-SPOLJNA TRGOVINA I SPOLJNOTRGOVINSKI POSLOVI1 .

Specifinosti spoljnotrgovinskog posla ( SP)

-SPOLJNA TRGOVINA PREDSTAVLJA TRGOVINU KOJA SE ODVIJA IZMEU REZIDENATA JEDNE ZEMLJE I REZIDENATA SVIH DRUGIH ZEMALJA UZ EGA SE MOE ZAKLJU ITI DA JE ONA PODSISTEM VELIKOG SISTEMA MEUNARODNE TRGOVINE.

- SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVI su poslovi meunarodnog prometa roba, usluga i intelektalne svojine,stranog direktnog investiranja (meunarodna proizvodnja) zakljueni izmeu pravnih lica sa sjeditem u razliitim zemljama.Osnovu SP ini izvozni i uvozni pos. -IZVOZNIK - nosilac izvoznog posla,pravno lice registrovano na teritoriji jedne drave,koje ima obavezu da isporui robu,prodavcu ,rezidentu druge drave i pravo na isporuku plaene vrednosti ugovorene robe. Osnovna obaveza: isporuka ugovorene robe u roku po Ugovoru. -UVOZNIK nosilac uvoznog posla,pravno lice registrovano na teritoriji jedne drave, koje ima obavezu da plati robu prodavcu,rezidentu druge drave i pravo na isporuku plaene vrednosti ugovorene robe. Osnovna obaveza: plaanje ugovorne robe u roku i po ugovorenim,uslovima plaanja. -NORMATIVNI REIM REGISTRACIJE FIRMI - KONCESIONI REIM REGISTRAC.FIRMI -UESNICI U SP Veliki broj aktera,firmi iz proizvodnog,trgovinskog,uslu. i admin.sektora. -Neposredni uesnici IZVOZNIK i UVOZNIK -Posredni uesnici Firme koje predstavljaju neophodnu kariku u lancu realizacije SP,nisu registrovani za obavljanje SP,ali bez njih nema uspene realizacije SP.Pravilo:Paralelni uesnici meusobno orenspodiraju ( poslovna banka izvoznika sa posl.bankom uvoznika) Posredni uesnici u SP.( pedit.i transp.firme,osig.drutva,poslovne banke,razne uslune firme,firme koje se bave skladitenjem,instituti i istra.centri za atest. ) Kroz trgovinsku praksu razvijen je sistem poslovne korespodencije u kome svaki uesnik u poslu ,u zemlji izvoza, ima svog poslovnog partnera u zemlji uvoza . -1-

1.1 Faze odvijanja spoljnotrgovinskog posla _ - SPOLJNO TRGOVINSKI POSAO ODVIJA SE KROZ TRI FAZE : A. FAZU PRIPREME( istr.ino.tr,pravne regulative,bonitet partnera i anal.i pripr.ponude) B. FAZU UGOVARANJA(faza pregovaranja i faza zakljuenja Ugovora sa ino partnerom) C. FAZU REALIZACIJE(zavisi od realiz.obaveza I i U,i efikasnosti posrednika u poslu) 1.2 S.P. Operacije i naini njihovog obavljanja - S.P. Operacije su aktivnosti koje se odvijaju tokom svih faza SP posla,a iji su izvrioci nosioci SP posla,odnosno Izvoznici i Uvoznoci.Mogu se obavljati na dva naina : 1. D I R E K T N O kada je Izvoznik-Uvoznik robe vlasnik robe i 2. I N D I R E K T N O kada Izvoznik-Uvoznik robe nije vlasnik robe.(za potrebe nalogod 1.3 Rizici u spoljnotrgovinskom poslu - SP je praen brojnim rizicima.Mogu se pojaviti nezavisno od delovanja bilo koje strane u poslu,ali mogu biti i posledica subjektivnog djelovanja uesnika u poslu.Rizik usled vie sile rijeava se putem osig.kompanija,dok neispunjenje obaveza iz Ugovora rijeava se primjenom instrumenata garancije npr BANKARSKA GARANCIJA. 1.4 Stroga primjena zakonskih propisa - U cilju odravanja uravnoteenog bilansa plaanja,posebno u malim zemljama ,postoji: 1. Zakonska obaveza odravanja spoljnotrgovnske ravnotee u pogledu vrednosti izvezene ili uvezene robe i iznosa naplaene ili plaene robe.(dozvoljena odstupanja 2%) 2. Oblast spoljnotrgovinske razmene regulisana je Carinskim zkonom,Zakonom o spoljnoj trgovini i Zakonom o deviznom poslovanju. -2-

1.5 Dokumentarna naplata i vremenski pomak u naplati - U SP postoji vremenski pomak ( GEP) izmeu trenutka otpreme robe i trenutka naplate isporuene robe,pa su instrumeni naplate specifini.Naroito razvijena dokumentarna naplata koja podrazumjeva prezentaciju dokumenata o otpremi robe,to je dovoljan dokaz za kupca da plati isporuenu robu,iako je ista moda jo na putu. 1.6 Oblici spoljnotrgovinskih poslova - Mogu biti od jednostavnih do vrlo sloenih formi.Sve SP dijelimo na tri grupe : REDOVNE , PRIVREMENE I SLOENE SPOLJNOTRGOVINSKE POSLOVE. 1.7 Znaaj Ugovora o kupoprodaji u S.P - Sve odredbe SP definisane su Ugovorom o kupoprodaji,i on je fundament SP pa je za dobro obavljen posao potrebno dobro poznavanje pravne materije,prije svega zakljuenje Ugovora o meunarodnoj prodaji robe.Vremenski rokovi igraju vanu ulogu,i odreuju vremenske okvire za izvrenje preuzetih obaveza. 1.8 Specifinost definisanja cijene u S.P - Cijena se u SP sastoji od slijedee tri komponente: (1) (2) (3) 100 USD CIP Franfurt INCOTERMS 2000 1. Numer.izraz(broj) 2. Valuta oznaena uz broj 3. INCOTERMS klauzula za dati posao.( paritet ili transportna klauzula sastoji se od 3 slova ). 1.9 Dokumenta u SP - Pojedina lica koja obavljaju SP,nemoraju doi u dodir sa robom koja je predmet ugovora,ali moraju doi u kontakt sa dokumentima koja prate S.P. -3-

2. PRAVILA ZA TUMAENJE MEUNARODNIH TRGOVINSKIH TERMINA ( INCOTERMS 2010 )

Zbirka INCOTERMS 2010 primenjuje se od 01.01.2011 god. i sastoji se od skupa jedinstvenih pravila,sistematizovanih i oznaenih skraenicama koje predstavljaju uobiajene uslove po kojima se odvija meunarodna trgovina,radi stvaranja standardnog odnosno istovjetnog tumaenja od strane svih uesnika u spoljnotrgovinskom poslu ime se eliminie : 1. Nesporazumi razliitih tumaenja meusobnih prava i obavezu ugovaraa tokom isporuke 2. Skupi sporovi koji bi proistekli iz ovih nesporazuma, 3. Smanjuje se rizik nesporazuma tokom realizacije isporuke i 4. Eliminie zastoj i ubrzava odvijanje meunarodne trgovine.( Ima ih 11 u Parizu 27.9.2010,) INCOTERMS 2010 ne mogu se primenjivati u ugovorima kojima se regulie intelektualna svojina ili usluge( nematerijalizovana dobra ) . INCOTERMS 2010 definie: 1. Koji vid prevoza e biti korien?2.Ko ima obavezu prevoza i ko snosi trokove prevoza robe?3.Gdje e biti izvrena isporuka robe?4.Ko ima obavezu da osigura robu ? 5.Ko vri uvozno ,a ko izvozno carinjenje ?6. Kada se prenosi vlasnitvo i rizik na robi sa prodavca na kupca ? (Vai PRAVILO izvozno carinjenje vri Prodavac,dok uvozno carinjenje vri Kupac zbog poznavanja SP propisa u svojoj zemlji.) Trokovi pakovanja - Izvoznik,prodavac ; Trokovi pregleda robe - Uvoznik,kupac INCOTERMS klauzule 2010 izriito navode podjelu o unutranjoj i meunarodnoj trgovini posredstvom izjave kojom se definie da li e ugovor biti vezan za uvoz/izvoz.( unutar EU ). Prvi put se razmatraju novi mediji u komunikaciji i obradi zahtjeva,ugovaranju i sporazumjevanju, a rije je o e - trgovini, e - komunikaciji ili e - Commerce.Uvodi se pojam elektronskih procedura,kao i postupak proceduralne bezbedonosne provjere. -4-

GRUPE INCOTERMS 2010

GRUPE E E X W FRANKO FABRIKA ( ugovoreno mijesto ) za svaki vid transporta Minimum obaveza za izvoznika pri isporuci robe.Roba se stavlja na raspolaganje najee u svojim prostorijama, a na kupca pada sve ostalo :otprema,prevoz,osigur.izvoz.uvoz.carina. GRUPE F - GLAVNI PREVOZ NEPLAEN F C A FRANKO PREVOZNIK ( ugovoreno mijesto) za svaki vid transporta F A S - FRANKO UZ BOK BRODA (ugovorena otpremna luka) samo za vodeni transport F O B FRANKO BROD (ugovorena otpremna luka) samo za vodeni transport. F klauzula oslobaa izvoznika od ugovaranja i plaanja prevoza i osiguranja robe,izvozno carinjene vri Izvoznik,kao i obavezu utovara robe u svojim prostorijama. GRUPA C - GLAVNI PREVOZ PLAEN C F R CIJENA SA VOZARINOM (ugovorena odredina luka) samo za vodeni transport C I F CIJENA SA OSIGURANJEM I VOZARINOM (ugovorena odredina luka) vod.transport C P T VOZARINA PLAENA DO (ugovoreno mjesto opredeljenja)svi vidovi transporta C I P VOZARINA I OSIGURANJE PLAENI DO (ugovor.mjesto opred)svi vidovi transp. Prema C klauzulama izvoznik ima obavezu da ugovori uobiajeni prevoz i snosi trokove vozarine do naznaenog mjesta opredeljenja, (CIP i CIF pored obaveze prevoza ima i obavezu osiguranja)kao i obavezu izvoznog carinjenja.Sve ovo se vri u zemlji otpreme,pa i rizik tada prelazi sa Uzvoznika na Kupca. -5-

GRUPA D
D A P - ISPORUENO NA MIJESTO ( ugovoreno mijesto opredeljenja)svi vidovi transporta D A T - ISPORUENO NA TERMINAL ( ugovoreno mijesto opredeljenja)svi vidovi transporta D D P - ISPORUENO OCARINJENO (ugovoreno mjesto opredeljenja)svi vidovi transporta D klauzule su klauzule kada roba prispije na odredite kupca,ili na dogovoreno mjesto, na granici sa zemljom uvoza. Uvozno carinjenje obavlja kupac, pa je mjesto isporuke ispred granice zemlje uvoza ili ispred carinskog skladita zemlje uvoza. Izvoznik ima obavezu plaanja izvoznih dabina i izvoznog carinjenja,obavezu prevoza robe i trokova vozarine do naznaenog mjesta, ali bez obaveze osiguranja robe. Klauzula DDP je izuzetak, jer je njome predvien maxim.za Izvoznika- obezbjedi i plati prevoz robe kao i uvozno i izvozno carinjenje.( dobro poznavanje uvoz,carinjenja,plati car.dabinu i antidampiku maru eventualno, ako postoji.) Definisati pitanja : Ko krca i istovara robu,obim pokria osiguranja ( geografski i vremenski ) gdje i kad poinje i zavrava osiguranje,specif.vrstu transporta itd. PODJELA INCOTERMS KLAUZULA SE MOE IZVRITI NA DVIJE OSNOVNE GRUPE : 1. PARITETETI ZA BILO KOJI NAIN ILI NAINE PREVOZA - koje se mogu primjeniti za sve vrste transporta i u koje spadaju : EXW; FCA; CPT; CIP, DAP; DAT i DDP 2. PARITETI ZA POMORSKI I RIJENI TRANSPORT - koje se mogu koistiti samo za pomorski i rijeni transport i to: FAS; FOB;CFR i CIF, -6-

3. DOKUMENTA U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLU

Izvoznik i Uvoznik tokom realizacije SP ,kontakt sa robom ostvaruju iskljuivo posredstvom dokumenata. Dokumenta mogu izdavati i pribavljati kako neposredni tako i posredni uesnici u SP,pa prema izdavaocima su svrstani u sledee grupe :

1. 2. 3. 4. 5. 3.1 A. B. C. D. E. F.

TRGOVAKA DOKUMENTA PEDITERSKA DOKUMENTA TRANSPORTNA DOKUMENTA CARINSKA DOKUMENTA BANKARSKA DOKUMENTA TRGOVAKA DOKUMENTA U grupu trgovakih dokumenata spadaju : FAKTURA- ( 1.Trgovaka faktura(konana) 2.Proforma faktura 3.Privremena (predhodna) faktura 4. Gratis (carinska) faktura i 5. Konzularna faktura.( ne fakturie
fiktivne ve realne cijene,ne vri reeksport,ve je roba iz zemlje uvoza. EUR - form ) IZVOZNA LISTA PAKOVANJA ( lista robe upakovana u odreeno koleto )

ZAPISNIK O KVANTITATIVNOM I KVALITATIVNOM PRIJEMU UVJERENJE O KRAJNJEM KORISNIKU ( End- use certifikat)zahtev Izvoznika UVJERENJE O KVALITETU I ISPRAVNOSTI ROBE (uvjer.o kval.sanit.veterin.) ATEST PRIZVOAA (dokaz da je roba proizvedena u njegovim pogonima ). - 7 -

4. DIREKTNO OBAVLJANJE SPOLJNOTRGOVINSKIH OPERACIJA

Direktan metod obavljanja spoljnotrgovinskih operacija ostvaruje se : 1. U okviru proizvodnih firmi - odjeljenje plasmana proizvoda;izvozno/uvozna odijeljenja ; zasebna izvozna i zasebna uvozna odijeljenja i osnivanje zasebne specijalizovane firme U/I. 2. U okviru klasinih trgovakih firmi - angaovanjem zastupnika i prodajom robe distributeru. 1. PROIZVODNA FIRMA izvozi ili uvozi u svoje ime i za svoj raun direktno kada : - Je posrednik skup, - Proizvodi sloen i skup proizvod i - Oekuje rast izvoza PROIZVODNA FIRMA nee direktno izvoziti ako : - Proizvodi standardne proizvode, - Izvozi na kredit i - Su trokovi posrednika manji od trokova organizovanja direktnog uzvoza. 2. ZASTUPNIK moe biti firma ili pojedinac.Zadatak zastupnika je da locira kupce,primi porudbine i dostavi ih svome nalogodavcu ( principalu-proizvoau robe )kako bi ovaj dalje realizovao spoljnotrgovinski posao.Za ove poslove Zastupnik od Principala naplauje zastupniku proviziju. ZASTUPNIK ( agent ) djeluje u tue ime i za tu raun. VAI PRAVILO DA KOD IZBORA DOBROG ZASTUPNIKA TREBA ZADOVOLJITI 3 K . 1. KARAKTER ( renome u poslu ) 2. KAPITAL 3. KAPACITET ( sposobnost ) Zastupnik ima najvee obaveze prije zakljuenja ugovora o kupoprodaji kao i posle realizacije izvoznog posla,u toku poslijeprodajne faze ( organiz.serv.slube i konsignac.skladita ) Ukoliko Zastupnik ima namjeru da pored ve postojeeg ,zastupa jo nekog principala,moe to ostvariti , ali uz predhodno odobrenje prvog nalogodavca. -8-

DISTRIBUTERI U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLOVANJU

DISTRIBUTER DJELUJE U SVOJE IME I ZA SVOJ RAUN. Distributer kupuje proizvode od prodavca ( proizvoaa ili trgovca ) sa kojim zakljuuje ugovor o distribuciji.Poto nabavlja velike koliine dobara- robe,distributer ostvaruje popust i kupuje po povoljnim cijenama. Poto prodaje po trinim cijenama distributer na razlici u cijeni ostvaruje zaradu. Ugovorom o distribuciji po pravilu se predvia minimalna koliina ili minimalna vrijednost dobara koji se distribuiraju.To je ujedno i osnov za niu cijenu dobara po kojoj distributer nabavlja od prodavca. U zemljama u kojima nisu na snazi antimonopolski zakoni,firme- proizvoai robe,reguliu ugovorom o distribuciji i visinu cijene po kojoj e distributer prodavati njihovu robu. U mnogim ugovorima o distribuciji postoje restriktivne klauzule koje zabranjuju distributeru Daprodaje robu na odreenim tritima i odreenim potroaima. UGOVOR O DISTRIBUCIJI MOE BITI : ISKLJUIVI I NEISKLJUIVI. Ugovaranjem iskljuive distribucije distributer dobija pravo iskljuive distribucije proizvoda cijeloj teritoriji. Neiskljuiva distribucija podrazumjeva ogranieno pravo distribuiranja na cijeloj teritoriji,odnosno pravo samo na jednom dijelu teritorije,dok se drugi dijelovi preputaju ostalim distributerima.Proizvoau odgovara da ugovori neiskljuivu distribuciju, dok Distributeru odgovara iskljuiva (ekskluzivna ) distribucija proizvoda na tritu. -9-

5. INDIREKTNO OBAVLJANJE SPOLJNOTRGOVINSKIH OPERACIJA - POSREDNICI

Uloga i znaaj posrednika ogleda se u sledeem : 1. POSREDNIK posjeduje struno znanje o odreenoj vrsti robe i o odreenom tritu. Najbolje poznaje ponudu i tranju i samim tim ubrzava proces zakljuenja robnog ugovora. 2. Zahvaljujui posredovanju ,poslovanje je efikasnije,eliminiu se pojedinani trokovi I Istrivanje trita. 3. Smanjuje se rizik i poveava sigurnost zakljuenja poslova.Obaveza nepristrasnosti. POSREDNICI u formi udruenja izvozno/uvoznih zajednica mogu biti:Izvozne market.grupe, Joint venture export i komisionari. A. POSREDNICI KOMISIONARI su firme koje zakljuuju i realizuju poslove uvoza/izvvoza u svoje ime,a za tu raun (nalogodavca-komitenta).Postoji izvozni i uvozni komision. IZVOZNI KOMISION firme koje su se najee specijalizovale za izvoz pojedinih gupa proizvoda,kao i za spoljnotrgovinske transakcije na odreenom tritu.Prednosti ovog posla su: 1. Komisionar je specijalizovan za poslove distribucije, 2. Radi sa proverenim partnerma 3. Moe obezbjediti izvoz veeg broja svojih komitenata, 4. Manji troak u odnosu na direktan metod izvoza, 5. Komitent se bavi svojim poslom proizvodnjom, a ne razmilja o distrib. 6. Komisionar po pravilu kreditira svog komitenta. 7. Nastanak konfirmacijskih kua Exim . ANGAOVANJEM komisionara u izvoznom poslu egzistirae dva ugovora : 1. UGOVOR O KOMISIONU ije su stranke Komisionar i Komitent I 2. UGOVOR O KUPOPRODAJI ije su stranke Komisionar i Kupac u inostranstvu. Zakljuuju se tri poslovna odnosa i to: Komitent-Komisionar,Komisionar-Kupac i KupacProizvoa. - 10 -

UVOZNI KOMISION
Proizvodna firma e se odluiti za uvoz potrebnih dobara iz vie razloga : 1. Komisionar uvoznik je u prilici da obezbjedi povoljniju nabavku zbog poznavanja tr. 2. Komisionar je specijalizovan za uvoz sa odreenih trita,i odreenih vrsta dobara, 3. Kupovinom za vie nalogodavaca,ostvaruje vee popuste na cijeni zbog koliine, 4. Komisiona provizija nia u odnosu na direktan uvoz, 5. Kreditiranje komitenta u stabilnim privrednim situacijama. Ovo rezultira zakljuenjem dva ugovora:Ugovor o komisionom poslu uvoza i Ugovor o kupoprodaji ( uvozu).Tri poslovna odnosa: Proizvoa-Komisionar, Komisionar Inoprodavac i Proizvoa- Inoprodavac.

KONSIGNACIONA PRODAJA STRANE ROBE- oblik komisione prodaje

Roba na konsignacionom skladitu nije ocarinjena i smatra se da je pod carinskim nadzorom i sve dok se ne proda kupcu,kada se vri i finalno carinjenje robe.Primjer : Prodaja dijelova za automobile za fabriku koju zastupa. Zakjuivanjem ugovora o konsignaciji zastupnik preuzima obavezu da djeluje kao komisi onar(konsignator).Njegov principal preuzima ulogu komitenta(konsignata).Konsig.provizija. Roba na konsignacionom skladitu je vlasnitvo konsignanta(principala)i trokove sklditenja,osiguranja,carinjenja i odravanja robe i skladita snosi komitent. Komitent se moe obezbjediti u vezi robe od zastupnika na sledee naine : 1.Moe zahtevati avans,u iznosu delimine vrednosti robe, 2.Moe se obezbediti mjeninim potraivanjem i 3.Moe se koristiti mehanizmom bankarske garancije(ugovorena vrednost robe) - 11 -

6. POSREDNI UESNICI U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLU

PEDICIJA je organizacija isporuke robe,odnosno,otpreme i dopreme robe,kupcu na najefikasniji i najsigurniji nain.1926 formiran Meunarodni savez udr.peditera FIATA Meunarodni pediter obavlja poslove pedicije u svoje ime,a za raun svoga komitenta Nalogodavca (izvoznika /uvoznika),i specijalizovano je za obavljanje usluga irokog spektra a koje se odnose na nadzor i praenje robe prilikom realizacije isporuke u ST transak. Po jednom spoljnotrgovinskom poslu po pravilu biti e angaovana dva peditera,jedan izvoznikov i drugi uvoznikov. UGOVOR O PEDICIJI: je komisioni ugovor,spada u grupu neformalnih ugovora.Zakljuuje se izmeu nalogodavca(izvoznik/uvoznik) i peditera.Za svoj trud pediter ima pravo da naplati ugovorenu cijenu (pediterska tarifa) plus svi trokovi otprema/doprema robe. Obaveza nalogodavca(komitenta)da na vreme dostavi pediteru u pisanoj formi Dispoziciju. DISPOZICIJA sadri osnovne podatke konkretnog spoljnotrgovinskog posla:1.Vrsta robe koja se transportuje 2.naziv i adresu kupca i prodavca 3.datum kada je roba spremna za otpremu 4.rok isporuke i odredite 5.ugovorenu transportnu klauzulu 6.nain otpreme 7.Osiguranje i 8. posebne aktivnost kojepediter mora preduzeti. Realizacija pediterskog posla,po dispoziciji spoljnotrgovinskog posla podrazumjeva : 1. Zakljuenje ugovora o prevozu (refekacija povlastica) 2.Prijem robe radi otpreme (dva naina a) predaja robe u skladite peditera ili prijem robe u skladite isporuioca b) putem prevoznika. 3. Org.inspekcijskog pregleda robe, 4. Zakljuenje ugovora o osiguranju , 5. Organizaciju uvoznog/izvoznog carinjenja robe 6. praenje izvrenja transporta (avizo) 7.Obavljanje specijalnih pediterskih poslova 8. polaganje rauna komitentu. PEDITERSKI TROKOVI se satoje od dvije vrste trokova:1.Trokovi same pediterske usluge i 2. Trokovi koji nastaju prilikom otpreme ili dopreme robe. - 12 -

7. PEDITERSKA DOKUMENTA
Unifikaciju pediterskih dokumenata izvrio je Meunarodni savez udruenja peditera FIATA,a pravo nadzora nad tampanjem i distribucijom imaju ovlaene lanice,po pravilu su to Privredne komore. PEDITERSKA POTVRDA PRIJEMA FCR Forwardes Certificate of Receipt- je dokument koji pediter ispostavlja isporuiocu robe, kao dokaz da je primio robu,uz neopoziv nalog da je isporui i stavi na raspolaganje kupcu.Ova potvrda je nepronosiva i koristi se : kod prijema robe za zbirni transport kao i kod ugovaranja klauzule EXW.(dokum.za otpremu robe). PEDITERSKA TRANSPORTNA POTVRDA FCT Forvardes Certificate of Transport je potvrda peditera da je primio robu i obavezao se da je isporui na odreeno mjesto.Ona je hartija od vrednosti ako glasi po naredbi i prenosi se indosiranjem.Korsti se kod ugovaranja kombinovanog transporta DDU i DDP klauzula.Izdaje se tek kada roba pree izvoz.granicu. PEDITERSKA TERETNICA ZA MULTIMODALNI TRANSPORT FBL- FIATA Bill of lading je dokument koji izdaje pediter koji obavlja multimodalni transport robe.On je prenosiv. pediter je odgovoran za isporuku i sve uesnike u prevozu robe.Odgovoran za gubitak ili Oteenje robe do odreene vrednosti(662,6 SDR po paketu ili 2 SDR po kg bruto teine a ako nema morskog prevoza onda je bazini limit 8,33 SDR po bruto teini)Transp.dokumenat PEDITERSKA SKLADINA POTVRDA FWR- FIATA- Warehouse Receipt- pediteri poseduju skladita i prilikom predaje robe u skladite izdaju isporuiocu ovu potvrdu.Neprenosiv dokument,slui kao dokaz o otpremi kod dokumentarne naplate. OSTALA PEDITERSKA DOKUMENTA : Skladinica (Warrant) Kapetanska potvrda Nalog za isporuku Obalska potvrda - 13 -

8. TRANSPORTNA DOKUMENTA
1.MEUNARODNI DRUMSKI tovarni list (ROAD BILL)CMR Prevoznik izdaje za svaku poiljku poseban tovarni list u 3 originala- poiljalac,primalac i vozar.Pun naziv prevoznika reg.br vozila i mjesto carinjenja robe.pediter mora uneti primedbu ako je roba oteena. 2.MEUNARODNI ELJEZNIKI tovarni list (RAILWAY BILL)CIM eljeznica daje pediteru bonifikacije na osnovu generalnog ugovora i prevozu(u procentima)eljezniki tovarni list izdaje otpremna stanica na ime primaoca,i on je prevozna isprava za vagon i robu u njemu. Original prati robu,i namenjen je primaocu,a pediter dobija kopiju tovarnog lista.Kod organizovanja zbirnog transporta pediter e poiljaocu izdat peditersku potvrdu kao garanciju Da e roba biti otpremljena po dispoziciji,kao i skladinicu,da je roba uskladitena. 3.AVIONSKI tovarni list(AIRWAY BILL)AWB- se sastoji od 3 originala i 9 kopija-prevozniku, drugi prati robu i ide primaocu, i trei ide poiljaocu kao dokaz da je izvrena otprema.Izdaje se za svaku poiljku posebno,moe biti prenosiv,a na bazi tovarnih listova izdaje se kargo manifest koga potpisuje kapetan i stavlja se na uvid carinarnici pola sata prije poletanja. 4.POMORSKI KONOSMAN(Teretnica) (BILL OF LADING) B/L Dokument koji prevoznik ispostavlja pediteru,po izvrenom krcanju robe na brod.Ujedno je hartija od vrednosti,a izdaje se u tri originala i dvije kopije.Sva tri originala prima pediter izvoznika od brodara,prilikom otpreme robe i prosleuje ih izvozniku.Izvoznik originalom konosmana dokazuje kod kupca robe da je otpremio robu i oekuje isplatu,dok kupac robe isplatu uslovljava pristizanjem konosmana.(posrednici banke).Ko prvi prezentira brodaru jedan od tri originala konosmana,moe preuzeti robu.Imalac konosmana je vlasnik robe.On se ne izdaje za plovni objekat ve za robu,a moe biti ist ili neist.(vozareve primedbe).Moe se prenositi na tri naina:Konosman na ime,prenosi se cesijom,(rubrika Consignee),Po nalogu-indosiranjem i Prostom predajom u rubrici ne stoji nita. - 14 -

9. Meunarodno transportno osiguranje

Tokom meunarodnog transporta moe doi do gubitka,propasti ili oteenja transportovne robe, izazvane namernom nepanjom uesnika,ali i nepredvidljivim dogaajima(poar,poplave ). Uesnici u ST poslu e rizike prevaliti na treu stranu-osiguravajue drutvo.Sve vrste osiguranja se dijele na: osiguranja imovine,osiguranja lica,ostala osiguranja. MEUNARODNO TRANSPORTNO OSIGURANJE- je dio imovinskog osiguranja i podrazumeva sledee vrste osiguranja: 1. Osiguranje robe koja se prevozi 2. Osiguranje brodova i drugih plovnih objekata 3. Osiguranje vazduhoplova i drugih vazdunih letilica 4.Osigurane odgovornosti prevozioca i 5.Osiguranje drugih interesa koji se pojavljuju u transportu. Moe se ugovoriti na dva naina i to: Odgovarajue INCOTERMS klauzule,koja predvia obavezno osiguranje robe,a ako nema onda se jasno naznai ko to mora uraditi.Drugo je tzvLomljenoosiguranje,ako rizik prelazi sa prodavca na kupca,veoma komplikovano i skupo. UGOVOR O OSIGURANJU se jedna stranka osigurava obavezuje da e,drugoj strani,osiguraniku,ili treem licu,isplatiti odreenu sumu novca,ukoliko nastane osigurani sluaj,pod uslovom da mu osiguranik plati novani iznos,premiju osiguranja.Osiguravai su :Osiguravajua drutva U spoljnotrgovinskim poslovima ugovara osiguranja je pediter i on sa osiguravajuim drutvom zakljuuje ugovor o osiguranju u svoje ime,a za raun svog nalogodavca(Uvoznika/ Izvoznika)osiguranika.Postoje 2 grupe ugovora: pojedinani i opti ili generalni. Elementi ugovora o osiguranju 1.Predmet osiguranja ( roba kao i prava izraena u novcu) 2.TRANSPORTNI RIZICI: a)Osnovni rizici ( saobr.udes,poar,eksplozija,razbojnitvo,nepog.) b)Dopunski rizici (kraa robe,neisporuka,baratarija,rizik spoljanji vlaga,more) mogu se osi. gurati samo uz osnovne rizike na izriit zahtev ugovaraa osig.(AAR) c) Rizici usled mana (npr.AAR +lomljivost) d)Rizici nastanka tete iz bilo kog razloga(kvarljivost,manjak,rasip.) Proireno AAR osiguranje iznad. e) Ratni i politiki rizici : izbijanje rata,trajk nemiri itd. 3.Trajanje osiguravajueg pokria moe biti definisano:od utovara do istovara robe,od predaje vozaru do isporuke primaocu i od skladita do skladita,koje je ujedno i najire pokrie osiguranja robe. 4.Osigurano putovanje 5. Prevozno sredstvo 6. Osigurana suma 7.Premija osiguranja 8 tete pokrivene osiguranjem- Inegralna franiza i Odbitna franiza.(Dio tete u procentualnom iznosu od vrednost robe koju snosi osiguranik je FRANIZA. - 15 -

10. Polisa osiguranja

Je dokument o zakljuenom ugovoru o osiguranju,potpisan od strane osiguravaa i ugovara a osiguranja.Ona sadri sledee elemente: naziv osiguravaa i ugovaraa osiguranja,predmet osiguranja,obuhvaene rizike,osigurani rok,osiguranu sumu,premiju osiguranja,datum izdavanja(zakljunja ugovora). Nije hartija od vrednosti,a moe glasiti na ime,po naredbi i na donosioca.U ST poslovanju se kao osiguranik javlja izvoznik ili uvoznik,a kao ugovara njegov pediter.Ugovara osiguaranja pediter zakljuuje ugovor o osiguranju,sa osiguravajuim drutvom,U SVOJE IME;A ZA TU RAUN(izvoznika ili uvoznika).Ugovor o osiguranju moe zakljuiti osigurava i ugovara osiguranja za raun nepoznatog lica,u trenutku zakljuenja ugovora,pa je ova vrsta osiguranja takozvano :Osiguranje za raun koga se tie ( osiguranje pomorskig karga-prenosom konosmana i polise osiguranja-novi vlasnik) MEUNARODNO KARGO OSIGURANJE S obzirom da meunarodno pomorsko osiguranje ima najduu tradiciju,razvijeni su standardizovani ugovori o osiguranju i to : Lojdova pomorska polisa Pojavljuje se u 17 vijeku,poznata pod imenom SG polisa ( brodship/roba good).Pokriva rizike kojima je izloena roba i brod.Vremenom SG je postala samo osnova za osiguranje robe u pom.prevozu,a ako se eli preciznije osiguranje,onda se dodaju tipske klauzule poznate kao institutske klauzule za osiguranje robe u prevozu(Londn Nova pomorska polisa U dogledno vrijeme treba da zamijeni SG polisu,i primenjuje se kod svih vidova transporta.Ujedno donijete nove instit.klauzule,svrstane u 5 kompleta od ega, A- najire pokrie rizika(svi rizici pokriveni,osnovni i dopunski)osim onih iskljenih iz osigur B i C- instit.klauzule pokrivaju samo izriito navedene rizike(dopunske rizike). UNCTAD ovi uslovi osiguranja robe- Dijele se na 3 grupe sa stanovita obima rizika: 1. Pokrie protiv svih rizika (inst.klauz.A) 2. Srednje pokrie(B) i 3. Ogranieno pokrie (C). - 16 -

11. ULOGA POSLOVNIH BANAKA U REALIZACIJI SPOLJNOTRGOVINSKIH POSLOVA

Vre poslove platnog prometa sa inostranstvom,po nalogu svojih komitenata- ST firmi. Ova plaanja se mogu vriti u devizama,efekt.stranom novcu i deviznim surogatima.Platni promet sa inostranstvom moe biti gotovinski i bezgotovinski.Poslove meunarodnog platnog platnog prometa mogu obavljati samo one banke koje imaju ovlaenje Centralne (Narodne)banke- malo,srednje i veliko ovlaenje.Spoljnotrgovinske firme su komitenti ovih poslovnih banaka,i sa njihovih deviznih rauna vri se plaanje za uvoz ili priliv za izvoz. Banka u zemlji koja vri meunarodni platni promet,zakljuuje sporazume o meusobnoj saradnji i izvrenju naloga za plaanje sa odabranim ino bankama korespodenski odnos. Banke korespodenti se dogovaraju o otvaranju kontokorentnog rauna kroz koji se evidetiraju sve transakcije plaanja i naplate u kojima uestvuju firme ,komitenti banaka.Postoje dvije vrste korespodenskih odnosa: Direktni i Indirektni korespodenti.Direktni korespodenti imaju otvoreni kontokorentni raun kod jedne od dvije banke koje su u korespodenskom poslovnom odnosu,preko koga se vre posovne transakcije.Indirektni korespodenti nemaju otvoren kontokorentni raun,ve svoja meusobna plaanja izvravaju preko kontokorentnh rauna otvorenih kod drugih banaka.Kada naa poslovna banka otvori svoj kontokorentni raun kod svoje korespodenske banke u inostranstvu kaemo da je otvoren NOSTRO kontokoretni raun,a sa tanovita banke kod koje je ovaj raun otvoren on je LORO raun. Sve banke svoje korespodente dijele na prvoklasne i ostale,a vezuje se se za bonitet banke. - 17 -