kuvani krompir, jednostavno vrelu vodu ili zagrevati i stavljati u vodu kamenje i drugo. Skinuvi se do pojasa stavite izvor pare na niu stolicu, se dite na viu stolicu i prekrijte se ebetom preko glave. Naginja njem glave prema izvoru pare reguliite zagrevanje glave. Preporuljivo je u vodu stavljati trave: alfiju, nanu,zovu,ilovlak - bokvicu (P/antago major), lipov cvet, koprivu, trinu od sena, ali je od svega najbolje sipati kaiku mlevene mirodije. Veoma dobra dopuna ovoj terapiji je ispiranje nosa sve zom mokraom. To e olakati izbacivanje raskvaene sluzi iz maksilarnih i eonih sinusa. Parna terapija za noge. Preporuuje se kod raznih obolje nja nogu: jako znojenje nogu, otoci, zastoj krvi (podlivi), hlad noa u nogama, ak i kada su noge prekomerno suve. Realizuje se ovako: u posudu sipati vrelu vodu, na vrh sta viti daicu za noge. esti na stolicu, staviti noge na daicu, noge dobro umotati vunenim ebetom. Primenjivati 1-2 puta nedeljno, a posle svakog parenja noge saprati prohladnom ili hladnom vodom. Posle terapije preporuljivo je u kou nogu utrljavati masli novo ulje. To se posebno odnosi na osobe koje imaju preterano suve i hladne noge. Parna terapija na nonoj posudi. Ako nemate nonu posu du moete iskoristiti kantu. Preko kante (posude) stavite dai cu za sedenje. Napunite jednu treinu posude vrelom vodom, sedite obnaeni na daicu i umotajte se u ebe do pojasa da para ne izlazi, a da slabine budu na vazduhu. Obnaen je samo donji deo tela. Takvo zagrevanje je veoma vano za rastvaranje 138

i izbacivanje patolokih taloga skupljenih u maloj karlici. Ta terapija je veoma dobra za ene, koje boluju od raznih vrsta zastoja, cisti, kao i kod oboljenja bubrega i mokrane beike, hemoroida itd. Obzirom da zagrevanje tog dela tela izaziva obilno znoje nje, nakon 15-20 minuta posle te terapije, kada se dobro preznojite, najbolje je lei u krevet i preznojavati se jo neko vre me. Tek posle toga moete primeniti kratko hladno dejstvo. Preporuuje se dodavati u vodu odvare trava: poljskog ra stavia [Equisetum arvense) - za regulisanje mokrenja; kod obo ljenja bubrega i kamenja u mokranim kanalima - odvar od ovsane slame; trinu od sena - kod zatvora. Briga o tabanima. Hteo ili ne ovek je stvorio za svoja sto pala olakanja, nene uslove. Napravio je glatke uloke i stvorio uslove za slabu pokretljivost svih zglobova na nogama. Sve to je dovelo do slabljenja krvotoka, pogoranih uslova za razmenu toplote, prevremenog taloenja tetnih materija na zidovima krvnih sudova i zglobovima stopala. Covek prvo osea hladno u u nogama i rukama zato to pri relativno maloj razmeni oni imaju najveu povrinu rasipanja toplote. Naunici su utvrdili da postoji direktna povratna veza iz meu stopala i sluzokoe gornjih disajnih puteva. Uporedo sa hlaenjem nogu smanjuje se i temperatura sluzokoe u nosnoj upljini. To dovodi do prehlade. Nije sluajan starinski nain za leenje prehlade dranje nogu u vreloj vodi. Treba znati da veliki uticaj na oveji organizam ispoljava i sama povrina po kojoj hodamo. Istraivai tog pitanja sma traju da ukoliko idete bosi po vrelom pesku, hladnom asfaltu, otrom kamenju i po iglicama etinara nadraujete nervni si stem, a hodanje po toplom pesku, mekoj travi, praini i tepisi ma u sobama smiruje ga. Povrina tabana povezana je sa svim osnovnim organima ovejeg tela. Preko tih delova na stopalu unutranji organi i razliite sredine organizma ostvaruju kontakt sa spoljanjom sredinom. Bez toga oni slabo funkcioniu. 139

Smanjenje temperature stopala najee se odraava na funkciju bubrega. Razlog tome mogu biti tri okolnosti: prvo, obimnost projekcionih zona sistema za izluivanje na tabani ma; drugo, poseban raspored tih zona po obodu krova"svoda, koji smanjuje na minimum uticaj spoljanjih naraitelja; tre e, veliko punjenje krvlju samih bubrega, koji upijaju u sebe etvrtinu krvi koja cirkulie u organizmu. Sve to u sluaju hla enja stopala stvara neprijatne uslove, koji utiu na stvaranje hiperemijskih promena u bubrezima. Ogled pokazuje da se lju di sa bolesnim bubrezima ale na neprekidnu hladnou nogu i ruku. Ogroman znaaj ima veza stopala sa zemljom i raspored elektromagnetne energije u organizmu. Neprekidna izolovanost stopala dovodi do toga da organizam ne dobij a negativno naelektrisane estice. Zato broj pozitivno naelektrisanih esti ca raste to dovodi do neravnomernosti elektromagnetnog po lja i promena kiselo-alkalne ravnotee u organizmu. Deficit slobodnih elektrona koji se javlja kod svih ljudi, koji ne hodaju bosi, dovodi do poremeaja u formiranju nervnih impulsa, do slabosti, umora, a zatim i bolesti. Neki naunici smatraju da deficit slobodnih elektrona, ko je moemo dobiti samo pri kontaktu sa zemljom, izaziva naru avanje regulacije svih ivotnih procesa. Evo jednog od razloga svih naih bolesti (upravo svih!). Pronalaskom obue ljudi su se izolovali od zemlje, poveavajui na taj nain verovatnou obolevanja. Korist od polivanja vodom i hodanja bosih nogu sastoji se u tome to se normalizuje opti naboj organizma i eliminie deficit slobodnih elektrona u njemu. Lekari su jo davno obratili panju na vanost jaanja sto pala, njihovog elienja i predloili razliite metode. Naveemo godinji plan mera za lokalno jaanje nogu, koji su izradili voronjeski specijalisti V. V. Krilov, Z. E. Krilov i V. E. Aparin. Poinju od aprila hodati po kui bosi. Svakodnevno trajanje ta kvog hodanja, krajem maja, mora iznositi 2 sata. Krajem maja treba poeti hodati bos ili trati po travi i zemlji, poveavajui trajanje svakodnevne terapije u letnjem periodu do jednog sa140

ta. U jesen treba produiti hodati bosim po zemlji, a paralelno s tim kombinovati i hlano-vrele kupke za noge. Zimi - hoda nje po snegu sa postepenim poveanjem trajanja od jednog do deset minuta. O tome, kakve izvanredne rezultate i izdrljivost moete postii elienjem nogu, govore i istraivanja u toku jedne od poslednjih ameriko-novozelandskih ekspedicija na Himalaje. Deo uesnika je izveo viekilometarski mar po planinskim ka menitim stazama, u zoni venog snega, bos, pri temperaturi od minus 20C. Sta da rade ljudi kojima je stalno hladno po nogama. Jedan od razloga za hladnou nogu moe biti gubitak kontakta izme u stopala i podloge, ako su noge preterano utopljene. Poto pri obinom kretanju u toku dana ne dolazi do prirodnog opte reenja nogu, ne dolazi ni do odgovarajueg nervnog nadraivanja, koje pojaava cirkulaciju krvi u tabanima a samim tim i njihovo zagrevanje. U takvom sluaju pomoi e vam masaa tabana i stopala nogu. Posle masae oni e se zagrejati. Masaa se sastoji u to me to samostalno trljate i razgibavate tabane i stopala. Pored navedenog, moete probati i drugi metod delovanja na stopala. Uzmite sandue irine 50-60 centimetara, duine 80-100 cen timetara i visine 15 centimetara. Sipajte u njega ispranu smesu grubog peska i razliitog po veliini kamenja (reni ljunak). Mora biti nekoliko veih kamenova sa otrim ivicama. Kame nje i pesak moraju biti isprani i suvi. U toplom delu stana, kupa tilu ili neposredno do kreveta stavite taj sandui i to je mogu e ee pritiskajte bosim nogama po tom pesku i kamenju. Brzo ete uvideti koliko je korisno dejstvo kamenja na va e telo. Noge e postati tople i lake. Krupno kamenje sa otrim ivicama potrebno vam je radi dejstva na otvrdnule delove nogu (oroalu kou). Starijim ljudima preporuuje se,pored sanduia,da posta ve stolicu ili sto. Na njih se mogu oslanjati radi lakeg odra vanja ravnotee. Pomou njih brzo se eliminie pritisak, kada u odreenom trenutku u nogama osetiti neto jai bol. Ova
141

terapija veoma je korisna i za decu, za njihovo zdravlje, obuku i pravilan rast. U letnjem periodu korisno je i hodanje bosim po peanoj obali reke ili mora. Voda ne srne biti iznad glenjeva.Takve et nje jaaju stopala, normalizuju cirkulaciju krvi u njima i elie ih. Nita manje nije vano ni tranje po vodi. Ono pojaava pritisak na stopala, pojaava u njima cirkulaciju krvi, a samim tim i toplom. Veoma jako elektrino punjenje organizma daje etnja po jutarnjoj rosi. Kada je hladno vreme terapiju hodanja bosim po vodi mo ete realizovati i u kui. Sipajte u kadu toplu vodu (32C) do visine glenjeva. Stojei, polako hodati po vodi. Zatim postepe no poveavajte temperaturu vode do 38-39C. Trajanje terapi je je 10-15 minuta. Sledei puta donekle izmenite tu terapiju. Ponite sa toplom vodom i postepeno je hladite.Temperaturu vode reguliite tako da vam bude prijatno i da noge pri zavret ku terapije budu tople (posle hladne terapije moete ih samo skvasiti u toplu vodu ili uraditi energinu masau). Na stopala moete primeniti i druge lekovite metode. Naj efikasnije i najee koriene metode su: obloge, zamotavanje stopala i listova, arape sa siretom, kupke za noge, kupke sa naizmenino toplom i hladnom vodom, kupke za noge sa et kama, polivanje vodom, suve etke, stavljanje na noge lekovitih trava, hodanje bosim, leenje rosom, gimnastika za noge, razli ite vrste masaa i drugo. Obloge. Obloge na stopala i listove nogu su jednostavne i efikasne. Potreban je sledei materijal: flanelska i vunena tkani na, kanta i hladna voda. Priprema: uzeti vunenu tkaninu i dve pelene od flanela. Lei na krevet i staviti otkrivene noge na vunenu tkaninu. Flanclsku pelenu nakvasiti u hladnoj vodi, ocediti je tako da sa nje ne kapa voda, ali da ostane dovoljno vlana. Na vunenu tkani nu staviti pelenu i na nju nogu. Za odrasle rairiti celu pelenu, a za decu saviti je nekoliko puta. Omotati mokrom pelenom
142

stopalo i list noge, a preko toga omotati vunenu tkaninu. Isto uraditi i sa drugom nogom. Ovaj metod se koristi za skidanje temperature stopala tokom leta. Moe se koristiti i za skidanje visoke temperature celog tela. im se obloga pone zagrevati mora se zameniti. Ukoliko je temperatura suvie visoka - dovoljno je 5 minuta. U drugim sluajevima oblogu menjati posle 10,15 i 30 minuta. Kako menjati oblogu? Posudu sa hladnom vodom prineti do kreveta. Skinuti ebe sa nogu, kao i oblogu. Mokru pelenu staviti u hladnu vodu, iscediti je, lagano rairiti i ponovo zamo tati nogu. Vunenu tkaninu spolja vratiti na svoje mesto. Isto uraditi i sa drugom nogom. Zamenu obloga vriti po mogu nosti brzo. Ukoliko su kod oveka sa visokom temperaturom noge hladne ili se smrzava, obloge staviti na listove, na stopala ne sta vljati mokru pelenu, zamotati ih suvom vunenom tkaninom. Takva obloga ima zagrevajue dejstvo, izaziva znojenje, ukoliko se tkanina nakvasi u hladnoj vodi i jako iscedi. Vlanu tkaninu kako je navedeno, po mogunosti bez savijanja, omo tati oko stopala i lista i ostaviti je pola sata do dva sata. Ako je ovek zaspao moe se drati i due. Ako vam je hladno ili ako vam je obloga preterano hladna, posle prve mokre pelene stavite topao termofor i sve to zamo tajte vunenom tkaninom. Toplo se umotajte. Oblogu drite od 10 do 45 minuta, dok se ne preznojite. U zavisnosti od linog oseanja i stanja krvotoka oblogu moete drati jo 10-15 minuta. Tu je samo jedan kriterijum, pojava znoja. Posle toga se istuirajte i izbriite. Ovakve obloge stavljajte maksimalno dvaput u toku dana, minimalni vremenski razmak izmeu njih je 4 sata, radi izbega vanja preteranog pritiska na sistem krvotoka. Kupke. Ne treba potcenjivati delovanje kupki za noge. Uzmite dovoljno veliku posudu ili kantu kako bi udobno stavili obe noge, voda mora biti do listova. Ponite sa toplom vodom,
143

postepeno dodajite hladnu. Pri tom telo mora biti dobro umo tano, ne srne biti hladno. Ove kupke skidaju temperaturu. Zagrevajue dejstvo imaju suprotne kupke. Ponite sa to plom vodom, dodajui sve topliju, dok moete da izdrite.Tra janje terapije je 10-15 minuta. Ova kupka je veoma dobra kad ovek ne moe da zaspi zato to su mu noge hladne. Cirkulaciju krvi pojaava naizmenina kupka. Pripremite dve posude - sa toplom i hladnom vodom. Ponite sa toplom, 2 do 3 minuta, zatim stavite noge u hladnu vodu na 10-15 se kundi. Ponovite to 3-5 puta, zavrite sa hladnom vodom. Izbri ite noge (nije obavezno), obucite pamune ili vunene arape, leite u krevet i preznojte se. Protone kupke. Ova kupka primenjuje se na sledei na in: jaki mlaz iz tuu usmeriti na noge. Jaki nadraaji od hlad ne vode (8-12C) i energino udaranje njene struje izazivaju veoma jak zagrevajui efekat, koji se pojaava trljanjem noge 0 nogu i trljanjem nogu rukama. Trajanje terapije je od neko liko sekundi do 2 - 3 minuta, u zavisnosti od brzine javljanja reakcije, koju ete poznati po boji koe nogu - im koa jako pocrveni terapija je zavrena. Ova terapija se koristi samo kada koa nogu moe reagova ti na niske temperature. Ako zagrevanje stopala ne nastupi za 2-3 minuta, to znai da ova terapija trenutno nije za vas. Brzo izvadite noge iz vode, izbriite ih i stavite termofor. Kao indikacije kod ovih terapija mogu se pojaviti znojenje 1 hladnoa nogu. Kontraindikacije se javljaju kod jakih prehlada, groznia vog stanja, trudnoe i kod veoma nervoznih ljudi. I na kraju dajemo test za odreivanje otpornosti vuih no gu na hladnou. Neki lekari odreuju izdrljivost i snagu volje oveka pre ma sposobnosti stopala da podnose hladnou. S tim ciljem od lica koje ispituju trae da stanu bosi na led, da vide koliko dugo mogu da podnose hladnou. U Sjedinjenim Amerikim Dravama (SAD) na analogan nain postupali su pri izboru 144

kosmonauta za program Merkur". Za proven snage volje i izdrljivosti, kandidatima za kosmonaute je predlagano da u to ku 7 minuta dre obe noge u vodi sa ledom. Vi takode moete proveriti vlastitu snagu volje, idi posle te terapije dobro zagrejte noge u toploj vodi.

145

K A K O ELIITI D E C U

re no to ponemo govoriti o elienju dece obratiemo pa nju na princip funkcionalne prekomernosti, koji je zasno van na tome da su svi organi i sistemi u organizmu, ak i elije, viestruko otporni, to obezbeduje siguran opstanak oveka pri optereenjima i nepogodnim uslovima. Te rezerve otpornosti 7 do 10 puta nadmauju nivo koji je neophodan za normalne ivotne aktivnosti. Princip funkcionalne prekomernosti organizma moe se poveati redovnim uvebavanjem, to jo vie poveava otpor nost pojedinih sistema u organizmu. Razumno elienje omo guava postepenu pripremu organizma za podnoenje veoma ozbiljne hladnoe i uspenu borbu sa njom. Dovoljo je napo menuti maratonsko plivanje zimi u ledenoj vodi. Pripremljeni ljudi plivali su goli u takvoj vodi due od jednog sata i nisu se prehladili. Uporedo sa prirodnom sposobnou organizma da uveba vanjem jaa funkcije u njemu postoji i obratni mehanizam, ko ji se naziva ograniiti nepotrebne funkcije ". Na organizam suprotstavlja se tetnim uticajima onoliko koliko oni na njega deluju. Na primer, ovek je pomou specijalnih vebi za snagu dobio odgovarajuu miinu masu i prestao vebati. Poto mi ii ne dobijaju uobiajeni snani stimulans, oni veoma brzo gube svoju masu i vraaju se u prvobitno stanje. To su najbolje potvrdili prvi dui letovi u kosmos. Besprekorno pripremljeni, jaki,uvebani kosmonauti u due vremena nalazili su se u besteinskom stanju. Vrativi se na Zemlju nisu mogli ak ni na noge stati. Morali su da ue da hodaju - kao u prvoj godini ivota, zato to nije bilo potrebno samo povratiti raniju snagu svim miiima, nego i uspostaviti rad vestibular147

nog aparatu. Organ ravnotee u kosmosu nije bio potreban, jer su se tokom leta izgubile funkcije gore" i dole". Isti rezultati su dobijeni i u ogledu sa morevima. Tokom 45 dana neprekidno su ih drali u prijatnim temperaturnim uslovima: temperatura u sobi je odravana na 27-28C, a tem peratura vode u kojoj su se kupali na 34C. 1 svo njihovo e lienje je nestalo - mogli su se prehladiti nalazei se pored otvorenog prozoria. Organizam novoroenog deteta je takav materijal na koji se moe delovati na dva navedena naina: razvijati princip funk cionalne suvinosti na dejstvo hladnoe ih raditi sve tako da on atrofira, iezne zbog nepotrebnosti. Obino veina roditelja deluje prema drugoj varijanti. Novoroene stavljaju u sterilne uslove, u sobu sa stalno visokom temperaturom, u tesne okove pelena. I nita nije udno to se njegov organizam prilagodava takvim uslovima. Nema nikakvog kolebanja temperature, a to znai da nikakvi prirodni mehanizmu termoregulacije ni jedan put nisu ukljueni u rad. Tako se radi nedeljama, mesecima i oni postepeno odumiru kao suvini. Ve posle mesec dana dete e biti nezatieno i pred najmanjim vetrom. Zato se i dogaa da deca starosti do godinu dana boluju 5 puta ee od odra slih. Skoro 90% bolesti odnosi se na prehlade. E. A. Pokrovski u knjizi Fiziko vaspitanje kod raznih na roda (1884 g.) opisuje kako razni narodi u svetu razvijaju me tode prilagoavanja kod novoroene dece. Kod Finaca i Rusa, na primer, deca su se raala i ivela celu neelju u banji, gde je temperatura mogla biti i plus 50C. Smatrali su da u takvoj toploti,gde sva tkiva tela postaju meka i oputena, poroaj naj lake prolazi. Tunguskinje su se poraale u toku seobe - pod otvorenim nebom i pri hladnoama od minus 40C. Oni su smatrali roenje deteta prostim fiziolokim aktom, za koji se nisu ranije pripremali i veoma esto niko nije pomagao majci pri poroaju. Novoroeno dete je sposobno da izdri i vruinu i svirepti hladnou. Neki narodi su imali obiaj da okupaju dete u ledenoj vo di, drugi su ih brisali snegom ili posipali solju. Novoroene je izdralo sve. Sposobnost prilagoavanja tek roenog oveka je 148

ogromna. Uzmimo samo temperaturne uslove: u banji je tem peratura za 20 stepeni via nego u majinom telu, zimi je nia. Obino, dnevna kolebanja temperature se kreu u granicama od 5-10, a rede i 2 0 - 3 0 stepeni. Znai da ih organizam novo roeneta nadmauje sa rezervom za 2-3 puta. Eto zbog ega su neki drevni narodi novoroene brisali snenom ili krstili ledenom vodom. Na ovaj nain su se aktivirali svi mehanizmi termoregulacije. Naunici su utvrdili da funkcionisanje sistema termore gulacije i zatitne funkcije organizma, ukljuujui i imunitet, zavise od stanja jednog od najvanijih hormonalnih organa - nadbubrene lezde. Takoe je utvreno da se njen razvoj ostvaruje pod uticajem hladnih terapija. Zato kratko, ali jako dejstvo hladnoe - prema principu stresa, aktivira nadbubre nu lezdu i stvara u organizmu neophodne promene u siste mu prilagoavanja. Kasnija delovanja samo jaaju zaputenu termoregulacionu funkciju organizma. Prve terapije elienja mogu se izvoditi sa tek roenim detetom. Terapije moraju biti kratke. To je sasvim dovoljno za aktiviranje nadbubrene lezde to predstavlja, pri redovnoj primeni hladnih terapija, ne samo profilaksu protiv prehlada, nego doprinosi i dobrom fizikom i umnom razvoju. elienje novoroenadi i dece koja sisaju utie na opti razvoj. Ukoliko se sprovodi redovno omoguava da se deca razviju u pametne i zdrave ljude. Kako eliiti malu decu. Ponite sa polivanjem. Malu decu moete u prva tri dana posle roenja polivati hladnom vodom, deca se brzo priviknu na to. To im se veoma dopada. Potrebno je uvek imati na umu nekoliko uslova. Za dete (do 10-12 go dina) majka je tesno vezana. Pre no to ponete polivati dete, majka sama mora da koristi ovu terapiju da se ne bi plaila. Dete moete polivati i u kupatilu i na ulici, moete ga oprezno okupati i u ledenoj vodi (probijajui led). Decu, koja jo ne ho daju, moete na nekoliko sekundi staviti u sneg. Najbolje je ako se majka i dete polivaju istovremeno (iz jedne posude). Dete treba uzeti na ruke, staviti na grudi i posle
149

toga polivati se. Posudu sa vodom ne moete podii jer su vam zauzete ruke. Polivati vas moe neko drugi ili koristite malo vedro, polivajui istovremeno i sebe i dete. Nije vano ako de te ne bude svuda nakvaeno. Polivati se mora brzo. Kasnije moete polivati samo dete, ali je bolje poinjati zajedno. Posle izvesnog vremena deca e se sama polivati. Decu treba polivati dva puta dnevno: ujutru i uvee. Ako je dete bilo bolesno ili se razbolelo, treba ga ee polivati, na svaka 2 - 3 sata. Kod visokih temperatura efekat polivanja se brzo javlja. Posebnu panju treba obratiti na to da ne bude promaje i da se dete ne prehladi. Bolesnu decu je najbolje otimah izbrisa ti i obui ili staviti u krevet i pokriti toplim ebetom. Decu treba polivati pre jela ili 1,5-2 asa posle jela. Ne treba ih polivati neposredno pred spavanje. To ih uzbuuje i rasanjuje. Entuzijast i pobornik sistema P. K. Ivanova, N. M. Bikova pomou hladnih oblivanja i razumnog gladovanja uspeno leci decu od najraznovrsnijih bolesti. Malu decu moete, odmah posle roenja, uiti da plivaju. Poto deca sa roenjem ne gube sposobnost odravanja na vo di, ta osobina se moe iskoristiti da se deca jo dok sisaju naue plivati. Evo kako se to ostvaruje u praksi. Za obuku ece u plivanju postoji kompleks veoma prostih vebi. Ciklus vebi se sastoji iz tri dela: gimnastika, masa/a i neposredno voda. U trajanju 6 minuta (u uzrastu do 6 meseci) - gimnastike vebe. Zatim se vreme poveava na 10-15 mi nuta i koristi se za masau. I tek posle toga voda. Na poetku obuke temperatura vode u kadi mora biti 36C,a na kraju obu ke 35C. U svaku vebu ukljuuje se takozvana hladna mrlja: u ka du se puta mlaz hladne vode, a telo maliana se nalazi u njego vom epicentru. To se radi na kraju svake vebe. Tako moete elici ti svoju decu. Vratimo se na poetak vebi. Stavite dete u vodu. Postoji nekoliko vebi. Prva - Jun" (ili voenje du kade). Deca veo150

ma dobro podnose tu vebu, koja se moe izvoditi grudno, a i na leima. Veliki prsti ruku su na ramenima, a ostali prsti na lopaticama eteta (ako ono lei na leima), lako pridravate glavu. Dete vodite du kade. Pokreti moraju biti mirni, bez tr zaja i otrih okreta. Inae moete uplaiti malog plivaa. 1 tako 56 puta po krugu osmice". Polukrug . Leva ruka je polusavijena na potiljku, a desna na grudima, veliki prst je pod podbradkom. I ponovo 5 - 6 puta po krugu osmice". U pauzi - odmor, aktivni odmor - hodanje po vodi. Dete lako pomera noge u vodi. Ovde je potrebna podrka: leva ruka je na potiljku, desna pod podbradkom. Glavica u nivou vode (samo malo iznad). Lagano ga vodite da se dete ne zagrcne. 1 tako dva puta ga provedite po kadi. Uzgred, hodanje po vodi je ujedno i dobra veba. Jo jedna veba - jednoruna podrka. Levom rukom hva tate glavu polukruno,glavicu okrenite ka sebi i provedite mali ana nogama ka ivici (boku) kade. Tu e se on odgurnuti noga ma. Iskusni plivai" se odgurnu i po 10-12 puta. Sada poinje plivanje. Jednom rukom odrasli pridrava maliana (on lei na leima) za potiljak, a drugom zajedno sa detetom pravi plivake pokrete. Posle nekoliko vebi dete e samo poeti plivati. I na kraju slobodna podrka. Dete lei na leima. Leva ruka odraslog je na potiljku, desna na pobratku (ne cela ruka, samo 1-2 prsta). Dete lei praktino bez tue pomoi. Jedni bre ue, drugi sporije, ali je pravilo da svi naue. Nekima po mae specijalna kapica. Na obinu deju kapicu privrste se dve kapronske (vetako vlakno) trake za koje su privrene kockice od plastine mase. Neto slino kapici vaterpoliste. Pre poruuje se upotreba kapice u prvih 4 - 5 meseci. Za vebanje slobodnog odravanja na vodi ovakve kapice su nezamenjive. Vi ete moda upitati od kog uzrasta treba uiti decu da plivaju? Od bilo kojeg. Optimalni uzrast je od tri nedelje do jed nog meseca. Kod takve ece lake se uva uroena sposobnost odravanja na voi. Oni su veoma zahvalni i dobri za obuku. 151

to se tie ronjenju, ono se u prvom i drugom mesecu ne preoporuuje. Polivajte glavicu deteta, uei ga da zadrava di sanje. Tek u petom ili estom mesecu uite ga da roni. To se moe izvesti u formi igre: dete e poi za igrakom i zaroniti za njom na dno. Sline vebe plivanja pogodne su za brz razvoj i jaanje zdravlja deteta. Nastavljamo priu o jaanju dece na primeru porodice Nikitinih. Hladnoa - doktor Mi smo tada ivcli u tek izgraenoj zajednikoj kuici, koja nije imala grejunje. Temperatura u sobama varirala je od plus 10-12C (ujutru, dok pe jo nije bila zaloena) do plus 25"C (uvee).Tada sam se veoma brinula, jer sam mislila da je to za dete tetno i matala o toplom stanu. I tu se pokazalo da u nesrei ima i sree. Ubrzo smo primetih kada je ujutru hlad no, dok ne zaloimo pe, detetu je mnogo bolje - crvene mrlje na koi su bledile, svrab je nestajao. Dete je bilo veselo, energi no, mnogo i rado se kretalo i samo igralo. Ali im bi ga obukli toplije ili jae zaloili pe njemu je bilo gore: muio gaje svrab, bio je plaljiv, trom, kapriciozan, praktino nije sa ruku silazio traei panju i razonodu. I jedne zimske veeri, pokuavajui nekako da smirim svrab kod sinia koji je plakao, izala sam s njim na minut na ulicu i stala pod strehu iznad vrata. Sama sam za taj minut osetila jaku hladnou a on, samo u benkici, brzo se umirio, ak razveselio. Od tada je i poelo nae sluajno elienje. im bi on poeo ekati svoje krastice izlazili smo na zastakljenu terasu, a jednog sunanog februarskog dana osmelili smo se i izali na ulicu. Sunce je grejalo kao u prolee, sneg je svetlucao, sijalo je plavo nebo. Sini mi je od uzbuenja skakao na rukama i mi smo se razveselili gledajui ga. I palo mi je na um neto strano, nahladie se, razbolee se. Kroz pola minuta vratili smo se u kuu, a sinje pruio rukice ka vratima, kao daje hteo jo. Ipak smo odluili da do sutra ne izlazimo. Sledeeg dana smo izlazili dva puta, priblino po pola minuta.
152

Posle sedam dana od nae brige nije ostalo nita, sin se oseao prekrasno. Tada je imao samo osam meseci. Sa godinu i po sin je ve sam trao po snegu i vukao i nas za sobom. Ohrabrili smo se i mi. Poeli smo sve ee koristiti tu snenu terapiju: protrimo po snegu, uemo u smetove do kolena, posle toga izbriemo noge, stopala nam gore, a u miiima ose aj kao posle dobre masae. Najvanije je to smo se uverili da to nije strano i da je to korisno. I sve bi bilo dobro da nije bi lo uasnih predvianja (proroanstava), kojim su nas zasipali: Upala plua je sigurna!", Hronini bronhitis i prehlada bie neizostavni", Reumatizam neete izbei!",Ako detetu nahladite ui ogluvie!". Sva ta proroanstva nisu se ostvarila. Zato smo sa drugim sinom bili hrabriji - od samog poetka ga nismo utopljavali, dozvoljavali mu da bude goliav i u kui i na ulici, dozvoljavali da samo u gaicama puzi po podu, da ide po zemlji u dvoritu. A kada su deca postala starija, ak nas je i udilo kako rado i dugo borave na snegu, bez jakni, kapa i rukavica, kopajui ka nale i pravei kule. Pri tome im ni mokre noge nisu smetale. Igrajui se oni su zaboravljali da treba promeniti obuu. I sve se odvijalo bez neprijatnih posledica. Upitaete se da li smo se uopte brinuli za decu? Jesmo, normalno, posebno u poetku, kada nismo mnogo znali. Nas je tada dralo intuitivno uverenje da, ako je detetu hladnoa prijatna, tu ne moe biti nita opasno i tetno.Tada nismo zna li kako moe biti otporan organizam ak i najmlaih, nismo znali da ga slabim ne ini priroda, nego oslovi ivota u kojima se on nalazi. Kako smo se mi eliili? Proitali smo masu knjiga o elienju dece i nita dobro tamo nismo nali. Svi metodi su toliko oprezni ili naporni pa ih zbog toga niko i ne koristi. Evo ta se dogodilo sa nama. Dogodilo se da smo sa svojim prvencem ne koliko meseci proiveli na otvorenoj terasi. Pelene smo morali menjati po nekoliko puta nou. I letnje noi su bile veoma pro hladne. Dogaalo se da razmotamo dete, a iz njega izbija para. Stalno su nas plaili prehladama, i sami smo se bojali toga, ali dete nije bolovalo. Tada nismo tome pridavali panju, ali kada 153

je poela naa borba sa dijatezom setili smo se i tih prohladnih let njih noi. Deak je lako podnosio promene temperature od 10-15 stepeni. A kada smo ga poeli goliavog iznositi iz tople sobe (25C) na mraz (do minus 10C) on se prekrasno oseao i pri skoro trenutnim razlikama temperature od 30-35C! Ovaj nain borbe za dobro zdravlje poznat je u Rusiji jo od davnina: iz banje u sneg ili kroz otvor u ledu u vodu, pa opet u banju. I tako nekoliko puta. Zato da se i mi bojimo, smirili smo se. Kada nam se rodila kerka mnogi su nam govorili: - Neete, valjda i sa devojicom tako postupati! - Zato? - bili smo zaueni. - Zar devojica ne treba da bude krepka i zdrava? I prvi dan po izlasku iz poroilita, za vreme prvog hranjenja u kui, priredila sam joj vazdunu banju na pola sata. Od tog vremena svako hranjenje je bilo kombinovano sa terapijama elienja. Evo kako je to bilo. Na leaj postavim pe lenu, stavim kerku - ona je bez kape, samo u benkici i leem zajedno sa njom. Neka od devojaka mi paljivo stavi jastuk pod glavu. Kakvo blaenstvo! Do tada sam se muila pokua vajui da je hranim sedei,kako je preporueno"; obe ruke su mi zauzete, leda se umaraju, nogama je neudobno, ak i detetu (zamotanom i stisnutom) je neudobno, ni ono a ni ja nismo bili zadovoljni. I jedanput, vrativi se umorna sa posla, pokua la sam da je hranim poluleei. Iznenadila sam se kako je bilo dobro: ja sam se odmarala, a detetu je bik) udobno. Od tog vremena hranjenje je i za mene i za dete postalo minutama odmora, naslaivanja, razgovora i vremenom higi jenskih i terapija elienja. Naravno u poetku je to obino po vezano sa leenjem. Dok kerka sisa, ja joj slobodnom rukom paljivo diram pregibe na vratu i na rukicama, duvam u njih. Direktno pred oima nestaju znojne mrlje sa kojim je dete iza lo iz poroilita. I ja ve znam a emo s njima izai na kraj bez bilo kakvih krema i prakova, jednostavno za vreme hra njenja vazduh ih sui. Ubudue kreme i puderi nee nam biti potrebni, jer je koica suva i ista. A kakva je uteda vremena
154

- na sve ove higijenske i terapije elienja ne treba utoiti ni jedan minut dopunskog vremena. Ovako dete ima i vazdune kupke" poto je samo u ben kici. Za 6-7 hranjenja samo prvog dana skupi se 1,5-2 sata takvih banja. A posle dve do tri nedelje, posle svakog hranjenja ona ak i hoda" sasvim gola. To je jo 1-2 sata, to ukupno iz nosi 2 0 - 3 0 minuta po seansi. Trajanje seanse zavisi od linog oseanja deteta; ako mu se dopada, neka lei na zdravlje. A ka da se uznemiri, kada hoe da se rasplae - uzimam je, drim iz nad noe dok ona ne uradi sve to treba, a zatim je zamotavam radi spavanja: benkica, trouglasta pelena, velika pelena i topla pelena na noge, koje ja obavezno zagrejem dlanovima. Ako pe lene ostanu hladne dete e nemirno spavati, one se mogu lako nakvasiti (to posebno vai za deake). Tako radimo sa decom od prvog dana boravka u kui, a kada je toplo vreme i vani: dok dete ne spava ono je goliavo samo u benkici ili u gaicama (ako je starije). Pri tome tempe ratura u sobi ili na ulici moe da varira od plus 15 do 25C, a u zavisnosti od temperature menja se vreme trajanja vazdunih banja. Ako je hladno, dete treba to pre obui, a ako je prijat no ono sa zadovoljstvom mae rukama i nogama sve dok ne zaspi. Seam se da nas je u poetku posebno udilo: rukice i nogice su hladne, petice su poplavile, a detetu nije nita. Lei veselo i to je sve. Tek posle smo saznali da se ne treba plaiti hladnih peta. To je prosto spoljanja manifestacija adaptivnih reakcija na hladnou. Pri tome se smanjuje razlika temperature izmeu koe i vazduha i naglo se smanjuje gubitak toplote. Ubrzava nje pulsa i poveanje tonusa miia poveava stvaranje toplote i obnavlja toplotni balans organizma. Sve to je veoma vano za novoroene: hladnoa bodri i ini pokrete prijatnim, a bez odee i pelena lako je se kretati, nita ne smeta. Dete lake i bre usvaja razne pokrete, ranije poinje sedeti, ustajati, puzati. To sa svoje strane dovodi do jo veih kolebanja temperature: u snu pod pelenom ili odelcem njemu je toplo (33-34C), a kada se probudi - razmotaju ga i odmah prelazi na sobnu tempera turu (18-25C), javlja se razlika od 10-12C. Ako ga pustite 155

du pue po podu (10-12C) razlika je jo veu. I ruko vie putu nu dun. Uz to smo praktikovali i rune vodene terapije; umivali smo, u u sluaju potrebe i kupali dete, ne zagrevajui vodu. Koristili smo vodu iz slavine, uli ne direktno pod mluz, nego smo vodu uzimali u aku. Prvi putu dete je luko zadrhtalo, a drugi-trei puta ve je bilo naviklo i nije izraavalo nezadovolj stvo, ak i kada je voda bila hladnija nego obino". Evo kako su Nikitini izlagali svoju decu terapijama elie nja pomou sunca. Nae prvo dete roeno je poetkom leta. Bilo je toplo junsko vreme. Spremali smo se za izgradnju nae zajednike kue i mnogo vremena smo provodili raiavajui teren, radi postavljanja temelja. Radili smo, a sini je bio pored nas, leao je u krevetu ili na ebetu rairenom pod jablanom. Nismo ga tada dugo drali raspremljenog: jo nismo znali da se to moe i treba uraditi. Ali ponekad se nismo mogli suzdrati, tempe ratura je bila prijatna, iznosili smo ga iz hlada na nekoliko mi nuta na sunce. On je to prihvatio kao normalno i mi se nismo brinuli. Brinula je samo baka. Mi tada nismo itali popularne broure i nismo znali da nije doputeno novoroene izlagati direktnim sunevim zracima. Zatim smo proitali u nekim novinumu kako lisica iznosi svoje mladune iz jazbine na sunce i pokazali babi. - J o je samo to falilo, - uzbudila se ona, - da poredite dete sa lisicom! Nama se to uinilo ubedljivim, posebno to na sinu nismo uoili bilo kakve negativne reakcije: on je spavao, jeo i sa svim svojim obavezama izlazio na kraj lako. Tako smo radili i sa drugom naom decom, od prvih dana ivota. Obino bi neko od nas odraslih ili starije dece seo na sto licu, rairio pelenu i na nju stuvio dete. Gluvicu smo prekrivali krajem pelene, u telo smo izlagali suncu sa obe strane, kao i stomai i leda. U poetku smo to inili 5-6 minuta, a kroz mesec smo mogli da se tako sunamo 10 i 20, pa i 30 minuta. Kada je imao 3 meseca ve se videlo daje pocrneo, a posle etvrtog mc156

seca on je slobodno provodio sa nama 1-1,5 sat, sunajui se na obali Klazme, na ne ba jakom podmoskovskom suncu. Pre no to je naa kerka napunila godinu, a stariji sin eti ri putovali smo sa njima na Crno more i boravili pod atorom oko mesec dana. Po ceo dan smo provodili na plai, u vodi ili na pesku pored atora (u njemu je u toku dana bilo veoma to plo) ih na uhcama Fedosije. Mi stariji smo ve oko podneva bili iznemogli od vruine i sklanjah smo se u hlad, dok nu decu sunce kuo da nije delovalo. Oni su kapice nosili samo prvih da na a zatim, na nae iznenaenje, ili su bez njih, ispostavilo se da im kosa sasvim dobro titi glave od sunca. Sunce kod nas nije tako jako, znai trebalo gaje iskoristiti to je mogue bolje. Od tog vremena, za nas je lino oseanje dece postalo jedini kriterij um za trajanje sunanih kupki, kao i u svemu drugom. I nikada nismo zbog toga zaalili. Posebno supruga Nikitina podvlai da terapije elienja donose deci samo korist. I evo ta oni piu. Tu je vano da odlunost, sa svoje strane, postaje odlino sredstvo za zatitu od bolesti. O tome smo samo nagaali, u realnost toga uverili smo se nedavno. Jedan doktor, specijalista za autotrening, obja snio nam je da oveje zdravlje i njegova sposobnost suprotsta vljanja bolestima zavise od raspoloenja i uvernosti da se nee razboleti. Bolest je esto prividna ili se pogorava samo zbog toga, to je ovek ubeen u to. Deca su mnogo vie podlona sugestijama, nego odrasli". Kada napune deset godina deca se elie na isti nain kao i odrasli, naviknite ih na redovne terapije elienja tipa poliva nja, vodite ih sa sobom u parnu banju (saunu). U tome je poseb no vaan oigledan primer. Starijoj deci i adolescentima (tinejderima) demonstriraj te efikasnost terapiju, u posle nupruvite upudicu i pitajte ih ka ko se oseaju bez osveavajueg polivanja, koje jaa organizam. Preko leta ee idite na reku i vodite decu sa sobom. Sve to e vam pomoi da nauite decu na zdrav nain ivota.

157

PRIMENA DEICE" P O R F I R I J A IVANOVA

Govorei o elienju i vodenim terapijama nemogue je izostaviti preporuke najoelienijeg oveka Rusije, Porfirija Kornejevia Ivanova. Da bi potpuno sagledali atmosferu i dubini njegovog ue nja, odluio sam da iskoristim ogled samog P. K. Ivanova, kao i iskustvo ljudi koji ga poznaju i rukovode se pravilima Deica" (moja deca), da bih pomogao drugim ljudima da usvoje i lece se po njegovom metodu. Kao osnovu za izlaganje uzeemo predavanje dejeg lekara Nadede Mihajlovne Bikove. Preporuke ,,Deice"imaju duboki smisao, u ijoj osnovi je naa sposobnost da sadejstvujerno sa sredinom koja nas okru uje, Prirodom. Nije tajna da je ovek produkt" sredine koja nas okruuje: Prirode, Zemlje i Kosmosa. Zdravlje oveka, kao i njegov miran, spokojan ivot zavise od toga koliko je pravilno sauvao veze sa spoljanjim svetom. Naruavanje i izobliavanje tih veza, koje daju oveku ivot, izazvae jednu ili drugu bolest. I obrnuto, njihovo regulisanje podstie ozdravljenje o veka. O tome slikovito govori N. Bikova. elim da govorim o Prirodi - ona je naa majka, ona nas je rodila, ona nas je donela na beli svet, upravo da bismo iveli i zato joj se moramo zahvaliti. A mi joj ne verujemo, ak ne e limo shvatiti da u Prirodi postoje takve sile koje mogu uiniti sve. Ona ima vazduh,zemlju, vodu.To su tri najvanija elemen ta, koji nam u jednom prekrasnom trenutku daju sve". Izmeu ovejeg tela i Prirode postoji neprekidna informaciono-energetska razmena (kroz vodu, vazduh i povrinu
159

zemlje).oveji organizam apsorbuje iz vazduha, vode izemljine povrine plazmenil energiju i zahvaljujui tome normalno ivi. Prekidanje te razmene izaziva bolest. Prema principu uzajamnog delovanja, energija koja nasta je u utrobi Zemlje moe se prevesti u ivotvornu ili energiju primarnog ivotnog razvoja. P. K. Ivanov je svojim telom osetio da se ta ivotvorna ener gija Zemlje nalazi u vazduhu, vodi, zemlji i nazvao ju je mag netnim tokom. Evo kako to on komentarie: ,,U ivom sve je ivo i puno ivotne radosti, zbog toga to ivi u elektrinom i magnetnom toku (strujanju), u kome se nalaze sva snaga i vo lja... Moja snaga, to je elektrini i magnetni tok (strujanje), oni su stalno prisutni i svuda". Posle ovakve izjave bie nam jasniji smisao predavanja N. Bikove. Ja nikoga ne primoravam da to uradi, ali molim sve da po kuaju tim putevima da podu. Kad se jedanput proba - znai mora se uraditi. Moja poruka je takva: - voleti Prirodu, uvati je kao oko, kao svoje telo". I zbilja koga trebamo voleti ako ne Prirodu, koja nam omo guava da ivimo na raun njene energije, hrane i drugo. Resio sam poi u Prirodu. Resio sam da iskoraim i kora am svojim nogama po zemlji sve dok se sasvim ne naelektriem, da skupim snagu i tom snagom upravljam". Porfirij Ivanov je 50 godina hodao bos po zemlji, samo u orcu, po cii zimi, izlaui se najrazliitijim uticajima Prirode, pre svega hladnim i nepovoljnim. Uitelj je izabrao samo ono najbolje i predlae nam metod kako da ostanemo zdravi, ne samo mi, nego i naa deca. Osnovna ideja tog metoda je sjedi njavanje oveka sa Prirodom: vazduhom, vodom i zemljom. Ljudi ele da ive dobro: da se dobro hrane, toplo odevaju, a to onemoguava informaciono-energetsku razmenu izmeu organizma i Prirode. Zbog toga raste i broj oboljenja.

miljati o svom zdravlju: trati, polivati se hladnom vodom.

160

Mnogi ljudi, posebno stariji od 50 godina, poeli su raz

Zdravi ljudi ne razmiljaju o tome, oni ive kao i pre. Razmi ljati o tome ljudi poinju tek kada ih, zbog prekida informaciono-energetske razmene sa Prirodom, stigne bolest. ovek je poeo bolovati i im je poeo bolovati odmah je krenuo lekarima. Vremenom je shvatio da mu medicina ne mo e dati nita drugo, osim privremenog olakavanja. Zato ovek poinje da tri, da se elici, da razmilja o bezbrinim danima, to jest poinje da trai nekakav izlaz. Posebno je to uoljivo poslednjih 10 godina ovog veka. Ljudi su poeli da trae put do svoga zdravlja. Metoda je veoma mnogo, preporuka je mnogo. Ljudi idu od jednog metoda ka drugom i poinju sve na sebi da isprobavaju. Sauvati zdravlje duhovno i fiziko omoguava nam me tod P. Ivanova. Vi ga, naravno, ne morate prihvatiti, moete ii drugim putem, ali su sledbenici Uitelja, njegovi uenici ve shvatili na linom iskustvu da drugog puta nema. To je jedinstven metod koji oveku obezbeduje duhovno i fiziko zdravlje. Osnovna ideja u metodu Uitelja je sjedinjenje oveka sa Prirodom. Poto su ljudi roeni u Prirodi, moraju se nalaziti u vezi s njom. Ako se mi od nje izolujemo u svoju ljuturu, u svoju odeu, u kui se krijemo od Prirode, ne elimo sa njom optiti, razboleemo se. Ljudi posebno boluju u toku hladnih godinjih doba. Grip se obino pojavljuje u januaru, kada je lo e, hladno. U jesen i prolee, takoe, poveava se broj obolenja od prehlade. Zato? Zato to se ovek krije od Prirode, ne eli s njom da komunicira, ne eli da se izloi delovanju hladnih" osobina Prirode. Metod Uitelja upravo nas vodi ka tome da se sjedinimo sa loim" osobinama Prirode, s vazduhom, vodom i zemljom u toku cele godine. Posebno je to teko uraditi kada je hladno vreme, ali je neophodno. ta se dobija? Kakav je uticaj hladnoe na oveji organi zam? Zastoje oveku vano da bude zdrav? Hladnoa, kako je govorio Uitelj, hladna voda i sneg stimuliu centralni nervni sistem,deo mozga. Kada se nalazimo u toplim,udobnim uslovi161

ma, na nervni sistem je miran, a upravo on upravlja celim orga ni/mom. U miru on je kao uspavan, uspavane su i sve rezerve, pa se sve mogunosti oveka ne ispoljavaju. A rezerve i mogu nosti oveka su velike. Aktiviranje tih sposobnosti i moguno sti oveka vri samo hladna voda. Ja ne govorim da od jutra do veeri treba sedeti u hladnoj vodi. Kratkotrajno delovanje na organizam oveka ima stimulativni uticaj na centralni ner vni sistem. Kada centralni nervni sistem jedanput probudimo hladnoom, hladnom vodom, snegom, hladnim vazduhom, ak tiviramo i ceo organizam. Aktiviraju se svi organi, aktivira se krvotok, aktivira se i nervni sistem. Neki sledbenici Deice" objanjavaju to na sledei nain: Magnetni tok je svojstvo vazduha, vode i zemlje da elektri nim nabojem savlauju prostor, a zatim ta preostala sila leci sve to se nalazi na njenom putu. Magnetni tok - plazma Zemlje, sposoban je da leci po principu progorevanja elija bolesnog oveka. Bolesna elija ima manjak tog naboja i oekuje njegovo dopunjavanje. Kad se to dogodi dolazi do trenutnog probijanja jedra elije to dovodi do struktuiranja elije u punom ivot nom obimu, to jest elija se dopunjava tim nabojem". Ovaj fenomen nam je objanjen ranije, ali neto drukije. Plazmeno telo, koje okruuje i proima oveka, usled delovanja hladne vode skuplja se, to dovodi do zgunjavanja magnetnih silnica (ovek ima i magnetno polje).To zgunjavanje, sa svoje strane, izaziva seriju isto fizikih pojava: pojavu impulsnog toka, izdvajanje slobodne energije u vidu toplote, prevoenje molekula vode sa haotinog na pravilno cirkulisanje i drugo. Te fizike pojave izazivaju kvalitativnu promenu fiziolokih procesa u organizmu: dolazi do promene elektrinog polja na membranama elija, koje aktiviraju genetski aparat elija, izjed naava se opti naboj organizma to omoguava uspostavljanje pravilne cirkulacije energije u telu i uspostavlja se ldselo-alkalna ravnotea. 1 sve se to postie obinim polivanjem sa kantom vode. N. M. Bikova produava: U Prirodi su uvek postojali i postojae razni virusi i mikrobi. Oni se takoe javljaju kao deo Prirode, kao i mi, sa istim pravima. I zato ih moramo unita162

vati? Zato mi moramo delovati na njih nekakvom hernijom koju je izmislio ovek, to jest medicina i nauka su nali takve puteve da se ovek zatiti od bolesti i bude zdrav. Medicina i nauka su pole putem, ja bih rekla, ubijanja mikroorganizama, virusa i ostalih sastavnih delova Prirode, toga to je stvorila Priroda. Mi smo poeli to ubijati, izmislili smo vakcine, mnogo brojne lekove, sipamo ih sebi u nos da ne dobijemo grip i mno go, mnogo raznih masti i drugo, samo da zatitimo sebe i ne razbolimo se. Izmislili su nekakve vakcine, hemijska sredstva da pobiju sve mikroorganizme, ali u Prirodi se poinju stvarati neki novi virusi. Oni se poinju prilagodavati toj herniji i tim tehnikim sredstvima i, svejedno, deluju na oveka i delovae i ovek e opet biti bolestan. Zato? Zar se samo zbog toga on mora brinuti za svoje zdravlje. Ali kako ga probuditi? Kako ga primorati da se sam pone interesovati za svoje zdravlje, da se svesno pone odnositi prema sebi i svom zdravlju? Postoje stihijna prirodna sredstva u vidu hladnih optereenja zimi i u jesen. Zimi oveka napadaju virusi, mikrobi, izazivaju bolesti i ovek poinje bolovati. im pone bolovati on pone razmi ljati - istina je da se on mui, boluje, ima visoku temperaturu, poto se namuio napije se hernije, trava, preznojava se, nekada ozdravi nekada se stvari iskomplikuju. Ali i sledei put, posle bolesti ili u toku bolesti, on e opet poeti da se brine. Zato sam opet bolestan? Znai nisam zdrav. Ako na vreme ne raz misli o toj bolesti, sledei put bie surovije kanjen. Tee e oboleti. Ako se i sledei puta ne zamisli, bie jo bolesniji. I broj oboljenja se poveava. Covek postaje hronini bolesnik. Njemu je ve teko da se oslobodi svojih bolesti. Ali jo uvek moe vaspitavati svoju decu i unuke i rei: eto kako sam ja bole stan, ti ne sme biti ovakav, poni da se brine o svom zdravlju, elici se i jaaj od samog detinjstva, uvaj svoje zdravlje dok si mlad. Da? uvaj zdravlje - nije to samo u onom znaenju ku paj se i nemoj da se nahladi, nego mora se eliiti, samo tako e sauvati svoje zdravlje. Upravo ovakve lekcije ljudi dobijaju, ponu da razmiljaju i da trae puteve svog ozdravljenja". P. K. Ivanov je isticao: elienje kao veba je nauka celog sveta, svih ljudi, ona je izvor ivota oveka veitog karaktera.
163

ta od togu moe biti bolje? Zar to nije poklon ljudima - ta kva je nauka u Prirodi. To je zdravlje za sve ljude, od mladih do starih, svima je potrebno. Na taj nain postajemo besmrtni, dobijamo veni ivot, Priroda tako odluuje i daje nam te oso bine. elienje s ciljem vebanja spasie celo oveanstvo. Tok e se promeniti iz starog u novi. Sam ivot e se promeuiti, tok e biti drugi, ivotni. Ljudi e hteti da umru, ali smrt e nestati i nee biti u ljudima. ovek e osvojiti za sebe veni ivot, besmrtnost. U Pri rodi ti kvaliteti postoje, oni veno ive na Zemlji, sami sebe premetaju sa jednog mesta na drugo - to je telo vazduha, vode i zemlje. Ljudi nisu izmenili svoj ivotni tok, bolovali su, umirali i umirue. Umreti - to nije problem, a iveti se moramo nauiti". Evo kako N. M. Bikova pomou ,,Deice"lei decu. ... Broj obolele dece raste. Kakvi su razlozi za to? Prema statistici, do 50tih godina prolog veka broj obolele dece bio je znatno manji. Zar su uslovi ivota bih bolji? Obrnuto, mi smo danas poeli bolje iveti, a broj obolele dece raste. Mnogo je hroninih oboljenja bubrega, eluca. Sta je razlog za to? D e cu preterano hranimo, hranimo ih ukusnom masnom hranom, a ne jednostavnom kao pre, kaom i supom. Zbog toga je pove an broj oboljenja jetre, eludano-crevnog trakta i mokranih kanala. Decu ne elic, ona boluju od prehlada, zatim dolazi do komplikacija, bolesti bubrega i dobija se takva posledinouzrona veza. Roditelji uglavnom ne trae reenja: idu kod lekara, dolaze kod mene, eto moje dete je bolesno, ta da radim s njim. Od govaram: morate poeti eliiti decu, nemojte se plaiti da ih eliite za vreme bolesti, nemojte poinjati posle bolesti nego odmah, bez odlaganja. Ukoliko budete ekali nedelju, dve, de te e se opet razboleti i ciklus bolesti e se ponoviti. I tako do kroninog stanja. Roditelji se plae elienja. Oni idu otolaringologu, operiu krajnike,sinuse. Infekcija napada zadnje zidove nosne uplji ne, dete je jo bolesnije. To se javlja zato to su krajnici, koji su
164

zatitni zid i ne proputaju infekciju u organizam, odstranjeni. Infekcija je prodrla unutra, javljaju se srane tegobe i druge bolesti. Gde oni opet trae izlaz? Poto nam na poliklinici ni su pomogli, izgubili smo vreme, idemo na institut pedijatrije, idemo profesorima. Tamo su nas uvek pregledali, dva meseca zadrali, dijagnozu postavili. Dijagnoza je dugaka, upisane su razne bolesti. Stavimo taku i mama nigde dalje ne ide, stavila je taku na svoje dete. I eto ono je hronini bolesnik, a ma ma ga jo vie zaukava, jo vie ali, hrani dobrom hranom. Mama ga izoluje, samo to ga pod staklenim zvonom ne dri - znai od detinjstva on ne moe etati, ne moe kontaktirati sa drugom decom, jer e dobiti infekciju, ruzbolee se i opet e se javiti komplikacije. On sedi jadnik u kui ispod tri ebeta, ne prekidno gleda televizor, hrani se ukusnom hranom. Zato nam se broj hroninih bolesnika poveava svake godine. A posle 20-25 godina taj tata i mama e roditi decu. Rodi ce se malo dete, koje je odmah bolesno, jer su i roditelji bolesni. Tako izgleda zaarani krug... Svega se bojimo. A najvei na neprijatelj je strah. Upravo taj strah roditelji moraju savladati. Deca u manjem stepenu poto se ona, po pravilu, ne boje niti hladne vode niti snega, njih se boje samo roditelji. Oni zaukavaju svoju deicu i boje se da ih ne produva. Da bi savladali taj strah, treba poeti eliiti se, poeti leiti decu, pa i same rodi telje, mora se verovati u elienje. Moramo prihvatiti primer drugih roditelja koji se nisu uplaili. Taj metod je surov, ali je ispravan i proveren u praksi. Ni kome se nije dogodilo bilo ta loe ukoliko je pravilno primenjivao taj metod, ukoliko se nije uplaio i odstupio, ukoliko gaje primenjivao ak i za vreme bolesti. To je elienje u prirodnim uslovima, a u toku bolesti to je leenje hladnim svojstvima Pri rode, hladnom vodom i hladnim vazduhom. Tu se ne srne odstupiti nijedan dan. Ukoliko ovek za vre me bolesti prestane da koristi ove preporuke, nee biti zdrav. Jo gore e biti ukoliko bolesnik u toku bolesti pone da koristi neke lekove. Znai on potiskuje svoju bolest u jo veu dubi nu..." Pogledajmo preporuke Deice" Porfirija Ivanova.
165

Prva preporuka. Dvaput dnevno kupaj se u hladnoj prirodnoj vodi, da bi ti bilo dobro. Kupaj se gde god moe: u jezeru, reci, kadi, tuiraj se ili polivaj vodom. To su tvoji uslovi. Posle sva kog kupanja toplom vodom, istuiraj se hladnom. Ta jednostavna terapija omoguava ovejem organizmu da ojaa svoju strukturu na raun prevoenja vode iz haotinog stanja (koje je svojstveno neorganskim materijama i bolestima) u pravilno cirkulisanje (regularno stanje ive materije i zdravog organizma). Na raun toga postie se neverovatan zatitini efe kat koji traje 7-8 sati. Zbog toga se i preporuuje da se kupate ili polivate vodom dvaput dnevno. Korienje tog mehanizma polivanja vodom, omoguilo je P. Ivanovu da za samo tri dana, na voleban nain, obnovi svoje zdravlje. Evo kako to opisuju ljudi koji su mu bliski. Jedan tragian dogaaj i njegova sudbina povezani su sa boravkom u Novoahtinskoj psihijatrijskoj bolnici, u koju je on upuen 1975. godine posle pisma na adresu 25. kongresa KPSS. U pismu je predlagao svoj sistem elienja, radi ozdra vljenja sovjetskog naroda. Stvar je u tome to postoje injenice koje svedoe o dugotrajnom delovanju lekara na P. Ivanova na siljem i trovanjem organizma. Na njega su delovali otrovnim medikamentima, ak i smrtonosnim dozama arsenika, drali ga privezanog za krevet bez odee u hladnoj prostoriji, bez vo de i hrane nekoliko dana zaredom, zbog ega je smrao na 48 kilograma. Posle takvog nasilja, sasvim iscrpljenog pustili su ga kui da umre. P. Ivanov je ipak, u rekordno kratkom vremenu, obnovio svoju ivotnu snagu zahvaljujui kontaktu sa vazduhom, vodom i zemljom i treeg dana je pozvao kui lekara, koji je radio u bolnici sa njegovom enom. Lekar je bio potresen videvi P. Ivanova ivog, kako tri. U razgovoru uz oljicu aja le kar se muio da shvati kakvu volju za ivotom ima taj ovek". N. M. Bikova objanjava tu taku na sledei nain: Ako je zimi temperatura vode iz slavine plus 4-6C to je hladna pri rodna voda, leti ona mora biti 15C, znai preko leta se i polivaj takvom vodom, odnosno onim to ima u Prirodi, jedanput ili
#

dvaput nedeljno kupaj se u toploj vodi (radi higijene), kupanje toplom vodom obavezno zavri polivanjem hladnom vodom. Ja ne kaem da morate pola sata ili sat da se polivate hlad nom vodom, ah je kratkotrajno polivanje hladnom vodom neo phodno odmah posle tople vode. To ete osetiti sami, vano je da vam je prijatno, da se posle polivanja dobro oseate, da osetite unutranju toplotu i dobro lino oseanje. Sami morate nai optimalnu meru. Neko voli da se tuira, drugi da se polivaju iz kante, ah po livati se mora i glava. Glavu ne smete mnogo polivati, oko pola kante ili nakratko zadrite zatiljak pod tuem. Obavezno mora te i glavu politi vodom da bi bio zatvoren krug: samo polivanje celog tela i glave stimuliu centralni nervni sistem. Hladna voda budi nervni sistem i stimulie mozak. Ljudi prestaju da boluju, kod njih se javlja unutranji mir. Nastupa harmonini mir ravnotee. Kako se polivati? Moete poeti od nogu, a ako se ne pla ite hladne vode moete se odmah polivati po elom telu. Verovatno ete se plaiti da polivate vae dete koje je esto bolesno. I kada nije bolesno vi ete ga smatrati slabim i nenim. Ukoliko se jako plaite, onda detetu hladnom vodom cele nedelje briite ruke i noge. Posle toga polivajte iz tua ili bokala rukice, nogice i lice. Trajanje takvog deliminog polivanja zavisi od vas. Ukoli ko se jo uvek plaite da e dete umreti ili nazepsti ako na njega izlijete kantu vode, vi mu i dalje polivajte rukice i nogice pola godine, godinu, dok se ne uverite da treba ii dalje. Postoje i takvi roditelji koji se ne plae i odmah prelaze na polivanje. Ukoliko se uz bolesnog oveka, dete ili odraslog nalazi zdrav ovek, snaan, miran, uveren, koji e jednostavno psiho loki delovati na njega: Tebi je dobro, ozdravie, veruj u svoju snagu, evo ti nekakva tableta, koja nema nikakva svojstva ili ne ka trava. Radite to svakih 15 minuta u toku tri dana, zatim na pravite pauzu. I taj ovek e sve to prihvatiti, on e poverovati da su mu te sitnice pomogle i s tim ubedenjem e ozdraviti.To je psihoterapija. Tako isto treba verovati i u hladnu vodu, treba
167

166

veroviiti da ona pomae, da ona leci. Treba verovati sve do tog vremena dok se ne ubedite da stvarno pomae. 1 morate polivate svoje dete sa takvim uverenjem s kojim mu dajete lekove. Ponite sa polivanjem. Neko e odmah izliti na sebe punu kantu vode i, moe se dogoditi, kroz 2 - 3 dana da dobije kijavicu i temperaturu. Jo uvek niste dovoljno oelieni da ne moe te oboleti posle 2 - 3 dana, nedelju, mesec.To jo uvek ne znai da ste dobili nekakav virus, koji se nalazi u naem okruenju. Virusi se uvek nalaze oko nas. Da bi mikrobi ili virusi prodrli u organizam u samom organizmu moraju postojati povoljni uslovi za to". Na organizam i creva napunjeni su hernijom, tabletama i ukusnom masnom hranom, kojih smo se u toku svog ivota i najeli i napili. To jest u organizmu se nalazi velika koliina tetnih materija i sluzi, koja je pogodna sredina za to da se pa togeni virusi i mikrobi razvijaju u njoj. Rezultat toga je pojava gripa i drugih akutnih respiratornih oboljenja (ARO). Polivanja aktiviraju organizam da izbaci sve stoje suvino i patogeno, usled ega se javlja kria ienja, koju ete osetite kroz prehladu, grip i ARO. Spoljanji pokazatelji krize ienja su luenje sluzi, pove anje temperature (da se ta sluz pre izbaci, aktivira imunitet). To pomae organizmu da se sam oisti. Ukoliko u to vreme budete gladovali pomoi ete organizmu u ienju i jaanju imuniteta. Bolest e proi brzo i bez komplikacija. Ukoliko u toku krize ienja koju nazivamo prehladom (koja se javlja kao rezultat bolesti ili zbog primene terapija elienja), ovek uzima sredstva za sniavanje temperature i olakavanje disanja (koja se tako esto reklamiraju na televizij skim ekranima) sluz, koja postaje tena (zbog temperature) i pogodna za izbacivanje, zahvaljujui tim lekovima povlai se u dubinu organizma i ponovo se stvrdnjava. Reakcije imuniteta, izazvane poveanjem temperature i aktiviranjem fagocita (eli je dernjae), prestaju i priguuju se. Nataloene tetne materi je, koje nisu izbaene, postaju arita infekcija stafilo i streptokokama. Na taj nain bezopasna prehlada, izleena" lekovima
168

za sniavanje temperature i olakanje disanja, moe prerasti u kompli kovani ja oboljenja: gnojni otitis (upala srednjeg uha), bronhitis i pneumoniju. Kada kod vas pone reakcija ienja, pomozite joj poli vanjem vodom na svaka 2 - 3 sata i potpunim gladovanjem u trajanju 2 4 - 3 6 sati. Na primer, N. M. Bikova savetuje da polivate sebe i dete svakih 2 - 3 sata, ukoliko je bolest teka - pneumonija, bronhi tis, angina sa visokom temperaturom ili akutno respiratorno oboljenje.To je provereno na iskustvima mnogih roditelja. Po livanja hladnom vodom daju veoma dobre rezultate. Bukvalno sledeeg dana, a kod nekih kroz 2 dana (u zavisnosti od osobenosti organizma i teine bolesti) dolazi do smanjenja tempera ture i olakanja disanja. Posle nedelju dana dete je zdravo. Pored toga, u toku bolesti neophodno je da dete ili ovek, bez obzira na uzrast,gladuje. Polivamo se hladnom vodom,gla dujemo, na takav nain stvaramo nepovoljne uslove za viruse, mikrobe i bolest. Moramo izgraditi nepovoljne uslove za razvijanje bolesti u organizmu. Ukoliko stvorimo takve uslove, to jest jedan dan gladujemo i ne pijemo vodu, svakih 2-3 sata polivamo se hlad nom vodom, pomaemo svom organizmu. Bolest e tada brzo pobei od nas. Ovo se mora primenjivati odmah, od prvih da na bolesti. Ukoliko osetite da vas ili dete hvata groznica, da poinje kijavica, ne jede vam se, oseate se slomljeno, odmah treba dejstvovati na tu bolest, ee se polivati i ne koristiti hra nu, tada bolest nee moi da se razvije i proi e. Ukoliko se plaite da dete polivate hladnom vodom, tada ga bar briite. Uzmite jedan litar hladne vode, dodajte u nju dve supene kaike sireta i briite dete svakih 30 minuta. Kod visokih temperatura polivajte se vodom svakih 2 sata. Temperatura opada za 3 - 4 stepena dnevno. Kada dete ozdravi, redovno ga polivajte 2 puta dnevno, ujutru i uvee, dva sata pre spavanja. Polivajte se hladnom vodom kratko i brzo i nemojte unositi nikakve izmene u metod P. Ivanova. Posle polivanja ne treba se brisati,samo malo posuiti telo. Ukoliko posle kupanja 169

ili polivanja u kupaem kostimu izaete na balkon ili na ulicu, proetate bosi i udahnete sveeg vazduha, osetiete unutranju toplotu. Bie vam toplo i neete oblaiti vunenu odeu. Ukoli ko se umotate tree vas groznica, isto tako i dete. Zato se treba polivati hladnom vodom na svakih 2 sata kada imate povienu temperaturu? Oseate ed. Polivajte se ee, koliko je organizmu potrebno vode on e je uzeti kroz pore. Piti vodu nije potrebno, jer ta voda postaje hrana za mi krobe, bolesne elije. Organizam^mora sam da spali tu sluz i gnoj unutra. A kako e je spaliti? Covek ima visoku temperatu ru, sve unutra gori a mi se samo spolja polivamo. Tako se kali elik i sve u organizmu se topi: sva sluz, bolest, sve mrtve i bo lesne elije ginu. ive elije ne ginu zato to dobijaju energiju od hladne vode, hladnog vazduha i snega. N. M. Bikova preporuuje da se dojenad od prvog dana polivaj u hladnom vodom. Pri tom polivanje mora vriti i maj ka. Ukoliko se poliva samo dete ozdravljenje e biti sporije. Majka se mora i sama polivati i traiti zdravlje svog deteta. Evo kako N. M. Bikova, lekar-pedijatar, koja takode kori sti terapije elienja, odgovara na pitanja roditelja. - Moe li se polivati majka koja doji dete? - Moe, kontraindikacija nema. Polivaju se kod raznih oboljenja jetre i drugih oboljenja. Uitelj je u tom sluaju bio vreoma kratak: Ne igra ulogu bolest nad ovekom, ve ulogu igra sam ovek". - Kolika treba biti temperatura vode za higijensko kupanje dece? - Predlaem vam kupanje toplom vodom jedanput nedelj no (temperatura vode 32-33C). Okupajte dete, operite ga sa punom, zatim polijte hladnom vodom. Ostalim danima samo ga polivajte. Normalno morate raditi sve higijenske terapije. - Moe li se polivati kod intenziviranja bolesti? - Kod intenziviranja (progresije) akutnih respiratornih oboljenja, kijavice i upale maksilarnih sinusa - obavezno. Sa170

mo u tom sluaju treba koristiti trave, ne jesti ljutu i slanu hra nu. Treba drati dijetu. - Koliko puta se treba polivati kod bronhijalne astme i prehlade? - Na svaka dva sata. - Da li se moe polivati ako supromrzli miii? - Da, naravno! - Kakva temperatura vode je potrebna za polivanje bolesnika? -Temperatura vode iz slavine. - Hladna voda rastvara ljudsku masnou zbog ega koa postaje kao kora, kosa postaje suva, lomljiva i opada, ta moete rei o to me? - Koa nije zbog toga suva. Puca, postaje kao kora i ljuti se zato to kroz nju poinje da izlazi sva naa prljavtina: sva hernija, sve tetne materije, na koi se otvaraju sve pore - ona oivljava i postepeno postaje aktivna. Normalizuje se rad orga na i oni poinju da rade tako dobro kao kod novoroeneta. Kroz kou se izbacuju sva naa oboljenja, nemojte se toga plai ti, sve je to privremeno. (Pitanje je veoma vano. Sve navedeno ukazuje na preteranu aktivnost ivotnog principa Vetar".Takvom oveku pre poruujem kontrastne terapije: tuiranje jako toplom vodom u trajanju 2 - 3 minuta i polivanje hladnom vodom. Takav ovek treba da gladuje samo dvaput u toku meseca.Tu je Bikova delimino u pravu. - Primedba autora). - Postoje li kontraindikacije kod terapija elienja? - Kontraindikacija nema. - Moe li se izlaziti mokre glave na ulicu? - Moe. Izbriite kosu pekirom i stavite kapu na glavu, nee biti nikakvih meningitisa. 171

 Ako lekar savetuje da se odstrane krajnici kod deteta, mogu li se oni izleiti bez operacije? - Mnogo je sluajeva koji govore da je pri polivanju (to jest terapijama elienja) dolo do resorpeije krajnika. Druga preporuka. Pre ili posle kupanja izaite u Prirodu, sta nite bosim nogama na zemlju, a zimi na sneg, makar na 12 minuta. Udahnite nekoliko puta vazduh i istovremeno poeli te sebi i drugim ljudima zdravlja. To je veoma vano. N. M. Bikova ovako komentarie tu preporuku: Zato tre bamo ii bosi po zemlji i disati kao to je navedeno? Mi jo nismo zasluili zdravlje u Prirodi, jer se jo nismo sjedinili s njom, nismo iskoristili njena hladna svojstva i proverili ih na sebi. Zbog toga nismo zasluili svoje zdravlje u Prirodi. Zbog toga moramo moliti Prirodu za zdravlje, da nam da snage, da da snagu naem detetu da se ono popravi, kao i nama samima, da nam da snagu da ozdravimo. Moemo hodati bosi pre ili posle polivanja, kako se kome dopada. Stati bosim nogama na zemlju, sneg, podii glavu uvis, potrebno je udahnuti vazduh sa visine. Vazduh - on sa visine pada, sva energija, kosmika energija prirodno je u vazduhu. Ona sa visine pada na zemlju, zato je potrebno malo podii glavu uvis i udahnuti je. Uitelj je govorio: Diite kroz grlo, to jest iroko otvorite usta i udahnite taj vazduh uvlaei ga dubo ko u sebe...", i potom, kao da ste ga progutali, otro izdahnite. Disanje je veoma vano. Udiite vazduh i u mislima se obraajte Prirodi, Uitelju: Prirodo draga, daj zdravlja mom detetu. Pomozi mi dragi Uitelju ili majko Prirodo." Moliti morate i duom i srcem. Ukoliko vas neto boli, usmeravajte u mislima taj vazduh s bujicom energije na mesto koje vas boli, na taj nain ga hrani te energijom i pojaavate krvotok. I na tom mestu e doi do olakanja. Ukoliko vam je bolesno dele, pre no to ga polijete vodom, izaite na ulicu ili balkon i zamolite za zdravlje.
172

- Moe li se moliti za zdravlje drugih, bliskih ljudi (za dete, majku)? - Moe. Trea preporuka. Ne konzumirajte alkohol i nemojte puiti. Sledbenici Deke" smatraju da puenje i alkohol naru avaju veze sa silama Prirode, izoluju oveka, paralizuju ula, paraliu veze oveka sa Zemljom. Opijajui se alkoholom i pu enjem gubimo odbrambenu vezu, naruavamo ravnototeu u sistemu ovek - Kosmos. etvrta preporuka. Nastoj bar jedanput nedeljno (od 18-20 sati petkom, pa do 12 sati u nedelju) da provede odreeno vreme bez hrane i vode. To su tvoje zasluge i spokoj. Ako ti je teko izdri bar jedan dan. N. M. Bikova ovako komentarie tu preporuku: To je svesno trpljenje (gladovanje) radi svog zdravlja. Najbolje je glado vanje poeti od 18 ili 20 sati, idi ne kasnije. Svesno gladovanje subotom (ne proputajui ni jednu subotu). Deci se preporuuje gladovanje bez hrane samo jedan dan. Deca koja sisaju ne treba da gladuju, u tom uzrastu jo uvek ne postoji svesno trpljenje. Decu stariju od godinu dana treba subotom malo osloboditi jednostavne hrane. Decu treba postepeno uiti da gladuju. U poetku ih osta viti bez doruka do 12 sati, zatim produiti i tako do 18 sati. Dete e se postepeno navii na to, to je inae korisno za nje govo zdravlje. Zato treba biti bez vode i hrane? Uitelj preporuuje da se ne jede preterano slatko i masno, da se u organizam ne une se mnogo tetnih materija. Meso moete jesti, ah ne svaki dan i ne tri puta dnevno, da se organizam nebi zatrpao, obrazovala velika koliina sluzi u crevima, to izaziva faringitis, angine i drugo. Moraju se napraviti pauze u uzimanju hrane bogate belan evinama: treba jedan dan jesti sir, drugi ribu, trei kotlete.
173

Deci nije potrebna tolika koliina belanevina kako mi mi slimo. U toku potpunog gladovanja organizam se isti od sluzi, sagorevaju bolesne elije i na taj nain leimo sami sebe". Drugi sledbenici P. K.Ivanova komentariu ovu preporuku Deice" na sledei nain: Hrana i voda su izvor ishrane naeg organizma do petka. Od petka do 12 sati u nedelju poeljno je potpuno uzdravanje od hrane i vode, bar jedan dan. Za to vre me ovek poinje da zaboravlja princip neprekidnih zahteva i prilagoava se novom principu - bez zahteva, samo je poeljno to vie u to vreme boraviti u Prirodi, da bi telo disalo, da bi ga voda kvasila, a pri disanju vazduh treba udisati punim pluima, kao da ga gutate. Istovremeno treba Prirodu moliti za zdravlje, drugim recima kleknuti i moliti je: Daj mi zdravlja". Ivanov je ovako govorio: Ako si ve shvatio zato sam priao ljudima, onda pitaj mene kao Uitelja i radi to uvek sa radou, da bi ti bilo dobro". Posle gladovanja moe jesti bilo koju hranu, ali u manjoj koliini kako bi pripremio svoje telo za rad nad njim. Nije do bro prekidati razvoj oveka ni za jedan minut, neprekidno mo rate raditi nad sobom. Predaj energiju - dobij snagu, dobij sna gu - pronai ideju, dobij ideju - uini delo, uini delo - otkrij njegovu sutinu itd. Peta preporuka. U 12 sati nedeljom izai u Prirodu bos, neko liko puta udahni i pomisli, kao stoje opisano. To je praznik za tvoje delo. Posle toga moe jesti sve, sve to ti se dopada. Za izlazak iz gladovanja - pie N. M. Bikova, koristite mlene proizvode. Veina sledbenika je upotrebljavala vrue mleko, koje odmah utie na buenje svih lezda, a u elucu ne ostaju nesvareni delovi hrane". Moj komentar: Sve navedene terapije (polivanje hladnom vodom i potpuno gladovanje jedanput nedeljno) tako jako stimuliu ivotni princip Vetra" da su sledbenici Ivanova primo rani da primene snane kontrafaktore radi uravnoteenja ivot nih principa u organizmu. Ukoliko se to ne bi uradilo dolo bi do prestanka varenja hrane, kao posledica gubitka toplotnih
174

svojstava u organizmu. Tu je vaan individualni pristup, kojeg Deica" ne daju. Zato su sledbenici tog sistema samo ljudi sa odreenim konstitucionim karakteristikama. esta preporuka. Voli Prirodu koja te okruuje. Ne pljuj unao kolo i ne izbacuj iz sebe bilo ta. Navikni se na to daje to tvoje zdravlje. Sledbenici P. K. Ivanova govore: Dajte da razmislimo, mo emo li iveti a da ne pljujemo. Ne samo daje mogue nego je i potrebno, potrebno je zatititi sredinu i potpuno je oistiti od bakterija koje izazivaju truljenje". Mislim da se sa navedenim moemo saglasiti, iako je sam Ivanov imao na umu neto drugo. Zar je mogue pljuvati na Prirodu koja te je stvorila i u kojoj ivi. Ta duboka, moralna misao Ivanova poziva na brian i odnos pun ljubavi prema Pri rodi. Sedma preporuka. Pozdravljaj sve i svuda, posebno starije lju de. Ako eli biti zdrav - pitaj i druge za zdravlje. Pozdravljaj se sa svima - i dobie duhovno i fiziko zdra vlje. Kada se pozdravlja, u neemu prevazilazi sebe, to jest elii moral. Pri tom, pre svega, savladava svoju gordost (po nos)",- kae N. M. Bikova. Mislim da, pozdravljajui se sa ovekom, zdravije elite i Tvorcu koji se ispoljava kroz tog oveka. ta moe biti lepe nego poeleti njemu zdravlje. Samo jedna takva misao podie, uzviava oveka, ini ga zdravim. Osma preporuka. Pomai ljudima koliko moe, posebno siro manim, bolesnim, uvreenim, onima kojima je pomo potreb na. ini to sa radou. Odgovori na njihovu potrebu duom i srcem. U njima e dobiti druga i uinie dobro delo. N. M. Bikova ovako komentarie tu preporuku: Pre no to pomognete drugima i sami morate ojaati svoje zdravlje prema navedenom metodu, samo tako e od vae pomoi drugi imati koristi.
175

Priajte o svom iskustvu: nekome pomozite da se polije vo dom, nekoga uzmite za ruku i izvedite na sneg da taj ovek ne boluje i drugo. Pomaui drugima sticte prijatelje". Drugi sledbenici P. K. Ivanova komentariu preporuku na sledei nain: Ta preporuka moe nai svoje uporite u svakom postup ku oveka. Nije dovoljno pomoi samo odreenom oveku, nego stalno pomagati svima kojima je potrebna pomo, bez obzira ko su oni - nai u sebi tu misao koja je potrebna oveku koji je ispred tebe i daj mu bar zrnce od svog znanja, podeli sa tim ovekom to to ti ima, budi zadovoljan to moe pomoi oveku u tekom poloaju. Pomoi delu mira, znai podeliti svoje miroljubivo vienje i ne prihvata ti loe misli o drugim ljudima". Mislim da je to umee misaonog sadejstva sa Tvorcem, posredstvom emocionalne otvorenosti i elje da se odgovori na bol drugog oveka. U Prirodi je sve uzajamno povezano. Ako je jednom loe, onda je svima loe, znai svi na odreeni nain stradaju zbog toga. Pomaui drugima mi stvarno pomaemo delu mira. Deveta preporuka. Pobedi u sebi pohlepu, lenjost, samozado voljstvo, lakomost, strah, licemerje, nadmenost". Veruj ljudima i voli ih. Ne govori o njima neistinu i ne primaj k srcu nepravdu o njih. N. M. Bikova govori jednostavno: Bori se sa svim negativ nim pojavama, ne presuuj i ne spletkari". Drugi sledbenici P. K. Ivanova smatraju tu preporuku kao put, prelazak na vii stepen razvoja. Ukoliko se ne potuje ta zapovest, ne moe se izai na taj put. Mislim da tu P. K. Ivanov ukazuje na rad za pobolja nje kvaliteta svesti (spoljanjim manifestacijama ivota) i kar me. Degeta_preporulca. Oslobodi se misli o bolesti, slabosti, smrti. To je tvoja po bed a.
176

Komentar N. M. Bikove: Mnogi bolesnici ele da prime njuju dati metod (da se polivaju hladnom vodom, gladuju, idu bosi po snegu i zemlji) ali se ne usuuju, to jest boje se da im ne bude gore. Ako razmiljamo o naoj bolesti takvim mislima podrava mo bolest u naem organizmu. Potrebno je osloboditi se svih misli o bolesti, slabosti, smrti i rei sebi: Ja sam zdrav! Kakva bolest, bol - sve e to proi". Bila je kod mene na leenju devojka obolela od bronhijal ne astme. Predloila sam joj polivanja hladnom vodom. U prvo vreme bilo je jako teko. Napad bolesti uz pomo hladne vode brzo se smiruje. Kroz 3 dana um u grudima nestaje, sve je do bro, petog dana dete je zdravo, ono eta. Majka pita da li e se napad ponoviti. Kroz tri nedelje novi napad. Opet ona zove, eto vidite tako sam i mislila da e se napad ponoviti. Sta radi ti? Nastaviemo sa polivanjem, jedanput smo poli tim putem, iskljuili sve hormone. Napad se smirio i bre i lake, a ona po novo se boji da se napad ne ponovi. Recite da je to poslednji napad i ja u sve izdrati i poi tim putem". Odgovaram: Kako ja mogu rei koliko puta e se on ponoviti, kada vae dete mora da zaslui svoje zdravlje u Prirodi. Pored toga, zdravije deteta zavisi i od vas, poto je dete tesno povezano sa majkom. Ako budete radili sve pravilno, odbacite svoje sumnje i strah, budete hrabro ili tim putem, budete se pohvali - sve e biti dobro". Bilo je pet napada posle svake tree nedelje. Kada je poeo peti napad, ona je dola kod mene histerina, sa stegnutim pe snicama. Rekla sam joj: Odbacite sve, ivite kako hoete. Pri majte hormone i antibiotike. Umrite na kraju krajeva. Radite sve to hoete". Drugog izlaza nije bilo, bilo mi je ao deteta. Majka je ometala ozdravljenje deteta zbog svog straha, svojih sumnji, ometala je tok ovog metoda. Eto ta znai imati negativan stav, on moe naneti tetu ne samo vama, nego i drugima oko vas, deci". Ostali ivanovci govore ovako: Deset preporuka - to je pobeda svakog oveka koji je prihvatio put razvoja u Prirodi". Iva177

nov je sutinu ovoga osetio na sebi i doao do poslednje fraze: To je moja pobeda". Prokomentarisao bih ovo na sledei nain: kada se ovek osloni na volju Boju i prihvati sve to mu on daje, to to je zaslu io i ne buni se, tada ovek ivi slobodno. On nema ega da se pla i, posebno ako postupa u skladu sa duhovnou i etikom Kosmosa (prostije reeno, ivi po Bojim zakonima, ija je osnova - ne ini drugima ono to ne eli sebi). Jedanaesta preporuka. Misao ne odvajaj od dela. Proitao si - dobro je. Najvanije je - radi! Veina slebenika Ivanova nikako ne mogu da objasne tu preporuku. Sve je jednostavno ako si neto zamislio i uradio, ako si delo zavrio od misaonog procesa do materijalnog ostva renja. Tvoje misli nisu u suprotnosti sa tvojim delom. Znai, ti si kompletan ovek i za sumnje, koje nose bolest, u tebi nema mesta. Dvanaesta preporuka. Priaj i prenosi iskustva tog dela, ali se ne hvali i ne veliaj sebe. Budi skroman. elim ti sree i dobrog zdravlja. Ivanov Porfirij Kornejevi. Ostali ivanovci: Ne srne se umanjivati vanost te prepo ruke, koja je povezana sa radom svakog oveka nad samim so bom. Na svom putu razvoja moete postii svakojake vrhunske rezultate. Najvaniji za svakog oveka je intelekt, a ne nametljivost, jednostavnost ili skromnost. Ziveti u sistemu - znai ne misliti o svojoj prednosti u odnosu na druge. Uspeh svakog oveka je njegov unutranji rad nad sobom, a ne spoljanja po drka nekim legendarnim linostima. Ni Ivanov nikada nije isticao niti proslavljao svoje uspehe. Njegovi radovi neprimetno otkrivaju njegovu linost. Svaki ovek ide svojom stazom i niko mu nije slian, ni u prolosti ni u budunosti". Porfirij Kornejevi Ivanov je bio veliki humanista i eleo je da ljudi budu nezavisni i slobodni. Evo staje pisao o buduem oveku: On mora biti onakav kako ga ja predstavljam. On se ne srne bojati Prirode kako je se mi sada bojimo, krijemo se,
178

govorimo da je ona loa, da nas kanjava svojim silama. Svi mi zajedno ivimo u Prirodi lepo i toplo, a hladnu stranu teramo od sebe: vazduh se menja, voda je hladna i zemlja nam nije po meri. Mi ne volimo dovoljno te uslove, ne elimo da ih prihva timo onakvim kakvi jesu. Ako ih ne volimo, ko je duan nas da voli? Priroda jeste naa majka, daje nam sve neophodno, mi sve to dobijamo ali ne elimo initi to to nam donosi zdravlje. Moramo voleti Prirodu, s njom slono iveti i kada je dobro i toplo i kada je loe i hladno - samo tada e na ivot biti vean. Mi to moramo dobiti od Prirode radi svog ivota. Mo ra se roditi takav ovek, koji nee imati suvinih zahteva. On nee od nas traiti nita slino za svoj ivot, a ivee na raun Prirode".

179

V O D A I OBIAJI

omou vodenih terapija mogue je oistiti telo od raznih prljavtina. Od Herodota smo saznali da su se Skiti posle pogreba istili u parnoj banji. Kakav je mehanizam slinog zagaenja? Ispostavlja se da je telo posle smrti povezano sa duom umrlog. Dua odlazi u sve vea i vea prostranstva, a izmeu nje i tela obrazuje se kanal. Ljudi koji su imali kontakt sa telom umrlog u odreenoj meri su ukljueni u oblast delovanja tog kanala i oni mu, takode, predaju deo energije. Da bi se prekinula ta veza morate se oprati vodom i provesti neko vreme u parnoj banji. Zene Skita rastrljavale su parie kiparisa, kedra i tamja na na hrapavom kamenu, polivajui ih vodom. Tim itkim te stom, prijatnog mirisa, mazale su celo telo, a kada bi sledeeg dana oprale tu masu telo je bilo isto i sijalo se.

Kiparis, kedar i tamjan imaju odreenu energiju, koja je slina ljudskoj. Kada se ovek namaze slinom pastom on po jaava svoju energetsku zatitu. Patoloka energija ne podnosi energiju tamjana i njemu slinih materija (kojih ima u izobilju u etinarskim vrstama drvea). Penjui se na banjsko sedite (policu u sauni) govorili su: Prljav u banju, ist iz banje". Izlazei iz banje ostavljali su na polici posudu sa vodom i metlicu za istaa i govorili: Tebi banja na ienje, a nama na zdravlje". Ova interesantna izreka ima magini smisao. Boravak u banji je u sutini boravak u sredini koja se otro razlikuje od sredine koja nas okruuje, koja utie i na parazite na banjskim policama. Misaoni smisao ove izreke dozvoljavao je da se utie na njih i da se na taj nain oslobode. Uzgred reeno, upravo u
181

banji oveka uvode u tajne magije. Sama atmosfera u banji od govara privlaenju naprirodnih sila. Zagledajte se paljivije u paru i videete nekakve vazdune siluete. Drcvnogrki sveenici podizali su oko lekovitih izvora hra move. istili su ljude vodom posle bolesti. Ukoliko je Helen (Grk) sanjao ruan san urio je ujutru da se umije tom vodom, kako bi se izbavio od zla. San nije nita drugo nego boravak u drugim prostranstvenim nivoima (dimenzijama). Neprijatni susreti su, najee, uzrok za pojavu tih nivoa i oni mogu aktivno uticati na oveka u toj dimenziji. Umivanje oslobaa oveka tih veza i oslobaa ga od njihovog delovanja. Rimljani su zagnjurivali u vodu novoroeno dete i tek po sle toga mu davali ime. Zagnjurivanje u vodu omoguava da se telo oisti od spoljanjih parazita. Dete bi bilo isto i dobilo bi svoje ime, koje je predstavljalo svojevrsni energetski kod. U protivnom njime su mogli ovladati spoljanji paraziti. Odreivanje imena je proces koji se, pre svega, odnosi na mone, duboke korene ljudskog postojanja i jaa ih. Rimljani su imah i ovakav obiaj. Posle venanja mu je, primajui enu u kuu, prskao enu vodom iz svog bunara i avao joj zapaljeno drvce sa svog ognjita. Prskajui enu mu ju je istio svojim mislima. Upaljena vatra sa ognjita, koju su davali eni,simbolizuje njeno upozna vanje sa duhovima-pokroviteljima tog ognjita. Tako je ena postajala svoja". Ovo je jedan jednostavan primer ceremonijal ne magije.

ZAKLJUAK

aznali ste ta je to elienje, kakve promene temperature ovek moe da podnese, a najvanije, nadam se, zbog ega ovek mora da se elici. elienje omoguava da se proiri dijapazon uslova u koji ma va organizam moe normalno funkcionisati. Coveanstvo je pravilno ocenilo razne terapije elienja organizma, a neke od njih su uvedene u svakodnevni nain ivota i zahksirane u obliku religioznih zapisa. Mnoge terapije elienja mogu se uspeno primeniti za leenje.Tako se od davnina primenjuju parne banje i vrele kup ke. Neoekivano je otkrivena neuvena korist od obinog poli vanja hladnom vodom. Njihov lekoviti efekat je tako veliki da je prosto greh ne koristiti ih. Pre nego to ponete sa elienjem korienjem pare ili hladne vode, detaljno objasnite sebi da doza i vrsta vodene i terapije elienja zavise od vae individualne konstitucije, uz rasta i godinjeg doba. Ukoliko ste u starijim godinama (va organizam je delimino izgubio vlagu i toplotu) ee koristite vlane i tople terapije. Ova preporuka posebno se odnosi na periode suvih i hladnih zima. I obrnuto, ukoliko ste mladi i imate suvinu kilau, bolje vam je da koristite hladne i vodene terapije. Ova preporuka je posebno dobra za vreme toplih i vlanih leta. Zapamtite da e vam voda obavezno pomoi, jer smo se razvili u vodi, ona je obezbedivala najpogodnije uslove za ivot i rast ovejeg organizma. Posebno e biti korisna u starosti kada ivot lagano naputa organizam.
183

182

Mnogi su formirali miljenje da se bavim leenjem,zato se veliki broj vaih pisama odnosi na molbu da vam pomognem da povratite izgubljeno zdravlje, ja ne leim ljude. Ljude leci i kanjava Priroda, ja se samo trudim, shodno mojim znanjima, analizama i iskustvima drugih ljudi, da pokaem ta treba ini ti sa vlastitim ivotom i Prirodom. Zato nemojte traiti pomo od onoga ko vam ne moe pomoi, nego samostalno i ozbilj no radite na sebi, na uspostavljanju naruenog zdravlja. Traite razloge vlastite bolesti i hrabro ih isecite maem znanja. ivot struji kroz na organizam i potpuno e ga obnoviti, ako mu ne smetamo. elim vam da uspeno i s ciljem vaeg zdravlja iskoristite informacije, navedene u knjizi. Odgovore na nju, kao i vaa is kustva aljite na adresu (za graane bive Jugoslavije): Sehi Muhmitt 11073 Novi Beograd ul. Nehruova 75/11 ili E-mail adrese navedene na prvim stranicama knjige.

184