XIV Predavanje

PUTEVI I ELJEZNIKE PRUGE

Donji i gornji stroj eljeznikih pruga

Sastavni djelovi i njihova funkcija

UNIVERZITET CRNE GORE GRAEVINSKI FAKULTET U PODGORICI

GORNJI STROJ ELJEZNICA

Predmetni nastavnik Doc.dr Zdenka Popovi,dipl.gra.in.

PODGORICA, 2007.

1. UVOD

GORNJI STROJ ELEZNIKE PRUGE

1. 2. 3. 4. Gornji stroj eleznike pruge ine: ine, Koloseni pribor, Pragovi ili armirano-betonske konstrukcije i Zastor. U irem smislu gornji stroj podrazumeva i sloene kolosene konstrukcije, kao to su: Skretnice, Ukrtaji, Dilatacione sprave, Okretnice, Prenosnice, Iskliznice, Kolske vage, Kolosene konice i drugo.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Slajd br. 1

KOLOSEK Osnovni uslov za realizaciju eleznikog saobraaja je: prilagoenost oblika i konstrukcije toka i puta po kome se kree elezniko vozilo. Put po kome se kree elezniko vozilo zove se KOLOSEK. Kolosek ine dve ine na standardnom rastojanju oslonjene na sistem poprenih ili podunih pragova.

Izgled koloseka sa poprenim pragovima

Izgled koloseka sa podunim pragovima

Koloseci bez pragova sastoje se od dve ine na standardnom rastojanju, koje su elastino oslonjene na betonsku plou.
Izgled koloseka bez pragova Slajd br. 2

IRINA KOLOSEKA

Normalna irina koloseka se meri upravno na osu koloseka izmeu unutranjih strana glava ina i to na 14mm ispod gornje povri glave ine. Normalna irina koloseka iznosi 1435mm.
DAVNE 1825.GODINE NA PRVOJ PRUZI ZA JAVNI SAOBRAAJ OD STOKTONA DO DARLINGTONA, U ENGLESKOJ, PO KOJOJ SU SAOBRAALI VOZOVI SA PARNOM VUPM I KOIJE SA KONJSKOM ZAPREGOM, PRIMENJENA JE IRINA KOLOSEKA 4 ENGLESKE STOPE I 8 COLA (odnosno 4 fita i 8 ina).. IZ TEHNIKIH RAZLOGA PRI GRAENJU PRUGE OD LIVERPULA DO MANESTERA IRINA KOLOSEKA JE POVEANA ZA JO POLA COLA, TO ODGOVARA DANANJOJ TZV. NORMALNOJ IRINI KOLOSEKA.

irina uzanog koloseka (760mm) meri se u ravni koja se nalazi 10mm ispod ravni oslanjanja. Na nekim tramvajskim prugama (npr. u Beogradu) primenjuje se irina koloseka 1000mm, iako je u Evropi uobiajena irina tramvajskih koloseka takoe 1435mm.
Slajd br. 3

PRIMERI PRUGA SA DVE I TRI IRINE KOLOSEKA

Primer tramvajske pruge sa dve irine koloseka: 1000mm i 1435mm.

Primer pruge sa tri irine koloseka: 1067mm, 1435mm i 1600mm

Slajd br. 4

KOTRLJAJUI ELEMENTI VOZILA irina koloseka je usklaena sa dimenzijama kotrljajuih elemenata vozila. Osnovni kotrljajui element je osovinski slog. Osovinski slog se sastoji od osovine i dva kruto nasaena toka.

Osovinski slog

Dvoosovinsko obrtno postolje

ema kola sa dva dvoosovinska obrtna postolja

Slajd br. 5

TOAK Oblikom i konstrukcijom toak eleznikog vozila je prilagoen kotrljanju po glavi ine. Tokovu su monolitni, ili se na diskove montiraju bandai. Kotrljajua povr bandaa toka je konus sa nagibom izvodnice 1:20 ili 1:40. Prenici tokova vagona su 950 do 1050mm, a kod lokomotiva 1050 do 1250mm.
VENAC BANDA

Dodir toka i ine (dodirna povrina 1.5-2.0cm2)

Slajd br. 6

IZDIZANJE SPOLJNE INE U KRIVINI Izdizanjem spolje ine u krivini postie se ujednaeno habanje ina po visini i tite se putnici od velikog bonog ubrzanja. Na duini krune krivine izvodi se konstantno nadvienje, dok na duini prelazne krivine nadvienje linearno raste od nule na poetku do punog nadvienja na kraju prelazne, odnosno poetku krune krivine.

PRAVAC

KRIVINA

h=7.1V2/R

Primenom vozila sa tehnikom naginjanja u krivini reava se problem manjaka nadvienja za putnike vozove, odnosno poveava dozvoljena brzina prolaza vozila kroz krivinu.
Slajd br. 7

SAVREMENE KONSTRUKCIJE GORNJEG STROJA ODGOVARAJU ZAHTEVIMA SVE VEIH BRZINA, SAOBRAAJNIH I OSOVINSKIH OPTEREENJA.
Porast osovinskog optereenja kroz vreme
(t) 10 12
1835

14

15 19

20

22

22.5

4
1835 1850

1880

1900

1930

1950

1980

(km/h)

Teretni vozovi Putniki vozovi

200 160 120 40 25 1860 60 35 1900 75 90 100 100 45 160 160 250

300

2000

Porast brzina kroz vreme

Podaci sa evropskih eleznica

Slajd br. 8

OPTI ZAHTEVI KOJE MORA DA ISPUNI SAVREMENI GORNJI STROJ

1. Dovoljna nosivost, povoljan prenos i raspodela optereenja, 2. Bezbednost i udobnost za prevoz putnika, 3. Jednostavno prilagoavanje razliitim konstrukcijama donjeg stroja, 4. Jednostavna, kvalitetna i brza mehanizovana ugradnja, 5. Dug vek trajanja uz postojanost kvaliteta elemenata i konstrukcije u celini, 6. Jednostavna vertikalna i horizontalna regulacija, 7. Mali trokovi mehanizovanog odravanja u to kraim zatvorima koloseka i to duim intervalima izmeu uzastopnih intervencija, 8. Jednostavna zamena ina, pragova i elemenata privrsnog pribora, 9. Reenje amortizacije vibracija i buke u okolinu u skladu sa zakonom definisanim ogranienjima, 10. Efikasno odvodnjavanje, 11. Efikasno uklanjanje snega, 12. Efikasna kontrola vegetacije, 13. Postojanost na dejstvo atmosferilija (otpornost na koroziju, dejstva mraza) 14. Postojanost pri temperaturnim promenama (dnevne i sezonske temperaturne promene, temperaturne promene usled primene savremenih tipova konica na vozilima), 15. Mogunost recikliranja elinih elemenata nakon zamene, 16. Prihvatljiva cena.
Slajd br. 9

EMATSKI PRIKAZ KONSTRUKCIJE GORNJEG I DONJEG STROJA ELEZNIKE PRUGE

ina (S45, S49, 60E1, ...) Gornji stroj drveni, elini ili betonski prag
zastorna prizma od tucanika

Donji stroj

sloj za ojaanje i zatitu planuma nasip

a) Poduni ematski presek kroz kolosek poloen u tucanikom zastoru ina 60E1 betonski prag nosei sloj od betona ili asfalta stabilizacija hidraulinim vezivom Donji stroj sloj za ojaanje i zatitu planuma nasip

Gornji stroj

b) Poduni ematski presek kroz kolosek sa poprenim betonskim pragovima na betonskoj ili asfaltnoj ploi
Slajd br. 10

PRINCIP VERTIKALNOG PRENOENJA OPTEREENJA SA TOKA KROZ ELEMENTE GORNJEG STROJA NA PLANUM
TOAK

INA REBRASTA PODLONA PLOICA PRAG

KONTAKTNI NAPON PRITISAK INE NA PODLONU PLOICU PRITISAK PODLONE PLOICE NA BETONSKI PRAG

ZASTOR

Pritisnuta povrina planuma

POVRINA PLANUMA

PRITISAK BETONSKOG PRAGA NA ZASTOR

PRITISAK ZASTORA NA PLANUM

Slajd br. 11

2. INA

ISTORIJSKI RAZVOJ INE

Kolosek u srednjevekovnom rudniku: drvena ina sa podunim, centralnim lebom u kome se kotrlja cilindrini drveni toak primitivnog vagoneta (sistem Tramroad), koji gura pomoni rudarski radnik,od po Konstrukcija koloseka knjizi Johana Hazelberga (Johan Haselberg), iz 1519. podunih drvenih greda zakovanih za poprene drvene pragove, postavljene na Izgled prve ine od livenog Kolosek od Dezopovih kratkih ina od livenog gvoa rastojanju 60-90cm (transport na kamenim blokovima (Engleska, 1789. god) Ugaoni profil gvoa uglja kod Njukasla 1765. godine) ine Valjana ina Dona Birkenoa (John Birkenchaw)

(Engleska, 13.11.1767.god)

Postavljanje Dezopove ine na kamene blokove bilo je odgovarajue reenje za tadanja osovinska optereenja i ostavljalo je po sredini slobodan put za konje koji su vukli teret. U Naredni istorijski od znaaja za predstavlja razvoj eleznice seina 13. novembra 1767. godine sasvim narednih 30 dogaaj godina poseban problem kako oddesio kratkih urediti pravolinijski kolosek. sluajno uKorak Engleskoj (Coalbrookdale) izlivanjem pretee gvozdene ine . Ovo je dogaaj koji od jedne milje u razvoju eleznice nainio je eleznike Don Birkeno (John Birkenchaw), 21. Ugaone ine Dona Kara (John Curr) na kamenim je na mnogim jezicima definisao dananji termin eleznica kao gvozdeni put. Poseban oktobra 1820. godine, patentiranjem valjanog profila ine pojedinanih duina 4,5m. Ove ine su kuriozitet osloncima u koloseku sistema Tramroad polagane takoe na5kamene blokove, inei kolosek koji je (Engleska bio spreman za pronalazak predstavlja da je do livenja 6t ina od gvoa pojedinanih duina 1,52m i irine 11,4cm dolo zato da krajem XVIII veka) Izgled savremene ine sa Izgled savremene ine lokomotivskog pogona.

Kameni iz 1820. godine oslonci

bi se spreilo gaenje visokih pei usled trenutne nestabilnosti trita livenog gvoa. lebom (tzv. Vinjolova ina) (tzv. tramvajska ina)

Slajd br. 13

ULOGA INE

Prenosi optereenje od toka na oslonac (prag, ili betonska ploa), obezbeuje kotrljajuu povrinu, prima (athezijom) sile koenja i pokretanja vozila, vodi toak u bonom pravcu, prima normalne sile nastale usled temperaturnih promena, funkcionie kao provodnik na elektrificiranim prugama, provodi signalne struje.

Slajd br. 14

KARAKTERISTIKE STANDARDNIH TIPOVA VINJOLOVE INE

OZNAKA

MASA

VINJOLOVA INA

H- Visina ine B1 irina glave B2- irina noice S debljina vrata NAPOMENA 1: Nova evropska oznaka za inu tipa S 49 i UIC 60 je 49 E1, odnosno 60 E1 NAPOMENA 2: Masa ine se izraava po metru njene duine

Slajd br. 15

KARAKTERISTIKE STANDARDNIH TIPOVA TRAMVAJSKE INE

OZNAKA

MASA PO METRU

H- Visina ine B irina glave B1- irina vozne glave LEBNA (TRAMVAJSKA) INA R irina leba S Debljina vrata

Slajd br. 16

SKRETNIKE INE: jeziak, puna ina, voica

JEZIAK

MASA PO

OZNAKA

METRU

H- Visina ine B1 irina glave B2- irina noice S debljina vrata JEZIAK Slajd br. 17

2
MASA PO

OZNAKA

METRU

PUNA INA (SKRETNIKA INA)

INA VOICA (SKRETNIKA INA)

Slajd br. 18

MASA PO

OZNAKA

METRU

INA ZA NAPAJANJE VOZILA ELEKTRINOM STRUJOM

KRANSKA INA Slajd br. 19