Prof.

dr Danilo Tomi

Energetika obnovljivi izvori

Uvod
Odrivost proizvodnje i potronje je jedno od
kljunih naela odrivog razvoja. Re je o
utemeljenju privrednog razvoja zasnovanog na
znanju, koji poveava dodatu ekonomsku
vrednost, uz istovremeno smanjenje potronje
prirodnih resursa i energije.
Odriva potronja je definisana kao korienje
usluga i proizvoda koji zadovoljavaju osnovne
potrebe i zahteve za boljim kvalitetom ivota
ljudi, a istovremeno minimiziraju troenje
prirodnih izvora, isputanje otrovnih materijala,
emisija i otpada, tako da ne dolazi do
ugroavanja potreba buduih pokolenja.

Uvod
Pitanje energetske sigurnosti i stabilnosti je
kardinalno pitanje itavog svetskog
ekonomskog, privrednog i drutvenog sistema
Povezanost energetskog sektora sa
konkurentnou evropske privrede dovodi do
spremsnosti da se zarad profita pregazi vanost
borbe za odrivi razvoj i opstanak
Svaka zemlja EU sama postavlja ciljeve:
Bugarska 22% hidroelektrana do 2010,
Rumunija 30%
Krajnji cilj EU 20-20 koncept 20% poveanja
korienja obnovljivih izvora energije i 20%
smanjenja emeije gasova staklene bate

Pojam obnovljivih izvora

Izvori elektrine energije se dele na
konvencionalne i obnovljive
U konvencionalne izvore spadaju velike,
skupe termoelektrane i nuklearne elektrane
koje su opasni zagaivai ivotne sredine,
uz velike hidrocentrale, koje nisu direktni
zagaivai, ali su i one skupe i velike, pa se
takoe smatraju konvencionalnim izvorima
Obnovljivi izvori ne zavise od zaliha uglja i
nafte, isti su i nepotroivi, a obino
podrazumevaju pogone malog gabarita.

Hidroenergija
Male hidroelektrane (izmeu 100 kW i 10
MW) ne zahtevaju akumulacije i ne
naruavaju tok reke ili potoka te su
veoma efikasni gde postoje vodotokovi i
vodopadi
Energija se stvara uz pomo turbina,
preko alternatora

Hidroenergija - nedostaci
Velike izazivaju probleme oko ureenja
vodotokova, naruavaju pejza, utiu na floru i
faunu, kvalitet i tok vode, zamuenost, buku,
emisiju gasova staklene bate
Svetska komisija za brane (The World
Commission on Dams) procenjuje da od 1-28%
ukupne svetske emisije gasova koji izazivaju
efekat staklene bate potie iz hidroakumulacija
Energija iz mora: iz talasa/plime-oseke/morskih
struja: Mehanika energija izvuena iz kretanja
talasa, plime i oseke morskih struja i njihovo
korienje u veini sluajeva ne proizvodi
negativne uticaj na ivot u morima i okeanima

Suneva energija
Koncentrisani sistemi koji koriste
reflektujue materijale: ogledala za
koncentrisanje energije sunca, postaje
sve isplativije iako je jo uvek daleko
skuplja od alternativnih tehnologija
Sistemi posebno su pogodni sa ruralnu
elektrifikaciju u oblastima koja nemaju uslove za mikro-hidroelektrane

Suneva energija - nedostaci

Fotovoltani sistemi imaju malo negativnih efekata
tokom upotrebe, ali proizvodnja njihovih elija
zahteva paljivu kontrolu zbog upotrebe
potencijalno otrovnih i opasnih materi- jala
Do sada nisu identifikovani znaajniji uticaji
solarnih tehnologija na ivotnu okolinu ili na
drutvo
Mogu se pojaviti pitanja zemljita pri odabiru
lokacije za postrojenja treba izbei poljoprivredno
zemljite
Treba obratiti panju na potencijalni uticaj na divlju
prirodu

Energija vetra - nedostaci

Vizuelni efekat: Turbine na vetar su previe
upadljive, poto moraju da se instaliu na
istaknutim mestima
Buka: Turbine na vetar stvaraju aerodinamiku
buku od prolaska vetra preko otrica lopatica i
mehaniku buku od pomeranja delova turbine,
posebno od kuita generatora
Elektromagnetska ometanja: Turbine na vetar
mogu rasipati elektromagnetne signale
izazivajui smetnje na komunikacionim
sistemima
Bezbednost ptica: Ptice mogu da nastradaju od
dodira sa rotirajuim lopaticama turbina. Ptice
selice su ugroenije od vrsta koje se ne sele

Geotermalna energija
Geotermalna energija je ist, obnovljivi
izvor energije - toplota se oslobaa u
unutranjosti zemlje
Geotermalna energija se oslanja na stalni
izvor toplote za proizvodnju energije i
zato se smatra konstantnom energijom,
za razliku od nekih drugih izvora koji se
mogu koristiti samo pod povoljnim
vremenskim uslovima

Geotermalna energija nedostaci

Elektrane na geotermalnu energiju tokom rada
mogu da isputaju emisije gasova u atmosferu.
Od gasova tu su najpre ugljen dioksid i vodonik
sulfid, a u tragovima amonijak, vo- donik, azot,
metan, radon i isparljivi metali bor, arsenik i iva.
Emisije treba kontrolisati striktnom regulativom i
kontrolnim metodima same geotermalne
industrije koje ova koristi za proveru ispunjenosti
zahteva ove regulative.
Sistemi smanjenja vodonik sulfida umanjuju tetu
po ivotnu sredinu, ali su skupi za postavljanje

Biomasa
Biomasa je obnovljiv izvor energije koji
nastaje na razne naine, jednako od ljudi i
prirode iz brojnih izvora, u koje spadaju
nusproizvodi drvne industrije i
poljoprivrednih useva
Prednost biomase je to moe da koristi
istu opremu za proizvodnju elektrine
energije koja postoji u u elektranama koje
sagorevaju fosilna goriva

Biomasa - nedostaci
Proizvodnja biomase podrazumeva
korienje velikih povrina, to stvara
znaajan uticaj na biodiverzitet i nain
njene proizvodnje
Spada meu najbolje naine proizvodnje
odrive energije, sve dok ne spreava
druge znaajne naine upotrebe
poljoprivrednog otpada (konzervacija
zemljita)

Bio dizel
Biogoriva predstavljaju komparativno
istu alternativu za naftu kao izvor goriva
i mogu biti posebno korisna za saobraaj
Imaju potencijal da obezbede gorivo koje
emituje male koliine ugljenika u odnosu
na koliine iz uobiajenih fosilnih goriva

Bio gas
Gas koji nastaje iz razlaganja biolokog
(organskog) otpada bez obzira da li se
razlaganje odvija na deponiji, zatvorenom
postrojenju za anaerobno razlaganje ili
preistau otpadnih voda
Iskorienje nije samo dobit za ivotnu
sredinu, nego i za vlasnike farmi mleka

Bioetanol
Etanol (C2H5OH) proizveden biolokom
fermentacijom ugljovodonika dobijenih od
biljnog materijala
U smislu korienja goriva, etanol je
najvie od znaaja kao dodatak ili zamena
za benzin

Bio goriva - nedostaci

Mora se paljivo razmotriti uticaj proizvodnje i
korienja biogoriva na ivotnu sredinu u irem
smislu, ukljuujui uticaj na lokalne ekosisteme
Plantae uma za biogorivo zahtevaju ogromne
koliine vode ili upotrebu opasnih dodataka u
ubrivima i pesticidima
Koliina klasinog goriva potrebna za proizvodnju
izvesnih bio-goriva gotovo ponitava korisnost
upotrebe tih biogoriva u pogledu smanjenja
koliine gasova staklene bate
Biogoriva se, uz oprez, moraju prihvatiti kao
alternativni izvor goriva poto su jedna od
malobrojnih alternativa za konvencionalnu
upotrebu nafte

Gorive elije
Gorive elije su elektrohemijske sprave
koje pretvaraju energiju goriva direktno u
elektrinu energiju
Tehnologija je u ranoj fazi razvoja i jo
nije isplativa. Mogunosti budueg
korienja su, meutim, veoma iroke i
obuhvataju saobraaj, kao i kune i
industrijske potrebe

Gorive elije - nedostaci

Ne bi trebalo investirati u proizvodnju
gorivih elija pre nego to tehnologija
postane cenovno prihvatljiva
Gorive elije i biogoriva ne treba da budu
promovisani kao reenje za saobraajne
probleme, treba prihvatiti reenja od
strane tranje

Komunalni otpad
Podrazumeva kuno smee. Samo 5%
ovog otpada se smatra obnovljivim
izvorom energije
Ne podrazumeva industrijski otpad,
gume, cement,

Komunalni otpad - nedostaci

Dobijanje metana za proizvodnju energije od
razlaganja komunalnog otpada (na
sanitarnim deponijama) ili poljoprivrednog
otpada (svinjsko i ivinsko ubrivo, na
primer) moe biti odriva alternativa, zavisno
od naina tretmana ovih otpada
Spaljivanje insineracija komunalnog i
industrijskog otpada nije prihvatljivo, jer
stvara irok dijapazon zagaujuih emisija
koje su veoma opasne za ljudsko zdravlje i
ivotnu sredinu

Stanje u Srbiji
Trenutni udeo obnovljive energije: 6% ukljuujui
velike hidrocentrale i ne oekuju se velike
promene do 2015. godine
Niska energetska efikasnost i u proizvodnji i u
potronji, zastarele tehnologije u proizvodnji,
nedostatak investicija, neracionalna potronja i
znaajan uticaj na ivotnu sredinu
Prema procenama, potronja energije bi mogla
biti smanjena za +50% sa efikasnijim grejanjem i
unapreenjem energetske efikasnosti u industriji
Visok procenat potronje pri konverziji elektrine
energije (oko 10%) i 15% gubitaka zbog loih
instalacija

Stanje u Srbiji
Postojee stanje proizvodnje i potronje u
Srbiji se moe opisati kao neodrivo.
Proizvodnja je, bez obzira na tip vlasnitva,
preteno zasnovana na intenzivnom
korienju prirodnih resursa
Usled prevelikog udela neobnovljivih goriva
Srbija je, pored nesigurnosti u pogledu
dugoronog snabdevanja energijom, suoena
sa velikom degradacijom ivotne sredine
Obnovljivi izvori energije se nedovoljno
koriste, mada je veina ovih izvora
raspoloiva u znaajnim iznosima

Zakonodavni okvir u Srbiji

Srbija se potpisivanjem Ugovora o zajednici za
energiju 2006. obavezala na usklaivanje zakona sa
direktivama EU koje promoviu upotrebu obnovljivih
izvora energije
Do danas bez realnih efekata
Ne postoje podsticaji namenjeni podrci proizvodnje
za male centrale na energiju vode, vetra, sunca,
biomase ili geotermalne energije do 10 MW
Prema postojeim propisima svi proizvoai
energije iz obnovljivih izvora su osloboeni plaanja
nadoknade za prenos struje ali plaaju prikljuenje
na mreu

Administrativna ogranienja
u Srbiji
Dobijanje saglasnosti za instaliranje postrojenja
koje koristi obnovljive izvore je izuzetno
komplikovana i dugotrajna procedura (oko 40
razliitih dozvola, saglasnosti, odobrenja)
Za dodelu koncesija za vetrenjae nadlena
ministarstva: za infrastrukturu, ivotne sredine,
rudarstvo i energetiku, poljoprivrede,
vodoprivrede i umarstva
Srbiji nedostaju standardi koji vae u EU (za
opremu, postupak eksploatacije, itd.). Ne
postoji ni regulativa koja ureuje korienje
obnovljivih izvora i izgradnju postrojenja i
instalacija

Dobri primeri u Srbiji

Banja Junakovi geotermalna energija,
12.000 m2 zagrevane povrine

Dobri primeri u Srbiji

Mala hidroelektrana u Graditu
Vlasnitvo Braneta Veljkovia, 50ogodinjeg alatniara iz Knjaevca. Sam
je izgradio 1992-1994 na porodinom
imanju iz istog entuzijazma na
porodinom imanju u okviru Parka prirode
Stara planina

Dobri primeri u Srbiji

Selo Kovaevac - prva vea solarna
instalacija za zagrevanje
Neto solarna povrina oko 40 m2,
Oekivana uteda: +3000 evra godinje

Potencijali u Srbiji
Ukupan potencijal bi zadovoljio etvrtivnu godinjih
potreba
Dobri prirodni - fiziki, a slabi ekonomski potencijali
Neophodna izgradnja novih, malih i obnova postojeih
hidrocentrala da bi im se produio vek trajanja i
poveao kapacitet
Samo lokacija vrha Stare planine Midor realno
pogodna za vetrenjae
U oblasti sagorevanja biomase, Srbija ima mogunost
iskorienja briketa (neophodan zaknoski okvir za
proizvodnju)
Budui da Srbija nema more, ne moe se koristiti
energija plime i oseke koja takoe spada u obnovljive
izvore

Potencijali u Srbiji
Prema katastru moguih lokacija, u Srbiji ima oko
900 lokacija na kojim se mogu podii male
hidroelektrane snage od 100 kW do deset MW
Broj sunanih dana u Srbiji je vei od 2000
asova. To je vea vrednost nego u veini
evropskih zemalja, ali je kod nas solarni
potencijal sasvim neiskorien
U Srbiji postoji nekoliko stotina buotina sa
geotermalnom vodom ija je temperatura
relativno niska, uglavnom ispod 60C. Toplotna
snaga ovakvih izvora je manja od 160 MJ/s, ali se
smatra da je stvarni potencijal bar pet puta vei
od ostvarenog

Potencijali u Srbiji
Energetski potencijal biomase je ogroman i iznosi oko
80 odsto ukupnog potencijala obnovljivih izvora. To je
energija koja je ekvivalentna sagorevanju skoro 2,6
miliona tona nafte.
Biomasa moe biti drvna ili poljoprivredna. Drvna
nastaje pri sei drveta ili industrijskoj preradi.
Poljoprivrednu biomasu ine ostaci ratarskih kultura,
ali ukljuuju i teni stajnjak (ova vrsta izvora energije
se koristi na nekim ivotinjskim farmama).
Drvni otpad ima potencijal od 1,6 miliona, a
poljoprivredni oko milion tona ekvivalentne nafte.
Veliki broj zainteresovanih investitora se poslednjih
godina ukljuio u iskorienje biomase i biogasa kao
izvora energije.