ЗАКОН о пловидби у лукама и

на унутрашњим водама

Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

1) боксажа је врста лучке услуге којом се обавља маневрисање пловилима у
луци;
1а) AtoN систем обележавања пловних путева је систем који се користи за
праћење стандардног система обележавања пловних путева навигационим бовама
и који пружа информације о пловном путу учесницима у пловидби, а састоји се од
AIS AtoN транспондера који се уграђују на навигационе бове, централног
серверског сегмента који управља радом система путем одговарајућих
софтверских апликација, као и софтверских апликација које обезбеђују
коришћење одговарајућих сервиса Дирекцији за водне путеве и учесницима у
пловидби;**
1б) багеровање је вађење речног наноса у циљу одржавања лучке акваторије или
приступног пловног пута до луке, односно испуњавања прописаних габарита
пловног пута у зависности од утврђене категорије водног пута;**
2) бочни састав је састав пловила која су чврсто повезана бок уз бок, осим
чамаца, од којих ниједно није постављено испред пловила које покреће састав;
3) брод је брод унутрашње пловидбе и речно-морски брод, осим ратног брода;
4) брод без сопственог погона је брод који нема сопствени машински уређај за
погон, као и брод чији се машински уређај користи за премештање у луци или
местима укрцавања или искрцавања, или да би се повећале његове маневарске
способности за време потискивања или тегљења;
5) брод велике брзине је брод са сопственим погоном који може да постигне
брзину преко 40 km/h у односу на воду;
6) брод са сопственим погоном је брод који има сопствени машински уређај за
погон;
7) брод у градњи је брод од момента полагања кобилице или сличног поступка
градње до момента уписа у уписник бродова;
8) брод унутрашње пловидбе је брод регистрован за пловидбу на унутрашњим
водама, чија дужина трупа износи најмање 20 m или чији је производ дужине,
ширине и максималног газа једнак запремини од најмање 100 m³, као и тегљач и
потискивач, без обзира на њихову дужину и запремину;

1
9) бродар је власник пловила, закупац или менаџер, * који је као држалац
пловила, носилац пловидбене одговорности;
9а) бункер станица за снабдевање бродова горивом је објекат лучке
инфраструктуре, односно лучки терминал на коме се обавља снабдевање течним
горивом бродова, који се састоји од објеката и инсталација на копну (у даљем
тексту: бункер стационарна станица) или од плутајућег објекта за снабдевање
бродова горивом са пратећом инсталацијом (у даљем тексту: бункер понтонска
станица, односно бункер станица за снабдевање са возила цистерне) или од
плутајућег објекта за снабдевање бродова горивом са пратећим објектима на
копну, на којима су постављени снабдевачка јединица, припадајући резервоари,
цевовод са опремом, уређаји и инсталације, транспортна јединица, мерила и
други одговарајући уређаји, опрема и инсталације за снабдевање бродова
горивом и који чине техничко-технолошку целину (у даљем тексту: бункер
плутајућа станица), за чији рад је потребно одобрење за обављање лучке
делатности;**
10) ватрогасно спасилачко пловило је пловило регистровано и опремљено за
гашење пожара и остале техничко-технолошке интервенције и спасилачке
активности на води;
11) власник пловила је физичко или правно лице које је као власник уписано у
један од уписника; 12) водни пут је део унутрашњих вода на коме се обавља
пловидба, категорисан и отворен за пловидбу;
12a) време одмора је време изван радног времена и обухвата период одмора на
пловилу у покрету, на усидреном или привезаном пловилу, као и на копну, и не
обухвата кратке паузе до 15 минута;**
13) глисер је врста чамца који помоћу сопственог погонског уређаја глисира по
површини воде; 13а) дан одмора је период непрекинутог одмора у трајању од 24
сата, који члан посаде проводи на слободно изабраном месту;**
14) домаће пловило је пловило које има српску државну припадност и које је
уписано у један од домаћих уписника;
15) државни водни пут је водни пут на коме важи државни режим пловидбе на
коме је без посебног одобрења дозвољена пловидба само пловилима под заставом
Републике Србије;
16) електронске пловидбене карте су базе података, стандардизоване у погледу
садржине, структуре и формата, које се дају на употребу путем Inland ECDIS
опреме;
16а) ES-TRIN стандард је европски стандард којим се утврђују техничка правила
за пловила унутрашње пловидбе;**
17) зимовник је изграђени или природни водни простор на водном путу који је
уређен и оспособљен тако да представља сигурно склониште за пловила од
оштећења ледом, високог водостаја или осталих временских непогода;
2
17а) зимско склониште је природни део водног простора на водном путу, луке или
пристаништа, које служи за ванредни смештај пловила ради заштите од оштећења
приликом непосредног доласка леда, велике воде или осталих временских
непогода;*
18) Inland ECDIS је електронски приказ пловидбених карата и информациони
систем за унутрашњу пловидбу који приказује одабране информације из Система
електронских пловидбених карата за унутрашњу пловидбу (Inland SENC), и по
избору информације прикупљене другим пловидбеним сензорима; 18а)
инфраструктура за претовар алтернативних горива је покретна или непокретна
лучка инфраструктура која омогућава да се у луци или пристаништу врши
снабдевање бродова погонском енергијом из извора као што су електрична
енергија, водоник, биогорива, синтетичка и парафинска горива, природни гас,
укључујући биометан у гасовитом стању (компримовани природни гас и утечњени
природни гас), као и течни нафтни гас који служи, макар делимично, као замена
за изворе снабдевања саобраћаја погонском енергијом из фосилних горива и који
имају могућност да допринесу смањивању угљеника и тако допринесу смањењу
негативног утицаја на животну средину у сектору саобраћаја;**
19) јавно пловило је пловило које употребљава државни орган, а које није ратно
пловило и које служи искључиво у непривредне сврхе;
20) јахта је пловило које служи за рекреацију, спорт и разоноду, које може да се
користи за личне потребе или за привредну делатност;
21) ледоломац је брод регистрован и опремљен за разбијање леда;
22) лука је водни и са водом повезани простор који је изграђен и опремљен за
пријем домаћих бродова и бродова стране заставе, њихово укрцавање и
искрцавање, складиштење, дораду и оплемењивање робе, пријем и испоруку робе
другим видовима транспорта (друмски, железнички, интермодални и цевоводни
транспорт), укрцавање и искрцавање путника, као и за пружање других
логистичких услуга потребних за развој привреде у залеђу луке. Лучки
терминали, сидришта, као и делови водног пута који омогућавају обављање лучке
делатности су саставни делови лука;*
23) лучка акваторија је део водног пута у саставу лучког подручја, по природи
простор непосредно везан уз обалу, издвојена сидришта и слично;
23а) лучка концесија је право које се стиче уговором којим је уређено давање
лучке концесије за услуге са правом на комерцијално коришћење конкретне
услуге, односно лучке концесије за јавне радове са правом на комерцијално
коришћење изведених радова, које Агенција за управљање лукама уступа
домаћем или страном правном лицу на одређено време под посебнo прописаним
условима, уз плаћање концесионе накнаде од стране концесионара који сноси
ризик везан за комерцијално коришћење предмета концесије. Комерцијални
ризик у коришћењу радова или услуга обухвата ризик потражње или ризик
понуде или и ризика потражње и ризика понуде;*
3
24) лучке услуге су услуге комерцијалне природе које се обављају у лукама,
односно пристаништима уз накнаду према лучким тарифама;
25) лучки корисник је лице које користи једну или више лучких услуга;
26) лучки оператер је * правно лице које обавља једну или више лучких
делатности;
26а) лучко земљиште је изграђено грађевинско земљиште у својини Републике
Србије на коме су изграђене лучке грађевине и објекти који се користe за
обављање лучке делатности, као и неизграђено грађевинско земљиште у својини
Републике Србије које се може привести намени за обављање лучке делатности,
које је обухваћено лучким подручјем које се утврђује у складу са одредбама овог
закона;**
27) лучко подручје је подручје луке или пристаништа које се користи за
обављање лучке делатности, којим управља Агенција за управљање лукама и на
којем важи посебан режим контроле доласка и одласка пловила, као и уласка и
изласка возила и лица. Лучко подручје обухвата лучко земљиште, као и парцеле
водног земљишта на којима се установљава право службености за изградњу лучке
инфраструктуре у складу са одредбама овог закона и закона којим се уређују
воде;**
28) марина је пристаниште за посебне намене на водном путу намењено за
прихват, чување и опрему пловила која служе за рекреацију, спорт и разоноду;
28а) менаџер је правно лице које је преузело одговорност за управљање
пословањем и/или техничкo одржавање брода и/или попуњавање брода посадом,
односно за обављање других послова у складу са стандардним Baltic and
International Maritime Council (BIMCO) споразумом о управљању бродом;*
29) међудржавни водни пут је водни пут на коме важи међудржавни режим
пловидбе на коме је дозвољена пловидба пловила под заставом Републике Србије
и граничне државе на том водном путу;
30) међународни водни пут је водни пут на коме важи међународни режим
пловидбе на коме је дозвољена пловидба пловилима свих застава;
30а) мобилни радник је сваки радник који је као члан посаде брода запослен у
служби привредног друштва које је регистровано и обавља делатност превоза
робе или путника у унутрашњој пловидби;**
30б) ноћни рад је рад у временском периоду од 23.00 до 6.00 часова ујутро;**
31) премор је стање члана посаде настало као резултат недостатка одмора или
болести и огледа се у одступању од нормалног понашања и брзине реаговања;
32) пловеће тело је сплав или друга конструкција, објекат или спојена структура
способна за пловидбу, која није брод, технички пловни објекат, чамац или
плутајући објекат;
4
33) пловидбена незгода је ванредни догађај на унутрашњим водама настао у
пловидби или искоришћавању пловила, водног пута или објекта на њему при
којем је дошло до људских жртава или телесних повреда, материјалне штете или
загађивања животне средине;
34) пловни пут је део водног пута прописане дубине, ширине и других техничких
карактеристика, који је уређен, обележен и безбедан за пловидбу;
35) пловило је брод, технички пловни објекат, јахта, чамац, пловеће тело,
плутајући објекат, пловило које обавља риболов и други објекат који је
оспособљен за пловидбу и који учествује у пловидби;
36) пловило Европске уније је пловило којe има државну припадност једне од
држава чланица Европске уније и намену према прописима државе у којој је
регистровано;
36а) пловило за рекреацију је пловило које је намењено за спорт и разоноду чија
је дужина трупа од 2,5 m до 24 m, независно од врсте погона;*
37) пловило које обавља риболов је пловило које је намењено за риболов уз
помоћ мреже, узица, рибарске коче или других риболовних справа које
ограничавају способност маневрисања, осим пловила које је намењено за
риболов вучењем удице или другим риболовним справама које не ограничавају
способност маневрисања;
38) плутајући објекат је пловило без сопственог погона које по правилу није
предвиђено за премештање нити за обављање посебних радова на унутрашњим
водама (купатило, хангар, воденица, рибарска тиквара, кућа за одмор, понтон,
понтонски мост, стамбена лађа, угоститељски објекат, сплав кућица, плутајућа
радионица и слично);
38а) плутајући објекат за укрцавање и искрцавање путника или снабдевање
бродова горивом је део лучке инфраструктуре који се користи за укрцавање и
искрцавање путника у оквиру утврђеног лучког подручја, односно за снабдевање
бродова погонским горивом у складу са одредбама овог закона или укрцавање и
искрцавање путника у домаћој линијској пловидби у складу са одредбама закона
којим се уређује трговачка пловидба, и састоји се од пловила без сопственог
погона (понтон или брод који је променио намену у плутајући објекат) које је
вођицама привезано на шипове који су дубоко темељени у водно земљиште и за
које Управа за утврђивање способности бродова за пловидбу врши технички
преглед у односу на пловило, а Дирекција за водне путеве издаје услове за
израду, као и сагласност на пројекат за побијање шипова који обавезно садржи
прорачун, односно испитивање опште стабилности конструкције на ветар, таласе,
удар пловила и утицај леда, a на основу геодетског и геолошког елабората, као и
хидрауличко-хидролошких и сеизмичких услова на датој локацији.

5
За побијање шипова у циљу постављања плутајућег објекта надлежно јавно
водопривредно предузеће издаје водне услове у складу са законом којим се
уређују воде, ван поступка обједињене процедуре. Постављање и употреба
плутајућег објекта за укрцавање и искрцавање путника или снабдевање бродова
горивом не подлеже обавези добијања грађевинске, односно употребне дозволе у
складу са законом којим се уређује планирање и изградња;**
39) постојећи брод је брод који није у градњи;
40) потискивани састав је чврсто повезани састав пловила, осим чамаца, од којих
је најмање један постављен испред потискивача;
41) потисница је теретни брод без сопственог погона и без сопственог
кормиларског уређаја;
42) потисница поморског брода је потисница конструисана да се носи на
поморским бродовима и да плови на водним путевима;
42а) привезиште за чамце је објекат опремљен за прихват и чување чамаца, који
се састоји од бова које се користе за привез чамаца или од понтона уз које се
привезују чамци;**
43) признато класификационо друштво је класификационо друштво које је
признато у складу са посебним прописом;
44) пријемна станица је пловило или постројење на копну одређено од стране
надлежног органа за пријем штетних предмета или материја које настају на
пловилу;
44а) пристан је део лучке инфраструктуре намењен за укрцавање и искрцавање
робе и путника у оквиру утврђеног лучког подручја и представља грађевински
објекат у смислу закона којим се уређује планирање и изградња који се састоји
од објекта изграђеног од армираног плутајућег бетона, бродограђевинског челика
или других одговарајућих грађевинских материјала, који је вођицама повезан са
шиповима, односно долфинима, који су дубоко утемељени у водно земљиште и са
њима чини функционалну целину. Саставни део пристана чини и приступни мост
који се у зависности од расположиве дубине приступног пловног пута вођицама
повезује са шиповима. Пристан се може састојати и од шипова, односно долфина,
који су дубоко утемељени у водно земљиште, уз које пристају бродови ради
претовара робе која се укрцава или искрцава употребом одговарајуће претоварне
механизације која се поставља на ослонце између шипова;**
45) пристаниште је водни и са водом повезани простор који је изграђен и
опремљен за пријем домаћих бродова, њихово укрцавање и искрцавање, као и по
потреби складиштење само одређене врсте робе, односно за укрцавање и
искрцавање путника;*

6
 46) путник је свако лице на пловилу, осим деце млађе од једне године, лица
запослених на пловилу у било ком својству и чланова њихове породице;
47) путнички брод је брод регистрован за превоз више од 12 путника;
47a) радно време је време током којег члан посаде у складу са упутствима
послодавца или његовог заступника ради на пловилу, уз пловило или за пловило,
током којег је распоређен за рад или мора да буде спреман за рад (дежурство);**
47б) распоред рада је план радних дана и дана одмора, са којим је послодавац
унапред упознао члана посаде;**
48) распрема је привремено повлачење брода, односно техничког пловног
објекта из употребе и њихов смештај на одређеном делу водног пута у трајању од
најкраће 30 дана до годину дана (кратка распрема) или дуже од годину дана
(дуга распрема), током које се на броду не могу налазити роба, односно
путници;*
49) ратно пловило је пловило које је под командом оружаних снага, а чија је
посада војна;
50) Речни информациони сервиси (RIS) су усаглашене информационе услуге
намењене као подршка управљању пловидбом на водним путевима укључујући,
ако је то оправдано, везу са другим видовима саобраћаја;
51) речно-морски брод је брод нарочите конструкције чији су газ и друга
конструкциона својства таква да може пловити у делу пловидбе на мору, као и по
унутрашњим водама;
52) састав је тегљени, потискивани или бочни састав;
53) санитетско пловило је пловило регистровано и опремљено за збрињавање
повређених и оболелих;
54) Сервис за управљање бродским саобраћајем (VTS) је стандард усвојен од
стране Економске комисије Уједињених нација за Европу и који представља
сервис за пружање услуга у циљу унапређења безбедности и ефикасности
бродског саобраћаја и заштите животне средине, оспособљен за успостављање
комуникације са учесницима у саобраћају и да одговори потребама саобраћаја у
подручју обавезне примене VTS;
54а) сезона је период од највише девет узастопних месеци у оквиру 12 месеци у
току кога је делатност због спољних услова, као што су временске прилике или
туристичка потражња, везана за одређени део године;**
55) сидриште је опремљени и обележени део водног пута на којем се може
вршити безбедно сидрење и маневрисање пловила;

7
56) скела је пловило намењено за превоз лица, робе и животиња са једне на
другу обалу унутрашњих вода;
57) скелски прелаз је део унутрашњих вода са изграђеним и уређеним прилазним
путевима, опремљен за безбедно пристајање скеле, укрцавање и искрцавање
лица, ствари и животиња које се превозе скелом;
58) склониште је природни део водног простора на водном путу, који служи за
нужни смештај пловила ради заштите од метеоролошких и хидролошких
непогода;
59) скутер је врста чамца који користи сопствени погонски уређај, који се користи
за скијање на води или извођење фигура (водени скутер, џет бицикл, џет ски и
слично);
60) стање опијености је стање члана посаде код којег је лекарским прегледом и
другим методама и апаратима, анализом крви и/или урина утврђено присуство
алкохола у организму * мерењем количине алкохола у литру издахнутог ваздуха,
као и код којег је лекарским прегледом, употребом одговарајућих средстава или
уређаја, или анализом крви и/или урина утврђено присуство у организму опојних
дрога или других материја које мењају стање свести;
61) страно пловило је пловило које има страну државну припадност и намену
према прописима државе у којој је регистровано;
62) танкер је брод регистрован за превоз терета у течном стању;
63) тегљач, односно потискивач је брод регистрован за тегљење или потискивање
других пловила;
64) тегљени састав је састав од једног или више пловила, осим чамаца, које тегли
један или више тегљача;
65) тегљеница је теретни брод без сопственог погона који има сопствени
кормиларски уређај;
66) теретни брод је брод регистрован за превоз терета;
67) технички пловни објекат је објекат опремљен механичким уређајем за
обављање техничких радова на унутрашњим водама са сопственим погонским
машинским уређајем или без њега (пловећа направа, багер, механички побијач
пилона, елеватор, дизалица, пловећа косачица, платформа и слично);
68) трговачка морнарица обухвата бродове и друга пловила, осим ратних
пловила;
69) уље је свако постојано уље, сирова нафта, тешко дизел-уље, мазиво-уље и
животињска, биљна уља и масти, без обзира на то да ли се превози пловилом као
терет или као гориво за погон пловила;

8
70) унутрашње воде су реке, канали и језера на територији Републике Србије;
71) унутрашња пловидба је пловидба која се обавља на водном путу;
72) чамац је пловило, осим тегљача и потискивача, без обзира на његову дужину
и запремину, регистровано за пловидбу на унутрашњим водама, чија дужина
трупа износи мање од 20 m и чији је производ дужине, ширине и максималног
газа мањи од запремине од 100 m³, а које превози највише 12 лица;
72а) чамац за привредне сврхе је чамац за обављање јавног превоза (превоз
путника и/или ствари уз наплату), за обављање регистроване привредне
делатности (привредни риболов, тегљење или потискивање скеле и др.) или за
више наведених намена;*
72б) члан посаде који ради ноћу је:** 1) члан посаде који уобичајено током ноћи
одради најмање три сата свог свакодневног радног времена;** 2) члан посаде
који по потреби током ноћи одради одређени део свог годишњег радног времена,
који је утврђен овим законом, односно колективним уговором или споразумом
који су социјални партнери закључили на националном или регионалном
нивоу;**
72в) члан посаде који ради у сменама је члан посаде који ради по распореду
рада у сменама;**
73) штетни предмети и материје су отпад који настаје на пловилу, укључујући
отпад који настаје од рада пловила, отпад од терета, преостали терет и остатке
терета. Сви термини којима су у овом закону означени положаји, професије,
односно занимања, изражени у граматичком мушком роду, подразумевају
природни мушки и женски род лица на које се односе.*

9
 ПРАВИЛНИК

о звањима, условима за стицање звања и

овлашћењима чланова посаде бродова трговачке
морнарице

Звања бродараца

Члан 4.
Бродарци стичу звања у служби палубе или служби машине полагањем
стручног испита.
Звања бродараца у служби палубе су:
1) заповедник врсте А;
2) заповедник врсте Б;
3) заповедник врсте Ц;
4) крмар;
5) вођа палубе;
6) морнар;
7) руковалац техничког пловног објекта.
Звања бродараца у служби машине су:
1) машиниста;
2) машиновођа.

ПРАВИЛНИК
о условима које морају да испуњавају лица за управљање чамцем,
пловећим телом или плутајућим објектом, програму и начину полагања
стручног испита, као и обрасцима, садржини, начину издавања и трајања
дозволе за управљање

Услови које морају да испуњавају лица за управљање чамцем,

пловећим телом или плутајућим обје

10
 Члан 3.
Чамцем може да управља лице које је стекло дозволу за:
1) управљача чамцем категорије А;
2) управљача чамцем категорије Б.
Лице које је стекло дозволу за управљача чамцем категорије Б може да
управља и чамцем којим може да управља лице које је стекло дозволу за
управљача чамцем категорије

Члан 4.
Дозволу за управљача чамцем категорије А стиче лице које:
1) је навршило 16 година живота;
2) има држављанство Републике Србије или пребивалиште, односно одобрен
привремени боравак у трајању од најмање шест месеци у Републици Србији;
3) физички и психички способно да управља чамцем;
4) зна вештину пливања;
5) положило стручни испит и стекло уверење о положеном стручном испиту;
6) на основу положеног стручног испита стекло дозволу за управљача чамцем
категорије А.
Дозволу за управљача чамцем категорије Б стиче лице које:
1) је навршило 18 година живота;
2) има држављанство Републике Србије или пребивалиште, односно одобрен
привремени боравак у трајању од најмање шест месеци у Републици Србији;
3) је физички и психички способно да управља чамцем;
4) зна вештину пливања;
5) је положило стручни испит и стекло уверење о положеном стручном
испиту;
6) је на основу положеног стручног испита стекло дозволу за управљача
чамцем категорије Б.
Плутајућим објектом може да рукује лице које је навршило 18 година живота,
физички и психички способно да управља чамцем и које је на основу положеног
стручног испита стекло дозволу за управљача чамцем категорије Б.
Пловећим телом може да управља лице које је навршило 18 година живота,
физички и психички способно да управља чамцем и које је на основу положеног
стручног испита стекло дозволу за управљача чамцем категорије Б.

11
 Дозволу за управљача чамцем категорије Б стиче и лице које је стекло звање
управљача и руковаоца чамца по ранијим прописима.
Дозволу за управљача чамцем категорије Б стиче и лице које је стекло звање
морнара на пловећем постројењу по ранијим прописима.

Дозволу за управљача чамцем категорије Б стиче и лице које је стекло

овлашћење о оспособљености члана посаде бродова трговачке морнарице у
складу са прописом којим се уређују звања и услови за стицање звања и
овлашћења чланова посаде бродова трговачке морнарице.

Члан 5.
Чамцем за сопствене потребе дужине до седам метара и снаге погонског
уређаја до 15 киловата (у даљем тексту: kW) може да управља лице које је
стекло дозволу за управљача чамцем категорије А.
Чамцем за сопствене потребе дужине од седам до 20 метара и снаге погонског
уређаја веће од 15 kW може да управља лице које је стекло дозволу за
управљача чамцем категорије Б.
Чамцем за привредне сврхе и јавним чамцем може да управља лице које је
стекло дозволу за управљача чамцем категорије Б.
Изузетно од одредбе става 3. овог члана, чамцем за привредне сврхе који се
користи за превоз до 12 путника може да управља лице које је стекло посебну
оспособљеност у складу са прописом којим се уређују звања и услови за стицање
звања и овлашћења чланова посаде бродова трговачке морнарице.
Глисером може да управља лице које је стекло дозволу за управљача чамцем
категорије Б.
Скутером може да управља лице које је стекло дозволу за управљача чамцем
категорије Б.

12
 Навигација

Превод речи навигација потиче од Латинске сложенице navigation, коју

сачињавају речи navis (брод) и agare (кретање). Могли би то да преведемо и као
вештину вођења брода, а данас има далеко шири смисао, који се може исказати
кроз следећу дефиницију:

Навигација је наука и вештина вођења брода, авиона и свемирског брода,

најповољнијим, најсигурнијим и најраћим путем од једне до друге тачке на земљи
или неком небеском телу.

Ако би дефинисали задатак навигације онда би то било као тачно, сигурно и

временски ограничено вођење брода са једне на другу тачку, унапред изабраним
најповољнијим и најкраћим путем. Реализација задатка често зависи од услова
пловљења и самим тим могу бити и измењени. Најповоњнији пут није увек и
изабрани пут, па ни време трајања пловљења неће бити једнако планирано. Под
одређеним ситуацијама и одређеним условима неће се пловити најкраћим путем
као и најповољнијим путем, већ оним који води близу навигацијских опасности
које се у најчешћим случајевима избегавају. Овакве измене руте, посебно су
честе у ратним условима и у случајевима квара на броду, што од навигатора
захтева изузетно знање и посебно искуство.

Примена практичног решавања задатка навигације, узрокује и различите

методе и средства. За решавање основног задатка, методика савремене
навигације обухвата следеће методе:

- Избор руте пловљења и њено расчлањавање по времену,

- Управљање бродом по изабраној рути,

- Измена елемената кретања, обзиром на стварно кретање у одређеним

условима и

- Контролу тачности и сигурности кретања брода.

Избор руте зависи од постављеног задатка и подручја где се плови, узимајући

у обзир све факторе који утичу на сигурност посаде, брода, терета итд.

13
 Избор руте обухвата:

- Схватање задатка,

- Одређивање подручја где се плови,

- Упознавање са општим и посебним условима пловидбе на одређеној рути,

- Избор најповољнијих курсева на рути, имајући у виду навигацијске,

хидрографске и метеоролошке услове.

Све напред наведено па и припрему речних пловних карата и навигацијских

средстава, ради се пре испловљења брода.

Управљање бродом по изабраној рути, уствари је одређивање правца кретања

и брзине, ради кретања брода, по унапред одређеном путу.

Оно садржи:

- Испитивање и анализу кретања на претходном курсу, у односу на услове

пловидбе,

- Прогнозу утицаја стварних услова кретања на нови курс,

- Одређивање новог курса и брзине

- Одржавање брода на задатом курсу задатом брзином.

Измена елемената кретања обзиром на стварне услове кретања је неопходно,

јер одржавање задатог курса и брзине није никад савршено тачна. Осим грешака
које стварају инструменти и услови пловидбе се стално мењају. Стална контрола
курса и брзине кретања, прорачун заноса због ветра и речне струје и одређивање
укупног одступања од курса и брзине, због деловања спољних фактора, од
навигатора захтева тачност, брзину и одлучност у доношењу правовремених
одлука о корекцији задатог курса и брзине.

Тачност и сигурност кретања брода контролише се константним одређивањем

позиције брода. Тачне координате позиције су основа за решавање претходна 2
задатка.

Навигатор повремено или стално извршава следеће допунске радње:

- Одређивање маневарских елемената брода и испитивање утицаја спољних

фактора на њихове промене

14
 - Одређивање поправке навигационих уређаја и њихово одржавање у
исправном стању,

- Одређивање елемената кретања за различите маневре,

- Познавање координате позиције брода, курса и брзине,

- Упознавање са подацима о хидрометеоролошкој ситуацији свима на броду,

- Служба времена,

- Одржавање речних наутичких карата и навигацијских приручника и

- Вођење бродске и навигационе документације.

За решавање ових задатака потребно је, поред солидног теоретског знања из

навигације, имати и обилно практично знање и искуство које је примењиво за
сигурно и тачно вођење брода.

Подела навигације

Према примени навигације на средину у којој се одвија, навигација се дели

на:

- Поморску (речну, језерску и каналску)

- Ваздухопловну

- Свемирску

Под поморском навигацијом обухватамо низ научних дисциплина, чији је

предмет изучавања теоретска разрада постојећих и нових метода вођења брода,
анализа општих законитости кретања брода и фактора који утичу на то кретање.

Научне дисциплине поморске навигације су:

- Терестичка навигација,

- Астрономска навигација

- Електронска навигација и

- Збројена навигација.

15
 Терестичка навигација обухвата методе графичког и аналитичког решавања
задатака вођења брода осматрањем природних и изграђених објеката на обали,
реци и на дну реке. Поред тога изучава средства за вођење брода, начине
одређивања праваца и удаљености, половидба у ограниченом простору,
одређивање маневарских особина брода и друго.

Астрономска навигација разматра методе и могућности одређивање позиције

брода и других навигацијских елемената осматрањем небеских тела.

Електронска навигација је новија дисциплина навигације и обухвата методе

за одређивање позиције брода и других навигационих елемената коришћењем
електромагнетних таласа који се региструју електронским уређајима и
инструментима.

Пловидбене карте

Пловидбена карта је специјална географска карта која се употребљава у

пловидби брода и чамца, а притом показује одређено подручје. Пловидбене карте
унутрашњој пловидби које приказују подручије река, језера или канала са
обалским појасом, употребљавају се у унутрашњој пловидби. Пловидбене карте у
унутрашњој пловидби имају разлику у размери. Тако у европи уобичајане су
пловидбене карте у размери 1:10000 и 1:5000. те карте приказују дужину реке,
односно дужину пловог пута у километрима и увезане су у посебне књиге где
приказују 100 до 150 километара дужина реке, односно пловнг пута.

На пловидбеној речној карти наутичар може наћи све потребне податке о

одређеној површини, односно секцији подручја пловног пута, а то су: дубина,
плићаци, конфигурација обале, светла са подацима о њиховим карактеристикама,
плутајућим бовама, места где су постављени подводни каблови и цевоводи, места
забрањеног сидрења итд.

Пловидбене карте унутрашњих пловних путева израђене су тако да приказују

уздужни профил реке, однодно пловног пута од извора према ушћу, где имају
уцртане бројне карактеристике реке и других објеката на обали и пловном путу.
Важно је при употреби пловидбених карата за унутрашње пловне путеве упознати
се са легендом која се налази у самој књиги у којој су те карте увезане. У легенди
су уписани бројчани подаци о: водомесним станицама на којима пише висина
воде, габаритима на пловном путу (дубина, ширина, дужина, брзина воде итд),
знацима којима је обележен пловни пут итд. На пловидбеној карти је уцртана оса
пловног пута са дубином и ширином реке пловног пута, као и други важни
објекти.

16
 Речна навигација

Навигација на рекама, каналима и језерима, сматра се најједноставнијим

обликом навигације, али то је један од најопаснијих видова управљања бродом.
Разлог једноставности су тачно обележени и дефинисани пловни путеви, мања је
потреба за употребом електронске опреме у навигацији, а скоро никаква потреба
за оптичким инструментима навигацији. Мора се имати у виду боља
информисаност о стању на водним путевима (проходност, на пример) и мања
зависност од временске ситуације.

Према горе наведеном, опасност се огледа у лошем познавању речног тока,

неинформисаност у вези сигнализације и обележавања пловног пута,
ограниченост ширине пловног пута, стална променљивост водостаја, ограничена
видљивост код честих измаглица, водени наноси и слично. Све то може
узроковати лош или никакав маневар у пловном путу, већа могућност судара,
потапања, насукавања, оштећење пловила, блокирање или затварање пловног
пута.

За поуздано и правилно вођење брода на рекама, првенствено се мора

обратити пажња на сигнализацију и обележавање пловног пута. Обавезно је
водити рачуна о прописима и правилима за навигацију као и оне које прописује
надлежна Лучка капетанија, те одлично познавање речног тока.

Дистанце није тешко израчунати, довољно је пратити километарске ознаке

пловног пута и веома лако се може израчунати брзина кретања брода у односу на
пређени пут и преосталу раздаљину, време доласка на одредиште. Ако је брзина
тока воде променљива на поједињеним деоницама пловног пута, у рачун се
морају унети исправке ради добијана што тачнијег резултата.

Приликом избора карата унутрашњих пловних путева често се требају

узимати пловидбене карте што млађег издања. Разлог набавке стално новијих
пловидбених карата је честе корекције пловног пута што зависи од водостаја и
промене тока (корита) саме реке, што опет за собом повлачи честу промену
сигнализације и обележавање пловног пута.

Добар наутичар морабити упознат са свим променама у пловном путу. Дању и

није велики проблем водити брод, све се може голим оком видети, али вожња
брода ноћу постаје доста компликована и опасна. За ноћну вожњу брода треба
извршити детаљне припреме, потребно је упознати се са свим обалним и
светлећим сигналима на самом пловном путу (светионици и бове, њихов облик,
боја, положај, боја светала, режим рада и слично) за цели ток вожње.

17
 Наутичар мора поседовати прибор, блок милиметарског папира, обична
оловка, гумица, лењир, штоперица или сат са секундаром и двоглед. На
милиметарском папиру се уцрта речни ток (то могу бити и две паралелне линије).
Обележе се на нацртаном току километри, тако што за сваки километар се узима
дужина од неколико центиметара. Од првог обележеног километара, па на даље,
за цели ток, се уцртавају, подобнијим информацијама сваки облик постојаће
сигнализације (километарска раздаљина, положај итд) и уз сваку бову или
светионик појединачно, се уписује и њихов режим рада, боја светла. Редовно, док
мрак не падне, потребно је уцртавати у провизорну карту, сваки пређени
километар, плутачу и сваки други облик сигнализације. Провера са штоперицом
просечне брзине брода на сваки пређени километар такође треба уписати у
провизорну карту. На тај начин извршене су припреме за ноћну пловидбу.

Из већ уцртаног се може видети којој се следећој плутачи приближава, а

знајући њене карактеристике и просечну брзину, није више проблем да се
израчуна приближно време доласка и позиција брода у сваком моменту времена.
При проласку поред бове, обавезно се уписује тачно време и брзина доласка.
Иста процедура се понавља све до сванућа, ако је потребно и даље. Ако се
подаци не слажу са ситуацијом у пловидби, одмах је потребно прекинути вожњу и
усидрити брод на првом сигурном сидришту.

Када су отежани услови за пловидбу по магли и ноћу, не би требало да се

креће ако се не познаје река и њене скривене ћуди, ако заповедник пловила није
искусан у навигацији и ако нема способну посаду.

Посебна пажња се мора обратити на следеће:

- Обавезно упаљена светла за навигацију, а остала светла требају бити

угашена како не би ометала осматрање.

- Редовно контролисати просечну брзину и штоперицом, карактеристике рада

сваке светлеће бове или светионика.

- Ако се бова или светионик налази ближе десној обали, обавезно код
проласка поред ње, она вам мора остати са десне стране.

- Када су две бове постављене једна до друге (једна ближа десној, а друга
ближа левој обали), обавезно треба проћи између њих. Тако постављене бове
обележавају кривине на рекама, пловни пут са добром дубином, пролаз испод
моста и сличо.

- Обратити пажњу на остала пловила и у зависности од њихове

сигнализације, треба поштовати правила и прописе саобраћаја.

18
 - Редовно осматрање је обавезно, оком и двогледом, околине кроз коју се
пролази, оптичке варке су веома честе ноћу на води.

- У колико се процени да је даља пловидба опасна, обавезно треба изаћи из

обележеног пловног пута, удаљити се од бова али нек остану у зони видљивости,
усидрити брод и прописно га сигнализацијом обележити.

Птребно је увек имати при руци приручник или нека упудства за пловидбу,
како би их употребили приликом догађаја и ситуација у којима нисте сигурни
како треба адекватно поступити.

19
 УНУТРAШЊИ ПЛОВНИ ПУТЕВИ РЕПУБЛИКЕ
СРБИЈЕ И ЊИХОВЕ ПЛОВИДБЕНЕ
КАРАКТЕРИСТИКЕ

КАРАКТЕРИСТИКЕ РЕКЕ ВЕЗАНЕ ЗА ПЛОВИДБУ

Како би познавали навигацију на реци неопходно је поседовати основа знања о

реци и пловном путу.

РЕЧНИ ТОК

Када би говорили уопштено, речни ток се састоји од кривина, са краћим

праволинијским секторима између њих. Река има своју струју или ток, а то је сила
која директно утиче на услове пловидбе. Брзина струје или кретање масе воде у
реци везана је за два фактора, први је величина пада корита реке, а други
количина водене масе. У колико је пад корита реке константан, повећање или
смањење брзине тока, зависи од повећања или смањења количине водене масе,
односно од осцилација водостаја реке.
Брзина тока реке, мерено на попречном профилу, није свуда једнака. На
површини и према средини реке је већа, а према обалама и дну мања. Највећа
брзина матице реке одговара највећој дубини. Поред уздужног струјења воде,
постоје још и попречна струјења и кружна кретања (вртлози- лимани). Вртлози и
лимани настају код наглих промена дубина или ширина реке, услед подводних
препрека, код прелива итд. Кад река наиђе на „накљу“ (то је место где река
прави оштре кривине и где обала задире у реку) долази до наглог скретања дела
водене масе у супротном смеру поред обале и тако река ствара привид да тече
узводно.
20
Неповољни утицаји водене струје на пловидбу бродова огледа се у следећем:
- Брзина узводне пловидбе смањује се за брзину тока реке;
- У низводној пловидби, ако не предвидимо силу водене струје, маневар бродом
може бити угрожен. Пример, како би брод у низводној пловидби безбедно пристао
својим боком, треба прво да изврши маневар окрета за узводно и тако искористи
брзину- силу водене струје. Код маневра окретања бродом мора се узети у обзир
брзина речног тока и ширина воденог огледала да би сам маневар безбедно био
извршен. Такође маневар би требало бити правовремен како би брод дошао на
место веза. Често код јаких водених струја и слабих мотора дешава се да се након
маневра окретања брод нађе знатно низводније од места пристајања.
- У колико би дошло до отказивања погонског уређаја брод буде ношен воденом
струјом при чему прети опасност од хаварије, удара у други пловни објекат,
камениту обалу, стуб моста, итд. Као би спречили предходно наведено, ставља се
у погон резервни мотор, обара сидро или се уз помоћ весла прилази обали, где се
брод везује за обалу.

ОБАЛЕ РЕКЕ
Конкавна обала је издубљена у односу на површину реке. Карактерише се са
већом дубином и већом брзином струје реке. Матица реке иде ближе конкавној
обали.
Конвексна обала је испупчена у односу на површину реке. Уз такву обалу
струјање воде је слабије, услед чега долази до наноса, па се самим тим ствара
мања дубина воде.
Лева и десна обала одређује се према току реке, лицем окренути према ушћу, а
леђима према извору, лева рука нам је наспрам леве обале, а десна рука наспрам
десне обале. Дужина реке рачуна се и обележава од ушћа ка извору у
километрима.

РЕЧНИ НАНОСИ, АДЕ И СПРУДОВИ

Водотокови носе и велике количине наноса (земља, шљунак, песак, муљ,
кречњак). Када тежина наноса савлада преносну снагу воде или када водена
струје изгуби брзину, нанос се таложи у кориту реке. Нанос који вода ствара при
рушењу конквне обале преноси се у два правца, један према супротној
конвексној обали, а други дуж обале коју напада таложећи се на њеном
истуреном делу. У зависности од водостаја односно доласком високих вода нанос
буде однешен и таложен на другом месту (тзв „селећи спрудови“), те се на
местима где су били спрудови ствара дубина и обратно.
21
Тамо где је корито реке широко преносна снага воде знатно је слабија, односно
слаби брзина тока, у том случају матица иде с једне на другу обалу, широко, онда
се наноси таложе у близини средине реке, стварајући притом попречне струдове,
од којих касније настају аде, које деле речни ток на рукавце.
Нанос се таложи и на праволинијском току реке уз обалу, где је вода мирнија.
Највећа таложења наноса су на ушћима река. Спрудови могу настати и када
водена маса наиђе на неку препреку у речном кориту, било да се ради о
природној или вештачкој препреци, том приликом вода губи у брзини и снази и
брзина таложења наноса се повећава.

ВОДОСТАЈ

Основни чинилац безбедности пловидбе је висина нивоа реке. Од висине нивоа

реке зависе габарити пловног пута, ширина и дубина, брзина тока, итд. Водостај
се стално мења, а у директној зависности је од прилива, величине слива реке,
атмосферског талога, топљења снега и одлива- брзине отицања.
Водостај је висина нивоа воде у датом тренутку на одређеном водомеру
смештеном у приобаљу реке.

22
Водомер је избаждарена скала у метричкој мери. Подела почиње са нултом
ознаком тако да има позитивну и негативну раздеобу. Нулта тачка водомера се
одређује према вишегодишњем просеку ниских вредности водостаја са одређено
посматраног места. Нулта тачка се фиксира на одређеној надморској висини како
би се избегло минусно очитавање приликом постављања нових водостаја, нулта
тачка се поставља испод најнижих водостаја. Водомери по начину постављања
могу бити вертикални, коси, степенасти, или савремени: аутоматски (лимниграф),
сатни водомери итд.
Вредности водостаја могу се добити саопштењем на радио Београду –
Први програм у 12,10 часова, Хидрометеоролошког завода, лучких
капетанија итд.

ПРЕПРЕКЕ- СМЕТЊЕ ЗА ПЛОВИДБУ

ВИСОК ВОДОСТАЈ

Водостај од најнижег до највишег нивоа може износити 8,10 и више метара, тако
да се општи изглед реке знатно мења. Тако рецимо екстрмни висок водостај на
реци дунав износи 10метара (код Новог Сада око 8метара), а на реци Сави
11метара.
Неповољан утицај високог водостаја на пловидбу је:
- Због повећане водене масе, брзина тока реке је већа. На Средњем Дунаву
брзина воде је 2 до 3 пута већа, при високом водостају, у односу на ниске, а
на Горњем Дунаву је то израженије;
- При високом водостају обале су поплављене, река је напустила своје
уобичајно корито, ствара се велико водно огледало које даје другу
панораму реке, претходно наведено наутичара чини дезорјентисаним;
- Висок водостај са обала носи пањеве, стабла и друге плутајуће предмете
што представља потенцијалну опасност за пловидбу на реци.

23
Висок водостај представља и опасност јер том приликом се прексивају
спрудови, аде, ниске обале што може довести до насукања пловила .

НИСКИ ВОДОСТАЈ

Ниским водостајем се ограничава габаритет пловног пута (ширине и дубине) и

тиме неповољно утиче на безбедност пловидбе. Бродови плове са мањим
саставом и мање крцаним теретом због газа, што отежава и сусретање и
представља опасност у теснацима када бродови плове. Низак водостај нам
отвара прегледност спрудова разних хидрографских објеката, вода је мирна,
спора, а приступ обалама и острвима лак. Стари бродари говоре да је низак
водостај најбољи период за учење пловног пута.

ВЕТАР

Ветар је један од чинилаца који неповољно утичу на пловидбу. Јаким ветром

може се угрозити стабилитет и пловност брода.
Чести ветрови у нашем подневљу су: кошава- источни и југоисточни ветар и
северац- североисточни ветар. Током лета дешава се да се појаве циклонске
непогоде са орканском снагом.

ОГРАНИЧЕНА ВИДЉИВОСТ

Под ограниченом видљивошћу се подразумева појавом магле, пљускова,

вејавица.
У случају појаве магле треба прекинути пловидбу и што краћим путем везати
се за обалу реке. Уколико је у низводној пловидби је видљивост мања од 700
метара, а узводној пловидби мања од 500 метара или ако у току пловидбе не
видимо обе обале треба обуставити пловидбу. У густој магли губи се потпуна
орјентација, осећај у ком се правцу креће брод. У условима ограничене
видљивости користи се помоћно навигационо средство радар.

24
 Уколико пловило нема радар, а магла га је „затворила“, бацићемо сидро у
воду и том приликом пловило ће заузети положај прамца узводно, а крме
низводно и тако одредити леву и десну обалу реке, а потом полако се
приближавати обали и поступак понављати онолико пута колико се укаже
потреба због дезорјентисаности. Добро би било остварити комуникацију са
неким на обали, давајући звучне сигнале бротским звоном, пиштаљком, итд.
Како би вас уколико вас неко чује на обали, наводио до ње, такође давајући и
звучне сигнале.

ЛЕД

Лед је једна од највећих препрека за пловидбу. На дунаву кроз Србију због

леда може бити обустављена пловидба и до 20 дана, а на реци Тиси и до 36
дана. Током благих зима долази до местимичног формирања леда, 10-50% у
покрету, што представња проблем за пловидбу. У зависности од изгледа,
чврстоће, облика и других карактеристика, разликују се више врста леда:
ведрац, снежник, поднац и санте.

РЕГУЛИСАЊЕ РЕКЕ ЗА ПОТРЕБУ ПЛОВИДБЕ

Кретање воде у речном кориту, изазива сталне промене. То се огледа у

рушењу обала, што угрожаваодбрамбене насипе, неконтролисану преносу
песка, шљунка и других материјала који се са једног преносе на друго место,
на тај начин стварајући нове спрудове. То условљава премештање- померање
пловног пута и промена његових габарита- ширине и дубине. Циљ регулација
река је стварање минималне дубине за безбедну пловидбу. Радови на
регулацији за потребе пловидбе по правилу се уклапају у општу регулацију
речног корита, чиме се доприноси заштита од поплава, спречава нагомилавање
леда. Чиме се регулацијом реке стабилизују обале и да се њено корито
формира за потребе пловидбе.
Мере уређења природног водотека за потребе пловидбе су разноврсне и могу
се свести на
- регулисање речног корита (Дунав, Сава, Тиса) и
- каналисање речног тока (Бегеј).
Поменуте мере се користе и у комбинацијама (Дунав и Тиса).

25
 РЕГУЛАЦИЈА РЕЧНОГ КОРИТА

У регулисању природног водотока за потребе пловидбе непосредну примену

имају регулационе грађевине у самом речном кориту као и пресецању речних
кривина (меандара).
Регулационе грађевине треба да:
- Осигурају обале од рушења,
- Створе нове обале,
- Смање кривине, односно да повећју полупречнике кривина,
- Створе нова речна корита,
- Затворе рукавце,
- При ниским водостајима продубљују сужено речно корито користећи речни
пад, и тиме повећавају протицајни профил реке,
- Стабилизују корито реке.

26
ИЗГЛЕД ПРОСЕЧНЕ РЕЧНЕ КРИВИНЕ И ИЗГЛЕД
РЕГУЛИСАНОГ УШЋА

27
У хидрограђевинске објекте спадају обалоутврде, праве паралелне грађевине и
напери.

28
29
 ПЛОВНИ ОБЈЕКТИ И ОПРЕМА НА ПЛОВНИМ
ОБЈЕКТИМА

По Правилнику о пловидби на унутрашњим пловним путевима и Основним

одредбама о пловидби на Дунаву, мали брод је сваки брод чија је дужина мања
од 20 метара, изузев оних малих бродова који вуку, потискују или носе као
везане бродове који нису мали бродови, као и скеле и бродови који могу да
превозе више од 12 путника.

БРОД
Уређаји и инсталације сматрају се енергетским агрегатима, пумпа за
спасавање у случају продора воде, сидрено витло, кормиларски уређаји са
кормиларским водом и кормиларским пером, в
На броду препознајемо основне делове: труп (корито), надградња, уградња,
погон, уређаји и инсталације са покретном опремом.
- Бродски труп сачињавају састав уздужних и попречних веза са
водонепропусном оплатом. Труп је подложан савијању под дејством терета,
људи, уређаја, опреме идр. Са једне, а потиску и бочном притиску са друге
стране. Састоји се из костура трупа, оплате дна, бокова и главне палубе.
Главном палубом се сматра горња завршна водонепропусна оплата трупа,
изнад које настаје надоградња.
- Надградња сматра се да је надградња све оно што је изграђено изнад
главне палубе, а тиме и појачава чврстоћу бротског трупа.
- Уградња сматра се оним све што је уграђено у труп и надградњу брода. У
то спадају унутрашње облоге, подови и таванице, преграде просторија, где
се не сматра водонепропусна преграда итд.
- Погон брода према положају мотора и погонског осовинског вода мотори се
деле на ванбродске и на уграђене стабилне моторе са трансмисијом
(осовинским водом, статвеном цеви, еластичном спојницом, пропелером
итд).
- одоводне и електричне инсталације, инсталација за грејање и проветравање
итд.
- Покретна опрема: навигациона, безбедоносна, машинска, кухињска итд.
Морамо споменути да постоје бродови- чамци који се деле и на чамце са
кабином и чамце без кабине.
30
ВРСТЕ БРОДОВА- ЧАМАЦА ПРЕМА НАДГРАЂУ И МАТЕРИЈАЛУ
ГРАДЊЕ

Бродове- чамце према градњи длимо на дрвене, челичне, алуминијумске,

стакло, пластика, бетонске итд. Бродови-чамци према облику корита делимо на
„В“ корито, и корито са „равним дном“.

ОСНОВНЕ МЕРЕ, МАСЕ И ЗАПРЕМИНЕ БРОДА

Основне масе и запремине брода су:

- сопствеа маса брода или празни депласман је маса потпуна опремљеног
брода , на најмањем, тзв. Празном газу и изражава се у тонама;
- под максималним депласманом подразумева се маса брода до равни највећег
дозвољеног гажења, изражену у тонама;
- разлика између максималног и празног депласмана равна је носивости брода
(путника и терета).

ГЛАВНЕ БРОДСКЕ ДИМЕНЗИЈЕ

Ширина брода мери се на главном ребру, који је попречни пресек бродског

трупа, а који има највећу површину уроњеног дела и то је обично на средини
брода.
Висина слободног бока (надвође), мери се на главном ребру, од линије
највећег дозвољеног гажења до горње ивице оплате палубе.Висина слободног
бока одређује „резервни депласман“. Односно, то је она истиснина коју ји брод
остварио у случају уроњења већег од максимално дозвољеног гажења, све до
горње ивице палубе, а да притом не изгуби пловност.
Резервни депласман је често од пресудног значаја приликом удеса (нпр.
Продор воде у брод), јер омогућава добитак у времену док не буду предузете
одговарајуће мере и радње за спасавање брода. Ако је слободан бок већи,
самим тим брод боље одолева преливању таласа, односно, допушта веће
попречно нагињање брода.

31
 У главне бродске димензије спадају дужина брода на минималном газу,
дужина брода на максималном газу, дужина брода преко свега. Ширина брода
на минималном газу, ширина брода на максималном газу, ширина брода преко
свега. Минимални или празан газ, максимални газ, највећа висина брода,
висина трупа и висина слободног бока.

Lkvlo – Дужина брода на минималном газу То – Минималан или празан

газ
Lkvl - Дужина на максималном газу Тм- Максимални газ
La - Дужина преко свега ( највећа дужина) Нк – Висина трупа
Bkvlo- Ширина брода на минималном газу Fr - Висина слободног бока
Bkvl - Ширина ма максималном газу
Ва - Ширина брода преко свега ( највећа ширина)

Под опремом брода сматрамо опрему за сидрење, опрема за вез, опрема за

навигацију, заштитну опрему, против пожарну опрему, опрема за спасавање.

32
 ОПРЕМА ЗА СИДРЕЊЕ

У опрему за сидрење спада: сидро, кратки ланац, сидрено уже, пловак са

ужетом, полукарика и сидрено витло. Наведена опрема није увек присутна на
малим бродовима- чамцима, али најнеопходније уже и сидро. Тежину сидра
одређујемо према габаритима пловног објекта. Према намени сидра делимо на
админарлитетно, патентно, зглобно, зовемо га још и Дамфортх. Класично
речно- четворокракно сидро мачак и патентни мачак склопиви.
Делови сидра су око, полукарика, руда или дилчик, краци са шапама и срце
сидра. Избор сидра за сидрење одређује квалитет- материјал речног корита.

ДЕЛОВИ СИДРА И ВРСТЕ СИДРА

33
Правилно сидрење брода, са прописном дужином ужета, према дубини реке.

34
 УЖАД

Ужад према материјалу и саставу делимо на природне и синтетичке- вештачке

материјале. На реци се често сусрећу и челик чела често називана „сајла“. У
пракси се за мале бродове- чамце најчешће користе синтетичка ужад због
своје издржљивости, еластичности и лаког одржавања.

Тројазна увијена ужад : 1 Парипина , 2 Уже ( језда ), 3 Струкови, 4 Нит и 5

Влаканца.

ЧВОРОВИ

Ако би дефинисали чвор онда би то поједностављено било да је чвор сачињен

у комбинацији војева и полувојева. Када везујемо чворове онда одређујемо
мртви крај ужета који мирује и живи крај са којим се ради- везује чвор. Зато у
следећем приказу ћемо видети више чворова.

35
36
 ОСНОВНА ОПРЕМА НА ПАЛУБИ

У у следећем приказу видећемо више врста битви, зевача, ждрело.

37
 САДРЖАЈ

- ЗАКОН О ПЛОВИДБИ У ЛУКАМА И НА УНУТРАШЊИМ ВОДАМА .................................. 1

- ПРАВИЛНИК О ЗВАЊИМА , УСЛОВИМА ЗА СТИЦАЊЕ ЗВАЊА И ОВЛАШЋЕЊА ЧЛАНОВА
ПОСАДЕ БРОДОВА ТРГОВАЧКЕ МОРНАРИЦЕ ................................................................... 10
- НАВИГАЦИЈА ....................................................................................................................... 13
- РЕЧНА НАВИГАЦИЈА ........................................................................................................... 17
- УНУТРАШЊИ ПЛОВНИ ПУТЕВИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ЊИХОВЕ ПЛОВИДБЕНЕ
КАРАКТЕРИСТИКЕ .............................................................................................................. 20
- ПЛОВНИ ОБЈЕКТИ И ОПРЕМА НА ПЛОВНИМ ОБЈЕКТИМА ............................................. 30
- ЕЛЕМЕНТИ ПОГОНСКОГ СИСТЕМА ПЛОВИЛА ................................................................. 38
- ВРСТЕ ПРОПУЛИЗИОНИХ СИСТЕМА ................................................................................. 42
- МЕТЕОРОЛОГИЈА ............................................................................................................... 48
- МАНЕВРИСАЊЕ БРОДОМ ................................................................................................. 60
- ПРВА ПОМОЋ .................................................................................................................... 71
- ПОРУКЕ У СЛУЧАЈУ ПОГИБЕЉИ, ХИТНОСТИ И СИГУРНОСТИ ......................................... 84
- ПРИЛОЗИ ........................................................................................................................... 85