OTPORNOST MATERIJALA

12. GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE POPRE NIH

PRESEKA

Popre ni presek je geometrijska figura (slika) u prese noj ravni koja je normalna
na osu tapa ili grede, odnosno srednju povrinu plo e ili ljuske.
U svrhu analize razli itih vidova naprezanja linijskih i povrinskih noseih
elemenata, potrebno je poznavati geometrijske karakteristike popre nih preseka.
to se ti e geometrijskih karakteristika popre nih preseka obradiemo:
Povrinu,
Stati ki moment,
Aksijalni moment inercije (tromosti),
Centrifugalni moment inercije i
Polarni moment inercije,
Posmatraemo proizvoljni popre ni presek u xy ravni Dekartovog koordinatnog
sistema.
Povrina popre nih preseka
Povrina proizvoljnog popre nog
preseka definisana je izrazom

A dA
A

Dimenzija povrine je

NAPOMENA: Povrine popre nih

preseka se koriste pri reavanju
problema aksijalnog naprezanja i
tehni kog smicanja.

90

OTPORNOST MATERIJALA

12.1 Stati ki momenti

Stati ki momenti proizvoljnog popre nog

preseka, za ose x i y, definisani su izrazima

S x y dA
A

S y x dA
A

Dimenzija ovih momenata je

Vezu stati kih momenata popre nog

preseka i koordinata njegovog te ita xT i yT
definiu izrazi

Za slu aj da su ose x i y ujedno i te ine ose

91

OTPORNOST MATERIJALA

Stati ki moment popre nog preseka, za posmatranu osu, predstavlja geometrijsku

karakteristiku jednaku proizvodu veli ine povrine popre nog preseka i rastojanja
njegovog te ita od posmatrane ose.

12.2 Aksijalni momenti inercije

Aksijalni momenti inercije proizvoljnog

popre nog preseka, za ose x i y, definisani su
izrazima
2

I x y dA
A

I y x 2 dA
A

Dimenzija ovih momenata je

Aksijalni moment inercije popre nog preseka, za posmatranu osu, predstavlja

geometrijsku karakteristiku jednaku proizvodu povrine popre nog preseka i
kvadrata rastojanja njegovog te ita od posmatrane ose.

92

OTPORNOST MATERIJALA

12.3 Centrifugalni moment inercije

Centrifugalni moment inercije
preseka, za par upravnih osa x i y, definisan je izrazom

I xy xy dA
A

Dimenzija ovog momenata je

I xy xy dA
A

[L L L ] [L ]

I xy 0
0

Centrifugalni moment inercije popre nog preseka, za par posmatranih upravnih

osa, predstavlja geometrijsku karakteristiku jednaku proizvodu povrine
popre nog preseka i rastojanja njegovog te ita od para posmatranih upravnih osa.
Centrifugalni moment inercije za presek sa
makar jednom osom simetrije, jednak je nuli.

dA1 dA2 dA
y1 y2
x1 x2

dI xy x1 y1dA1 x2 y2 dA2 0

I xy dI xy 0

93

OTPORNOST MATERIJALA

12.4 Polarni moment inercije

Polarni moment inercije povrine
proizvoljnog popre nog preseka (moment
inercije za pol O) definisan je izrazom

Polarni moment inercije povrine popre nog preseka, za posmatrani pol,

predstavlja geometrijsku karakteristiku jednaku zbiru aksijalnih momenata
inercije za ose kojima je posmatrani pol koordinatni po etak (ishodite).

12.5 Opti izraz za geometrijske karakteristike popre nih preseka

Geometrijske karakteristike koje smo razmatrali generalno mo emo definisati
momentom (m+n)-tog reda datog u obliku:

94

OTPORNOST MATERIJALA

12.6 Pravilo o sabiranju geometrijskih karakteristika

Pravilo o sabiranju geometrijskih karakteristika odnosi se na slo ene popre ne
preseke.
Za primer emo posmatrati jedan slo eni presek.

95

OTPORNOST MATERIJALA

Ako se slo eni popre ni presek sastoji od n pojedina nih delova onda oznaka za
sabiranje u izrazima sa prethodnog slajda dobija oblik
n

i 1

Za oslabljen popre ni presek, nekad je prikladnije geometrijske karakteristike

izraziti kao razliku geometrijskih karakteristika pojedinih delova.

12.7 Promena momenata inercije pri translaciji koordinatnog sistema

Neka su u xy koordinatnmom sistemu poznati momenti inercije Ix , Iy , Ixy .
Potra imo momente inercije I , I , I u
krdinatnom sistemu kojem su ose
paralelne sa osama xy koordinatnog sistema (koji je nastao translacijom xy
koordinatnog sistema).

96

OTPORNOST MATERIJALA

Izrazi za momente inercije I , I i I

proizvoljnog popre nog preseka, u
koordinatnom sistemu, po definiciji glase

97

OTPORNOST MATERIJALA

Izraz za polarni moment inercije I01,

proizvoljnog popre nog preseka u
koordinatnom sistemu, po definiciji glasi

I 01 I x b 2 A 2b S x I y a 2 A 2a S y

2
2
I x I y a b A 2 a S y b S x

I 0 r 2 A 2a S y b S x

I 01 I 0 r 2 A 2 a S y b S x
Do izraza kojim je definisana promena polarnog
momenta inercije pri translaciji koordinatnog
sistema

98

OTPORNOST MATERIJALA

Ako se saglasno ovoj slici koordinatni po etak O

podudara sa te item T, onda va i:

Momenti inercije popre nog preseka, za osu koja ne prolazi kroz njegovo te ite,
jednaki su zbiru momenata inercije za paralelnu te inu osu i polo ajnih momenta
inercije.
Ovo pravilo o ra unanju momenta inercije, po autoru tajneru, zove se tajnerovo
pravilo ili tajnerov teorem.

99

OTPORNOST MATERIJALA

12.8 Promena momenata inercije pri rotaciji koordinatnog sistema

Neka su u xy koordinatnmom sistemu poznati momenti inercije Ix , Iy , Ixy .
Potra imo momente inercije Ix , Iy , Ixy u x y krdinatnom sistemu kojem su ose
paralelne sa osama xy koordinatnog sistema (koji je nastao translacijom xy
koordinatnog sistema).
Veza koordinata ta aka, u x y i xy
kordinatnim sistemima, prema slici levo,
definisana je izrazima

100

OTPORNOST MATERIJALA

Sli no kao kod napona, sabiranjem prva dva izraza dobijamo prvu invarijantu momemata
inercije

I x I y I x I y I 0 1

Ponov, sli no kao kod napona, ako prva dva izraza pomno imo, a trei izraz kvadriramo i
rezultate tih operecija oduzmemo, dobiemo drugu invarijantu momenata inercije

I x I y I xy2 I x I y I xy2 2
101

OTPORNOST MATERIJALA

12.9 Ekstremne vrednosti aksijalnih momenata inercije Ix i Iy

Ekstremne vrednosti aksijalnih momenata inercije Ix i Iy odrediemo iz uslova da je prvi
izvod po funkcija

1
I x I y 1 I x I y cos 2 I xy sin 2
2
2
1
1
I y I x I y I x I y cos 2 I xy sin 2
2
2

Ix

jednak nuli (0).

1
I x I y 1 I x I y cos 2 I xy sin 2
2
2
1
1
I y I x I y I x I y cos 2 I xy sin 2
2
2

Ix

dI y
dI x

I x I y sin 2 2 I xy cos 2 0
d
d

tg 2

2 I xy
Ix Iy

proizilazi da se ekstremne vrednosti aksijalnih momenata inercije (max i min) odnose na

koordinatni sistem koji je u odnosu na xy koordinatni sistem zarotiran za ugao .

12.10 Kojoj od ekstremnih vrednosti odgovara

Odgovor na ovo pitanje dobiemo na osnovu analize drugih izvoda po , ovih funkcija

1
I x I y 1 I x I y cos 2 I xy sin 2
2
2
1
1
I y I x I y I x I y cos 2 I xy sin 2
2
2

Ix

102

OTPORNOST MATERIJALA

Po imo od ovog to ve imamo

dI y
dI x

I x I y sin 2 2 I xy cos 2
d
d

d 2I y
d 2Ix

2I x I y sin 2 4 I xy cos 2 0
d 2
d 2

d 2I y
d 2Ix
cos 2
2

2
4

x
y
xy
d 2
d 2
Ix Iy
U ovom izrazu emo razlikovati dva slu aja:

1) I x I y
2) I y I x

Rotacijom x ose za ugao

za koju aksijalni moment inercije Ix ima maximalnu (max) vrednost.

dobija se osa x

103

OTPORNOST MATERIJALA

Rotacijom y ose za ugao

se osa y za koju aksijalni moment inercije Iy ima maximalnu (max) vrednost.

dobija

12.11 Koje izraze koristiti za odre ivanje ekstremnih vrednosti aksijalnih

momenata inercije ?

Ovo su izrazi za odre ivanje ekstremnih vrednosti aksijalnih momenata inercije.

104

OTPORNOST MATERIJALA

12.12 Maksimalna vrednost centrifugalnog momenata inercije Ixy

Maksimalnu verednost centrifugalnog momenta inercije Ixy odrediemo iz uslova da je
prvi izvod po , funkcije

I xy
I xy
dI xy
d

dI xy
d

1
I x I y sin 2 I xy cos 2
2
jednak nuli (0).

1
I x I y sin 2 I xy cos 2
2

1
I x I y 2 cos 2 I xy 2 sin 2
2

I x I y cos 2 2 I xy sin 2 0 tg 2

Ix Iy
2 I xy

Odavde zaklju ujemo da emo maksimalnu vrednost momenta inercije Ixy imati za neki
ugao = .

12.13 Koji izraz koristiti za odre ivanje maksimalnog centrifugalnog

momenta inercije ?

105

OTPORNOST MATERIJALA

1
I x I y 1 I x I y 2 4I xy2
2
2
1
I x I y 2 4I xy2
I xy | I xy ,max
2
I max,min I1, 2

Ekstremne vrednosti aksijalnih momenata inercije jesu vrednosti glavnih momenata

inercije I1,2 kojima odgovaraju glavne ose inercije (1) i (2).
Ako su ose x i y teine ose, onda se mo e govoriti i o glavnim teinim momentima inercije i
odgovarajuim glavnim teinim osama inercije i tada imamo:

I x I max I1

1) I x I y I y I min I 2
I xy

I12 0

I x I min I 2

2) I y I x

I
y

I xy

I max I1
I12 0

Za par glavnih te inih osa inercije centrifugalni moment inercije jednak je nuli (0).

106

OTPORNOST MATERIJALA

12.14 Morov krug inercije

Promenu momenata inercije pri rotaciji koordinatnog sistema mogue je predstaviti
grafi ki korienjem Morovog kruga inercije (tromosti).
Morov krug inercije sli an je Morovom krugu napona i Morovom krugu
deformacija.
Tvrdnju o sli nosti pozkrepiemo sli nou odgovarajuih izraza za napone i
momente inercije.

1
x y 1 x y 2 4 xy2
2
2
1
1
x y 2 4 xy2
2 x y
2
2

max

1
2

y 4 xy2
2

1
I x I y 1
2
2
1
1
I 2 I x I y
2
2
I1

I x ' y ' , max

1
2

1 2 x y I1

I y 4 I xy2

I y 4 I xy2

I1 I 2 I x I y I1

I y 4 I xy2
2

107

OTPORNOST MATERIJALA

ZAPA ANJE:
Potvr uje se sli nost izraza za glavne napone i glavne momenata inercije !
Morovog kruga inercije se crta u Ix/Iy Ixy koordinatnom sistemu.
Iznad Ix/Iy ose nanose se pozitivne vrednosti momenta Ixy , a ispod negativne.
Glavne te ine momente inercije i glavne te ine ose inercije odre ujemo na
potpuno identi an na in kao to odre ujemo glavne napone i pravce glavnih
napona.

12.15 Polupre nici inercije

Polupre nik inercije je veli ina koja se odre uje pomou izraza

I
A

i0

Dimenzija polupre nika inercije je:

ix
Za te ine ose x i y:

iy

Ix
A

Za glavne te ine ose (1) i (2):

Iy
A

i1

I1
imax
A

i2

I2
imin
A

12.16 Elipsa inercije

Elipsa inercije prostire se u pravcu prostiranja povrine popre nog preseka.
Jedna ina navedene elipsa je oblika:

108

OTPORNOST MATERIJALA

12.17 Dodatne geometrijske karakteristike popre nih preseka

Ostalo nam je jo da obradimo dodatne geometrijske karakteristike popre nih
preseka, ito:
Aksijalni otprni moment (otporni moment za osu) i
Polarni otporni moment.

12.18 Aksijalni otporni momenti za ose x i y

I
wx x
ymax

wy

Iy
xmax

Aksijalni otporni momenti Wx i Wy za ose x i y koriste se pri reavanju problema savijanja.

109

OTPORNOST MATERIJALA

12.19 Polarni otporni moment za pol O

w0

I0

max

Polarni otporni moment W0 koiste se pri reavanju problema uvijanja.

ZADATAK 1
Odrediti geometrijske karakteristike popre nih preseka datih na slici.

110

OTPORNOST MATERIJALA

ZADATAK 2
Na slici je prikazana je geometrijska fugura.

1. Odrediti vrednosti momenata inercije Ix , Iy i Ixy za te ine ose x i y.

2. Odrediti vrednosti i pravce glavnih te inih momenta inercije.
3. Nacrtati pravce glavnih te inih momenata inercije i elipsu inercije.

111