www.ats.

rs
AKREDITACIONO
TELO SRBIJE

ELEKTRONSKE NOVINE
Bilten
GODINA I • BROJ 2 • JUN 2010 • BEOGRAD

9. JUN – MEĐUNARODNI DAN AKREDITACIJE

28. JUN – DAN AKREDITACIJE U REPUBLICI SRBIJI
U OVOM BROJU
Tehnička pomoć institucijama iz
oblasti infrastrukture kvaliteta u
Republici Srbiji
Informativni seminar za tehničke
eksperte za ocenjivanje prema SRPS
ISO/IEC 17025
Sporazum o saradnji DMDM - ATS
Koje novine donosi standard 17043?
Značaj PT šema
Veliki korak za EA
Obuke za standarde ISO/IEC TrainMiC program
17025 i obezbeđivanje kvaliteta u obuke za tehničke
laboratorijama, ISO 19011:2002 i ISO/ ocenjivače ATS-a
IEC 17021:2006
Usvojen Predlog zakona o
Održana Međunarodna konvencija o akreditaciji
kvalitetu - JUSK 2010
Tema broja:
Pravni okvir infrastrukture kvaliteta u EU – slobodno kretanje
robe i zaštita javnog interesa
Intervju sa Albertom Kamaratom
šefom Ekonomskog sektora Delegacije EK

 Poverenje u kompetentnost
 Reč direktora
Međunarodni dan akreditacije

Počev od 2008. godine, 9. jun se obeležava kao

Međunarodni dan akreditacije na svetskom nivou,
kao datum koji su zajednički ustanovili International
Accreditation Forum - IAF i International Laboratory
Accreditation Cooperation - ILAC kako bi javnost bila
bolje informisana o značaju akreditacije.

Tema ovogodišnjeg Međunarodnog dana akredi- nog datuma na način koji vama najviše odgovara.
tacije 2010. godine je „globalno priznavanje“ koje
Takođe, ove godine obeležavamo i 12 godina
pretpostavlja stvaranje međunarodne mreže akre-
rada Akreditacionog tela Srbije (osnovanog 1998.
ditacionih tela i koje eliminiše potrebu za ponov-
godine kao Jugoslovensko akreditaciono telo -
nim ocenjivanjem proizvoda ili usluga prilikom
JUAT), kao i 10 godina od dodele prvog sertifikata
njihovog uvoza u određenu zemlju i stavljanja na
o akreditaciji (28. jun 2000. godine), a Statutom
tržište. Međunarodni sporazumi (MRA / MLA) u
Akreditacionog tela Srbije kao Dan akreditacije u
okviru međunarodnih organizacija za akreditaciju
Republici Srbiji ustanovljen je 28. jun. ATS će kao
(EA, ILAC i IAF) omogućavaju međunarodno pri-
i prošle godine, organizovati svečanu zajedničku
znanje i prihvatanje sertifikata jedne od zemalja
sednicu Upravnog odbora i Saveta za akreditaciju.
potpisnica sporazuma u svim ostalim zemljama
potpisnicama. Kao što vam je već poznato, u okviru projekta „
Tehnička pomoć institucijama iz oblasti infrastruk-
Na globalnom tržištu poverenje u rezultate mere-
ture kvaliteta u Republici Srbiji“ finansiranog od
nja, ispitivanja i kontrolisanja i poverenje u serti-
strane Evropske unije u saradnji sa Ministarstvom
fikacije koju vrše akreditovane organizacije (tela
ekonomije i regionalnog razvoja, održan je prvi
za ocenjivanje usaglašenosti) drugih zemalja je
deo seminara kao deo Kampanje podizanja svesti
ključno. Bez međunarodnih standarda i unifor-
o značaju akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti,
mnog ocenjivanja usaglašenosti i akreditacije, kao
na kojima su predstavnici resornih ministarstava,
delova sistema infrastrukture kvaliteta, slobod-
ATS-a i eksperti EU predstavljali tehničke zahteve
na razmena robe i usluga bi bila sprečena zbog
iz određenih oblasti ocenjivanja usaglašenosti.
postojanja tehničkih barijera, a troškovi za uvozni-
U ovom i sledećem broju našeg Biltena predsta-
ke i potrošače uvećani. Stoga je, globalno prizna-
vićemo vam delove iz izlaganja Vitomira Fistera,
vanje sertifikata i izveštaja akreditovanih organi-
pravnog eksperta Evropske komisije zaduženog
zacija, glavni cilj akreditacije budući da usklađiva-
za oblast akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti
nje zahteva za ocenu usaglašenosti i usklađivanje
u okviru nacionalnog CARDS 2006 programa na
procesa na svetskom nivou potvrđuje kompani-
temu Pravni okvir infrastrukture kvaliteta Evrop-
jama i regulatornim telima da su proizvodi, koji
ske unije.
dolaze na tržište, u skladu sa specifikacijama, da
zadovoljavaju nacionalne zakonske i regulatorne I na kraju, želim da vam čestitam Dan akreditaci-
odredbe, a da je pri tom zaštićen javni interes. je i poželim da u budućem periodu sertifikate o
akreditaciji koje već imate uspešno održite i na
„Globalno priznavanje“ je stoga adekvatna tema
obostrano zadovoljstvo i zadovoljstvo vaših klije-
za Međunarodni dan akreditacije 2010. godine,
nata stalno unapređujete svoje poslovanje.
kada će biti organizovani medijski događaji i kam-
panje u više od 60 zemalja sveta. Pozivamo vas da Dr Dejan Krnjaić
pružite vašu podršku u obeležavanju ovog značaj- direktor ATS-a
Međunarodni dan akreditacije - 9. jun

28. JUN
DAN AKREDITACIJE
U REPUBLICI SRBIJI
Ove godine se navršava 10 godina od
ustanovljavanja prvog IAF-ovog sporazuma o
međusobnom priznavanju i 12 godina od ILAC-
ovog multilateralnog sporazuma o priznavanju.
Glavni cilj ovih sporazuma je isto važan sada
kao što je bio u trenutku kada su ustanovljeni, a
podrazumevao je podršku slobodnoj trgovini u
svetu kroz uklanjanje tehničkih barijera trgovini.

Zajednička poruka Danijela Pjera i Rendija Doertija, predsedavajućih ILAC-a i IAF-a

Drago nam je da možemo da najavimo Svetski dan
akreditacije koji se održava 9. juna 2010. godine. Tema
ovogodišnjeg Dana akreditacije je „Globalno priznavanje“
koja predstavlja suštinsko načelo ILAC-ovog sporazuma o
međusobnom priznavanju (MRA) i IAF-ovog multilateralnog
sporazuma o priznavanju (MLA). Ovi sporazumi, koji
su ustanovljeni pre 10, odnosno 12 godina, podrška su
međunarodnoj trgovini budući da omogućavaju uklanjanje
tehničkih barijera.
Smatra se da postojanje tehničkih barijera u trgovini
može da spreči slobodan protok roba i usluga. Stoga
razmena proizvoda, usluga i kapitala između zemalja
predstavlja važan elemenat bruto domaćeg proizvoda
jedne zemlje, ali i glavni izvor prihoda zemalja u razvoju.
Ovi sporazumi, koje su ustanovili ILAC i IAF, a koje
potpisuju nacionalna akreditaciona tela na dobrovoljnoj
bazi, predstavljaju mehanizam kojim se izjednačavaju
akreditovane organizacije u smislu načina vršenja poslova
ocenjivanja usaglašenosti. Primenjivanje ekvivalentnih
metoda ocenjivanja eliminišemo potrebu za ponovnim
ocenjivanjem i, što je još važnije, rezultati akreditovanih
organizacija iz različitih zemalja se prihvataju kao provereni.
Drugim rečima, nema potrebe za ponovnim ocenjivanjem
proizvoda i usluga u zemlji u kojoj kompanija želi da plasira
svoje proizvode i usluge.
Na nivou države postoji priznavanje akreditovanih
organizacija posebno kada to priznavanje vrše regulatorna
tela koja koriste ove aranžmane kako bi ispunila ciljeve
politike u oblasti zdravlja i bezbednosti i primenili iste
i u oblasti zaštite životne sredine, ali i stvorila uslove koji
pospešuju konkurentnost privrede s obzirom na uticaj koji
imaju na proces izvoza.
Kada govorimo o kompanijama, ovi aranžmani značajno
smanjuju troškove vezane za utvrđivanje usaglašenosti
budući da nije potrebno ponovo vršiti ispitivanje ili
usklađivanje sa zahtevima koji važe u određenoj zemlji. To
takođe pozitivno utiče na skraćenje vremenskog perioda
potrebnog za izradu proizvoda i njegovo stavljanje u
promet budući da je proces kontrole kvaliteta proizvoda
ubrzan.
ILAC i IAF će i dalje nastojati da zadovolje očekivanja sve
većeg broja zainteresovanih strana. To podrazumeva
poštovanje potreba kako industrije tako i regulatornih tela
koja se sve više okreću akreditaciji kako bi ispunila obaveze
koje imaju kao regulatorna tela. Glavna uloga ILAC-a i IAF-a,
kao međunarodnih organizacija, je da obezbede doslednost
i jednakost kada je reč o pouzdanosti akreditovanih
organizacija koje su pod njihovom nadležnošću i tako
obezbedili da se priznavanje rezultata ocene usaglašenosti
akreditovanih organizacija vrši na istovetan način.

http://www.ats.rs/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=373

www.ats.rs 3
Nove akreditacije
Akreditaciono telo Srbije donelo je 10. juna, 5. maja i 24. marta 2010. godine sledeće odluke o dodeli akreditacije,
niz odluka o održavanju akreditacije, obnovi kareditacije, proširenju obima akreditacije, smanjenju obima
akreditacije, ukidanju akreditacije odnosno o suspenziji akreditacije:

10. jun 2010. godine

Dodeljena je akreditacija laboratorijama za ispitivanje:
• GALENIKA AD, Sektor tehnike i logistike, Odeljenje
dijagnostike i kvalifikacije opreme i procesa, Beograd;
• Inovacioni centar Mašinskog fakulteta u Beogradu DOO,
Centar za kvalitet, Laboratorija HidroEnergoLab;
• Institut za transfuziju krvi Srbije, Služba za kliničku
transfuziologiju, terapijske usluge i distribuciju krvi
i produkata od krvi, Odeljenje za pretransfuziona
ispitivanja i distribuciju krvi i proizvoda od krvi,
Beograd;
i kontrolnoj organizaciji:
• Javno komunalno preduzeće „Beogradske elektrane“
Beograd, Centar za ispitivanje, kvalitet i ekologiju
Doneta je odluka o suspenziji akreditacije laboratoriji za
ispitivanje
• HIP Petroremont AD, Pančevo
i odluka o ukidanju akreditacije kontrolnoj organizaciji
• BG INSPEKT, Beograd.

5. maj 2010. godine

Dodeljena je akreditacija laboratoriji za ispitivanje:
• JKP VODOVOD I KANALIZACIJA Kragujevac, Sektor za
sanitarnu kontrolu vode;
laboratorijama za etaloniranje:
• PROMEDIA DOO KIKINDA, Ogranak poslovni centar-
laboratorija za etaloniranje METROCERT
• ELAB, Laboratorija za etaloniranje, Beograd;
medicinskoj laboratoriji:
• Zavod za laboratorijsku dijagnostiku „BIOMEDICA“,
Beograd;
kontrolnoj organizaciji:
• JKP „Vodovod i kanalizacija“, Kragujevac;
kao i sertifikacionom telu za sertifikaciju sistema
menadžmenta:
• Privredno društvo za sertifikaciju i nadzor menadžment
sistema GLOBALSERT d.o.o., Beograd.
Doneta je odluka o ukidanju akreditacije na sopstveni
zahtev kontrolnoj organizaciji
• DELTA INŽENjERING D.O.O., Beograd.

24. mart 2010. godine

Dodeljena je akreditacija laboratorijama za ispitivanje:
• „ODžAČAR“ AD, Sombor
• Inovacioni centar mašinskog fakulteta u Beogradu
D.O.O., Centar za kvalitet, Laboratorija za procesnu
tehniku, energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine,
odnosno laboratorijama za etaloniranje:
• JAT Tehnika d.o.o. za održavanje i opravku
vazduhoplova, Biro Laboratorija za etaloniranje i
• Društvo za inženjering, trgovinu tehničkom i
sigurnosnom opremom, proizvodnju i metrologiju
MERNOKOR d.o.o., Laboratorija za etaloniranje, Beograd.
Doneta je odluka o ukidanju akreditacije laboratoriji za
ispitivanje
• Medical Systems d.o.o., Sektor laboratorije, Beograd.
Takođe su donete dve odluke o suspenziji akreditacije i to
laboratoriji za ispitivanje
• Visoka poljoprivredno•prehrambena škola strukovnih
studija, Prokuplje, Laboratorija za ispitivanje i
kontrolnoj organizaciji
• Privredno društvo za promet i usluge Auto Centar
„MARKOP“ d.o.o.. Požarevac.

Sve detaljne informacije o akreditovanim organizacijama možete pogledati u

Registru akreditovanih organizacija (http://www.ats.rs/registar/index.php?action=searchpage)

www.ats.rs 4
 Tehnička pomoć institucijama iz oblasti
infrastrukture kvaliteta u Republici Srbiji
U okviru projekta „ Tehnička pomoć institucijama iz oblasti
infrastrukture kvaliteta u Republici Srbiji“ finansiranog od
strane Evropske unije u saradnji sa Ministarstvom ekonomije
i regionalnog razvoja, održani su dvodnevni seminari kao
deo Kampanje podizanja svesti o značaju akreditacije i
ocenjivanja usaglašenosti: u Subotici i Nišu, od 15. do 18.
juna sa temom infrastruktura kvaliteta – zahtevi propisa
o električnoj niskonaponskoj opremi; u Novom Sadu i
Nišu, od 25. do 28. maja sa temom infrastruktura kvaliteta
- zahtevi propisa o elektromagnetskoj kompatibilnosti;
u Kraljevu od 1. do 2. juna 2010. godine, sa temom
infrastruktura kvaliteta – zahtevi propisa o bezbednosti
mašina; u Beogradu i Novom Sadu, od 11. do 14. maja 2010.
godine, sa temom infrastruktura kvaliteta – tehnički zahtevi
za motorna vozila; u Zrenjaninu i Kragujevcu, od 13. do 16.
aprila 2010. godine, sa temom infrastruktura kvaliteta –
sistemi upravljanja kvalitetom; u Kruševcu i Somboru, od
6. do 9. aprila, sa temom infrastruktura kvaliteta – sistemi
upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu; u
Beogradu i Novom Sadu, od 16. do 19. marta, sa temom
infrastruktura kvaliteta – sistemi upravljanja bezbednošću
hrane i u Šapcu i Pančevu, od 9. do 12. marta, sa temom
infrastruktura kvaliteta – sistemi upravljanja zaštitom
životne sredine.

Slobodan Šibalić, Ministarstvo poljoprivrede, Seminar u Beogradu Janez Furlan Alojz Bitenc, Vitomir Fister, Ljubica Živanić, Marjanca
šumarstva i vodoprivrede i Bratislav Milošević, ATS Zornik i Rade Ostojić na seminaru u Pančevu

Detalje sa ovih seminara, kao i prezentacije predavača možete naći na sajtu ATS-a
http://www.ats.rs/modules.php?op=modload&name=Downloads&file=index&req=viewdownload&cid=31

Program seminara septembar / oktobar 2010. godine

Sudovi pod pritiskom KRALJEVO 21.-22. septembar

Sudovi pod pritiskom SUBOTICA 23.-24. septembar

Kalibracija BEOGRAD 5.-6. oktobar

Kalibracija NOVI SAD 7-8. oktobar

Liftovi BEOGRAD 9.-10. novembar

Liftovi NOVI SAD 11.-12. novembar

Pisanje tehničkih propisa NOVI SAD 16.-17. novembar

Pisanje tehničkih propisa BEOGRAD 18.-19. novembar

http://www.ats.rs/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=339

www.ats.rs 5
 Informativni seminar za tehničke eksperte za
ocenjivanje prema SRPS ISO/IEC 17025

U ponedeljak 24. maja, u prostorijama Akreditacionog tela Srbije, održan je informativni

seminar za tehničke eksperte za ocenjivanje prema SRPS ISO/IEC 17025 tokom koga su se
kandidati za tehničke eksperte mogli upoznati sa procesom akreditacije i svojom ulogom u
njemu, pravima i obavezama, kao i načinom za praćenje performansi.

Biljana Tomić je tokom svog izlaganja predstavila Pravila

akreditacije i objasnila budućim tehničkim ekspertima tok
procesa akreditacije, njihovu ulogu, prava i obaveze, kao i
praćenje njihovih performansi.

Predavanja su održali: dr Dejan Krnjaić, direktor ATS-a na

temu „Standardi, ocenjivanje usaglašenosti i akreditacija“,
Biljana Tomić, načelnik odeljenja za pravne i opšte
poslove, koja je govorila o „Pravilima akreditacije, postupku
akreditacije, pravima i obavezama tehničkih eksperata (TE)“,
kao i mr Natalija Jovičić Zarić, zamenik direktora, koja je Mr Natalija Jovičić Zarić je objasnila ulogu tehničkog
održala predavanje na temu „Uloga tehničkih eksperata u eksperta u timu za ocenjivanje, predstavila radne obrasce,
procesu akreditacije – korišćenje obrazaca ATS-a prilikom koji se koriste u postupku akreditacije u fazi ocenjivanja na
ocenjivanja“. licu mesta, a detaljno je bilo reči i o aspektima ocenjivanja.

Dr Krnjaić je kandidate upoznao sa zakonskom regulativom

u oblasti akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti,
sporazumima i aranžmanima akreditacionih tela,
propisima iz oblasti akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti,
kao i Evropskim zajedničkim tržištem i ocenjivanjem
usaglašenosti. On je u svom predavanju objasnio značaj
standarda ISO IEC 17011 kod uniformnog vršenja poslova
akreditacije širom sveta, ali i značaj umrežavanja i članstva
u međunarodnim i regionalnim organizacijama za
akreditaciju. Takođe je istakao da je ključni zadatak ATS-a
potpisivanje multilateralnih sporazuma (MLA) kako bi se
sistem akreditacije u Republici Srbiji integrisao sa svetskim
sistemom akreditacije.

http://www.ats.rs/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=384

www.ats.rs 6
 Petodnevna obuka za zaposlene i ocenjivače ATS-a
Obuke za standarde ISO/IEC 17025 i obezbeđivanje kvaliteta
u laboratorijama, ISO 19011:2002 i ISO/IEC 17021:2006

Guillaume Haran. Obuku su pohađali predstavnici

Akreditacionog tela Srbije, Direkcije za mere i dragocene
metale i kandidati za ocenjivače ATS-a. Obuka je
obuhvatila upoznavanje sa sadržajem i praktičnom
primenom standarda, planiranjem, organizovanjem i
izvođenjem ocenjivanja u skladu za zahtevima standarda,
identifikovanjem, klasifikovanjem i izveštavanjem o
neusaglašenostima, aspektima ocenjivanja i tumačenjima
tačaka standarda oko kojih su polaznici imali nedoumice.
Sprovedena je kroz predavanja, vežbe i interaktivan rad
Guillaume Haran i polaznici obuke za ISO/IEC 17025
u grupama (rešavanje zamišljenih situacija ocenjivanja,
U okviru projekta „Tehnička pomoć institucijama iz oblasti diskusiju, utvrđivanje i izveštavanje o neusaglašenosti i sl.).
infrastrukture kvaliteta u Republici Srbiji“ realizovana
je trodnevna obuka na temu „Standard ISO/IEC 17025 i
obezbeđivanje kvaliteta u laboratorijama“ i dvodnevna
obuka na temu merne nesigurnosti (GUM - Guide to the
Expression of the Uncertainty in Measurement)
Obuka je realizovana u Beogradu u periodu od 26. do
30. aprila, a predavač je bio Guillaume Haran, ocenjivač
COFRAC-a (Francuska). Kasnije, tokom meseca juna u
okviru istog projekta realizovane su još dve obuke na temu
„Standard ISO 19011: 2002 za laboratorije“ i “Standard
Patric Reposeur i polaznici obuke za ISO/IEC 17021
ISO/IEC 17021:2006”.
Obuka za standard ISO/IEC 17025 obuhvatila je niz tema Obuka za standard ISO/IEC 17021:2006 Ocenjivanje
kao što su razjašnjenje zahteva standarda za akreditaciju usaglašenosti - Zahtevi za tela koja obavljaju proveru
laboratorija za ispitivanje odnosno laboratorija za i sertifikaciju sistema menadžmenta, sprovedena je u
etaloniranje, a posebna pažnja je bila posvećena sledećim periodu od 16. do 18. juna, predavač je bio Patric Reposeur,
temama: zahtevima menadžment sistema laboratorija; takođe ocenjivač COFRAC-a, koji je polaznicima predstavio
upravljanju zapisima sa aspekta korišćenja kompjuterske sadržaj standarda i protumačio neke od zahteva standarda
opreme; zahtevima za osoblje laboratorije; kontinualnom u njegovoj praktičnoj primeni. Ovu obuku su pohađali
unapređenju; internim i eksternim proverama; upravljanju predstavnici Akreditacionog tela Srbije i Direkcije za mere i
neusaglašenim ispitivanjima i preispitivanju od strane dragocene metale.
rukovodstva. Učesnicima obuke su predstavljeni osnovni
principi procene merne nesigurnosti sa nizom konkretnih
primera iz prakse. Objašnjen je pristup proceni merne
nesigurnosti sa modelovanjem prema GUM-u. Obuku su
pohađali predstavnici Akreditacionog tela Srbije, Direkcije
za mere i dragocene metale, tehnički ocenjivači i eksperti
ATS-a, budući kandidati za tehničke ocenjivače, kao i
predstavnici akreditovanih laboratorija za etaloniranje.
Obuka za standard ISO 19011:2002 Uputstvo za
proveravanje sistema menadžmenta kvalitetom i/ili
sistema upravljanja zaštitom životne sredine, sprovedena
Guillaume Haran i polaznici obuke za ISO 19011
je u periodu od 14. do 18. juna, predavač je bio takođe

http://www.ats.rs/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=374
http://www.ats.rs/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=397

www.ats.rs 7
 Održana Međunarodna konvencija o kvalitetu
U organizaciji JUSK-a – Jedinstvenog udruženja Srbije za
kvalitet, EOQ-a i ecoQ, Grecce, na Mašinskom fakultetu
održana je od 31. maja do 3. juna VII Međunarodna
konvencija o kvalitetu – JUSK ICQ 2010, pod motom –
Kvalitetom ka evropskim i svetskim integracijama, koja
je obeležila i 48. godina postojanja JUSK-a. Konvenciji je
prisustvovalo 426 registrovanih učesnika iz 12 zemalja,
prihvaćeno je 146 radova, dok je 131 rad saopšten.
dr Dejan Krnjaić, mr Natalija Jovičić Zarić, Jelena Popović
i prof. dr Slobodan Petrović
Ceremoniji otvaranja prisustvovali su i pozdravili je prof. dr
Miloš Nedeljković, državni sekretar za nauku i tehnološki
razvoj, Zoran Lekič, predstavnik slovenačke organizacije
za kvalitet, dr Dejan Krnjaić, direktor Akreditacionog
tela Srbije, mr Vida Živković, direktor Direkcije za mere i
dragocene metale, prof. dr Milorad Milovančević, dekan
Mašinskog fakulteta u Beogradu, kao i Aleksandar
Radosavljević, menadžer glavnog sponzora - Carlsberg
Srbija. Otvaranje je pratio veliki broj slušalaca, a JUSK
ISQ 2010 zvanično je otvorila Jelena Popović, pomoćnik
ministra u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.
U nastavku ceremonije otvaranja uručene su ovogišnje
JUSK nagrade, Velike zlatne plakete: dr Isaac Sheps-u, prof.
dr Nadi Majkić – Singh i kompaniji Energoprojekt oprema
ad, Beograd, dok je nastavku uvodnog dela konvencije dr
Isaac Sheps, Carlsberg UK Limited, UK održao predavanje
na temu budućnosti standarda 9001 i novih zahteva koji
standard nosi sa sobom.
Prvog dana JUSK konvencije održana je i Prva specijalna
konferencija posvećena nacionalnom sistemu metrologije.
Kolege iz Direkcije za mere i dragocene metale prezentovali
su nova zakonska rešenja u oblasti metrologije, iskustva
u oblasti etaloniranja etalona jednosmernog napona,
vremena i frekvencije, kao i rezultate učešća DMDM-a u
Mirko Đapić, Janez Furlan i Vitomir Fister
http://www.ats.rs/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=391
www.ats.rs
JUSK 2010
regionalnom ključnom poređenju za prelivne pipete koji je
realizovan u okviru EURAMET projekta.
Akreditaciono telo Srbije bilo je 3. juna domaćin Druge
specijalne konferencije “Nacionalni sistem akreditacije
- stanje i budući razvoj” , na kojoj su u prvom delu
predstavljeni novi tehnički propisi u Republici Srbiji,
kao i iskustva iz Evropske unije na primeni direktiva o
bezbednosti mašina. Ovaj deo konferencije održan je u
okviru projekta EU «Tehnička pomoć institucijama iz oblasti
infrastrukture kvaliteta u Republici Srbiji», a skup je ispred
projekta pozdravio George Tsorbatzouglou.
Katarina Bogojević i George Tsorbatzouglou
Predavanja su bila sledeća:
• Zadaci Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja na
području infrastrukture kvaliteta i imenovanja tela za
ocenjivanje usaglašenosti – sadašnje stanje i planovi za
budućnost, Jelena Popović, pomoćnik ministra MERR;
• Uloga tela za ocenjivanje usaglašenosti mašina i zahtevi
za njihovu notifikaciju, dr Mirko Đapić, ekspert iz oblasti
novog pristupa – bezbednosti mašina;
• Iskustva Slovenije iz rada notifikovanog tela na području
mašinske direktive, Janez Furlan, ekspert iz Slovenije iz
oblasti novog pristupa – bezbednosti mašina.
Drugi deo konferencije bio je posvećen novim aktivnostima
ATS-a, značaju obezbeđenja kvaliteta rezultata ispitivanja
putem međulaboratorijskih poređenja i PT šema, kao i
dobrovoljnim šemama sertifikacije:
• Kolegijalno ocenjivanje ATS-a, korak ka Evropi, dr Dejan
Krnjaić;
• Značaj PT šema, Dušanka Santovac, Azra Redžepović,
Katarina Bogojević;
• Dobrovoljne šeme sertifikacije-koncept, Rade Đuričić.
Rade Đuričić Jelena Popović, pomoćnik ministra MERR
8
TrainMiC
program obuke za tehničke ocenjivače ATS-a

U sklopu saradnje Direkcije za mere i

dragocene metale i ATS-a u periodu od
21. do 23.aprila organizovan je TrainMiC
program obuke (Training in Metrology
in Chemistry) za tehničke ocenjivače
ATS-a. Train Mic program je licencirani
program Institute for Reference
Materials and Measurements (IRMM),
Belgium koji sprovodi nacionalni
TrainMiC tim.

Obuka je obuhvatila osnovne principe nesigurnosti komplementarne module: etaloniranje laboratorijskog

merenja i pristupe njenoj oceni, sledivost rezultata
merenja, validaciju mernih procedura unutar
laboratorije, internu kontrolu kvaliteta, odnosno
korišćenje kontrolnih karata zasnovano na Nordtestu.
Pored teoretskog dela, obuka je obuhvatila i
primere iz validacije i nesigurnosti merenja, kao i
posuđa, etaloniranje termometara i etaloniranje
spektrofotometara u medicini.
Prema mišljenju tehničkih ocenjivača, obuka je
bila sveobuhvatna, dobro organizovana i pomoći
će ujednačavanju ocenjivanja od strane tehničkih
ocenjivača, što je i cilj Akreditacionog tela Srbije.

http://www.ats.rs/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=367

www.ats.rs 9
 Nova Pravila akreditacije
peto izdanje
Upravni odbor Akreditacionog tela Srbije (ATS) je na
svojoj 25. sednici, održanoj 13. maja 2010. godine, doneo
nova Pravila akreditacije – peto izdanje
http://www.ats.rs/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=383
http://www.ats.rs/upload/dl/KRITERIJUMI_I_PRAVILA_AKREDITACIJE/pravilaakreditacije.pdf
Usvojen Predlog zakona o akreditaciji
Vlada Republike Srbije je na svojoj 273. sednici od 10. juna 2010. godine usvojila Predlog
zakona o akreditaciji i prosledila ga Skupštini Republike Srbije radi usvajanja. Predlogom
Zakona o akreditaciji se uređuje akreditacija, položaj i rad nacionalnog tela za akreditaciju u
Republici Srbiji, kao i druga pitanja od značaja za akreditaciju.
Važeći Zakon o akreditaciji („Službeni list SCG”, broj 44/05),
koji se, po prestanku postojanja državne zajednice,
primenjuje kao republički zakon, uređuje akreditaciju,
osnivanje i delatnost organizacije za akreditaciju (oblast
akreditacije je do 2006. godine bila u nadležnosti SFRJ,
SRJ i državne zajednice Srbija i Crna Gora).
Imajući u vidu da je Republika Srbija ratifikovala Spora-
zum o stabilizaciji i pridruživanju, kao i da aktivno vodi
pregovore za prijem u Svetsku trgovinsku organizaciju
(STO), neophodno je ispuniti obaveze koje iz toga proi-
zlaze, pre svega u delu koji se odnosi na brže usklađivanje
nacionalnog tehničkog zakonodavstva sa tehničkim
zakonodavstvom EU (član 77. Sporazuma o stabilizaciji i
pridruživanju – obaveza Republike Srbije da preduzme
www.ats.rs
Novi tehnički propisi
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan
Dinkić, na osnovu člana 6. stav 1 Zakona o
tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju
usaglašenosti doneo je sledeće pravilnike kojima
se transponuju evropske direktive: Direktiva o
mašinama 2006/42/EC- MD, Direktiva o nisko-
naponskoj električnoj opremi 2006/95/EC-LVD i
Direktiva o elektromagnetskoj kompatibilnosti
2004/108/EC-EMC:
• Pravilnik o bezbednosti mašina (Sl. glasnik RS br.
13/2010)
• Pravilnik o elektromagnetskoj kompatibilnosti
(Sl. glasnik RS br. 13/2010)
• Pravilnik o električnoj opremi namenjenoj za
upotrebu u okviru određenih granica napona
(Sl. glasnik RS br. 13/2010) i
• Vodič za primenu tačke 7. stav 1 odluke o
određivanju robe za čiji je uvoz, izvoz odnosno
tranzit propisano pribavljanje određenih isprava
(Sl. glasnik RS br. 07/2010) i priloga 5A odluke
http://www.ats.rs/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=351
neophodne mere kako bi postepeno postigla usklađenost
sa tehničkim propisima Zajednice i evropskom standard-
izacijom, metrologijom, akreditacijom i procedurama
ocenjivanja usaglašenosti) i sa načelima STO.
Jedan od takvih propisa je i ovaj zakon čije se donošenje
predlaže, s obzirom na to da on predstavlja materijal-
no pravni osnov za vršenje poslova akreditacije, koja, u
skladu sa Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta EU
broj 765/2008 od 9. jula 2008, predstavlja najpoželjnije
sredstvo kojim se dokazuje kompetentnost tela za ocen-
jivanje usaglašenosti.
Usvajanje ovog zakona po hitnom postupku doprineće
ostvarenju punopravnog članstva Akreditacionog tela
Srbije (ATS) u relevantnim evropskim i međunarodnim
10

organizacijama za akreditaciju i učestvovanje u njiho-
vom radu (Evropska kooperativa za akreditaciju - EA i
Međunarodna kooperacija za akreditaciju laboratorija
- ILAC), što je preduslov za efikasno i optimalno vršenje
poslova akreditacije i dostizanje međunarodno priznatih
standarda u ovoj oblasti.
Jedinstven pristup kod utvrđivanja kompetentnosti tela za
ocenjivanje usaglašenosti širom sveta omogućava zemlja-
ma da zaključe međusobne sporazume na osnovu ocene
i priznanja sistema akreditacije. Međunarodni spora-
zumi (MRA/MLA) u okviru međunarodnih organizacija za
akreditaciju (EA, ILAC i IAF) omogućavaju međunarodno
priznanje i prihvatanje izveštaja, analiza i sertifikata jedne
od zemalja potpisnica sporazuma u svim ostalim zeml-
jama potpisnicama. Potpisivanje MLA sporazuma Srbije
sa EA obezbedilo bi priznavanje usluga domaćih akredi-
tovanih organizacija, a time bi se uklonile tehničke bari-
jere u prometu roba i usluga i omogućilo njihovo nes-
metano kretanje širom Evrope i sveta.
Imajući u vidu novonastalu situaciju posle prestanka
postojanja državne zajednice, kao i potrebu ispunjavanja
pomenutih zahteva za članstvo Republike Srbije u STO i
EU, pokazalo se kao neophodno da Republika Srbija, kao
samostalna i suverena država, donese svoj Zakon o akred-
itaciji, radi:
• usklađivanja sa pravnim sistemom Republike Srbije;
• usaglašavanja sa pravilima STO i Sporazumom o
tehničkim preprekama u trgovini (TBT);
• uspostavljanja nepristrasnog i transparentnog načina
obavljanja poslova akreditacije u Republici Srbiji;
• usaglašavanja sa zakonodavstvom Evropske unije (Reg-
ulation on Requirements for Accreditation and Market
Surveillance - No 765/2008/EZ – Uredba);
• usaglašavanja sa evropskim pravilima i praksom (EA
Guidance on the horizontal requirements for the accred-
itation of conformity assessment bodies for notification
purposes);
• stvaranja uslova za potpisivanje multilateralnog spora-
zuma sa EA o uzajamnom prihvatanju i ekvivalentnosti
postupaka akreditacije i;
• usaglašavanja sa zahtevima standarda SRPS ISO/IEC
17011.
Iako se rešenja novog Zakona o akreditaciji u pojedinim
segmentima bitno ne razlikuju od rešenja iz važećeg
Zakona o akreditaciji, ovaj zakon preciznije uređuje:
www.ats.rs
• pravni status, organizaciju i način rada ATS-a;
• postupak za dodeljivanje, obnavljanje, promenu obima,
suspenziju ili ukidanje akreditacije;
• prekograničnu akreditaciju i postupak kolegijalnog
ocenjivanja od strane akreditacionih tela drugih država;
• nadzor nad radom tela za ocenjivanje usaglašenosti u
toku važenja sertifikata o akreditaciji, koji vrši ATS, kao i
nadzor nad radom ATS-a koji vrši ministarstvo nadležno
za poslove akreditacije.
Rešenja predložena u ovom Predlogu zakona u skladu
su sa osnovnim načelima evropske akreditacije u odnosu
na Uredbu o zahtevima za akreditaciju i tržišni nadzor i
zahtevima standarda SRPS ISO/IEC 17011:
• članom 1. je regulisan predmet zakona;
• članom 2. su date definicije pojmova: akreditacije, sertifi-
kata o akreditaciji, kolegijalnog ocenjivanja, kompetent-
nosti, ocenjivanja usaglašenosti, pravila akreditacije i tela
za ocenjivanje usaglašenosti;
• članom 3. je regulisano da se akreditacijom utvrđuje
kompetentnost tela za ocenjivanje usaglašenosti za
obavljanje poslova ispitivanja, etaloniranja, kontro-
lisanja, sertifikacije proizvoda, sertifikacije sistema
menadžmenta, sertifikacije osoba, kao i kompetentnost
za obavljanje drugih poslova ocenjivanja usaglašenosti,
u skladu sa posebnim zakonom;
• članom 4. je regulisano da je akreditacija dobrovoljna
a da posebnim zakonom može biti utvrđeno da je i
obavezna;
• od 5. do 10. člana uređuju se osnivanje i organizacija
ATS-a;
• članom 5. je regulisano da država ima samo jedno akred-
itaciono telo kome poverava obavljanje poslova akredit-
acije;
• članom 6. je regulisano da je ATS ustanova koja se regis-
truje u skladu sa zakonom i na koju se primenjuju odred-
be zakona kojim se uređuju javne službe;
• članom 7. je potvrđeno da ATS mora ispunjavati zahteve
standarda kojim su utvrđeni opšti zahtevi za akredi-
taciona tela koja utvrđuju kompetetnost tela za ocen-
jivanje usaglašenosti SRPS ISO IEC 17011 – Ocenjivanje
usaglašenosti – opšti zahtevi za akreditaciona tela koja
akredituju tela za ocenjivanje usaglašenosti;
• članom 8. su nabrojani i drugi poslovi koje ATS obav-
lja i to: utvrđivanje i objavljivanje pravila akreditacije;
vođenje javnog registra akreditovanih tela za ocenjivan-
je usaglašenosti, učešće u radu međunarodnih i evrop-
skih organizacija za akreditaciju i drugi poslovi;
• članom 9. je regulisana javnost rada ATS-a, kao i obaveza
ATS-a da redovno čini dostupnim javnosti informacije o
poslovima koje obavlja, kao i informacije o rezultatima
11
 kolegijalnog ocenjivanja;
• član 10. govori o nezavisnosti ATS-a od tela za ocen-
jivanje usaglašenosti koja ocenjuje, odnosno u radu
ATS-a precizirana je primena principa nezavisnosti i
nekonkurencije ATS-a u odnosu na tela za ocenjivanje
usaglašenosti, tako što je predviđeno da ATS bude orga-
nizovan na način da bude nezavisan od tela za ocen-
jivanje usaglašenosti koje ocenjuje. Naime, predlagač je
predvideo da ATS ne sme pružati konsultantske usluge
telima za ocenjivanje usaglašenosti, ne sme obavljati
poslove ili vršiti usluge koje pružaju tela za ocenjivanje
usaglašenosti, niti imati vlasnička i∕ili upravljačka prava
ili druge finansijske interese u telima za ocenjivanje
usaglašenosti.
• članovi 11. i 12. sadrže odredbe kojima su utvrđeni
organi ATS-a, kao i postojanje savetodavnog stručnog
tela i tehničkih komiteta. Za razliku od važećeg zakona,
predlagač je predvideo da su organi ATS-a: upravni
odbor, direktor i nadzorni odbor. Novim zakonom
predviđeno je obrazovanje Saveta za akreditaciju kao
stručnog savetodavnog tela i stalnih i/ili privremenih
tehničkih komiteta za pojedine oblasti akreditacije, koji
obavljaju poslove ekspertize za pojedine oblasti akredi-
tacije. Na ovaj način se precizno i jasno razdvaja funkcija
organa koja se ogleda u upravljanju i rukovođenju radom
ATS-a od uloge savetodavnog tela i uloge stručnih tela
koja neposredno usmeravaju stručni rad u pojedinim
oblastima akreditacije. Takođe, zakon predviđa da se
način obrazovanja, delokrug, izbor članova organa, način
odlučivanja i druga pitanja od značaja za rad organa,
bliže uređuju aktom o osnivanju.
• član 13. uređuje sredstva za rad ATS-a. Predlagač je pred-
video da se sredstva za rad ATS-a obezbeđuju naplatom
troškova akreditacije, iz budžeta Republike Srbije i iz
drugih izvora, u skladu sa zakonom. Predviđeno je i da
ATS ne sme primati poklone (donacije) od korisnika
usluga, čime je dodatno osnažen princip nezavisnosti
i nepristrasnosti ATS-a. Takođe, predviđeno je da se
godišnjim programom rada utvrđuje iznos sredstava
potrebnih za rad ATS-a, te da se sredstva za članarine
ATS-a u međunarodnim i evropskim organizacijama za
akreditaciju obezbeđuju iz sredstava budžeta koja su
predviđena godišnjim programom rada ATS-a. Ovakvo
rešenje je dato iz razloga što je članstvo u ovim orga-
nizacijama neophodan preduslov za integraciju Repub-
like Srbije u EU, te je nesumnjiv interes osnivača da to
članstvo obezbedi.
• od 14. do 20. člana regulisan je postupak akreditaci-
je od podnošenja prijave za akreditaciju, donošenju
odluka o akreditaciji i izdavanju sertifikata o akredit-
aciji, ili donošenju odluka o prekidu postupka akredi-
tacije ili odluka da se ne dodeli akreditacija. Takođe je
www.ats.rs
regulisano dodeljivanje simbola akreditacije, ispunja-
vanju zahteva za akreditaciju od strane tela za ocen-
jivanje usaglašenosti, nadzoru i održavanju akreditacije,
suspenziji, obnavljanju akreditacije i podnošenju žalbi
na odluke o akreditaciji Komisiji za žalbe i pokretanju
upravnog spora;
• od 20. do 22. člana govori se o prekograničnoj akredi-
taciji u skladu sa zakonodavstvom EU. Naime, ovaj
odeljak zakona predstavlja usaglašavanje sa odred-
bama člana 7. Uredbe EU o zahtevima za akreditaciju i
tržišni nadzor br. 765/08 od 9. jula 2008. godine. Zakon
predviđa mogućnost prekogranične saradnje u oblasti
akreditacije, odnosno mogućnost da ATS uputi telo za
ocenjivanje usaglašenosti registrovano u Republici Srbiji
da prijavu za akreditaciju podnese akreditacionom telu
druge države, ukoliko ATS ne vrši akreditaciju u odnosu
na aktivnosti ocenjivanja usaglašenosti za koje se traži
akreditacija. Takođe, data je i mogućnost da ATS spro-
vede postupak akreditacije na zahtev tela za ocenjivanje
usaglašenosti druge države, u slučajevima kada druga
država nije osnovala nacionalno akreditaciono telo ili to
telo ne vrši aktivnosti ocenjivanja usaglašenosti za koje
se traži akreditacija. Dalje, naglašen je značaj kolegijal-
nog ocenjivanja, koje predstavlja postupak ocenjivanja
akreditacionog tela od strane nacionalnih akreditacionih
tela drugih država, te je u tom smislu data mogućnost
ATS-u da, nakon završenog kolegijalnog ocenjivanja,
može da sklapa sporazume o priznavanju akata o akredi-
taciji sa akreditacionim telima drugih država i evropskim
i drugim međunarodnim organizacijama za akreditaciju.
• član 23. reguliše nadzor nad radom ATS-a od strane mini-
starstva nadležnog za poslove akreditacije;
• od 24. do 27. člana su definisane prelazne i završne
odredbe koje govore o prestanku važenja starog zakona
o akreditaciji danom stupanja na snagu ovog zakona,
donošenju odluke o izmeni odluke o osnivanju ATS-a u
roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog
zakona, nastavku rada ATS-a u skladu sa ovim zako-
nom i osnivačkim aktom. Takođe je regulisano da akti
o akreditaciji koji su izdati do dana stupanja na snagu
ovog zakona važe do isteka perioda za koji su izdati, a
da postupci akreditacije koji su započeti pre stupanja
na snagu ovog zakona okončaće se po propisima koji su
važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Usvajanje Zakona o akreditaciji u Skupštini Republike
Srbije se očekuje do kraja 2010. godine.
http://www.ats.rs/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=395
12
Sporazum o saradnji
DMDM - ATS
Direkcija za mere i dragocene metale (DMDM) i
Akreditaciono telo Srbije (ATS) potpisali su 14. maja
2010. godine Sporazum o saradnji kojim bi, u cilju
rešavanja pitanja od zajedničkog interesa u oblasti
metrologije i akreditacije, definisali svoje koordinisane
aktivnosti kako bi obezbedili pouzdanost i uporedivost
rezultata merenja, odnosno rezultata ocenjivanja
usaglašenosti za sve korisnike u Republici Srbiji.
U okviru ovog sporazuma potpisnice su se obavezale
da će sarađivati po pitanjima metrologije i akreditacije
koja su od obostranog interesa, doneti i primenjivati
politiku zajedničke saradnje, promovisati je i
predstaviti svim zainteresovanim stranama, uvažavati
ulogu metrologije i akreditacije na izradi relevantnih
propisa i zajednički raditi na unapređenju metrološke
infrastrukture i uspostavljanju mreže akreditovanih
laboratorija za etaloniranje.
Saradnja će se odnositi i na: razvijanje sistema
međulaboratorijskih poređenja u oblasti etaloniranja
i ispitivanja, poboljšanju uporedivosti rezultata
etaloniranja i ispitivanja obraćajući posebnu
pažnju na koncept sledivosti merenja, unapređenje
kompetentnosti ocenjivača ATS-a i permanentno
unapređenje njihovih znanja iz metrologije i
akreditacije.
Sporazum o saradnji potpisali su ispred Direkcije za
mere i dragocene metale – direktor mr Vida Živković
i ispred Akreditacionog tela Srbije – direktor dr Dejan
Krnjaić.
http://www.ats.rs/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=382
www.ats.rs
Koje novine donosi
standard 17043?
Tehnički zahtevi definisani novim standardom su veoma
slični onima definisanim u dokumentu ILAC G13:2007, ali sam
standard uvodi i nekoliko većih izmena od kojih su najznačajnije
one vezane za provajdere PT šema u oblasti etaloniranja koji
će biti u obavezi da prikažu rezultat sa izračunatom mernom
nesigurnošću i metrološku sledljivost, a provajderi PT šema
za druge oblasti će, kada je to moguće, morati da uzmu u
obzir mernu nesigurnost, ali i sledljivost kako bi se potvrdilo
da dodeljene vrednosti odgovaraju nameni. Biće dozvoljena
upotreba dogovorenih vrednosti, ali će se od provajdera
zahtevati da pokažu da su te vrednosti odgovarajuće.
Druga značajna promena podrazumeva da provajderima PT
šema neće biti dozvoljeno da podugovaraju sprovođenje PT
šeme, ocenjuju učinak ili izdavanje završnih izveštaja što je
neophodno kako bi se obezbedila osnovna kompetentnost
provajdera PT šeme. Ostale izmene podrazumevaju
neophodnost izveštavanja o nesigurnosti merenja, kao i
predstavljanje većeg broja informacija u završnom izveštaju, što
podrazumeva kratak pregled statističkih podataka za različite
metode koje koriste učesnici i opšte tehničke komentare o
učinku.Učesnici PT šema mogu da vide rezultate svih metoda
ispitivanja i opreme koja se koristi, mogu da vide kako dolazi
do grešaka i mogu da saznaju šta učesnici treba da urade da
bi njihov rezultat bio što bliži referentnoj vrednosti (rezultat +
dodeljena vrednost) – od provajdera PT šema se očekuje da sa
svim učesnicima podele svoja saznanja.
Novi standard je zadržao većinu zahteva sistema menadžmenta
standarda ISO/IEC 17025 (i dokumenta ILAC G13) uz nekoliko
izmena koje pokazuju skorašnje izmene standarda ISO 9001,
kao i izmene teksta kako bi ispitivanje osposobljenosti bilo na
jasan način definisano. Zahtevi menadžmenta su u skladu sa
standardom ISO 17005 i stoga uključuju i sve glavne zahteve
standarda ISO 9001.
Šta dalje?
Za 2 godine akreditacija svih provajdera PT šema će se vršiti
u skladu sa standardom ISO/IEC 17043, a ILAC će povući iz
upotrebe dokument ILAC G13. ILAC i APLAC (i verovatno
organizacije iz drugih regiona) će započeti proširenje
sporazuma o međusobnom priznavanju kako bi uključili
akreditaciju provajdera PT šema. Takođe će standard ISO/IEC
17043 postati EN standard (u skladu sa Bečkim sporazumom).
http://www.iso.org/
http://www.ilac.org
13
 Značaj PT šema D.Santovac, A.Redžepović, K.Bogojević

U okviru Druge specijalne konferencije “Nacionalni sistem akreditacije - stanje

i budući razvoj” koja je održana 3. juna na Mašinskom fakultetu u Beogradu kao
deo VII Međunarodne konvencije o kvalitetu – JUSK ICQ 2010, Dušanka Santovac
je održala predavanje – Značaj PT šema. Zbog izuzetne važnosti ove teme za
akreditovane laboratorije prenosimo vam njeno izlaganje u celini.
Učešće u šemama za ispitivanje osposobljenosti (PT) je važno sredstvo kontrole
kvaliteta i ocene rada laboratorije. Laboratorije moraju da učestvuju u šemama
za ispitivanje osposobljenosti, značajnim za njihov obim ispitivanja/etaloniranja,
kako bi dokazale svoju kompetentnost svim zaintresovanim stranama. Osim toga,
prednosti učešća laboratorija u PT šemama su: poređenje rezultata ispitivanja/
etaloniranja u cilju provere valjanosti primene nove metode ispitivanja/etaloniranja,
unapređenje načina rada i identifikacija izvora grešaka u oblasti ispitivanja/etaloniranja, edukacija zaposlenih i sl. Na osnovu
sprovedene analize učešća laboratorija u PT šemama u periodu od 2007. do 2009. godine, Akreditaciono telo Srbije je došlo
do podataka da je broj akreditovanih laboratorija za ispitivanje, koji je učestvovao u PT šemama organizovanim od strane
priznatih provajdera, nedovoljan.

1. Uvod
Jedan od načina ocenjivanja performansi metoda
ostvaruje se učešćem laboratorija u međulaboratorijskim
poređenjima i šemama za ispitivanje osposobljenosti.
Međulaboratorijska poređenja i šeme za ispitivanje
osposobljenosti su važno sredstvo pomoću kojeg
laboratorija potvrđuje stalni kvalitet svoga rada i rezultate
rada, kao i uporedivost svojih rezultatima sa rezultatima
drugih laboratorija koje rade u istim oblastima.
Ispitivanje osposobljenosti (u daljem tekstu PT) je ocena
performansi laboratorija, koje izvode ispitivanje, na osnovu
već postojećih kriterijuma, a do kojih se dolazi učešćem u
međulaboratorijskim poređenjima.
Međulaboratorijsko poređenje je ispitivanje istih ili
sličnih uzoraka koje organizuju, vrše i ocenjuju dve ili više
laboratorija prema unapred definisanim uslovima.
Međutim, studije su pokazale da ukoliko u
međulaboratorijskom poređenju učestvuje manji
broj laboratorija, evaluacija rezultata nije dovoljno
reprezentativna i teško je doneti adekvatne zaključke.

2. Šeme za ispitivanje osposobljenosti

Učešćem u šemama za ispi- Akreditaciono PT Regulatorni

tivanje osposobljenosti la- telo provajderi organi
boratorija eksterno dokazuje
svoju kompetentnost, izme-
Proizvođač
đu ostalog i akreditacionom Laboratorije referentnih Standardi
telu, regulatornim organima, materijala
proizvođačima referentnih
materijala, direktnim korisni-
Direktni
cima i indirektno potrošači- korisnici
ma (Slika 1).

Indirektni
korisnici

Slika1

www.ats.rs 14
2.1 Prednosti učešća u PT
Ukoliko učestvuju u PT šemama, laboratorije su u
mogućnosti da:
• potvrde svoju kompetentnost;
• identifikuju problem u oblasti ispitivanja/ etaloniranja;
• unaprede način rada;
• edukuju zaposlene;
• porede performanse zaposlenih;
• obezbede poverenje u kompetentnost laboratorije;
• porede metode i postupke;
• odrede preciznost i tačnost metode;
• usklade svoj rad sa zahtevima akreditacionog tela i
regulatornih organa;
2.1.1 Potvrđivanje kompetentnosti
laboratorije
Osnovni cilj PT šema je procena sposobnosti laboratorija da
obavljaju određena ispitivanja/ etaloniranja. Laboratorije,
koje nisu učestvovale u PT šemama, nemaju informacije o
pouzdanosti svojih rezultata. Učešćem u PT šemama labo-
ratorijima se pruža mogućnost da dobiju nezavisnu ocenu
svojih rezultata poređenjem sa referentnim vrednostima
(ili drugim definisanim kriterijumima) ili sa rezultatima
drugih laboratorija. Takođe se rezultati mogu koristiti i za
utvrđivanje problema koji mogu da nastanu u laboratoriji.
2.1.2 Identifikacija problema u oblasti
ispitivanja /etaloniranja
Ako rezultati dobijeni nakon učešća laboratorija u PT
šemama ukažu da nisu uporedivi sa referentnim vrednos-
tima (ili drugim definisanim kriterijumima), onda labora-
torije započinju proces pronalaženja izvora koji dovodi do
greške i preduzimaju odgovarajuće korektivne mere da bi
se uočeni nedostatak otklonio.
Ukoliko laboratorije ne učestvuju u PT šemama, one neće
biti u mogućnosti da utvrde greške, njihove izvore, kao
ni da definišu i sprovedu odgovarajuće korektivne mere.
Stoga, rezultati dobijeni u takvim laboratorijama, korisnici-
ma usluga i drugim zaintresovanim stranama ne daje pot-
vrdu pouzdanosti rezultata ispitivanja/etaloniranja.
2.1.3 Unapređenje načina rada
Kada su rezultati ispitivanja/etaloniranja laboratorija
diskutabilni ili nezadovoljavajući, učešće laboratorija u
ovakvim programima omogućava rukovodstvu laboratorija
da utvrdi koje je oblasti ispitivanja/etaloniranja potrebno
unaprediti (modifikacija metode, poboljšanje interne kon-
trole kvaliteta, etaloniranje opreme ili nabavka novije i
savremenije opreme).
2.1.4 Edukacija zaposlenih
Mnogi programi imaju za cilj da zaposleni saznaju nešto
novo o metodologiji ispitivanja/etaloniranja, statističkoj
obradi rezultata, tumačenju rezultata PT-a i sl.
2.1.5 Poređenje performansi zaposlenih
Ukoliko predmetna PT šema omogući dovoljnu količinu
uzoraka, ispitivanje može da izvrši veći broj zaposlenih
www.ats.rs
u laboratoriji. Na taj način će se omogućiti rukovodstvu
laboratorije da dodatno stekne uvid u rezultate njihovog
rada, koji direktno utiču na parametre validacije/verifikacije
metode (ponovljivost i reproduktivnost).
Ovo ne samo da može da pomogne laboratorijama da
oceni rad svojih zaposlenih, već i omogućava laboratorija-
ma da dođu do dodatnih podataka koje će koristiti za pro-
cenu merne nesigurnosti metode.
2.1.6 Poređenje metoda i postupaka
Kada laboratorije uvode novu metodu ili kada je reč o
metodi koja se često ne koristi, ovakvi programi pomažu
laboratorijama da ocene način svoga rada. Takođe, labora-
torije imaju priliku da porede rezultate dobijene primenom
metode, koju koriste u svojim ispitivanjima/etaloniranjima,
sa rezultatima dobijenim u drugim laboratorijama, koje
koriste istu ili različitu metodu ispitivanja, za određivanje
istog parametra u ispitivanom matriksu.
2.1.7 Određivanje preciznosti i tačnosti metode
U zavisnosti od vrste PT šeme, neki od programa mogu da
budu od velike koristi prilikom određivanja preciznosti i
tačnosti metode, kao i da potvrde pravilnu primenu stan-
dardne metode u laboratorijama.
2.1.8 Referentni materijali
Ukoliko predmetna PT šema omogući dovoljnu količinu
stabilnih uzoraka, neiskorišćeni deo uzorka se može kasnije
koristiti za internu kontrolu kvaliteta (npr. za kreiranje kon-
trolnih karti), potvrdu obučenosti zaposlenih i sl.
2.1.9 Obezbeđenje poverenja u kompetentnost rada lab-
oratorije
Uspešno učešće u ovakvim programima omogućava kako
pojedincima tako i rukovodstvu laboratorije da steknu
dodatno poverenje u rezultate ispitivanja/etaloniranja.
Više rukovodstvo, čak i ono koje nije direktno uključeno u
poslove ispitivanja/etaloniranja može da bude sigurno da
zaposleni u laboratorijama uspešno obavljaju svoj posao
posebno kada je reč o aktivnostima i odgovornostima u
kritičnim oblastima ispitivanja/etaloniranja. Na ovaj način i
korisnici usluga laboratorije stiču poverenje u rad laborato-
rija.
2.1.10 Usklađivanje sa zahtevima akreditacionog tela i
regulatornog organa
Na osnovu rezultata PT šema akreditaciono telo i regulator-
ni organi stiču poverenje u rezultate laboratorija i njihovu
kompetentnost.
2.2 Provajder, izbor i vrste PT šema
Provajder je organizacija koja preuzima odgovornosti za
svaki od zadataka kod izrade, funkcionisanja i sprovođenja
šeme za ispitivanje osposobljenosti.
Postoje različite vrste PT šema: šema poređenja merenja,
šema međulaboratorijskog ispitivanja, šema ispitivanja na
podeljenom uzorku, kvalitativna šema, šema poznatih vred-
nosti, itd.
15

U šemama poređenja merenja, jedan isti predmet ispitivan-
ja se sukcesivno prosleđuje iz jedne u drugu laboratoriju
gde se meri i/ili etalonira.
Šema međulaboratorijskog poređenja podrazumeva real-
izaciju šeme podelom uzorka između laboratorija učesnica.
Kvalitativna šema se zasniva na identifikaciji određene
komponente u predmetu ispitivanja.
Šema poznatih vrednosti se zasniva na upotrebi serti-
fikovanih referentnih materijala ili sintetičkog laboratorijsk-
og uzorka poznatog sastava.
Laboratorija treba da izabere PT šemu koja odgovara
njenom obimu ispitivanja/etaloniranja, ali uz prethodnu
proveru kvaliteta provajdera. Prilikom izbora PT šeme, labo-
ratorije treba da uzmu u obzir:
• vrstu odabranih ispitivanja/etaloniranja koja treba da
odgovara vrsti ispitivanja/etaloniranja koju one obavljaju;
• dostupnost podataka o samoj PT šemi i načinu
sprovođenja, kao i o procedurama za utvrđivanje
dodeljene vrednosti, uputstva za učesnike, statističkoj
obradi podataka i izveštavanja o rezultatima;
• učestanost PT šeme;
• adekvatnost logistike organizacije za PT šemu (npr. vreme,
lokacija, stabilnost uzorka, organizacija distribucije)
koja ima uticaja na grupu učesnika koji su predloženi da
učestvuju u šemi za ispitivanje osposobljenosti;
• adekvatnost kriterijuma za utvrđivanje prihvatljivosti (tj.
za ocenu učinka postignutog tokom ispitivanja osposo-
bljenosti)
• politiku provajdera, koji je zadužen za organizovanje
šeme za ispitivanje osposobljenosti, o očuvanju poverenja
učesnika;
• troškove;
• rok za podnošenje izveštaja sa rezultatima i rok za
sprovođenje analize;
• karakteristike koje ulivaju poverenje u adekvatnost uzor-
aka za šeme za ispitivanje osposobljenosti (npr. homo-
genost, stabilnost i, kada je neophodno, metrološka sledli-
vost do nacionalnih ili međunarodnih etalona);
• usklađenost sa ISO/IEC 17043:2009
2.3. Izvori informacija o PT šemama i provajderima
U razvijenim zemljama postoje priznati provajderi koji su
najčešće i akreditovani od strane nacionalnih akreditacionih
tela u skladu sa zahtevima Uputstava 43-1 i 43-2 i smernice
ILAC G-13. Tokom 2009. godine izdat je novi standard ISO/
IEC 17043:2009, koji zamenjuje dosadašnja važeća dokumen-
ta: Uputstvo 43-1 i 43-2, a baziran je na smernici ILAC G-13.
Laboratorije mogu da dobiju informaciju o aktuelnim PT
šemama iz različitih izvora. Na sajtu Akreditacionog tela
Srbije može se naći i link prema sajtu EPTIS-e (The Europe-
an Proficiency Testing Information System). EPTIS je vodeća
međunarodna baza podataka koja sadrži preko hiljadu
PT šema, odnosno podatke o 300 provajdera iz 24 zemlje
sveta.
www.ats.rs
Akreditaciono telo Srbije prilikom realizacije svojih
aktivnosti ocenjuje rezultate učešća u međulaboratorijskim
poređenjima i šemama za ispitivanje osposobljenosti. Na
osnovu dobijenih informacija o šemama za ispitivanje
osposobljenosti i međulaboratorijskim poređenjima (oblast
pokrivenosti šeme, postupak realizacije, povezanost sa
potrebama laboratorije i dr.) može se proceniti pogodnost i
kvalitet PT šeme i međulaboratorijskog poređenja.
2.3 Učestanost PT šema
Akreditacino telo Srbije je u skladu sa EA 2/10 i ILAC
P9 uspostavilo Pravila o učešću u međulaboratorijskim
poređenjima i šemama za ispitivanje osposobljenosti. Pravi-
la razmatraju: obaveznost, učestanost, izbor šeme, kriteri-
jume za vrednovanje rezultata i aktivnosti koje će se pre-
duzeti u slučaju neuspešnog učešća.
U skladu sa pravilima, laboratorija mora učestvovati u
međulaboratorijskim poređenjima:
• najmanje jedanput pre dobijanja akreditacije,
• najmanje jedanput za svaku veću pod-oblast između dva
ponovna ocenjivanja.
Laboratorija treba da planira učešće u PT šemama za svaku
veću podoblast između dva ponovna ocenjivanja (period
od četiri godine), dok odstupanje od termina planiranih za
učestvovanje u PT šemama na godišnjem nivou mogu nas-
tati usled:
a) promene zaposlenih;
b)korišćenja proceduralnih koraka koji odstupaju od proce-
dure definisane u standardnoj metodi;
c) potrebe za proverom sopstvene metode u laboratoriji;
d)proširenja obima akreditacije;
e) dobijanja nezadovoljavajućeg rezultata nakon učešća u
PT šemi prema definisanom kriterijumu prihvatljivosti itd.
2.4 Tumačenje rezultata dobijenih nakon učešća u PT
šemi
Kriterijume za uspešnost učešća u šemama za ispitivanje
osposobljenosti Akreditaciono telo Srbije preuzima od
provajdera ili ih posebno propisuje u zavisnosti od namene.
Kriterijumi se unapred propisuju o čemu se laboratorija
obaveštava.
Provajderi tumače rezultate ispitivanja/ etaloniranja u
skladu sa kriterijumima definisanim u standardu ISO/IEC
17043:2009.
Postoje različiti postupci procene kvaliteta rada laboratorije
(npr. u standardu ISO 13528 (2005) se mogu naći različite
statističke metode za obradu rezultata međulaboratorijskih
poređenja). Dva najčešće korišćena postupka statističke
obrade i tumačenja rezultata PT šema su: z-skor i En-broj.
Z-skor se izračunava prema sledećoj formuli (1):
(1)
Pri čemu je (1):
x-rezultat laboratorije;
X-dodeljena vrednost;
s-standardna devijacija (dobijenih rezultata/
međulaboratorijskog poređenja/ međulaboratorijske
reproduktivnosti/ definisana standardnom metodom i sl.)
Bez obzira na broj laboratorija i broj ponavljanja ispitivanja/
16
etaloniranja, kritične vrednosti su sledeće:
• rezultat sa |z|≤ 2,0 zadovoljavajuća vrednost
• rezultat sa 2,0 <|z|< 3,0 diskutabilna vrednost
• rezultat sa |z|≥ 3,0 nezadovoljavajuća vrednost
En-broj pokazuje da li izmerena vrednost laboratorije
značajno odstupa od vrednosti referentne laboratorije,
uzimajući u obzir mernu nesigurnost oba rezultata, tj. da
li je razlika u rezultatima (brojilac u izrazu) veća od kom-
binovane merne nesigurnosti (imenilac u izrazu) oba rezul-
tata.
Jednačina (2) za izračunavanje En-broja je:
(2)
Pri čemu je:
x - rezultat laboratorije;
X - vrednost referentne laboratorije;
Ulab - proširena merna nesigurnost laboratorije;
Uref - proširena merna nesigurnost referentne laboratorije.
Vrednosti En-broja se tumače na sledeći način:
• |En|≤ 1,0 zadovoljavajući rezultat;
• |En|> 1,0 nezadovoljavajući rezultat;
Ako je učešće laboratorija u PT šemama neuspešno i
ako one nisu preduzele odgovarajuće korektivne mere
u propisanom roku (mesec dana nakon dobijanja rezul-
tata – izveštaja, preliminarnog izveštaja ili (preliminarne)
referentne vrednosti) ili ako učešće laboratorija nije bilo
uspešno više puta za redom, Akreditaciono telo Srbije će
zahtevati učešće u drugim sličnim poređenjima, izvođenje
vanrednog nadzornog ocenjivanja ili će preduzeti druge
mere u skladu sa Pravilima akreditacije.
2.6 Dosadašnja učešća akreditovanih laboratorija za
ispitivanje u PT šemama
Akreditaciono telo Srbije je krajem 2009. godine sprov-
elo analizu učešća laboratorija u PT šema, i došlo do
podatka da je u periodu od 2007. godine do 2009.
godine, nezadovoljavajući broj akreditovanih laborato-
rija učestvovao u PT šemama koje su organizovali priznati
provajderi.
PT šeme su organizovane u skladu sa Uputstvima 43-1 i
43-2, i smernicom ILAC G-13, a broj laboratorija učesnica se
kretao od 20 do 350. Na Slici 2 su prikazane oblasti ispiti-
vanja u kojima su akreditovane laboratorije za ispitivanje
učestvovale u PT šemama, pa se može zaključiti da je pro-
centualno najveće učešće u PT šemama od strane labora-
torija koje vrše ispitivanje u oblasti biološkog ispitivanja
3. Zaključak
Učešće laboratorija za ispitivanje/etaloniranje u PT
šemama je ključna aktivnost koja obezbeđuje poverenje
u kvalitet rezultata ispitivanja/etaloniranja laboratoriji
i svim zaintresovanim stranama (Akreditacinom telu
Srbije, regulatornim organima itd.). Stoga je neophodno
da laboratorije, u skladu sa Pravilima o učešću u
međulaboratorijskim poređenjima i šemama za ispitivanje
www.ats.rs
semena (30%) i fizičko-hemijskog ispitivanja nafte i naftnih
derivata (40%).
Kada je reč o laboratorijama, koje se bave ispitivanjem
životnih namirnica, veoma mali broj njih je učestvovao u
PT šemama organizovanim od strane priznatih provajdera.
Samo jedna laboratorija, koja se bavi ispitivanjem fizičkog,
hemijskog, senzorskog i mikrobiološkog ispitivanja,
životnih namirnica, je pored svih podoblasti ispitivanja,
obuhvatila PT šemama i specifične analize (određivanje tra-
gova metala, detekcija organohlornih pesticida, utvrđivanje
prisustva PCB).
U periodu od 2007-2009. godine pojedine akreditovane
Ukupan broj laboratorija za ispitivanje
Laboratorije koje su učestvovale u PT šemama
Slika 2. Pregled učešća akreditovanih laboratorija za ispitivanje u PT
šemama u organizaciji priznatih provajdera (1. Nafta i naftni derivati
(10/4); 2. Tekstil (11/1); 3. Životne namirnice, fizička i hemijska ispitivanja
(79/6); 4. Životne namirnice, mikrobiološka ispitivanja (50/2); 5. Životne
namirnice, senzorska ispitivanja (43/1); 6. Predmeti opšte upotrebe,
fizička i hemijska ispitivanja (28/1); 7. Hrana za životinje, fizička i hemi-
jska ispitivanja (29/3); 8. Seme, biološka ispitivanja (10/3); 9. Zemljište,
fizička i hemijska ispitivanja (32/3); 10. Vazduh, hemijska ispitivanja
(47/2); 11. Otpad, fizička i hemijska ispitivanja (7/1); 12. Voda, fizička i
hemijska ispitivanja (48/2); 13. Radiologija (10/2))
laboratorije i akademske institucije su, u saradnji sa
inostranim provajderima ili organizacijama, organizovale
međulaboratorijsko poređenje. Gradski zavod za javno
zdravlje Beograd je, u saradnji sa projektom koji izvodi kon-
sultanska kuća EPTISA, je tokom 2007. godine i 2008. godine
organizovao nekoliko šema za ispitivanje osposobljenosti, u
oblasti fizičko-hemijskog ispitivanja vode (46% laboratorija
od ukupnog broja akreditovanih laboratorija koje vrše ispiti-
vanje vode je učestvovalo u ovim programima).
osposobljenosti, planiraju i sprovode ove aktivnosti u
priznatim PT šemama.
Kada rezultati PT šema pokažu da laboratorija nije
zadovoljila kriterijume prihvatljivosti, važno je i neophodno
pokrenuti odgovarajuće korektivne mere uz analizu uzroka
nastalog problema.
17
Veliki korak za EA
U aprilu 2009. godine Evropska kooperacija za akreditaciju (EA) je
zvanično imenovana za organizaciju koja će biti zadužena za sistem
akreditacije na evropskom nivou i tom prilikom su potpisane Smernice
za saradnju između Evropske komisije, zemalja potpisnica EFTA
sporazuma, EA i nadležnih organa država članica.

Ovo imenovanje usledilo je nakon usvajanja Uredbe
(EK) br. 765/2008 Evropskog parlamenta i Saveta od 9.
jula 2008 kojom se utvrđuje pravni okvir za akreditaciju
u državama članicama EU/državama potpisnicama EFTA
sporazuma. Upravo iz tog razloga biće potrebno da EA
izvrši reviziju svog Statuta i Poslovnika kako bi na taj
način definisala svoju novu ulogu i odgovornosti.
Da bi mogla da ispuni svoju novu ulogu i tako uskladi
kriterijume akreditacije, EA je je definisala horizontalne
kriterijume za tela za ocenjivanje usaglašenosti
koja žele da se akredituju kao notifikaciona tela, a
kako bi se primenjivali uporedo sa odgovarajućim
harmonizovanim standardima, smernicama
zahtevima na nivou Zajednice ili država članica.
Upravo iz tog razloga je doneto 21 uputstvo (Directive)
Novog pristupa koje sadrže sve neophodne informacije
za ocenjivanje tela za ocenivanje usaglašenosti.
Izveštaji o izvršenom ocenjivanju usaglašenosti će
biti prosleđivani Horizontalnom komitetu EA za
harmonizaciju koji će ujedno vršiti i monitoring.
EA će morati da poboljša komunikaciju kako sa
svojim članicama tako i sa Evropskom komisijom
tako što će prisustvovati svakom sastanku komiteta
Evropske komisije zaduženom za pitanja ocenjivanja
usaglašenosti i standardizacije (SOGS).
Kroz rad svog Savetodavnog odbora EA će biti u
mogućnosti da na efikasniji i transparentniji način
komunicira sa svojim klijentima. Takođe će biti izvršena
revizija Pravilnika Savetodavnog odbora EA koji će
zahtevati izbalansirano učešće svih zainteresovanih
strana u radu Savetodavnog odbora kako bi EA mogla
da izađe u susret svim telima koja žele da postanu
klijenti EA.
EA je takođe usvojila dokument kojim se definišu odnosi
sa pridruženim članicama koje bi na taj način i formalno
ili
mogle da učestvuju u aktivnostima EA, a da ne moraju
da ispune kriterijume za punopravno članstvo.
Pitanja, koja treba da budu rešena u 2010. godini,
odnose se na prekograničnu akreditaciju i prelazne mere
vezane za sertifikate o akreditaciji (član 39 Uredbe).
Okvirnim sporazumom o partnerstvu sa EK (FPA) će biti
utvrđeni zadaci koje će EA morati da ispuni u skladu
sa Uredbom 765 i potpisanim smernicama, dok će
aktivnosti, koje proizilaze iz Sporazuma, biti definisane
u Programu rada EA. Evropska komisija će finansirati
pomenute aktivnosti.

Rečnik termina:
akreditacija, ocenjivanje usaglašenosti, nezavisno ocenjivanje
Kako akreditacija i ocenjivanje usaglašenosti utiču na
bezbednost i kvalitet našeg života?
Današnje globalno tržište traži od svih privrednih
subjekata (proizvođača, zastupnika, uvoznika i
distributera) ispunjenje velikog broja zahteva u vidu
standarda i tehničkih propisa, koji moraju da budu
zadovoljeni pre samog stavljanja proizvoda na tržište.
Tehničke specifikacije za proizvode, usluge, procese,
sisteme, osobe ili tela mogu zahtevati sami potrošači ili
ih mogu propisivati državne institucije, dok je obaveza
proizvođača, odnosno snabdevača - distributera,
uvoznika i zastupnika da preduzmu sve neophodne
mere u cilju zaštite visokog stepena javnih interesa kao
što su bezbednost, zdravlje ljudi, životinja i biljaka, kao i
zaštita životne sredine. To se postiže primenom sistema
akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti uz poštovanje
osnovnih principa Svetske trgovinske organizacije i
Evropske unije omogućavanjem slobode kretanja ljudi,
roba, usluga i kapitala.
Šta je ocenjivanje usaglašenosti?
Sa stalnim porastom broja specifičnih standarda i
tehničkih propisa, povećava se i broj onih organizacija
čiji je posao da vrše ocenu usaglašenosti proizvoda,
usluga, procesa, sistema i osoba sa standardima i
propisima, a to su stručno i tehnički osposobljene
laboratorije za ispitivanje i etaloniranje, sertifikaciona i
kontrolna tela. Tela za ocenjivanje usaglašenosti imaju
zadatak da provere da su zadovoljeni zahtevi standarda

www.ats.rs 18
i tehničkih propisa odnosno da potvrde ispunjenost omogućenu slobodu kretanja, ostvarujući na taj način
specificiranih zahteva koji se odnose na proizvod, proces, prednosti za svoje kompanije i uvećavajući svoje prihode.
sistem menadžmenta, osobu ili telo. Mnogobrojne su oblasti u kojima je danas akreditacija uslov
Akreditacija znači - poverenje da bi ste ponudili svoje proizvode i usluge ili se pojavili
Zašto nezavisno ocenjivanje? na tržištu. Akreditacija donosi onim kompanijama koje je
imaju, dokaz da su u svom radu obezbedile poštovanje
Postupak ocenjivanja usaglašenosti može biti sproveden
najviših standarda i ponudile svoje usluge na najvišem
od strane samog proizvođača ili od potpuno nezavisne
nivou kvaliteta, a potrošačima dodatnu sigurnost da je
organizacije koju može angažovati kako proizvođač tako
smanjen rizik od pojave nedostataka kod proizvoda.
i korisnik, sa ciljem da do potrošača stignu usaglašeni i
bezbedni, kvalitetni i pouzdani procesi, proizvodi i usluge. Državni organi, privredne organizacije i potrošači mogu
Radi izbegavanja mogućeg sukoba interesa i ocenjivanja koristiti usluge akreditovanih laboratorija, kontrolnih i
samog sebe dodatnu sigurnost u celokupnoj infrastrukturi sertifikacionih tela kako bi se uverili u usaglašenost traženog
kvaliteta obezbeđuje akreditacija kao nezavisno proizvoda i usluge sa određenim zahtevima-standardima i
ocenjivanje “treće strane” i utvrđivanje kompetencije dodatno obezbedili nepristrasno ocenjivanje sigurnosti
organizacija za ocenjivanje usaglašenosti. i kvaliteta proizvoda i usluga u skladu sa nacionalnim ili
međunarodno prihvaćenim kriterijumima.
Od akreditacije do konkurentnosti
Šta je akreditacija i zašto nam je potrebna?
Akreditacija, kao harmonizovani postupak koji se sprovodi
u skladu sa standardom SRPS ISO/IEC 17011, predstavlja
efikasan način potvrđivanja i praćenja kompetentnosti
tela za ocenjivanje usaglašenosti od strane nezavisne
i nepristrasne institucije, koju predstavlja nacionalno
akreditaciono telo. Ovakav način ocenjivanja, potvrđivanja i
praćenja kompetentnosti od nepristrasne i nezavisne ‘’treće
strane’’, koja i sama podleže ocenjivanju i praćenju od strane
međunarodnih i regionalnih organizacija za akreditaciju
(kolegijalno ocenjivanje), doprinosi izgradnji jedinstvene
svetske mreže akreditacionih tela i postizanju visokog nivoa
poverenja svih učesnika na globalnom tržištu. Jedinstven
pristup kod utvrđivanja kompetentnosti tela za ocenjivanje
usaglašenosti širom sveta omogućava zemljama da zaključe
međusobne sporazume na osnovu ocene i priznanja sistema
akreditacije čime se smanjuje broj nepotrebnih provera
proizvoda u međunarodnoj trgovini i stvaraju se uslovi za
slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala.
Potpisivanje sporazuma Akreditacionog tela Srbije sa
Evropskom organizacijom za akreditaciju obezbedilo bi
priznavanje usluga domaćih akreditovanih organizacija, a
Srbija bi postala aktivan učesnik u trgovini sa EU, kao i sa
zemljama u regionu, čime bi bio napravljen značajan korak
u procesu uspostavljanja modernog i harmonizovanog
sistema infrastrukture kvaliteta i unutrašnjeg tržišta.

Akreditacija - put do zadovoljnog potrošača

Koje su koristi od akreditacije?
Sve je veći broj organizacija koje dobrovoljno biraju da se
akredituju prepoznajući značaj akreditacije u povećanju
poverenja u poslovanje organizacije i povećanju
konkurentnosti na tržištu, u dostizanju sve veće sigurnosti
i bezbednosti proizvoda, u povećanju efikasnosti,
produktivnosti i olakšanom pristupu novim tržištima kroz

www.ats.rs 19
 Tema broja:
Pravni okvir infrastrukture kvaliteta u EU -
slobodno kretanje robe i zaštita javnog interesa
Tokom nekoliko poslednjih meseci izveštavali
smo vas o seriji seminara iz oblasti infrastrukture
kvaliteta i ocenjivanja usaglašenosti koji su bili
organizovani u okviru Kampanje podizanja svesti
o značaju akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti.
Tokom svakog od ovog seminara Vitomir Fister,
pravni ekspert Evropske komisije zadužen za oblast
akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti u okviru
nacionalnog programa CARDS 2006 – Tehnička
pomoć institucijama u oblasti infrastrukture
kvaliteta u Srbiji održao je predavanje na temu
Pravni okvir infrastrukture kvaliteta u EU. U ovom
i sledećem broju Biltena ATS-a objavićemo kratke
izvode iz njegovih predavanja.

Vitomir Fister

Pravni okvir infrastrukture kvaliteta

1. Elementi infrastrukture kvaliteta i njihova uloga
Kada govorimo o infrastrukturi kvaliteta mislimo na
sve aspekte standardizacije, metrologije, ispitivanja i
menadžmenta kvalitetom, uključujući i sertifikaciju i
akreditaciju, kao i pravni propise koji uređuju pomenute
oblasti. Institucije infrastrukture kvaliteta mogu biti iz
javnog i privatnog sektora.
Sve države žele da učestvuju u međunarodnoj razmeni
robe i usluga, a da pri tome ne budu izložene rizicima koji
proističu iz njihovog slobodnog protoka. U prošlosti su samo
carinske dažbine bile prepoznate kao ograničavajući faktor
za međunarodnu trgovinu. Sa globalizacijom ekonomskih
kretanja te carinske barijere su u velikoj meri otklonjene, pa
se pažnja svih učesnika međunarodne trgovine preusmerila
na tzv. tehničke ili necarinske prepreke trgovini.
Sporazum o tehničkim preprekama u trgovini u okviru šireg
Sporazuma o Svetskoj trgovinskoj organizaciji je ključni
međunarodni pravno obavezujući dogovor koji primorava
države članice da urade sve što je u njihovoj moći da se
tehnički propisi, dobrovoljni standardi i postupci ocenjivanja
usaglašenosti ne upotrebljavaju za stvaranje nepotrebnih
(nedozvoljenih) prepreka u međunarodnoj trgovini.
Na domaćem tržištu nacionalna infrastruktura kvaliteta
služi pre svega za zaštitu javnog interesa. Ona naime
omogućava adekvatnu infrastrukturu za nadzor tržišta, a i
time zaštitu potrošača i drugih korisnika. Da bismo postigli
uslove ravnopravne tržišne utakmice, svaka država je
dužna da na isti način tretira domaće proizvode i proizvode
iz uvoza. Nacionalno zakonodavstvo mora odrediti željeni
nivo zaštite javnog interesa koji se odražava pre svega
u zaštiti života i zdravlja ljudi i zaštiti životne sredine. Svi
propisi, koji služe tom cilju, trebalo bi da se u najvećoj
mogućoj meri baziraju na regionalnim i međunarodnim
specifikacijama/smernicama, ali moraju istovremeno uzeti
u obzir i karakteristike nacionalne infrastrure kvaliteta koja
je neophodna za njihovo sprovođenje.
Za postizanje zaštite javnog interesa zakonodavac mora
uobličiti tehničko zakonodavstvo – donositi tehničke
propise i nadzirati njihovo sprovođenje. Za pomoć kod tog
krucijalnog zadatka mogu se obratiti svojoj nacionalnoj
infrastrukturi kvaliteta – koja se sastoji od javnih pa i (u
sve većoj meri) privatnih institucija kao što su nacionalno
telo za standardizaciju, nacionalno telo za akreditaciju,
laboratorije za ispitivanje i etaloniranje, sertifikaciona tela,
kontrolne organizacije, itd. Ta tela predstavljaju „izvršna

www.ats.rs 20
tela“ države koja sprovode važeće (tehničke) propise. Na taj
način se pre svega nadležnim ministarstvima omogućava
da na što je moguće efektniji način upotrebe ograničene
resurse koje imaju na raspolaganju. Angažovanjem
„infrastrukture kvaliteta“ za postizanje državnih ciljeva,
povezanih sa zaštitom javnog interesa („infrastruktura
bezbednosti“), sprečava se dupliranje ekspertize i
laboratorijskih kapaciteta kada za to ne postoji dugoročna
potreba. Državna uprava se može posvetiti svojim
centralnim zadacima vezanim za adekvatno upravljanje
celokupnim sistemom, a da pri tome ne stvara nužno svoju
vlastitu infrastrukturu.
2. Karakteristike tehničkog zakonodavstva EU
Slobodan protok robe je jedan od centralnih stubova
Unutrašnjeg tržišta EU. Da bi se taj cilj mogao ostvariti u što
većoj meri, razvijena su sledeća tri mehanizma:
• harmonizacija tehničkih propisa,
• međusobno priznavanje,
• sprečavanje pojave novih prepreka trgovini.
2.1. Harmonizacija tehničkih propisa
Slobodan protok robe može biti ometen različitim
tehničkim zahtevima za proizvode koji postavljaju
pojedine države članice. Zbog toga je jedan od odgovora
EU zajedničko postavljanje detaljnih tehničkih zahteva za
pojedine grupe proizvoda. Ovakav način harmonizovanog
detaljnog regulisanja tehničkih zahteva za određene
proizvode naziva se i tradicionalni ili “stari” pristup
tehničkom zakonodavstvu. Najpoznatija grupa proizvoda
koja je regulisana na taj način su motorna vozila za koja
važi da kad proizvođač ispuni sve propisane zahteve i
dobije odobrenje tipa u jednoj državi članici (po pravilu
od strane državne uprave), on može da prodaje odobreni
tip vozila i u svim drugim državama članicama. Druge
grupe proizvoda koje su regulisane na taj način su
recimo: hemikalije, farmaceutski proizvodi, kozmetika i
prehrambeni proizvodi.
Drugi (noviji) način harmonizovanja propisa ne ulazi u
detaljan opis propisanih tehničkih zahteva. Umesto toga,
„novi pristup“ tehničkom zakonodavstvu ograničava se
www.ats.rs
na opštiju identifikaciju bitnih karakteristika za pojedine
grupe proizvoda, kao što su bezbednost ili primerenost
upotrebi za koju su namenjeni. Na taj način proizvodi
mogu biti konstruisani i izrađeni na različite načine sve dok
je zagarantovano da ispunjavaju „bitne zahteve“. Jedan
od mogućih načina ispunjavanja propisanih zahteva jeste
upotreba tehničkih rešenja iz harmonizovanih evropskih
standarda pripremljenih od strane evropskih organizacija
za standarde (CEN, CENELEC, ETSI). Dakle upotreba tih
standarda je dobrovoljna. Proizvođač se može odlučiti
i za upotrebu neke druge tehničke specifikacije ako
može dokazati (u postupku ocenjivanja usaglašenosti
ili održavnom organu nadležnom za tržišni nadzor) da je
postigao najmanje isti nivo bezbednosti proizvoda kao u
slučaju da je primenio standard. Ako upotrebi tehničko
rešenje iz standarda, smatraće se da je ispunio bitne
zahteve iz propisa (dok se ne dokaže suprotno), a ako se
odluči za alternativno tehničko rešenje, na njemu je teret
dokazivanja da je to uspeo postići bez upotrebe standarda.
Postupak ocenjivanja usaglašenosti može sprovesti sam
proizvođač ili proizvođač u saradnji sa telom za ocenjivanje
usaglašenosti (zavisi od kompleksnosti proizvoda i
opasnosti vezanih za proizvod). Ako je propisano učešće
tela za ocenjivanje usaglašenosti („treća strana“), to telo je
po pravilu privatan subjekat koji svoje poslove ocenjivanja
usaglašenosti vrši na osnovu ugovora sklopljenog sa
proizvođačem.
Ovaj noviji način propisivanja tehničkih zahteva za
proizvode i sa njima povezanih postupaka ocenjivanja
usaglašenosti vezan je, između ostalog, za sledeće važnije
grupe proizvoda:
• niskonaponska električna oprema,
• elektromagnetska kompatibilnost električnih proizvoda,
• mašine,
• liftovi,
• građevinski proizvodi,
• lična zaštitna oprema,
• oprema pod pritiskom,
• eksplozivi za civilnu upotrebu,
• gasni uređaji,
• merni instrumenti,
• terminalna oprema za radio i telekomunikacije,
• medicinski uređaji,
• igračke.
2.2. Međusobno priznavanje
„Kvantitativna ograničenja uvoza i sve mere, koje imaju
ekvivalentan efekat, zabranjena su između država članica“.
Ova dosta kratka rečenica, sadržana u članu 28. Sporazuma
EZ, pomoću interpretacije Evropskog suda pravde dobila je
21
neverovatno široko polje upotrebe. Čak i propisi pojedinih
država članica, koji se odnose na identičan način prema
domaćim proizvodima i proizvodima iz uvoza, mogu biti
u suprotnosti sa ovim pravilom ako ograničavaju slobodan
protok robe na Unutrašnjem tržištu. Koncept „međusobnog
priznavanja“, koji je razvio pomenuti sud, zapravo znači
da država članica ne sme zabraniti ulazak na njeno tržište
proizvodu koji je bio zakonito proizveden i stavljen na
tržište druge države članice.
Postoje naravno i izuzeci od tog pravila koji su sadržani
u članu 30. istog pravnog akta. Pravni osnov za zabranu
trgovine takvim proizvodima može se naći u zaštiti javnog
morala, javnog poretka i sigurnosti i zaštiti zdravlja i života
ljudi, životinja i biljaka. Sud je to raširio i na dodatna područja
kao što su zaštita životne sredine i zaštita potrošača.
Država članica, koja se pozove na jedan od ovih osnova
za sprečavanje slobodne trgovine, mora dokazati da su
njene mere nužne i primerene (načelo proporcionalnosti),
dakle da nisu restriktivnije nego što je to zapravo nužno za
zaštitu javnog interesa. 3. Opšta bezbednost proizvoda i tehnički propisi
2.3. Sprečavanje pojave novih prepreka trgovini o pojedinim grupama proizvoda
Neki (potencijalni) problemi mogu biti otklonjeni i pre Pravni okvir za bezbednost neprehrambenih potrošačkih
nego što nastanu. U skladu sa odredbama Direktive EU proizvoda u EU nalazi se u Direktivi o opštoj bezbednosti
98/34 (dopunjene Direktivom 98/48) države članice su proizvoda (u Srbiji u velikom delu preuzetoj Zakonom o
dužne da prijave Komisiji EU (i drugim državama članicama) opštoj bezbednosti proizvoda). Direktiva sadrži zahtev
nacrte tehničkih propisa u pripremi. Prijava (notifikacija) opšte bezbednosti po kojem su proizvođači obavezni da
ne obuhvata propise, koji nastaju zbog preuzimanja na tržište stavljaju samo bezbedne proizvode. Primena
propisa EU, zbog izvršenja presuda Evropskog suda propisa o opštoj bezbednosti proizvoda subsidijarnog je
pravde, odnosno propise koji u celini preuzimaju sadržaj karaktera: upotrebljava se ukoliko ne postoje konkretnije
međunarodnog ili evropskog standarda. odredbe koje su propisane drugim propisima EU koji se
bave istim aspektima i rizicima ili kategorijama rizika (videti
Nepoštovanje dužnosti prijave povlači za sobom ozbiljne
tačku 2.1.).
posledice. Neprijavljeni propis ne može imati pravnog
Direktiva o opštoj bezbednosti proizvoda propisuje mnoge
učinka prema pojedincima. Nacionalni sudovi dužni su da
zahteve za različite učesnike u lancu nabavke:
otklone primenu propisa, koji nije prijavljen u skladu sa
• proizvođači mogu na tržište da stave samo bezbedne
direktivom, odnosno nacionalnim propisom koji je preuzeo
proizvode,
njene odredbe.
• svi privredni subjekti su odgovorni za bezbednost
Posle obavljene prijave započinje tromesečni „rok
proizvoda kojim trguju,
mirovanja“ - u tom roku država članica ne sme doneti
• privredni subjekti moraju da obaveste vlasti ako su stavili
tehnički propis u pripremi. Komisija prosleđuje prijavljeni
nebezbedan (opasan) proizvod na tržište, kao i da sarađuju
nacrt drugim državama članicama i ujedno razmatra
sa vlastima na uklanjanju takvog proizvoda sa tržišta.
prihvatljivost propisa u svetlu načela i odredbi o slobodnom
protoku roba i zabranjenim tehničkim preprekama Proizvođač je u obavezi da potvrdi i da na osnovu deklaracije
trgovini. Ako Komisija ili druga država članica dostave potvrdi usklađenost proizvoda sa svim relevantnim
„detaljno mišljenje“ o prijavljenom propisu, prvobitni rok propisima (opštim i posebni) kroz proces ocenjivanja
mirovanja se produžuje na šest meseci. Ako Komisija objavi usaglašenosti. Direktiva o opštoj bezbednosti proizvoda
da će oblast, koju propisi uređuju, biti uskoro uključena u sadrži neka usmerenja za proces utvrđivanja usaglašenosti
predlog harmonizovanog propisa EU, rok mirovanja se sa opštim zahtevom bezbednosti koji je njen sastavni deo.
produžuje na 12 meseci. Ako ne postoje posebni harmonizovani propisi EU, koji

www.ats.rs 22
se odnose na bezbednost određenog proizvoda, proizvod tehničkim zahtevima za pojedine grupe proizvoda je zaštita
se smatra bezbednim ukoliko je usaglašen sa postavljenim javnog interesa (npr. zdravlje i bezbednost ljudi, zaštita
pravilima nacionalnog (neharmonizovanog) prava države potrošača, zaštita životne sredine).
članice na čijoj se teritoriji trguje proizvodom. Takođe tu Za postizanje tog cilja ovim propisima se želi sprečiti u
je i pretpostavka bezbednosti koja se odnosi na rizike i najvećoj mogućoj meri stavljanje na tržište proizvoda koji su
kategorije rizika koji su obuhvaćeni relevantnim nacionalnim na bilo koji način neusaglašeni sa njima ili koji bi mogli ugroziti
standardima kojima su preuzeti harmonizovani evropski bezbednost ili druge vidove javnog interesa. Direktiva o
standardi izrađeni za potrebe direktive o opštoj bezbednosti odgovornosti za proizvod (85/374/EEZ), koja pokriva sve
proizvoda (njihov spisak se objavljuje u Službenom glasniku).
U svim drugim okolnostima moraju se uzeti u obzir sledeći Odnosi u trgovini
kriterijumi prilikom ocenjivanja usaglašenosti: Svetski ugovori
• dobrovoljni nacionalni standardi kojima se preuzimaju
relevantni evropski standardi koji nisu gore navedeni,
CGPM WTO
• drugi dobrovoljni nacionalni standardi doneseni u državi
Sledljivost Tehni ki propisi
članici u kojoj se trguje proizvodom,
• preporuke Komisije EU kojima se postavljaju smernice za Ocenjivanje
ocenjivanje bezbednosti proizvoda, usaglašenosti TRGOVINA
• kodeksi dobre prakse u vezi sa bezbednošću proizvoda koji Akreditacija Standardizacija
važe za dati sektor, ILAC
IAF ISO
• stanje tehnike i tehnologije,
• razumna očekivanja potrošača u vezi sa bezbednošću. Contract no.: EuropeAid/125357/D/SER/YU -“ Technical assistance to quality infrastructure institutions in Serbia”
Project financed by EU

Treba skrenuti pažnju na odredbu prema kojoj ako postoje

dokazi o tome da je proizvod opasan, nadležni organ
zadužen za tržišni nadzor, može da preduzme mere čak i ako
je dati proizvod u skladu sa gore navedenim kriterijumima
(tzv. zaštitna klauzula).
Najveći broj direktiva, koje se odnose na pojedinačan
proizvod, ne određuje način na koji treba da se vrši tržišni
nadzor („tržišni nadzor su aktivnosti i mere koje sprovode
državni organi da bi se obezbedila usaglašenost proizvoda
sa zahtevima utvrđenim u propisima i da bi se osiguralo
da proizvodi ne ugrožavaju zdravlje, bezbednost ili druge
vidove zaštite javnog interesa“), pa se tako primenjuju
odredbe o tržišnom nadzoru iz direktive o opštoj bezbednosti
proizvoda koje zahtevaju od država članica da:
• osnuju ili odrede organe koji su nadležni da prate
usaglašenost proizvoda sa zahtevom opšte bezbednosti, proizvode koji su i predmet gore navedenog tehničkog
• obezbede da ti organi imaju i koriste ovlašćenja koja su im prava, je važno sredstvo za postizanje tog cilja. Vitalni je
potrebna za preduzimanje odgovarajućih mera koje imaju interes proizvođača, uvoznika i distributera da stavljaju na
pravo da preduzmu u skladu sa direktivom, tržište isključivo bezbedne proizvode da bi izbegli plaćanje
• utvrde poslove, ovlašćenja, organizacione i saradničke odštete koja je uvedena direktivom o odgovornosti za
šeme tih nadležnih organa, proizvod sa nedostatkom. Direktiva naime uspostavlja stroga
• podstaknu saradnju i razmenu informacija između organa pravila o odgovornosti za štetu načinjenu imovini ili zdravlju,
tržišnog nadzora u državama članicama i organa država prouzrokovanu opasnim proizvodom – ili proizvodom sa
članica. nedostatkom rečeno jezikom te direktive. Možemo reći da su
tehničko pravo (propisi o bezbednosti proizvoda) i direktiva
4. Propisi o bezbednosti proizvoda i direktiva o
o odgovornosti za proizvod komplementarna oruđa sa istim
odgovornosti za proizvod sa nedostatkom
ciljem: da obezbede visok nivo zaštite potrošača i drugih
Cilj propisa o opštoj bezbednosti proizvoda i propisa o
korisnika.
(Nastaviće se)

www.ats.rs 23
 Intervju sa

Albertom Kamaratom
Nakon usvajanja Uredbe (EK) br.765/2008
Evropskog parlamenta i Saveta od 9. jula
2008. godine, kojom se utvrđuje pravni okvir
za akreditaciju u državama članicama EU/
državama potpisnicama EFTA sporazuma,
Evropska kooperacija za akreditaciju (EA) je i
zvanično postala organizacija zadužena za sistem
akreditacije na evropskom nivou. Ova Uredba je
stupila na snagu 1. januara 2010. godine, nakon
čega je komunikacija između EA i Evropske
komisije unapređena zahvaljujući saradnji između
EA i SOGS, a akreditacija je i zvanično priznata kao
sredstvo kojim se postiže uniformnost sistema
kvaliteta.

Budući da je akreditacija, ali i ocenjivanje usaglašenosti i nadzor tržišta, deo sistema infrastrukture kvaliteta, koji je nastao
kako bi se ocenila i obezbedila usaglašenost sa praktičnim zahtevima (standarda, propisa i tehničkih specifikacija),
nephodno je uspostaviti efikasnu saradnju sa nacionalnim akreditacionim telima radi postizanja transparentnosti i
uniformnosti u radu. Na taj način je omogućen slobodan protok roba u Zajednici, kao i visok stepen zaštite javnog
interesa kao što je zdravlje i bezbednost, zdravlje i zaštita na radu, zaštita potrošača i zaštita životne sredine.
Naš cilj je da izgradimo efikasne i održive kapacitete infrastrukture kvaliteta u Srbiji kako bi se poslovi ocenjivanja
usaglašenosti obavljali u skladu sa dobrom praksom EU. Želja nam je da povećamo konkurentnost kompanija iz Srbije
na tržištu Evropske unije i smanjimo trgovinski deficit omogućavanjem slobodnog kretanja roba kroz međusobno
priznavanje rezultata ocenjivanja usaglašenosti (MLA/BLA) između Srbije i EU.
Razgovaramo sa gospodinom Albertom Kamaratom, šefom Ekonomskog sektora Delegacije EK, o infrastrukturi
kvaliteta u Srbiji i naporima naše zemlje da usvoji vrednosti EU i zakonodavni okvir infrastrukture kvaliteta, odnosno
direktive Novog pristupa.

Kakvo je Vaše mišljenje o stavu Evropske komisije o
napretku Srbije kada je reč o evropskim integracijama?
Od 2003. godine pratim napredak Srbije u procesu
evropskih integracija kroz aktivnosti Evropske komisije u
Srbiji. U poslednje vreme smo svedoci važnog napretka
u odnosima između Srbije i EU, kao i neophodnosti
sprovođenja reformi kako bi Srbija postala članica EU.
Stupanje na snagu Prelaznog sporazuma u februaru
prošle godine je prekretnica u ovom procesu. Skorija
odluka Saveta EU o započinjanju ratifikacije Sporazuma
o stabilizaciji i pridruživanju je potvrda da Srbija ima
budućnost u EU. U isto vreme od ovih sporazuma će
konkretnu korist imati stanovnici Srbije, ali i kompanije iz
Srbije. U Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju je takođe
predstavljena i saradnja na nivou institucija EU i Srbije u
oblasti infrastrukture kvaliteta. U međuvremenu smo već
uspostavili blisku saradnju kroz neformalan, ali intezivan
dijalog. Iako Prelazni sporazum ne uključuje direktno

www.ats.rs 24

infrastrukturu kvaliteta, jasno je da Srbija mora da ojača
svoj sistem infrastrukture kvaliteta kako bi u potpunosti
iskoristila otvaranje tržišta EU i bila spremna da konkuriše
proizvodima EU koji se plasiraju na srpsko tržište. Konačno,
podnošenjem prijave za članstvo u EU Srbija pokazuje da
je spremna za brzo sprovođenje reformi kako bi se na taj
način pregovori o pridruživanju odvijali nesmetano i brzo.
Kada očekujete da će plasiranje proizvoda na tržište EU biti
olakšano, a postojeće barijere trgovini uklonjene?
Kao što sam već rekao, tržište EU je već otvoreno za sve
proizvode iz Srbije osim nekih izuzetaka gde je uveden
sistem kvota. U stvari, tržište EU je otvoreno ne samo za
proizvode iz Srbije, već i za proizvode iz drugih zemalja
zapadnog Balkana u poslednjih 10 godina na osnovu
unilateralnih trgovinskih koncesija koje pruža EU.
Zahvaljujući Privremenom sporazumu će ove unilateralne
koncesije postati ugovorne obaveze. Drugim rečima, to je
garancija privrednicima da će ove koncesije ostati na snazi.
U toku poslednjih 10 godina Srbija je povećala obim
trgovine sa EU; međutim, ona nije nije u potpunosti
iskoristila otvaranje tržišta EU, prvenstveno zbog činjenice
da proizvodi iz Srbije nisu u skladu sa standardima EU.
Da li našim čitaocima možete da kažete šta je do sada
Evropska komisija uradila da pomogne Srbiji kod
unapređenja svoje infrastrukture kvaliteta i kakvi su vaši
planovi?
Srbija je uspela da ostvari značajan napredak kada je reč
o harmonizaciji svog zakonodavstva i prakse sa onima koji
postoje u EU u oblasti infrastrukture kvaliteta! Naravno da
još mnogo toga treba uraditi. Uklanjanje tehničkih barijera
trgovini je jedan od ključnih zahteva koji olakšava trgovinu,
pristupanje u STO, evropske integracije, ali i od kojeg veliku
www.ats.rs
korist imaju i privrednici. Vidljivi su brojni pozitivni rezultati
naše tehničke podrške u iznosu of 9 miliona € koja je
ostvarena kroz CARDS projekte, a planira se da iz IPA fonda
stigne i dodatnih 1,2 miliona za ocenjivanje usaglašenosti,
kao i 2,5 miliona za tržišni nadzor. Važno je spomenuti da
je EU donirala opremu za 9 laboratorija Direkcije za mere
i dragocene metale (akustika, dužina, vreme, frekvencija,
drumski saobraćaj, masa, el. veličine, termometrija i
vlažnost). Pomažemo institucijama infrastrukture kvaliteta
da postignu sledeće ciljeve: uspostavljanje informativnih
centara koji će biti zaduženi da odgovaraju na pitanja
(odnosno pružaju informacije) u vezi sa EK i STO/TBT
sporazumom u odnosu na standarde i tehničke propise,
međulaboratorijska poređenja, prijavljivanje relevantnim
sektorskim telima i komisijama, praktične obuke iz oblasti
metrologije u zemlji i inostranstvu, javne promocije
akreditacije i standardizacije i sl.
Dr Dejan Krnjaić i Alberto Kamarata
Da li ste zadovoljni saradnjom sa partnerima iz Srbije –
Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja i sektora
za infrastrukturu kvaliteta u okviru ovog ministarstva, kao
i sa Akreditacionim telom Srbije?
Imamo jako dobru saradnju! Zaista cenim zalaganje naših
partnera iz državne uprave kako bi se krenulo napred u
ovoj oblasti koja je u tehničkom smislu veoma složena,
ali je od suštinskog značaja za integraciju Srbije u tržišne
tokove u EU, uspešno poslovanje kompanija i bezbednost
potrošača.
25
 28 - 29. septembar 2010. NOVEMBAR
Horizontal Harmonization Committee (HHC) 2 – 3. novembar 2010.

KALENDAR
DOGAĐANJA
SEPTEMBAR
14. septembar 2010.
Laboratory Committee Management Group,
Sofija, Bugarska
15 - 16. septembar 2010.
Laboratory Committee Meeting, Sofija,
Bugarska
21. septembar 2010.
EA Executive Committee meeting, Paris,
Francuska
21 - 22. septembar 2010.
Kampanja podizanja svesti o značaju
akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti,
Tehnička pomoć institucijama infrastrukture
kvaliteta u Republici Srbiji
Sudovi pod pritiskom i jednostavni sudovi pod
pritiskom – direktive 97/23/EC i 87/404/EEC,
Kraljevo
23 - 24. septembar 2010.
Kampanja podizanja svesti o značaju
akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti,
Tehnička pomoć institucijama infrastrukture
kvaliteta u Republici Srbiji
Sudovi pod pritiskom i jednostavni sudovi pod
pritiskom – direktive 97/23/EC i 87/404/EEC,
Subotica
29. septembar 2010. Workshop for quality managers of ABs, PTB
project: Promotion of regional cooperation
EA Certification Committee, Preparatory
meeting (afternoon), Kopenhagen, Danska
in South East Europe in the field of quality
infrastructure
30. septembar 2010.
2 – 3. novembar 2010.
EA Certification Committee, Kopenhagen,
HOT 1 Accreditation of calibration Labs
Danska
COFRAC (FR), IPA 2008 Regional: Quality
Infrastructure in the Western Balkans and
Turkey
OKTOBAR
9 - 10. novembar 2010.
1 octobar 2010
Kampanja podizanja svesti o značaju
EA Inspection Committee, Kopenhagen, Danska akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti,
Tehnička pomoć institucijama infrastrukture
Oktobar 2010.
kvaliteta u Republici Srbiji
HOT 8 Accreditation of ILC and PT providers
Sektor liftova zajedno sa direktivom 95/16/EC,
COFRAC (FR), IPA 2008 Regional: Quality
Beograd
Infrastructure in the Western Balkans and Turkey
11 - 12. novembar 2010.
6 - 7. octobar 2010.
Kampanja podizanja svesti o značaju
EA MLA Council meeting, Slovenija
akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti,
6 - 7. octobar 2010. Tehnička pomoć institucijama infrastrukture
kvaliteta u Republici Srbiji
Communications and Publications Committee,
Brisel, Belgija Sektor liftova zajedno sa direktivom 95/16/EC,
Novi Sad
6 - 7. octobar 2010.
16 - 17. novembar 2010.
EA Multilateral Agreement Council meeting,
Ljubljana, Slovenija Kampanja podizanja svesti o značaju
akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti,
5 - 6. oktobar 2010. Tehnička pomoć institucijama infrastrukture
Kampanja podizanja svesti o značaju kvaliteta u Republici Srbiji
akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti, Pisanje tehničkih propisa, Novi Sad
Tehnička pomoć institucijama infrastrukture
kvaliteta u Republici Srbiji 18 - 19. novembar 2010.
Kalibracija, Beograd Kampanja podizanja svesti o značaju
akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti,
7 - 8. oktobar 2010. Tehnička pomoć institucijama infrastrukture
kvaliteta u Republici Srbiji
Kampanja podizanja svesti o značaju
akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti, Pisanje tehničkih propisa, Beograd
Tehnička pomoć institucijama infrastrukture
kvaliteta u Republici Srbiji
Kalibracija, Novi Sad

Bilten 02 Urednik
Jasna Stojanović
Adresa
11000 Beograd, Bulevar Mihaila Pupina 2, adresni kod: 190813
ELEKTRONSKE NOVINE
telefon: 011/ 313 09 60 Palata Srbije (SIV), istočno krilo, odeljak – most, 1. sprat
AKREDITACONO
TELO SRBIJE faks: 011/ 313 03 74 telefon: 011/313 03 73 • faks: 011/313 03 74
|jun 2010. e-mail: jasna.stojanovic@ats.rs e-mail: office@ats.rs • www.ats.rs

Elektronski bilten Akreditacionog tela Srbije izlazi kvartalno. Članci u ovom Biltenu mogu se reprodukovati i štampati uz odobrenje vašeg
zahteva od strane urednika. Objavljuje se na veb portalu ATS-a na adresi www.ats.rs

ATS je nacionalno akreditaciono telo osnovano od strane Republike Srbije kao neprofitna samostalna organizacija za ocenjivanje tehničke komptentnosti organizacija (u
skladu sa međunarodnim i domaćim standardima) koje obavljaju usluge ocenjivanja usaglašenosti kao što je ispitivanje, etaloniranje, sertifikacija i kontrolisanje.