Грујић Никола

Алге и акватичне макроинвертебрате као

показатељи квалитета воде барских и
језерских екосистема
Семинарски рад из предмета Хидробиологија

Универзитет у Новом Саду

Природно-математички факултет
Департман за биологију и екологију
1. УВОД

 Сви слатководни екосистеми на планети и живи свет у њима данас су угрожени

 Загађена вода је вода која квантитативно и квалитативно одступа од природних физичких, хемијских и
биолошких особина, што ограничава могућност њене употребе и изазива непожељне последице у
воденим екосистемима наносећи штете људском здрављу и економији (једна од дефиниција)

 Биолошке методе процене квалитета воде, за разлику од метода које користе физичко-хемијске
параметре и региструју тренутно стање, региструју дуготрајне последице загађења. Живи свет акватичних
екосистема рефлектује кумулативно и истовремено дејство свих еколошких фактора.
 Мониторинг стања природне средине

 Биолошки индикатори
2. ОКВИРНА ДИРЕКТИВА О ВОДАМА

 Оквирна директива о водама (2000/60/EC) је највиши акт везан за воде у Европској унији.

 Усвојио га је Парламент и Савет Европске уније 23. октобра 2000. године.

 Директива је ступила на снагу 22. децембра исте године

 Оквирна директива о води установљава захтеве за мониторингом статуса површинских и подземних вода и
заштићених подручја тако да се обезбеди свеобухватан и међусобно повезан преглед статуса воде сваког сливног
подручја (члан 8 ОДВ).

 У Анексу V Оквирне директиве о водама описана су три типа мониторинга: надзорни, оперативни и истраживачки
мониторинг.
3. БАРСКИ ЕКОСИСТЕМИ

 Баре су мале стајаће воде различитог порекла и трајања

које испуњују плитке депресије земљишта.

 У већини бара pH реакција је неутрална до слабо базна,

само у изузетним случајевима кисела.

 Mакровегетација је слична оној која се јавља у

литоралној зони језера.

 Порекло бара на нашим просторима је веома разнолико

с обзиром да се оне могу креирати широким низом
природних процеса (глацијање, таложење земљишта,
током речне активности, падова дрвећа итд.)

 Значај бара је у заштити биодиверзитета

4. ЈЕЗЕРСКИ ЕКОСИСТЕМИ

 Језеро је природно или вештачко удубљење,

депресија, на копну испуњено водом, које није
директно повезано са светским морем, а које је
релативно великих димензија

 Језерски екосистеми су витални ресурси за водене

дивље животиње и људске потребе

 На територији Републике Србије има преко 150

језера различитих по положају, постанку, величини Лимнологија је научна дисциплина која се бави језерима и
обухвата многе појаве, процесе и објекте који се односе на
слатководна, сланаста и слана језера.
5. ФИТОПЛАНКТОН

У односу на групе организама које улазе у

састав планктона, он се може поделити на:
бактериопланктон (бактерије), фитопланктон
(цијанобактерије и алге), микопланктон
(гљиве) и зоопланктон (животиње).

 Састав и дистрибуција фитопланктона зависни су и од светлосних услова (одговарајући интензитет и квалитет

светлости), од температуре, количине нутријената, количине органске материје и још читавог низа различитих
еколошких фактора.

 Представници фитопланктона имају брзу смену генерација и због тога представљају најдиректније и најпрецизније
индикаторе променљивих срединских утицаја унутар одређеног акватичног екосистема.

 Фитопланктонске врсте развијају различите стратегије као одговор на срединске факторе.

5. ФИТОПЛАНКТОН

По Директиви приликом испитивања

фитопланктона треба укључити састав
врста ове заједнице, њену густину или
биомасу, као и учесталост појаве и
интензитет цветања алги.

 Развијен је и велики број мултипараметарских индекса који користе резултате анализе фитопланктонске заједнице и
на основу њих указују на квалитет испитиване воде.

 Често се као додатно испитивања квалитета воде, користе се и индекси диверзитета, сапробни индекси, трофички
индекс и многи други, који могу дати корисне информације о стању воденог екосистема, међутим, ни један од њих
није стандардизован и широко прихваћен у целом свету
5. ФИТОПЛАНКТОН

У Србији је на снази Правилник о параметрима

еколошког и хемијског статуса површинских вода и
параметрима хемијског и квантитативног статуса
подземних вода

Описно приказане особине фитопланктона за одличан, добар и умеран еколошки статус река, језера и барско-
мочварних екосистема преузете из Правилника.
Фитопланктон
Одличан Таксономски састав фитопланктона потпуно, или готово потпуно, одговара непоремећеним условима. Структура заједнице фитопланктона
потпуно, или готово потпуно, одговара непоремећеним условима. Заједница фитопланктона не утиче значајно на услове прозирности за
дати тип вода.
Еколошки
Добар Бележе се мале промене у саставу и структури заједнице фитопланктона у односу на заједнице типичне за непоремећене услове. Те
статус промене не утичу на повећање продукције алги, које би довело до поремећаја равнотеже у заједницама, или до промена физичко-
хемијског квалитета воде или наноса. Могуће је повремено, краткотрајно цветање планктона.

Умерен Састав планктона умерено се разликује од типичних заједница. Абунданца умерено одступа од оне која је типична за непоремећене
услове и може изазвати поремећаје вредности других биолошких и физичко-хемијских елемената квалитета. Могуће је умерено
повећање учесталости и интензитета цветања планктона. Могућа је појава дуготрајног цветања у летњим месецима.
6. ФИТОБЕНТОС

Фитобентос представља фотосинтетичку

компоненту бентосне заједнице, заједнице
формиране на неком супстрату који се
налази на дну воденог екосистема.

 Силикатне алге су веома брзе у одговару

на промене у екосистему у коме живе, јер
имају кратко време генерације које
просечно износи око две недеље.

 . Силикатне алге углавном имају добро

познате еколошке валенце за многобројне
факторе средине, а при томе је за велики
 Силикатне алге чине прву карику ланаца исхране у
број врста опсег толеранције према
свим воденим екосистемима. Оне су примарни
одређеним факторима средине узак, што
продуценти, веома важна компонента сваког
повећава њихов значај у биоиндикацији.
екосистема која производи органску супстанцу, те
учествују у кружењу материје и преносу енергије у
екосистему у ком се налазе.
7. МАКРОИНВЕРТЕБРАТЕ

 Макроинвертебрате су важни чиниоци водених

заједница као фундаменталне карике у ланцима
исхране између нижих трофичких нивоа (алги,
детритуса) и риба.
 Бихевиоралне адаптације су евидентне и укључују
регулаторно понашање које контролише прираст.
Јединке га испољавају кроз метаболички статус,
усклађујући понашање које обухвата прикупљање
хране или репродуктивно понашање које је
одговорно за успешни наставак живота следећих
генерација

 Једна од класификационих техника укључује и функционалну анализу исхране

инвертебрата базирану на морфо-бихевиоралним механизмима усвајања хране.
Индекси диверзитета
 FFG систем је базиран на директној кореспонденцији између категорија хранидбених
ресурса присутних у окружењу и популација слатководних инвертебрата који су
адаптирани на ефикасно коришћење понуђених ресурса хране.
7. МАКРОИНВЕРТЕБРАТЕ

Основни принцип процене загађења вредновањем

структуре и функције макроинвертебрата је поређење
потенцијално загађених локалитета са незагађеним.

 Физичке карактеристике копнених вода: комплекс

абиотичких фактора делује на животну заједницу и
одређује њену структуру и динамику.

 Бентосни бескичмењаци представљају акватичне

организме који барем један део свог животног циклуса
проводе на дну водених станишта. Најчешће групе слатководних бескичмењака су:
Gastropoda, Bivalvia, Amphipoda, Decapoda,
 Фактори који утичу на водене екосистеме су одређени Trichoptera, Ephemeroptera, Plecoptera, Odonata,
како хоризонталним положајем (поларне, умерене, Heteroptera, Coleoptera, Diptera, Oligochaeta,
суптропске и тропске области) тако и вертикалним Hirudinea.
положајем акватичних екосистема (надморска висина).
7. МАКРОИНВЕРТЕБРАТЕ

Cryptochironomus sp. Demicryptochironomus vulneratus Ephemera vulgate Paraleptophlebia sp.

Theodoxus transversalis Asellus aquaticus Limnodrilus hoffmeisteri

8. УТИЦАЈ ЕКОЛОШКИХ ФАКТОРА НА САСТАВ МАКРОЗООБЕНТОСА

 На састав и структуру заједница макрозообентоса

природни утицај имају годишња доба

 Многи инсекти проведе само јувенилни период у воденим

екосистемима те су у летњим узорцима драстично мањи
него у пролењим узорцима макрозообентоса.

 Повећање продукције и респирације микроорганизама

повезано је са уласком органских материја и то може
утицати на трошење кисеоника у хиполимнијуму језера.

 Хидролошки фактори су и количина и динамика протока воде, висине водостаја, време задржавања
воде и повезаност са подземним водама.
 С променом дубине мења се низ карактеристика и еколошких фактора: стабилност станишта, величина
честица супстрата, присуство макрофитске вегетације, доступност склоништа за макроинвертебрате, као
и доступност кисеоника
 Минерална и органска ђубрива, која се спирају с пољопривредних површина у сливном подручју
повећавају степен трофије водених екосистема.
9. ИНТЕРАКЦИЈЕ МАКРОФИТА И МАКРОИНВЕРТЕБРАТА

 Акватичне биљке обухватају групу различитих

адаптивних типова биљака присутне у разним
воденим басенима.

 У литератури се може наћи да аутори све

водене васкуларне биљке, макроскопске алге и
водене маховине називају акватичним
макрофитама.

 Водене макрофите су добар биоиндикатор

стања воде јер као примарни продуценти
реагују на квалитет воде у којој расту.

 Састав врста и популација или густине

индивидуа по јединици површине су
униформни у стабилним воденим срединама, а
до мањих или већих варирања може доћи
сезонски.
10. ОЦЕНА ЕКОЛОШКОГ СТАТУСА/ПОТЕНЦИЈАЛА

 Класификација еколошког статуса/потенцијала одређује

се на основу биолошких елемената квалитета тако што
сатус одређује најлошије оцењен биолошки елемент
квалитета.

 Одређивање доброг, умереног, слабог или лошег

еколошког статуса/потенцијала за водна тела може се
извршити на основу резултата мониторинга за биолошке
елементе квалитета.

 Вредности физичко-хемијских елемената квалитета

морају се узети у обзир када се водним телима додељују
класе високог и доброг еколошког статуса и класе
максималног и доброг еколошког потенцијала.