ТЕХНИЧКА ШКОЛА

„Михајло Петровић Алас“

Косовска Митровица

Завршни рад

СИСТЕМ ОСЛАЊАЊА

Подручје рада: Машинство и обраде метала

Образовни профил: Аутомеханичар
Степен стручне спреме: III

Ментор: Ученик:
Марко Ђорђевић Немања Јовановић
 САДРЖАЈ:

СИСТЕМ ОСЛАЊАЊА-------------------------------------------------------------------------------1
Систем еластичних ослонаца-------------------------------------------------------------------------2
Неовешана маса------------------------------------------------------------------------------------------2
Вибрације---------------------------------------------------------------------------------------------------3
Карактеристике опруга--------------------------------------------------------------------------------5
Врсте опруга-----------------------------------------------------------------------------------------------7
Челичне опруге--------------------------------------------------------------------------------------------------------------7
Лиснате опруге (гибњеви)------------------------------------------------------------------------------------------------7
Завојне опруге----------------------------------------------------------------------------------------------------------------8
Торзионе опруге-------------------------------------------------------------------------------------------------------------8
Стабилизатор-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------9
Гумене опруге----------------------------------------------------------------------------------------------------------------9
Пнеуматске опруге--------------------------------------------------------------------------------------------------------10
Литература-----------------------------------------------------------------------------------------------11
 СИСТЕМ ОСЛАЊАЊА

Када се возило креће по неравном терену (или путу са удубљенима и избочинама, слика 1.) на
точкове делују ударне силе. Ове силе се на каросерију возила преносе преко система за ослањање и
точкова. Основни задатак система ослањања је да редукује ове силе и тако редуковане их пренесе на
каросерију возила. Када причамо о систему ослањања требамо правити разлику између система
еластичних ослонаца и система пригушних елемената. Комбинациом ова два подсистема се треба
обезбедити следеће:
1. Сигурност вожње – оставрује се тако што точак пријања за подлогу у свим условима вожње.
На тај начин точак је управљим и са таквим точком можемо кочити.
2. Комфор вожње – чиме се избегава непотребан и нездрав замор возача, као и могуће
оштећење осетљивог пртљага.
3. Оперативна безбедност возила – делови воизила су заштићени од непотребног напрезања и
замора материјала.

Слика 1. Кретање возила по неравној подлози

Током вожње возило није изложено само вертикалним оптерећењима, већ и оптерећењима која делују
дуж подужне осе возила, попречне осе возила, као и оптерећења која изазивају закретање возила око
вертикалне осе (слика 2.). Систем за ослањање се мора супротсавити свим овим оптерећењима. Праван
избор еластичних ослонаца и пригушних елемената је од изузетног значаја.

Слика 2. Оптерећење возила која потичу од спољашњих сила

 Систем еластичних ослонаца
Систем еластичних ослонаца представљају еластичну везу између точкова и рама возила. Еластична
веза се оставарује првенствено преко пнеуматика, као и еластичних елемената на возила. Еластични
ослонац подразумева челичну опругу, пнеуматску опругу или гумену (еластомери) или њихову
комбинацију.
Челична опруга је најзаступљенија код путничких возила. Имамо читаву лепезу челичних опруга које
се могу поставити на моторно возило. То су опруге најразличитијих карактеристика. Пнеуматско
ослањање се користи код теретних возила, али данас налази све већу примену и на путничким
возилима, због својих добрих карактеристика.
Код путнички возила морамо разликовати неовешаву и овешану масу. Неовешану масу чине точкови,
делови система за кочење, полуосовине и слично. Овешану масу чине рам возила као и остали системи
на возилу. Због постојања система еластичних ослонаца, возило можемо посматрати као један
осцилаторни ситстем који осцилује са одређеном фреквенциом.

Слика 3. Овешана и неовешана маса

Неовешана маса
Циљ је неовешану масу свести на минимум. Неовешана маса има изузетан утицај на фреквенцију
осциловања возила, па је пожељно да она има што мању масу. Чак, шта више, што су инерцијалне силе
неовешане масе мање, мањи је утицај терета возила на осциловање возила, па се самим тим
побољшавају карактеристике система ослањања.
Примери како се може смањити неовешана маса:
 Уградњом алуминијумског наплатка
 Употребом делова система за управљање израђених од алуминијума (главчина точка, споне...)
 Кочиона клешта од алуминијума
 Пнеуматици оптималне масе
 Слика 4. Смањење неовешане масе

Вибрације
Када се опруга изведе из свог равнотежног положаја, она тежи да се врати у равнотежни положај.
Тада опруга осцилује око свог равнотежног положаја. Ако опруга носи одређену масу и осцилује, те
осцилације називамо сопствене (слободне) осцилација. Могу се јавити и спољашње силе који изводе
опругу из равнотежног полоћаја и те осцилације називамо принудне осцилације. Опруга осцилује све
док сила у опрузи и спољашња сила не изједначе. Осцилације су одређене амплитудом и фреквенциом
осциловања. У току вожње, осцилације неовешане масе се крећу између 10 Hz и 16 Hz. Захваљујући
систему еластичних ослонаца, на рам возила (овешану масу) се преносе фреквенције од 1Hz до 1.5Hz.

Слика 4. Осциловање опруге

 Осциловање рама возила зависи од опруге која се уграђује на возило. Већа маса или мекше опруге
(опруге мање крутости) доводе до осцилација са мањом фреквенциом, али већом амплитудом. Мања
маса или круће опруге доводе до веће фреквенције али мање амплитуде.

Слика 5. Утицај амсе возила и крутости опруга на карактеристике осциловања

Које ћемо опруге поставити на моторно возило зависи од тога којом масом су оптерећене предње и
задње осовине возила. Основна карактеристика опруге је крутост опруге. Веома је битно, поставити на
возило опруге одређене крутости.

Слика 6. Избор опруга одређене крутости у зависности од оптерећења возила

 Карактеристике опруга
На дијаграму је приказана зависност сабијања (издужења опруга) од силе примењене на опрузи.
Карактеристика опруге је дата у N/m. Овај нам график показује да ли је опруга крута или мека. Зависност је
линеарна, стим што мекше опруге имају већи нагиб праве. То значи, да се при мањој вредности силе више
издужују.

Слика 6. Зависност сабијања опруге од силе која на њу делује

Оруге са нелинеарном зависношћу имају следеће особине:

 Неравномерно растојање између прстена
 Конични облик
 Неравномеран пречник жице
 Комбинација горе наведеног
 Слика 7. Зависност карактеристика опруге од њеног облика

Слика 8. Карактеристика опруге којој је придодата опруга од еластомера

Особине прогресивних опруга:

 Боље карактеристике система ослањања при нормалном и максималном оптерећењу возила
 Повољна фреквенција ослиловања возила
 Бољи одговор система ослањања на удубљења или избочине на путу
  Боље искоришћење сабијања опруге.

Врста опруга
Челичне опруге
Највећи број возила има челичне опруге, а то су:
 Лиснате
 Завојне
 Торзионе
 Стабилизатори
Лиснате опруге (гибњеви)
Најчешће се примењују код возила са зависним ослањањем. Ређе се примењују код путничких возила.
Велику примену имају код теретних возила. Основна предност лиснатих опруга је што обједињују
улогу опруга, система за вођење точка и амортизера. Недостатак је потреба за редовним одржавањем
велике димензије и велика маса.

Слика 9. Гибњеви
 Завојне опруге
Највећу примену имају на путничким возилима. Постављају се усправно или укосо. У односу на
гибњеве имају мање габарите, дужи век трајања, једноставнију конструкцију и не морају се одржавати.
Недостаци су преношење само вертикалних сила, немогућност пригушења сопствених осцилација и
због мале крутости се не могу уграђивати на теретна возила. Због немогућности да пренесу бочне силе
у систем у ослањања са завојним опругама се уводе попречне или уздужне споне.

Слика 10. Завојне опруге

Торзионе опруге
Торзионе равне опруге су челичне шипке које се увијају полугом на коју је причвршћен точак. Могу
бити различитог попречног пресека. Постављају се водоравно, уздужно или попречно на возило. Ове
опруге не подносе савијање, већ само увијање, па се због тога често уграђују у цеви која их подупире и
штити.
 Слика 11. Торзионе опруге

Стабилизатор
Стабилизатор (слика12.) је врста торзионе опруге и задатак му је да повећа стабилност возила на
путу. Најчешће је округлог облика и изведен је у облику слова у латинице. Средишњи део
стабилизатира може да се обрће у лежајевима на каросерији возила. Крајевима је преко гумених
елемената везан за вођице точкова. Подизање једног точка преноси се увијањем стабилизатора, тако да
се и други точак подиже. То значи да стабилизатор преноси оптерећење са једног точка на други и
спречава превелико нагињање возила.

Слика 12. Стабилизатор

Гумене опруге
Гумене опруге се због велике еластичности и пригушења користе за пригушивање вибрација и буке.
Поред тога, могу преузети на себе ублажавање бочних удара. Никада се не користе као главне опруге,
већ додатне. Сви се елементи система ослањања прићвршћују за рам возила гуменим опругама.
 Пнеуматске опруге
Код ових опруга искоришћава се еластичност сабијеног гаса у опрузи. Највише се примењују
пнеуматске опруге испуњене ваздухом. Потребно је да возила са пнеуматским опругама имају
компресор, па се због тога највише уграђују на возилима који већ имају уграђен компресор због
кочница, система за отварање врата и слично (аутобуси, камиони). Ове опруге имају низ предности:
 Могућност прилагођавања крутости опруге
 Могућност подешавања висине каросерије
 Стабилизација нагиба каросерије у кривинама
 Мала тежина.

Слика 13. Пнеуматске опруге код аутобуса

Литература