ISPITNA PITANJA IZ SAOBRAAJNOG PRAVA

SA KRATKIM ODGOVORIMA Junski rok 2009

1.OSOBINE SAVREMENOG SAOBRAAJA I IZVORI
SAOBRAAJNOG PRAVA
Koje su osobine savremenog saobraaja?
1.ekonominost
2.brzina
3.sigurnost
Sama re ekonominost znai neto povoljno na prihvatljiv
nain tako kad govorimo o ekonominosti saobraaja mislimo na
ostvarivanje prevoza na to jeftiniji nain.
Visina transportnih trokova utie na cenu kotanja proizvoda koji se stavljaju u promet,zbog toga su trgovinska preduzea i te kako zainteresovana da transportni trokovi budu to
manji, jer se tako utie na konkurenciju.
Brzina u prevozu je esto ako ne skoro uvek od mnogo veeg
znaaja nego to je visinu transportnih trokova. Zato? pa zbog
toga to se radi o prevozu lako kvarljive i skupocene robe.
Jednostavno reeno brzina u prevozu znai utedu u vremenu ali ne i u transportnim trokovima.
Sigurnost u prevozu je znaajna osobina saobraaja za konkretne prevoze,odnosno prevoz robe koji ima veliku vrednost.Mada je teko imati 100% sigurnost u saobraaju jer rizici
uvek postoje zato ozbiljni privrednici sigurnost trae u transportnom osiguranju.Osnovni izvori saobraajnog prava su:
- Meunarodne konvencije
- Zakoni unutar jedne zemlje
- Autonomni izvori saobraajnog prava
Meunarodni izbori saobraajnog prava reguliu meunarodne konvencije multilateralnog karaktera.
Ove meunarodne konvencije imaju niz specifinosti u odnosu na druge meunarodne sporazume i to :
1

a) Ove konvencije ne uzimaju u obzir razlike u nacionalnim

zakonodavstima pojedinih zemalja koje su kod izrade drugih konvencija i te kako znaajne, naprotiv one nastoje da razlike u
nacionalnim zakonodavstima u potpunosti otklone u odnosa na
meunarodne konvencije ime bi funkcionisanje meunarodnog
transporta bilo olakano.
Moemo zakljuiti da ne smeju ni postojati velike razlike
izmedju nacionalnih zakona i meunacionalnih konvencija u
oblasti transporta,i da je ispravnije govoriti o uticaju meunarodnih konvencija na nacionalno zakonodavstvo nego obrnuto
pa moemo rei da su one i vid kompromisa ova dva izvora
saobraajnog prava.
b) Druga znaajna osobina konvencija je da sve zemlje potpisnice istih prilagoavaju nacionalna zakonodavstva prihvatanjem normi medjunarodnih konvencija radi regulisanja unutranjeg prevoza roba.
c) Jednu grupu konvencija ine sporazumi o regulisanju
sigurnosti saobraaju tu se misli na: tehnike normative za vozila i
vozako osoblje, nain obeleavanja vozila i signalizacija na putevima, stanje puteva i nain kretanja.
d) Posebnu grupu predstavljaju konvencije kojima se reguliu odnosi u meunarodnom saobraaju kroz primenu konvencija kojima se reguliu ugovuri o prevozu u pojedinim granama
saobraaja.
Ove konvencije vae za sve grane saobraaja izuzev renog
koji se regulie meunarodnim sporazumima za svako reku
posebno.
2.DRAVNA PRIPADNOST BRODA, IME I UPIS BRODA
Objasniti pojam dravne pripadnosti broda?
Ovom pripadnou se regulie kretanje brodova na podrujima razliitog suvereniteta drava.U najirem smislu dravnu
pripadnost broda moemo definisati kao vezu izmeu broda i
drave u kojoj je brod registrovan,i pripadnost broda u potpunosti odgovara pojmu reciprone veze izmedju tih lica i dravne
zajednice.

Pripadnost broda se strogo postavlja u meunarodnoj zajednici i strogo je definisano odredjenim propisima. Primer u skladu sa Konvencijom o otvorenom moru (ako se brod nae na
otvorenom moru bez dravne pripadnosti potpada pod jurisdikciju svih drava).
Konvencija o otvorenom moru potvruje meunarodnu praksu formulacijom da svaka drava odredjuje uslove pod kojima
daje brodovima svoju pripadnost i pravo na vijorenje njene
zastave.
Koji su uslovi za sticanje dravne pripadnosti broda?
Da bi stekli dravnu pripadnost broda potrebno je ispuniti
dva uslova:
Prvi je uslov materijalne prirode i znai da svaki vlasnik
broda koji trai pripadnost za svoj brod mora biti i dravljanin
drave od koje trai tu pripadnost.
Drugi je sam in upisa u odgovarajui upisnik brodova ime
dobijate ispravu kojom brod dokazuje dravnu pripadnost.
Ovom upisninom brod stie i pravo noenja zastave te drave. Pravo i obaveza vijorenja jedne zastave na brodu govori o
dravnoj pripadnosti tog broda i usku povezanost ta dva subjekta.
U ovom delu izlaganja mislim da treba navesti jedan upeatljiv primer obiajnog prava o emu smo govorili u ranijim izlaganjima a to je da se pored zastave dravne pripadnost broda
treba istai i zastavu drave kroz ije teritorijalne vode se prolazi.
Zastave u potpunosti odgovaraju zastavama nacionalnih
drava samo to su manjeg formata.
Kada se stie dravna pripadnost broda?
U skladu sa meunarodnim odredbama i odredbama nacionalnog prava dravna pripadnost broda se stie upisom u
upisnik brodova, odnosno izdavanjem plovidbenog lista ime
stiete plovidbena prava.
Kada se odreuje ime broda?
Ime broda je element individualizacije broda ime se brod
lake prepoznaje pogotovu kad se radi o istim brodovima,i to nije
lino pravo brodovlasnika ve i pravo i obaveza.
3

lme broda se odredjuje u "luci upisa broda" ime se odreuje i teritorijalna nadlenost u sluaju spora i drugi pravni
odnosi.
Luka upisa broda keo faktor individualnosti broda zamenjuje nekadanju luku pripadnosti iz koje se upravljalo
brodom.
Individualizacija broda ima veliki znaaj i u raspoznavanju
broda preko meunarodnih signala koji esto slui kao pozivni
znak preko radio stanica.
Na koga se odnosi obaveza upisa broda i objasniti postupak?
Da bi se upis broda mogao izvriti vlasnik broda mora ispuniti odredjene uslove a u skadu sa principima enevske konvencije koje nae nacionalno pravo dosledno primenjuje.
Obaveza upisa broda se odnosi na brodove u drutvenoj svojini,brodove u svojini gradjana kao i za one koji imaju prebivalite u naoj zemlji.
Ako je brod vlasnitvo inostranog lica ili naeg gradjanina sa
prebivalitem u inostranstvo za upis broda kod nas mora se dati
pismena saglasnost stranog vlasnika broda.
Nai propisi ne dozvoljavaju upis broda ako je isti upisan u
inostranstvu. Brisanje iz upisnika broda moe se izvriti pod
odredjenim uslovima s tim to se svaki uslov mora konkretno
protumaiti.
Upis brodova se vri u javne knjige u koje se unose najvaniji podaci o brodu.Knjige po svom sadraju podseaju na
zemljine knjige.
Ove knjige sadre sve vane podatke o brodu i dostupne su
javnosti i u tom pravcu upisnici brodova imeju dokaznu snagu
javnih isprava.
U knjige se unose svi vani podaci o brodu a najvaniji su:
vrsta i ime broda,tip broda,dimenzije,nosivost,dravna pripadnost,luka upisa.
Posebno je vano da se unesu podaci o vlasniku,vrsti svojine
na brodu, i druga stvarna prava.

3. POJAM HIPOTEKE NA BRODU,NASTANAK I PRESTANAK HIPOTEKA

ta je hipoteka?
Hipoteku je stvarno pravo na osnovu kojeg je poverilac
ovlaen da namiri svoje potraivanje od vrijednosti broda prinudnom naplatom u sluaju da dunik u roku ne izmiri potraivanje
koje je hipotekom obezbeeno.
Kada nastaje?
Upisom u upisnik.
Koje vrste hipoteka postoje?
Postojej ugovorena i sudska hipoteka.
Kada hipoteka prestaje?
1. Brisanjem,
2. Prodajom broda u izvrenom ili steajnom postupku,
3. Proglaenjem broda za pomorski plijen.
Brisanje hipoteke treba sprovesti uobiajnim postupkom brisanjem iz upisnika brodova.Medjutim,vano je naglasiti da brisanjem broda iz upisnika ne znai i prestanak hipoteke na brodu,
jer sve radnje koje se odnose na brod u smislu promene njegovog
statusa mora biti uz pristanak vlasnika hipoteke.
U steajnom postupku hipotekarni poverilac ima pravo namirenja ispred ostalih steajnih poverilaca ali ne ispred onih koji
imaju privilegije na brodu.
Proglaenje broda za pomorski plijen na moru djeluje na isti
nain kao kod privilegija na brodu,tano je da tada hipoteka prestaje ali se vraa oslobadjanjem broda.
Brod ne moe hiti izbrisan iz upisnika trajnim povlaenjem
iz pomorske plovidbe bez saglasnosti hipotekarnog poverioca ili
njih vie jer oni tada stiu pravo javne prodaje broda radi
namirenja potraivanja.

4.PODELA UGOVORA O PREVOZU STVARI MOREM, OBAVEZE BRODARA PRE UKRCAVANJA

Koje vrste ugovora imamo o prevozu?
1.Ugovor o prevozu pojedinih stvari (koji se zasniva na
okolnostima deliminog ili itavog zauzea broda:
a) artel ugovor, to znai odredjene povoljnosti(masovnost,
pun kapacitet i to su brodovi obino slobodne plovidbe a ne redovne linije),
b) pomorsko vozarski ugovor gde imamo saglasnost volja
dve strane da se izvri odredjeni prevoz.
2.Ugovor o prevozu na vreme(prevoz vee koliine tereta u
odredjeno vreme obino do 30 dana u kom periodu je brodar
duan izvriti sve naloge,naruilac raspolae brodom u komercijalnom smislu u ovom periodu).
3.Ugovor o zakupu (uzimanje broda u zakup uz obavezu plaanja zakupnine).
4.Pomorsko brodski vozarski ugovor (prevoz komadne robe
iskljuuje masovne terete,skup vie pojedinanih stvari ini masovni teret)
5.Brodarski ugovor na putovanje(vozarina se plaa ne za odredjeno vreme nego za odredjeno putovanje).
6.Podbrodski ugovor(ustupanje vika prostora treem licu
koga nazivamo podbrodar).
5. KLAUZULE O UKRCAVANJU ROBE NA BROD (KOJE SU
NAJEE U POMORSKIM OBIAJIMA)
1.Klauzula FAS(naruilac je u obavezi da dostavi robu uz
brod na dohvat dizalice,a obaveza brodara je da isti preuzme.
2.Klauzula FIO(slobodno u brod i iz broda gde krcatelj i
brodar sami o svom troku solidarno snose odgovornost),
3.Klauztula FIOS(obaveza krcatelja da pored trokova ukrcaja ima i obavezu oko trokova slaganju robe na brod),
4.Klauzula FIOT (kao klauzula FlOS samo to ova klaulzula
daje i obavezu poravnanja i lopatanja - tereti rasute robe.

6.VREME UKRCAVANJA STVARI(POJAM STOJNICA,RAUNANJE I PREKID)

ta znai pojam stojnica?
Re je o roku ukrcavanja, odnosno iskrcavanja stvari u skladu sa ugovorom, zakonom ili obiajnim pravom.
Stojnice se odredjuju najee ugovorom ili lukim uzansama,u okviru nekog primernog vremena koje ugovorne strane odrede.
Vreme ukrcavanja je znaajno i za naruioca i za brodara,za
naruioca da bi smanjio trokove skladitenja i ispotovao mrokove isporuke a za brodara da brim ukrcajem smanji trokove
zadravanja broda.
Kako se raunaju stojnice?
Od momenta stizanja broda u mesto ukrcaja i dobijanja
znaka da je saobraaj slobodan, odnosno slanjem pisma krcatelju
o spremnosti broda za ukrcaj tada poinje tei vreme raspolaganja za ukrcaj.
Nain raunanja stojnica
Prvi nain se sastoji u odreivanju broja dana i sati koji su
potrebni za ukrcaj robe(u zavisnosti od koliine i vrste robe to se
svodi na jednu,dve smene ili vie radnih dana)
Drugi nain je odreivanje koliine tereta za ceo brod ili za jedan
deo(grotlo)
Trei sluaj definie vremenske obaveze kod ukrcavanja i iskrcavanja tereta prema mogunostima broda"onako brzo kako
brod moe primiti"
Kad nastaje prekid stojnica?
Prekid stojnica se deava u onim sluajevima kada luka ne
radi zbog dravnih praznika,dani vikenda i razni oblici vie sile.
Moemo zakljuiti da se stojnice nikada ne prekidaju zbog
krivice samog krcatelja ve se mogu pojaviti smetnje koje prouzrokuje druga strana (brodar) to je sluaj kada krcatelj savesno
koristi stojnice a brodar mu to oteava.

7.PREKOSTOJNICE (POJAM,RAUNANJE,NAKNADA, PRESTANAK)

ta su prekostojnice?
Ako naruilac i krcatelj ne izvre ukrcaj i iskrcaj na vreme
brodar daje naknadno vreme krcatelju i primaocu za zavretak
ukrcavanja i iskrcavanja to nazivamo prekostojnicama.
Za naknadno vreme odnosno naknadni rok krcatelj i primaoc su u obavezi da plate brodaru nadoknadu.Novo vreme je
polovina od vremena stojnica.
Nastupanjem prekostojnice je pravna docnja brodara koja
daje mogunost korienja dodatnog vremena uz plaanje odreene nadoknade brodaru.
Kad poinje raunanje vremena za prekostojnice?
Prekostojnice poinju tei prestankom stojnica i lako se prepoznaju u nainu korienja novog vremena.
Jedini nain zbog kojeg prestaju prekostojnice je sluaj kada
se brod onesposobi i kad im istekne vreme.
Krcatelj je duan da za naknadno vreme plati brodaru u skladu sa ugovorom i to plaanje se obino regilie po danima ili satima.
Koje su posledice prekostojnica?
Posledice prekostojnica mogu biti:da brodar po isteku prekostojnice otputuje sa delom utovarenog tereta uz naplatu pune
cene,da u sluaju ne plaanja prekostojnica po dospelosti odmah
otputuje sa delom tereta,ili da definitivno odustane od prevoza uz
nadoknadu u skladu sa ugovorom.
8.POJAM IZVANREDNIH PREKOSTOJNICA,VREMENSKE
TABLICE
ta su izvanredne prekostojnice?
Davanje jo jednog roka po isteku stojnica i prekostojnica su
izvanredne prekostojnice, koje se odredjuju pod stroijim uslovima od strane brodara.U naem pravu to je oko polovine vremena od stojnica).

ta su vremenske tablice
To je registar utroenog vremena za ukrcavanje i iskrcavanje tereta i one se najee koriste kao dokazno sredstvo u sudskim postupcima.
9.POJAM TERETNICE (KONOSMANA) PRAVNA PRIRODA I
ULOGA
ta je teretnica?
To je pomorska isprava kojom brodar potvruje da je
primio na prevoz robu koja je na njoj naznaena i preuzeo
obavezu da istu preveze i preda primaocu.
Kako se ona jo naziva?
Konosman.
ta znai taj pojam?
Priznavanje. (pojasniti)
Kakvo svojstvo ima konosman,odnosno teretnica?
Svojstvo hartije od vrednosti.
ta znai hartija od vrednosti?
To je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da
e zakonskom imaocu te isprave ispuniti obaveze koje su u njoj
naznaene,znai ta obaveza se odnosi na neko imovinsko pravo,to
govori da su hartije od vrednosti prenosive a obaveze koje su upisane u njima traljive i u njima moe biti inkorporisano samo
prenosivo pravo.
Koju ulogu imaju teretnice u meunarodnoj kupoprodaji?
Kad je plaanje ugovoreno akreditivom.
Pojasniti?
To su sluajevi kada se naplata ne moe izvriti bez tri
dokumenta:rauna,teretnice i polise osiguranja,(prezentacije robnih dokumenata).
Kako se teretnica prenosi
Indosamentom.(pojasni)

10.UMREAVANJE TERETNICE (BITNI SASTOJCI I VRSTE)

Da li je umnoavanje teretnice dozvoljeno i ako jeste pod kojim
uslovima?
Ako se teretnica izdaje u unutranjim plovnim putevima ona
se iskljuivo izdaje u jednom primerku,umnoavanje je zabranjeno,u pomorskom saobraaju moe se izdati na odredjeni zahtev vie primeraka ali se na svakom primerku stavlja naznaka o
broju izdatih primeraka.
Koje vrste teretnica postoje?
Razlikujemo:
a) teretnice koje se izdaju u momentu predaje"primljeno na
ukrcaj"ali roba nije ukrcana,
b)zatim"ukrcano"(izdaje se kada je roba ukrcana na brod),
c)"iste"teretnice kada brodar nije stavio nikakve primedbe
u pogledu prijema i stanja tereta,
d)"neiste",suprotno kada su stavljene odredjene primedbe,
e) grupne teretnice kad se ima vie vlasnika robe.
Koji su bitni sastojci teretnice?
Naziv i sedite firme,ime i prebivalite brodara,identitet broda,podaci krcatelja,svi podaci o teretu,iskrcajnoj i ukrcajnoj luci,
vozarini i drugo.)
11.UGOVOR O TEGLJENJU (POJAM,OBAVEZE BRODARA I
TEGLJAA )
Kakav je to ugovor?
To je takav ugovor gde se tegljar obavezuje da svojim brodom tegli drugi brod ili neki plovni objekt do odreenog mesta
uz odreenu nadoknadu.
Koje vrste tegljenja postoje?
Luko(kada se u prostoru luke obavlja tegljenje radi nekih
potreba)zatim tegljenje do odreenog mesta(izmeu dve luke ili
dve obale) i tegljenje u nudi zbog spasavanja putnika,posade ili
imovine i tereta broda.

10

Koje su obaveze brodara?

Da se teglja stavi na raspolaganje brodaru iji objekat treba
tegliti,on ima obavezu da potuje pravila navigacije i da preuzme
tegljeni brod i preda naruiocu.
Koje su obaveze brodara tegljenog broda?
Da preda brod koji je sposoban da bude tegljen,da plati tegljarinu,da upravlja tegljenim brodom.
12.HAVARIJE U PLOVIDBI (POJAM,PODELA I LIKVID ACIJA ZAJEDNIKIH HAVARIJA)
ta je havarija?
Oteenje broda ili plovnog objekta,kao i tereta za vreme
plovidbe je havarisanje broda ili tereta.
Kako ono nastaje?
Havarije su posledica opasnosti od:vetra,potonua, sudara,
brodoloma i nasukanja.
Koje vrste havarija postoje?
1. Generalne (opte i zajednike),
2. Partikularne (posebne, pojedinane)
Zajednike havarije proizilaze kao posledica ljudskog faktora i poivaju na principu pravinosti.Posebne su posledica
delovanja vie sile.
Kako se sprovodi likvidacija?
To je postupak koji sprovodi likvidator koga odreuje brodar.
Likvidacija se sprovodi na osnovu dokaza koje podnose stranke u postupku.
13.PRAVNO REGULISANJE SAOBRAAJA NA DUNAVU
Kako je regulisan saobraaj na Dunavu?
Potpisom Dunavske konvencije definitivno je regulisan status Dunava i plovidba Dunavom postala je slobodna za sve drave
sveta.

11

Podunavske zemlje su se dogovorile o nainu regulisanja

plovidbe i naplati lukih i drugih dabina vezano za trgovaku
plovidbu.
Pored ove konvencije plovidba je i regulisana nacionalnim
zakonima zemalja kroz koje protie Dunav. Na bazi pomenute konvencije ni jedna zemlja ne moe zabraniti tranzit Dunavom.
Zatim, imamo Beogradsku konvenciju iz 1955.godine koja
regulie opte uslove plovidbe,i Bratislavski sporazum iz 1967.
godine).
14.VRSTE PREVOZA ELEZNICOM
Koje vrste prevoza eleznicom postoje?
Prema brzini razlikuju se: sporovozni,brzovozni i ekspresni
prevozi.
Prema eleznikim tarifama razlikujemo:
1.vagonski prevoz
2. denani prevoz.
Kod vagonskog prevoza obavezu utovara i istovara imaju
poiljalac i primalac robe.Kod denanih to vri eleznica,to su
tereti preko 5000 kg.
Koji prevozi se razlikuju sa aspekta granica drava?
Meunarodni i domai saobraaj.
15. MEUNARODNI ELEZNIKI TOVARNI LIST
To je prevozna isprava koja se izdaje kod eleznikog prevoza stvari koju poiljalac mora uredno ispuniti i predati prevoziocu kod svake meunarodne poiljke.
Tovarni list mora biti popunjen na jeziku otpravne stanice i
na jednom od jezika:francuski,nemaki ili italijanski.
To je formalna isprava koja se izdaje na obrascu prevozioca(eleznice),a radi se o dokumentu koji prati robu u toku prevoza.
To nije hartija od vrednosti,mada sve vie ima zagovornika
da tovarni list postane hartija od vrednosti i to se odnosi na onaj
primerak tovarnog lista koji ostaje kod poiljaoca robe.
12

Koja je razlika izmeu tovarnog lista i konosmana?

Ako uporedimo tovarni list sa konosmanom moemo konstatovati da je razlika u tome to je konosman hartija od vrednosti
a tovarni list ne.
ta je razlog?
Konosman je dokument koji prati pomorski saobraaj koji
je znatno sporiji od eleznikog(prevoz obimnog tereta koji traje
due vremena 1,2 ili 3 meseca)a trgovci zbog elje za brzom prodajom ne ekajui robu vre promet hartija od vrednosti pa otuda
neki autori smatraju da nema potrebe da tovarni list postane
hartija od vrednosti jer je transport gde se on koristi obino brz i
kratak(dan,dva ili jedna nedelja).
Trite neminovano vaga vreme pa je normalno oekivati
tovarni list postane hartija od vrednosti.
Tovarni list je isprava koja prati robu ne samo u eleznikom saobraaju nego i kod drumskog,vazdunog i renog
prevoza robe.
U koliko se primeraka izdaje tovarni list?
est, od kojih svaki ima svoju funkciju.
Moe li tovarni list postati hartija od vrednosti?
Da,ukoliko se stranke o tome dogovore i on dobija f-ju hartije od
vrednosti i prenosi se po naredbi ili na donosioca.
16. POJAM UGOVORA O PREVOZU ROBE ELEZNICOM
Kakav je to ugovor?
To je takav ugovor kod kojeg se prevozilac obavezuje da primljenu stvar preveze do uputne stanice i preda primaocu, a poiljalac se obavezuje da prevoziocu isplati ugovorenu prevozninu.
Koji su bitni elementi ovog ugovora?
Obaveza izvrenja prevoza i to(uredno i na vreme)i cena
koja se plaa za izvreni prevoz.
Ugovor se smatra zakljuenim kada prevozilac (uvek eleznica) primi stvar na prevoz sa tovarnim listom koji se smatra
dokaznim ugovornim dokumentom sa datumom i igom otpravne
stanice.
13

Zato je ugovor o prevozu eleznicom formalan ugovor?

Ugovor o prevozu stvari eleznicom spada u formalne ugovore jer samo predajom robe predaje se i tovarni list iz ega
proizilazi da se radi o realnoj formi ovog ugovora i tovarni list
ima svoju formu kao obrazac i poiljaoc je duan tu furmu da potuje.
Koji su posebni elementi ugovora o prevozu sa apekta prava i
obaveza ugovornih strana?
Poto je eleznica javno preduzee koje ima monopolski
poloaj potrebno je naglasiti njene obaveze prema naruiocu prevoza odnosno korisniku prevoza.
Kako grupiemo te obaveze ?
-elezniki prevozilac ima obavezu da izvri prevoz po datom nalogu,da uva robu do trenutka predaje primaocu kao i da
obavlja druge potrebne radnje sa panjom dobrog privrednika.
-Obaveza da primi robu na prevoz(radi se o javnom preduzeu koje je u obavezi da primi robu na prevoz bez obzira ko
je poiljalac).
-Obaveza prevozioca da ostvari dovoz i odvoz robe.Ovo nije
obaveza eleznice ve poiljaoca ali u poslednje vreme eleznica
preuzima tu obavezu tako to angauje drugu saobraajnu granu
da obavi ovaj posao radi konkurencije drumskog transporta)
-Obaveza eleznikog prevozioca da utvrdjuje teinu i broj
komada poiljki(provera da li poiljka odgovara podacima iz
tovarnog lista)
-Obaveze eleznice da dostavi potrebne vagone i da utovari
robu(kod denanih poiljki)u ostalim sluajevima to je obaveza
poiljaoca.
-Obaveza eleznice da odredi prevozni put(odredjuje najkrai put u protivnom nema pravo na prevozninu).
-Obaveza eleznice da blagovremeno i uredno izvri prevoz
poiljke(pridrisva se rokova sa painjom dabrog privrsednika).
-Obaveza eleznice da uva robu,
-Obaveza eleznice da obavi potrebne carinske i druge radnje.
14

-Obaveza eleznice da obavi prijem pouzeem(ako je izriito ugovoreno i kada primalac ima obavezu da nadoknadi
vrednost poiljke.
-Obaveza eleznice da obavesti primaoca o prispeu poiljke.
-Obaveza eleznice da preda robu primaocu ili ovlaenom
imaocu prenosivog tovarnog lista.
Koja su prava eleznikog prevozioca?
elezniki prevozilac pored prava da zahteva od poiljaoca i
primaoca da preduzmu sve radnje neophodne za prevoz i isporuku robe primaocu,u uputnoj stanici ima sledea prava:
-pravo na prevozninu.
-pravo na nadoknadu trokova i
-pravo retencije i pravo zaloge
Naknada koju poiljalac plaa eleznici kao prevoziocu je
prevoznina.Prevoznina u eleznikom transportu se ne ugovora
ona je definisana eleznikom tarifom.
Pored naknade za prevozninu eleznica ima pravo i na nadoknadu za druge prevozne trokove u obliku raznih dodataka koji
su takodje odredjeni tarifom.
Posebna karakteristika kod eleznikog prevoza je pravo poiljaoca(koje se takoe predvia ugovorom)da predaju stvari uslovi isplatom odreenog novanog iznosa(tzv.pouzee)to ovaj
ugovor ini slinim sa ugovorom o prenosu potom.
Pouzeem se obino obavezuje primalac da pored trokova
prevoza isplati i vrednost robe poiljaocu kada tek stie pravo
preuzimanja.
Pravo retencije(zadravanje robe do naplate duga koje eleznica ima u sluajevima kada prevoznina nije plaena).
17.OPTE OSOBINE DRUMSKOG PREVOZA,MANE I PREDNOSTI
Zbog meusobne slinosti eleznikog i drumskog prevoza,i
pravno regulisanje ovih dveju grana u saobraajnom i ekono15

mskom pogledu je slino,iz ovog razloga ukazaemo na neke

meusobne prednosti i nedostatke ove dve grane:
-drumski prevoz je najpogodnija grana saobraaja za direktno
izvrenje prevoza stvari od vrata do vrata,
-drumska vozila mogu da se kreu po loim drumovima pa ak i
van njih ako se ukae potreba,
-drumski prevoz javlja se kao pogodna vrsta prevoza za kombinovanje sa drugim vrstama prevoza posebno sa pomorskim i
renim i najpogodnije je za specijalizovane prevoze (hladnjae,cisterne i sl.),
-konano drumski prevoz je pogodan za vrenje prevoza za
sopstvene potrebe.
Koje su mane drumskog prevoza u odnosu na eleznicu?
Kada smo kod mana drumskog prevoza u odnosu na
eleznicu treba napomenuti:
-eleznica moe vriti prevoz veih koliina robe,i manje je zavisna od klimatskih prilika to je za drumski saobraaj i to u nekim
godinjim dobima veliki problem.
-drumska vozila su znatno vie podlona oteenjima od
elenikih kola,
-drumski prevoz bilo da se radi o prevozu robe ili putnika se
organizuje kao: gradski,prigradski i meugradski saobraaj u
granicama jedne zemlje to se ne moe rei za elezniki
saobraaj.
18.MEUNARODNI DRUMSKI PREVOZ NA OSNOVU KARNETA TIR (ZNAAJ KARNETA TIR, NA OSNOVU KOJIH
DOKUMENATA SE VRI PREVOZ, KO GARANTUJE KOD
NAS IZDAVANJE KARNETA TIR)
ta znai karnet TIR?
Na veim kamionima moe se videti znak TIR i to iza
zadnjih stranica na vidnom mjestu.Malo je ljudi koji znaju ta to
znai.
enevskom konvenciom o medjunarodnom transportu robe
pojednostavljen je carinski postupak u drumskom transportu koji
se vri neprekidno od polazne carinarnice u polaznoj zemlji do
carinarnice u odredinoj zemlji,bez obzira na broj zemalja kroz
koje se prolazi.
16

Da li se vozila sa oznakama TIR podvrgavaju carinskim

formalnostima?
U skladu sa pomenutom konvenciom vozilo koje je propisno
blombirano i nosi oznaku TIR nee biti podvrgnuto carinskim
formalnostima osim u sluajevima kada carinski organe procene
ili imaju informaciju da se pod ovim znakom krijumari, to nije
u skladu sa pomenutom konvencijom i naredie pregled vozila odnosno kontrolu.
Na osnovu kojih dokumenata se vri prevoz?
Prevoz robe se vri na bazi dokumenata koje izdaju samo
ovlaene organizacije koje su lanice Meunarodne unije za
drumski transpor IRU.
Za preuzeti rizik ove organizacije se osiguravaju kod
osiguravajuih drutava koje na bazi polise jeme solidarno
prema organima carine.
Osiguravajue organizacije u zajednici sa IRU ine
grupaciju garanta.
Dokumenta se izdaju posebno za svako putovanje, u
zavisnosti od toga koliko granica vozilo treba da proe izdaje se i
toliki broj dokumenata,na svakoj granici se po jedan primerak
zadrava i time se sa lakoom prati kretanje vozila.
Ko kod nas garantuje za izdavanje medjunarodnog karneta TIR?
Kod nas, u ime Medjunarodne unije drumskog saobraaja,Savet za saobraaj pri Privrednoj komori Srbije garantuje za
izdavanje karneta TIR.
Garancija po osnovu karneta TIR iznosi 200.000 vajcarskih
franaka.
19.KAKAV ZNAAJ IMA U MEUNARODNOM TR ANSPORTU KARNET TIR KOJI SE USLOVI MORAJU ISPUNITI
ZA KORIENJE POVOLJNOSTI PO KARNETU TIR
Uvodjenjem karneta TIR za meunarodni transport ima
viestruki znaaj :
-na graninom prelazu procedura je jednostavna i brza,
-izbegava se guva,
-vozari na granici nisu duni da polau carinsku garanciju
na robu,
17

-u sluaju povrede graninih propisa carina se regresira od

garanta TIR-a, ako padne pod udar carinskih propisa oslobodjen
je plenidbe vozila od strane carine.
ta je uslov da bi se mogle koristiti pogodnosti koje prua Konvencija TIR
Potrebno je:
1.Da se prevoz obavlja u drumskim vozilima ili kontejnerima koji odgovaraju propisanim tehnikim uslovima;
2.Da se prevozi drumom, uz mogunost da se na delu puta
vozila transportuju nekim drugim prevoznim sredstvom;
3.Da prevoznik poseduje uredno popunjen karnet TIR, koji
pokriva prevoz robe u vozilu ili kontejneru;
4.Da se roba prevozi pod garancijom ovlaenih udruenja;
5.Da je carinarnica pre polaska proverila vozila ili kontejnere,tovar,karnet i ostale isprave i prihvatila karnet za meunarodni prevoz.
Drumska vozila koja mogu prevoziti robu po TIR karnetu
moraju posedovati uverenje da ispunjavaju uslove za prihvatanje
robe za prevoz pod carinskim nadzorom.
Kontejneri koji se koriste za prevoz robe po TIR karnetu
treba takoe da imaju uverenje o prihvatanju za prevoz pod
carinskim nadzorom.
Uverenja za vozila izdaje carinski organ gde je nastanjen
vlasnik i rok vanosti je dve godine,nakon ega se obavezno ponovo podvrgava pregledu.
Za kontejnere se izdaju dva razliita tipa uverenja:
a)uverenje o odobrenju po tipu konstrukcije,
b)uverenje o prihvatanju kontejnera.
Uverenje po tipu konstrukcije ne podlee produavanju,a
kontejner se podvrgava pregledu samo kada doe do bitnih promena karakteristika kontejnera.
Uverenje o prihvatanju kontejnera sadri podatke o vrsti kontejnera,fabrikom broju,masi,dimenzijama,bitnim karakteristikama i proizvoau.
Izdaje ga nadleni organ zemlje u kojoj je nastanjen vlasnik
ili zemlje gde je kontejner prvi put stavljen u promet.
18

Roba koja se prevozi pod zatitom karneta TIR upisuje se u

spisak robe manifest, koji ini sastavni deo karneta i utovara se u
vozilo ili kontejner pod nadzorom carinskih organa.
Popunjen dokumenat, karnet TIR, prevozilac podnosi
carinskim organima polazne carinarnice, kako bi se obavio utovar
u vozilo ili kontejner.
20.OPERACIJE PO KARNETU TIR
a)operacije u polaznoj carinarnici
Kada se utvrdi da je vozilo tehniki ispravno i da u prostoru
za robu nema skrivenih mesta za njeno krijumarenje,polazna
carinarnica odobrava utovar robe uz carinski nadzor, te nakon
utovara zatvara prostor za robu i stavlja carinska
obeleja,istovremeno overava sve manifeste koji su neophodni za
operaciju prevoza robe do mesta opredeljenja,te se stavljaju
obeleja na table TIR, koje se moraju obavezno nalaziti na
prednjem i zadnjem delu vozila, odnosno kombinacije vozila.
Podatke o navedenim radnjama polazna carinarnica unosi
istovremeno u drugi deo kontrolnog, neparnog ili parnog lista
navodei:
a)naziv carinarnice polaska,
b)broj kontrolnika ulaznih karneta,
c)broj postavljenih carinskih obeleja i njihove
identifikacione oznake.
Polazna carinarnica odreuje itinerer(itinerer znai opis
puta,plan,marutu) kretanja vozila,odnosno kontejn era,rok do
kada vozilo mora da bude prijavljeno kod izlazne carinarnice i
ove podatke unosi u kontrolni,neparni ili parni list karneta TIR.
Koje podatke polazna carninarnica popunjavamo u etalon
neparnog lista?
a)naziv polazne carinarnice,
19

b)broj knjige evidencije izlaznih karneta kontrolnika,

c)broj i identifikacione oznake postavljenih carinskih
obeleja i carinarnicu kojoj je vozilo upueno.
Poto su upisani svi navedeni podaci,polazna carinarnica
stavlja potpis i peat na kontrolni neparni i parni list i talon
neparnog lista,a zatim polazna carinarnica zadrava neparni list,
a karnet TIR uruuje prevozniku.
b)operacije u carinarnici izlaska
Izlazna carinarnica proverava ispravnost vozila, kontejnera i
postavljenih carinskih obeleja,sravnjujui stanje s podacima u
karnetu TIR.
Ukoliko se utvrdi da je operacija prevoza pravilno obavljena
u skladu s utvrenim itinererom i rokovima i da su carinska obeleja ispravna,ona razduuje karnet i odobrava prevozniku da nastavi put.
Razduenje u TIR karnetu obavlja se unoenjem podataka u
parni list deo za overu carinskih organa da se sva roba navedena
u manifestu nalazi u vozilu ili kontejneru i da je upuena u
inostranstvo carinarnici opredeljenja.
Ukoliko su utvrene neke nepravilnosti,one se unose u deo
namenjen za rezerve i na kraju se stavljaju potpis i peat, ime se
overavaju podaci izlazne carinarnice.
Izlazna carinarnica otcepljuje parni list i dostavlja ga polaznoj carinarnici radi razduenja, a u talon parnog lista unosi
sledee podatke:
a)mesto gde je potvren dolazak vozila,
b)broj kontrolnika izlaznih karneta,
c) broj i identifikacione oznake postavljenih carinskih
peata,
20

d)eventualne zabeleke o utvrenim prekrajima i potpis i

peat kojim se overava razduenje operacije prevoza.
Obrazac TIR karneta predaje se prevozniku radi nastavljanja puta prema mestu opredeljenja.
Ukoliko je izlazna carinarnica istovremeno i polazna carinarnica,ona zadrava i parni i neparni list i duna je da obavi
sve ostale radnje koje su predviene kod izlazne carinarnice.
c) Operacije u carinarnicama zemlje opredeljenja
Najee ulazna carinarnica zemlje opredeljenja nije i
carinarnica gde se roba uvozno carini,tako da se u njoj obavlja isti
postupak kao u carinarnici ulaza u zemlje preko kojih se roba
prevozi.
Carinarnica proverava ispravnost dokumenata, vozila ili
kontejnera i postavljenih carinskih obeleja i ukoliko nae da je
sve ispravno odobrava prevoz preko svoje teritorije,odreujui
carinarnicu gde e se roba predati.
Ulazna carinarnica zadrava neparni list karneta, a u taj list
upisuje podatke i obavlja sve postupke koje inae radi ulazna
carinarnica.
Prevoznik je duan da, potujui rokove i itinerer preda
robu odredinoj carinarnici u ispravnom stanju s nepovreenim
carinskim obelejima.
Carinarnica opredeljenja proverava stanje vozila i postavljenih carinskih obeleja i ukoliko utvrdi da je sve ispravno,nareuje istovar robe.Tokom istovara, carinarnica sravnjuje
podatke iz manifesta sa stvarnim stanjem robe i ukoliko se svi
podaci slau, razduuje karnet TIR.
Postupak razduenja se obavlja na parnom listu delu za overu carinskih organa,tako to se navodi da je sva roba predata u
ispravnom stanju,a u talon se unosi podatak da je roba stigla u
odredinu carinarnicu, da su carinska obeleja neoteena i da je
operacija razduenja bez ikakvih rezervi.
21

Karnet TIR sa ovako overenim nalazom predaje se

prevoziocu kako bi se mogao razduiti kod svoje izdavake
organizacije.
Ovim je celokupna operacija prevoza robe pod zatitom
karneta TIR okonana;s prevoznog sredstva se skidaju carinska
obeleja postavljena na tablama TIR, a prevozilac se razduuje
svih obaveza koje je imao kao nosilac karneta TIR.
Kakve vrste karneta postoje?
Postoje dve vrste karneta :sa 6 listia-etalona koji se koristi
kad su u pitanju samo dve zemlje,kad su u pitanju prolazi kroz
vie zemalja upotrebljava se karnet od 14 listia.
21.MEDUNARODNE KONVENCIJE U DRUMSKOM SAOBRAAJU
U novije vreme sve vei znaaj meunarodnog drumskog
saobraaja prouzrokovalo je donoenje niza meunarodnih konvencija u ovoj oblasti.
Veliki broj meunarodnih konvencija iz oblasti drumskog
saobraaja se odnosi na regulisanje sigurnosti u drumskom saobraaju.
Koje su znaajne konvencije:?
- Konvencija o drumskom saobraaju,koja je potpisana u
enevi 1949.godine.Ovom Konvenciji se prvenstveno regulie: sigurnost u meunarodnom drumskom saobraaju,motorno vozilo
mora biti individualizirano,oznaeno,registrovano i sa dravnim
oznakama,moraju biti ispunjeni tehn.normativi).
Ona ima veliki broj dodataka kojima se reguliu posebna
pitanja u pogledu: signalizacije, vozila, vozaa itd.
- Bilaterlne konvencije kojima se uzajamno reguliu granini
prelazi izmeu drava.
Pored ovih Konvencija postoje i drugi meunarodni sporazumi kojima se regulie sigurnost u meunarodnom drumskom
saobraaju kao to su:
-Sporazum o prihvatanju jednoobraznih uslova za homologaciju(homologacija znai kada neka ovlaena ustanova potvrdjuje
22

da neki proizvod odgovara standardu) i uzajamno priznavanje

homologacije opreme i delova motornih vozila, koja je potpisana u
enevi 1958 godine.
-Protokol o drumskoj signalizaciji koji je potpisan u enevi
-Deklaracija o izgradnji velikih puteva za meunarodni
robni saobraaj.
-Sporazum o odravanju gradilita na putevima,koji je potpisan u enevi 1955. godine(oznaka gradilita na putevima mora
biti u skladu sa ovom deklaracijom)-Evropski sporazum o radu
posade vozila koja uestvuju u meunarodnom drumskom
prevozu, eneva 1962.god.
-Sporazum o specijalnim vozilima za prevoz pokvarljivih
namirnica i o njihovoj upotrebi za meunarodni prevoz nekih
namirnica koji je potpisan u enevi 1962. godine.

23

22.KOJE SU SNAAJNE CARINSKE KONVENCIJE

1.Meunarodna konvencija prevozu robe na osnovu Karneta
TIR, koja je potpisana u enevi 1959. godine koja ima najvei
praktini znaaj.
2.Carinska konvencija u privremenom uvozu komercijalnih
drumskih vozila, koja je potpisana u enevi 1956, a koja je kod
nas ratifikovana 1962. godine.
U svakodnevnoj poslovnoj praksi svakako najvei znaaj
imaju:
a)Konvencija o ugovoru za meunarodni prevoz robe
drumom (CMR) koja je potpisana u enevi 1956. godine. Ova
Konvencija regulie pitanje tovarnog lista u meunarodnom
saobraaju i druga vana pitanja iz ovog domena.
b)Opti uslovi poslovanja meunarodnog drumskog
transporta koji se sve ee jedinstveno izraavaju na teritoriji
jedne zemlje,u bilo kom obliku odredaba u tarifama, bilo u obliku
nacionalnih optih uslova poslovanja.
c)Pored usvojenih Konvencija i sporazuma koji blie
definiu formu ugovora i kodeks ponaanja,uslovilo je potrebu za
bliim upoznavanjem i dogovaranjem pravnih subjekata u
medjunarodnom transportu robe za formiranje Meunarodne
unije za drumski transport - IRU.
Ona zastupa svoje lanove u sledeim sluajevima:
-u meunarodnim odnosima kada se reavaju pitanja drumskog transporta,
-u uspostavljanju saradnje meu lanicama,
-predstavlja ovu grupaciju i u OUN kada su njeni interesi u
pitanju i sl.
Naa zemlja je lanica ove organizacije koju ine 23 Evropske i 5 vanenropskih zemalja.

24

22.KOJE SU SNAAJNE CARINSKE KONVENCIJE

Jedan od najznaajnijih koridora koji povezuje Nemaku,Austriju,Sloveniju,Hrvatsku,Maarsku,Srbiju, Bugarsku,i
Grku je Koridor X.
Po svojoj strukturi je kopneno-drumsko-elezniki koridor i
definisan je sledeim gradovima i njihovim gravitacionim
podrujima:Salzburg - Ljubljana - Graz - Zagreb - Budapest Beograd - Ni - Sofia - Skopje - Thessaloniki - Florina:

Srbija raspolae sa ukupnom duinom puteva od oko 38.000

km,sa dobro razvijenom mreom puteva,mada je njen kvalitet
smanjen zbog nedostatka investicija i nedovoljnog odravanja u
periodu od 1990. do 2000. godine.
Na teritoriji Srbije se nalazi 792 km (oko 37 % ukupne
duine puteva Koridora X),sa njegovim kracima-Xb i Xc.
Drumski transport u Srbiji predstavlja dominantan vid
saobraaja koji uestvuje sa oko 80% u ukupnom obimu
prevezenog tereta, odnosno sa oko 74% u ukupnom broju
prevezenih putnika.

25

injenica da koridor,koji ujedno predstavlja i najracionalniju kopnenu vezu Evrope sa Bliskim i Srednjim istokom,istovremeno je optereen konstatacijom da kvalitet i
propusna sposobnost drumske i eleznike infrastrukture u
velikoj meri varira u odnosu na nacionalne sektore.
Kada su u pitanju delovi koridora X na teritoriji Srbije,uglavnom su poznate aktivnosti vezane za modernizaciju,rekonstrukciju i izgradnju kvalitetne drumske i eleznike
infrastrukture.
Republika Srbija je uinila velike napore u cilju dovodenja
celokupne infrastrukture na nivo evropskih standarda, ali u
prethodnoj dekadi to nije bilo mogue da se potpuno ispuni, pre
svega zbog politikih, ekonomskih i finansijskih razloga.
Koridor je po svom geografsko-saobraajnom poloaju i
prostiranju sloen i sa veim brojem grana.
Istovremeno on se ukrta sa Panevropskim koridorima IV, V,
VII i VIII.
Na koridoru,koji se ne bez razloga naziva kimom centralne
i jugoistone Evrope,nalazi se vei broj privrednih i administrativnih centara, koji nisu samo tranzitne take, ve pruaju velike mogunosti za primene modela optimizacije i preraspodele
transportnih zahteva izmeu drumskog,eleznikog i vodnog
transporta.
Iz navedenog razloga Koridor X se u promocijama,ali sve
vie u praktinim postavkama tretira i oznaava kao multimodalni i intermodalni koridor, a vorne take se neizostavno
upisuju na karti koridora kao take potencijalno pogodne za
promenu vida saobraaja
Na teritoriji Republike Srbije vorita i mesta preseka
koridora VII i X su Novi Sad, Beograd, Smederevo i Ni.

26

Naznaeni gradovi i pored potencijala koji iz navedenih

razloga imaju kao postojee luke,robno transportni centri i robni
terminali,u najveem broju sluajeva,nemaju adekvatno reenu
drumsku i eleznicku infrastrukturu, to moe dovesti do toga da
umesto oekivanog pozitivnog efekta postanu usko grlo na
primarnoj drumskoj i eleznikoj infrastrukturi koridora.
Primer Beograda kao raskrsnice koridora jugoistone
Evrope,postaje veoma karakteristian,iako je u prethodnim i
aktuelnim planskim dokumentima,ovaj problem uoen ve dosta
ranije,a odreene aktivnosti su zapoete jo pre dvadesetak godina.Karakteristine trase magistralnih autoputeva na teritoriji
Srbije i Beograda koje se poklapaju sa Koridorom X su:
1.Autoput E-75 Horgo - Novi Sad - Beograd - Ni, Preevo,
2.Krak autoputa E-70 u pravcu Zagreba
3.Krak autoputa E-70 u pravcu Paneva, Vrca;
U najveem delu optereuju postojeu saobraajnu mreu
grada Beograda tranzitnim teretnim saobraajem.
Navedeni razlozi bitno su uticali da se na nivou nadlenih
institucija ubrzano priprema projektna dokumentacija za
predstojeu izgradnju drumske infrasrukture i intenziviraju
zapoeti radovi na saobraajnoj infrastrukturi.
Koji je stepen izgraenosti koridora X
Prema projektima Nacionalnog investicionog plana (u
daljem tekstu: NIP) Srbija e, u narednim godinama u izgradnju
autoputeva na ovom pravcu uloiti preko 800 miliona evra, a za
zavretak pravog autoputa celom duinom kroz Srbiju potrebno
je jo oko 1,6 milijardi evra.
Na Koridoru X do sada je izgraeno:u formi punog
autoputa:
a)granica s Hrvatskom - Beograd, pravac E70, duina 104
km
27

b)Beograd - Ni, pravac E75, 237 km

c)krak B koridora X, maarska granica - Subotica Beograd, pravac E75, izgraen je kao poluautoput u duini
178 km.
U toku je izgradnja:
a)druge polovine autoputa na deonici Novi Sad-Beograd,
duine 66 km
b)obilaznica Beograda, pravci E70 i E75, ukupna duina 37
km.
Kao poluautoput do sada je zaveno 16 km, a 2005. godine
obnovljen je most preko Save oteen u NATO bombardovanju.
Nedavno su poeli radovi na sektoru 4, duine 7,7 km
Planirana izgradnja:
a)Leskovac - makedonska granica, pravac E75 -120km
b)Ni - Dimitrovgrad, pravac E80 - 98 km,
c)Horgo - Novi Sad, pravac E75 - 108 km, druga traka
autoputa.
Vana taka na koridoru 10 je i obilaznica oko Beograda, za
iji je zavretak potrebno neto manje od 400 miliona evra. Vei
deo, 90 miliona, ostaje za sledeu.
Pri tome, naravno,treba imati u vidu i upozorenja EU da je
krajnje vreme za poetak gradnje na koridoru X,jer bi u suprotnom Srbija mogla nestati sa putne mree Evrope.
Najnoviji plan je da radovi na izgradnji autoputa najunim
sektorima Koridora X budu zavreni najdalje do kraja 2011.
godine.

28

Meutim, pomalo pesimistiki zvui podatak da je za gradnju 70-ak kilometara autoputa od Novog Sada do Beograda bilo
potrebno ak est godina, iako je u pitanju mnogo laki teren za
gradnju od ovog na jugu Srbije.
Drugo, ukoliko zemlje lanice Pariskog kluba ne pristanu
da u zamenu za svoja potraivanja omogue svojim graevinarima da se ukljue u zavretak Koridora 10 u Srbiji, pitanje je
hoe li domaa operativa moi da se uhvati u kotac sa svim predvienim radovima, jer ve sada pojedini poslovi ekaju realizaciju po nekoliko meseci budui da nema dovoljno kapaciteta. 1
24.KOJIM ZAKONIMA SU REGULISANI ODNOSI U
CIVILNOM VAZDUHOPLOVSTVU
Naa zemlja pripada grupi zemalja koja odnose civilnog
vazduhoplovstva regulie posebim zakonima i to:
1.Zakon o vazdunoj plovidbi koji regulie pitanje prostora,aerodroma,pripadnosti aviona i identifikaciju aviona,
2.Zakon o obligacionim i osnovnim materijalno pravnim odnosima u vazdunoj plovidbi koji regulie pitanje ugovora,prtljaga,odgovornosti putnika i prevozioca.
Pojasniti ova dva zakona.
25.IME SE JO,PORED NACIONALNOG ZAKONODA VSTVA,REGULIU ODNOSI U MEUNARODNOM VAZD UHOPLOVNOM PRAVU ?
Pored nacionalnog zakonodavstva odnosi u medjunarodnom
vazduhoplovnom pravu se reguliu i meunarodnim konvencijama i to:
Konvencija o medjunarodnom civilnom vazdohoplovstvu (eka
konvencija iz 1944) koja regulie:suverenost u vazdunom prostoru,nacionalnu pripadnost vazduhoplova uslove za bezbedno letenje.
Konvencija za izjednaavanje izvesnih pravila koja se odnose na
medjunarodni prevoz vazdunim putem(Varavska konvencija iz
1929) koja regulie:prirodu prevoznih dokumenata,ugovore o vazdunom prevozu,putne karte).
1

29

Rimska konvencija(revidirana u Montrealu 1978) kojom se regulie teta koju prouzrokuje strani vazduhoplov treem licu.
Meunarodno sporazumevanje kojim se za konkretne sluajeve u
meunarodnom vazdunom saobraaju reguliu neka posebna
pitanja.Do danas je u svetu zakljueno preko 120.000 hiljada bilateralnih sporazuma i protokola ovog tipa u vazdunom saobraaju.
Aktivnosti meunarodnih organizacija koje se ogledaju u raznim
rezolucijama,sporazumima,protokolima koje ova tela donose,a drave potpisnice i vazduhoplovne kompanije primenjuju.
26.VRSTE MEUNARODNOG VAZDUNOG TRANSPORTA
1.Besplatni meunarodni transport
U skladu sa Varavskom konvencijom je besplatan prevoz
koje obavljaju vazdune kompanije.
Kao posledica ugovora o prevozu izmedju vazdunih kompanija i putnika je besplatan prevoz koji kompanija izvrava bez nadoknade pa esto i bez izdavanja putne karte.
Vazduhoplovne kompanije tano znaju kome nude ovaj nain prevoza koji obino za kompaniju ima propagandni efekat.
Ova kategorija putnika prema Varavskoj konvenciji ima
ista prava sa aspekta odgovornosti prevozioca u odnosu na redovne putnike.
2.Redovni meunarodni transport uz nadoknadu
Glavni i najei oblik prevoza stvari i putnika u meunarodnom vazdunom transportu a i u nacionalnom je onaj u kome
putnik u meunarodnom transporteru vazdunoj kompaniji plaa
nadoknadu za obavljeni prevoz.
Nadoknada je izraz saglasnosti volja dve ugovorne strane
(transportera i putnika).
Ovo je tipian primer konsensualnog ugovora privrednog
prava gde se saglasnost volja konstatuje transportnim odnosno
putnim dokumentom (putna karta).
U skladu sa Varavskom konvencijom za putnika je vano
pogledati sadrinu karte koju transporter treba da izda ako eli
da koristi odredbe ograniene odgovornosti u sluaju smrti ili po30

vrede putnika.Svi elementi forme putne karte moraju biti uredno

popunjeni.
3.Sukcesivni meunarodni transport
Varavska konvencija predvia i mogunost ovog vida
transporta kod koga se pojavljuje vie vazdunih prevozilaca a ne
samo jedan.
Ako ovu vrstu transporta posmatramo sa aspekta putnika
meunarodnog prevoza on dobija karakter jedinstvenog prevoza
bez obzira na broj izdatih karata i ugovora.
U sluaju nezgode pravo putnika se svodi na pravo nadoknade tete od strane onog prevozioca kod koga se nesrea dogodila.
Odgovornost transportera kod ovog prevoza proizlazi iz prava poiljaoca robe da tui prvog prevozioca,a primalac robe poslednjeg prevozioca.
4.Kombinovani meunarodni transport
Varavska konvencija predvia i kombinovani prevoz i u
tima sluajevima kada je prevoz delimino izvren vazdunim
putem a delimino svakim drugim prevoznim sredstvom odredbe
ove Konvencije se odnose na prevoz vazdunim putem.
Svaki deo kombinoanog transporta mimo vazdunog podlee
odredbama posebne vrste transporta.
U praksi je ova konstatacija uzrok da se pristupa dogovoru
vazdunih prevozilaca sa drugim vidovima transporta da bi se kombinovani transport mogao sa uspehom obaviti.
5.Meunarodni artel transport
artel-prevoz se od redovnog prevoza razlikuje po tome to
se on odnosi na pravo korienja transportnih usluga od strane
grupe putnika na zakupljenom avionu van redovnih linija.
Takav tip prevoza ima niz ekonomskih prednosti i sa svojim
niim cenama postao je sastavni dio turistike privrede kao najtraeniji vid prevoza.
artel prevozu predhodi ugovor sa zakupcem sa jedne
strane i vlasnikom vazduhoplova sa druge strane.Uobiajno je da
se turistike organizacije pojavljuju kao zakupci vazduhoplova za
razliite ugovorne odnose sa treim licima ili sopstvene potrebe.
27.PRAVNI REIM VAZDUNOG SAOBRAAJA I PRAVNI
REIM AERODROMA
31

Vazduhoplovi moraju imati svoju dravnu pripadnostkoja se

utvruje prilikom registracije vazduhoplova.Kod nas to je oznaka
republike Srbije i zastava.Namena vazduhoplova se utvrdjuje
uverenjem o plovidbenosti i ono najvei znaaj ima kod prevoza
putnika i prtljaga.
Svi vazduhoplovi podleu kontroli plovidbenosti koju utvrdjuje nadleni dravnni organ i oni mogu biti: redovni,osnovni i
vanredni(redovni pregled je svakih 12 meseci ostali po potrebi).
Zakonom je utvreno da se vazduhoplovi moraju
registrovati u glavnu knjigu i u zbirku isprava koja se vodi
posebno za svaki uloak svaki uloak se sastoji od opisnog
vlasnikog i teretnog lista.
Opisni list se popunjava na osnovu tehnike dokumentacije,
a vlasniki i teretni na osnovu odluke suda.
Upisom vazduhoplova u registar stie se pravo noenja
znaka dravne pripadnosti i znaka.
Kad se sprovodi brisanje vazduhoplova?
Brisanje vazduhoplova se sprovodi:
1.Ako je trajno onesposobljen za korienje
2.Ako nestane(tri meseca po prijemu informacije da je nestao je rok za proglaenje nestanka)
3.Ako je otudjen u inostranstvo
4.U sluaju kada vlasnik prestane sa radom ili izgubi dravljanstvo.
ta se svrstava u vazduhoplove?
-avioni
-hidroavioni
-jedrilice
-amfibija
-helikopter,zmaj i raketa
Prema tehnikim karakteristikama vazduhoplove moemo
svrstati u sledee kategorije:
-saobraajnu
-optu kategoriju
32

-kategoriju koja je laka od vazduha

Kako se dele vaduhoplovi prema nameni?
Prema nameni vazduhoplovi se dele na:
-vazduhoplove za prevoz lica,stvari i pote
-za prevoz opasnih materija
-za prevoz ivotinja
-za poljoprivredu i umarstvo
-za sportsku i turistiku delatnost
-za obuku i pruanje pomoi
Koje isprave vazduhoplov mora imati dok obavlja prevoz?
-uverenje o registraciji
- "o plovidbenosti"
-dozvolu za rad radio-stanice
-putna knjiga i dozvole za rad posade
-operatvni dnevnik
-list optereenja
-spisak opreme i opremu za sluaj opasnosti
Pravni reim aerodroma
Svako poletanje i sletanje vazduhoplovnih letilica zahteva
prethodno stvaranje odreenih uslova na kopnu u obliku aerodroma koji moraju biti izgraeni u skladu sa odredjenim zakonskim propisima(duina i irina poletnih pisti ili vodenih povrina
za sletanje hidroaviona).

Kako se vri registracija aerodroma?

Aerodromi koje ispunjavaju zakonske uslove za sletanje i
poletanje upisuju se u poseban registar aerodroma koji vodi
organ uprave vazdune plovidbe nakon ega se aerodrom i
registruje u roku od 15 dana.
U registar se moraju unti sledei podaci:namena aerodroma,tehnika svojstva,klasa aerodroma i podaci o nosiocu prava
korienja.
Kakvi aerodromi mogu biti:?
33

-civilni
-vojni
-meoviti (civilno - vojni).
Kako delimo civilne aerodrome?
a)aerodromi za javne vazduhoplovne prevoze
b)sportske aerodrome
c)kolske i aerodrome za sopstvene potrebe
Odravanje aerodroma za bezbedno korienje obavljaju
preduzea za aerodromske usluge ili neko drugo preduzee koje
se bavi ovom delatnou.
Korienje poletno uzletnih staza ima svako ko ima pravo da
leti naim vazdunim prostorom i ispunjava zakonske uslove uz
odreene nadoknade za pruanje tih i drugih aerodromskih usluga.
Aerodromi moraju biti redovno kontrolisani i odravani.
28.KOJE USLOVE MORA ISPUNJAVATI JEDNA VAZDUNA
KOMPANIJA DA BI MOGLA OBAVLJATI VAZDUNI
TRANSPORT
Da bi jedna vazduna kompanija mogla obavljati vazduni
transport ona mora ispunjavati odreene uslove vezane za :
a)bezbednost
b)tehniku osposobljenost
c)tehniku ispravnost
d)urednost
e)osposobljenost osoblja
Svi ovi elementi moraju biti ispunjeni bez obzira da li se radi
o meunarodnom ili domaem vazdunom transportu. Ukoliko se
radi o meunarodnom transportu ove uslove mora ispunjavati i
inostrani prevoznici.
Svaki vazduni prevozilac je duan da se pridrava reda
letenja i svaka izmena reda letenja podlee odreenoj regulativi
(prim.mora se izmena objaviti 15 dana pre stupanja na snagu).
Red letenja se moe promeniti samo u sluaju vie sile ili
nekog drugog dogaaja na koji prevozilac ne moe da utie a koji
su onemoguili redovnu liniju due od 15 dana.
34

Postoje odredjene zabrane ta se ne sme prevoziti sa putnicima(posmrtni ostaci,lica obolele od neke zarazne bolesti,zatim
unoenje oruja,ekspl.sredstava,municije itd.).
Vazduhoplovi moraju imati struno osoblje sa posebnim
kvalifikacijama zatim dozvolu za rad koja je vremenski ograniena i podlee produavanju uz sve druge provere(strune,zdravstvene koji obuhvataju redovne i vanredne lekarske preglede).
Pored ovog postoje ustaljene procedure kojih se mora pridravati:osoblje,putnici i ovlaeno lice koje rukovodi vazduhoplovom i radom posade.
29.VRSTE PEDICIJE SA ASPEKTA TERITORIJALNOG
DELOKRUGA POSLOVANJA,OSNOVNOG OBELEJA
POSLOVANJA, I OBIMA POSLOVANJA
a)teritorijalni delokrug poslovanja(domaa i meunarodna
pedicija)
b)osnovno obeleje poslovanja(luka,kontinentalna i granina pedicija)
c)obim poslovanja(velika,srednja i mala pediterska preduzea)
Koja su obeleja domaa pedicije?
To je ona pedicija koja ne prelazi dravnu granicu u kojoj
je sedite odnosne pedicije.Ona organizuje pediterske poslove u
istom mestu svog sedita i u razliitim mestima iste zemlje.U nekim zemljama kao u Engleskoj postoji samo meunarodna pedicija.
Koja su obeleja Meunarodne pedicije?
Meunarodna pedicija organizuje pediterske poslove u
izvozu,uvozu i tranzitu(moe i unutar granica svoje zemlje).
Poslovi meunarodne pedicije su daleko sloeniji i zahtevaju visokoobrazovane kadrove za izvravanje ugovornih poslova
pa je zbog ogromne meunarodne konkurencije u ovoj brani sve
35

vie pediterskih kua koje se specijalizuju za jedan ili dva seta

poslova, pa sa tog aspekta meunarodnu pediciju delimo na :
a)luku
b)kontinentalnu
c)graninu pediciju
Objasnite pojam Luke pedicije?
Luka pedicija se bavi poslovima organizacijom prevoza
robe pomorskim prevoznim sredstvima,osiguranjem brodskog prostora,prihvatom robe sa brodova i otprema drumskim transportom do krajnjeg odredita,osiguranjem carinjenjem,skladitenjem i svim drugim poslovima izmedju kupca i prodavca.
Sedite ovih lukih peditera je obino na obalama mora pa
se ona sa pravom naziva "pomorska"pedicija.
Povoljnosti koje pruaju vodeni tokovi u transportu robe
svrstavaju luku pediciju kao najznaajniju meu svim drugim
vrstama pedicije.
Objasniti pojam Kontinentalne pedicije?
Ova vrsta pedicije bavi se uglavnom otpremom i dopremom
robe kopnenim putem i delimo je na:
a)elezniku
b)reno-kanalsku
c)drumsku
d)vazdunu
Ova pedicija svoje poslovanje zasniva na tarifnom sistemu
skoro svih zemalja sveta kako bi na osnovu toga mogli koristiti
odredjene povlastice koje vrede kroz pojedine zemlje i time
iznalazile ekonomian i brz transport.
Objasnite pojam Granine pedicije?
Ima sjedite na graninim prelazima velike frekventnosti i
uglavnom se bave zbirnim prometom.Retkost je da granina
pedicija posluje kao samostalna pedicija obino su to filijale
kontinentalnih odnosno pomorskih pedicija.Za ove peditere
kaemo da su granine pedicije a ne nikako pogranine.
36

30.MEUNARODNI SAVEZ PEDITERSKIH UDRUENJA

FIETA
Predstavici 19 evropskih zemalja osnovali su u Beu 1926
godine Savez pediterskih udruenja poznat po skraenom nazivu
FIETA.
Osnovni zadatak ovog udruenja je unapredjenje pediterske delatnosti u svetskim razmerama.Razmena iskustava u
svim oblastima nesmetanog funkcionisanja pediterske,transportne i spoljnotrgovinske delatnosti.
Koji su organi upravljanja u ovom udruenju?
Fieta sve probleme reava u ukviru svojih stalnih komisija i
potkomisija koje reavaju probleme ovog udruenja u komisijama:
-komisije za sve vrste saobraaja posebno
-komisija za pravna pitanja
-komisija za promet kontejnerima
-komisija za kombinovani prevoz
FIETA ima svoje redovne organe upravljanja(skuptina,izvrni odbor,predsednitvo)zatim 86 redovnih 2041
pridrueni lan iz 138 zemalja.
31.DOKUMENTA U IZDANJU SAVEZA FIETA
Glavni doprinos FIETE je to je unificirala veliki broj
obrazaca koji se u obavljanju pediterskih poslova koriste.Tako
unificirani obrasci daju sigurnost u poslovanju i odredjenje
olakice.Tako je FIETA uvela:
a)pediterska potvrda FCR
Kojom pediter potvrdjuje da je predmetnu robu preuzeo sa
neopozivim nalogom da je otpremi primaocu,navedenom u potvrdi ili da mu je stavi na raspolaganje.Nalog se moe opozvati ako
se pediteru vrati original potvrde pod uslovom da je to mogue
uraditi u tom momentu.
37

Formular FCR je zelene boje ,sastoji se iz originala i etiri

kopije.Kod nas se tampa na tri jezika(Nemakom,engleskom i
srpskom,a na poledjini su odtampani Opti uslovi meunarodnih
peditera).
b)Transportna potvrda FCT
Izdavanjem ove potvrde pediter potvrdjuje da je preuzeo
radi prevoza tano opisanu poiljku i da je isporuio u skladu sa
instrukcijama poiljaoca.
pediter ovu potvrdu izdaje nakon svih procedura i kad je
siguran da je roba predata na prevoz vozaru.
To je vrednosni papir i moe biti prenosiv ako na njemu stoji
klauzula"to order".Formular je ute boje izdaje se u orginalu i
etiri kopije.tampa se na jezicima kao i FCT.
c) FBL Teretnica za kombinovani prevoz
Ispostavljanjem ove isprave pediter preuzima obavezu
organizatora prevoza i odgovornost za preuzetu robu njegove su
obaveze regulisane pravilima za kombinovani transport.Znai on
preuzima sve obaveze oko izbora transportera odgovornost za
robu do isporuke.
Ova isprava je plave boje i uglavnom je prenosiva osim u
sluajevima kad je to na njoj naznaeno.

e)Potvrda o uskladitenju FWR

To je pismena isprava koju izdaje javno skladite kojom ono
potvrdjuje da je od ostavioca primilo na uvanje odredjeno
materijalo dobro(stvar)koja je na njoj naznaena.Potvrda je
narandaste boje i moe glasiti na ime donosioca ili po naredbi.
d)Potvrda poiljaoca za prevoz opasne robe SDT

38

Nalogodavac ovom potvrdom izjavljuje pediteru da roba

koju treba da otpremi odgovara propisima o prevozu opasnih
materija.
32.ZAKLJUIVANJE UGOVORA O PEDICIJI, OBAVEZE I
PRAVA PEDITERA
Zakljuenjem ugovora pediciji potvrdjena je saglasnost
volja dve ugovorne strane o bitnim elementima ugovora.
Ugovorne strane su sa jedne strane pediter a sa druge
komitent.pediterske poslove mogu obavljati samo za to
registrovane organizacije kod nadlenog suda.U naem pravu
ugovor o pediciji je neformalan ugovor.
Koje su obaveze peditera iz ugovora o pediciji?
a)pediterova obaveza prijema stvari se odnosi na njegovu
obavezu da je preda transporteru u istom stanju u kojem je i
primio.On je u obavezi kontrolisati sadraj poiljke i izdati
odgovarajui dokument (peditersku potvrdu FCR i FCT koje su i
znaajne kod naplate ekreditiva).
b)Obaveze peditera pre prijema stvari koja se odnosi na
obavezu peditera da komitenta uputi na sve propuste vezani za
isporuku poiljke kao strune organizacije jer esto komitent u to
nije upuen.
Ta upustva se mahom odnose mogunost nastanka tete po
njega veih trokova komplikacija na carinskim prelazima i sl.
c)Obaveza peditera da postupa kao savestan privrednik
koja se odnosi na poslovne obiaje pediterskih preduzea( opte
norme obiajnog prava)i na injenino stanje svakog postupka).
d)pediterova obaveza uvanja stvari je obaveza koja se
odnosi na izbor skladitenja i uvanja robe na krai period uz
nadzor nad istom.
e)pediterova obaveza izbora prevoznog puta i vrste
transporta koja se odnosi na obavezu da taj izbor kao kopetenta
organizacija izvri sa panjom dobrog privrednika i predloi
komitentu najbolje reenje sa aspekta trokova,sigurnosti i brzine
prevoza.
39

d)pediterova obaveza da zakljui potrebne ugovore i izvri

osiguranje robe odnosi se na obavezu da za sve radnje koje je
zakljuio sa treim licem u ime komitenta zaklkjui ugovor i
osigura posao kod nadlene osiguravajue kue.
Koja su prava peditera?
pediter ima pravo na nadoknadu trokova za sve obavljene
radnje u ime komitenta pod uslovom da su one izvrene u skladu
sa ugovorom,koa i pravo na obezbedjenje garancije za plaanje.
33.POSEBNE VRSTE UGOVORA O PEDICIJI
a)Samostalno istupanje peditera je kada pediter pored
organizovanja otpreme izvrava odredjene poslove koje su trebala
da obave trea lica(skladini poslovi,poslovi kontrolnih organizacija,transportnih organizacija itd).
b)Meupediter i podpediter u onim sluajevima kada
pediter nije u mogunosti da sam izvri sve naloge komitenta on
moe delimino neke radnje poveriti drugom pediteru(osim ako
komitent nema posebne interese da to izvri pediter lino)tada se
angauje podpediter sa odreenim zadacima koga jo moemo
nazvati pomonik glavnog peditera.
c)Fiksna(paualna)pedicija gde se nagrada ugovara u
fiksnom iznosu za po koji se trebaju obaviti gde pediter preuzima
rizik u sluaju veih trokova ali,pediter ima veu mogunost zarade, a komitent sigurnost.
e)Zbirna(skupna)pedicija sastoji se u radnjama otpreme
komitentove robe sa robom drugih komitenata kako bi se ostvarile utede u trokovima.
Ova vrsta pediterskih usluga je izuzetno povoljna za transportere jer posluju punim kapacitetima a komitenti imaju znatno
manje trokove.
Ugovor o pediciji prestaje ispunjenjem bitnih elemenata iz
ugovora na obostrano zadovoljstvo obe ugovorne strane,opozivom
naloga od strane komitenta i otkazom naloga od strane peditera.
34.OSIGURANJE PEDICIJE
40

Osiguranju komitent pristupa zbog procene da je najbolje i

za njega peditera da sve rizike snosi osiguravajue drutvo.pediter ovo osiguranje sprovodi na raun komitenta u protivnom sve rizike snosi komitent.
Osiguravajue drutvo se oslobaa odgovornosti za isplatu
tete ako je pediter iskljuivi krivac za nastalu tetu.Osiguranje
obino pokriva punu vrednost stvari ili prodajnu vrednost stvari
ako je prodaja izvrena.
Ovim osiguranjem se ne pokrivaju rizici koji su pokriveni
nekim drugim osiguranjem(skladinim,transportnim).

41