UNIVERZITET CRNE GORE

GRAĐEVINSKI FAKULTET U PODGORICI

GORNJI STROJ ŢELJEZNICA

Predmetni nastavnik
Doc.dr Zdenka Popović,dipl.graĊ.inţ.

PODGORICA, 2007.
1. UVOD
 GORNJI STROJ ŢELEZNIĈKE PRUGE
Gornji stroj ţelezniĉke pruge ĉine:
1. Šine,
2. Koloseĉni pribor,
3. Pragovi ili armirano-betonske konstrukcije i
4. Zastor.

U širem smislu gornji stroj podrazumeva i sloţene koloseĉne konstrukcije, kao

što su:
1. Skretnice,
2. Ukrštaji,
3. Dilatacione sprave,
4. Okretnice,
5. Prenosnice,
6. Iskliznice,
7. Kolske vage,
8. Koloseĉne koĉnice i drugo.

Slajd br. 1
 KOLOSEK
Osnovni uslov za realizaciju ţelezniĉkog saobraćaja je: prilagoĊenost oblika i
konstrukcije toĉka i puta po kome se kreće ţelezniĉko vozilo.
Put po kome se kreće ţelezniĉko vozilo zove se KOLOSEK.
Kolosek ĉine dve šine na standardnom rastojanju oslonjene na sistem popreĉnih
ili poduţnih pragova.

Izgled koloseka sa popreĉnim pragovima Izgled koloseka sa poduţnim pragovima

Koloseci bez pragova sastoje se od

dve šine na standardnom rastojanju,
koje su elastiĉno oslonjene na
betonsku ploĉu.

Izgled koloseka bez pragova Slajd br. 2

 ŠIRINA KOLOSEKA

Normalna širina koloseka se meri upravno na osu koloseka izmeĊu unutrašnjih strana
glava šina i to na 14mm ispod gornje površi glave šine.
Normalna širina koloseka iznosi 1435mm.
DAVNE 1825.GODINE NA PRVOJ PRUZI ZA JAVNI SAOBRAĆAJ OD STOKTONA DO DARLINGTONA, U ENGLESKOJ, PO KOJOJ SU SAOBRAĆALI VOZOVI SA
PARNOM VUĈPM I KOĈIJE SA KONJSKOM ZAPREGOM, PRIMENJENA JE ŠIRINA KOLOSEKA 4 ENGLESKE STOPE I 8 COLA (odnosno 4 fita i 8 inĉa)..
IZ TEHNIĈKIH RAZLOGA PRI GRAĐENJU PRUGE OD LIVERPULA DO MANĈESTERA ŠIRINA KOLOSEKA JE POVEĆANA ZA JOŠ POLA COLA, ŠTO ODGOVARA
DANAŠNJOJ TZV. NORMALNOJ ŠIRINI KOLOSEKA.

Širina uzanog koloseka (760mm) meri se u ravni koja se nalazi 10mm ispod ravni
oslanjanja.

Na nekim tramvajskim prugama (npr. u Beogradu) primenjuje se širina koloseka

1000mm, iako je u Evropi uobiĉajena širina tramvajskih koloseka takoĊe 1435mm.
Slajd br. 3
PRIMERI PRUGA SA DVE I TRI ŠIRINE KOLOSEKA

Primer tramvajske pruge sa

dve širine koloseka:
1000mm i 1435mm.

Primer pruge sa tri širine koloseka:

1067mm,
1435mm i
1600mm

Slajd br. 4
 KOTRLJAJUĆI ELEMENTI VOZILA
Širina koloseka je usklaĊena sa dimenzijama kotrljajućih elemenata vozila. Osnovni
kotrljajući element je osovinski slog. Osovinski slog se sastoji od osovine i dva kruto
nasaĊena toĉka.

Osovinski slog Dvoosovinsko obrtno postolje

Šema kola sa dva dvoosovinska obrtna postolja

Slajd br. 5
 TOĈAK
Oblikom i konstrukcijom toĉak ţelezniĉkog vozila je prilagoĊen kotrljanju po glavi
šine. Toĉkovu su monolitni, ili se na diskove montiraju bandaţi.
Kotrljajuća površ bandaţa toĉka je konus sa
nagibom izvodnice 1:20 ili 1:40.
Preĉnici toĉkova vagona su 950 do 1050mm, a
kod lokomotiva 1050 do 1250mm.
VENAC
BANDAŢ

Dodir toĉka i šine (dodirna površina 1.5-2.0cm2)

Slajd br. 6
 IZDIZANJE SPOLJNE ŠINE U KRIVINI
Izdizanjem spolje šine u krivini postiţe se ujednaĉeno habanje šina po visini i štite se
putnici od velikog boĉnog ubrzanja.
Na duţini kruţne krivine izvodi se konstantno nadvišenje, dok na duţini prelazne
krivine nadvišenje linearno raste od nule na poĉetku do punog nadvišenja na kraju
prelazne, odnosno poĉetku kruţne krivine.

PRAVAC KRIVINA

Primenom vozila sa tehnikom naginjanja u krivini rešava se

h=7.1V2/R problem manjaka nadvišenja za putniĉke vozove, odnosno
povećava dozvoljena brzina prolaza vozila kroz krivinu.
Slajd br. 7
SAVREMENE KONSTRUKCIJE GORNJEG STROJA ODGOVARAJU
ZAHTEVIMA SVE VEĆIH BRZINA, SAOBRAĆAJNIH I
OSOVINSKIH OPTEREĆENJA.

Porast osovinskog opterećenja kroz vreme

(t) 20 22 22.5
14 15 19
12
10 1835
4

1835 1850 1880 1900 1930 1950 1980

(km/h)
Teretni vozovi 300

Putniĉki vozovi 250

200
160 160
120 160
100
75 90
40 60 100

25 35 45
1860 1900 2000

Porast brzina kroz vreme

Podaci sa evropskih ţeleznica

Slajd br. 8
 OPŠTI ZAHTEVI KOJE MORA DA ISPUNI SAVREMENI GORNJI STROJ
1. Dovoljna nosivost, povoljan prenos i raspodela opterećenja,
2. Bezbednost i udobnost za prevoz putnika,
3. Jednostavno prilagoĊavanje razliĉitim konstrukcijama donjeg stroja,
4. Jednostavna, kvalitetna i brza mehanizovana ugradnja,
5. Dug vek trajanja uz postojanost kvaliteta elemenata i konstrukcije u celini,
6. Jednostavna vertikalna i horizontalna regulacija,
7. Mali troškovi mehanizovanog odrţavanja u što kraćim zatvorima koloseka i što duţim intervalima
izmeĊu uzastopnih intervencija,
8. Jednostavna zamena šina, pragova i elemenata priĉvrsnog pribora,

9. Rešenje amortizacije vibracija i buke u okolinu u skladu sa zakonom definisanim ograniĉenjima,

10. Efikasno odvodnjavanje,
11. Efikasno uklanjanje snega,
12. Efikasna kontrola vegetacije,
13. Postojanost na dejstvo atmosferilija (otpornost na koroziju, dejstva mraza)
14. Postojanost pri temperaturnim promenama (dnevne i sezonske temperaturne promene,
temperaturne promene usled primene savremenih tipova koĉnica na vozilima),
15. Mogućnost recikliranja ĉeliĉnih elemenata nakon zamene,
16. Prihvatljiva cena. Slajd br. 9
 ŠEMATSKI PRIKAZ KONSTRUKCIJE GORNJEG
I DONJEG STROJA ŢELEZNIĈKE PRUGE
šina (S45, S49, 60E1, ...)
Gornji stroj

drveni, ĉeliĉni ili

betonski prag

zastorna prizma od tucanika

Donji stroj sloj za ojaĉanje i zaštitu planuma

nasip
a) Poduţni šematski presek kroz kolosek poloţen u tucaniĉkom zastoru

šina 60E1
Gornji stroj

betonski prag

noseći sloj od betona ili asfalta

stabilizacija hidrauliĉnim vezivom

Donji stroj sloj za ojaĉanje i zaštitu planuma

nasip

b) Poduţni šematski presek kroz kolosek sa popreĉnim betonskim pragovima na betonskoj ili asfaltnoj ploĉi
Slajd br. 10
 PRINCIP VERTIKALNOG PRENOŠENJA OPTEREĆENJA SA
TOĈKA KROZ ELEMENTE GORNJEG STROJA NA PLANUM

TOĈAK

ŠINA KONTAKTNI NAPON

REBRASTA PODLOŢNA PRITISAK ŠINE NA

PLOĈICA PODLOŢNU PLOĈICU
PRAG PRITISAK PODLOŢNE
PLOĈICE NA BETONSKI
PRAG

ZASTOR

Pritisnuta PRITISAK BETONSKOG

PRAGA NA ZASTOR
površina planuma

POVRŠINA
PLANUMA
PRITISAK ZASTORA NA
PLANUM

Slajd br. 11
2. ŠINA
 ISTORIJSKI RAZVOJ ŠINE

Kolosek u srednjevekovnom rudniku: drvena šina sa

poduţnim, centralnim ţlebom u kome se kotrlja
cilindriĉni drveni toĉak primitivnog vagoneta (sistem
“Tramroad”), koji gura pomoćni rudarski
Konstrukcija radnik,odpo
koloseka
poduţnih
knjizi Johana Hazelberga (Johan Haselberg),
drvenih iz 1519.
greda
zakovanih za popreĉne drvene
Izgled
Kolosekpragove,
od prve šine odšina
postavljene
Dţezopovih kratkih livenog
odnalivenog gvoţĊa
Ugaoni profil rastojanju 60-90cm (transport
gvoţĊa
na kamenim blokovima (Engleska, 1789. god)
šine uglja kod Njukasla 1765. godine)
(Engleska, 13.11.1767.god)
Valjana šina Džona Birkenšoa (John Birkenchaw)
Kameniiz 1820. godine
oslonci
Postavljanje Dţezopove šine na kamene blokove bilo je odgovarajuće rešenje za tadašnja
osovinska opterećenja i ostavljalo je po sredini slobodan put za konje koji su vukli teret. U
Naredninarednih
istorijski
30 dogaĊaj od znaĉaja
godina poseban problemza predstavlja
razvoj železnice
kako oddesio sešina
kratkih 13. novembra 1767. godine sasvim
urediti pravolinijski
sluĉajno uKorak
Engleskoj
kolosek. (Coalbrookdale)
“od jedne milje” u razvojuizlivanjem preteĉeje železniĉke
ţeleznice naĉinio Dţon Birkenšo– gvozdene šine . Ovo21.je dogaĊaj koji
(John Birkenchaw),
je na mnogim jezicima Ugaone
definisao šine
današnji Dţona Kara
termin (John Curr)
“železnica” na kamenim
kao “gvozdeni put”.
oktobra 1820. godine, patentiranjem valjanog profila šine pojedinaĉnih duţina 4,5m. Ove Poseban
šine su kuriozitet
osloncima u koloseku sistema “Tramroad” (Engleska
da je dotakoĊe
predstavljapolagane livenjana5-6t šina blokove,
kamene od gvožĊa ĉineći
pojedinaĉnih
kolosek kojidužina
je bio1,52m i širine
spreman 11,4cm došlo zato da
za pronalazak
Izgledpogona.
lokomotivskog krajem XVIII
savremene šine veka) Izgled savremene šine sa
bi se spreĉilo gašenje visokih peći usled trenutne nestabilnosti tržišta livenog gvožĊa.
ţlebom
(tzv. Vinjolova šina)
(tzv. tramvajska šina)

Slajd br. 13
 ULOGA ŠINE

•Prenosi opterećenje od toĉka na oslonac (prag, ili

betonska ploĉa),
•obezbeĊuje kotrljajuću površinu,
•prima (athezijom) sile koĉenja i pokretanja vozila,
•vodi toĉak u boĉnom pravcu,
•prima normalne sile nastale usled temperaturnih promena,
•funkcioniše kao provodnik na elektrificiranim prugama,
•provodi signalne struje.

Slajd br. 14
KARAKTERISTIKE
STANDARDNIH
TIPOVA
MASA
VINJOLOVE ŠINE
OZNAKA

VINJOLOVA ŠINA

H- Visina šine
B1 – Širina glave
B2- Širina noţice
S – debljina vrata
NAPOMENA 1:
Nova evropska oznaka
za šinu tipa S 49 i UIC
60 je 49 E1, odnosno
60 E1
NAPOMENA 2:
Masa šine se izraţava
po metru njene duţine
Slajd br. 15
 KARAKTERISTIKE
STANDARDNIH
TIPOVA TRAMVAJSKE ŠINE

MASA
OZNAKA PO
METRU

H- Visina šine
B – Širina glave
B1- Širina vozne glave

ŢLEBNA (TRAMVAJSKA) R – Širina ţleba

ŠINA S – Debljina vrata

Slajd br. 16
 SKRETNIĈKE ŠINE: jeziĉak, puna šina, voĊica

JEZIĈAK MASA PO
OZNAKA METRU

H- Visina šine
B1 – Širina glave
B2- Širina noţice
S – debljina vrata

JEZIĈAK Slajd br. 17

2
MASA PO
OZNAKA METRU

PUNA ŠINA (SKRETNIĈKA ŠINA)

ŠINA VOĐICA (SKRETNIĈKA ŠINA)

Slajd br. 18
 MASA PO
OZNAKA METRU

ŠINA ZA NAPAJANJE
VOZILA ELEKTRIĈNOM
STRUJOM

KRANSKA ŠINA
Slajd br. 19
 KARAKTERISTIKE
ŠINSKIH POPREĈNIH PROFILA (VINJOLOVE ŠINE)
(neophodne u proraĉnu konstrukcije gornjeg stroja)

STAV O IZBORU ODGOVARAJUĆEG TIPA ŠINE:

Šine ĉija je masa 49kg po duţnom metru (oznaka S49, odnosno 49E1) ugraĊuju se za
osvinska opterećenja do 225kN, za godišnje saobraĉajno opterećenje do 10 mil.brt i
brzine do 120km na ĉas.
Za veća osovinska opterećenja, veće saobraćajno opterećeje i veće brzine koristi se šina
UIC60 (60E1)
Slajd br. 20
 KARAKTERISTIKE ŠINSKOG ĈELIKA

KVALITET HEMIJSKI SASTAV % MEHANIČKA SVOJSTVA

Slajd br. 21
 DUŢINE ŠINA

Danas se u valjaonicama šina mogu proizvesti šine

praktiĉno neograniĉene duţine.

Uobiĉajene duţine šina koje se naruĉuju su od

120-150m.

Duţine šina se naruĉuju u skladu sa raspoloţivom

mehanizacijom za transport i ugradnju i prema
ostalim specifiĉnostima na mestu ugraĊivanja

Transport šina

Slajd br. 22
 DEFEKTI ŠINA

1321 Horizontalna prslina ispod glave šine (van krajeva šine)

Horizontalna prslina ispod

glave na kraju šine

101 Prelom preko rupe na sastavu

122 Stinjenost glave

135 Zvezdasta prslina po rupama na vratu

Slajd br. 23
200 Popreĉni prelom bez uoĉljivog poĉetka

2222 Ljuspanje glave šine

211 Poporeĉna prslina bubreţnog oblika

2223 Brazdanje šinske glave

Slajd br. 24
 2251 Izolovani tragovi klizanja toĉkova

233 Poduţna cevasta prslina

2252 Tragovi klizanja toĉkova koji se ponavljaju

253 Poduţna vertikalna prslina

Slajd br. 25
NABORANOST ŠINSKE GLAVE
- u pravcima i krivinama R>500m
na razmacima 4-5cm i dubine 0,1do 0,4mm
- u krivinama R<500m
na razmacima 8 do 15cm i dubine 0,2 do 1,2mm

Slajd br. 26
3. PRAGOVI
 ULOGA PRAGOVA U KOLOSEKU

• Oslonac šinama,
• Omogućuju realizaciju priĉvršćenja (ugraĊivanjem kotve u telo praga,
odgovarajućim oblikom gornje površine praga),
• Odrţavaju standardnu širinu koloseka,
• Prihvataju sile od saobraćajnog opterećenja i prenose ih na zastor ili krutu
podlogu,
• Pruţaju dovoljan otpor boĉnom pomeranju koloseka,
• Prihvataju poduţne sile i dovoljnim otporom poduţnom pomeranju
suprotstavljaju se putovanju šina.

Slajd br. 28
 VRSTE PRAGOVA PREMA MATERIJALU

Kolosek sa drvenim pragovima

Kolosek sa betonskim pragovima Kolosek sa
Y ĉeliĉnim pragovima

Kolosek sa neoprenskim pragovima

Kolosek sa ĉeliĉnim pragovima

Slajd br. 29
 OSOBINE DRVENIH PRAGOVA
• PREDNOSTI:
- elastiĉnost,
- laka obrada,
- jednostavnost izvoĊenja priĉvršćenja,
- stabilan poloţaj u zastoru,
- lako podbijanje,
- elektriĉna izolacija,
- prilagodljivost sleganju podloge

• NEDOSTACI:
- ograniĉena nosivost,
- dugotrajan proces proizvodnje,
- obavezna zaštita od truljenja i odrţavanje,
- promenljiva i mala trajnost u vlaţnoj sredini (trajnost impregnisanih pragova u neagresivnoj
sredini zavisi od vrste drveta: bor do 25 godina, bukva do 40 godina, hrast do 60 godina),
- ekološka neprimerenost,
- zapaljivi,
- problem deponovanja dotrajalih pragova impregnisanim neekološkim sredstvima.

Slajd br. 30
 OSOBINE BETONSKIH PRAGOVA
• PREDNOST:
- povoljna cena,
- jednostavnost izrade i sloboda u projektovanju oblika,
- velika teţina (bitno kod dugih trakova šina),
- otporni na vatru,
- otporni na atmosferilije,
- jednostavna mašinska popravka geometrije koloseka,
- dug vek trajanja (40 godina).

• NEDOSTACI:
- kruta šinska podloga,
- osetljivi na nehomogenost podloge,
- osetljivi na agresivne vode,
- elektroprovodljivi,
- nemogućnost reciklaţe (problem deponovanja oštećenih i dotrajalih pragova).

Slajd br. 31
 MAŠINSKA ZAMENA DOTRAJALIH DRVENIH NOVIM
BETONSKIM PRAGOVIMA KONTINUALNIM POSTUPKOM

Slajd br. 32
 OSOBINE ĈELIĈNIH PRAGOVA
• PREDNOSTI:
- dugi vek trajanja u neagresivnoj sredini,
- mala masa, jednostavnost rukovanja i skladištenja,
- jednostavna proizvodnja,
- manja podrošnja tucanika u koloseku,
- manja visina konstrukcije gornjeg stroja,
- velika stabilnost koloseka pri pravilno podbijenim pragovima,
- jednostavna popravka oštećenih pragova,
- mogućnost recikliranja.

• NEDOSTACI:
- kruta šinska podloga,
- buka,
- korozija u agresivnoj sredini (vlaga, so),
- oteţano podbijanje,
- komplikovano ureĊenje smera koloseka,
- veliki pritisci na zastor,
- elektroprovodljivost,
- velika cena.
Slajd br. 33
4. TUCANIĈKI ZASTOR
 ZADACI ZASTORNE PRIZME

•ObezbeĊuje elastiĉnost podloge i prostornu stabilnost koloseka,

•prenosi pritisak pragova na što veću površinu planuma,

•odvodi vodu iz koloseka.

Nov tucaniĉki materijal pre ugraĊivanja

Tucaniĉka zastorna prizma nakon 27
godina eksploatacije i preĊenih 500
miliona neto tona

Slajd br. 35
 KVALITET TUCANIKA

Tucanik za izradu zastorne prizme dobija se drobljenjem kompaktnih stena

(bazalt, porfir, dijabaz, gabro, sijenit, kvarcit, granit, ţilavi kreĉnjak, silikatni
sivi pešĉar, gnajs, granulit, amfibolit).

Tucanik mora biti jedar, ţilav, otporan na mraz, bez prslina i prljavština, ne sme
upijati vodu i mora biti otporan na udarce pri mašinskom podbijanju koloseka.

Kontrola kvaliteta obuhvata:

1. Petrografska ispitivanja,
2. otpotnost na dejstvo mraza,
3. otpornost na udare i drobljenje,
4. otpornost na pritisak.

Slajd br. 36
OBLIK ZASTORNE PRIZME U PRAVCU I KRIVINI PO PRAVILNIKU 314

h=L/2*ctg(b)

Rasprostiranje opterećenje kroz zastornu prizmu

b=48o za nov tucanik,
b=51o proraĉunska vrednost,
b=60o zaprljani tucanik.
Slajd br. 37
 IZRADA ZASTORNE PRIZME

Deponovanje tucanika
Savremena mašina za kontinualno podbianje ĉetiri praga sa integrisanim
dinamiĉkim stabilizatorom za simulaciju opterećenja od saobraćaja

Rad mašine za podbijanje

i dinamiĉku stabilizacijiu
koloseka

Dovoz i istovar tucanika kamionima,

razastiranje finišerom
Slajd br. 38
ALAT ZA RUĈNO UREĐENJE ZASTORNE PRIZME

KRAMP ZA
RUĈNO ALAT ZA
PODBIJANJE ZAHVATANJE
TUCANIKA

VILE ZA
RAZASTIRANJE

ĈETKA ZA
ĈIŠĆENJE
KOTRLJAJUĆE
POVRŠINE ŠINE I
PRIĆVRŠĆENJA

Slajd br. 39
5. PRIĈVRSNI KOLOSEĈNI PRIBOR
 ZADACI KOJE TREBA DA ISPUNI ŠINSKO PRIĈVRŠĆENJE

• Odrţavanje projektovane širine koloseka,

• visinska i horizontalna regulacije šina,
• spreĉavanje pomeranja šina po osloncima,
• prostorna elastiĉnost oslanjanja šina,
• minimalni broj delova,
• jednostavnost oblika,
• brzo i kvalitetno ugraĊivanje,
• lako odrţavanje,
• konkurentna cena.

Slajd br. 41
 PROSEĈNI PROCENTUALNI UDEO ELEMENATA GORNJEG
STROJA U UKUPNOM ELASTIĈNOM PONAŠANJU KOLOSEKA

Kolosek sa drvenim Kolosek sa betonskim

pragovima pragovima
šina 0.2% šina 0.2%

priĉvršćenje priĉvršćenje
34%
25%

prag 15% prag 0.8%

zastor zastor
20% 22%

zemljani zemljani
trup 40% trup 43%

Slajd br. 42
 SISTEMI PRIĈVRŠĆENJA
ZA KOLOSEKE SA DRVENIM PRAGOVIMA
PRIĈVRŠĆENJE TIPA K ZA DRVENE PRAGOVE

Priĉvrsna ploĉica (stezaljka)

Priĉvrsni vijak

Kotva tipa tirfon

Dvostruka elastiĉna prstenasta podloška

Slajd br. 44
 TEHNIĈKE KARAKTERISTIKE PRIĈVRŠĆENJA SISTEMA K
ZA DRVENE PRAGOVE

Momenat zaokretanja (kNm)

Sila pritezanja (kN)

20

Sila smicanja (kN)

8
15
6
10
4
5
Otpor podužnom
pom eranju 2 Minim alni
2 4 6 praga po za storu potrebni
Put (mm) 2 4 6 8 Put (mm)
otpor
o
1 2 a ()

1. Na krajevima DTŠ obavezna ugradnja sprava protiv putovanja šina zbog

opadanja sile priĉvršćenja izmeĊu pritezanja.
2. Moguće smanjenje trenja na dodiru stezaljka - noţica na priĉvrsnom priboru
za DTŠ na mostovima bez ugroţavanja funkcionalnosti.
3. Na prelazu sa otvorene pruge u tunel zbog velikih poduţnih pomeranja
zahteva se prekid sa prelaznim poljima ili spravama protiv putovanja šina.

Slajd br. 45
 PRIĈVRŠĆENJE SISTEMA KS NEMAĈKE FIRME VOSSLOH

Stezaljka Skl 12 Stezaljka Skl 12 Stezaljka Skl 12

PRE MONTAŢE MONTIRANA MONTIRANA

Dijagram sila-put pritezaja Karakteristike:

Sila
(kN) 1. Veoma velika sila pritezanja stezaljki Skl 12 na
10
noţicu šine: 2x13kN.
Veoma veliki poduţni otpor ca. 16.7kN.
5
2.
0 5 10 15 20
Put (mm)
Slajd br. 46
 ELEMENTI SISTEMA PRIĈVRŠĆENJA KS

Navrtka
Šina

Podloška

Stezaljka Skl 12

Priĉvrsni vijak Tirfon

Drveni prag Dvostruka elastiĉna prstenasta

podloška

Umetak

Rebrasta podloţna ploĉica

Slajd br. 47
SISTEMI PRIĈVRŠĆENJA ZA KOLOSEKE
SA BETONSKIM PRAGOVIMA
 STANDARDNO
PRIĈVRŠĆENJE
PRIĈVRŠĆENJE SISTEMA K
ZA BETONSKE PRAGOVE

•Priĉvrsna ploĉica (stezaljka)

Priĉvrsni vijak

Kotva tipa tirfon

i ĉep od poliestera

Slajd br. 49
NEMAĈKO PRIĈVRŠĆENJE SISTEMA W14
ZA BETONSKE PRAGOVE

tirfon

stezaljka Skl 14

ugaona oslonaĉka
ploĉica od
poliestera

elastiĉni umetak

ĉep od poliestera

Slajd br. 50
 PANDROL ENGLESKO PRIĈVRŠĆENJE
Pandrol
stezaljka tipa e
Izolatorska ploĉica

Elastiĉni umetak

Livena kotva Betonski prag

Pandrol stezaljka tipa e Livena
Valjana
kotva
kotva

Pandrol stezaljka
tipa pr
Valjana kotva

Betonski prag
Pandrol stezaljka tipa pr
Slajd br. 51
 PANDROL FASTCLIP - ENGLESKO PRIĈVRŠĆENJE
FUNKCIONALNI
POLOŢAJ
IZOLACIONA KAPA

BOĈNI IZOLACIONI KOTVA

UMETAK

NEUTRALNI
STEZALJKA FASTCLIP POLOŢAJ

MAŠINSKA UGRADNJA/DEMONTAŢA
FASTCLIP STEZALJKI

KOTVA

POLOŢAJ ZA ZAMENU BOĈNOG

Slajd br. 52 UMETKA
 KARAKTERISTIKE ŠINSKOG PRIĈVRŠĆENJA
SA STEZALJKOM FASTCLIP

Ovaj sistem priĉvršćenja ostvaruje definitivnu silu pritezanja šine ca. 12.5
kN uz betonski prag pomoću specijalne stezaljke – FASTCLIP. Fastclip
proizvodi engleska firma PANDROL od 1990.godine. U meĊuvremenu su
mnoge ţelezniĉke uprave prihvatile ovaj sistem kao standardno
priĉvršćenje za betonske pragove. Tako npr. U Francuskoj je FASTCLIP
standardno priĉvršćenje na novim i rekonstruisanim prugama sa betonskim
pragovima.
Ceo sistem priĉvršćenja je elektroizolovan i prilagoĊen mehanizovanom
ugraĊivanju.

Slajd br. 53
SISTEMI PRIĈVRŠĆENJA ZA KOLOSEKE
NA ĈVRSTOJ PODLOZI
 SAVREMENE KONSTRUKCIJE GORNJEG STROJA
OBUHVATAJU DVA OSNOVNA VARIJANTNA REŠENJA:

• KLASIĈNA KONSTRUKCIJA KOLOSEKA KOJI PLIVA U

TUCANIĈKOJ ZASTORNOJ PRIZMI,
• KONSTRUKCIJA KOLOSEKA NA ĈVRSTOJ PODLOZI.

Klasiĉna konstrukcija
Kolosek na ĉvrstoj
koloseka:1,5-2 puta manji
podlozi: veliki troškovi
troškovi graĊenja, veliki
graĊenja, minimalni
troškovi odrţavanja
troškovi odrţavanja

Slajd br. 55
 PREDNOST ALTERNATIVNIH REŠENJA GORNJEG STROJA

Kriterijum Klasiĉan gornji stroj sa Kolosek na ĉvrstoj

zastornom prizmom podlozi
Postojanost geometrije
Regulacija GIŠ-a
PrilagoĊavanje trase okolini
Komfor za putnike
Zagrevanje šina (uticaj savremenih koĉnica)
Emisija buke
Vek trajanja
Troškovi graĊenja
Brzina graĊenja
Troškovi odrţavanja
Visina konstrukcije
Specijalni zahtevi (ĉišćenje gornje površine,
prohodnost za drumska vozila, multifunkionalnost i
sl.)

LEGENDA: Prednost koloseka u zastoru Prednost koloseka na ĉvrstoj podlozi Slajd br. 56
PRIMERI PREDNOSTI PRIMENE
KONSTRUKCIJE NA ĈVRSTOJ PODLOZI

1.Primena konstrukcije koloseka na ĉvrstoj podlozi

nameće se svojim izrazitim prednostima u
plitko poloţenim tunelima u gradskoj sredini,
gde je od posebnog interesa spreĉavanje prenošenja
vibracija na temelje okolnih zgrada i
pojave iritirajuće sekundarne buke.
U ovakvim sluĉajevima uspešno se primenjuju
rešenja sa kolosekom na ogibljenoj betonskoj ploĉi .
Poznata su rešenja sa taĉkastim, trakastim i
površinskim elastiĉnim oslanjanjem betonske ploĉe.

2.Primena u kolosecima putniĉkih stanica.

3. Primena na mestima gde se zahteva ograniĉena visina

konstrukcije gornjeg stroja (npr. rekonstrukcija pruge
zbog elektrifikacije)

Slajd br. 57
 OSNOVNI PRINCIP KONSTRUKCIJE KOLOSEKA NA
ĈVRSTOJ PODLOZI: E1>E2>E3>E4

BETONSKA PLOĈA E1=34 000N/mm2 , ILI ASFALTNI SLOJ E1=5 000-10 000N/mm2 ,
SLOJ STABILIZACIJE E2=5 000-10 000N/mm2 ,
SLOJ ZA ZAŠTITU OD MRAZA E3=EV2=120N/mm2 ,
ZEMLJANI TRUP E4=EV2=60N/mm2 (planum), EV2=45N/mm2 (2,50m ispod GIŠ-a).
GIŠ
60E1
GIŠ

E PAB prag

AB ploĉa AB ploĉa Asfalt

Stabilizacija Stabilizacija
Sloj za zaštitu od mraza Sloj za zaštitu od mraza

Nasip/Podtlo Nasip/Podtlo

h Slajd br. 58
SAVREMENA PRIĈVRŠĆENJA ZA KOLOSEK NA ĈVRSTOJ PODLOZI

Sistem 300 Sistem 1403 Sistem 336

Slajd br. 59
 SYSTEM 300 SA STEZALJKOM Skl 15
– STANDARDNO PRIĈVRŠĆENJE NA NEMAĈKIM PRUGAMA U
KOLOSEKU NA ĈVRSTOJ PODLOZI
(kolosek bez zastora, sa ili bez betonskih pragova) -

Elementi od poroznog betona sa

drvenom strugotinom, koji
redukuju buku za min. 3 dB(A)

Slajd br. 60
 OSOBINE SISTEMA 300 SA STEZALJKOM Skl 15
•Ispunjava zahteve mešovitog saobraćaja na prugama za velike brzine: velike brzine
putniĉkih vozova i velika osovinska opterećenja teretnih vozova,
•primenjuje se na pravcu i u krivinama radijusa R>300m,
•omogućuje regulaciju širine koloseka,
•omogućuje regulaciju visine GIŠ-a. Umetanjem ploĉica za regulaciju visine moţe se
redukovati visina GIŠ-a za 60mm,
•stezaljka Skl 15 priteţe noţicu šine silom 9kN. Ovako velika sila pritezanja spreĉava
formiranje opasnih zazora pri pucanju šine zimi,
• elastiĉni umeci omogućuju ugib šine 1-1.5mm uz odrţavanje sila u osloncima u
granicama dozvoljenih. Oni, takoĊe, prigušuju vibracije (strukturna buka), ali za
smanjenje buke obavezno primeniti dodatne mere (elementi za redukciju buke),
•prilikom zavarivanja šina u koloseku nije potrebno uklanjati elemente priĉvršćenja,
•sve komponente sistema jednostavno se zamenjuju,
•sistem 300 ne zahteva posebno odrţavanje.

Slajd br. 61
6. SPOJNI KOLOSEĈNI PRIBOR
 MEHANIĈKI SPOJEVI:
spojevi pomoću šinskih vezica sa zazorom na suĉeljenim krajevima šina zbog
temperaturnog dilatiranja

Naspramni poloţaj
Naizmeniĉni poloţaj

Radijalni poloţaj
Raspored mehaniĉkih spojeva u koloseku Vezica u
popreĉnom preseku

Vertikalno zasecanje Koso zasecanje

(standardno rešenje) (dilatacione sprave)

Vrste mehaniĉkih spojeva a1) spoj na obiĉnom pragu,

a2) spoj na širokom pragu, Izgled vezice pri zatvorenom zazoru
b1) spoj udvojenom pragu,
b2) spoj na širokom pragu
sa, širokom podloţnom
ploĉicom,
c) slobodni spoj .

Izgled vezice pri otvorenom zazoru

Slajd br. 63
 Pogled sa strane

SLOBODNI (LEBDEĆI SPOJ)

PRIVREMENI
Presek kroz vezicu i pogled odozgo MEHANIĈKI SPOJ OSIGURAN
ĈELIĈNOM VEZICOM I STEGOM
MEHANIĈKI SPOJ NA UDVOJENOM
PRAGU- PODUPRT SPOJ
Slajd br. 64
 LEPLJENI SPOJEVI
za elektriĉnu izolaciju krajeva šinskog odseka

UMETAK

ĈELIĈNA
VEZICA PODLOŠKA

IZOLACIONA LEPAK
CEVĈICA

Slajd br. 65
POSTUPAK IZRADE IZOLOVANOG SASTAVA

Slajd br. 66
 ZAVARENI SPOJEVI:
idealna veza šina sa neprekidnom ravni šinske glave za kotrljanja toĉkova

PREDNOST ZAVARENIH U ODNOSU NA MEHANIĈKE SPOJEVE:

• Povećana udobnost voţnje,
• Smanjenje buke,
• Smanjenje troškova izrade spojeva,
• Smanjeni troškovi eksploatacije zbog smanjenja otpora kretanju,
• Manji troškovi odrţavanja koloseka i vozila.

POSTUPCI ZAVARIVANJA:
1. Aluminotermitsko,
2. Elektro otporno,
3. Gasno
4. Elektroluĉno. Slajd br. 67
 ALUMINOTERMITSKO ZAVARIVANJE U KOLOSEKU

3 4

5
1
2
6

• Krajevi šina se oslobode priĉvršćenja i izvrši se nadvišenje. Na mestu vara postavi se kalup za
livenje. Krajevi šina se zagreju plamenom iz gorionika
• Na plamenu gorionika varilac pali specijalne šibice kojima potpaljule termitsku smesu u loncu,
stavlja poklopac i nadgleda proces.
• Ĉelik se lije iz lonca u kalupe zavarujući krajeve šina na razmaku 20-22mm.
• Gotov var se štiti od brzog hlaĊenja.
• Topao var se grubo sreţe po šinskoj glavi.
• Nakon hlaĊenja brusi se kotrljajuća površ šinske glave.
Slajd br. 68
MAŠINSKO ELEKTRO OTPORNO ZAVARIVANJE KRAJEVA ŠINA
NA TEMPERATURI TOPLJENJA ĈELIKA

Slajd br. 69
 DEFEKTI VAROVA

Pogled sa strane

Pogled odozgo
PRELOM U ZONI VARA VERTIKALNI PRELOM KROZ VAR

Slajd br. 70
7. OSTALI KOLOSEĈNI PRIBOR
ZADACI OSTALOG KOLOSEĈNOG PRIBORA

Ostali koloseĉni pribor sluţi za:

1. ublaţavanje dinamiĉkih dejstava na kolosek (umeci od drveta, gumeni

umeci, gumene podloške i sliĉno),
2. spreĉavanje poduţnih pomeranja šina po pragovima (sprave protiv
„‟putovanja‟‟ šina),
3. spreĉavanje boĉnih pomeranja koloseka (sprave protiv boĉnog
pomeranja koloseka, odnosno sigurnosne kape),
4. utezanje drvenih pragova za zaštitu od pucanja (ĉeliĉne trake i drugo),
5. spajanje udvojenih pragova (vijci, moţdanici i drugo),
6. elektroizolaciju itd.

Slajd br. 72
 GUMENI UMETAK I GUMENA PODLOŠKA

Gumeni umetak definisane krutosti postavlja se ispod noţice šine i ima zadatak da
poveća elastiĉnost šinskog oslonca.
Gumena podloška definisane krutosti postavlja se ispod podloţne ploĉice i ima
zadatak da poveća elastiĉnost šinskog oslonca.
Gumene podloške i umeci doprinose povoljnijem rasprostiranju (smanjuju)
opterećenja kroz šinsku podlogu, poboljšavaju komfor voţnje i produţavaju trajnost
elemenata gornjeg stroja.
S obzirom na to da je guma nestišljiv materijal, deformacija podloške (umetka)
postiţe se promenom njenog oblika u trenutku nanošenja opterećenja od toĉka.
Elastiĉna svojstva gumene podloške (umetka) zavise od njene tvrtoće, oblika,
temperature, starosti, uslova ugraĊivanja (npr. spreĉeno boĉno širenje) i frekvencije
saobraćajnog opterećenja.

Izgled rebrastog gumenog umetka

Ugib umetka pod opterećenjem od toĉka
Slajd br. 73
 RAD GUMENOG UMETKA I STEZALJKE POD TOĈKOM VOZILA

Šina

Gumeni
umetak

Gumeni umetak prag

Reološki model neposrednog šinskog priĉvršćenja pod toĉkom vozila

Ukupna krutost
šinskog oslonca Dosl
jednaka je zbiru
krutosti umetka
(podloške) i
stezaljke.

tg ( )  Dgp tg (  )  Dst Dosl  Dgp  Dst Slajd br. 74

 Zahtev za trajnim dodirom stezaljke, noţice šine i gumene podloške
(umetka) podrazumeva da je ugib gumene podloške (umetka) ispod toĉka
manji od ugiba stezaljke: Dygp<Dyst

Ovaj zahtev je ispunjen ako postoje veze krutosti elemenata priĉvršćenja

iskazane tabelom:

To praktiĉno znaĉi da se ne mogu se kombinovati stezaljke i elastiĉne podloške

(umeci) proizvoljnih krutosti. Pored toga, priĉvršćenje sa usaglašenom krutošću
komponenata (videti gornju tabelu) treba usaglasiti sa krutošću podloge, jer
povećanje elastiĉnosti šinskog oslonca istovremeno povećava naprezanje šine i
smanjuje naprezanje podloge.

Slajd br. 75
 Reološki model posrednog šinskog
priĉvršćenja pod toĉkom vozila

Krutost oslonca izraĉunava se na osnovu sledećeg izraza:

1 1 1 1 1
   
Dosl Dosl1 Dosl 2 Dgp1  Dst1 Dgp 2  Dst 2
Gde je: Dgp1 –krutost umetka; Dgp2 – krutost podloške

Slajd br. 76
SPRAVE PROTIV PUTOVANJA ŠINA

Sprave protiv putovanja imaju zadatak da spreĉe poduţno pomeranje šina po

pragovima u sluĉaju kada ovaj problem ne moţe da se reši odgovarajućim priĉvrsnim
priborom. One prihvataju poduţne sile putovanja i prenose ih na pragove i zastor.
UgraĊuju se na mestima gde se iskustveno oĉekuje poduţno pomeranja šina po
pragovima.
Putovanje šina se naroĉito javlja na deonicama pruge sa velikim poduţnim nagibima,
ali i na horizontalnim deonicama u smeru ka većim protocima saobraćajnog
opterećenja. Putovanje je posebno izraţeno na deonicama sa intenzivnim koĉenjem
(staniĉni koloseci i ispred signala).
Sprave protiv putovanja šina obavezno se ugraĊuju na krajevima dugih trakova šina.

Slajd br. 77
 SPRAVA TIPA MATHEE ZA DRVENI PRAG

Sprava tipa MATHEE za drveni prag Sprava tipa MATHEE za drveni prag
– pogled s ĉela praga – pogled na bok praga praga

Slajd br. 78
 SPRAVA TIPA MATHEE ZA BETONSKI PRAG

Sprava tipa MATHEE za betonski prag Sprava tipa MATHEE za betonski prag

– pogled s ĉela praga – pogled na bok praga

Slajd br. 79
 POSTAVLJANJE SPRAVA PROTIV PUTOVANJA ŠINE

Sprave se postavljaju na obe šine da

bi se izbeglo zakošenje pragova.

Svaka sprava tipa Mathee moţe da

Sprava tipa MATHEE prenese na prag i zastor silu od 5kN.

NA KRAJEVIMA DUGIH TRAKOVA ŠINA

REDOVNO SE POSTAVLJA 2X35 SPRAVA
Sprava tipa DE
TIPA MATHEE PO RASPOREDU NA DONJOJ
Ameriĉka sprava
SLICI:

Slajd br. 80
 SPRAVA PROTIV PUTOVANJA
ŠINE
TIPA ‘’DE’’ ZA DRVENI PRAG
(Nemaĉke ţeleznice)

Sprava tipa DE za drveni prag Sprava tipa DE za drveni prag

– pogled s ĉela praga – pogled na bok praga

Slajd br. 81
 SPRAVA TIPA ‘’DE’’ ZA BETONSKI PRAG

Sprava tipa DE za betonski prag

Sprava tipa DE za betonski prag
– pogled s ĉela praga
– pogled na bok praga

Slajd br. 82
SPRAVE PROTIV IZBACIVANJA KOLOSEKA U STRANU
(SIGURNOSNE KAPE)

Sprave protiv izbacivanja koloseka u stranu povećavaju otpor koloseka

njegovom boĉnom pomeranju.
UgraĊuju se na krajeve pragova, tako da se ĉeone površine pragova povećaju dva
do tri puta. One prihvataju boĉne sile i prenose ih u zastor.
Otpor boĉnom pomeranju koloseka od šina 49 E1 sa K priborom
prema prof. Šramu

Izgled koloseka u pravcu nakon boĉnog

izbacivanja u horizontalnoj ravni

Izgled koloseka u
krivini nakon boĉnog
izbacivanja u
horizontalnoj ravni

Slajd br. 83
SPRAVE PROTIV IZBACIVANJA KOLOSEKA U STRANU

U koloseku u krivini sprava

protiv izbacivanja koloseka
u stranu ugraĊuje se na
ĉelima pragova na
unutrašnjoj strani krivine u
rasporedu prema proraĉunu
(na svakom, svakom
drugom ili trećem pragu).
Slajd br. 84
8. SKRETNICE
Skretnica je koloseĉna konstrukcija koja meĊusobno povezuje koloseke i omogućuje
prelaz ţelezniĉkog vozila sa jednog na drugi kolosek bez prekida voţnje.

Sintetiĉki ĉep

Slajd br. 86
9. GORNJI STROJ NA MOSTU
 SIGURNOSNE ŠINE NA MOSTU
PREMA ODREDBAMA PRAVILNIKA 314, SIGURNOSNI
UGAONICI ILI SIGURNOSNE ŠINE (ŠINE VOĐICE)
OBAVEZNO SE UGRAĐUJU UNUTAR KOLOSEKA
PARALELNO SA VOZNIM ŠINAMA NA MOSTOVIMA :
SA ZASTOROM ĈIJA DUŢINA PRELAZI 20m I AKO JE
RADIJUS KRIVINE MANJI OD 500m,
BEZ ZASTORA ĈIJA DUŢINA PRELAZI 5m, AKO JE
RADIJUS KRIVINE MANJI OD 500m, AKO JE KOLOSEK
ISPRED MOSTA U KRIVINI SA RADIJUSOM MANJIM
OŠTROBRIDNI
ILI JEDNAKIM 300m ILI JE NAGIB NIVELETE VEĆI ILI
DRVENI PRAGOVI NA
JEDNAK 15 PROMILA.
MOSTU
SIGURNOSNE ŠINE SE NE UGRAĐUJU KADA JE

SIGURNOSNI IVIĈNJAK KORITA MOSTA SA ZASTOROM VIŠI OD

UGAONIK GORNJE IVICE PRAGA I IMA DOVOLJNU ĈVRSTINU
DA PREUZME VOĐENJE TOĈKOVA U SLUĈAJU
ISKLIZNUĆA VOZILA.

NA MOSTU U KRIVINI SIGURNOSNA ŠINA SE

UGRAĐUJE UZ UNUTRAŠNJU ŠINU.

Sigurnosni ugaonik ili sigurnosna šina savijena ka osi

koloseka u nagibu 1:15 na duţini 7m na nasipu i meĊusobno
se spajaju
Slajd br. 88
 DILATACIONA SPRAVA
Dilataciona sprava omogućuje relativno pomeranje šine u odnosu na most nastalo usled
koĉenja i ubrzavanja vozila na mostu, kao i usled temperaturnih uticaja.
Sprave se ugraĊuju na stabilnom nasipu u pravcu iza pokretnog oslonca mosta. Ako to
nije moguće sprave se mogu ugraditi i iznad pokretnog oslonca, u skladu sa projektom.
Postavljanje sprava u krivinama se izbegava, ali se mogu postaviti po posebnom
projektu uz analizu bezbednosti.
Postavljanje sprave vrši se po Pravilniku 330 pri neutralnoj
srednjoj temperaturi u mostu (-25+45)=+10oC, tako što se
vrh jeziĉka postavi u neutralni poloţaj (sredina zeva).

jeziĉci

Naleţna šina Naleţna šina

Deo na
stabilnom
nasipu

Zev dilatacione sprave mora da bude bar za 30% veći od

dvostruke dilatacije mosta: z=2a ≥ 1.3*2DLm.
Pokretni kraj
mosta
Sprava se naruĉuje prema svom kapacitetu ±a.

Slajd br. 89
 PRIMERI PRAVILNO I NEPRAVILNO UGRAĐENE DILATACIONE SPRAVE

Nepravilno ugraĊena sprava u

tramvajskom koloseku u krivini
i iskliznuće vozila kao posledica
takvog inţenjerskog rešenja

Pravilno
ugraĊena
sprava u
ţelezniĉkom
koloseku prema BRAUNŠVAJG 18.11.2003.
glavnom smeru
saobraćaja.
Pravilno ugraĊena sprava u
ţelezniĉkom koloseku u
pravcu Slajd br. 90
MAŠINSKA UGRADNJA KOLOSEKA NA MOSTU
kontinualnim postupkom polaganja pragova

Slajd br. 91
HVALA NA PAŢNJI