ТРАНСПОРТНЕ ОСОБИНЕ РОБЕ

Стандардизација и стандарди; Законска регулатива везана за робу у транспорту

ПОЈАМ СТАНДАРДИЗАЦИЈЕ

• Стандардизација је процес развијања, доношења и примене СТАНДАРДА када се мисли

на планску и систематску привредну пре свега, индустријску стандардизацију, јер је стандардизација
неке врсте или неког ступња део готово сваке људске активности.

• Стандардизација је у суштини процес упрошћавања, настао као резултат свесног напора

друштва да смањи број неких предмета. Она доводи не само до смањивања постојеће сложености, него
настоји да спречи непотребну сложеност у будућности.

ПОЈАМ СТАНДАРДА

• Стандард је врста прописа којим се утврђују одређене карактеристике неког производа

или дефинишу неке бројне вредности, величине, јединице, називи, својства или поступци.

• Стандарди су технички прописи који регулишу техничке проблеме у области производње

и транспорта робе.

ЦИЉЕВИ СТАНДАРДИЗАЦИЈЕ

 ТИПИЗАЦИЈА (сређивање по врстама, класама),

 УНИФИКАЦИЈА (уједначавање),

 општа економичност,

 безбедност, здравље и заштита животне средине,

 заштита интереса потрошача и интереса друштва,

 одстрањивање препрека за трговину,

 увођење јединствене терминологије,

 толеранције и др.

ПРЕДМЕТ СТАНДАРДИЗАЦИЈЕ

Број предмета стандардизације је врло велики и погодно је груписати их у области. Област

стандардизације се састоји од групе односних предмета, као на пример машинство, електротехника,
паковање и транспорт, пољопривреда и исхрана, текстил, хемикалије итд. Према томе предмети
стандардизације могу бити:

 Производи

 Методе испитивања

 Технолошки процеси

 Мере, величине
1
 Пројекти, инжењеринг

 Општи појмови и др.

НИВО СТАНДАРДИЗАЦИЈЕ

Први ниво – међународни

Други ниво - регионални

Трећи ниво - национални

Четврти ниво - интерни

Међународни стандарди су резултат договора националних организација за стандардизацију.

Главне међународне организације за стандардизацију су: Међународна организација за

стандардизацију (ISO) и Међународна електротехничка комисија (IEC).

Регионални стандарди настају иницијативом мање групе од неколико независних земаља или
иницијативом регионалног тела за стандардизацију.

Европски комитети за стандарде CEN и CENEL

ПанАмеричка компанија за стандарде COPANT

Међународни стандарди су резултат договора националних организација за стандардизацију.

Главне међународне организације за стандардизацију су: Међународна организација за

стандардизацију (ISO) и Међународна електротехничка комисија (IEC).

Регионални стандарди настају иницијативом мање групе од неколико независних земаља или
иницијативом регионалног тела за стандардизацију.

Европски комитети за стандарде CEN и CENEL

ПанАмеричка компанија за стандарде COPANT

Национални стандарди се објављују после усаглашавања у једној земљи, преко националне

организације за стандардизацију којој се признаје одговарајућа надлежност за издавање оваквих
стандарда.

ЈUS – југословенски стандарди

DIN – немачки

USA – амерички и др.

Интерни стандарди, издају их поједина предузећа, или у неким случајевима групе предузећа, а
припремају се на бази удруживања различитих служби предузећа у циљу усмеравања набавке, израде,
продаје и других активности.

РАЗВОЈ ДОМАЋЕ СТАНДАРДИЗАЦИЈЕ

2
 У периоду од 1946. године до 31. децембра 1999. године југословенски Завод за стандардизацију
донео је 13.248 југословенских стандарда чија је структура у складу са ISO методологијом по
секторима следећа:

Општи, заједнички и наука 461

Здравље, безбедност и заштита животне средине 548

Инжењерске технологије 3469

Електроника, информациона технологија и 779

телекомуникације

Транспорт и дистрибуција робе 1201

Пољопривреда и прехрамбене технологије 770

Технологије материјала 4784

Грађевинарство 1046

Специјалне технологије 190

ДОМАЋИ СТАНДАРДИ (ПАКОВАЊЕ И ДИСТРИБУЦИЈА РОБЕ)

Домаћи стандарди који се односе на паковање и дистрибуцију робе могу се наћи у JUS каталогу. У
овом каталогу ови стандарди се налазе у групи стандарда под бројем 55.

Ову групу чине следеће подгрупе стандарда везаних за:

• паковање и дистрибуцију робе уопште

• материјалe и прибор за паковање

• кесе, вреће

• боце, тегле, балони

• аеросол боце

• сандуке, кутије, корпе

• теретну дистрибуцију робе

• машине за паковање и др.

ПОСТУПАК ДОНОШЕЊА ИЛИ ЗАМЕНЕ СТАНДАРДА

3
На основу захтева постављених од стране привредних и друштвених организација, државних органа,
научних и других установа, као и на основу предлога стручњака Завода за стандардизацију, стандарди
се доносе у оквиру годишњег програма који се почетком сваке године утврђује од стране Савета за
стандардизацију.

Нацрте стандарда који су ушли у усвојени програм разматра у првом степену комисија стручњака.
Комисија за стандарде су стручни, саветодавни и радни органи Завода за стандардизацију.

На основу закључка комисије стручњака редигују се стандарди и стављају на јавну дискусију

објављивањем у билтену “Стандардизација” и достављањем заинтересованим радним организацијама.

Законски рок за достављање примедби износи три месеца, после чега у другом степену врши
разматрање стручна комисија за предлог стандарда.

Када се оконча другостепено разматрање доноси се дефинитивни текст стандарда који се упућује на
анализу трећег степена од стране стручњака Завода за стандардизацију и стручне комисије
заинтересованих радних организација. Ако се већина сагласи, директор Завода за стандардизацију
својим решењем проглашава текст југословенским стандардом.

ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА ВЕЗАНА ЗА ТРАНСПОРТ

У оквиру законских регулатива везаних за транспорт робе (међународна и домаћа), највећа пажња се
обраћа на транспорт опасне робе. Поред законских регулатива везаних за транспорт опасне робе
пажња се посвећује и транспорту лако кварљиве робе, транспорту живих животиња и др.

У даљем току презентације посебна пажња биће посвећена регулативи везаној за транспорт опасне
робе, из једноставног разлога, што ова врста транспорта представља највећу потенцијалну опасност по
људе и околину.

ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА ВЕЗАНА ЗА ТРАНСПОРТ ОПАСНЕ РОБЕ

МЕЂУНАРОДНИ ПРОПИСИ

Организација и прописи код транспорта опасне робе, су регулисани за сваки ВИД превоза.

Тако, разликујемо посебне прописе за друмски, железнички, ваздушни, речни и поморски транспорт.

За доношење и усвајање прописа за сваки вид транспорта задужене су одговарајуће организације.

ДРУМСКИ ---- ADR Европски споразум о међународном превозу опасних материја друмом

ВАЗДУШНИ ---- ICAO – TI Техничка упуства за превоз опасних материја у ваздушном

саобраћају, IATA Прописи о забранама

ЖЕЛЕЗНИЧКИ ----- RID Међународни прописи о превозу опасних материја железницом

ПОМОРСКИ ------ IMO Закон о поморком превозу опасних материја

РЕЧНИ ------ ADN Одредбе превоза опасних материја по европским пловним путевима ADNR
Одредбе о превозу опасних материја Рајном

У ваздушном саобаћају, прописе и правила транспоровања опасних роба доноси ICAO

(International Civil Aviation Organization)

4
 Основни документ за транспорт опасних роба у ваздушном саобраћају је Annex 18 Чикашке
конвенције.

Прописи који су дати у IATA-ином DGR-у у потпуности су усаглашени са Annex -ом 18.

Државе и превозиоци чији се прописи разликују од IATA-иних прописа дужне су да о таквим

одступањима обавесте ICAO.

У друмском транспорту, како је већ претходно наведено, ADR представља основну регулативу за
транспорт опасне робе, који је потписан у Женеви 30.09.1957. године.

ADR се састоји из 9 поглавља (анекс А и анекс Б). У оквиру овог документа се налазе:

• дефиниције везане за транспорт опасне робе

• класе опасне робе

• особине свих материја по класама посебно, начин њиховог паковања, складиштења

и сл.

• листа свих опасних роба

• упуство за означавање опасне робе (UN број)

• захтеви који се односе на превоз, утовар и истовар опасне робе

• захтеви који се односе на конструкцију и испитивање паковања, контенера, великих

паковања, танкова

• захтеви за посаде возила, опрему, операције и документацију

• захтеви који се тичу конструкције и одобрења за возила.

ДИРЕКТИВЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ВЕЗАНЕ ЗА ТРАНСПОРТ ОПАСНЕ РОБЕ

Директиве су законски прописи којима се усклађује законска регулатива између држава

чланица ЕУ (и других не чланица) и ближе објашњавају поједине ставке законске регулативе.

Тако, у друмском транспорту постоје директиве којима се врши усклaђивaње зaконa држaвa
члaницa који сe односe нa тип одобрeњa зa моторнa возилa и приколицe, директива о
усклaђивaњу зaконa Држaвa Члaницa који сe односe нa трaнспорт опaсних мaтeријa у друмском
сaобрaћaју, и др.

У оквиру свих наведених директива, EУ тeжи ствaрaњу јeдниствeног eвропског тржиштa у комe
јe обeзбeђeно слободно крeтaњe добaрa, лицa, информaцијa и кaпитaлa.

У том контeксту сe и трaнспорт опaсних мaтeријa посмaтрa кaо дeо јeдинствeног тржиштa, при
чeму сe изузeтнa пaжњa поклaњa слeдeћим стваримa:

 примeнa јeдинствeних зaконских прописa у трaнспорту опaсних мaтeријa у друмском

сaобрaћaју који ћe сe примeњивaти нa јeдинствeном eвропском тржишту;

 унификaцијa тeхничких зaхтeвa којe трeбaју дa испунe возилa којa прeвозe опaснe
мaтeријe;

5
 ствaрaњe јeдинствeнe процeдурe којом сe провeрaвaју возилa којa прeвозe опaснe
мaтeријe кaо и сaм тeрeт (нaчин товaрeњa, комплeтност пaковaњa);

 имeновaњe и обучaвaњe лицa чијe ћe квaлификaцијe и знaњe помоћи у

квaлитeтнијeм и бeзбeднијeм трaнспорту опaсних мaтeријa;

 стaлнa и узaјaмнa сaрaдњa зeмaљa Eвропскe Унијe по овом питaњу;

 обaвeзa свих зeмaљa EУ дa Унији подносe подaткe рeлeвaнтнe зa трaнспорт опaсних

мaтeријa (количинe, нeзгодe, прeкршaји, кaзнe);

 свe aктивности EУ су усмeрeнe у ствaрaњу јeдинствeног eвропског тржиштa, aли сe

у трaнспорту опaсних мaтeријa, највећа пажња поклaњa повeћaњу бeзбeдности кaо и зaштитe
животнe срeдинe и здрaвљa људи који учeствују у том трaнспортном процeсу.

ДОМАЋИ ПРОПИСИ

Транспорт опасне робе регулисан је:

1. Законом о превозу опасних материја (1990. и исправка 1996.)

2. Уредбом о превозу опасних материја (2002. година)

3. Правилницима о превозу опасних материја

Веома је важно да је домаћа регулатива усклађена са међународном.

Законом о превозу опасних материја уређени су:

• услови под којима се врши транспорт опасне робе,

• класе опасне робе,

• пратеће радње у вези превоза,

• заједничке мере безбедности за све опасне материје,

• посебне мере безбедности за превоз одређених врста опасних материја,

• транспорт опасних материја по свим видовима,

• инспекцијски надзор, надзор и др. Уредбом о превозу опасних материја из 2002.

године се прописују услови и начин обављања превоза опасних материја у друмском и
железничком саобраћају и надзор над обављањем овог превоза на територији Републике Србије
и она представља допуну постојећег Закона у смислу висина новчаних казни, надзора и сл.

Појам и класификација опасних роба у транспорту.

Опасне робе класе
ПОЈАМ OПАСНЕ РОБЕ

6
 Према међународним правилницима (ADR, RID, IATA) опасне робе су материје и предмети чији
је транспорт забрањен, осим ако се не обавља под одређеним условима који су тачно дефинисани
oвим правилницима.

Опасне материје су оне материје које при производњи, паковању и коришћењу могу бити опасне
и штетне по здравље људи и могу довести до материјалних штета на имовини уколико се њима
нестручно рукује.

Опасне материје у ваздушном превозу су пошиљке које својим хемијским и/или физичким
карактеристикама могу угрозити путнике, посаду, терет или сам авион у току транспорта.

У ваздушном саобраћају разликујемо четири групе (категорије) опасних роба код њиховог
пријема на превоз, и то:

1. Опасне робе које су прихватљиве за превоз под условима које је прописала IATA,

2. Oпасне робе које су забрањене за превоз,

3. Опасне робе са скривеном опасношћу,

4. Опасне робе које су изузете по прописима.

За опасне материје чији је превоз дозвољен у ваздухопловима постоје многа ограничења која су
установљена прописима IATA-е ( IATA DGR ).

Државе и превозиоци могу увести додатна ограничења која се називају ВАРИЈАЦИЈЕ.

У ваздушном саобраћају постоје две главне групе опасних роба које су забрањене за превоз
ваздухопловима :

1. опасне робе забрањене за превоз у ваздухопловима под било којим условима;

2. опасне робе забрањене за превоз у ваздухопловима, осим ако су изузете од ове забране одлукама
државе.

У прву групу спада одређени број опасних роба који се сматра сувише опасним за превоз
ваздухопловом, па је њихов превоз забрањен под било којим условима. То су следеће групе
опасних роба:

1. експозиви који се пале и експлодирају на температури од 75ºC у року од 48 сати;

2. експлозиви који садрже хлорате и амонијумове соли;

3. експлозиви у чврстом стању који су изузетно осетљиви на механичке ударе;

4. течни експлозиви који су умерено осетљиви на механичке ударе;

5. артилки или супстанце који развијају опасну топлоту или опасне гасове у
уобичајеним условима који владају током превоза у ваздушном саобраћају;

6. запаљиве чврсте материје и органски пероксиди који имају експлозивна

својства и који су паковани тако да се захтева њихово обележавање налепницом за експлозиве
као и налепницом за додатни ризик.

7
 У другу групу спадају опасне робе које су забрањене за превоз ваздухопловима, осим ако је
њихов превоз дозвољен од стране држава. Ту спадају:

1. инфициране животиње
2. течности са инхалационом токсичношћу испарења
3. супстанце у течном стању са температуром од 100ºC и вишом или у чврстом стању са
температуром од 240ºC и вишом
4. радиоактивни материјали који су: експлозив; пирофорична течност; у паковањима која
захтевају спољашње хлађање засебним системом хлађења; у паковањима која је могуће
оперативном преконтролисати током транспорта;

Опасне материје са скривеном опасношћу су врло често декларисане под уопштеним називом, а
које садрже опасне материје чије присуство није очигледно.

У групу опасних материја са скривеном опасношћу се убрајају:аутомобилски делови, делови

машина, електрична опрема, фармацеутски производи, хемикалије, хемикалије за базен,
криогена течност, лабораторијска опрема, фрижидер, фотографски материјал, замрзнуто воће и
поврће, опрема за бушење и минирање, опрема за покретне слике, позорницу и специјалне
ефекте, вакцине, и сл.
Опасне материје које су изузете по прописима су:
Предмети и материје који би иначе били класификовани као опасне материје, али за које се
захтева да се утоваре у авион у складу са правилима превозиоца

Алкохолна пића, парфеми и колоњске воде за употребу или продају у авиону током лета
Суви лед за хлађење хране и напитака и сл.
Алкохолна пића (највише 5л по путнику)
Медицински или тоалетни артикли (највисе 2кг/2л по путнику)
Мале боце под притиском са гасовитим кисеоником или ваздухом за медицинску употребу (уз
одобрење превозиоца) и сл.

КЛАСИФИКАЦИЈА OПАСНЕ РОБЕ

Према међународним прописима везаним за транспорт опасне робе (ADR, RID, IАТА и др.),
опасна роба се класификује у девет класа односно група, и то:

• КЛАСА I
I а Експлозивне материје
I b Предмети пуњени експлозивним материјама
I c Средства за паљење, ватромети и други предмети
• КЛАСА II
Збијени гасови, гасови претворени у течност и гасови растворени под притиском
• КЛАСА III
Запаљиве течности
• КЛАСА IV
IV a. Запаљиве чврсте материје
IV b. Материје склоне самозапаљењу
IV c. Материје које у додиру са водом развијају запаљиве гасове
8
• КЛАСА V
V а. Оксидирајуће материје
V b. Органски пероксиди
• КЛАСА VI
VI а. Отрови
VI b. Инфективне (гадне и заразне) материје
• КЛАСА VII
Радиоактивне материје
• КЛАСА VIII
Корозивне (нагризајуће) материје
• КЛАСА IX
Остале опасне материје

OПАСНA РОБA КЛАСЕ I

У класу I опасних роба спадају:

1. експлозивне материје
2. предмети пуњени експлозивним материјама
3. средства за паљење, ватрометни предмети и други такви предмети (чврсте или течне материје
које под спољним дејством, експлозивним хемијским разлагањем, ослобађају енергију у облику
топлоте или гасова).
У групу експлозивних материја (класа I a) спадају:
1. дефлагрантни (пушчани),
2. бризантни (динамити, TNT и др.),
3. сигурносни, и
4. иницијални експлозиви.
У групу предмета напуњених експлозивним материјама ( класа I b опасне робе) спадају разне
врсте каписла, муниције, фитиља, сигналних и осветљавајућих средстава и сл.
Опасне материје класе I према брзини одвијања процеса деле се на:
 прогресивне експлозиве (реакција је спорија) и
 бризантне експлозиве (реакција је тренутна).
 Приликом превоза различитих експлозива, у зависности од њихових особина,
обавезно је водити рачуна, о компатибилним групама, које су означене словима A, B, C ...S.
 Компатибилне групе експлозива су поређане по степену ризика од експлозије.
 Иницијална средства (експлозије) носе велики ризик, али се прихватају на
транспорт тако што се у паковању комбинују са материјама које елиминишу ризик детонације
садржаја пакета, у случају случајног активирања иницијативног експлозива.
Тако на пример, према ADR-у:
• било које иницијално средство експлозије без два ефективна заштитна средства
сматра се компатибилном групом B.
• (средство) направа са сопственом иницијативом (без два ефективна заштитна
средства) сматра се компатибилном групом Е.
• иницијалне направе које саме по себи садрже две заштитне ефективне материје, су у
компатибилној групи D или Е, и сл.
 средства која се додају као ефективне заштитне материје морају бити званично
одобрена од надлежних органа државе.

9
 Најбољи степен заштите се постиже додавањем, у паковање експлозива, средстава иницијације
која у себи садрже две или више независне сигурносне материје.
Након класификације и одређивања компатибилних група, неопходно је одредити услове:
 за паковање,
 складиштење,
 утовар, истовар и транспорт експлозива.

ПАКОВАЊЕ OПАСНЕ РОБЕ КЛАСЕ I

Сва паковања за опасну робу класе I морају бити дизајнирана да:

1. Штите експлозиве, спречавају их да испадну и не смеју да доведу до повећања
опасности ненамерног паљења или иницијације под нормалним условима транспорта,
влажности и притиска
2. се њима може руковати без опасности у нормалним условима транспорта
3. могу да издрже било који предвиђени терет којем су изложени у току транспорта
тако да не буде никаквог ризика од експлозије уколико паковање није оштећено и паковања
нисудеформисана, због чега може доћи до редуковања њихове стабилности у паковању.

Паковања треба да буду израђена од материјала који су компатибилни и непробојни за екслозив

који се налази у паковању, тако да у случају њихове интеракције или услед цурења, не долази до
опасности у транспорту и не долази до промене компатибилне групе.
У унутрашњости паковања, од удобних и меких материјала, се мора поштовати процедура
стављања експлозивних супстанци или артикала, тако да у нормалним условима превоза или
преноса не дође до преласка експлозивних материја из унутрашњег у спољашњи део паковања.
Ако се у близини паковања налази уређај који садржи течни експлозив, он се мора заштитити
двоструком заштитом против цурења.
Ексери, спајалице и други метални производи који немају заштиту НЕ СМЕЈУ продрети у
унутрашњост паковања, осим у случају када је паковање заштићено од могућности доласка у
контакт метала и експлозива.
Наведени услови везани за паковање опасне робе класе I су само мали број од веома
великог броја захтева који се испостављају за паковање експлозива, али су истовремено и једни
од најважнијих.

СКЛАДИШТЕЊЕ OПАСНЕ РОБЕ КЛАСЕ I

Локација објекта у коме је ускладиштена опасна роба класе I мора бити на прописаној
удаљености од насеља, школа, болница, јавних објеката, путничких терминала, водова високог
напона и сл.
У објектима који се користе за складиштење експлозивних материја, ЗАБРАЊЕНО је држати
материје које су склоне САМОЗАПАЉЕЊУ, као и запаљивих материја било које врсте.
Код складиштења експлозива обавезна је заштита од статичког електрицитета док под објекта
мора бити уземљен и електропроводан.
Препоручује се да се паковани експлозиви складиште на позицијама које су на висини од
најмање 150 mm од пода складишта.
Веома важно је да складиште поседује вентилациони систем и да се складиште проветрава:
 у летњем периоду минимално два до три пута седмично
 у пролеће и јесен једанпут седмично и
10
 у зимском периоду једанпут у 15 дана.
Проветравање не треба вршити када је време магловито, када пада киша, снег или када
дува јак ветар.
Релативна влажност ваздуха у складишту треба да се одржава до max. 70 – 75 %.

УТОВАР И ИСТОВАР OПАСНЕ РОБЕ КЛАСЕ I

Утовар, истовар и претовар експлозива могу да се врше само на посебно одређеним локацијама
на којима се не угрожавају живот и здравље људи, животна средина или материјална добра.

Утовар и истовар опасне робе врши се по правилу ДАЊУ. Уколико се то врши ноћу, осветљење
на тим местима мора да буде електрично а електрични уређаји израђени тако да не могу да
изазову пожар или експлозију.
На месту на коме се врши утовар или истовар експлозивних материја, ЗАБРАЊЕНО је:
1. држање материје или уређаја који могу да изазову пожар или омогуће његово ширење
2. држање отвореног пламена или рад са отвореним пламеном (заваривање и др.)
3. пушење и употреба средстава за паљење (шибице или упаљачи)
4. рад са алатом или уређајем који варничи
5. постављање надземних електричних водова без обзира на напон
6. рад моторних возила.
Уређаји за утовар или истовар експлозивних материја морају да буду исправни, док виљушке
виљушкара морају бити превучени материјалом који не изазива варничење (најчешће бронзом).
Место на коме се врши утовар или истовар МОРА бити снабдевено апаратима за гашење
пожара.

ТРАНСПОРТНЕ ОСОБИНЕ РОБЕ

Појам и класификација опасних роба класе II и III

ПОЈАМ OПАСНЕ РОБЕ КЛАСЕ II

Групу опасне робе класе II чине гасовите супстанце, односно ГАСОВИ.

Гасови су смеше које :
1. реагују на околину у зависности од свог својства,
2. испаравају на температури од 50ºC при притиску већем од 300kPа (3 барa),
3. се налазe у гасовитом стању на температури од 20ºC и стандардном притиску од
101,3 kPа.
Гасови обухватају:
1. течне гасове,
2. гасове под притиском,
3. смешу више гасова, смеше једног или више гасова са једном или више других
супстанци и материја који припадају некој другој класи,
4. чисте гасове (добијени у процесу производње).
Према међународној регулативи опасна роба класе II, je подељена у седам категорија:
11
 1. Сабијени или компримовани гасови познати као перманентни гасови или трајни
који се под екстремним условима преводе у течност.
2. Утечњени гасови, односно гасови преведени у течно стање.
3. Гасови преведени у течно стање јаким хлађењем (приликом превоза су у делимично
течном стању због ниске температуре и познати су као расхлађени гасови),
4. Гасови растворени под притиском (приликом превоза су растворени у растварачу),
5. Уређаји за распршивање аеросола и мале посуде са гасом (гасне патроне),
6. Остале предмете који садрже гас под притиском,
7. Некомпримовани гасови за које важе посебни прописи (узорци гаса)
Компримовани гасови : гасови који су под притиском, који су упаковани за транспорт,
налазе се у гасовитом стању на температури од -50ºC. У ову категорију гасова спадају сви
сви гасови чија критична температура износи -50ºC или је мања од -50ºC.
Течни гасови : гасови који су под притиском, који су упаковани за транспорт, налазе се
делимично у течном стању на температурама већим од -50ºC. Према њиховим одликама
разликујемо :
1. утечњене гасови високог притиска: са критичном температуром већом од -50ºC, а
мањом или једнаком +65ºC;
2. утечњене гасови ниског притиска: са критичном температуром већом од +65ºC.
Дубоко расхлађени утечњени гасови: гасови који су упаковани за транспорт, налазе се
делимично у течном стању при веома ниским температурама.
Гасови у растворима: гасови под притиском упаковани за транспорт су растворени у течној
фази раствора.
Предмети напуњени гасом: садрже гасове под притиском који се пакују у резервоаре,
цистерне, боце. и у сличне амбалаже. Такве су на пример : плинске боце, боце за роњење,
цистерне за превоз нафте.
Аеросоли: делићи и судови, малих димензија и количина, који садрже гас.
Гасови, према примарним опасностима које могу проузроковати у току превоза, сврставају
се у три основне подкласе:
 2.1. – запаљиве;
 2.2. – незапаљиве и неотровне;
 2.3. – отровне.
Поред ове класификације,према IATA – DGR –у, ADR-у и RID-у, а сходно својим
особинама, гасови (осим аеросоли) се могу сврстати у следеће групе:
• A (asphyxiant) – загушљиви;
• O (oxidizing) – оксидишући;
• F (flammable) – запаљиви;
• T (toxic) – отровни;
12
 • TF – отровни, запаљиви;
• TC – отровни, корозивни;
• TO – отровни, оксидишући;
• TFC – отровни, запаљиви, корозивни;
• TOC – отровни, оксидишући, корозивни.
Према датим критеријумима гасови који су смештени у више од једне групе ( Т – toxic)
имају предности над осталим групама у транспорту. Па тако групе под словом F имају
предности над групама А и О.
Претходно наведене ознаке у виду великих слова показују опасност коју поједини гасови
имају а заједно са бројем који показује појавни облик гасова и који се налази испред слова,
чине КЛАСИФИКАЦИОНИ КОД материја класе 2.
Пример: Амонијак 2, UN број 1005, има класификациони код 2TC.
ПАКОВАЊЕ И СКЛАДИШТЕЊЕ OПАСНЕ РОБЕ КЛАСЕ II
Гасови се пакују у челичне боце цилиндричног облика, различитих запремина, израђених
од бешавног материјала, запремине веће од 1l, па чак до цилиндара запремине од 40l.
За сваки гас који се пакује прописан је поступак за проверавање издрживости боце.
Издрживост се службено испитује сваке пете године, а за неке гасове који су агресивни, као
хлор и сумпор-диоксид, и после сваке две године.
Свака боца се састоји од постоља, тела боце, редуцир – вентила и поклопца који се навија
преко вентила, где је редуцир најосетљивији део.

1. тело боце
2. постоље
13
 3. заштитна капа
4. вентил

Судови са компримованим гасовима (челични цилиндри) се обележавају различитим

бојама на самој боци, а уколико се боца налази у заштитном паковању, предвиђеном за
дужи транспорт, онда се и на спољње паковање ставља одговарајуће обележје.

Компримовани гас Карактеристична боја

Кисеоник Плава

Водоник Црвена

Ацетилен Бела

Хлор Зелена

Веома важна чињеница која се односи на паковање опасне робе класе II јесте да у оквиру ове
класе НЕ ПОСТОЈИ ПОДЕЛА НА АМБАЛАЖНЕ ГРУПЕ!
Просторија намењена складиштењу ове врсте роба треба да задовољи следеће критеријуме:
1. да онемогући продор сунчевих зрака до боца у којима су упаковани гасови,
2. да температура унутар складишта не буде висока како услед повишене температуре
не би дошло до повишења притиска у самим боцама, што би као последицу могло да има
попуштање вентила, његово оштећење, па чак и експлозију саме боце,
3. да поседује добру вентилацију, при чему треба водити рачуна да гасови, као лакши
од ваздуха, могу да се нагомилавају у горњим слојевима магацинских просторија.
4. да просторија у којој се складишти опасна роба класе II поседује противпожарни
систем.
ПОЈАМ OПАСНЕ РОБЕ КЛАСЕ III
У групу опасних роба класе III спадају : течности, смеше течности и течности које у раствору
или суспензији садрже чврсте материје.
Течности су супстанце и материје које се налазе :
1. у течном стању;
2. испаравају на температури од 50ºC при притиску мањем од 300kPа (3 бар);
3. делимично у гасовитом стању на температури од 20ºC и стандардном притиску 101.3 kPа;
4. имају тачку паљења на температури мањој од 61ºC.
Према својим карактеристикама, супстанце и материје класе III, могу се распоредити у следеће
групе :
1. F – запаљиве течности без додатног ризика :

14
F1: запаљиве течности које имају тачку паљења мању или једнаку 61ºC;
F2: запаљиве течности које имају тачку паљења већу од 61ºC, које се чувају или предају на
транспорт загрејане на, или изнад њихове тачке паљења.
2. FТ – запаљиве течне и отровне течности :
FТ1 : запаљиве и отровне течности;
FТ2 : пестициди;
3. FC – запаљиве и корозивне течности;
4. FTC – запаљиве, отровне и корозивне течности;
5. D – течности са мањом експлозивношћу.
ПАКОВАЊЕ OПАСНЕ РОБЕ КЛАСЕ III
За опасне робе класе III групе паковања се одређују у зависности од запаљивости течности
односно тачке паљења. Поред тачке паљења за одређивање групе паковања важна је и тачка
кључања.
Течности се пакују тако да имају слободну запремину од 2% ради могућности ширења.
У зависности од претходно наведених параметара робе класе III (према степену опасности) су
сврстане у три групе паковања односно амбалажне групе, и то:
1. амбалажна група I – велике опасности;
2. амбалажна група II – средње опасности;
3. амбалажна група III – мале опасности.

ГРУПА ТАЧКА
ПАКОВАЊА ПАЉЕЊА ПОЧЕТНА ТАЧКА
(АМБАЛАЖНА (ЗАТВОРЕН КЉУЧАЊА
ГРУПА) СУД)

мања или једнака

I 35°C (веома отровне
или нагризајуће)

Мања од Већа од 35ºC

II
23ºC

Једнака или Већа од 35ºC

већа од 23ºC
III али мања или
једнака
60.5ºC

15
 ТРАНСПОРТНЕ ОСОБИНЕ РОБЕ

Појам и класификација опасних роба класе III и IV

ПОЈАМ OПАСНЕ РОБЕ КЛАСЕ III
У групу опасних роба класе III спадају: течности, смеше течности и течности које у раствору
или суспензији садрже чврсте материје.
Течности су супстанце и материје које се налазе :
1. у течном стању;
2. испаравају на температури од 50ºC при притиску мањем од 300kPа (3 бар);
3. делимично у гасовитом стању на температури од 20ºC и стандардном притиску 101.3
kPа;
4. имају тачку паљења на температури мањој од 61ºC.
КЛАСИФИКАЦИЈА OПАСНЕ РОБЕ КЛАСЕ III
Класа III садржи: течне супстанце и растворљиве чврсте материје са тачком паљења већом од
61ºC и које се чувају или предају на транспорт и када се загревају на температурама већим или
једнаким њиховој тачки паљења.
Класа III садржи: течности са мањом експлозивношћу. Течности са мањом експлозивношћу су
експлозивне супстанце које се растварају или изолују у води или некој другој течности која
смањује ширење експлозије.
Према својим карактеристикама, супстанце и материје класе III, могу се распоредити у следеће
групе :
1. F – запаљиве течности без додатног ризика :
F1: запаљиве течности које имају тачку паљења мању или једнаку 61ºC;
F2: запаљиве течности које имају тачку паљења већу од 61ºC, које се чувају или предају на
транспорт загрејане на, или изнад њихове тачке паљења.
2. FТ – запаљиве течне и отровне течности:
FТ1 : запаљиве и отровне течности;
FТ2 : пестициди;
3. FC – запаљиве и корозивне течности;
4. FTC – запаљиве, отровне и корозивне течности;
5. D – течности са мањом експлозивношћу.

ПАКОВАЊЕ OПАСНЕ РОБЕ КЛАСЕ III

За опасне робе класе III групе паковања се одређују у зависности од запаљивости течности
односно тачке паљења. Поред тачке паљења за одређивање групе паковања важна је и тачка
кључања.
Течности се пакују тако да имају слободну запремину од 2% ради могућности ширења.
16
У зависности од претходно наведених параметара робе класе III (према степену опасности) су
сврстане у три групе паковања односно амбалажне групе, и то:
1. амбалажна група I – велике опасности;
2. амбалажна група II – средње опасности;
3. амбалажна група III – мале опасности.

ГРУПА
ПАКОВАЊА ТАЧКА ПАЉЕЊА ПОЧЕТНА ТАЧКА
(АМБАЛАЖНА (ЗАТВОРЕН СУД) КЉУЧАЊА
ГРУПА)

мања или једнака

I 35°C (веома отровне
или нагризајуће)

Мања од 23ºC Већа до 35ºC

II

Једнака или већа од Већа до 35ºC

23ºC
III
али мања или
једнака 60.5ºC

Избор амбалаже за опасну робу, која се појављује у течном стању, знатно је већи него што је то
случај са гасовима и то су добро затворени судови како би се спречио сваки губитак течности, а
нарочито испаравање. Материјали који се користе за израду амбалаже за транспорт опасне
робе класе III су:
1. метал
2. стакло
3. пластичне масе
4. остали материјали (каменина, порцелан, гума и сл.)
Амбалажа која се користи за паковање и транспорт опасне робе класе III се према облику може
поделити на:
1. бурад,
2. боце,
3. балони,
4. судови великих запремина (цистерне, танкови).
Када се опасне течности пакују у стаклене судове, или од ломљивог материјала и транспортују
у таквим судовима, ломљиви судови се стављају у одговарајућа заштитна паковања, која се
често пуне и одговарајућим интерним материјалима. Пожељно је да тај материјал којим се
17
 пуни заштитно паковање може лако да апсорбује течност уколико дође до њеног истицања из
суда у који је упакован.
Амбалажа која се користи за паковање токсичних материја класе III мора бити таква да
приликом превоза, не дође до расипања или испаравања садржине, до мешања отровне
материје са другим материјама, као и додира са подом и зидовима превозних средстава, нити да
утиче на промену својстава токсичних материја.

СКЛАДИШТЕЊЕ OПАСНЕ РОБЕ КЛАСЕ III

Просторија у којој се скалдиште запаљиве течности треба да испуни следеће услове:
1. поседовање аутоматских или ручних уређаја за гашење пожара,
2. поседовање система вентилације,
3. зидови, подови и таваница морају бити ватроотпорни у трајању од најмање два сата,
4. температура унутар складишта треба да буде што нижа,
5. опремљеност сигурносним електричним инсталацијама.

ИЗБОР ВОЗИЛА ЗА ТРАНСПОРТ OПАСНЕ РОБЕ КЛАСЕ III

Према ADR-у цистерне за транспорт запаљивих течности се пуне са најмање 80% своје
запремине због дејства инерцијалних сила у току транспорта, док максимална количина
пуњења се одређује у зависности од:
1. врсте робе (материје која се транспортује),
2. густине те материје,
3. зависности промене запремине у односу на промену температуре и креће се од 92%
запремине за лаке дестилате густине 0,63 kg/dm3 на температури од 15°C, до 97% за тешка
уља за ложење.

ПОЈАМ OПАСНЕ РОБЕ КЛАСЕ IV

У оквиру опасних роба класе IV разликујемо три најважније подкласе, и то:
 4.1. запаљиве чврсте материје,
 4.2. материје склоне самозапаљењу,
 4.3. материје које у додиру са водом развијају запаљиве гасове.
У групу запаљивих чврстих материја спадају оне које када су у сувом стању, могу лако да се
запале у додиру са пламеном али нису склоне самопаљењу. У ову групу се убрајају: сумпор,
црвени фосфор, целулоид, нитроцелулоза и др.

ПАКОВАЊЕ OПАСНЕ РОБЕ КЛАСЕ IV

18
Свака од три подгрупе опасних роба класе IV је подељена у зависности од својих особина у
амбалажне групе (packing group). Као што је речено за робу класе III, такође важи и за опасну
робу класе IV и то да постоје три амбалажне групе у зависности од степена опасности који дате
робе представљају (прва група велике опасности, друга средње, трећа мале).
Опасне робе класе 4.1. (запаљиве чврсте материје) НЕМАЈУ амбалажну групу I.
Запаљиве чврсте материје код којих је време сагоревања краће од 45 секунди при мерењу на
удаљености од 100 mm, биће уврштене у амбалажну групу II уколико пламен пробије заштитну
(мокру) зону.
У III амбалажну групу биће уврштене оне материје код којих је време сагоревања краће од 45
секунди при мерењу на удаљености од 100 mm, и уколико заштитна зона задржи пламен у
трајању од најмање пет минута.
Код класе опасне робе 4.2. (материја склоних самозапаљењу) разликујемо ТРИ амбалажне
групе.
I амбалажна група: материје које су склоне спонтаном запаљењу (без извора пламена)
II амбалажна група: материје склоне самозапаљењу које при тестирању у количини од 2.5 cm3
на температури од 140°C спонтано сагоревају.
У III амбалажну групу уврштавамо материје које су склоне самозапаљењу и које при тесту
спонтано сагоревају при температури од 140°C али при већим количинама узорка који износи
10 cm3.
Код класе 4.3. опасне робе разликујемо према степену опасности три амбалажне групе.
I амбалажна група: материје које бурно реагују у додиру са водом на собној температури
ослобађајући гас који може да спонтано гори.
II амбалжна група: материје које у реакцији са водом на собној температури ослобађају
запаљиви гас у количини већој од 20 литара по килограму супстанце по часу.
III амбалжна група: материје које у додиру са водом реагују веома слабо и које ослобађају
запаљив гас у количини већој од 1 m3 по килограму супстанце на час.
Пакети који садрже опасну робу класа IV, не смеју се транспортовати са пакетима чији садржај
чине опасне материје из класа 1.5, 1.6, и 5.2.
Амбалажа која се користи за паковање опасне робе класе IV је веома разноврсна и зависи
првенствено од врсте терета који се транспортује. У оквиру ове презентације биће приказан
начин паковања неких од роба које припадају овој класи.

СКЛАДИШТЕЊЕ OПАСНЕ РОБЕ КЛАСЕ IV

Просторија у којој се складишти опасна роба класе IV мора да:
1. поседује систем против пожарне заштите (аутоматски),
2. поседује ефикасан систем вентилације,
3. онемогући продор воде или других текућина до амбалаже у којој је упакована опасна роба,
4. постоји адекватан систем контроле температуре ваздуха унутар самог складишта,
5. онемогући продор сунчевих зрака.
19
 ТРАНСПОРТНЕ ОСОБИНЕ РОБЕ
Појам и класификација опасних роба класе V и VI

ПОЈАМ OПАСНЕ РОБЕ КЛАСЕ V

У оквиру опасне робе класе V разликујемо две групе материја, и то:
 класу 5.1. оксидирајуће материје, и
 класу 5.2. органске пероксиде.
Под појмом оксидирајућих материја подразумевају се материје које се у додиру са другим
материјама разлажу и при том могу проузроковати ватру, односно материје које саме по себи
нису запаљиве, али које могу уз помоћ кисеоника проузроковати или допринети паљењу
осталих материјала и артикала који садрже овакве супстанце. То су: хлориди, водени раствор
водоник – супер – оксида, пероксиди алкалних метала и њихове смеше, идр.
Органски пероксиди су органске материје са вишим степеном оксидације које могу да изазову
штетне последице по здравље или живот људи или оштећења материјалних добара, а мање су
осетљиве на експлозију, удар или трење од динитробензола.
Свака од подгрупа опасне робе класе V, у складу са својим особинама, односно опасностима
које могу те особине да проузрокују се посебно класификују у складу са ADR-ом, RID-ом, IATA
DGR-ом, идр.

КЛАСИФИКАЦИЈА OПАСНЕ РОБЕ КЛАСЕ V

 Органски пероксиди (класа 5.2.) су подељени у две групе, и то:
P1- органски пероксиди који не захтевају контролу температуре, и
P2- органски пероксиди који захтевају контролу температуре.
Органски пероксиди су склони органској декомпозицији при нормалним или повишеним
температурама. Декомпозиција може бити иницирана топлотом, нечистоћама (нпр. киселине,
састојци тешких метала), трењем или ударима. Декомпозиција може резултирати ослобађањем
штетних или запаљивих гасова и пара.
ПАКОВАЊЕ OПАСНЕ РОБЕ КЛАСЕ V
Оксидирајуће материје су према својим степенима опасности као и према својим особинама
подељене у ТРИ амбалажне групе (packing groups). Критеријуми за одређивање амбалажних
група код ових материја зависе и од њиховог агрегатног стања, односно да ли је материја у
чврстом или у течном стању.
Чврсте оксидирајуће материје спадају у амбалажну групу I (највећи степен опасности) уколико
у лабораторијским условима, супстанца која у смеши односа 4:1 или 1:1 своје масе у односу на
масу целулозе сагори у краћем временском периоду него смеша потазијум бромата и целулозе
односа маса 3:2.
У II амбалажну групу спадају оне материје за који важи исти однос масе у смеши са целулозом
али је време сагоревања исто или краће од односа масе 2:3 потазијум бромата и целулозе.

20
 За III амбалажну групу важе исти услови као за претходе две само је однос масе потазијум
бромата и целулозе 3:7.
Течне оксидирајуће материје спадају у амбалажну групу I, уколико у смеши масе испитиване
материје и целулозе у односу 1:1 дође до спонтаног сагоревања смеше.
Поред ове постоје и II и III амбалажна група за течне оксидирајуће материје које имају мање
степене опасности.
3) ОРГАНСКЕ ИЛИ НЕОРГАНСКЕ ЧВРСТЕ МАТЕРИЈЕ које су компатибилне са органским
пероксидима, смањују осетљивост органских пероксида.
4) За смањење осетљивости органских пероксида, ВОДА може да се употреби.
5) ДРУГИ РАЗБЛАЖИВАЧИ могу да се додају у остале мешавине органских пероксида ако су
компатибилни.
 Материје које оксидирају могу се паковати и транспортовати у судовима од стакла у количини
од максимално 2.5 kg, или у судовима од метала или компатибилне пластике од максимално 5
kg количине, при чему је сваки суд одговарајуће меко постављен да се спречи лом и цурење,
материјалом који не реагује са упакованом материјом.

СКЛАДИШТЕЊЕ OПАСНЕ РОБЕ КЛАСЕ V

Просторија намењена за складиштење ових врста роба мора да поседује:
1. систем противпожарне заштите (аутоматски)
2. ефикасан вентилациони систем
3. да онемогући продор сунчевих зрака до упаковане робе
4. контролу температуре унутар складишта и сл.
ПОЈАМ OПАСНЕ РОБЕ КЛАСЕ VI
У оквиру класе VI опасне робе разликујемо две групе робе, и то:
 класа 6.1. отровне материје (отрови), и
 класа 6.2. гадне и заразне материје.
Отрови су супстанце синтетичког, биолошког или природног порекла и препарати
произведени од тих супстанци који, унесени у организам или у додиру са организмом, могу
угрозити живот или здравље људи или штетно деловати на животну средину.
Гадне и заразне материје су супстанце које шире непријатан мирис или садрже
микроорганизме или њихове токсине за које се зна да могу изазвати заразна обољења код
људи и животиња (свежа несољена или усољена кожа, отпаци, изнутрице, жлезде, фекалије и
др.).
Након дефинисања појмова опасне робе класе VI неопходно је извршити и њихову
класификацију у складу са њиховим особинама, степенима опасности и сл.
КЛАСИФИКАЦИЈА OПАСНЕ РОБЕ КЛАСЕ VI
Класификација отрова врши се најчешће према њиховом пореклу, хемијском саставу и
агрегатном стању. Отрови према пореклу и хемијском саставу могу бити:
21
 минерални отрови,
 биљни отрови, и
 синтетички отрови.
МИНЕРАЛНИ ОТРОВИ су неорганска отровна једињења различитих агрегатних стања. Од
гасовитих отрова познати су: водоник-фосфид, хлор, сумпордиоксид, угљендиоксид, и др. Од
чврстих: једињења арсена, живе,олова,и др.
БИЉНИ ОТРОВИ су органска једињења присутна у одређеним врстама биљака.
Најпознатији су: опијум (добија се из плодова белог мака), морфин, кокаин идр.
СИНТЕТИЧКИ ОТРОВИ се називају пестициди и према намени деле се на следеће групе:
• инсектициде, користе се за сузбијање инсеката;
• родентициде, материје којима се сузбијају штетни глодари (мишеви и пацови);
• фунгициде, средства која се у пољопривреди користе за сузбијање биљних болести;
• хербициде, користе се за сузбијање корова (дивљих биљака) које ометају развој
култивисаних биљака.
ПАКОВАЊЕ OПАСНЕ РОБЕ КЛАСЕ VI
Код гадних и заразних материја НЕ ПОСТОЈЕ амбалажне групе, односно то значи да све
гадне и заразне материје које се примају на превоз имају исти степен опасности.
ОТРОВНЕ ТЕЧНОСТИ се пакују и превозе у чврсто затвореним одговарајућим судовима од:
керамике, стакла или компатибилне пластике, запремине не веће од 0.5 l, или у унутрашњим
металним судовима запремине не веће од 1 l. Унутрашњи судови се пакују у јако спољно
паковање од дрвета или иверице, добро обавијени апсорбујућим материјалом за спречавање
лома и цурења. Максималана количина по пакету за превоз је 1 l.
ОТРОВНЕ ЧВРСТЕ МАТЕРИЈЕ пакују се у одговарајуће чврсто затворене судове од:
керамике, стакла или метала или у дрвене кутије чији је поклопац клизни. За спречавање
расипања, пакују се у боцама од компатибилне пластике, капацитета не већег од 2.5 kg, или у
запечаћеним компатибилним кесама, не више од 0.5 kg по паковању. Затим, у спољно
паковање од дрвета или иверице, максимум по једном пакету не више од 25 kg.
ЦИЈАНИДИ И МЕШАВИНЕ ЦИЈАНИДА пакују се у чврсто затворено паковање од:
керамике, стакла или метала – унутрашње паковање, (али, CALCIUM CYANIDE и
МЕШАВИНЕ – сме само у металну амбалажу!), не више од 0.5 kg капацитета, одговарајуће
меко постављене и запечаћене у количини не већој од 12 kg по једном спољном паковању од
дрвета или иверице.
ГАДНЕ И ЗАРАЗНЕ МАТЕРИЈЕ морају се паковати на такав начин да на одредиште стигну у
добром стању и да не представљају никакав ризик за људе и животиње у току транспорта.
УНУТРАШЊЕ ПАКОВАЊЕ ЧВРСТО:
a. примарни омотач отпоран на воду;
b. друго паковање такође;
c. апсорбујући материјал мора бити постављен између првог и другог омотача унутрашњег
паковања; ако се неколико пакета са примарним омотачем ставља заједно у други
омотач, сваки се пакет, индивидуално замотава да нема међусобног додира; материјал за
22
 апсорпцију је вата, и мора је бити толико да може упити целокупан садржај из
примарног омотача.
СПОЉАШЊЕ ПАКОВАЊЕ: одговарајуће и сигурне јачине, које је прописано и тестирано.
Пакети који се сматрају робом морају имати најмање димензије 100 mm у примарном омотачу
унутрашњег паковања.
Сви пакети који садрже ЗАРАЗНЕ МАТЕРИЈЕ, морају имати ЛИСТУ НАБРОЈАНОГ
САДРЖАЈА, и та листа стоји између другог унутрашњег и спољашњег паковања.
МАТЕРИЈЕ КОЈЕ СЕ ПРЕВОЗЕ НА СПОЉНОЈ ТЕМПЕРАТУРИ И ВИШОЈ: првенствено се
употребљавају стакло, метал, пластика. Обавезна провера да ли су све посуде запечаћене (због
цурења). Ако је употребљен поклопац - навртка, мора се обезбедити лепљивом траком од
одвртања.
МАТЕРИЈЕ КОЈЕ СЕ ПРЕВОЗЕ У ФРИЖИДЕРИМА ИЛИ ЗАМРЗНУТЕ (ВОДЕНИ ЛЕД,
СУВИ ЛЕД, ДУБОКО ЗАМРЗНУТИ ПАКЕТИ) Водени или суви лед мора да се стави око
сваког другог омотача паковања. Морају се обезбедити унутрашњи држачи да би се
обезбедила чврста позиција сваког другог паковања, пошто се лед топи у току транспорта.
Лед употребљен у току транспорта не сме да цури. Суви лед употребљен у спољном паковању,
мора бити тако постављен да гас: КАРБОНДИОКСИД излази.
МАТЕРИЈЕ КОЈЕ СЕ ПРЕВОЗЕ У ТЕЧНОМ НИТРОГЕНУ – уместо стаклених посуда, мора
бити употребљена пластика која може да поднесе врло ниске температуре.
Отрови НЕ СМЕЈУ да се превозе у истом товарном простору са животним намирницама,
сточном храном, лековима и предметима опште употребе који подлеже здравственом надзору.

ТРАНСПОРТНЕ ОСОБИНЕ РОБЕ

Појам и класификација опасних роба класе VII и VIII

ПОЈАМ OПАСНЕ РОБЕ КЛАСЕ VII
Класу VII опасне робе сачињавају РАДИОАКТИВНЕ материје.
Радиоактивност је нуклеарна а не атомска појава, док природна радиоактивност је условљена
факторима:
1. космичким зрачењем,
2. загађеностима којих има у земљи и атмосфери,
3. супстанцама садржаним у људском телу,
4. нуклеарним отпацима – „FISIONI“, који настају при нуклеарним експлозијама.
Радиоактивне материје су веома опасне јер чула човека не омогућавају да се открије
радиоактивност.
Јединица активности радиоактивног извора у коме се дешава један распад радиоактивног
језгра у једној секунди назива се Бекерел (Becquerel) – Bq. Раније, јединица радиоактивности
била је Кири (Cyrie) – Ci.

23
Након упознавања са основним појмовима везаним за радиоактивност, можемо да дамо и
дефиницију које све материје сматрамо радиоактивним, а које се појављују као роба у
транспорту. Према томе:
Радиоактивне материје су материје чија специфична активност прелази 74 бекерела (0,02
микрокирија) по граму.
Материје које не задовољавају претходни услов, односно чија специфична активност не
прелази 74 бекерела (0,02 микрокирија) по граму, а које се јављају у транспорту, могу се
разврстати у две групе:
1. LLS – LOW LEVEL SOLID RADIOACTIVE MATERIALS, чврсте материје са малом
радиоактивношћу, и
2. LSA – LOW SPECIFIC ACTIVITY MATERIAL, материјe са малом специфичном
радиоактивношћу.
КЛАСИФИКАЦИЈА OПАСНЕ РОБЕ КЛАСЕ VII
Веома важна јединица којом се изражава снага дозе зрачења код радиоактивних материја на
растојању од 1 m од површине паковања је тзв. „ТРАНСПОРТНИ ИНДЕКС“ (Т.И.).
Т.И. за радиоактине материје које се превозе сме износити највише 10.
Према величини Т.И. и снази дозе зрачења на површини пакета, одређене су ТРИ категорије
радиоактивних материја:
Category I – White (RRW) – T.И. je 0 a радијација је до 5 μSv/h (микросиверта/час)

ПАКОВАЊЕ OПАСНЕ РОБЕ КЛАСЕ VII

Уопшени захтеви који се односе на сва паковања за транспорт радиоактивних материја
огледају се у томе да:
1. Паковање мора бити такво да се њим лако рукује и да се одговарајуће осигура у возилу
током транспорта;
2. Паковање масе веће од 10 kg а до 50 kg, мора бити снабдевено средствима за мануелно
руковање;
3. Паковање масе веће од 50 kg мора бити такво да се њиме може сигурно руковати са
механичким средствима;
4. Паковања морају бити таквог облика да им никакви додаци за подизање и руковање не
смање сигурност (потресом), или не покваре структуру паковања;
5. Спољни омотач (слој) паковања мора бити такав да онемогући, колико је то могуће,
скупљање или задржавање воде;
6. Спoљна површина паковања да буде таква (углачана) да може лако да се деконтаминира.
Врсте амбалаже (паковања) које се користе за транспорт опасних роба класе VII се јављају у
више облика и типова и разликујемо:
 Чврсто индустријско паковање (типа I, II и III),

24
 Паковање Тyпе А,
 Паковање Тyпе B,
 Паковање Типа C.
Паковање типа А мора да испуни следеће услове:

 Најмања димензија спољашњег паковања на сме бити мања од 10 cm,

 Паковање мора да издржи све ефекте вибрација, које се јављају у условима

нормалног транспорта, а да се при том не оштете и не умање ефектност направа за
затварање или интегритет пакета као целине. Заправо, шрафови, копче и други
осигуравајући елементи, треба да буду такви да се онемогући случајно отварање или да се
олабаве чак и после неколико употреба;

 Материјали од којих је израђена амбалажа (и било које друге компоненте) и

структура морају да се физички и хемијски подносе (да буду компатибилни) и међу собом
и са садржајем пакета;

 Облик паковања мора да укључи и систем осигурања од контаминације, који не

може да се отвори случајно, или услед притиска који се појавио унутар пакета;

 Сви вентили осим сигурносних, кроз које радиоактивни садржај може „изаћи“
морају бити заштићени од случајног функционисања и морају имати све поклопце ради
спречавања цурења;

 Паковање типа А мора бити тако направљено да повргнуто тестовима спречи:

1. губитак или расипање било ког радиоактивног састојка;
2. било какав пораст нивоа максималне радијације измерен или израчунат да ће бити на
спољној површини за време теста.
3. Ако је активност радиоактивног материјала ВЕЋА од активности дозвољене за ТИП А,
јавља се потреба за додатним паковањем. Паковање ТИП B може да поднесе не само
нормалне услове транспорта, већ и специјалне – инцидентне услове, и због тога мора
бити одобрено од одговорних званичника (за веће количине и већу активност).
Сва паковања и пакети ТИП B морају одговарати општим захтевима за паковање ТИПА А,
као и следећим захтевима:
1. Пакети ТИПА B морају бити такви да не захтевају контролу за време транспорта и после
транспорта;
2. Паковања морају бити таква да, подвргнута тестовима, могу садржати штит радијације
тако да је ниво радијације, на 1 m од површине паковања, 10 mSv/h;
3. Пакети ТИПА B морају бити тако направљени и обликовани за употребу на температури
од 38°C.
ПРЕВОЗ OПАСНЕ РОБЕ КЛАСЕ VII
Радиоактивне материје не смеју да се превозе у унутрашњем саобраћају у истом товарном
простору са животним намирницама, предметима опште употребе који подлежу здравственом
надзору, лековима и сточном храном.
ПОЈАМ OПАСНЕ РОБЕ КЛАСЕ VIII

25
Класу VIII опасне робе сачињавају корозивне (нагризајуће) материје.
Корозивне (нагризајуће) материје су материје које у додиру са другим материјама и живим
организмима изазивају њихово оштећење или уништење (сумпорна киселина, азотна киселина,
бром, мравља киселина, натријум-хлороксид и др.).
Према ADR-у, RID-у, IATA-и у ову класу сврставају се:
материје и предмети који садрже те материје, које хемијским деловањем нападају површинско
ткиво коже и слузокоже са којим долазе у додир, које приликом ослобађања наносе штету
другој роби и транспортним средствима, или могу да их разоре, а могу да изазову и друге
опасности, и
KЛАСИФИКАЦИЈА OПАСНЕ РОБЕ КЛАСЕ VIII
Mатерије које са водом стварају корозивне течности, или са природном влагом из ваздуха
стварају корозивне паре или маглу.
Класификација опасне робе класе VIII се врши на основу њихових основних особина и
опасности које могу да изазову ове материје у транспорту, те тако разликујемо:
C1-C10 корозивне материје без додатне опасности:

 C1-C4 киселине,
 C5-C8 базе,
 C9-C10 остале корозивне материје,
 C11 предмети
CF корозивне материје, запаљиве:

 CF1 течне
 CF2 чврсте
CS корозивне материје, самозагревајуће:
• CS1 течне
• CS2 чврсте

CW корозивне материје које у додиру са водом емитују запаљиве гасове:

• CW1 течне
• CW2 чврсте
CО корозивне материје, оксидирајуће:
• CО1 течне
• CО2 чврсте
CТ корозивне материје, отровне:
• CТ1 течне
• CТ2 чврсте
CFТ корозивне материје, запаљиве и отровне, течне
CОТ корозивне материје, оксидирајуће и отровне.

ПАКОВАЊЕ OПАСНЕ РОБЕ КЛАСЕ VIII

26
У зависности од степена опасности које представљају у транспорту, опасне робе класе VIII су
подељене у ТРИ амбалажне групе. Амбалажне групе су формиране на основу искуствених
података и узимајући у обзир факторе као што су ризик по здравље приликом удисања ових
материја и реакција ових материја са водом.
У амбалажну групу I спадају оне супстанце које у додиру са кожом у трајању од ТРИ минута
или мање изазову њено потпуно уништење у времену од 60 минута од тренутка излагања коже.
У амбалажну групу II спадају оне супстанце које у додиру са кожом у трајању од три минута до
једног сата изазову њено потпуно уништење у времену до 14 дана од тренутка излагања коже.
У амбалажну групу III спадају оне супстанце које у додиру са кожом у трајању више од једног
сата a мање од четири, изазову њено потпуно уништење у времену до 14 дана од тренутка
излагања коже.

ТРАНСПОРТНЕ ОСОБИНЕ РОБЕ

Обележавање амбалаже и возила која транспортују опасну робу
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ АМБАЛАЖЕ
Свака амбалажа која је према правилницима предвиђена за паковање опасних материја, мора
бити обележена трајним и читким обележјем, које се налази на месту и у формату усклађеном
са амбалажом, односно тако да је добро видљиво.
Обележје које се налази на амбалажи састоји се од следећих симбола:
1. симбол Уједињених Нација за амбалажу (обавезан);
2. кôд за врсту амбалаже;
3. после кода долази коса црта а иза ње симбол групе паковања за коју је конструисан и
тестиран тип паковања:
a) X – за амбалажну групу I, II, III;
b) Y – за амбалажну групу II, III;
c) Z – за амбалажну групу III.

4. за једнострука паковања намењена за течности пише се број који представља вредност за

релативну густину за коју је тип паковања тестиран;
за паковања намењена за чврсте материје или за унутрашње паковање пише се број који
означава максималну бруто масу у кг на коју је паковање тестирано.
5. за једнострука паковања намењена за течности пише се хидраулични притисак заокружен
на 10kPa и то на нижу вредност на коју је паковање тестирано; паковање за чврсте
материје пише се слово S.
6. година и месец производње
7. ознаку државе у којој је дата дозвола за обележавање (ознака је идентична међународној
ознаци за моторна возила: D, F, GB, исл.
8. име произвођача или неку другу идентификацију дозвољену од стране надлежног органа.

27
Кoд за обележавање врсте амбалаже састоји се од (2):
1. арапске цифре за врсту амбалаже,
2. једног или више латиничних слова за врсту материјала, и евентуално
3. арапске цифре за категорију амбалаже у оквиру врсте амбалаже.
За композитну амбалажу, на другом месту кôда, користе се два велика латинична слова (једно
иза другог), где прво слово означава материјал унутрашњег суда, а друго слово материјал
спољашње амбалаже.
За комбиновану амбалажу и амбалажу за заразне материје, користи се само обележје за
спољашњу амбалажу.
Следеће цифре се користе за означавање врсте амбалаже:
1 БУРЕ
2 ДРВЕНО БУРЕ
3 КАНИСТЕР
4 САНДУК
5 ВРЕЋА
6 КОМПОЗИТНА АМБАЛАЖА
7 (резервисано – није тренутно додељено ни једној врсти)
0 АМБАЛАЖА ОД ФИНОГ ЛИМА.
Следећа велика слова означавају материјале од којих је амбалажа израђена:
А ЧЕЛИК (све врсте и сви тремани површине)
B АЛУМИНИЈУМ
G КАРТОН
H ПЛАСТИКА
L ТЕКСТИЛ
P СТАКЛО, ПОРЦЕЛАН, КАМЕНИНА и др.
Поред наведених ознака на амбалажи опасне робе треба да стоје још и тзв. ЛИСТИЦЕ
ОПАСНОСТИ, као и специфичне ознаке за правилно руковање робом.
Листице опасности се поред на амбалажу постављају и на возила која транспортују опасну
робу.
У зависности да ли се листице опасности постављају на транспортну амбалажу или на
возила различите су и њихове димензије.
Димензија листица које се постављају на амбалажу износи 100mm, а њихова димензија
уколико се постављају на возила износи 150mm. За радиоактивне материје димензија
листица које се стављају износи минимално 250 mm.

28
 Листице опасности су квадратног облика и приликом постављања листица на амбалажу
или возила, увек се постављају са углом на горе.
Листице које упозоравају на правилно руковање теретом због његових специфичности, су
правоугаоног формата А5 (148x210mm) а могу бити и смањене до формата А7 (74x105mm).
Пожељно је да на доњој половини листице опасности стоји натпис, број или слова за
означавање врсте опасности.
У наредним слајдовима биће приказане листице опасности као и њихов опис за сваку класу
опасне робе.

ЛИСТИЦЕ ОПАСНОСТИ
За класу I опасне робе на амбалажу и на возило које транспортује те врсте опасне робе
поставља се листица следећег изгледа:

Распрснута бомба црна на наранџастом пољу (опасност од сваке врсте експлозије).

У доњем делу листице је дата ознака и подкласе (1-6).
За класу II опасне робе на амбалажу и на возило које транспортује те врсте опасне робе
поставља се листица следећег изгледа:

29
Буктиња црна (бела) на црвеном пољу (Опасност од пожара – запаљиви гасови)

Црни или бели гасни цилиндар на зеленом пољу (незапаљиви и неотровни гасови).

Црна мртвачка глава изнад две укрштене бутне кости (отровни гасови).

За класу III опасне робе на амбалажу и на возило које транспортује те врсте опасне робе
поставља се листица следећег изгледа:

30
Буктиња црна на црвеном пољу (Опасност од пожара – запаљиве течности).

За класу IV опасне робе на амбалажу и на возило које транспортује те врсте опасне робе
поставља се листица следећег изгледа:

Буктиња црна на пољу на коме су наизменично беле и црвене вертикалне траке

(опасност од пожара - запаљиве чврсте материје)

Буктиња црна на белом пољу, доњи троугао црвен (самозапаљиве материје)

31
Буктиња црна (бела) на плавом пољу

(појава запаљивог гаса у додиру са водом)

За класу V опасне робе на амбалажу и на возило које транспортује те врсте опасне робе поставља
се листица следећег изгледа:

Буктиња на врху круга, црно на жутом пољу

(оксидирајуће материје 5.1. или органски пероксиди - 5.2.)

За класу VI опасне робе на амбалажу и на возило које транспортује те врсте опасне робе
поставља се листица следећег изгледа:

32
Црна мртвачка глава изнад две укрштене бутне кости (отровне материје, држати далеко од свих
животних намирница)

на белом пољу црн круг из кога се шире бактерије

(гадне и заразне материје)

За класу VII опасне робе на амбалажу и на возило које транспортује те врсте опасне робе
поставља се листица следећег изгледа:

симбол детелине; натпис “РАДИОАКТИВНО”, једна управна црта

(радиоактивне материје CATEGORY I - WHITE)

симбол детелине; натпис “РАДИОАКТИВНО” две управне црте

33
(радиоактивне материје CATEGORY II - YELLOW)

симбол детелине; натпис “РАДИОАКТИВНО” три управне црте

(радиоактивне материје CATEGORY III - YELLOW)

У горњем делу изнад црте црне боје на белој подлози натпис FISSILE, у доњем делу у
правоугаонику исписано КРИТИЧНА ВРЕДНОСТ ИНДЕКСА БЕЗБЕДНОСТИ

(цепљиви) радоактивни материјал

За класу VIII опасне робе на амбалажу и на возило које транспортује те врсте опасне робе
поставља се листица следећег изгледа:

34
Две епрувете: из једне падају капи на плочу, а из друге на руку. Црне на белом пољу, доњи део
црно. (нагризајуће или корозивне материје)

За класу IX опасне робе на амбалажу и на возило које транспортује те врсте опасне робе
поставља се листица следећег изгледа:

Седам вертикалних црних трака на горњој половини, доњи део беле боје

(остале опасне материје)

ОЗНАКЕ ЗА ПРАВИЛНО РУКОВАЊЕ

35
Две стреле, црне на белој подлози (држати увек вертикално)

ТАБЛА ОПАСНОСТИ

Да би се лако уочила возила која транспортују опасну робу (у друмском и железничком

транспорту) пошиљалац и превозник су дужни да на возило видно поставе УПОЗОРЕЊЕ у
облику табле наранџасте боје, коју називамо ТАБЛА ОПАСНОСТИ.

Димензије табле опасности су: дужина 40 cm, висина 30 cm и оквир црне боје ширине 15 mm.

Бројеви на табли за распознавање врсте опасности као и за саму материју су црне боје висине
100 mm и дебљине 15 mm.

Када се бројеви односе на врсту опасности налазе се на горњој половини табле, док је број за
саму материју узет из списка препорука Уједињених нација назначен на доњој половини табле.

Бројеви су међусобно одвојени по средини табле са бројчаним упозорењима једном водоравном

линијом ширине 15 mm.

На следећем слајду је приказан пример табле опасности.

ПРВИ БРОЈ у горњем делу табле са бројчаним упозорењима указује на ОСНОВНУ ОПАСНОСТ
и подразумева:
36
број 2. гасовиту материју;

број 3. запаљиву течну материју;

број 4. запаљиву чврсту материју;

број 5. самозапаљиву – оксидирајућу материју, или органски пероксид

број 6. отровну материју;

број 7. радиоактивност;

број 8. нагризајућу материју;

број 9. остале опасне материје.

ДРУГИ и ТРЕЋИ БРОЈ у горњем делу табле са бројчаним упозорењима указују на ДОДАТНЕ
ОПАСНОСТИ:

број 0. без опасности;

број 1. опасност од експлозије;

број 2. опасност од појаве гаса;

број 3. запаљивост;

број 5. самозапаљивост, склоност ка ослобађању кисеоника;

број 6. отровност;

број 8. нагризајућа својства;

број 9. опасност од снажне реакције која проистиче од саморазлагања или полимеризације.

Уколико су ПРВА ДВА БРОЈА у горњем делу табле са бројчаним упозорењима ИСТОВЕТНА то
указује на ПОЈАЧАНУ ОПАСНОСТ. Исто тако у случају када су ДРУГИ и ТРЕЋИ БРОЈ
ИСТОВЕТНИ подразумева се тзв. ДОДАТНА ОПАСНОСТ.

Пример:

број 33. означава веома запаљиву течност;

број 66. означава веома отровну материју;

број 22. означава веома охлађен гас;

Када се ИСПРЕД броја за распознавање врсте опасности за одређену материју налази слово X,
то упозорава на АПСОЛУТНУ ЗАБРАНУ ДОДИРА СА ВОДОМ.

ОЗНАКЕ НА ВОЗИЛУ

37
Уколико се у возилима типа цистерне, танк контејнерима, специјалним врстама возила
транспортује опасна роба код које се захтева контрола температуре у току транспорта, неопходно
је да се налази црвени троугао у чијем средишту се налази термометар црвене боје, најмање
димензије 250 mm, на бочним странама возилима као и на задњем делу возила.

ДИЈАМАНТ ОПАСНОСТИ

Када се транспортује опасна роба која истовремено има више својстава опасности поред табли са
бројчаним упозорењима треба користити и одредбе назначене у приручницима за опасне робе
(Hommel) где је поред свих карактеристика приказан тзв. ДИЈАМАНТ ОПАСНОСТИ за сваку
опасну материју.

Дијамант опасности поред тога што јасно упућује на врсту опасности истовремено даје и степен
интензитета или градацију присутних опасности у распону од 0 до 4.

Шематски приказ на следећем слајду приказује како треба назначити вишеструке опасности и
њихове градације код опасних роба које се транспортују.

Опасност
по здравље
(од 0 до 4)

У средишту шематског приказа дијаманта опасности приказан је пример означавања за опасну

материју са вишеструким својствима опасности градираних бројевима 4 3 2 и словом (прецртано
дублве), што значи:

на плавом пољу број 4 – опасност по здравље је изузетна па је забрањен додир са

материјом

на црвеном пољу број 3. – опасност од запаљивости је присутна већ при нормалној

температури

на жутом пољу број 2. – опасност од експлозије је могућа због снажних хемијских

реакција

на белом пољу W – није дозвољена вода за случај потребе гашења.

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ВОЗИЛА КОЈА ТРАНСПОРТУЈУ ОПАСНУ РОБУ

38
Пример 1. Возило цистерна са истом опасном материјом у свим коморама

Пример 2. Возило цистерна са различитим врстама опасних материја у коморама

Пример 3. Теретно возило типа сандучар са покривеним товарним простором у коме се налази
контејнер цистерна

39
Пример 4. Теретно возило и полуприколица са великим контејнером

40