МЕЂУНАРОДНО ПОСЛОВАЊЕ

други колоквијум

ИЗВОЗНИ МАРКЕТИНГ

Извоз представља најстарији, најбржи, најраспрострањенији, најједноставнији

и најјефтинији облик интернационализације предузећа.
Извоз иако делује једноставно, заправо је компликован. Не значи да је лако
извозити, јављају се компликације и то следеће:
1. З (законска ограничења) – у свакој земљи би извозник требало да води
рачуна о локалним законима и правилима, језику
2. Б (баријере) – свуда су присутне царинске и нецаринске баријере
3. Т (транспорт) – високи су трошкови транспорта. Неки начини транспорта
су сувише спори, нису поуздани или су прескупи за одређену врсту
производа
4. П (паковање) – трошкови паковања
5. С (складиштење) – треба узимати робу за дужи временски период где је
потребно и складиштити је. Складишта се налазе поред пута
6. Д (дистрибуција) – некада је потребно доста уложити у помоћне
активности, као што је изградња дистрибутивног центра за делове и
слично
7. В (валутни проблеми) – проблеми размене валута
Када се предузеће одлучује за извоз (средство, ризик)? – онда када нема
средстава да послује у земљи и када је спремно да прихвати ризик. Када
предсузеће нема средставам одлучује се за продају у иностранству.
Извоз – продаја домаћих производа у иностранству
Извозни маркетинг – и то је продаја домаћих производа у иностранству али се
мењају инструменти маркетинг микса и прилагођавају се тржишту
Међународни маркетинг – извозни маркетинг уз друге две стратегије, најшири
појам и има прилагођавања
СТРАТЕГИЈСКЕ ВАРИЈАНТЕ ИЗВОЗНОГ МАРКЕТИНГА
I БАЗИЧНЕ ВАРИЈАНТЕ ИЗВОЗНОГ МАРКЕТИНГА
1. Директан извоз – продаја робе купцима (дистрибутер, брокер, трајни
купац, велепродаја, малопродаја. Самостално склапамо уговор и
продајемо робу
2. Индиректан извоз – посредник који продаје робу на иностраном
тржишту (посредник лоциран у нашој земљи или иностранству). То није
добро из разлога што се плаћа провизија, нема се довољно кадрова када
ангажујемо посредника. Боље је да самостално продајемо робу зато што
 имамо контролу над производима. Посредник не посвећује пажњу само
нашем производу и онда он не опстаје на тржишту
II УДРУЖЕНЕ ВАРИЈАНТЕ ИЗВОЗНОГ МАРКЕТИНГА
1. Конзорцијални извоз – заједнички наступ више фирми на једном
тржишту. Постоји више пројеката, више фирми се удружује да реализује
неки пројекат на једном тржишту. Када се заврши пројекат тај
конзорцијум престаје да постоји и свако иде на своју страну. Други тип је
линија и група производа (тако се фирме удружују). Произвођачи се
удружују да би постигли ниже трошкове. Аутомобилска индустрија је
пример за групу производа. Удруже се фирме које праве делове за
рачунар и на крају када се споје долази до коначног производа и онда на
тржишту наступају са коначним производом. Постоје и конзорцијуми са
географским принципом – удружују се произвођачи из једне земље иако
су производи различити и извозе заједно, лакше је организовати, пуно
мање кошта и долази до опадања фиксних трошкова по јединици.
Остварује се уштеда и повећава се профит када се смање трошкови
2. Piggy – back извоз – уговорни облик извоза између носиоца, посла и
придруженог тима. Немају никакву заједничку групу али имају уговор са
придруженим чланом јер нам фали неки део или нам није занимљиво да
производимо баш тај део и онда нађемо неку мању фирму која ће то да
ради за новац. Зове се „придружени члан“ јер комплетира производ и
има користи зато што већ има разрађено тржиште, познаје, све је боље,
има већу снагу, препознатљиво је и много је лакше преко њега продати
производе. Наравно, ово не значи да не можемо да продајемо производе
самостално иако имамо уговор
3. Lohn послови – ово су послови привременог увоза или извоза робе
ради њене обраде, дораде или прераде. Фирма која производи кошуљу
направи целу кошуљу у једној земљи (матичној) али треба да се уради
неки вез и они могу да извезу 100 хиљада кошуља у другу земљу која ће
то да уради и врати кошуље назад (дорада производа). Лакше им је да
плате тај рад него да се баве тиме. Код ових послова јављају се две
врсте уговора:
1) Активни уговор – увозите ради обраде, дораде и тако даље и након
тога се производ шаље у иностранство. Са аспекта девиза, то значи
да имамо већи прилив девиза (страних валлута). Овакав уговор
обухвата ужи аспект и бољи је од пасивног
2) Пасивни уговор – извозите ради обраде, дораде и они када то
заврше враћају нам производ. Присутан је одлив девиза из земље.
Боље је имати пасивне уговоре јер технолошки напредујемо и земља
је на вишем степену развоја, када се добије финални производ и
прода се онда је већи прилив девиза него одлив за дораду. Пасивни
уговор обухвата шири аспект
4. Међународни лизинг – обухвата изнајмљивање опреме или имовине.
Као давалац лизинга може се јавити непосредни произвођач или
специјализована лизинг институција. Овде се јавља и корисник лизинга
 који исплаћује финансијску надокнаду установи која се на тај начин
рефинансира за унапред плаћени износ куповине. Произвођач остаје
према финансијској установи дужник све док корисник лизинга не испуни
у потпуности све обавезе из уговора о лизингу то јест док не исплати
лизинг надокнаду. Према карактеру и степену уговорне обавезе постоје:
1) Финансијски лизинг – карактерише га уговарање основног времена
трајања уговора о лизингу у којем га уговорне стране не могу
отказати. Овим лизингом се решава питање финансирања одређене
инвестиције. Корисник лизинга сноси све трошкове као што су
одржавање, осигурање и регистрација уколико је у питању набавка
аутомобила путем лизинга
2) Оперативни лизинг – краткорочни лизинг уговор који се може
раскинути у сваком тренутку, према условима наведеним у уговору о
лизингу. Надокнада која се плаћа је мања од вредности предмета
лизинга. То значи да давалац лизинга може из те надокнаде да
амортизује само део својих трошкова и сам давалац сноси ризик
застарелости и губитака предмета лизинга
III КОНТРАТРГОВИНСКЕ ВАРИЈАНТЕ У ИЗВОЗНОМ МАРКЕТИНГУ
1. Бартер послови – најстарији и најједноставнији облик контратрговине и
представља директну размену (трампу) робе и услуга без новца
2. Компензација – слична бартеру али има разлика где део робе може да
се замењује за робу а може и роба за новац. Код бартера никад нема
изражена вредност робе, док је код компензације изражена и увек
постоји формулисана вредност, роба мора бити изражена у новцу. Код
бартера се све исказује у роби
3. Реципрочна трговина – уговор по којем се ми обавезујемо да у
одређеној количини купимо производе од оне компаније која је претходно
купила производе од нас. Поистовећујемо те две куповине. На
реципрочну трговину се пристаје само када имамо потребу за одређеним
производима које компанија нуди, односно када нам тај производ
стварно треба. Сви послови се обављају одједном осим реципрочне
трговине јер прво ми купујемо производе а после неког времена купује та
друга компанија од које смо ми купили наше производе