Inenjerska komora Srbije - glasnik broj 10

http://www.ingkomora.org.rs/glasnik/10/?id=cl10_03&p=1

:: Naslovna strana > Glasnik broj10 >- Usaglaavanje - Integracije kroz usaglaavanje standarda

USAGLAAVANJE
Odtampaj

EVROPSKE INTEGRACIJE KROZ USAGLAAVANjE SRPSKIH SA EVROPSKIM STANDARDIMA

Integracije kroz usaglaavanje standarda

- Olga Milosavljevi Procesi pribliavanja Evropskoj uniji su kompleksni, izvode se po fazama a treba ih uraditi za kratko vreme , struno i ekonomino. Inenjerska struka je dobila zadatak od Ministarstva infrastrukture da sa Institutom za standardizaciju formira komisije koje e evropske harmonizovane tehnike propise i standarde (EN) usaglasiti sa nacionalnim i preneti na iste. Upravni odbor Inenjerske komore Srbije je na 10. redovnoj sednici odranoj 31.01.2008. god. doneo odluku o formiranju "Komisije za praenje aktivnosti na usaglaavanju srpskih standarda sa (EN)" kao stalno radno telo Inenjerske komore Srbije. Zadatak komisije je da vri koordinaciju rada na sinhronizaciji srpskih tehnikih propisa i standarda sa harmoni-zovanim evropskim (EN) i uestvuje u formiranju komisija za donoenje nacionalnih dokumenata u vezi sa evropskim a sve u saradnji sa Institutom za standardizaciju i Ministarstvom infrastrukture, koje je dobilo zada-tak od Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja da deo tehnikih propisa i standarda koji se koriste u plani-ranju i izgradnji harmonizuje sa evropskim. Odabrani tim strunjaka intenzivno radi. Da bi se izbegao problem nedostatka sredstava za finansiranje stru-njaka, iji kvalitetan rad podrazumeva sistematinu posveenost tom poslu, komisija IKS pokuava da obezbedi izvore finansiranja iz trenutno teko dostupnih evropskih fondova, kao i nae privrede, iji je najvei interes pri-bliavanje (EU) ulaskom naih roba i usluga na evropsko jedinstveno trite. Trite EU karakteriu principi slobodnog kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala. Princip etiri slobode kretanja je obuhvaen Ugovorom o Evropskoj zajednici a specifina pravila su definisana propisima i direktivama. Polazne osnove za rad Komisije su "Zakon o tehnikim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglaenosti s propisanim zahtevima" ( "Sl.list SCG", br.44/2005 od 22.10.2005.god.) i "Reenje o oznaavanju standarda i srodnih dokumenata u Republici Srbiji", koje je potpisao direktor Instituta za standardizaciju RS u Beogradu, dana 23.02.2007.god. EU je zasnovana na vladavini prava ili komunitarnog prava, koje se sastoji od primarnog i sekundarnog zakono-davstva. Primarno pravo ine svi osnivaki sporazumi (EU) i Ustav (EU).Sekundarno zakonodavstvo ine: pro-pisi, direktive, odluke, preporuke i miljenja. Propise usvaja Savet i Komisija u svim zemljama-lanicama i imaju obavezujue dejstvo; direktive usvajaja Savet i Komisija i obavezne su za sve zemlje lanice u smislu cilja koji se njima eli postii, ali lanice odluuju o nainu i sredstvima kojima e ih preneti u svoje nacionalno zakono-davstvo; odluke , kao pojedinani akti su obavezujue na konkretne zemlje, pravni subjekt, pojedinca i sl.; pre-poruke i miljenja nisu obavezujua akta , ve instrumenti usmeravanja ponaanja. U okviru direktiva postoje direktive opteg pristupa ( starije direktive, sektorske direktive) sa detaljnim i strogim uputstvima i zahtevima, i direktive novog pristupa koje se ograniavaju na utvr ivanje osnovnih zahteva vezanih za bezbednost, zdravlje i zatitu sredine. Oznaka CE CE je znak kojim proizvo a potvr uje da je obavljena procedura ocenjivanja da proizvod ispunjava sve zahteve (postavljene tako da omoguuju i obezbe uju visok stepen sigurnosti) u direktivama koje se odnose na taj proiz-vod, Direktive novog pristupa u tehnici koje zahtevaju stavljanje oznake CE su: niskonaponska oprema 2006/95/EC , liftovi 95/16/EC, elektromagnetna kompatibilnost 89/336/EEC , lina zatitna oprema 89/686/EEC,iara za prevoz osoba 2000/9/EC, ure aji na gasovita goriva 90/396/EEC , direktiva o efikasnosti toplovodnih kotlova 92/42/EEC, oprema telekomunikacijskih terminala i zemaljskih satelitskih stanica 98/13/EC , pakovanje i otpad od pakovanja 94/62/EC, sigurnost igraaka 88/378/EEC, sigurnost maina 98/37/EC, vrelovodni kotlovi na teno gorivo ili gas 92/42/EEC , medicinska sredstva 93/42/EEC, plovila za rekreaciju 94/25/EC, oprema i zatitni sistemi u potencijalnim eksplozivnim atmosferama 94/9/EC, in vitro dijagno-stiki medicinski ure aji 98/79/EC, gra evinski proizvodi 98/106/EEC , jednostavne posude pod pritiskom 87/404/EEC , neautomatske vage 90/384/EEC , oprema pod pritiskom 97/23/EC, pokretna oprema pod pritiskom 1999/36/EC, eksplozivi za civilnu upotrebu 93/15/EEC, aktivni implemtabilni medicinski ure aji 90/385/EEC, oprema radio i telekomunikacionih terminala 1999/5/EC, kablovske instalacije za prevoz ljudi 2000/9/EC, merni instrumenti 2004/22/EC. Harmonizacija propisa na nivou (EU) je uslov za pravilno funkcionisanje unutranjeg trita. Kada jedna zemlja dobije status kandidata, ona mora da uskladi svoje zakone i propise sa onima u (EU) kako bi, kada postane pu-nopravni lan, bila sposobna da se potpuno ukljui u unutranje trite. To znai da zemlja kandidat mora da ima administrativne kapacitete za efikasnu implementaciju evropskih za-kona i vrednosti (Acquis Communautaire). Primenu direktiva treba posmatrati kao transformacioni proces, kojim privreda i celo drutvo treba da se okrenu kvalitetu, zatiti potroaa, zatiti okoline i da obezbede slobodan protok roba, usluga i kapitala. Direktive imaju u sebi i neke karakteristike ranijih transformacionih procesa kao to je uteda energije i novi izvori energije, kon-kurencija bez granica i kvalitet. Posebno deluju na transformaciju trita tj. odnosa proizvo a-potroa ali i na odnos zaposlenih prema proizvodu i prema usluzi. Proces evropske standardizacije deluje na sledeim principima:otvorenost i transparentnost-svi zainteresovani uzimaju uee u poslu; konsenzus-standardi se razvijau na osnovu dobrovoljnog dogovora izme u zainteresova-nih strana; nacionalna obaveznostzvanino usvajanje evropskih standarda vri se veinom glasova svih nacional-nih lanova i obavezujue je za sve lanove; tehnika koherentnost na evropskom i nacionalnom nivou; efika-snost i internacionalnost. Evropske organizacije za standardizaciju su: CEN- Evropski komitet za standardizaciju, CENELEC- Evropski komitet za standardizaciju u elektrotehnici, ETSI-Evropski institut za standarde u podruju telekomunikacija. Direktiva 98/34EC definie evropske standarde (EN) kao tehnike specifikacije usvojene od evropskih organiza-cija za standardizaciju, ija primena nije obavezna. Standardi predstavljaju osnovnu- referentnu ravan za: novi pristup upravljanja na svim nivoima; usaglaavanje-harmonizaciju; prihvatanje i priznavanje, povezivanje i integraciju. Harmonizovani standardi su evropski standardi, koje su usvojile evropske organizacije za standardizaciju i oni obezbe uju pretpostavku o usaglaenosti sa sutinskim zahtevima, ukoliko su njihove reference objavljene u "Official Journal" i ukoliko su preneti na nacionalni nivo. Direktivama novog pristupa pripadaju harmonizovani standardi, kojih za pojedinanu direktivu moe biti i vie stotina. Primena ovih

1 of 2

20.2.2012 15:11

Inenjerska komora Srbije - glasnik broj 10

http://www.ingkomora.org.rs/glasnik/10/?id=cl10_03&p=1

standarda je neobavezna. Dosadanje aktivnosti IKS Zakljukom Vlade RS iz oktobra 2007, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je zadueno za pripremu Akcionog plana izrade tehnikih propisa sa merama za njihovu pripremu. Da bi se definisala polazna osnova za ovaj plan, bilo je potrebno napraviti bazu podataka o trenutno vaeim pravilnicima, tehnikim propisima i stan-dardima sa obaveznom primenom. U tom smislu su upueni dopisi resornim ministarstvima. Ministarstvo za in-frastrukturu je zatrailo od IKS da se ukljui u ovaj projekat u saradnji sa Institutom za standardizaciju. U okviru IKS zapoeo je rad na popisu svih vaeih pravilnika, tehnikih propisa, uredbi i naredbi, koji su u funkciji inplementacije "Zakona o planiranju i izgranji". Zakonom o standrdizaciji, svi standardi su sa neobaveznom primenom, bez obzira ta im pie u zaglavlju, izuzev ako njihova primena nije regulisana nekim podzakonskim aktom.. Na osnovu tog spiska, napravljen je spisak srp-skih standarda koji kroz njih, sada imaju status standarda sa obaveznom primenom. Intresantno je, da su eline i drvene konstrukcije trenutno u zakonskom vakumu, jer je njihovo projektovanje bilo regulisano iskljuivo preko standarda. Nakon kompletiranja gore pomenute baze i njene verifikacije od strane Ministrstva, planirano je da se ona posta-vi na sajt IKS kako bi bila dostupna svim lanovima. Slobodan Cvetkovi

<<< Nazad na sadraj

2 of 2

20.2.2012 15:11